 елементи који припадају 15.

(Va) групи ПСЕ

су: N-азот, P-фосфор, As-арсен, Sb-
антимон, Bi- бизмут

7 N 1s2 2s2 2px1 2py1 2pz1

15 P 1s 2s 2p 3s 3p
2 2 6 2 3

33 As 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p
2 2 6 2 6 2 10 3

 заједничка електронска конфигурација свих

елемената ове групе је ns2np3
 N и P су неметали, As и Sb су металоиди, а Bi
је метал
 Азот гради двоатомне молекуле (N2 - трострука
веза, неполарна, веома јака).
 Остали елементи се јављају у више алотропских
модификација.
- P - бели, црвени, црни
 P - бели- атоми заузимају углове правилног
4
тетраедра, везе су веома слабе због велике
удаљености између атома. Између неполарних
молекула постоје слабе Ван дер Валсове силе.
 Pn - црвени - стабилнији од белог фосфора.
 црни - тешко се добија, мало има података о
њему.
 As и Sb граде нестабилне молекуле који имају
по 4 атома. Стабилне алотропске
модификације су Asn и Sbn и имају ковалентне
везе.
 Bi гради металну кристалну решетку.
 N2 - гас, без боје, мириса и укуса. На
температурама испод нуле се преводи у течно
и чврсто агрегатно стање.
 Бели фосфор- мек као восак услед слабих
међумолекулских интеракција. Не раствара се
у води, већ у угљен-дисулфиду CS2. Светли у
мраку (фосфоресценција)
 Црвени фосфор - има вишу температуру
топљења од белог фосфора услед присуства
ланчане структуре. Не раствара се у CS2.
 As сублимује.
 Имају велику енергију јонизације. Само бизмут
гради јон Bi 3+.
 Ови елементи би могли да приме 3 електрона да
би постигли стабилност. Јони N3- и P3- постоје у
кристалним решеткама нитрида и фосфида.
 Елементи 15. групе претежно граде ковалентна
једињења.
 N може да гради и једноструке, и двоструке и
троструке ковалентне везе.
 N има оксидациони број у једињењима од -3 до
+5.
 P, As и Sb - најчешћа оксидациона стања су +3 и
+5, а Bi +3.
 Азот је инертан гас услед присуства јаке,
троструке ковалентне везе. Реагује на
високим температурама или другим
специфичним условима.
N2 + 3H2 2NH3
 не гори и не подржава горење (у њему се
свећа гаси - служи за доказивање азота).
 на температури од 3000 °C реагује са
кисеоником
N2 + O2 2NO
 P4 - врло реактиван, спонтано се пали на
ваздуху. Чува се у води. Са довољном
количином ваздуха гради P4O6 а ако га нема
довољно настаје P4O10.
P4 + 3O2→ P4O6 фосфор(III)-оксид
P4 + 5O2→ P4O10 фосфор(V)-оксид
 Црвени фосфор је мање реактиван од белог.
Пали се на 260 °C.
 Са металима гради фосфиде. Бурно реагује са
S и халогеним елементнима.
P4 + 6Cl2 → 4PCl3
PCl3 + Cl2 → PCl5
 не реагују са водом.
 На азот не делују ни најјаче киселине ни
базе. P4 је најреактивнији и он може да
реагује са алкалијама, али и са
киселинама.
 АМОНИЈАК NH3
 гас, непријатног мириса, безбојан, веома токсичан
 Добро се раствара у води и реагује са њом.
NH3 + H2O →NH4+ + OH-
Амонијум-хидроксид NH4OH
 Амонијак има базна својства.
 Реагује са киселинама дајући амонијум соли.
NH3 + HNO3→ NH4NO3 амонијум-нитрат
 NH3 је редукционо средство.
4NH3 + 5O2→4NO + 6H2O
 N2O азот(I)-оксид, азот-субоксид – безбојан гас
 NO азот(II)-оксид, азот-моноксид - безбојан гас
 N2O3 азот(III)-оксид, азот-триоксид – чврст,
тамноплав
 NO2 азот(IV)-оксид, азот-диоксид
димер N2O4 је безбојни гас 2NO2→ N2O4
 N2O5 азот(V)-оксид – азотпентоксид – чврст

 N2O, NO – неутрални оксиди

 N2O3 , NO2 и N2O5 – кисели оксиди
 Једначине реакција са водом и базом:
N2O3 + H2O→ 2HNO2 азотаста киселина
N2O3 + 2NaOH→2NaNO2 + H2O

N2O5 + H2O→ 2HNO3 азотна киселина

N2O5 + 2NaOH→2NaNO3 + H2O

2NO2 + H2O→ HNO2 + HNO3

2NO2 +2NaOH → NaNO2 + NaNO3 + H2O
 P4O6 фосфор(III)-oксид
P4O10 фосфор(V)-оксид
 оба оксида су кисела
P4O6 +6H2O→ 4H2PHO3 фосфораста киселина

 P4O10 је анхидрид мета, орто и пирофосфорне

киселине
P4O10 +6H2O→ 4H3PO4 ортофосфорна киселина

 метафосфорна киселина HPO3

 пирофосфорна киселина H4P2O7
 As4O6 (арсеник или мишомор) и Sb4O6
амфотерни оксиди
 As5O10 и Sb5O10 – кисели оксиди
 Bi2O3 - базни оксид
 HNO2 – азотаста (нитритна) киселина - слаба,
непостојана. Њене соли се називају
нитрити.

 HNO3 – азотна (нитратна) киселина. Њене

соли се називају нитрати.
 Веома је јака, испарљива киселина, јако
оксидационо средство.
 Азотна киселина реагује и са металима као што
су Cu, Ag и Hg
3Cu +8 HNO3 разбл. →3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O
Cu + 4HNO3 конц. → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O

 Фосфораста киселина H2PHO3 – слаба,

дипротонска киселина, гради соли
хидрогенфосфите и фосфите.

 Фосфорна киселина H3PO4 – средње јачине,

гради соли дихрогенфосфате,
хидрогенфосфате и фосфате.
 У ваздуху 78% има азота. У Земљинојкори се
налази само у виду једињења (чилска шалитра
NaNO3)

 Фосфора има више у природи од азота, али

искључиво у виду једињења (нпр. Ca3(PO4)2)

 Протеини, аминокиселине, витамини и многа

друга биолошка једињења садрже азот и
фосфор.
 Азот – пуњење сијалица, амбалаже
прехрамбених производа јер обезбеђује
инертну атмосферу.
 У течном агрегатном стању се користи за
брзо хлађење; примењује се у производњи
хране, у медицини.

 Црвени фосфор – производња шибица.