PRAVOSLAVNI март/април 2011.

misionar
Мисионарско гласило српске православне цркве за младе
цена 90 динара

Црква и глобализација
Тема броја
 PRAVOSLAVNI

misionar март / април 2011.

Реч уредника стране
Хри­шћан­ски гло­ба­ли­зам у
вре­ме­ну гло­ба­ли­за­ци­је . . . . . . . . . . . . . . . 2-3
Празници Цркве
Бла­га Вест: реч и жи­вот . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Се­ло и ме­тро­по­ла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Светачник Гло­ба­ли­за­ци­ја као ве­стер­ни­за­ци­ја
Хри­ста ра­ди Ју­ро­ди­ви Те­о­фил о тра­ди­ци­о­нал­них ре­ли­ги­ја . . . . . . . . . . . . . 38
жи­во­ту као вре­ме­ну тр­го­ви­не . . . . . . . . . 11 Ин­тер­вју са Епи­ско­пом за­пад­но­а­ме­рич­ким Мак­си­мом
­Старечник У Хри­сту је мо­гућ: свет без гра­ни­ца . . . . . 41
Поуке старца Пајсија . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Има ли пост ве­зе са гло­ба­ли­змом? . . . . . 47
Света Земља Гло­ба­ли­за­ци­ја ду­хов­них вред­но­сти . . . . . 50
Зна­чај Ца­ра Кон­стан­ти­на
за Све­ту Зе­мљу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Став Ру­ске Цр­кве пре­ма ­
про­бле­ми­ма гло­ба­ли­за­ци­је . . . . . . . . . . . . 52
Из историје Цркве
Кон­стан­ти­но­пољ – сим­бол Иза­зо­ви са­вре­ме­ног дру­штва . . . . . . . . . . 54
хри­шћан­ског уни­вер­за­ли­зма . . . . . . . . . . . . 20 Пра­во­сла­вље и гло­ба­ли­за­ци­ја . . . . . . . . . . 56
Цр­кве­но­прав­не те­ме Слово љубве
О по­тре­би oд­го­вор­ног при­сту­па ка­нон­ском ­ Реч љу­ба­ви��������������������������������������������������� 58
пре­да­њу у цр­кве­ном жи­во­ту . . . . . . . . . . . . . 23 Песнички станује човек
Савремена теологија Трептај крила������������������������������������������54-55
Ства­ра­ње и по­крет ка Све­вр­ли­ни – за Етика
јед­ну он­то­ло­шку ети­ку . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Те­шко­ће мо­рал­ног из­бо­ра������������������������� 61
Тема броја
Из другачијег угла
Иза­зо­ви ­ Гло­бал­на пра­зни­на VS
гло­ба­ли­за­ци­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Ло­кал­на та­шти­на������������������������������������63-64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Порука солидарности Епископ западноамерички Митрополит волоколамски Црква Светог Архангела
испред споменика Максим (Васиљевић) на Иларион (Алфејев) у капели Гаврила у Аранђеловцу
Кнезу Михаилу литургијској служби Богословског факултета у (Врбичка)
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић Београду фото: Маријана Петровић
фото: ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI
misionar Хри­шћан­ски гло­б
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
презвитер Оливер Суботић
Оперативни уредник
Срећко Петровић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Снежана Крупниковић
Фотограф
ђакон Драган С. Танасијевић
Уређивачки одбор Мисионара:
презвитер Вукашин Милићевић,
презвитер Горан Живковић,
ђакон Ненад Идризовић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Милојков
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу
земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90
динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити
на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5
или на текући рачун. Уплате не слати поштанском
упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche
Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
З
а про­бле­ма­ти­ку од­но­са хри­шћа­на
пре­ма гло­ба­ли­за­ци­ји вла­да при­
мет­но ин­те­ре­со­ва­ње, али су уоч­љи­
ве и те­шко­ће ка­да је по­треб­но су­че­ли­ти
су­прот­ста­вље­не ста­во­ве. Та­кво ста­ње
зах­те­ва ели­ми­ни­са­ње не­ко­ли­ко пре­пре­ка
за ус­по­ста­вља­ње ква­ли­тет­не ди­ску­си­је.
Пр­ва пре­пре­ка је тер­ми­но­ло­шке при­
ро­де, јер се основ­ни пој­мо­ви у овом
до­ме­ну че­сто ме­ша­ју. При­ме­ра ра­ди, ве­о­
ма че­сто је по­и­сто­ве­ћи­ва­ње тер­ми­на гло­
ба­ли­зам и гло­ба­ли­за­ци­ја, иако су у пи­та­
њу две пот­пу­но раз­ли­чи­те ства­ри – гло­
ба­ли­зам је док­три­нар­ни по­глед на свет у
це­ло­сти, док је гло­ба­ли­за­ци­ја исто­риј­ски
фе­но­мен, про­цес гло­бал­ног по­ве­зи­ва­ња
ко­ји се у ужем сми­слу од­иг­ ра­ва од кра­ја
Дру­гог свет­ског ра­та па на­о­ва­мо. Да­кле,
на пр­вом ме­сту је по­треб­но по­ћи од пре­
ци­зне тер­ми­но­ло­ги­је ка­ко би­смо зна­ли о
че­му уоп­ште го­во­ри­мо.
Дру­га пре­пре­ка за ре­ал­но са­гле­да­ва­ње
иза­зо­ва гло­ба­ли­за­ци­је је сво­ђе­ње тог
про­це­са са­мо на еко­ном­ску и по­ли­тич­ку
ра­ван. То је по­гре­шан пут, с об­зи­ром на
то да је гло­ба­ли­за­ци­ја ве­о­ма сло­жен
фе­но­мен – ни­је спор­но да је гло­бал­но
по­ли­тич­ко-еко­ном­ско по­ве­зи­ва­ње је­дан
од нај­ва­жни­јих фак­то­ра, но оно ни у ком
слу­ча­ју ни­је је­ди­но ко­је је ре­ле­вант­но.
Гло­ба­ли­за­ци­ја но­си и кул­т ур­не, тех­но­ло­
шке, ре­ли­гиј­ске и мно­ге дру­ге ко­но­та­ци­
је. Исто ва­жи и за исто­риј­ске ана­ло­ги­је:
иако по­сто­је очи­глед­не слич­но­сти са
древ­ним епо­ха­ма, са­вре­ме­ни про­цес гло­
ба­ли­за­ци­је има до­ста то­га је­дин­стве­ног
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

