Fakultet inenjerskih nauka u Kragujevcu

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Odrivi razvoj motornih vozila
TEMA: Odrivo korienje prirodnih resursa u automobilskoj
industriji

Stundet: Nemanja Joci

Broj Indeksa: 829/2013

APRIL 2015

SADRAJ :

Rezime---------------------------------------------------------------------------------------------------- 1
1.Uvodne napomene i energetske sirovine u automobilskoj industriji----------------------- 2
1.1. Energetske sirovine u automobilskoj industriji------------------------------------------4
1.2. Odrivi izvori energije u automobilskoj industriji---------------------------------------9
2. Rezerve energetskih sirovina----------------------------------------------------------------------17
3. Uticaj eksploatacije energetskih sirovinana ivotnu sredinu-------------------------------19
4. Obnovljivost prirodnih resursa------------------------------------------------------------------21
Zakljuak------------------------------------------------------------------------------------------------ 23
Literatura------------------------------------------------------------------------------------------------ 25

REZIME: U ovom radu opisan je znaaj korienja obnovljivih izvora energije u

automibilskoj industriji i prikazane su pozitivne i negativne strane naputanja tradicionalnog
korienja fosilnih goriva u eksploataciji motornih vozila. Odrivi razvoj je usmeren na
korienje energenata kao to su prirodni gas, teni naftni gas, etanol, metanol, biodizel,
vodonik, elektrina struja, a u radu su pomenuta i neka eksperimentalna reenja, poput
biogoriva druge generacije. U prvom delu rada je definisan odrivi razvoj u ovoj oblasti. U
drugom delu rada su prikazane rezerve energenata u svetu, pre svega konvencionalnih izvora,
nafte i gasa. U treem delu su obraeni novi potencijalni izvori energije u automobilskoj
industriji. U etvrtom delu je prikazano tehnoloko reenje na samom automobilu, hibridni
automobil, ija eksploatacija neuporedivo povoljnije utie na ivotnu sredinu. U petom poglavlju
su prikazani negativni uticaji fosilnih goriva, pre svega stvaranje efekta staklene bate, kao i
mogue posledice nepromiljenog okretanmja biogorivu, ime bi se ugrpzile svetske rezerve
hrane. U poslednjem poglavlju je objanjen pojam obnovljivih resursa i prikazan je pokuaj da
se i naa zemlja ukljui u tokove obnovljive energije u automobilskoj industriji.

Kljune rei: odrivost, obnovljivost, ekologija, alternativna energija, automotobilska industrija.

1.Uvodne napomene i energetske sirovine u

automobilskoj industriji
Odrivi razvoj dovodi se najee u vezu sa zatitom ivotne sredine, planiranjem
drutvenog razvoja, ekolokim, ekonomskim i politikim pitanjima. Sa druge strane, ekologija je
nauka koja se bavi prouavanjem meusobnih odnosa izmeu ivih bia i spoljanje sredine, a
zatita ivotne sredine je samo njen mali segment.
Motorn vozil su tehniko - tehnolok dostignu koj su omoguil intenzivn
trnsport ljudi i rob i zhvljujui toj mobilnosti dolo je do ubrznog rzvoj ljudske
civilizcije. Meutim, ko neosporno civilizcijsko dostignue i dobro, motorn vozil su i jedn
od njveih zgiv plnete, poev od proces proizvodnje, pa sve do kraja njihovog radnog
ciklus. Veliki problem svih zemalja sveta je zagaivanje ivotne sredine preko automobilske
industrije. S tim problemom suov se i n drv. Procen je d se u Republici Srbiji
trenutno koristi oko 1,6 milion utomobil, ij je prosen strost izmeu 16 i 17 godin.
Korienje prirodnih resursa u velikim razmerama dovodi do ekolokih problema koji
mogu ugroziti dugorono ivot oveanstva. Primeri su unitenja itavih ekosistema.
Pronalaenje obnovljivih izvora e u budunosti i biti znaajan predmet naunog prouavanja.
Ukupni tehnoloki razvoj u automobilskoj industriji poslednjih decenija usmeren je,
pored ostalog, na reavanje dva krupna, globalna problema: zatitu okoline i ouvanje prirodnih
resursa. Ovo se u velikom stepenu odraava i na drumski saobraaj, odnosno industriju motornih
vozila. Ekologija se, meutim, ne odnosi samo na ouvanje okoline, ve i na
racionalnokorienje energije. Panja se u tom okviru usmerava na sve mogue alternative,
poev od solarne i drugih oblika energije, do korienja alkohola, biogoriva, prirodnog gasa i
vodonika. Danas postoji globalni ekoloki pokret koji postaje sve jai iz dana u dan. On
propagira trend ekoloki prihvatljivih (environmentally friendly ) vozila na svetskom tritu.
Inenjeri u svom opredeljenju ni jednim svojim proizvodom ne smeju ugroavati ni
genetske ni bioloke osnove zdravog ivota. Strateka obaveza S + 3 E ( Sirovine + Energija +
Ekologija + Ekonomija ) je definisana ogranienim kapacitetima planete Zemlje. Globalno

razmiljanje i lokalno delovanje je pravilo ekolokog ponaanja za sve. Kod vozila se godinama
pojavljuje kao krajnji cilj vozilo tzv. nulte emisije ( ZEV Zero Emission Vehicle ), iako se zna
da ne postoji ni jedan ljudski proizvod koji na neki nain ne utie na svoju okolinu. Nedavno je
uvedena nova ciljna emisija za vozila : NZEV - Near ZEV tj. blizu minimuma i EZEVekvivalentno minimalnoj emisiji.
ovek je samo deo prirode i nema prava da je unitava, smanjuje bogatstvo resursa i
naruava raznovrsnost ivog sveta. Odrivi razvoj je efikasniji. Nekada su se kompanije ponaale
po logici da ekologija nije njihov problem, ve samo profit. Sada se prihvata odriv razvoj i
injenica da se mora ulagati u ekoloki istu proizvodnju i proizvode, uz uvanje ivotne sredine.
Nepotovanje koncepta odrivog razvoja vodi ka neefikasnom privrednom razvoju, u smislu
veeg rasipanja resursa i energije. 1
Veliki uticaj na odrivi razvoj i ouvanje ovekove sredine doneo je Protokol iz Kjota.
Ovaj protokol je povezan sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim
promenama ( United Nations Framework Convention on Climate Change UNFCCC ) i usvojen
je 11. decembra 1997. godine. Tretira se kao dodatak meunarodnom sporazumu o klimatskim
promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen - dioksida i drugih gasova koji
izazivaju efekat staklene bate. 2

1 Pei R ( 2002. ) : Odrivi razvoj nastanak koncepta odrivog razvoja, Ekonomija prirodnih resursa
i ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet Beograd, 12-14
2 www. peabodyenergy. com / Kyoto. pdf
3

