Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

ПРВА НИШКА ГИМНАЗИЈА „СТЕВАН СРЕМАЦ“

МАТУРСКИ РАД
Предмет: ИСТОРИЈА
Тема: КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

Ментор: Ученик:

Александар Павловић, проф. Милица Нешић,

IV-1

Ниш, јуна 2011. год.

__________________________________________________________________________________

3
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

САДРЖАЈ

1. Увод..............................................................................................................................3
2. Младост.. .....................................................................................................................4
3. Долазак на престо... ................................ .........................................................6
4. Женидба.......................................................................................................................7
5. Ратови...........................................................................................................................8
5.1 Балкански ратови...................................................................................................8
5.2 Први светски рат...................................................................................................9
6. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца....................................................................12
7. Унутрашња политика Краљевине СХС..................................................................13
7.1 Видовдански устав..............................................................................................13
7.2 Шестојануарска диктатура.................................................................................13
7.3 Октроисани устав................................................................................................14
7.4 Административна подела Краљевине Југославије..........................................14
8. Спољна политика......................................................................................................16
9. Неуспели атентати....................................................................................................18
10. Атентат у Марсеју......................................................................................................19
11. Одликовања краља Александра...............................................................................22
12. Занимљивости............................................................................................................23
13. Закључак.....................................................................................................................24
Литература......................................................... ........................................................25

__________________________________________________________________________________

4
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

1. УВОД

Још за време владавине кнеза Александра Карађорђевића постојала је жеља за

уједињењем свих јужних Словена која се пребацивала са колена на колено. Жеља о
јединству народа без обзира на различитост по питању вере,менталитета,културе.
Онај који је успео да уједини те три државе у једну државу у којој би постојала
равноправност међу различитим људима био је Александров унук, Александар I
Карађорђевић (Цетиње 16. децембар 1888 — Марсељ 9. октобар 1934). Био је
узоран син, супруг и отац, одличан војник, још бољи командат, а засигурно велики
владар. У циљу очувања државе, завео је шестојануарску диктатуру 1929. године, и
донео Окторисани устав 1931.године. Борио се свим силама да државу очува
уједињену, и умрео је желећи да други сачувају оно на чему је он кренуо да ради.
Нажалост, група завереника га је 1934. године убила у Марсеју.

2. МЛАДОСТ

__________________________________________________________________________________

5
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Александар Карађорђевић, краљ Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца, а касније

Краљевине Југославије, рођен је 16. децембра на Цетињу. Он је био други син краља
Петра и кнегиње Зорке. Почетком јула 1889. године крштен је по православном
обичају, где му кум, преко изасланика, био руски цар Николај II Александрович.
Пошто је његова мајка, кнегиња Зорка, која је иначе била кћер црногорског краља
Николе, умрла 1890. године, две године након Александровог рођења, бригу о њему је
преузела дојкиња Крстана из Његуша. Неспоразуми између његовог оца и деде,
проузроковани политичким и личним разлозима, довели су до одлуке краља Петра да
са децом напусти Црну Гору и да септембра 1894. године оде у Женеву.

.
Краљ Александар Карађорђевић

Своје школовање млади Александар је започео у Женеви. Тамо креће у основну школу,
на часове француског и на часове јахања. Међутим, четири година након тога, 1898.
године, отац одлучује да му деца наставе школу у Русији, па се тако у Петрограду
Александар прво уписао у Правоведеније. Ту га је затекла вест о избору његовог оца за
краља Србије, па је заједно са сестром Јеленом и братом Ђорђем дошао у Београд у
лето 1903. године, и ту наставио школовање. У јесен 1904. године краљ Петар је
именовао др Луја Војновића, угледног националног радника из Дубровника, за његовог
васпитача. Али, већ следећег лета Војновић је прекинуо свој боравак у Београду,
жалећи се на попустљиво држање краља Петра према сину,тако да је те исте године, на
јесен, Александар опет отишао на школовање у Петроград. Међутим, не могавши да
поднесе руску зиму, враћа се у Београд, где му руска влада на захтев српске владе
шаље пуковника Николаја Суљменова. Александар и пуковник Суљменов се нису баш

__________________________________________________________________________________

6
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

најбоље слагали, али су успели да измире несугласице које су постојале. На тај начин
је Александар учио у Београду, а испите је полагао у Петрограду. Правне и војне науке
су биле основ за будућег престолонаследника.

