Hlorovodonina

kiselina(HCl)
i
Sumporna kiselina
(H2SO4)
 Hlorovodonina kiselina
-Hlorovodonina kiselina, sona kiselina (molekulska
formula - HCl) je kiselina koja nastaje rastvaranjem
hlorovodonika u vodi. Hlorovodonina kiselina se naziva
i rastvor hlorovodonika u drugim polarnim rastvaraima
npr. u acetonu.

Ranije se hlorovodonik dobijao delovanjem

koncentrovane sumporne kiseline na vrstu kuhinjsku
so(natrijum-hlorid),na povienoj temperaturi:

2NaCl+ H2SO4 2HCl + Na2SO4

DOBIJANjE
-Molekul vodonika reaguje sa molekulom hlora dajui dva molekula
hlorovodonika. Maksimalna koncentracija iznosi 38%

H2 + Cl2 2HCl

-Vodonik se dodaje u viku od 5% kako u nastalom hlorovodoniku ne

bi zaostao hlor.
-Dobijeni hlorovodonik se odozdo uvodi u toranj za apsorpciju
nainjen od plastine mase ili grafitnih blokova i napunjen
keramikim prstenovima koji poveavaju dodirnu povrinu izmedju
gasa i vode.
-Hlorovodinik se u tornju podie u susret vodi koja se sliva preko
prstenova i u njoj se rastvara.Sa dna tornja isputa se nastala
hlorovodonina kiselina.
 Hlorovodonina kiselina
OSOBINE
-Hlorovodonina kiselina je jedna od najjaih
neorganskih kiselina. Ipak hlorovodonina kiselina nema
oksidacione osobine i zato je nagrizajue dejstvo
naizgled slabije od kiseoninih kiselina. Jae od njega su
samo perhlorna kiselina, fluorovodonina kiselina i
sumporna kiselina,ipak kod ovih kiselina se ne moe
dobiti visoka koncentracija u vodi.
-Ima otar miris,a na vazduhu se dimi poto njene pare
obrazuju sa vlagom iz vazduha sitne kapljice magle.
PRIMENA

-Primenjuje se za proizvodnju nekih plstinih

masa,lekova,boja,za ienje povrine metala pre
lemljenja i sanitarnih uredjaja,dobijanje glukoze iz
skroba itd. Sem toga zajedno sa azotnom kiselinom
gradi carsku vodu - rastvor koji rastvara ak i zlato i
platinu.
 Sumporna kiselina
SO3 + H2O H2 SO4
-Sumporna kiselina je hemijsko jedinjenje molekulske
formule H2SO4. Spada u klasu neorganskih kiselina.
-Sumporna kiselina je jedna od najjaih neorganskih
kiselina.

DOBIJANjE
Ona se moe dobiti oksidacijom sumpora ili sumpor-
dioksida toplom, koncentrovanom azotnom kiselinom

KONTAKTNI POSTUPAK- ovaj postupak se koristi za

industrijsko dobijanje sumporne kiseline. Prvo u
prisustvu katalizatora (vanadijum-pentoksida) reaguju
sumpor-dioksid i kiseonik, potom se na dobijeni sumpor-
trioksid dodaje koncentrovana sumporna kiselina da bi
se dobila puljiva sumporna kiselina, na koju se dodaje
voda da bi se rastvorila i tako dobila koncentrovana
sumporna kiselina.
PROCES OLOVNIH KOMORA
-je drugi nain za industrijsko dobijanje sumpora. Ovaj
proces je u industriji bio poznat dosta rano i sve do
uvoenja kontaktnog procesa bio je jedini kojim se
dobijala sumporna kiselina u velikim koliinama.
Kiselina dobijena po ovom postupku odlikuje se malom
koncentracijom. Sutina procesa olovnih komora sastoji
se u oksidaciji sumpor-dioksida u sumpor-trioksid
pomou azot-dioksida. NO_2, koji se gradi razlaganjem
azotne kiseline. Komorni proces se deli na etiri
operecije a to su:
1. Dobijanje smee sumpor-dioksida i vazduha;
2. ienje gasne smee;
3. Oksidacija sumpor-dioksida u sumpor-trioksida
4. Koncentrovanje dobijene sumporne kiseline.

PRIMENA
-Sumporna kiselina je najvaniji proizvod bazine
hemijske industrije. Proizvodi se u velikim koliinama jer
ima veoma iroku upotrebu (godine 2001. u svetu
proizvedeno je 165 miliona tona sumporne kiseline).

Najea primena sumporne kiseline je proizvodnja

vetakog ubriva, ali ima mnogo drugih primena, kao
to je dobijanje hemikalija, rafinisanje ulja, proizvodnja
boje, proizvodnja deterdenata, u tekstilnoj industriji
(koristi se za proizvodnju sintetikih vlakana), u
proizvodnji lekova, za proizvodnju eksploziva, u
metalurgiji, u akumulatorima itd.

Retko se upotrebljava ista sumporna kiselina. Najee

se koristi njen 96-98% vodeni rastvor.