Slika 1 : Zemlje potpisnice Kjoto protokola ( zelena boja )

1.1.ENERGETSKE SIROVINE U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI

Tokom vremena tena naftna goriva su u tolikoj meri ula u svakodnevnicu da se sve
ostale vrste goriva nazivaju alternativnim. Kvalitet motornih goriva se direktno preslikava u
sastav izduvnih gasova sus - motora. Zadovoljenje strogih zakonskih propisa, koji se stavljaju
pred motore i vozila, je mogue samo sprezanjem razvoja automobilske i naftne industrije.
Primenom goriva koja sadre manje ugljenika, u motorima sus, smanjuje se ukupna emisija
ugljen - dioksida, a u dizel motorima se smanjuje emisija estica. U alternativna goriva za vozila
spada, pre svega, prirodni gas ( komprimovani - CNG i teni LNG ), zatim teni nafti gas
( TNG ), etanol, metanol, biodizel i vodonik, kao i elektrina struja. 3
Danas se vie od 80% svetske potrebe za energijom obezbeuje sagorevanjem fosilnih
goriva, od ega se 60% sagori u motorima transportnih vozila. Meutim, vrhunac eksploatisanja
nafte e se, prema predvianjima, najverovatnije dogoditi do 2030. godine, nakon ega e
uslediti opadanje. 4
Prema poreklu goriva se dele na:
prirodna.
vetaka.
Prema agregatnom stanju su:
tena,
vrsta,
NAFTA

3 Pei R, Veinovi S, Davini A. ( 1997. ): Alternativna goriva za motore sus, iz: Zbornik radova sa
meunarodnog savetovanja YUNG 97, Vrnjaka Banja, oktobar 1997, str. 83
4 Moriarty P, Honnery D. ( 2012. ) : What is the global potential for renewable energy? Renew Sustain
Energy Revue 16, 244
4

Nafta je nastala fosilizacijim delova morskih organizama ivotinjskog ( zooplankton )

porekla. Planktonska kia ovih organizama nataloila je uljne kapljice na dnu mora i okeana, gde
je procesom fosilizacije nastala nafta.
Osnovni postupak primarne prerade nafte je frakciona destilacija, koja se odvija tako to
se nafta zagreva pod pritiskom i na razliitim temperaturama isparavaju odreene vrste
ugljovodonika. Zagrevanjem do 200 stepeni isparavaju pare benzina, koje se hlade i dobija se
laki, srednji i teki benzin. Do 350 stepeni iz nafte se izdvaja gasno ulje, a daljom preradom se
dobija dizel gorivo.
Saudijska Arabija je najvei izvoznik nafte u svetu sa 8,1 miliona barela nafte dnevno.
Rusija je na drugom mestu. Norveka je peta sa 2,3 miliona barela na dan. Rusija je najvei
izvoznik prirodnog gasa. Drugi izvoznik gasa je Kanada, zatim Norveka.
OPEC je organizacija koju ine 11 drava ija ekonomija direktno zavisi od izvoznih
prihoda od nafte. Zemlje lanice OPEC - a se bore da sauvaju stabilnu cenu nafte u interesu
proizvoaa i potroaa. OPEC direktno utie na cene nafte odreujui proizvodne kvote.
Trenutno OPEC dri proizvodnu kvotu na 28 miliona barela na dan. Iako je Irak iskljuen iz ove
kvote ostalih 10 lanica se pridrava limitu proizvodnje do 27,72 miliona barela na dan. Pad cene
nafte za oko 20 $ po barelu i velike zalihe podstakli su 6 lanica OPEC-a ukljuujui prvog
proizvoaa Saudi Arabiju da samovoljno smanje proizvodnju nafte.
TNG
Teni naftni gas (TNG ili LPG od eng. Liquefied Petroleum Gas), odnosno auto plin, je
smea ugljovodoninih gasova, koja se koristi kao gorivo za automobile ili druge potroae. To
je savremeni naziv za propan-butan (koji se, izmeu ostalog, prodaje u "butan bocama"). Teni
naftni gas je smea ugljovodonika sa 3 i 4 ugljenikova atoma (propan, n-butan, izo-butan,
propen, buten, ...). Oni su karakteristini (a i dobili su ime) po tome to (na normalnoj
temperaturi) lako, tj. na malom pritisku (2-8bar, ree 16bar) prelaze u teno stanje. Preciznije, na
temperaturi od 70C njihov pritisak nije vii od 31bar, a gustina tene faze na temperaturi od
50C nije manja od 0,4kg/dm3. Dobija se utenjavanjem smee gasova dobijene izdvajanjem iz

rafinerijskih gasova (nastalih preradom nafte) nafte, odnosno gasova dobijenih preradom
prirodnih gasovitih goriva (u postupku zvanom degazolinaa).
TNG je bezbojan, veoma zapaljiv i eksplozivan gas, karakteristinog mirisa. Poto je
1,9 tei od vazduha, zadrava se na najniim mestima, sa kojih svojim prisustvom istiskuje
kiseonik. Zato spada u grupu zaguljivaca. Nije otrovan ve samo u veoma velikim
koncetracijama ima lako narkotino dejstvo. Sagoreva burno, oslobaajui veliku koliinu
toplote, a produkti sagorevanja su ugljendioksid i vodena para. Najvia temperatura plamena
sagorevanja (sa vazduhom) je oko 1900C. Sa vazduhom stvara eksplozivne smee koje se lako
mogu zapaliti u prisustvu otvorenog plamena. Meutim, u odnosu na druge zapaljive gasove,
granice eksplozivnosti smee TNG-a su veoma uske: granice zapaljivosti su 2 9 vol% (za
smeu propan-butan 35:65). (Za propan - 2,1 9,5, a za butan - 1,9 8,5.) To znai, da ako u
prostoriji ili odreenom prostoru ima manje od 2% ili vie od 9% smee propana i butana nee
doi do eksplozije ak i ako postoji izvor paljenja (zbog vika, odnosno manjka kiseonika)
TNG se koristi kao gorivo za oto motore, kako zbog cene koja je znatno nia od cene
motornog benzina, tako i iz ekolokih razloga, a ima i odreena pozitivna tehnika svojstva:
znatno vei oktanski broj, nia taka isparavanja - bolje pravljenje smee sa vazduhom, koja ima
iru granicu upaljivosti, to omoguava rad motora sa znatno siromanijom smeom; ne stvara
kondenzaciju goriva po zidovima cilindra ime posredno produava radni vek motora). S
obzirom na manju toplotnu mo TNG u odnosu na motorni benzin, potrebna je neto vea
koliina goriva (za oko 10%). Neke zemlje, upravo zbog ekolokih razloga, administrativno
stimuliu upotrebu plina, bilo finansijskim merama (cena goriva, poreske olakice, jeftiniji
parking...), bilo isto administrativnim merama (dozvola ulaska u inae zabranjenu centralnu
gradsku zonu, posebna parking mesta za ovakva vozila...).
Da bi se TNG koristio na oto motorima (tj. onim koji inae koriste benzin), potrebno je
ugraditi dodatni plinski sistem. Plinski sistem mora biti prilagoen tehnologiji rada motora i
konstruktivnim osobinama motora.Trenutno nije mogue konvertovati motore koji imaju tzv.
GDI (gasoline direct injection) strategiju ubrizgavanja. Poto se TNG moe na oto motorima
koristiti praktino bez ikakvih intervencija na samom motoru, TNG sistemi principijelno

obezbeuju samo skladitenje i isparavanje TNG. Njihova ugradnja je stoga relativno

jednostavna i jeftina.