Александар са сестром Јеленом и браћом Ђорђетом и Павлом

Упоредо са политичком каријером старијег брата иде и његово напредовање. Свој први
чин у војсци – каплара, стиче 1904. године. Следеће 1905. године добија чин
поднаредника, а две године касније добија чин пешадијског наредника. Након тога
наступа преокрет у праву на српски престо.

Александар Карађорђевић као младић

3. ДОЛАЗАК НА ПРЕСТО

__________________________________________________________________________________

7
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

По прворођењу, престолонаследник на српски престо био је Александров старији брат,

принц Ђорђе. Међутим, два догађаја битно су утицала на то да га отац присили да се
одрекне звања престолонаследника и престо препусти свом млађем брату Александру.

Први догађај, који је послужио краљу Петру да направи избор између два сина, био је
када се принц Ђорђе у време анексионе кризе понашањем и говорима непотребно
замерио Аустроугарској. А након другог догађаја све је било јасно. Ђорђе је нервно
раздражен, у афекту, испребијао свог послужитеља Стевана Колаковића до смрти.
После овог инцидента морао је да поднесе оставку, да би три дана након тога, 28. марта
1909. године краљ прогласио Александра за престолонаследника. Са годинама чудна
понашања принца су била све чешћа. Када би био зле воље, стављао би на главу
котарицу како га не би препознали. Александар је донео одлуку да га изолује од
јавности. Ђорђе је одведен, према одлуци Крунског савета, у Топоницу ( место за
лечење душевно оболелих особа, недалеко од Ниша ), где је провео 25 година свог
живота.

Александров брат принц Ђорђе

4. ЖЕНИДБА

__________________________________________________________________________________

8
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Александар Карађорђевић је био ожењен румунском принцезом Маријом Хоенцолерн.

Она је била ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије, принцезе од
Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едуарда VII. Са Александром се
верила 19. фебруара 1922. године, у дворцу Котрочени у Румунији, по српском
обичају. Венчање је обављено 26. маја 1922. године у београдској Саборној цркви Св.
Архангела Михаила. Краљица Марија је била веома омиљена у српском народу, а њено
смерно понашање и брига за супруга и децу, служили су за узор. Била је и добротвор,
старала се за старе и немоћне, учествовајући у раду бројних добротворних установа и
задужбина. Са њом је краљ Александар имао три сина: Петра (1923), Томислава (1928)
и Андреја (1929).

Краљ Александар Карађорђевић и његова супруга Марија

5. РАТОВИ

Као владарев син и престолонаследник, Александар је рано ступио у војне редове. Са

15 година постао је редов, са 21-ом командант, а са 26 врховни заповедник целе српске

__________________________________________________________________________________

9
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

војске и регент када му је болестан краљ Петар, јуна 1914. године пренео краљевске
обавезе. Чин генерала добио је 1918. године у тридесетој години живота. Александар је
као престолонаследник и регент однео пуно победа које су биле од огромног значаја за
Краљевину Србију.

5.1 Балкански ратови

Од 1912 – 1913. године вођени су Балкански ратови. Први балкански рат је кренуо када
су Грчка, Бугарска, Србија и Црна Гора 1912. године објавиле рат Турској. Тада је
Александар постављен за команданта Прве српске армије, најјаче од осталих српских
армија. Као најјачој, Првој армији су додељени најодговорнији задаци на главном
правцу: Врање – Куманово – Овче поље. Александрова војска се 23. октобра суочила
са турском војском на Куманову, северно од Овчег поља. Српски војници, храбри и
добро припремљени, на челу са престолонаследником Александром, 24. октобра су
однели убедљиву победу. Коначан ударац турској војсци српска војска је задала у бици
код Битоља која је трајала од 16. до 18. новембра 1912. године. Ову победу над турском
војском српски војници су схватили као коначну освету за некадашњи пораз на Косову
пољу.