а­ли­зам у вре­ме­ну гло­ба­ли­за­ци­је
што га чи­ни не­сво­ди­вим на прет­ход­на
исто­риј­ска ис­ку­ства.
Тре­ћа пре­пре­ка је су­бјек­тив­ног ка­рак­
те­ра и од­но­си се на остра­шће­ност пре­ма
овој те­ми. Ста­во­ви пре­ма гло­ба­ли­за­ци­ји
су че­сто ди­ја­ме­трал­но су­прот­ни, јер
за­ви­се од оног аспек­та ко­ји се ува­жа­ва,
од­но­сно оног ко­ји се за­не­ма­ру­је. Та­ко
ме­ђу хри­шћа­ни­ма по­сто­је и огор­че­ни
про­тив­ни­ци гло­ба­ли­за­ци­је и крај­њи кон­
фор­ми­сти. Пр­ви пре­ви­ђа­ју ми­си­о­нар­ске
шан­се и мо­гућ­но­сти за ефи­ка­сни­је де­ло­
ва­ње у ор­га­ни­за­ци­о­ном сми­слу ко­је гло­
бал­но по­ве­зи­ва­ње све­та отва­ра, док дру­
ги за­тва­ра­ју очи пред про­бле­мом гло­бал­
ног по­тро­шач­ког мен­та­ли­те­та, еко­ло­шке
ка­та­стро­фе (еко­ло­шка кри­за је већ пре­ва­
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
Реч уредника
зи­ђен по­јам), огром­них дру­штве­них
не­јед­на­ко­сти. Сто­га је објек­тив­ност
пред­у­слов за ква­ли­тет­ну ана­ли­зу и
ува­жа­ва­ње пред­но­сти и ма­на ко­је
фе­но­мен гло­ба­ли­за­ци­је но­си.
Су­штин­ски од­го­вор на про­цес гло­
ба­ли­за­ци­је је, ме­ђу­тим, дат ве­ко­ви­ма
ра­ни­је, и то од стра­не Све­ти­тељâ
Цр­кве – је­ди­них истин­ских „гло­ба­ли­
ста“ кроз исто­ри­ју. Ово сто­га што је
је­ди­ни аутен­тич­ни гло­ба­ли­зам онај
ко­ји сво­јим мо­ли­тве­ним ста­вом пред­
ста­вља­ју упра­во Све­ти­те­љи Хри­сто­
ви: иако ни­су би­ли свет­ски пут­ни­ци,
ни­ти тех­но­ло­шки гло­бал­но умре­же­
ни, они су сво­јом жр­тве­ном мо­ли­
твом об­у­хва­та­ли цео ство­ре­ни свет,
же­ле­ћи да сви љу­ди бу­ду спа­се­ни у
Хри­сту. То је је­ди­ни аутен­тич­ни
по­глед на свет у це­ли­ни, ко­ји је не­у­по­ре­ди­
во из­над сва­ких ин­те­ре­сних прет­по­став­ки
ко­је су да­нас до­ми­нант­ни по­кре­та­чи про­
це­са гло­ба­ли­за­ци­је. И ту је крст са­вре­ме­
них хри­шћа­на ко­ји су у по­сто­ја­ње при­зва­
ни у вре­ме­ну гло­ба­ли­за­ци­је. Тај крст се
са­сто­ји у не­го­ва­њу ето­са хри­шћан­ског гло­
ба­ли­зма ко­ји се про­ја­вљу­је у не са­мо у
же­љи за гло­бал­ним по­ве­зи­ва­њем, већ пре
све­га у мо­ли­тви за спа­се­ње не­ко­га ко је
та­мо. Тај крст је мо­жда лу­дост за да­на­шњи
гло­ба­ли­зо­ва­ни свет ко­ји углав­ном по­чи­ва
на про­фи­ту и за­до­во­ља­ва­њу лич­них
по­тре­ба. Али тај крст је и си­ла Бо­жи­ја
на­ма ко­ји се спа­са­ва­мо (1Кор 1, 18).
С љу­ба­вљу у Хри­сту Вас­кр­сло­ме,
пре­зви­тер Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spc.rs
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
Пра­зни­ци Цр­кве
Бла­га Вест: реч и жи­вот
(пре­ма Лк 1, 26-38)
Благовести, древна фреска из
Сав Но­ви За­вет по­чи­ње „Рибарске капеле“ (Chapelle ès
Pêcheurs) на острву Џерзи (Ла Манш)
упра­во еван­ђел­ским
до­га­ђа­јем „бла­ге ве­сти“

Ми­ро­слав П. По­по­вић

Δ а­нас је по­че­так на­шег спа­се­ња и

об­ја­ва веч­не тај­не: Син Бо­жи­ји
по­ста­је син Дје­ве, а Га­ври­ло ја­вља
ра­до­сну бла­го­дат­ну вест... Овим ре­чи­ма
по­чи­ње тро­пар-хим­на пра­зни­ку Бла­го­ве­
сти. Ка­кав је ово пра­зник, и от­ку­да му
на­зив „Бла­го­ве­сти“? Ка­ква је то бла­га
вест? И, шта у жи­во­т у хри­шћа­на зна­чи
бла­га вест?
За од­го­вор на све ово, окре­ни­мо се нај­
пре исто­ри­ји. Би­бли­ја, или Све­то Пи­смо,
као основ­ни из­вор на­ше ве­ре, на­шег
са­зна­ња о Бо­гу, о Бо­жи­јем про­ми­шља­њу
о све­т у, о Ње­го­вом од­но­с у са чо­ве­ком и
са иза­бра­ни­ци­ма сво­јим, са­сто­ји се, као
што зна­мо, из две це­ли­не: Све­тог Пи­сма
Ста­рог За­ве­та и Све­тог Пи­сма Но­вог ра­ђа­њу Ме­си­је, „Си­на Чо­ве­чи­јег“ – По­ма­
За­ве­та. Ако би­смо мо­ра­ли јед­ном ре­че­ни­ за­ни­ка Бо­жи­јег, ко­ји ће се на­зва­ти „Цар
цом ре­ћи, Ста­ри За­вет го­во­ри о ства­ра­њу сил­ни“, „Кнез ми­ра“, „Отац бу­ду­ће­га
све­та и чо­ве­ка, о од­но­с у Бо­га са чо­ве­ком, ве­ка“ (Ис 9, 5). Но­ви За­вет упра­во пред­
са иза­бра­ним по­је­дин­ци­ма, са иза­бра­ним ста­вља ис­пу­ње­ње све­га ово­га.
на­ро­дом – је­вреј­ским на­ро­дом. Та­ко­ђе,
го­во­ри (кроз уста про­ро­ка и про­по­вед­ни­
Ра­до­сна вест
ка) и о оно­ме што се има до­го­ди­ти „кад Сво ово „ис­пу­ње­ње“, да­кле сав Но­ви
се на­вр­ши пу­но­ћа вре­ме­на“ (Је­вр 1, 1): о За­вет, по­чи­ње упра­во овим еван­ђел­ским