PRIRODNI GAS
Zemni ili prirodni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo, sa velikim udelom metana.
Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obino u gasnoj kapi iznad nafte
(vlani zemni gas). Zahvaljujui tome to mu je glavni sastojak metan, u poreenju sa ostalim
fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO2 po jedinici osloboene energije. Zato se
smatra da je zemni gas ekoloko gorivo.
U poslednje vreme se sve vie koristi i na vozilima, kao alternativno gorivo pre svega
motornim benzinima, ali i dizel gorivu - to u sabijenom obliku (veinom) - kao komprimovani
prirodni gas, a eventualno i kao teni prirodni gas. (Za primenu zemnog gasa na vozilima, vidi
KPG.) Prirodni gas je jedno od najperspektivnijih alternativnih goriva.
KPG
Komprimovani zemni gas ili komprimovani prirodni gas (nekada i 'sabijeni') je jedan od
oblika u koji se, radi lakeg transporta i uvanja, pretvara zemni gas. Koriste se oznake KPG i
CNG, a najpoznatiji je pod imenom metan. Zemni gas se veoma teko pretvara i uva u obliku
tenosti, te je njegovo sabijanje, kompromis izmeu zahteva da mu se smanji specifina
zapremina (da ista koliina zauzme manje mesta) i tehnike i finansijske zahtevnosti njegovog
utenjavanja i uvanja u tenom stanju. Zbog niza tehnikih prednosti prirodni gas se na
automobilima daleko najee koristi u komprimovanom stanju, a sasvim retko kao utenjen.
Oblast upotrebe KPG se uglavnom poklapa sa tenim naftnim gasom: koristi se kao
alternativno gorivo za pokretanje automobila. Ovim gorivom moe da se direktno napaja motor
sa unutranjim sagorevanjem, a moe se koristiti i za generisanje vodonika i napajanje gorivih
elija, koje generiu elektrinu energiju za pogon elektromotora. Da bi se koristilo na postojeim
motorima sa unutranjim sagorevanjem, vozilo mora biti na odgovarajui nain rekonstruisano,
7

odnosno prilagoeno, tj. mora da mu se ugradi plinski (KPG) sistem. Naelno se ove prepravke
mogu lako izvriti, a dobijene performanse su poptuno uporedive sa 'klasinim' vozilima.
Primenom KPG sistema na vozilima, smanjuje emisiju izduvnih gasova, tako da se i bez
njihovog dodatnog preiavanja dostie norma EURO 5. Zbog cene goriva, eksploatacija
ovakvih vozila je jeftinija (u odnosu ona na dizel gorivo), mada je cena samog vozila (sa gasnim
sistemom) neto via od cene vozila na benzin ili dizel gorivo. Tvrdi se i da korienje prirodnog
gasa trai manje odravanje motora, uz ostvarivanje veeg veka.
Primena prirodnog gasa za pogon automobila doivljava poslednjih godina pravu
ekspanziju. Procene su da je broj vozila u svetu, koje (delimino ili iskljuivo) pokree prirodni
gas reda veliine nekoliko miliona. Najee se poinje od gradskih autobusa, ali sve je vie i
putnikih, posebno taksi vozila, kao i vozila za komunalne slube i unutranji transport.
Evropska komisija je 1998. godine pokrenula razvojni projekat NGVeurope, sa ciljem
razvoja vozila na prirodni gas i kompresorskih stanica, promocije i ispitivanja ovih vozila,
posebno u pogledu emisije izduvnih gasova. Ovaj projekat (vredan 2,6 miliona EUR) se realizuje
u 15 gradova u 7 zemalja Evrope (Geteborg i Eslev u vedskoj, Harlem u Holandiji, Koblenc i
Augsburg u Nemakoj, Mehelen i Gent u Belgiji, Kolmar i Poater u Francuskoj, Rim u Italiji,
Dablin u Irskoj), a usmeren je na gradske autobuse, dostavna, taksi i komunalna vozila koja se
koriste u ekoloki ugroenim sredinama. Dosada je u okviru ovog projekta razvijeno i u
eksploatciju ukljueno vie stotina vozila.
KPG vs TNG
Prednosti i mane upotrebe KPG iste su kao i za TNG, ali je za sada manje
rasprostranjen, zbog potekoa u njegovoj primeni koje su neto vee nego za TNG. Za razliku
od TNG-a, uglavnom se upotrebljava na vozilima veih masa (npr. gradskim autobusima), a ree
na putnikim i dostavnim vozilima. Razlog je vea masa boca za njegovo uvanje, ali i to, to za
razliku od TNG-a, moe da se primeni i na dizel motorima (KPG sistemi). Mana upotrebe KPG
sistema je retka prodajna mrea (Kompresorske KPG stanice) .

1.2. ODRIVI IZVORI ENERGIJE U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI

U danas najee koriena alternativna goriva za vozila spadaju:

prirodni gas,
teni nafti gas,
etanol,
metanol,
biodizel,
vodonik,
elektrina struja.
Vodonik, koji se dobija elektrolizom pod uslovom da je primarna energija nefosilnog

porekla ( vetar, solarna, hidroenergija, itd. ), moe da bude vano gorivo budunosti. Vei broj
alternativnih goriva se znaajno razlikuje od konvencionalnih automobilskih goriva, pa njihovo
korienje esto zahteva znaajne izmene na motoru i sistemu napajanja. Kljuni faktori krajnjeg
uspeha primene alternativnih goriva su: cena goriva, mogunost razvoja i irenja mree pumpnih
stanica, a zatim i performanse i sigurnost vozila na alternativni pogon.
Ne postoji univerzalna formula za definisanje idealnog" goriva. Za opis najbolje
varijante goriva moraju se znati konstruktivne specifinosti vozila, motora i njihove opreme, a
onda i vrlo kompleksni uslovi njihove namene.
Gasovita goriva su najblia primeni u sus motorima, jer se sagorevanje odvija u gasnoj
fazi. Gasovi su dobra goriva za konvencionalne oto motore: smea je visokog oktanskog
kvaliteta, pa je sagorevanje potpuno, rad motora ekonominiji, a zagaenje manje. Prirodni gas,
kao i teni naftni gas, moe da sagoreva veoma isto i zato predstavlja vrlo atraktivno gorivo u
javnom saobraaju urbanih sredina.

