Писана припрема за извођење наставног часа

Школа Гимназија „Бора Станковић“, Ниш

Датум 10.05.2019. године
Разред и одељење I/2
Наставник Оливера Тодоровић
Наставни предмет Историја
Наставна тема Позни средњи век
Наставна јединица и
редни број часа Србија од Стефана Немање до краља Милутина (1166-1282).
Тип часа
Обрада
Циљ часа: Усвајање знања о снажењу српских области и стицању статуса
краљевине, независне српске архиепископије као и о јачању српске
државности након смрти првог краља Рашке, Стефана Немањића.
Васпитни задаци:
• Подстицање националног духа
• Подстицање на рад и учење
• Учвршћивање вредновања духовног и културног наслеђа
• Подстицање упорности и сузбијање малодушности

Циљеви и задаци Образовни задаци:

• Упознавање с процесом уздизања српске државе на ранг краљевине, а
српске цркве на ранг архиепископије
• Уочавање неспорног одраза спољнополитичких утицаја на унутрашњу
политику
Функционални задаци:
• Развијање вештине уочавања и препознавања
• Развијање способности активног слушања
• Развијање вештине процењивања
• Оспособљавање за поређење и доношење закључака
Ученик је у стању да: анализира околности у којима су се одигравали
догађаји и процеси о којима се говорило на часу; именује и разликује владаре
из династије Немањића до 1282. године; објасни кључне појмове из наставне
Исходи
јединице (светитељ, житије, жупан, краљ, архиепископ, задужбина и сл);
препозна утицај спољнополитичких дешавања на дешавања у држави
Немањића; наведе задужбине Стефана Немање и његових наследника.
Фронтални рад
Облици рада

Монолошко-дијалошка метода
Наставне методе

Уџбеник, историјска карта, историјски атлас, основна наставна средства

Наставна средства (школска табла, свеска).
 Драгољуб М. Кочић, Историја за четворогодишње средње стручне школе,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2018.
Литература
Историја српског народа II, Београд 1982.
А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Београд 2008.

Иновације

Географија, српски језик и књижевност, веронаука

Корелација

Евалуација
 Ток часа
Уводни део часа Питање: Који град је био центар српске државе у средњем веку?
5-10 мин Очекивани одговор: Рас.
Питање: Ко се сматра оснивачем прве српске династије и како се назива та
династија?
Очекивани одговор: Оснивач је Властимир, а династија се по њему назива
Властимировићима.
Питање: Које још српске средњовековне династије знате?
Очекивани одговор: Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи.
Питање: Како је била организована византијска власт у Србији почетком 12.
века?
Очекивани одговор: Постављали су људе из угледних српских породица за
владаре са титулом великог жупана.
Питање: За које велике жупане из тог периода знате?
Очекивани одговор: Вукан, Урош I, Урош II, Деса и Тихомир.

