Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Национална правна историја

Тема: Владавина Стефана Немање

Ментор: Студент:
Маша Кулаузов, проф. др Тијана Нишић, О267/16

децембар, 2019. година

1
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

САДРЖАЈ

1. Увод..............................................................................................................3

2. Биографија....................................................................................................4
2.1. Поријекло и породица...............................................................4

3. Стефан Немања као удеони кнез...............................................................5

3.1 Сукоб Стефана Немање са браћом..........................................5

4. Стефан Немања као велики жупан............................................................6

5. Прогон богумила.........................................................................................7

6. Повлачење Стефана Немање, одлазак у монаштво и смрт.....................8

7. Задужбине Стефана Немање......................................................................9

8.Закључак......................................................................................................10

Литература.....................................................................................................11

2
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

1. Увод
Династија Немањића владала је средњевјековном Србијом од друге половине
дванаестог вијека све до 1371. године. Већ из најраније историје породице, од
Завидиних синова и његових даљих потомака, потиче већи број кнежева и жупана, а
почевши од Стефана Првовјенчаног, неколико краљева и царева. Српска држава је у
средњем вијеку доживјела врхунац под Немањићима. Оснивач династије јавља се у
писаним изворима као Стефан Немања.
Не постоји нити један историјски период који је оставио дубљи историјски
траг у свијести сваког припадника српског народа као што је период Немањића.
Период од скоро 200 година колико су они владали Србијом, обиљежен је сталним
напретком на свим пољима друштвеног живота. Српска држава је ширила своје
границе тако што је обједињавала различите територије, нарочито византијске.
Одлучио сам да се у овом матурском раду бавим владавином Стефана
Немање који је био први српски жупан, оснивач и зачетник велике династије
Немањића. Посебно ме занима како је текао његов живот из простог разлога што је
први зачетник нечег што ће у будућности бити доста велико. Његов животни пут био
је препун великих обрта који су водили до тога да се налазио у позицијама
отворених непријатељстава.
Код нас се често каже да нема већег богатства од рода рођеног, али сви смо
ми постали од Каина и Авеља. Тако је Стефан Немања имао сукоб са браћом. Аждаја
похлепе за троном настала је кад је отац отишао са историјске сцене. Кад говоримо о
смрти краља, увијек отварамо врата причи о борби за превласт. Стефан Немања се
завадио са својом браћом, али су се ипак измирили.
Изабрао сам ову тему јер ми је посебно интересантан период Немањића и
наравно Србија тих година, деценија и вијекова. Занима ме тактика којом су
Немањиићи успјели да се задрже толико дуго на историјској сцени, а Стефан
Немања, који је започео ту дугу лозу, узима се за првог представника исте.

3
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

2. Биографија
Стефан Немања је рођен 1113. године у Рибници. Син је српског властелина
Завиде, зачетник велике династије Немањића и један од њених највећих владара.
На власт је дошао тако што је збацио свог брата Тихомира са владарске
столице. Поред Тихомира, имао је још два брата, с којима није био у добрим
односима до измирења.

Слика 1. Фреска светог Симеона Слика 2. Манастир Ђурђеви ступови

Оженио је Ану (у монаштву Анастасију) за коју се зна само да је била

племкиња, а њено поријекло није утврђено. Стефан Немања је са њом имао шесторо
дјеце.
У умјетности, његову владавину је обиљежио почетак подизања владарских
задужбина, као и појава „српског стила“ у архитектури, познатог као Рашки стил, а
за почетак истог, узима се подизање манастира Ђурђеви Ступови.

2.1 Поријекло и породица

Стефан Немања је био најмлађи (четврти) син српског властелина Завиде. О
његовом оцу нема много информација, али се на основу Немањиног житија може
закључити да се склонио у краљевину Зету због сукоба са рођацима. Осим Немање,
Завида је имао још дјеце
Немања је, вјерује се, рођен 1113. године у Рибници на Морачи, данашњој
Подгорици, током прогонства његовог оца Завиде усљед превирања у Рашкој.
Крштен је у римокатоличкој цркви по латинском обреду који је тад био
преовлађујући у Зети. Такође у Рибници је оженио племкињу Ану између 1130. и
1135. године, с којом је имао петоро дјеце: Вукана, краља Зете, Стефана, великог
жупана Рашке, Растка, првог српског архиепископа, Јефимију и ћерку непознатог
имена.
По повратку са породицом у Рашку, Немања се у тридесетој години крстио
по други пут у цркви светог Петра и Павла у тадашњој престоници Рашке (у Расу) по
грчком обреду. Претпоставља се да је Завидин повратак у Рашку био по позиву

4
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

великог жупана Уроша II и том приликом су му, вјерује се, били враћени његови
посједи.

