Вирус 

(лат. virus - отров) мали је инфективни агенс који се репликује само унутар

живих ћелија и других организама. Вируси могу да инфицирају све типове животних форми,
од животиња и биљки до микроорганизама, укључујући бактерије и археје.[1]
Вируси су најсићушнији микроорганизми, величине од неколико десетина до неколико
стотина милимикрона. Видљиви су једино помоћу електронских микроскопа који повећавају
више од 100.000 пута. Има их велики број врста, а разликују се по величини, структури и
другим особинама. Вируси су изграђени од само две компоненте. Једну
представља нуклеинска киселина ДНК(РНК), а другу омотач протеинске природе. Није
извесно да ли су сви вируси живи организми или само део неживе материје на прелазу у живу.
Премда поседују генетички, наследни материјал, о вирусима се обично не говори као о живим
организмима. Множе се и могу се гајити само на живим ћелијама. Вируси нису способни да
расту, да синтетишу своје протеине нити да обављају метаболичке процесе. Протеински
омотач вируса је капсид. Изазивају многе инфективне болести тако да су непрестано присутни
у свакодневици као појам сталне, често веома озбиљне претње здрављу, не само људи него и
других организама - биљака, животиња, бактерија. [2][3][4] Један од вируса је откривен и у нашим
лабораторијама, Добрава-Београд вирус, изазивач мишје грознице.