Главни део часа У Рашкој се скоро и није осећао вазални однос према Византији. Вазалне везе
25-30 мин су се углавном сводиле на слање помоћних одреда да ратују за Византију.
Ипак, Византија се трудила да вазалу који има толику аутномију не остави
превише места за деловање, па су зато жупани често смењивани. Око 1163.
године цар Манојло I Комнин је сменио великог жупана Десу и на његово
место довео Тихомира. Тихомирова браћа, Страцимир, Мирослав и Стефан
Немања добили су на управу удеоне кнежевине. Немања је управљао жупама
Ибар, Расина и Топлица, а цар Манојло му је поклонио и жупу Дубочицу
(Лесковац). У Топлици је Немања, без знања свог брата и врховног владара,
саградио цркву Светог Николе. Због те непослушности, Тихомир је брату
одузео титулу и заточио га. Успевши да се ослободи, Стефан Немања се
прогласио за великог жупана, те је Тихомир око 1166. збачен с престола.
Тихомир се склонио у Византију где му је цар дао војску за рат против
Немање. У бици код места Пантино, на обали реке Ситнице, дошло је до битке
у којој је Тихомир поражен и погинуо. Цар Манојло прихватио је Стефана
Немању као великог жупана. Ипак, око 1172. године, Немања је, користећи се
једним савезом против Византије, успео да прошири своју територију. Цар
Манојло покренуо је војску против српског жупана и успео да га зароби негде
у околини Ниша. Након кратког заробљеништва, Стефан Немања је враћен на
власт у Србији, након чега је остао веран Манојлу све до Манојлове смрти
1180. године. Већ 1183. године Стефан Немања је заузео Косово и Метохију,
простор између Западне и Велике Мораве, нишку област, Зету и приморје од
Улциња до Дубровника. Године 1189. покренут је Трећи крсташки рат. Стефан
Немања је цару Светог римског царства, Фридриху Барбароси допустио пролаз
преко своје територије, надајући се да ће са њим остварити сарадњу против
Византије. Са Барбаросом се срео у Нишу, али од сарадње није било ништа.
Наредне 1190. византијски цар Исак II Анђео покренуо је рат против Србије и
у бици на Морави поразио српску војску. Ипак, Немања је успео да задржи
већину освојених области захваљујући томе што је свог сина Стефана оженио
византијском принцезом Евдокијом. Стефан Немањић том приликом добија
високу титулу севастократора. Стефан Немања значајан је и због своје црквене
политике. Прогонио је богумиле, јерес која је дошла са истока, подигао многе
цркве и манастире, међу којима су најпознатији Ђурђеви Ступови, Студеница
и касније Хиландар. Његов најмлађи син, Растко Немањић, одлучио се за
монашки живот и касније постао први српски архиепископ.
Године 1196. одржан је сабор у Расу. Немања се одрекао власти у корист свог
средњег сина Стефана, заобилазећи тиме најстаријег сина Вукана. Стефан
Немања се након тога замонашио и примио име Симеон. Он затим одлази на
Свету гору, где је као монах Сава боравио његов син, у манастиру Св.
Пантелејмона. Сава и Симеон успели су да од византијског цара добију
порушени манастир Хиландар, где је 1198. подигнут један од најзначајнијих
српских манастира. Симеон је умро на Светој гори и био канонизован.
Стефан Немањић (1196-1228) владао је мирно до смрти свога оца. Након тога,
његов старији брат Вукан, незадовољан очевом одлуком да власт остави
другом сину, осамосталио се у Зети и 1202. године збацио Стефана са власти.
Вукана су подржавали Угари, а Стефан је подршку нашао у Бугарској.
Најмлађи од тројице браће, Сава, око 1205. године, доноси мошти светог
Симеона у Србију и над њима симболично мири браћу. Нешто раније почео је
Четврти крсташки рат (1202-1204). Крсташи су заузели Цариград, а Византија
се распала на неколико мањих држава. Видевши да му Византија више не може
бити ослонац, Стефан Немањић се оженио унуком млетачког дужда Аном
Дандоло. Уз помоћ дужда, од папе је 1217. добио краљевску круну. Тиме је
постао први краљ Рашке. Но, и Сава и Стефан су увиђали да Србија не може
имати пуну независност без аутономне цркве. Сава због тога путује у Никејско
царство, које је наставило византијску државност у овом периоду, тражећи
црквену аутономију. Аутокефална српска црква, на челу са Савом као првим
архиеписком, са седиштем у манастиру Жичи, формирана је 1219. године.
Краљ Стефан Првовенчани се 1223. године разболео. До његове смрти 1228.
владарске послове је обављао његов најстарији син Радослав.
Стефан Радослав (1228-1234) се потпуно потчинио свом тасту, епирском
деспоту. О црквеним питањима саветовао се са противником свога стрица
Саве, охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном. Увидевши да тај
пут води губљењу тек стечене самосталности, српска властела збацила је
Радослава и на престо довела његовог брата Владислава.
Стефан Владислав (1234-1243) владао је кратко и учинио сличну грешку као
његов брат. Он се потпуно ослонио на свог таста, бугарског цара Ивана II
Асена. Године 1241/42. Татари су опустошили Бугарску и северне делове
Србије, што је довело до свргавања Владислава с престола. За време владавине
краља Стефана Владислава умро је Сава Немањић. Враћајући се са путовања у
Јерусалим, Сава је свратио у Трново где је умро 1236. године. Владислав је
његове мошти пренео у Милешеву.
Владислава је наследио млађи брат Стефан Урош I (1243-1276). Стефан Урош
I, син Стефана Немањића са Аном Дандоло, посветио се економском уздизању
земље. У том циљу у Србију је из Трансилваније довео Сасе, чиме је оживљена
рударска делатност у Србији. Своје рођаке из побочних грана династије свео је
на обично племство, како се земља не би делила. Након обнове Византије
1261. године, Стефан Урош I се нашао између Византије и Угарске. То је
довело до рата са Угарском (1268) у коме је Стефан Урош I поражен. Пораз је
ублажен женидбом Урошевог сина Драгутина угарском принцезом. Драгутин
је добио титулу „млади краљ“ и требало је да добије засебну област на управу.
Урош међутим није дао свом сину област на управу, што је довело до побуне
против њега. Драгутин је уз помоћ свог Угара свргао свог оца.
Стефан Драгутин (1276-1282) се у потпуности окренуо Угарској. Својој мајци
Јелени Анжујској је дао на управу Зету. Према Византији је био непријатељски
настројен. Српска властела, незадовољна везивањем за Угарску, искористила је
Драгутинов пад с коња у лову да на власт доведе његовог млађег брата
 Милутина. Наиме, пошто Драгутин није био у стању да обавља државничке
послове, на сабору у Дежеву 1282. године, предао је власт свом брату.

