Мелентије Павловић

(1776 — 1833), београдски архиепископ и митрополит 1831—1833, први Србин митрополит у

Београду.
Султановим хатишерифом из 1830. Срби су добили право слободе вероисповести и да могу
бирати свог митрополита Србина уместо до тада Грка, како је у писму и кнез Милош захтевао,
"синове нашег Отечества можемо имати за епископе". Тако је 1831. Мелентије постао први
Србин на трону београдских митрополита после дуго времена, јер до тада су од 1801. на том
положају били искључиво Грци (Леонтије, Агатанел и Антим). Тада је у Србији било три
епархије: београдска, ужичка и шабачка, којима је од 1833. придодата и тимочка. Цариградски
патријарх Константин I је својим писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију.
Мелентије је био сарадник кнеза Милоша Обреновића. Први црквени устав београдске
митрополије је дао 1833. године. Прикупљао је старе србуље, старе повеље и друге рукописе и
припремао их за штампу. Рођен је у селу Црнућа код Горњег Милановца. Био је игуман
манастира Враћевшница, а уз манастир је направио основну школу, пету по реду у Србији.
Разболео се и преминуо у манастиру Враћевшници 11. јуна 1833. године, где је и сахрањен.