3. Стефан Немања као удеони кнез

Стефан Немања је добио на управу жупе Топлицу, Ибар, Расину и Реке.
Из историјских извора се сазнаје да је Немања имао 46 година када је почео да
влада. Према писању његовог сина, Растка (у монаштву Сава), почетак његовог
управљања једном облашћу догодио се, вјерује се, 1159. године, а најкасније до
1165. десио се значајан сусрет Немање са царем Манојлом I. Византијски цар
Манојло I Комнин је позвао Немању у Ниш. Стефан Првовјенчани описује сусрет
цара и Немање као веома срдачан:
„А кад га овај угледа, прими га с царском љубављу и пољуби га“1
Том приликом, Манојло је Немањи додијелио жупу Дубочицу (околина
данашњег Лесковца) на управу.

3.1 Сукоб Стефана Немање са браћом

Немања је почео градњу два манастира након што је добио Дубочицу на
управу, а то су манастир светог Николе у Куршумлији и манастир посвећен
Богородици на ушћу Косанице у Топлицу. У његовим житијима се градња ових
манастира наводи као разлог за незадовољство његове браће који су сматрали да
ради све сам, без њихове дозволе или било каквог договора, на шта је Немања
одговорио:
„Браћо моја драга, како смо једнородни, нека не буде на гнев ово дело
моје, које почех Господу и доврших га. Ја га сврших, па, ако је добро, нека је
мени, а ако је зло, нека опет буде мени“2
Заправо, прави разлог незадовољства Немањине браће је била Немањина
претензија да уз византијску помоћ дође до титуле великог жупана. Он је
покушао да се домогне те титуле оптужујући Тихомира. Немања је заробљен на
релативно кратко вријеме у пећини крај Раса, пошто су га његове присталице
ослободиле. Након тог догађаја, уз подршку властеле је постао велики жупан
Рашке, а браћа су побјегла у Византију.
Немањина житија наводе да се из тамнице избавио тако што је обећао
светом Ђорђу да ће у његову славу подићи манастир који би могао да види
једино из пећине, само ако га ослободи из тамнице. Светац му је помогао, а
Немања му је у част подигао манастир Ђурђеви Ступови. Градња је започета
1171. године.
Немањина житија наводе да је против њега послата велика војска у којој је
поред Грка, било и Турака. Битка се одиграла 1168. године код Пантина, и у њој
су Немањине снаге успјеле да потисну противнике у Ситницу, у којој су се многи

1
Стефан Првовјенчани, „Житије светог Симеона“, манастир Студеница, 1200-1205. год, „Кантакузин“,
Београд, 1997. год, страна 40.
2
Стефан Првовјенчани, наведено дјело, страна 56.

5
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

подавили. У Ситници се удавио и његов брат Тихомир. Након битке, Немања је

признао власт Византије, а Манојло га је прихватио као законитог владара Рашке.

4. Стефан Немања као велики жупан

Немања је 1170. године напао византијског вазала и кнеза Зете Радислава и
том приликом својој земљи је припојио Неретљанску област. Борби против
Византије прикључила се и краљевина Угарска. Немања је 1172. године почео са
ударима ка Котору. Угарска војска бива десеткована епидемијом, тако да Рашка
остаје сама да се бори против Византије, а Манојло (византијски цар) је искористио
повољан тренутак и са војском се упутио у Рашку. Пред надолазећом византијском
војском, велики жупан Стефан Немања се повукао у планине.
Предао се цару Манојлу и изашао пред цара гологлав, босоног, са конопцем
око врата и мачем у рукама. Пао је пред Манојла и пружио му свој мач да с њим
ради шта жели. Манојло је прихватио његову понизност, те га је оставио на положају
великог жупана. Стефан Немања је живио у манастиру Богородице Евергетиде, у
чију је славу подигао манастир Студеницу.
Немања је заједно са тадашњим краљем Угарске, Белом III, напао византијске

посједе у долини Мораве. Током овог похода заузети се Београд, Ниш, Браничево и
Равно (данашња Ћуприја). Угари су се након тога повукли, док је Немања наставио
офанзиву и заузео Липљан, Мораву (данашња Биначка Морава), Врање и призренску
област.
Слика 7. Освајања Стефана Немање

6
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

Напао је византијског вазала, кнеза Дукље, Михајла III. У том походу је

заузео градове: Дањ, Сард, Скадар, Улцињ, Бар и Рисан.

„Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину

своју, коју је насиљем држао грчки народ, и градове у њој, сазидане од руку
њихових, тако да се прозвала грчка област... А Котор остави, утврди га и пренесе
свој двор у њ, који је и до данас. Остале градове пообара, и поруши, и претвори
славу њихову у пустош, истреби грчко име, да се никако не помиње име њихово у
тој области. Народ свој у њима неповређен остави да служи држави његовој, са
страхом, и са уреченим данком од Светога.”3
Ових борби и разарања је био поштеђен само Котор, који је Немања додатно
утврдио и у њему подигао свој дворац.

Слика 8. Стари град Котор, остаци Немањиног дворца

3
Стефан Првовјенчани, наведено дјело, страна 62.

7
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

5. Прогон богумила
Крајем дванаестог вијека, међу Србима и другим балканским Словенима,
било је веома распрострањено словенско хришћанство, названо богумилство. Главна
полититичка тенденција је била отпор византијској државној и црквеној власти.
Богумилство је било веома раширено међу народом у Рашкој и Босни, а
његово ширење међу властелом је довело до Немањине акције против њих. Сазвао је
државни сабор на којем су донесене мјере против богумила, чак иако се дио властеле
противио било каквој акцији против њих. Донесена је одлука да се прогнају из земље
и казне. Богумили су се оружјем противили одлукама сабора, тако да је Немања
против њих водио рат у којем је богумилство уништено. Имовина им је попаљена и
одузета. Немањин син Стефан описује рад свог оца против богумила овако:
„Као некада пророк Илија, који је устао на бестидне јереје, и он изобличи безбоштво
њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а
домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим. Учитељу и
начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина божјег.“4

4
Стефан Првовјенчани, наведено дјело, страна 45.

8
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

Дио богумила је тада побјегао у околне земље, махом у Босну, гдје су

уточиште нашли под окриљем Цркве босанске и бана Кулина.
Слика 9. Украс изгубљене, наводно богумилске, књиге

6. Повлачење Стефана Немање, одлазак у монаштво и смрт

Стефан Немања се са власти повукао на великом државном сабору 25. марта
1196. године на који је позвао:
„... жену своју, и синове своје, и архијереја својега по имену Калиника, и старешине,
и кнезове земље своје који управљаху, војводе, војнике...”5
Власт и титулу великог жупана Рашке предао је свом средњем сину Стефану.
Најстаријем сину Вукану је оставио на управу Зету, Травунију, Хвосно и
Топлицу, с тим да је подређен Стефану као великом жупану Рашке.
Немања се након повлачења са власти замонашио са супругом Аном у цркви
светих Петра и Павла у Расу, и том приликом су узели монашка имена Симеон и
Анастасија. Прву годину свог монашког живота је провео у манастиру Студеници, а

1197. године се придружио свом најмлађем сину монаху Сави на Светој гори. Тамо
је, заједно с њим оживио манастир Хиландар 1198. године.

5
Стефан Првовјенчани, наведено дјело, страна 67.

9
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

Слика 10. Манастир Хиландар

Немања је преминуо у дубокој старости, у манастиру Хиландар, 13. фебруара

1199. или 1200. године. Према хришћанском предању, у тренутку његове смрти,
просторију је обасјала свјетлост. Сљедеће године га је Светогорски сабор
канонизовао за светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро
(врста мирисне смоле). Његов син Сава је 1208. године пренио његове посмртне
остатке у Рашку и над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су
се борили око власти.
Његове мошти су тада положене у његову задужбину Студеницу, поред оца, у
којој се и дан данас налазе десно од олтара у саркофагу.
У међувремену, његове мошти су се помијерале неколико пута: из Студенице
у Жичу, па назад у Студеницу, затим у Сопоћане, гдје су почивале 152 године. У
земљи су биле укопане 211 година. Године 1686. су пренесене у Црну Гору, а одатле
враћене у Студеницу 1701. године.
Српска православна црква га прославља 26. фебруара по грегоријанском,
односно 13. фебруара по јулијанском календару.