Vodonik je najistije gasovito gorivo sa gledita zagaenja, pa je samim tim pogodan

za odrivi razvoj. Kada sagoreva sa kiseonikom jedini produkt sagorevanja je voda. Kada
sagoreva sa vazduhom, poto vazduh sadri oko 79 % azota, javljaju se samo oksidi azota, za
razliku od produkata sagorevanja naftnih goriva.
Budunost vodonika kao pogonskog goriva je u gorivim elijama. Gorive elije rade kao
baterije. Za razliku od baterija, gorive elije ne mogu da se istroe i ne moraju da se pune.
Proizvodie elektrinu struju i toplotu sve dok je snabdevena gorivom. U njima se vri proces
hladnog katalitikog sagorevanja. Sastoji se od dve elektrode ( katode i anode ) izmeu koji se
nalazi elektrolit. Postoje razliite vrste gorivih elija u zavisnost od elektrolita.

Slika 2 : Dobijanje elektriciteta iz vodonika

Goriva elija stvara elektricitet hemijskom rekacijom vodonika i kiseonika. To je kao
minijaturna centrala za proizvodnju elektrine energije. Poto elije stvaraju elektricitet direkno,
bez sagorevanja vodonika, proces je hemijski ist i izuzetno efikasan. Teorijski, ako proraunate
da elije mogu pretvoriti 83 % energije vodonika u elektrinu energiju, moemo oekivati
izuzetno veliku efikasnost, naroito ako imamo na umu da je stepen korisnog dejstva benzinskih

10

motora oko 30% do 40%. Jo znaajnije je da pogon na gorive elije ne proizvodi CO 2, ili bilo
koju drugu tetnu emisiju, ve je njegov jedini nusproizvod voda. 5
Gorive elije stvaraju elektricitet pomou hemijske reakcije koja se odigrava izmeu
vodonika i kiseonika ( iz vazduha ). Vodonik se stvara na negativnoj strani elektrode, gde
katalizator odvaja elektrone iz atoma vodonika. Tako stvoreni elektroni prelaze sa negativne na
pozitivnu stranu elektrode, pri emu dolazi do stvaranja elektriciteta. U meuvremenu, atomi
vodonika koji su otpustili svoje elektrone postaju joni vodonika i prolaze kroz polimersku
elektrolitiku membranu kako bi preli na pozitivnu stranu. Tada, uz pomo katalizatora na
pozitivnoj strani elektrode, joni i elektroni vodonika se udruuju sa kiseonikom i stvaraju vodu.
Problem sa vodonikom je u tome to ga na zemlji nema u prirodnom stanju, ve mora da
se izdvaja - najee iz prirodnog gasa, za ta je potrebno utroiti energiju iz nekog drugog
izvora. Sadanje metode jo nisu dovoljno ekonomine da bi vodonik zamenio tena fosilna
goriva.
Veliki problem predstavlja innfrastruktura baznih stanica koje nude punjenje rezvoara
automobila vodonikom, ukoliko se zna da sa jednim ( prosenim ) rezervoarom punim
vodonikom automobil ima autonomiju od 200 km, onda se kao realan problem postavlja problem
punjenja, broj i razvijena mrea.
Amerika kompanija Inovatek ( Innovatec ) je lansirala pronalazak, nazvan mikrokanalni
reaktor koji moe na ekonomian nain da izdvaja vodonik iz biodizela ili bilo kog drugog
tenog goriva.
Pomenuti ureaj izgleda kao elina ploa veliine kvadratnog decimetra, sa
mikroskopski sitnim rupicama. Uz odreene katalizatore, ovaj jednostavan ureaj moe da
izdvaja vodonik iz dizela, benzina, biljnog ulja, glicerina i mnogih drugih tenih goriva. Ploa je
teka svega oko pola kilograma, a vie ploa povezanih u sistem izdvajaju do 600 litara vodonika
u minuti, koji moe odmah da se sprovodi u vodonine elije koje proizvode struju. To znai da
bi vozila na vodonik, umesto da nose u sebi cilindre za taj gas pod visokim pritiskom, mogla i
5 Beirovi S. i drugi ( 2010. ): Ekonomska opravdanost primene zelene tehnologije u automobilskoj industriji,
Novi Pazar , 4 - 5

11

dalje da imaju rezervoare za teno gorivo iz koga bi se u samom vozilu izdvajao vodonik. To bi
istovremeno eliminisalo potrebu izgradnje ogromnog broja specijalnih cisterni i pumpi za
punjenje automobila vodonikom. 6
Primer biolokog goriva je etanol, koji se ve dugo dobija fermentacijom biljnih
proizvoda. Etanol ili etil alkohol poznat je i kao obian alkohol jer se nalazi u alkoholnim
piima. Pomalo je ironino da se taj alkohol, jedan vek nakon to je u tu svrhu bio odbijen,
ponovno stigao kao automobilsko gorivo, do te mere da se od svih biolokih goriva u svetu
najvie proizvodi ( vie od 90 % ukupne koliine ).
Drugi je po proizvedenoj koliini bioloki dizel, ili biodizel, koji je po svojstvima slian
obinom dizel gorivu, ali ima drugaiju molekularnu strukturu. Iako su koliine biolokih goriva
koja se proizvode vrlo male u poreenju sa naftnim derivatima, one rastu velikom brzinom.
Etanol se proizvodi fermentacijom biljnih eera, a obino se mea sa benzinom pre
nego to se koristi u automobilima. Takva goriva se oznaavaju slovom E i brojem koji
odgovara procentu etanola, tako da na primer: E 10 sadri 90 % benzina sa 10 % etanola, a E 85
sadri 15 % benzina i 85 % etanola. Veina modernih benzinskih motora moe da koristi E 10
gorivo bez ikakvih modifikacija.
Tek 2000. godine alkoholna goriva su uvedena kao aditiv za benzinske meavine koje
manje zagauju okolinu. U SAD danas se na oko 1.200 pumpi prodaje gorivo E 85, a mogu ga
koristiti samo posebni tipovi motora.
Proces dobijanja etanola iz kukuruza je sledei:
kukuruz se melje, mea sa vodom i zagreva,
dodaju se enzimi koji skrob pretvaraju u eer,
u kazanu za fermentaciju, kvasac pretvara eer u alkohol, koji se potom procesom
destilacije odvaja od vode.
Ostatkom se hrane krave, a deo otpadne vode bogate azotom se koristi na njivama, kao
vetako ubrivo.