4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011

до­га­ђа­јем „бла­ге ве­сти“. Ин­те­ре­сант­но је на кр­сту, да ис­ку­пи па­ли чо­ве­чи­ји род. А
при­ме­ти­ти да су до­га­ђа­ји из жи­во­та Хри­ ра­дост је по­нај­ве­ћа што је вас­кр­се­њем
сто­вог ис­при­по­ве­да­ни упра­во у че­ти­ри сво­јим по­бе­ду над смр­ћу да­ро­вао сва­ком
Еван­ђе­ља. А „еван­ђе­ље“ по­ти­че од грч­ког чо­ве­ку. Ова­пло­ће­ње и Вас­кр­се­ње Го­спод­
euv + ag­ge,lion, што зна­чи „бла­га вест“, ње су отуд два цен­трал­на и нај­ве­ћа хри­
„до­бра вест“ (ви­ди­мо да су Ан­ге­ли упра­ шћан­ска пра­зни­ка: пр­ви оту­да што Син
во „ве­сни­ци“ до­га­ђа­ја и „на­ве­сти­те­љи“ Бо­жи­ји по­ста­ју­ћи чо­век и при­ма­ју­ћи у
ре­чи Бо­жи­је – се­бе чо­ве­чи­ју при­ро­ду, по­ди­же је и пре­са­
то им је основ­ зда­ва; или – што се ка­же – „обо­жу­је“ је.
на слу­жба, а то „Бог по­ста­де чо­век да би чо­век мо­гао да
је и зна­че­ње по­ста­не бог“, ка­же све­ти Ата­на­си­је Ве­ли­
њи­хо­вог име­ ки (О ова­пло­ће­њу Бо­га Ло­го­са). Или: „...да
на). То зна­чи да бу­де­мо си­но­ви Бо­жи­ји, по во­љи Ње­го­вој“
је Еван­ђе­ље (Ап. Па­вле, Еф 1, 5; уп. и: Рим 8, 16, Гал 4,
упра­во ра­до­сна 5-7). А вас­кр­се­ње је сла­ва нај­ве­ћег за­ло­га
вест – о ја­вља­ ко­ји нам Хри­стос да­је у људ­ску при­ро­ду:
њу Си­на Бо­жи­ мо­гућ­ност по­бе­де над смр­ћу, над том нај­
јег на зе­мљи, о ве­ћом ка­та­стро­фом чо­ве­ко­вом, и то кроз
Ње­го­вом ра­ђа­ пре­да­ва­ње се­бе це­ло­га Хри­сту. „Са­ми
њу од же­не, у се­бе и јед­ни дру­ге, и сав жи­вот свој Хри­
те­лу, у чо­ве­чи­ сту Бо­гу пре­дај­мо“, ка­же све­ште­ник на
јем об­лич­ју. Св. Ли­т ур­ги­ји. А на­род вер­ни од­го­ва­ра:
„Ло­гос по­ста­де „Те­би, Го­спо­де!“
те­ло“ (Јн 1, 14):
Ло­гос (=Реч) Ши­ра од не­бе­са
Бо­жи­ји, што је А по­че­так за сву ову вас­кр­шњу ра­дост, и
дру­го име за за све оне нео­пи­си­ве тре­нут­ке чу­да Бо­жи­
Си­на Бо­жи­јег, јих ко­ја се пред очи­ма љу­ди очи­т у­ју док
дру­го ли­це Све­ Хри­стос хо­ди ме­ђу љу­ди­ма, и сâм бу­ду­ћи
те Тро­ји­це, ра­ђа јед­нак њи­ма по те­лу – по­че­так за све ово
се од Дје­ве и бла­го Спа­се­ња ко­је нам се при­пре­ма има­
по­ста­је чо­век мо у до­га­ђа­ју о ко­јем при­по­ве­да св. апо­
при­ма­ју­ћи људ­ стол Лу­ка у пр­вој гла­ви сво­га Еван­ђе­ља
ску при­ро­ду, (Лк, 1, 26-38 ; упра­во овај оде­љак се чи­та у
али оста­је и Ли­т ур­ги­ји на пра­зник Бла­го­ве­сти). Апо­
да­ље Бог, за­др­ стол нам ка­зу­је да „по­сла Бог ан­ге­ла
жа­ва сво­је Га­ври­ла у град На­за­рет“ к де­вој­ци Ма­ри­ји
Бо­жан­ство, као „ис­про­ше­ној за му­жа по име­ну Јо­сиф из
је­ди­но­род­ни Син ко­ји се „од пред­веч­но­ до­ма Да­ви­до­ва“. Ан­ђео јој ка­зу­је ре­чи: „Ра­
сти ра­ђа од Оца“. дуј се, бла­го­дат­на! Го­спод је с то­бом: бла­
То је ра­до­сна вест – јер кроз очо­ве­че­ње го­сло­ве­на си ти ме­ђу же­на­ма“ – ре­чи ко­је
Бо­га Ло­го­са до­ђе спа­се­ње све­му све­т у. су ушле у цр­кве­ну хим­ну „Бо­го­ро­ди­це Дје­
Ра­до­сна вест је и све што је чи­нио док је во“. Али се она упла­ши од ових ре­чи. А
као чо­век на зе­мљи жи­вео: бо­ле­сне ис­це­ ка­ко и не би кад „од ли­ца Го­спод­њег
љи­вао, сле­пи­ма вра­ћао вид, де­мо­не из­го­ уз­дрх­ти сва зе­мља“ (Пс 113, 7), све „уз­дрх­
нио. Ра­до­сна вест је, шта­ви­ше, што је ти од гла­са гро­ма Го­спод­њег“ (Пс 103, 7)?
при­мио на се­бе гре­хе све­та и под­нео смрт А он јој на то од­го­во­ри: „Не бој се, на­шла

