Академски студиј, први циклус

Разредна настава

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ

ТЕМА:

Стефан Немања

Ментор: Студент:

Проф. др Д. Мастиловић Самра Бербић,

број индекса: 13/21

Децембар, 2022.
 САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................................................2
ЖИВОТ И ПОРОДИЦА.............................................................................................................................3
УДЕОНИ КНЕЗ...........................................................................................................................................4
БОРБА ЗА САМОСТАЛНОСТ ДРЖАВЕ................................................................................................5

1
      УВОД

Српска средњовијековна историја неодвојива је од династије

Немањића. Током владавине ове династије српским земљама
оне су доживјеле политички врхунац и културни, привредни
и друштвени процват. Осим тога што је династија Немањића
владала српским земљама нешто више од два вијека (1166 -
1371) имала је сјајне, вјеште и окретне политичаре, искусне
војсковође, покровитеље цркви и умјетности, ктиторе
величанствених задужбина и владаре са државничком
визијом, тиме су и оставили значајан и неизбрисив траг иза
Слика 1.: Грб династије
себе.
Немањића
Доласком Стефана Немање1 на престо започиње владавина
ове династије. Он није само био велики владар, већ и велики
визионар и реформатор. Србија је тако током владавине
Стефана Немање, добила двије велике тековине у свом
државном развоју: постала је краљевина и добила је своју
самосталну црквену организацију. Србија је постала права
држава, са својом индивидуалношћу и са својим
несумњивим стваралачким амбицијама. Треба додати да у
читавој српској прошлости није било периода гдје су на
управи земље била два члана династије са тако изузетним
способностима, као што су били Стефан и Сава и у тако
уској и на један циљ концентрисаној сарадњи.

Стефан Немања је тридесет година био господар српских

земаља да би на крају, предавши власт сину, отишао у
калуђере, окренувши се унутрашњем свијету, тиховању,
посветивши се молитви.

”Блистави владарски плашт замијенио је скромном

монашком ризом, мач крстом, штит јеванђељем, весели и
бучни двор студеначком и хиландарском тишином.”

(Лука Мичета, ”Немањићи биографија”)

1
Александар Лома сматра да је поријекло личног имена Немања ”већ дуже времена
спорно”, без обзира што је познато код Срба још од XII вијека , а по свједочењу чешке,
лужилкосрпске и бјелоруске топономије могло би бити још и прасловенско”.

2
 ЖИВОТ И ПОРОДИЦА

Стефан Немања је четврти и најмлађи син српског

властелина Завиде (у неким литературама оцем Стефана
Немање сматра се Деса), сматра се да је рођен 1114. године у
Рибници на Морачи (Подгорица). Крштен је у католичкој
цркви, по латинском обреду, који је преовладавао у Слика 2.: Стефан Немања
тадашњој Зети, ту се и оженио племкињом Аном с којом је
имао петоро дјеце:

1. Вукана - краља Зете и великог жупана Рашке

2. Стефана - великог жупана Рашке и краља Рашке

3. Растка - првог српског архиепицкопа

4. Јефимију - удата за солунског цара Манојла Анђела Дуку

5. Једну ћерку чије име није познато, удату за управника

Скопља. Слика 3.: Стефан
Првовјенчани
Завида је поред Стефана имао још 3 старија сина:

1. Тихомира - владао као велики жупан Рашке

2. Страцимира - великог жупана Рашке и краља Рашке

3. Мирослава - владао је Захумљем

4. Ћерку непознатог имена, удату за Kулина, бана Босне.

Када су прилике у Србији постале повољније, Завидина Слика 4.: Вукан Немањић
породица се вратила у Рас, Немања се у својој тридесетој
години други пут крстио у епископалној цркви светих Петра
и Павла по грчком обреду.

Слика 5.: Растко Немањић

3
 УДЕОНИ КНЕЗ

Младост Немањина је била веома бурна, у својој области у

коју су спадале Ибар, Расина, Топлица и Ријеке, он је почео
своје прво административно - политичко дјеловање. У
породици је постојала традиција узајамног прогњења и
неповјерења, а сцене отимања власти су биле на дневном
реду. Њима је био заражен и сам Немања, амбициозан и без
много обзира желио је прескочити своју старију браћу.
Немања је од самог почетка водио гркофилску политику Слика 6.: Манастир Св.
рачунајући да ће помоћу ње доћи прије до утицаја. Тако ће Николе поред Куршумлије
допријети глас о њему и до цара Манојла. Цар је при свом
доласку у Ниш (1162.) позвао Немању и обдарио га
владалачким достојанством (царским сном) и једном жупом
Дубочицом код Лесковца која је намјењена Немањи као
лични и насљедни посјед.

Манојлови разлози за ово нису познати, али је вјероватно

Немања изабран зато што је био најмлађи од четири брата,
па самим тим и са најмање легитимитета да се укључи у
борбу за положај великог жупана. Византинци и Мађари
током прве половине XII вијека водили су сталне бробе на Слика 7.: Манастир
граници Панонске низије и Балканског полуострва, у којима Пресвете Богородице, ушће
су Рашки велики жупани били традиционални савезник Косанице недалеко од
краљевине Мађарске. Због тога је Манојло уздизањем Куршумлије
Немање, покушао да закомпликује прилике у Рашкој, али и
да стицањем Немањине захвалности обезбиједи себи леђа.