6 www. inovatec. ca
12

Biodizel se koristi kao direktna zamena za dizel dobijen preradom nafte i proizvodi se iz
biljnih masnoa. Dizel motori su se u poetku koristili nepreraenim biljnim uljima ( npr.
suncokretovim ), a moderni dizel motori to jo uvek mogu. Glavni je problem da su neka biljna
ulja zimi sklona smrzavanju. Zbog toga se veina biljnih ulja tretira u procesu koji se zove
transesterfikacija, gde se njihov hemijski sastav menja, tako da se mogu koristiti u
konvencionalnim dizel motorima i pri zimskim klimatskim uslovima.
Jedan od prvih dizel motora iz 1895. godine koristio je biljno ulje, a demonstraciono
vozilo Rudolfa Dizela koristilo je ulje kikirikija. Meutim, korienje istog bio ulja ( i pored
pokuaja, danas nije pogodno jer stvara znatne taloge, pre svega u elementima sistema
ubrizgavanja ) i stoga je upotreba njihovih estera jedino racionalnije reenje.
Biodizel ( mono alkil estera ) je gorivo obogaeno kiseonikom na bazi razliitih estera.
Ono se dobija iz domaih obnovljivih izvora ( plodova bogatih ulja ili ivotinjskih masti ) i
sadri sve metil estre masnih kiselina ( FAME skr. Fatty Acid Methyl Ester ), koji potiu iz
razliitih izvora.
Biodizel ima sline karakteristike kao i konvencionalno dizel gorivo, i jedno je od
alternativnih goriva koje se moe uspeno koristiti u bilo kom postojeem, neizmenjenom dizel
motoru, kao isto, ili u meavini sa dizel gorivom. Meutim, veina proizvoaa motora i
opreme za ubrizgavanje jedino preporuuju meavinu od 5 % biodizela u konvencionalnom
dizel gorivu, zbog problema koji se mogu javiti zbog nekompatibilnosti istog biodizela sa
nekim materijalima u motoru i sistemu ubrizgavanja. Biodizel se moe skladititi u istim
rezervoarima kao i dizel gorivo, tako da ne smanjuje korisni teret i radijus kretanja, ali se mora
voditi rauna o loijoj oksidacionoj stabilnosti biodizela i moguem dejstvu na neke premaze
( lakove, boje ) sistema napajanja gorivom. Niske temperaturne karakteristike mogu biti problem
ukoliko se koristi ist biodizel, dok su ostale karakteristike sline dizel girivu.

13

Grafikon 1: Svetska proizvodnja biogoriva ( etanola i biodizela ) u milionima litara od 2000. do

2005.

Biodizel se najvie proizvodi u Nemakoj, a dobija se iz uljane repe. Godinje se u

Nemakoj proizvede 2,3 milijarde litara biodizela. On smanjuje efekat staklene bate u odnosu
na dizel gorivo za ak 68 %.
Ugljenik u biogorivu potie iz atmosfere, jer su ga biljke upile tokom sezone svog rasta.
Naravno, kod uzgajanja kukuruza za proizvodnju biogoriva postoje i veoma vani problemi:
- koristi se velika koliina herbicida i azotnog ubriva,
- izaziva se vea erozija zemljita,
- za odreenu koliinu proizvoda treba potroiti takoe veu koliinu fosilnih goriva.
Karakteristian je u svetu primer Brazila, koji je u novije vreme preao na sve veu
zamenu goriva etanolom koji proizvode iz eerne trske. Godinja proizvodnja kukuruznog
etanola u SAD dostigla je 22 milijarde litara, a etanola iz eerne trske u Brazilu 3,96 milijardi
litara. Smatra se da emisija etanola iz eerne trske u proizvodnji i upotrebi postie najmanji
efekat staklene bate u odnosu na ostale vrste goriva.
Proizvodnja i sagorevanje etanola od trske oslobaa preko 55 % manje CO2 od benzina.
Pogodnost eerne trske takoe je u tome to eer ini 20 % stabljike i odmah je spreman za
preradu u alkohol. Sagorevanjem otpada trske stvara se potrebna struja za destileriju.

14

Pristup ovom problemu u budunosti bi se bazirao na tome kako praviti gorivo od

delova biljki koje se ne koriste u ishrani, kao to su: stabljike kukuruza, prerijska trava, alge i
slino.

Slika 3 : Pumpa za gorivo u Brazilu; levo - benzin, desno etanol

Lignocelulozne sirovine obuhvataju umski i poljoprivredni otpad, kao i razliite vrste
trava, odnosno nejestive biljke ili njihove delove. Lignocelulozne sirovine su najrasprostranjeniji
tip biomase na svetu, sa godinjom proizvodnjom od 1010 Mt. Iako lignocelulozne sirovine
najee predstavljaju otpadni materijal, njihov hemijski sastav i karakteristike pruaju
mogunost za dobijanje vrednih proizvoda, izmeu ostalih i bioetanola.
Potencijal lignoceluloznih sirovina za proizvodnju bioetanola lei u visokom sadraju
polisaharida ( preko 60% ) koje nakon depolimerizacije do prostih eera neki mikroorganizmi
mogu izmetabolisati do etanola. 7
Situacija u Srbiji su takvi da su proizvodni kapaciteti uljara predimenzionisani i oni
delom mogu da se iskoriste za snabdevanje pogona za proizviodnju biodizela sirovinom.
Godinje potrebe za jestivim uljem u Srbiji su oko 160.000 tona, dok bi se moglo proizvesti
390.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 51.000 sojinog ulja. 8

7 Hendriks, A.T.W.M, Zeeman, G. ( 2009. ) : Pretreatments to enhance the digestibility of

lignocellulosic biomass, Bioresour Technol 100, 1018.
8 Tei M, Ki F, Jankovi V. ( 2008. ) : Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP
Vojvodini, Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, str. 193
15