март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5

Пра­зни­ци Цр­кве
си ми­лост у Бо­га. И ево за­труд­не­ћеш, и
ро­ди­ти си­на, и на­де­ну­ти му име Исус: он
ће би­ти ве­ли­ки, и на­зва­ће се Син Све­ви­
шње­га...“. Ма­ри­ја се још ко­ле­ба, јер она је
за­ве­то­ва­на дев­стве­ни­ца и „не по­зна
му­жа“. Но, ан­ђео јој ту збу­ње­ност ода­гна­
ва ре­чи­ма: „у Бо­га је све мо­гу­ће“, и об­ја­
шња­ва јој да ће за­че­ти од Ду­ха Све­то­га.
Утро­ба Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це та­ко
по­ста­је „сме­сти­ли­ште Не­сме­сти­вог“, а
она се по­ка­зу­је „ши­ром од не­бе­са, но­се­
ћи Сво­га Твор­ца“ (Бо­го­ро­дич­ни тро­пар
1. гла­са). Она „ра­ђа пред­веч­ног Бо­га“
(кон­дак Бо­жић­ни) у чо­ве­чи­јем те­лу, али
оста­је на­век Дје­ва. „Пре ра­ђа­ња Дје­ва, и
у ра­ђа­њу Дје­ва, и по­сле ра­ђа­ња опет
оста­јеш Дје­ва“, кли­че пе­сник (Бо­го­ро­
дич­ни тро­пар 7. гла­са). На ова­квом
ме­сту до­ти­чу се све­то­ви: онај у ко­ме
жи­ви­мо уро­ње­ни у ра­зум­ско схва­та­ње и
ло­гич­ко по­и­ма­ње, у при­род­не за­ко­не, и
онај у ко­ме си­лом Хри­сто­вом на­ди­ла­зи­
мо за­ко­не ство­ре­ног све­та – свет ра­зу­ма
и свет ве­ре. „Не­до­сти­жан је на­чин ра­ђа­
ња“, ка­же пе­сник на јед­ном ме­сту, „јер
Бог где хо­ће, по­бе­ђу­је за­ко­не при­ро­де“
(дог­ма­тик 7. гла­са). Она је из­над свих
љу­ди, Вла­ди­чи­ца, Ца­ри­ца не­бе­ска. Она
је „ча­сни­ја од хе­ру­ви­ма и не­у­по­ре­ди­во
слав­ни­ја од се­ра­фи­ма“ (хим­на „До­стој­
но јест“), и за­ступ­ни­ца ро­да људ­ског,
ко­јој при­ти­че­мо у сво­јим мо­ли­тва­ма, да
их при­не­се Си­ну свом и Бо­гу на­шем.
Те­шко је ис­ка­зи­ва ле­по­та на­чи­на на
ко­ји цр­кве­на бо­го­слу­жбе­на по­е­зи­ја опе­
ва­ва ове на­дум­не тај­не: тај­ну без­гре­
шног За­че­ћа и тај­ну не­гу­бље­ња дев­стве­
но­сти ра­ђа­њем, и ка­ко их упо­ре­ђу­је са
ста­ро­за­вет­ним до­га­ђа­ји­ма, као „пра­сли­
ка­ма“ (ар­хе­ти­по­ви­ма) оно­га што се има­
ло зби­ти, и што на­ла­зи сво­је ис­пу­ње­ње
у Но­вом За­ве­т у, упра­во у овим три­ма
тај­на­ма. „Од вај­ка­да скри­ве­на и Ан­ге­ли­
ма не­по­зна­та тај­на То­бом, Бо­го­ро­ди­це,
сви­ма на зе­мљи ја­ви се“. Мој­си­је као
„раз­де­ли­тељ во­де“ ар­хе­тип је за Га­ври­ла,
слу­жи­те­ља и на­ве­сти­те­ља Чу­да, а сав
до­га­ђај за­че­ћа и ра­ђа­ња по­ре­ди се са
6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
пре­ла­ском је­вреј­ског на­ро­да пре­ко Цр­ве­
ног мо­ра: „По дну мо­ра не­у­ква­ше­но про­
ђе Изра­иљ, а са­да Хри­ста без му­жа ро­ди
Дје­ва. Мо­ре по про­ла­ску Изра­и­ље­вом
оста­де не­про­ход­но, а Не­по­роч­на по
ро­ђе­њу Ема­ну­и­ло­вом оста­де не­по­вре­ђе­
на“. Из­вор за ову по­е­зи­ју, и уоп­ште, пр­ви
и основ­ни из­вор по­зна­ња са­др­жа­ја на­ше
ве­ре је­сте Све­то Пре­да­ње. Ње­га са­чи­ња­
ва и све оно што ни­је ушло у са­др­жај Св.
Пи­сма: оно је „под­скуп“ Пре­да­ња. Свето
Пре­да­ње је нај­оп­шти­ји (и це­ло­куп­ни)
из­вор са­др­жа­ја на­ше ве­ре. Ње­га чи­не сва
она ка­зи­ва­ња и сва зна­ња о Хри­сту и
ве­ри у Хри­ста ко­ја су се усме­но пре­но­си­
ла од нај­ра­ни­јих вре­ме­на Цр­кве, од ко­јих
су са­мо не­ка убр­зо за­пи­са­на као Св.
Пи­смо Но­вог За­ве­та, а дру­га са­чу­ва­на у
ли­т ур­гиј­ској све­сти и бо­го­слу­жбе­ној
прак­си Цр­кве (ово је је­згро Пре­да­ња), и
у уче­њу Ота­ца Цр­кве (ово је ин­тер­пре­та­
ци­ја и „раз­ра­да“, у скла­ду са на­ста­лим
по­тре­ба­ма Цр­кве).
„Од та­ме ка све­тло­сти“
Апо­стол Па­вле на­по­ми­ње да су на­ша
те­ла „храм Ду­ха Све­то­га“: „Не зна­те ли
Син дрводеље
Син Бо­жи­ји, Го­спод наш Исус Хри­
стос, се ја­вља на зе­мљи, али не на
на­чин на ко­ји је­вреј­ска за­јед­ни­ца то
оче­ку­је: не као цар, ни­ти као хе­рој-
осло­бо­ди­тељ од ту­ђин­ске вла­сти,
не­го као „ни­шчи“, син др­во­де­ље и