Завршни део часа Питање: Које године се Стефан Немања прогласио великим жупаном?
3-5 мин Очекивани одговор: Године 1166.
Питање: Који је исход битке код Пантина?
Очекивани одговор: Тихомир је поражен.
Питање: Када је владао Стефан Немањић?
Очекивани одговор: Од 1196. до 1228. године.
Питање: Шта означава термин „аутокефална архиепископија“?
Очекивани одговор: Означава црквену аутономију.
Питање: Како је Стефан Урош I оснажио економију средњовековне Србије?
Очекивани одговор: Довео је Сасе који су оживели рударску делатност.
Изглед табле: Србија од Стефана Немање до краља Милутина (1166-1282)

- жупан Деса (до око 1163) → Тихомир;

- Немања управља жупама Ибар, Расина и Топлица;
- 1166. године – Стефан Немања → велики жупан;
- битка код Пантина → пораз Тихомира;
- 1172. године – Манојло I заробљава Стефана Немању;
- 1183. године – освајање Косова и Метохије, Зете и Приморја до Скадра,
Поморавља и Ниша;
- 1189. године – сусрет са Барбаросом;
- 1190. године – битка на Морави → Стефан Немања поражен;
- 1196. године – сабор у Расу
- Стефан Немањић (1196-1228):
- 1202. године – сукоб са Вуканом;
 - 1217. године – проглашење краљевства;
- 1219. године – аутокефална (аутономна) архиепископија;
- Стефан Радослав (1228-1234) → јача утицај Епирске државе;
- Стефан Владислав (1234-1243) → јача утицај бугарског цара Ивана Асена II;
- Стефан Урош I (1243-1276):
- долазак Саса → економски напредак и централизација државе;
- 1268. године – рат са Угарском → Србија поражена;
- 1276. године – сменио га син Драгутин;
- Стефан Драгутин (1276-1282):
- краљица-мајка Јелена управља Зетом
- сабор у Дежеву (1282. године)
- 1284. добија на управу Мачву, североисточну Босну и Београд → „сремски
краљ“.
Домаћи задатак Научити лекцију из уџбеника на странама 130-134, одговорити на питања на
131. и на 134. страни, на интернету истражити околности у којима је Стефан
Немања дошао на власт.

Прилози:

Дана 10. маја 2019. године

У Нишу.

____________________________ ___________________________
(доц. др Дејан Антић – ментор) (студент – Сузана Југовић)
 УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ПРИПРЕМА ЗА МЕТОДИЧКИ ЧАС

ТЕМА: Србија од Стефана Немање до краља Милутина (1166-1282)

Студент: Сузана Југовић Професор: Доц. др Дејан Антић

Број индекса: 1149

Мај 2019. године

У Нишу