Preko 90 % preraivakog kapaciteta u industriji ulja nalazi se u Vojvodini, a najvei

deo povrine za proizvodnju uljarica za bidizel je u centralnoj Srbiji. Potrebno je razmotriti i
mogunost osnivanja mini - uljara koje bi delovale na prostoru koji veliki industrijski pogoni
ne bi mogli da pokriju. U ovim pogonima sa jednostavnijom tehnologijom i manjim ulaganjima
mogla bi se proizvoditi kvalitetna sirovina za proizvodnju biodizela.
Bioogorivo jer smatrano reenjem problema gasova koji izazivaju efekat staklene bate,
ali je problem nastao kada je 2007. godine u mnogim delovima sveta izbila glad. Razlog za to
bio je to su ogromne koliine namirnica poput itarica odjednom bile upotrebljavane za
proizvodnju biogoriva, pa su cene osnovnih prehrambenih namirnica na svetskom tritu naglo
porasle. Uzrok epidemijama gladi, poput gladi u Indiji, proizvoai biogoriva videli su u looj
logistici i infrastrukturi u podrujima koja su pogoena glau
Kako bi se izbegao sukob izmeu proizvodnje hrane i goriva i dodatno smanjio uinak
koji goriva imaju na okolinu, reenja su bioloka goriva druge generacije. Ta goriva se
proizvode od onih delova biljaka koji se ne jedu, kao to su stabljika, koren ili ljuske, ili pak
biljke koje se uopte ne koriste za proizvodnju hrane, kao to su razliite vrste korova. Tako se ne
samo izbegava kolizija sa proizvodnjom hrane, nego se koriste delovi biljaka ( ili cele biljke )
koji se inae esto bacaju. Ti delovi biljaka sadre mnogo celuloze, koja takoe daje vie energije
po kilogramu materijala nego eer.
Problem je u tome to je prerada celuloze sloenija: potrebna su bar dva procesa, prvi da
bi se celuloza pretvorila u razne eere, koji nakon toga fermentacijom mogu dati etanol. S druge
strane, nakon prerade celuloze preostaje lignin, koji sadri veliku koliinu energije i izgaranjem
moe proizvesti paru ili struju. To znai da bi postrojenje za preradu celuloze moglo biti
samoodrivo i da ne bi trebalo da upotrebljava fosilna goriva, ime bi se smanjio negativni
uticaji prerade biljne mase na okolinu.
Jo jedan aspekt biolokih goriva druge generacije je taj da se za gorivo mogu uzgajati
biljke koje ne koriste plodnu zemlju i samim time ne dolaze u koliziju sa proizvodnjom hrane.
Primer je gajenje jednostaninih morskih algi, manjih od desetine milimetra za proizvodnju
biodizela. Iako vrlo male, takve alge se mogu gajati u velikim bazenima, gde mogu da budu
milijarde algi po kubnom metru vode. Te alge rastu u morskoj vodi i treba im vrlo malo pitke
16

vode, a poto im ne treba plodna zemlja, mogu biti locirane po elji. Proces kojim bi se iz tih
mikroorganizama dobilo gorivo jo je uvek sloen i skup, ali velike kompanije ga razmatraju
ozbiljno. Kao primer slui Shell- ov istraivaki pogon na Havajima.

Slika 4 .Dobijanje goriva iz algi

3. Rezerve energetskih sirovina

Cena sirove nafte predstavlja samo etvrtinu cene derivata koje kupci kupuju. Takse i
porezi esto vie utiu na cenu nafte nego OPEC. Kad drave potroai podignu poreze i takse,
krajnji kupac esto pogreno okrivljuje proizvoae nafte a ustvari je njegova vlada
prevenstveno odgovorna za visoku cenu nafte. Drave sa najveim rezervama nafte prikazane su
u sledeoj tabeli : 9

Tabela broj 1 : Dokazane rezerve nafte u svetu

Drava:
1.

Saudijska Arabija

2.

Kanada

Rezerve ( u barelima nafte ):

Procenat svetskih rezervi:

266.800.000.000

19,66%

178.600.000.000

13,16%

9 www. energyobserver. com

17

3.

Irak

4.

Iran

5.

Kuvajt

6.

UAE

7.

Venecuela

8.

Rusija

9.

Libija

10.

Nigerija

11.

Kazahstan

12.

SAD

143.500.000.000

12,00%

137.600.000.000

9,88%

104.000.000.000

7,66%

97.800.000.000

7,21%

87.040.000.000

6,41%

79.000.000.000

5,82%

41.460.000.000

3,05%

36.220.000.000

2,67%

30.000.000.000

2,21%

20.970.000.000

1,54%

Neophodno je obezbediti alternativne izvore koji e nadomestiti buduu razliku izmeu

potrebne energije i energije koju e se dobijati iz fosilnih goriva. Osim toga, tenja razvijenih
zemalja da smanje zavisnost od fosilnih goriva, koja uvoze, i zemalja u razvoju za dobijanjem
jeftine energije razlog su velikih ulaganja u razvoj alternativnih goriva. Ako se ovome doda i
rastua svest o uticaju sagorevanja fosilnih goriva na ivotnu sredinu i ivot na planeti uopte,
uvoenje alternativnih, osim finansijske dobrobiti, trebalo bi da ima i viestruku korist. Zbog
svega ovoga se moe rei da bi novi i alternativni izvori energije trebalo da budu obnovljivi,
odrivi, ekonomski isplativi i ekoloki prihvatljivi.

10

Od ukupne koliine energije koja se dobija iz fosilnih goriva, 60 % se upotrebi u

transportnom sektoru, koji je ujedno odgovoran za vie od 70 % svetske emisije ugljenik ( II )
-oksida i 19 % svetske emisije ugljenik ( IV ) oksida, gasova, koji najvie doprinose efektu
staklene bate na planeti. Usled toga, obezbeivanje alternativnog goriva za motorna vozila je
jedan od prioriteta istraivanja u oblasti biogoriva.
Tabela broj 2 : Rezerve gasa u svetu
10 Moriarty P, navedeno delo, 252
18

Drava:
1.

Rusija

2.
3.
4.
5.

Iran
Katar
SAD
Saudijska Arabija

6.

Turkmenistan

7.

UAE

8.

Venecuela

9.

Nigerija

10.

Alir

Rezerve ( u milijardama m ):
45.849
34.344
25.477
9.615
8.377
7.629
6.189
5.642
5.211
4.577

4.Uticaj eksploatacije energetskih sirovina na

ivotnu sredinu
Uticaj nafte na ivotnu sredinu se esto opisuje kao negativan zbog toga to je nafta
toksina za skoro sve oblike ivota kao i zbog toga to moe uticati na klimatske promene. Nafta
se proima kroz praktino sve aspekte dananjeg ivota, naroito kada je u pitanju transport i
grejanje domova i drugih objekata
Toksinost
Naftni destilat dospeva na povrsinu,kontaminira okolinu i ubija skoro sve zivo Sirova
nafta je meavina razliitih vrsta organskih jedinjenja, od kojih su mnoga izuzetno toksina i
kancerogena (mogu da izazovu pojavu raka). Nafta je akutno smrtonosna" za ribe, ili drugim
reima, nafta ubija ribe brzo pri koncentraciji od 4000[ppm]). Sirova nafta i naftni derivati
dovode do malformacija (urodjenih poremeaja). Benzen se nalazi u sirovoj nafti i benzinu i
poznato je da moe da prouzrokuje leukemiju kod ljudi. Takodje je poznato da ovo jedinjenje
moe i da smanji broj belih krvnih zrnaca kod ljudi, to dovodi do smanjene otpornosti na
19