Александар Карађорђевић на челу Прве српске армије у бици на Куманову

Бугарска је, незадовољна поделом Македоније после Првог балканског рата, у ноћи
између 29. И 30. Јуна 1913. Године напала изненада српску војску на реци Брегалници,
притоци Вардара. Овим нападом, бугарска војска је започела Други балкански рат. На
савет генерала Живојина Мишића да се прихвати борба и крене у противнапад, српска
војска је, поново заједно са престолонаследником Александром, однела још једну
упечатљиву победу, овог пута над бугарском војском. Иако бројнија, бугарска војска је
била тешко поражена. Нападнута са свих страна, морала је да потпише мир. На тај
начин Краљевина Србија је сачувала Македонију, али с друге стране, стекла је опасног
непријатеља, Аустроугарску.

__________________________________________________________________________________

10
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Победе у Балканским ратовима, међу којима су најбитније биле на Куманову и Битољу,

су биле Александров огроман успех и први корак ка његовој популарности.

5.2 Први светски рат

После Балканских ратова уследиће догађаји који отварају нове борбе и ратишта на
којима ће Александар, сада већ регент и врховни заповедник целе српске војске,
бриљирати. У Сарајеву, 28. јуна 1914. године долази до убиства Франца Фердинанда и
његове супруге од стране Гаврила Принципа, припадника организације „Млада Босна“.
Иако Србија није имала ништа са организовањем атентата, Аустроугарска је ово
искористила као добар повод за почетак рата. Превелики захтеви Аустроугарске и
одговор Србије су довели до тога да 28. јула 1914. године Аустроугарска објави рат
Србији. Србија је тада била исцпљена Балканским ратовима и било јој је потребно
времена за опоравак, па се неспремна упустила у рат.

Иако је била неспремна, српска војска је однела прву савезничку победу на Церу 17.
августа 1914. године. После тога је уследио снажан налет аустроугарске војске на
Дринском фронту 6. новембра 1914. године (познат као Бој на Колубари), па су српски
редови, суочени са умором и огромном аустроугарском војском, морали да крену у
повлачење. На захтев Николе Пашића и Александра Карађорђевића српска војска
прекида повлачење. Падају Београд, Ваљево, Обеновац... Али, доласком генерала
Живојина Мишића долази до преокрета. Његовим вештим потезима Срби односе
победу.

Александар се, док су трајале борбе, стално налазио са војском, обилазио ратишта и
утицао на политичке одлуке. Победе у бици на Церу и боју на Колубари изазвале су
дивљење у свету, а престолонаследнику донеле ореал победника и ојачали његов углед
и моћ.

Бој на Колубари

__________________________________________________________________________________

11
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Поново нападнута са свих страна 1915. године од стране Немачке, Аустроугарске и

Бугарске, српска војска је претрпела велике губитке. Александрар Карађорђевић и
његов отац краљ Петар су заједно са српском војском кренули у повлачење преко
Албаније. Повлачење је био тешко. Била је зима, планине су биле прекривене снегом, а
српска војска је била исцрпљена, гладна, болесна. Пуно људи није преживело ово
повлачење. Албанске планине су постале масовна гробница. Александар се током
повлачења разболео да је у Скадру морао да се подвргне тешкој операцији.

Када су стигли на албанску обалу, највећи проблем представљала је храна. Регент

Александар је молио руског цара за помоћ, која му је накнадно и упућена. Постепено
су стизале залихе хране, а српска војска се све брже и брже припремала за евакуацију.

Повлачење српске војске преко Албаније

Из Албаније јануара 1916. године креће евакуација на Крф. Александар је на Крфу

кренуо са реорганизацијом српске војске. Путовао је у савезничке престонице ( Париз,
Лондон, Рим ) тражећи подршку за Србију и њену војску. После опоравка и попуне на
Крфу српска војска је исте године на Солунском фронту кренула са борбама. Однела је
велику победу на Кајмакчалану. Александар је активно учествовао у овом пробоју,
пратећи изблиза напредовање савезничких армија.