ти­хе, не­у­па­дљи­ве де­вој­ке, ко­ји ће
по­жи­ве­ти ме­ђу про­стим, „ма­лим“
све­том, ме­ђу њи­ма про­по­ве­да­ти спа­
се­ње све­му на­ро­ду, осло­бо­ђе­ње од
око­ва смр­ти, Вас­кр­се­ње и Цар­ство
Не­бе­ско – жи­вот бу­ду­ће­га ве­ка. И,
да­ти жи­вот свој „за жи­вот све­та“,
би­ти по­пљу­ван и рас­пет, и вас­кр­сну­
ти у тре­ћи дан.
 да су те­ла ва­ша храм Ду­ха Све­то­га ко­ји
жи­ви у ва­ма, ко­је­га има­те од Бо­га, и
ни­сте сво­ји? Јер, ку­пље­ни сте ску­по.
Про­сла­ви­те, да­кле, Бо­га у те­ли­ма сво­јим
и у ду­ша­ма сво­јим, што је Бо­жи­је!“
(1Кор 6, 19-20). Енер­ги­ја Ду­ха Све­то­га
оби­та­ва у чо­ве­ку већ од за­че­ћа, али
пе­чат и пу­но­ћа да­ра Ду­ха Све­то­га за­до­
би­ја се тек на кр­ште­њу. Да­ро­ви ду­ха
мо­гу и на­ста­ви­ти да се за­до­би­ја­ју и
умно­жа­ва­ју, у за­ви­сно­сти од то­га ка­ко
чо­век на­ста­ви да жи­ви и да се од­но­си
пре­ма да­ро­ва­ном му жи­во­т у и сло­бо­ди.
Нас сваг­да ву­че те­жња на­ше при­ро­де, у
скла­ду са оп­штим за­ко­ни­ма при­ро­де, ка
„мак­си­мал­ној ен­тро­пи­ји“, ка „гу­бље­њу
се­бе“ или кон­тро­ле над со­бом у пре­пу­
шта­њу сти­хиј­ском и тзв. „под­све­сном“
(тј. бе­сло­ве­сном, жи­во­тињ­ском). До­кле
чо­век за­у­зда­ва ово у се­би, до­тле иде „од
та­ме ка све­тло­сти“ на му­ко­трп­ном пу­т у
бор­бе са мрач­ним без­да­ном гре­ха (и
скло­но­сти ка гре­ху) у се­би, и са сва­ком
но­во­о­сво­је­ном вр­ли­ном до­би­ја но­ву
бла­го­дат Ду­ха, но­ви „умно­же­ни та­лант“
(=та­лент ; уп. Мт 25, 14-30 и Лк 19,
12-26), ко­јим очи­шћу­је­мо и укра­ша­ва­мо
Икона Богоматере из 6. века, Манастир
Свете Катарине на Синају
овај наш „храм Ду­ха Све­то­га“ – на­ше
те­ло. Ко­ли­ка је све­ти­ња ово­га „хра­ма“ (и
ко­ли­ка мо­же да бу­де), го­во­ри упра­во
при­мер Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ко­ја је
при­ми­ла у се­бе Бо­га Ло­го­са, по­ста­ла
„сме­сти­ли­ште не­сме­сти­вог“, ро­ди­ла
Бо­го­чо­вје­ка и опет, оста­ла за­у­век дев­
стве­на. Ко­ли­ка је тај­на све­ти­ње људ­ског
те­ла, да се у ње­га усе­ља­ва Бог! А по­што
је чо­ве­ко­во те­ло екви­ва­лент­но чо­ве­ко­
вом мо­ду­с у по­сто­ја­ња, и не мо­же се бит­
ни­је чо­ве­ко­во одво­ји­ти од са­мо­га те­ла
(не жи­ви­мо „у те­лу“, но жи­ви­мо „те­
лом“), то он­да исто пи­та­ње: ко­ли­ко је
без­мер­но до­сто­јан­ство да­то чо­ве­ку. Шта
мо­же­мо учи­ни­ти – а шта уисти­ну чи­ни­
мо – са сво­јом сло­бо­дом, ко­ја је ве­ли­
чан­ствен по­тен­ци­јал, али и стра­шно
оруж­је?
Слу­шки­ња Го­спод­ња
Да­кле, Бог ода­би­ре де­вој­ку Ма­ри­ју, да
се кроз њу ис­пу­ни до­мо­строј спа­се­ња
људ­ског ро­да, сав Бо­жи­ји на­ум и про­ми­
шља­ње о об­но­вље­њу (обо­же­њу) чо­ве­чи­
је при­ро­де до „ме­ре ра­ста пу­но­ће Хри­
сто­ве“ (Еф 4, 13). Али, ов­де јој оста­вља
ме­ста за сло­бо­ду, за тај нај­ве­ћи (али и
нај­стра­шни­ји) дар ко­ји Бог да­је чо­ве­ку
кад га ства­ра. Ка­ко ће га она упо­тре­би­
ти? Она је мо­гла и не сло­жи­ти се са
Бо­жи­јом во­љом. Мо­гла је ре­ћи ’не’ и
за­и­ска­ти од ан­ге­ла да је раз­ре­ши та­квог
бла­го­сло­ва (али и та­кве од­го­вор­но­сти).
Мо­гла је чак по­с ум­ња­ти у оства­ри­вост
та­квог не­чу­ве­ног чу­да. Али оста­ви­мо се
ово­га „шта би би­ло кад би би­ло“: Бо­гу је
све мо­гу­ће, па би и у та­квом слу­ча­ју
на­ста­вио да про­ми­шља о спа­се­њу људ­
ском. На­шао би за­це­ло не­ку дру­гу при­
ли­ку и лич­ност кроз ко­ју би се оства­ри­
ла ова Бо­жан­ска на­ме­ра. Но, по­гле­дај­мо
шта чи­ни пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца.
„Ево слу­шки­ње го­спод­ње“, ре­чи су
ње­зи­не. И још: „не­ка ми бу­де по ре­чи
тво­јој“ (Лк 1, 38). Ко­ли­ка је ле­по­та и
тај­на са­др­жа­на у ово­ме! Ко­ли­ко је кро­
то­сти и про­сте, де­ти­ње ве­ре у та­квим
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7