infekcije. Istraivanja i studije su pokazale da izloenost benzenu u periodu od 5 do 15 godina

moe da prouzrokuje itav niz bolesti, od neizleive leukemije do Hodkinove bolesti i drugih
oboljenja krvi i imunog sistema.
Izduvni gasovi
Kada nafta ili naftni derivati sagorevaju, proces sagorevanje nije kompletan. To znai da se pri
tom procesu, osim vode i ugljen dioksida, stvaraju dodatna jedinjenja koja su toksina. Primeri
ovih jedinjenja su ugljen monoksid i metanol. Osim toga, estice a zagadjuju plua ljudi i
ivotinja i dovode do sranih problema ili ak smrti jer je a kancerogena.
Kisele kie
Visoke temperature koje se stvore prilikom procesa sagorevanja nafte dovode do oksidacije azota
koji se nalazi u vazduhu u blizini pri emu se stvara azotsuboksid, koji se zajedno sa sumpor
dioksidom iz sumpora iz nafte, mea sa vodom u atmosferi i dovodi do kiselih kia. Kisele kie
obino su kobne za drvee, jezera i ivot u njima. Kisele kie dovode do ubrzane korozije
mainerije i dovode do postepenog propadanja arheolokih nalazita kao to su mermerne
ruevine u Rimu i Grkoj.
Klimatske promene
Sagorevanje velikih koliina nafte dovodi do stvaranja velikih koliina ugljen dioksida koji
zadrava toplotu u naoj atmosferi. Takodje, neka organska jedinjenja, kao to je na primer
metan koji se oslobaa prilikom buenja nafte, zadrava toplotu puno efikasnije od ugljen
dioksida. a spreava sunce da dopre do zemlje, to moe dovesti do hlaenja zemljine
atmosfere. Od ukupne koliine sunevog zraenja, 30% se reflektuje u svemir, a ostalih 70 %
apsorbuje tlo, vazduh i okeani. Dolazi do zagrevanja zemljine povrine odakle toplota stalno
zrai prema atmosferi, teei da je napusti. Meutim gasovi u atmosferi kao to su CO2, vodena
para i metan, zaustavljaju toplotu i ne doputaju joj da ode u vasionu.

20

Ovaj proces prirodnog zagrevanja atmosfere poznat je kao efekat staklene bate i bez
njega Zemlja bi bila mnogo hladnija, a ivot kao danas ne bi bio mogu, jer prosena
temperatura na povrini zemlje bi bila oko - 18 C, a sada je + 15 C.
Sa druge strane, ukoliko temperatura na Zemlji nastavi i dalje da se poveava doi e do
topljenja leda, do podizanja nivoa mora i do optih meteorolokih promena. Mnogi klimatolozi
smatraju da je trenutna brzina topljenja leda na polovima poveana usled globalnog zagrevanja.
Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva ovom brzinom, nivo mora e do kraja XXI veka u proseku
biti povien za 1 m, a na nekim mestima ak i do 3 m, to moe dovesti do potapanja niskih
morskih obala, ostrva, gradova i obradivih povrina. Otapanje bi moglo pre svega da zahvati
ledene povrine Grenlanda i zapadnog Antarktika.
Emisija CO2 bez obzira na mogue posledice i dalje raste u SAD, a i kod novih
ekonomskih sila Kine i Indije.

5. Obnovljivost prirodnih resursa

Klasifikacija prirodnih resursa obuhvata podelu na iscrpljive i neiscrpljive, a u okviru
svake od njih izdvajaju se obnovljivi i neobnovljivi.
Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se troe sporije nego to se regeneriu.
Obnovljivi resursi ukljuuju vazduh, vode i biomasu. Neki od njih mogu postati neobnovljivi,
ukoliko se bre troe od ciklusa obnavljanja.
Neiscrpljivi obnovljivi resursi su:
dispergovani resursi: solarni, vetar, talasi i padavine, i
akumulirajui resursi: vazduh i okeani.
Iscrpljivi obnovljivi resursi su:
21

 bioloki resursi: ume, riblji fond i biomasa,

akumulirajui resursi : slatkovodni baseni, izdani i zemljite.11
Neobnovljivi resursi su prisutni u ogranienim koliinama i njihova nalazita imaju
ogranien vek trajanja. To su fosilna goriva : ugalj, nafta, prirodni gas i mineralne sirovine: rude
( oni su obnovljivi, ali im je potrebno puno vremena, tj. milioni godina, da bi se obnovili ).
Odgovoran odnos prema okruenju u naoj zemlji uvodi se prihvatanjem standarda
ISO 50001.

12

Republika Srbija je jo 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju evropske

energetske zajednice i time prihvatila obavezu da prihvati i Direktivu 2003/30/EC Evropskog
parlamenta i Saveta o promovisanju upotrebe biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz
obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja. Direktiva 2003/30/EC zahtevla je od zemalja
lanica da proizvedu, ili obezbede na tritu minimalne koliine biogoriva kojim bi se zadovoljili
ciljevi EU.
Osnovni cilj evropske direktive je da pokrene iniciranje smanjenja primene i postepeno
oslobaanje EU od uvoza goriva fosilnog porekla, koji danas iznosi oko 50 % energije, to po
nekim procenama, ako se nastavi ovakav trend potronje, moe do 2030. godine da dostigne i
oko 70 %. Cilj je i implementacija Kjoto sporazuma iz 1997. godine, smanjenje emisije gasova,
koji doprinose efektu staklene bate, pri emu se najvea panja posveuje emisiji CO 2, zbog
ega je ciljda se smanji emisija CO2 za 5,2 %, u odnosu na stanje iz 1990. godine.
Ukoliko se u tom kontekstu nita ne bi preduzimalo i ukoliko bi se zadrao postojei
trend emisije CO2, predvia se da bi u narednom periodu njegova emisija mogla da ima znaajnu
tendenciju porasta. Jedan od bitnijih ciljeva je ostvarenje zamene oko 20 % tradicionalnih goriva
fosilnog porekla u drumskom transportu do 2020. godine.
Biodizel je definisan Evropskim standardom EN 14214 iz 2003. godine. U Srbiji
je definisan 2006. godine standardom SRPS ( JUS ) EN 14214.
11 www. sylva. rs / Prirodni resursi. pdf
12 www. sgs. rs
22

Biodizel gorivo je prema standardu EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivo za dizel

motore, proizvedeno iz obnovljivih sirovina, koje se bez ogranienja moe koristiti isto
ili u meavini svakog odnosa sa mineralnim dizel gorivom u svim savremenim dizel motorima, u
skladu sa preporukama proizvoaa, a iji produkti sagorevanja ne utiu na poveanje efekta
staklene bate u atmosferi. 13
U Srbiji je 2006. godine potroeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Do
podataka o proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. godine ne moe se doi, a nema ni
podataka o potronji biodizela. Procenjuje se da je potronja biodizela inila manje od
1% potronje dizela u Srbiji 2007. godine.
Firma Victoriaoil je 2007. godine u idu izgradila fabriku kapaciteta 100.000 t
biodizela godinje. Iste godine proizvela je 27.000 t biodizela. Poto je dolo do znaajnog
porasta cena ulaznih sirovina za proizvodnju biodizela, a neznatnog porasta cene mineralnog
dizela u 2008. i 2009. godini, obustavljena je dalja proizvodnja biodizela, a u fabrici se
proizvodi sada jestivo ulje.