Српска влада је предлагала да Александар буде постављен за команданта савезничких

снага, али без успеха. Но ипак, био је унапређен у чин генерала. У јесен, 1. септембра

__________________________________________________________________________________

12
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

1918. године, српска војска са савезницима пробила је непријатељски фронт на Добром

Пољу и потпуно растројила непријатељску војску. Те операције вршене су под
врховном командом регента Александра, заједно са командним кадром у који спадају
војвода Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.

Пробојем Солунског фронта завршен је Први светски рат. Свим овим успешним
борбама до сада Александар је доказао своју величину и војничку способност. А
најважније, доказао је да ће након његовог оца, Краљевина Србија остати у добрим
рукама.

6. КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

__________________________________________________________________________________

13
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Победа савезника у Првом светском рату је омогућила да се оствари уједињење

Југословена. Био је то највећи успех који је могао постићи владар једне мале земље у
успону. Након Нишке декларације ( 1914 ) где се као основни ратни циљ изнело
југословенско уједињење, уследила је Крфска декларација. Потписивањем Крфске
декларације 20. јула 1917. године одлучено је да име будуће државе буде Краљевина
Срба, Хрвата и Словенаца, да буде уставна, демократска и парламентарна монархија
на челу са династијом Карађорђевић и да буду равноправна оба писма и православна,
католичка и муслиманска вероисповест. Одлукама српске Народне скупштине и
Народног Вијећа у Загребу, регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и
Словенаца и од 1. децембра 1918. године је званично почела да постоји Краљевина
Срба, Хрвата и Словенаца. Убрзо је формирана прва влада ( већ 20. децембра 1918.
године ) и утврђене су државне границе. Овим чином остварени су идеали о уједињењу
јужних Словена, за које се залагао деда престолонаследника Александра кнез
Александар и отац краљ Петар I.

У међувремену је дошло до промене на престолу. После смрти краља Петра 16. августа
1921. године, Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца.Није крунисан,
између осталог, због верске нехомогености државе.

Уставно и административно уређивана два пута, заједница трију народа различите

вере, културе и традиције била је оптерећена многим проблемима из којих су
непрестано извирали неспоразуми и сукоби. Уосталом, пуно утицаја су имали и сукоби
политичких странака и незадовољство Хрватске републиканске странке државним
уређењем новонастале државе ( Хрватска се иначе залагала за федералистичко
уређење). Упркос Александровим покушајима да доношењем устава и државним
ударом поправи прилике у Краљевини, Краљевина СХС се распала, као и идеал о
савршеном јединству и функционисању народа различитих вера, култура и
менталитета.

7. УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ СХС

__________________________________________________________________________________

14
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

7.1 Видовдански устав

Као покушај стабилизовања ситуације у Краљевини, краљ Александар је 28. јуна 1921.
године доносео Видовдански устав. Овај устав је озаконио централизам. Утемељен на
демократским принципима ставио је у себи задатак да подржи сједињавање. Овим
уставом Краљевина СХС је одређена као уставна, парламентарна и наследна
монархија, чији је језик српско-хрватско-словеначки. Успостављено је унитарно
уређење. Законодавну власт делили су краљ и Народна скупштина, с тим што је краљ
имао већа овлашћења. Поседовао је широка овлашћења у погледу постављања судија и
распуштања скупштине. Имао је право проглашавања рата и закључивања мира.
Потврђивао је и проглашавао законе, био заповедник оружане силе и уз то имао је и
класична овлашћења шефа државе.