7. Задужбине Стефана Немање

Стефан Немања је био велики ктитор Српске Православне Цркве. Изградио је
велики број цркава и манастира од којих свакако треба да се помену:

 Манастир Богородице, Куршумлија

 Манастир Ђурђеви ступови, Рас
 Манастир Студеница
 Манастир Хиландар
 Женски манастир Богородице, Рас
 Црква светог Николе, Ниш
 Манастир Мажићи, код Прибоја

10
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

Слика 12. Манастир Богородице, Куршумлија Слика 13. Манастир Ђурђеви ступови

Слика 14. Црква светог Николе, Ниш Слика 15. Манастир Мажићи

8. Закључак

Током истраживања, а исто тако и

писања овог рада, схватио сам да је Стефан
Немања једна од личности која је од великог
значаја за нашу историју.
За њега бих могао да кажем да је особа
јаког карактера, која је од самог почетка била спремна дати себе зарад очувања
властите територије.
Стефан Немања, иако више пута заробљен, није клонуо духом, те је сваки пут
из пораза излазио јачи, и водио је непрестану борбу, како са својим противницима,

11
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

тако и са самим собом у жељи да сачува властиту породицу и да се измири са

браћом.
Ударио је темељ српској држави. Водио је ратове, али је у исто вријеме знао
да препозна јачег непријатеља, као у случају Манојла Комнина, те да смири страсти.
Затим је добро процјењивао повољан тренутак за даље освајачке походе. Јасно је
омеђио српску територију, уредио односе са Византијом, те такву државу оставио у
аманет својим насљедницима. Добро је процијенио потребу за постављањем
насљедника још за вријеме свог живота, и именовао је најјачу карику, сина Стефана
као византијског зета, а не најстаријег сина. Оставио је јаку цркву, те наметнуо своју
ктиторску дјелатност и гајење јаких веза са хришћанством, које ће се у наредним
вијековима показати као исправан став, посебно у вријеме надирања Турака.
Свакако би требало да се нагласи да није створио територијално велику
државу, али је поставио добар темељ за будућу изградњу много велике и моћне
државе.
Рекао бих да је Стефан Немања, замонашивши се, сазнао праву истину и
сврху живљења, јер је на тај начин побјегао из свих недаћа које су га пратиле током
живота.
Посебно је битно нагласити да је он тај који је исписао једну историјску
епоху, која је од великог значаја за нас, и надам се да ће дуго да се изучава.
На нама је сада да наставимо са очувањем наше државе. Само онај човјек који
зна своје поријекло, може, али има и свијест о битности потомства. Само стварајући
нове нараштаје и образујући их, можемо наставитии очувати све оно што је започео
Стефан Немања.

Литература

 Милош Благојевић, „Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства

1168 – 1371“ , Београд, 1989. год.

 Иван Божић, „О положају Зете у држави Немањића“, Београд, 1950. год.

12
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

 Андрија Веселиновић ; Радош Љушић, „Српске династије“, Нови Сад,

2001. год.

 Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у

средњовековној Србији“, Београд, 1985. год.

 Сима Ћирковић, „Срби међу европским народима“, Београд, 2004. год.

 Жељко Фајфрић „Света лоза Стефана Немање“, Сремска Митровица, 1998.

год.

 Alexander P. Kazhdan, „The Oxford dictionary od Byzantinum“, New York,

1991. год.

 Стефан Првовјенчани, „Житије светог Симеона“, манастир Студеница,

1200 – 1205. год.

МИШЉЕЊЕ И ОЦЈЕНА МАТУРСКОГ РАДА И ОДБРАНЕ

1. КОНСУЛТАЦИЈЕ 2. Ментор својим потписом даје

__________________________ сагласност да матурски рад може
13
Владавина Стефана Немање Тијана Нишић

__________________________ да се преда
___________________________
___________________________ Ментор: ______________________

3. МИШЉЕЊЕ И ОЦЈЕНА МАТУРСКОГ РАДА

___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

ОЦЈЕНА: __________________ ( ) Предсједник: ________________

Ментор: ____________________
Стални члан: ________________

4. ПИТАЊА И ОЦЈЕНА НА ОДБРАНИ РАДА:

1. ___________________________________________
2. ___________________________________________
3. ___________________________________________

Оцјена: ____________________ ( ) Предсједник: ________________

Ментор: ____________________
Стални члан: _______________

5. ЗАКЉУЧНА ОЦЈЕНА: _____________________ ( )

14