Zakljuak
Ovaj rad je pokazao da je uz sve veu potreba oveanstva za energijom, prisutna i
ogranienost svetskih rezervi fosilnih goriva. Takoe, prikazano je da je uticaj njihovog
sagorevanja na ivotnu sredinu veoma tetan i to bi trebali biti glavni pokretaki motivi za razvoj
alternativnih goriva.
Obnovljivi izvori energije e se u budunosti javiti kao jedino mogue reenje za
postojeu situaciju, a jedino je pitanje vodee vrste ovih izvora koji e biti u veoj meri
korieni. Osim njihovog ekonomskog znaaja, vana je i njihova uloga u poboljanju ekolokih
uslova koji su pogorani dugogodinjom emisijom tetnih gasova.
Do danas su najveu primenu pronali pogoni na prirodni gas, auto gas, ili teni naftni
plin TNP ( LPG engl. ) i komprimovani prirodni gas, ili KPG ( CNG engl. ) Komprimovani
13 www. cen. eu
23

prirodni gas se smatra trenutno najperspektivnijim alternativnim gorivom. Sa njim se direktno

napaja motor sa unutranjim sagorevanjem, a moe da se koristi u za generisanje vodonika i
napajanje gorivih elija, koje generiu elektrinu energiju za pogon elektromotora.
Auto gas je neobnovljivo fosilno gorivo, a mane primene auto gasa su veliki rezervoar
koji mora da se ugradi i zauzima puno prostora u automobilu, i vea emisija azot - oksida
nego kod benzinskih motora. U nekim zemljama vozilima sa pogonom na auto gas nije
dozvoljeno parkiranje u garaama kao ni prolaz kroz tunele. U Evropi, Holandija je zemlja sa
najveim procentom vozila na auto gas.
Vodonik i gorive elije su dve vrste alternativnih goriva ija se primena jo intenzivno
istrauje. Nekoliko proizvoaa ve neko vreme testiraju prototipove. Vodonikovo gorivo moe
da se proizvede na tri naina, razbijanjem hidrokarbonata, elektrolizom vode ili kao nus proizvod rafinisanja nafte ili proizvodnje gasa. Nema emisija tetnih gasova, proizvodi se samo
voda i toplota u dodiru sa kiseonikom. Sa druge strane, izduvne emisije procesa proizvodnje su
vee nego kod proizvodnje benzina.
Teoretski, emisije bi mogle da budu gotovo nula, ako bi se proizvodnja obavljala uz
pomo obnovljivog izvora energije, na primer turbine na vetar. Za sada, trokovi alternativnih
goriva i samih modifikovanih vozila su veoma visoki. Njihova isplativa upotreba mogla bi
uslediti za oko 10 do 15 godina. Gorive elije pretvaraju vodonik u elektrinu energiju unutar
samog vozila. Goriva elija je jednostavan ureaj bez potronih delova. Izduvne emisije CO2,
azot oksida i estice ai su nula. Nusproizvodi rada su voda i toplota. Gotovo beumna vonja,
uinak je rada elektrinog motora. Kao i kod pogona na vodonik, ako bi se proizvodnja obavljala
uz pomo obnovljivog izvora energije, izduvne emisije tetnog CO2 bi bile gotovo nula. Ipak, i
trokovi proizvodnje su u nivou proizvodnje vodonika
Meu gorivima koja se mogu dobiti iz obnovljive biomase istiu se biogorivo iz eerne
trske, uljane repe, ali i bioetanol kao potencijalno biogorivo za motore sa unutranjim
sagorevanjem. Razvoj proizvodnje bioetanola se usmerava ka dobijanju iz otpadnih,
lignoceluloznih sirovina.
Situacija u Srbiji nije trenutno povoljna u pogledu dobijanja biogoriva, a karaktristian je
primer fabrike Victoriaoil iz ida, jedine koja se bavila proizvodnjom biodizela, preusmerena
24

na jestivo ulje. Za buduu implementaciju ovog proizvoda potrebno je potovati svetske

standarde ISO 50001, o obnovljivoj energiji.
Preporuke za podsticaj korieja biodizela bi bile:
Podizanje svesti o potrebi uvoenja alternativnih pogonskih goriva.
Informisanje ljudi o nainima proizvodnje i korienja biodizela.
Stalno ukazivanje na znaaj proizvodnje biodizela kao naina da se pobolja
spoljnotrgovinski bilans.
Podsticaji i subvencija proizvoaima biodizela.
Korienje alternativnih izvora energije u autoindustriji budunosti je jedan veoma sloen
problem i morae mu se pristupiti sa dosta panje.

LITERATURA :

1. Beirovi S. i drugi ( 2010. ): Ekonomska opravdanost primene zelene tehnologije u

automobilskoj industriji, Novi Pazar
2. Hendriks, A.T.W.M, Zeeman, G. ( 2009. ) Pretreatments to enhance the digestibility of
lignocellulosic biomass, Bioresour Technology, 100
3. Moriarty P, Honnery D. ( 2012. ) : What is the global potential for renewable energy?
Renew Sustain Energ Revue, 16
4. Nigam,P.S, Singh, A. ( 2011. ): Production of liquid biofuels from renewable resources,
Prog. Energ. Combust, 37
5. Pei R. ( 2002. ) : Odrivi razvoj nastanak koncepta odrivog razvoja, Ekonomija
prirodnih resursa i ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet, Beograd

25

6. Pei R, Veinovi S, Davini A. ( 1997. ): Alternativna goriva za motore sus, iz: Zbornik
radova sa meunarodnog savetovanja YUNG 97, Vrnjaka Banja, oktobar 1997.
7. Tei M, Ki F, Jankovi V. ( 2008. ) : Mogunost proizvodnje i korienja
biodizela u AP Vojvodini, Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad
8. www. avto. over. net
9. www. cen. eu
10. www. energyobserver. com
11. www. inovatec. ca
12. www. peabodyenergy. com / Kyoto. pdf
13. www. sgs. rs
14. www. sylva. rs / Prirodni resursi. pdf

26