7.2 Шестојануарска диктатура

Доношењем Видовданског устава дошло је до отпора међу Хрватима који су се

залагали за федералистички концепт уређења. Бујање национализма и жеља за
раздавајањем јавила се код скоро свих хрватских странака. Земља је упала у
драматичну кризу и ојачала је политичка нестабилност, владе су се стално смењивале.
У то време, радикалски посланик Пуниша Рачић убија 3 посланика Хрватске сељачке
странке међу којима је био и Стјепан Радић, и убрзо хрватски посланици крећу да
бојкотују рад Скупштине. Пред Александром се нашао велики проблем: да ли да укине
Краљевину СХС или да спасе земљу од распада. Па је тако 6. јануара 1929. године,
краљ Александар, извршио државни удар, укинувши грађанску демократију, и завео је
диктатуру, познатију као Шестојануарска диктатура. Краљ Александар је суспендовао
Видовдански устав, и извршну, законодавну и војну власт преузео је у своје руке.
Политичке странке су биле укинуте, а Народна скупштина распуштена. Краљ је
именовао владу која је њему одговарала, а за председника владе поставио је генерала
Петра Живковића. Александар је био носилац целокупне власти у земљи. Како се не би
истицале племенске посебности, он је 3. октобра 1929. године променио име
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевина Југославија.

7.3 Октроисани устав

У жељи да начини југословенско јединство краљ Александар је морао да заведе

диктатуру како би могао да паралише евентуални отпор. Међутим, диктатура није
могла дуго да опстане и нови систем се нашао у кризи. Како би показао да се не плаши

__________________________________________________________________________________

15
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

уставних обавеза и држаних институција, краљ је „октроисао“ нови устав 1931. године.
Овим уставом завео је дводомни систем, тј. дозволио је рад Сената и Народне
скупштине, међутим, задржао је право да у ванредним условима поступа мимо
уставних и законских прописа, па тек накнадно да тражи сагласност парламента.

7.4 Административна подела Краљевине Југославије

Поред диктатуре, краљ Александар је желео да приступи и систематским променама у

унутрашњој структури државе. Исте године када је донео Октроисани устав ( 1931.
године ) он је укинуо и регионалне границе и уместо њих увео административне
границе које су биле географски и економски оправдане. Образовао је девет бановина
и Управу главног града ( Београд, Панчево и Земун ). Бановине су носиле имена по
називима река или обала. Те бановине су биле:

1. Дравска са средиштем у Љубљани

2. Савска са средиштем у Загребу
3. Врбаска са средиштем у Бања Луци
4. Приморска са средиштем у Сплиту
5. Дунавска са средиштем у Новом Саду
6. Дринска са средиштем у Сарајеву
7. Зетска са средиштем у Цетињу
8. Моравска са средиштем у Нишу
9. Вардарска са средиштем у Скопљу

Србија је била подељена на пет, а Хрватска на четири бановине. Највиша власт у

бановини био је бан. Краљ је за банове постављао потпуно одане људе који су
одговарали директно њему. На тај начин је била остварена доста видљива
децентрализација, јер су те нове административне јединице уживале извесну
аутономију у погледу свега што је од интереса за локалне проблеме, док су у
потпуности зависиле од централне владе у Београду у погледу свих питања од општег
интереса као што су пореско законодавство, администрација и кривична дела.

Реорганизацијом државе краљ Александар није помишљао да фаворизује један регион

на рачун другог или да „посрби“ целину. Напротив, он је изделио и Србију као и друге
југословенске регије.

__________________________________________________________________________________

16
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Краљевина Југославија 1931. године након поделе на девет бановина

8. СПОЉНА ПОЛИТИКА

Краљевина СХС, касније Краљевина Југославија, није била ни војно, ни финансијски

ни економски снажна довољно да би могла да води, као нека велика сила, независну
спољну политику. Њој је било потребно да се ослони да јаку велику силу. Суочена са
наглашеним италијанским територијалним и политичким претензијама у Далмацији,

__________________________________________________________________________________

17
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Албанији и Подунављу, тражила је ослонац у Француској. Француска је једино могла

водити одлучно и искрено спољну политику стабилизације, па је краљ Александар са
Француском закључио уговор о савезништву 1927. године. Овим уговором уређен је
правни однос између ове две земље. Француски банкари и привредници развили су
активност у Југославији, и исто тако су пружили јаку војну сарадњу. Александар је
највећу потпору и највећег пријатеља видео у Француској.