Стицањем Дубочице, која је до тада била саставни дио

византијске територије, и добијанјем владалачког
достојанства, Немања је стекао већу политичку самосталност
у односу на своју браћу, укључивши и самог великог жупана.
Не тражећи сагласност ни од своје браће ни од великог
жупана, што обично треба, Немања је подигао Манастир
светог Николе код Куршумлије, а недалеко, на ушћу
Косанице, подигао је цркву посвећену Богородици. Његов
чин изазвао је незадовољство браће, која су га позвала на
одговорност и заточила у једну пећину код Раса. Немања је
уз помоћ својих присталица, убрзо био ослобођен, протјерао

4
је браћу и прогласио се великим жупаном. На том положају налази се већ 1168. године а
можда и нешто раније.

5
 Град Котор био је
БОРБА ЗА САМОСТАЛНОСТ ДРЖАВЕ поштеђен разарања,
Немања је чак тамо
прењео и свој двор,
На власт је дошао око 1168. године (можда нешто и раније), односно, једну од
после владавине старијег брата и византијског вазала резиденција. Освајање
Тихомира, који је са осталом браћом Страцимиром и дукљанских градова
Мирославом побјегао из земље. Сматра се да је Тихомир завршено је 1186. године,
страдао у бици код Пантина на Косову, јер му се губи траг у осим Бара, који се, изгледа,
историјским изворима, а Mирослав и Страцимир су признали одржао нешто дуже или
Немању као врховног владара и постали његови присни пак сачувао своју
сарадници. аутономију.
Током своје дуге владавине, Стефан Немања је успио да
утемељи самосталну Српску државу, али борба за
самосталност била је дуга и пуна обесхрабрујућих и опасних низбрдица. Он је, као и други
који су на његовој позицији, непрекидно тражио прилику да се ослободи потчињености
византијском цару. Прилика му се указала 1171. године
избијањем рата између Венеције и Византије, 1172. Немања, на
подстицај Венеције, улази у рат гдје стицајем околности остаје
без подршке. Немања се наједном нашао усамљен и изложен
непосредном нападу византијске војске, коју је повео лично цар
Манојло. Године 1172. бива побијеђен након чега га Манојло I
Комнин одводи као заробљеника у Цариград. Стефан Немања
био је принуђен да се византијском цару обавеже на вјерност и
даје војну помоћ. Држао се вазалских обавеза према цару све до
његове смрти 1180. године.

Након смрти византијског цара Манојла I, Немања започиње

војне акције против Византије гдје остварује значајна
територијална проширења. Кад је угарска војска започела ратне
Немања се није задовољио
офанзиве на десној обали Дунава, покушавајући да загосподари
освајањем Дукље, то јесте
долином Мораве, у рат је ушао и Немања 1183. године. Угарска
саме Зете. Са браћом је
и српска војска опустошиле су околину Ниша и продрле до
покушавао да освоји
Софије. Угарски краљ се повлачи али се Немања на то не
Дубровник и Корчулу, али су
обазире те наставља нападе на византијску територију. Посебан
после почетних успијеха
значај имао је продор у Дукљу, која је била прозвана и као
претрпјели неуспијех, па је
грчка област, заједно са градовима Скадром, Улцињем, Баром и
1186. закључен мир.
Котором. Осим Дукље Немања је још присвојио крајеве на
сјеверу око Западне Мораве и Велике Мораве, освојио је на југу

6
Косово и Хвосно, односно Метохију, затим крајеве сјеверне Албаније и још Травунија и
Захумље.

7
 ПРЕГОВОРИ СА ФРИДРИХОМ БАРБАРОСОМ

У борби против Византије Немања је настојао да придобије и

крсташе. Посебну пажњу Немања је посветио сарадњи са
њемачким царем Фридрихом I Барбаросом, тада најмоћнијим
владаром у Европи. Барбароса је припремао војску за трећи
крсташки рат, чији је дио требао да пређе и преко српских
земаља. Добро упознат са крсташким намјерама, што показује да
је пратио догађаје у Европи, Немања је крајем 1188. упутио
посланство у Нирнберг, где је тада боравио њемачки цар.
Посланици су поздравили Фридриха I Барбаросу и обавијестили
га да му српски велики жупан припрема свечан дочек у Нишу, за
који је тада још речено да је будућа Немањина престоница. Са
поклонима од Барбаросе, посланство се вратило у Србију и
извијестило о успијеху мисије.

У Нишу је Немања започео преговоре са Фридрихом

Барбаросом, указујући на спремност да настави акције против
Византије, па ако у њима узме учешћа и њемачки цар, вољан је
да му стави на располагање војску од чак двадесет хиљада
војника. Заузврат тражи да му цар призна оно што је освојио и
што ће освојити од Византије, истичући да је до тада запосјео и
територију између Ниша и Софије. Најзад, уколико цар пристане
на те приједлоге, Немања је спреман да прихвати вазални однос
према њему. Њемачки цар, међутим, ипак није био спреман за
рат против Византије. Прихватио је само дио приједлога, али и
то је било довољно за успостављање пријатељских односа
између Фридриха I Барбаросе и Стефана Немање.

Немања је онда сам наставио освајања византијских територија,

али је 1190. године на Морави доживио још један пораз од
византијске војске па је морао поново да призна врховну власт
византијског цара. Ипак, након свега, Српска држава је задржала
највећи дио освојених територија

8
9
10
11