Рибонуклеинска киселина 

(РНК) (енгл. Ribonucleic acid - RNA) је биолошки важан тип

молекула које имају значајну улогу у кодирању, декодирању, регулацији и експресији гена.
РНК и ДНК представљају два типа нуклеинских киселина, које са протеинима спадају у
есенцијалне макромолекуле свих живих бића. Као и ДНК, молекули РНК се састоје од дугих
ковалентно везаних јединица - нуклеотида, с тим што су РНК молекули најчешће
једноланчани. Сваки нуклеотид у РНК молекули се састоји од хетероцикличне
базе, шећера рибозе и фосфатне групе.
РНК молекули у ћелији настају транскрипцијом (преписивањем) ДНК помоћу ензима који се
називају РНК полимеразе. Већина гена у ДНК молекулу одређује аминокиселинску секвенцу
одређеног протеина. РНК молекули, који настају као копије тих гена, а у функцији су преноса
генетичке информације са ДНК из нуклеуса (ћелијског једра) у протеински молекул који се
синтетише у рибозомима, означавају се као иРНК (Информациона, курир, гласничка РНК).
Међутим, финални продукти неких гена су различити РНК молекули који имају или
функционалну (ензиматску) или структурну улогу у ћелији. Иако је улога многих од ових
некодирајућих РНК молекула још непозната, позната је функција неких од њих
(нпр. транспортна РНК - тРНК; рибозомска РНК - рРНК и др).[1]