Нека ми буде
по речи твојој
У тре­нут­ку из­го­ва­ра­ња оно­га „не­ка
ми бу­де по ре­чи тво­јој“ (= по во­љи
Бо­жи­јој), на­ста­је За­че­ће Ду­хом Све­
тим, у Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци. До тог
тре­нут­ка она је де­вој­ка Ма­ри­ја; од тог
тре­нут­ка, она је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца.
Пре­све­та је це­ло сво­је ср­це чи­стим
чу­ва­ла и до­бро­де­тељ­но­шћу ис­пу­ни­ла.
„Бла­же­ни чи­сти ср­цем, јер ће Бо­га
ви­де­ти“ (Мт 5, 8). И у крот­ко­сти сво­
јој при­хва­та­ла во­љу Бо­жи­ју, и Го­спод
„по­гле­да на смер­ност слу­шки­ње сво­је“
(9. пе­сма ка­но­на, 2. стих при­пе­ва).
Да ово не схва­ти­мо по­гре­шно: у
Бо­жи­јем уму Она је од пред­веч­но­сти
Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца, али „на Зе­мљи“,
у тво­ре­ви­ни, она то по­ста­је сво­јом
од­лу­ком, сво­јим при­стан­ком. Бог се
не ме­ша у ње­ну сло­бо­ду, али ју је иза­
брао. Она је иза­бра­ни са­суд Бо­жи­ји.
Чи­ме је она за­до­би­ла та­кву ми­лост у
Бо­га? Да би­смо о ово­ме мо­гли не­што
ре­ћи, мо­ра­ли би­смо зна­ти ви­ше
де­та­ља о жи­во­ту Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це пре обру­че­ња
са пра­вед­ним Јо­си­фом.
8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Пра­зни­ци Цр­кве
ре­чи­ма! То је пот­пу­на по­кор­ност во­љи
Бо­жи­јој, ста­вља­ње Бо­жи­је во­ље ис­пред
сво­је и са­гла­сје (сим­фо­ни­ја) са њом. То
је оно што и Син ње­зин чи­ни у Гет­си­
ма­ни­ји пред Сво­је стра­да­ње и кр­сну
смрт: „Оче мој! ако је мо­гу­ће, да ме
ми­мо­и­ђе ча­ша ова; али опет не ка­ко ја
хо­ћу, не­го ка­ко Ти“. Та­ко и пра­о­тац
је­вреј­ског на­ро­да, Авра­ам, „по­ве­ро­ва
Бо­гу“ кад му Бог обе­ћа по­том­ство
(прем­да он и же­на му бе­ху ста­ри) „и то
му се ура­чу­на у пра­вед­ност“. Све ово
су ма­ни­фе­ста­ци­је пот­пу­ног при­хва­та­
ња во­ље Бо­жи­је и не­с ум­ња­ња у ње­ну
оства­ри­вост. То су „чу­да ве­ре“, о ко­ји­
ма го­во­ри ве­ли­ки Ф. М. До­сто­јев­ски:
„не до­ла­зи ве­ра од чу­да, не­го чу­до се
ра­ђа из ве­ре“ (Бра­ћа Ка­ра­ма­зо­ви). О
то­ме не­ма по­да­та­ка у Св. Пи­сму. Због
то­га се окре­ни­мо опет Пре­да­њу. По
пре­да­њу, ка­да је Ма­ри­ја на­вр­ши­ла три
го­ди­не, до­ве­ли су је ње­ни ро­ди­те­љи
Јо­а­ким и Ана из На­за­ре­та у Је­ру­са­лим,
да је пре­да­ју Бо­гу на слу­жбу у Хра­му,
пре­ма ра­ни­јем обе­ћа­њу сво­ме. Ту Пре­
све­та Дје­ва оста­де пу­них де­вет го­ди­на,
за­јед­но са дру­гим де­вој­ка­ма ко­је су
по­пут ње да­ри­ва­не на слу­жбу у Хра­му,
ба­ве­ћи се ру­ко­де­љем и по­ма­жу­ћи у
ра­ду. И пре­би­ва­ју­ћи у мо­ли­тви. Мо­жда
је већ овим де­ли­ма, ве­ћом усрд­но­шћу у
ра­ду и мо­ли­тви од дру­гих, за­до­би­ла
на­кло­ност Бо­жи­ју. „Пре­га­о­цу Бог да­је
ма­хо­ве“, ве­ли Ње­гош. Вред­но­ме се
отва­ра­ју пу­те­ви Бо­жи­ји. Ов­де смо опет
на по­љу од­но­са чо­ве­ка пре­ма свом (да­
том му) жи­во­т у, де­ла­њу и бор­би за
Спа­се­ње. Од Бо­га су нам да­ти „та­лан­
ти“, да­та нам је и сло­бо­да – шта ће­мо
са њи­ма учи­ни­ти? „Од кад је ве­ка,
Цар­ство Бо­жи­је се на си­лу (му­ком)
осва­ја, и са­мо бор­бе­ни га за­до­би­ја­ју“.
Хо­ће­мо ли тво­ри­ти во­љу Бо­жи­ју и
ис­пу­ња­ва­ти реч Хри­сто­ву? Хо­ће­мо ли
но­си­ти крст свој? Или ће­мо лењ­ство­
ва­ти и вај­ка­ти се (као онај слу­га што је
за­ко­пао та­лант)? Или пак роп­та­ти и
 Ли­т ур­ги­ја на Ве­ли­
ки пе­так не слу­жи
– ово је је­ди­ни из­у­
зе­так). Та­ко­ђе, уко­
ли­ко Бла­го­ве­сти
„пад­ну“ на дан
Пас­хе (Вас­кр­са),
слу­же се слу­жбе
оба пра­зни­ка, тј.
пра­зно­ва­ње Бла­го­
ве­сти се не по­ме­ра
на не­ки дру­ги дан
(као што је слу­чај
са дру­гим пра­зни­
ци­ма, ако се
поклопе са Вас­
крсом). По­што­ва­
ње ко­је ука­зу­је­мо
Пре­све­тој Бо­го­ро­
ди­ци, „ши­рој од
не­бе­са“, уз­ви­ше­ни­
јој од ангелā и мај­
ци свих нас, пре­
но­си­мо и на овај
Њен пра­зник
ко­јим за­по­чи­ње
оства­ре­ње Но­во­га
За­ве­та и до­мо­стро­
ја на­ше­га спа­се­ња.
А ка­ко ми мо­же­
мо ’бла­го­ве­сти­ти’?
Благовести: икона са почетка 14. века, Црква Светог Климента у Охриду
Ако при­ма­мо во­љу
Бо­жи­ју и ис­пу­ња­
ва­мо за­вет Хри­
ху­ли­ти? „Све ми је сло­бод­но, али ми стов но­се­ћи свој крст. Ако жи­ви­мо
све не ко­ри­сти“ (1Кор 10, 23). ра­дост, кроз под­виг, жр­тву. Ако жи­ви­
мо и про­ја­вљу­је­мо сми­ре­ње, ко­је по­чи­
По­што­ва­ње ва на ве­ри и чвр­стој, не­по­ко­ле­бљи­вој
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це на­ди у Бо­га, хра­не­ћи се Хри­стом. Ако
Бла­го­ве­сти се увр­шта­ва­ју ме­ђу 12 нај­ уми­ва­мо ли­це сво­је ти­хом ра­до­шћу ко­ја
ве­ћих пра­зни­ка Цр­кве. Овај пра­зник се зра­чи сви­ма око нас. Јер оно што зра­чи
ве­о­ма ра­но утвр­дио у пра­зно­ва­њу из нас го­во­ри о на­ма, на­шим де­ли­ма, о
Цр­кве, па та­ко и пра­знич­на слу­жба. О ве­ри, љу­ба­ви, и све­му оста­лом у на­ма.
ње­го­вој ис­так­ну­то­сти и по­ча­сти ко­ју А ре­че­но је: „Та­ко да се све­тли све­тлост
има пре­ма ти­пи­ку, нај­бо­ље све­до­чи то ва­ша пред љу­ди­ма, да по­зна­ју ва­ша
што ако Бла­го­ве­сти „пад­ну“ на Ве­ли­ки до­бра де­ла, и про­сла­ве Оца ва­ше­га ко­ји
пе­так, Ли­т ур­ги­ја се слу­жи (ина­че се је на не­бе­си­ма“ (Мт 5, 16).  