Што се тиче ситуације са Италијом, затегнутост односа између Југославије и Италије је

започела стварањем Краљевине СХС. Само постојање једног суседа на другој обали
Јадранског мора који је снажан, независан или потчињен некој великој европској или
посебној медитеранској сили, Италија је сматрала опасношћу по себе. Уговор потписан
између Француске и Југославије, италијански шеф владе, Бенито Мусолини, сматрао је
као напад на Италију. Због тога је подржавао непријатеље југословенског краља и
државе – усташе – у настојању да ослаби његову власт и земљу, који је касније и
извршити атентат на краља.

Што се тиче Немачке, Краљевина никада није имала директне свађе са њом. За њих је
Немачка била само савезник непријатељске Аустрије. Штавише, када је Краљевини
СХС недостајало фабрика, машина и индустријских производа, Немачка се нашла као
њен главни снабдевач. Она је испоручивала машине чији су се резервни делови могли
обнављати само у Немачкој. Тако су Немци на дуже време осигурали себи купце.
Каснији односи су брижљиво неговани од стране Немачке. Пријатељство са Немачком
ће бити прекинуто и окренуто у непријатељство доласком Хитлера на власт и почетком
Другог светског рата.

Поред ослањања на Француску, у спољној политици краљ Александар је заговарао

политику смиривања балканских сукоба и размирица. Пошто је Краљевина била
сукобљена готово са свим суседима, страхујући од избијања сукоба, долази на идеју да
створи савез са балканским државама. Тако су створени 1934. године Балкански савез,
који су сачињавале Југославија, Чехословачка и Румунија, и Мала Антанта, коју су
сачињавале Југославија, Бугарска и Грчка. Ови савези су представљали корак у
очувању мира у том региону, што је одговарало потребама свих држава. На тај начин
земље су биле осигуране од мађарског и бугарског ревизионизма, а Југославија је
појачала свој положај у односу са Италијом. Међутим, савези су се убрзо и распали.
Немачком окупацијом Чехословачке Мала Антанта је практично престала да постоји.

Краљ Александар је имао пуно планова у оквиру спољне и унутрашње политике

Краљевине. Међутим, ти планови су прекинути убиством у Марсеју.

__________________________________________________________________________________

18
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

9. НЕУСПЕЛИ АТЕНТАТИ

Незадовољство стањем у земљи довело је до жеље за убиством краља Александра и

разбијање Југославије. Пре атентата у Марсеју, било је пар неуспелих покушаја. Разни
непријатељи, и у земљи и у иностранству су прижељкивали његову смрт. Група
атентатора, предвођена др Антом Павелићом напустила је земљу и из емиграције
деловала на разбијању Југославије. Њихов циљ је био уклањање краља Александра. У
сарадњи с организацијом ВМРО ( Унутрашња македонска револуционарна
организација ) и уз подршку из Италије, Аустрије, Мађарске и Бугарске, франковци-
усташе су припремали атентате.

__________________________________________________________________________________

19
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Први покушај убиства краља Александра је био у Солуну 1916. године. Тада је наводно
Драгутин Димитријевић Апис покушао да изведе атентат на краља, па је због тога
затворен и погубљен.

У децембру 1933. Александар и краљица Марија су допутовали на неколико дана у

званичну посету у Загреб. Загребачка полиција, упозорена од полиције из Београда да
се у једној улици налазе тројица терориста који спремају атентат на краља, послала је
на ту адресу двојицу агената. Један од агената је убијен, а други рањен. Терористи
Погорец ( за кога се сматрало да је био само саучесник ), Петар Ореб и Иван Херничић
су ипак били ухваћени и ухапшени. Пред Судом за заштиту државе марта 1934. године
у Београду, утврђено је да су оптужени припадали усташкој терористичкој
организацији, и да су припремали атентат против краља.

10. АТЕНТАТ У МАРСЕЈУ

Краљ Александар је октобра 1934. године планирао званичну посету Француској.

Атентатори су долазак Александра у Француску очекивали са нестрпљењем. Пажљиво
су проучили улице и градска раскршћа куда мора да прође краљева пратња па су
изабрали погодан угао одакле се може пуцати на краља. За атентатора је изабран
Бугарин Владимир Георгијев Керин, припадник ВМРО-а, професионални убица који је
био суђен на смрт и два пута помилован и који је у терористичким логорима новим
члановима држао предавања из практичног тероризма.

За извођење атентата се припремао већи број група. Прва група требало је да изврши
атентат по краљевом доласку у Марсеј, друга група требало је да изврши атентат
бомбом у случају да прва група не успе. Трећа група је била спремна да изврши атента
у Паризу.

__________________________________________________________________________________

20
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Краљевска југословенска обавештајна служба је дознала да се припрема атентат на

краља, међутим, тачни подаци се још увек нису знали. У јутарњим часовима 9.
октобра, југословенска обавештајна служба је добила изузетно важне податке од једног
агента из Италије. Указано је да ће се атентат догодити у Марсеју и да су терористи
путовали чехословачким пасошима. О овоме је обавесштен краљ лично и да речено му
је да одустане од посете Марсеју. Међутим, краљ Александра је одговорио да је сада
исувише касно и да се морају држати програма.

Краљ Александрар није био ни четврт сата на тлу Француске када се драма одиграла.
Било је то 9. октобра 1934. године у Марсеју. Убица је, понашајући се као нормалан
грађанин, држао у руци букет цвећа и узвикнуо је: „Живео краљ!“ Затим је скочио на
папучицу аутомобила у коме су били краљ и господин Луј Барту, министар спољних
послова Француске. Нагли хици су изазвали општу пометњу у гомили. И краљ
Александар и Луј Барту су били погођени. Ране које је задобио краљ биле су
смртоносне. Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у
пределу јетре, а затим ушао торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука,
раме и лопатица.Он је одмах умро, док је господин Барту пребачен у болницу, где је и
он сат времена касније издахнуо. Последње речи краља Александра биле су: „Чувајте
Србију“.

Атентатор Владимир Георгијев, познатији као Владо Черноземски, оборен је и погођен

са више метака у тело. Он је пребачен у канцеларију марсејске службе безбедности где
је након извесног времена и умро. Полиција је ухапсила и тројицу преживелих
атентатора Поспишила, Рајића и Мију Краља, који су признали да су добијали
инструкције од Анте Павелића. Они су касније осуђени су у Француској.

Атентат на краља Александра у Марсеју

__________________________________________________________________________________

21
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

После овог атентата, многи Македонци, Албанци, Хрвати и противници монархије су

сматрали Черноземског за хероја који је устао против монархије.

За мање од двадесет и четири сата предузете су све мере да се Александрови посмртни

остаци врате у домовину. Ковчег је стајао полуотворен, а инјекције формалина су
одржавале тело неких десетак дана како би народ од Београда до Загреба могао да
последњи пут угледа лице свога краља. Краљ је сахрањен 18. октобра 1934. године у
задужбини краља Петра на Опленцу.

Људи оплакују смрт краља Александра

Тестамент краља Александра је отворен у ноћи 9. октобра, одмах након убиства. Тај
тестамент је тачно одређивао наследника који је био још дете. Због тога, уместо младог
Петра, на власт су дошли намесници које је сам краљ Александар у свом тестаменту
одредио. За првог намесника краљ је одредио свог рођака кнеза Павла, јединог старијег
Карађорђевића. Други регент био је господин Раденко Станковић, лекар на гласу и
бивши министар просвете, сенатор. И трећи намесник био је господин Иван Перовић,
бан Савске бановине, који је уживао велики ауторитет у Хрватској.