март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  9

Светачник
Хри­ста ра­ди Ју­ро­ди­ви Те­о­фил о
Те­о­фи­ло је­сте луд, али Хри­ста ра­ди. То је му­дрост ко­ја на­ди­ла­зи овај
свет, гра­ни­че­ћи не са по­тро­шач­ком ши­зо­фре­ни­јом већ са веч­но­шћу

жи­ве их за­ко­па­ва­ли у ја­ме. Е, та­да сва­

Алек­сан­дар ки де­лић чо­веч­но­сти у на­ма осе­ти муч­
Р. Јев­тић ни­ну. Ко је чи­тао Сар­тро­ву Муч­ни­ну
ожи­ви ути­сак оне ажда­је не­по­сто­ја­ња
ко­ја је пред фран­цу­ским фи­ло­со­фом

Р еч тр­го­ви­на нам је сви­ма по­зна­та.

За­и­ста, чу­до би би­ло да ни­је. Све
око нас ег­зи­сти­ра на те­ме­љи­ма
тр­го­ви­не. Тр­гу­је се пре­храм­бе­ним
на­мир­ни­ца­ма, пред­ме­ти­ма за оде­ва­ње,
ег­зи­стен­ци­ја­ли­стом увек сто­ја­ла спрем­
на да га про­гу­та. Он је ис­пред ње бе­жао
пи­са­њем сво­јих ин­спи­ра­тив­них де­ла. А
ку­да ми да бе­жи­мо? И да ли да бе­жи­мо?
Да се све­ти­мо не­ће­мо, а ни да мр­зи­мо.
школ­ским при­бо­ром, ула­зни­ца­ма за Ни­шта од то­га нам ни­је за­по­ве­дио
кул­т ур­на и спорт­ска де­ша­
ва­ња, сред­стви­ма за здрав­
стве­ну за­шти­т у и мно­го
чи­ме дру­гим. Не­ка­да се то
од­ви­ја­ло кроз тзв. трам­пу,
а да­нас пре­о­вла­да­ва нов­
ча­на раз­ме­на. За­то та­ко
че­сто и чу­је­мо ону звуч­но
спа­ко­ва­ну фор­му­лу успе­
ха: Све има сво­ју це­ну.
Пред њом не­ма уз­ми­ца­ња.
Она све­до­чи о не­ка­квој
исти­ни. Ка­ква је да је,
од­сли­ка­ва ре­ал­ност. След­
бе­ни­ци ло­гич­ког по­зи­ти­
ви­зма и љу­би­те­љи Беч­ког
кру­га фи­ло­со­фа мо­гу са­мо
да по­кор­но клим­ну гла­вом
пред овом чу­ли­ма ве­ри­фи­
ко­ва­ном исти­ном. И док
нам се њен ехо раз­ле­же по
би­ћу, чу­је­мо још по­не­што.
На при­мер, на Ко­со­ву су
тр­го­ва­ли ор­га­ни­ма Ср­ба и Прича о талантима (Мт 25, 14-30) – витраж