Раденко Станковић, кнез Павле и Иван Перовић

__________________________________________________________________________________

22
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

11. ОДЛИКОВАЊА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Краљ Александар је више пута одликован. Између осталих, одликовања које је добио
су:

• Медаља за војничке врлине, додељена указом краља Петра I

• Карађорђева Звезда са мачевима IV степена, додељена указом краља Петра I
• Златна медаља за храброст, додељена указом краља Петра I
• Орден Карађорђеве звезде I степена
• Орден св. Андреје са мачевима о врату
• Орден руског цара св. Ђорђа IV реда
• Војна медаља, којом га је одликовао председник Француске Републике Рејмон
Поенкаре 1916. године

__________________________________________________________________________________

23
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

Карађорђева Звезда са мачевима IV степена

На седници Народне скупштине и Сената од 11. октобра 1934. године, дат му је назив:
Витешки краљ Александар I Ујединитељ.

Новембра 1919. године, годину дана након завршетка Првог светског рата,
Универзитет у Кембриџу изабрао га је за почасног доктора права.

12. ЗАНИМЉИВОСТИ

™ Краљ Александар је имао и једно ванбрачно дете, рођено 1922. године у

Београду пре ступања у брак са краљицом Маријом. Да би утврдио да може да
има потомство ( после операције за време Првог светског рата није се знало
може ли имати деце ), ступио је у односе са једном Српкињом која је родила
ћерку Јелену. О њој се касније старао кнез Павле. Она је једино ванбрачно дете
Карађорђевића које је признавао Краљевски дом.

™ Краљ Александар је преко целих груди имао израђену тетоважу која је

представљала пруског једноглавог орла широко раширених крила, с мачем у
једној и шаром у другој канџи. Орао је крунисан хералдичком круном, налик на
круну Светог римског царства.

__________________________________________________________________________________

24
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

™ Споменик незнаном јунаку на Авали исплатио је својим новцем краљ

Александар.

™ Александар Карађорђевић је први Србин који је летео авионом средином априла

1910. године у Француској.

™ Војно васпитање и дугогодишњи ратнички и рововски живот знатно су утицали

на то да и поратном добу искључиво облачи војничко одело, у којем га је и смрт
затекла. Његова деца су се са напором сећала свог оца у цивилном оделу.

13. ЗАКЉУЧАК

Александар Карађорђевић, као веома важна личност у српској историји, имао је велику
улогу у стварању држава које имамо данас и у самом начину размишљања људи.
Владао је када је стање у држави било прилично нестабилно. Упркос томе успео је да
избалансира снаге једних и других и повео је своју државу Краљевину Срба, Хрвата и
Словенаца у свет дипломатије, економске надмоћи и борбе за власт. Наравно, није био
свестан последица своје владавине, већ је живео, радио и водио своју државу на начин
који му се тада чинио добрим. Међутим, његова владавина ће утицати и те како на
даљи ток историје на Балкану и на пријатељство појединих суседа, између осталог,
имаће пуно утицаја на односе између Србије и Хрватске. Али, без обзира на све, за
неке ће остати упамћен по томе што је био једини који је успео да створи једниствену
државу на територији Балкана, који се трудио да очува јединство, да примири сукобе и
ојача државу. Храбар војник и одличан командат који је постигао пуно пуно тога што
вреди помињати. Док ће за неке, можда, остати упамћен као несрећни владар који је
наизглед безазленим плановима успео да отвори пут проблемима које нико није
очекивао.

__________________________________________________________________________________

25
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

ЛИТЕРАТУРА

1. „100 најзнаменитијих Срба“, Принцип, Београд 1993 Ш-Јупублик, Нови Сад

1993.

2. Клод Елан „Живот и смрт краља Александра I“ , Ново дело, Београд, 1989.

3. Радош Љушић „Карађорђевићи“, Народна књига: Карић фондација, 2001.

4. Велибор Берко Савић „Карађорђевићи“, самостално издање аутора, октобар

1990.

5.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B
0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D
1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

6.
http://sr.wikisource.org/sr/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%9A%
D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%88
%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9
8%D0%B5_%281931%29

__________________________________________________________________________________

26
Краљ Александар Карађорђевић Милица Нешић, IV-1

__________________________________________________________________________________

27