10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011

 жи­во­ту као вре­ме­ну тр­го­ви­не
Го­спод. На­про­тив, за­по­ве­дио нам је га. С јед­не стра­не нам све­до­чи да ни­смо
љу­бав, бе­за­зле­ност и му­дрост. Љу­бав и без­вред­ни и да ни­ка­да не тре­ба да оча­ја­
бе­за­зле­ност да не по­ста­не­мо зло­чин­ци, ва­мо, јер има­мо бар онај је­дан та­лант.
му­дрост да не по­ста­не­мо жр­тве бе­сми­ Ти­ме нас чу­ва од ма­ло­ду­шно­сти. С дру­
сле­но­сти. На кри­ли­ма ових вр­ли­на ми ге стра­не, она нас опoмиње да смо сва­ки
мо­же­мо да са­с тра­да­ва­мо са бо­лом бра­ та­лант до­би­ли од Бо­га. Ти­ме смо по­зва­
ће на­ше и бо­лом сва­ког чо­ве­ка, али и ни на бла­го­дар­ност Бо­гу и на од­го­вор­
да ра­до­сном ту­гом за­пе­ва­ ност при упо­тре­би та­ла­на­та.
мо: Му­че­ни­ци Тво­ји Го­спо­ У ду­би­на­ма ове при­че по­чи­
де... Оста­је нам са­мо још ва тај­на по­ни­зно­сти и уз­ди­
да ви­ди­мо ка­кве све ово за­ња као истин­ског Стра­да­
ве­зе има са Те­о­фи­лом ња и Вас­кр­се­ња Оно­га ко­ји
Ју­ро­ди­вим. је мо­гао да ка­же „Ја сам Пут,
Исти­на и Жи­вот“ (Јн 13, 8).
Дра­го­це­на по­ук ­а То је ва­га ко­ја не ла­же ка­да
ме­ри. На њој се они за ко­је
О фе­но­ме­ну жи­во­та је да­нас у жар­го­ну ка­жу да су
на­пи­са­но мно­го то­га. „мно­го те­шки“ због нов­ца
Мо­жда и све што је ика­да ко­ји по­се­ду­ју, мо­гу по­ка­за­ти
на­пи­са­но, са­мо из раз­ли­ лак­ши од пер­це­та. Да па­ра­
чи­тих пер­спек­ти­ва. Те­о­фил Теофил Јуродиви докс бу­де још ве­ћи, Онај
ни­је пи­сао ни­шта. Он је по Ко­ји ме­ри је био си­ро­ма­
при­ме­ру на­шег Го­спо­да шни­ји од пти­ца и ли­си­ца
Ису­са Хри­ста чи­нио и ко­је су бар гла­ву има­ле где
го­во­рио, а на­ма оста­вио да скло­ни­ти.
га се­бе ра­ди не за­бо­ра­ви­мо. Вла­ди­мир Ја­сно нам је да ме­ра нов­ца ко­ју по­се­
Зно­ско га ни­је за­бо­ра­вио. У књи­зи Хри­ ду­је­мо не од­лу­чу­је о то­ме ка­кви смо
ста ра­ди ју­ро­ди­ви је­рос­хи­мо­нах Те­оф­ ил пред Го­спо­дом. За­што је он­да Те­о­фи­ло
ки­је­во-пе­чер­ски (пре­ве­де­ној и об­ја­вље­ ре­као да је жи­вот тр­го­ви­на? Зар ни­је
ној на срп­ски је­зик под на­сло­вом: Си­ла Го­спод ис­пре­вр­тао сто­ло­ве тр­го­ва­ца у
се Бо­жи­ја у не­мо­ћи по­ка­зу­је, Ма­на­стир је­ру­са­лим­ском хра­му (Мт 21, 12-13; Мк
Хи­лан­дар 1995), са­брао је усме­на све­до­ 11, 15-17)? На осно­ву за­пи­са о Те­о­фи­лу
чан­ства о ње­му. Ме­ђу њи­ма се на­ла­зи и ни­је те­шко да­ти од­го­вор. Он је тр­го­вао
јед­но ко­је по­ве­зу­је жи­вот и тр­го­ви­ну. као му­дри слу­га ко­ји је та­лан­те умно­
Те­о­фи­ло Ју­ро­ди­ви је свом по­слу­шни­ку жио. Тр­го­вао је не­се­бич­но, искре­но,
Ива­ну јед­ном при­ли­ком ре­као: „Наш по­жр­тво­ва­но, мо­ли­тве­но и са љу­ба­вљу.
жи­вот је вре­ме тр­го­ви­не“. Ову ре­че­ни­цу Ни­ко ње­го­вом тр­го­ви­ном ни­је био
је из­го­во­рио као уте­ху и под­сти­цај Ива­ оште­ћен. Глад­ни су до­би­ли да је­ду, жед­
ну ко­ји се на­ла­зио у оча­ја­њу због сво­јих ни да пи­ју, бо­ле­сне је мо­ли­твом ис­це­љи­
гре­хо­ва и осе­ћа­ја без­вред­но­сти. Кон­ вао, а рас­т у­же­не те­шио. Јед­ном реч­ју,
текст у ко­ји ју је ста­рац сме­стио је еван­ сви­ма је био све. Све то од сво­је не­ма­
ђел­ска при­ча о та­лан­ти­ма (Мт 25, шти­не. По­се­до­вао је са­мо кр­пе у ко­је се
14-30). Она је дра­го­це­на из ви­ше раз­ло­ оде­вао, бед­ну ку­ћи­цу у ко­јој је жи­вео и
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11
Светачник
би­ка ко­ји му је слу­жио као пре­во­зно
сред­ство. За­то га мно­ги и од­ба­ци­ва­ху и
на­зи­ва­ху лу­дим. За тр­го­вин­ска ме­ри­ла
ово­га све­та та­кви љу­ди и не мо­гу да
бу­ду ни­шта ви­ше не­го не­про­фи­та­бил­ни
ви­шак – чла­но­ви за­ми­шље­ног пер­спек­
тив­ног дру­штва.
Лу­дост Хри­ста ра­ди
За пра­во­слав­ни до­жи­вљај све­та и
чо­ве­ка Те­о­фи­ло је­сте луд, али Хри­ста
ра­ди. То је му­дрост ко­ја на­ди­ла­зи овај
свет, гра­ни­че­ћи не са по­тро­шач­ком
ши­зо­фре­ни­јом већ са веч­но­шћу.
Не­крет­ни­на ко­јом је он тр­го­вао су
до­бра де­ла, а оп­ти­цај­на ва­лу­та све­та
тај­на љу­ба­ви. У са­вре­ме­ном тр­го­вач­ком
све­т у то је оно што нај­ви­ше не­до­ста­је.
Тр­го­ви­на ни­је про­клет за­нат, тр­гов­ци
ни­с у про­кле­ти љу­ди, бо­гат­ство ни­је
про­клет­ство. О то­ме су див­но го­во­ри­ли
и пи­са­ли све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти и све­ти
Ва­си­ли­је Ве­ли­ки: бо­го­но­сни бо­го­сло­ви
и ли­т ур­зи Цр­кве Бо­жи­је су све гле­да­ли
кроз кљу­ча­о­ни­цу Цар­ства Не­бе­ског.
Ни­шта ни­је ло­ше са­мо по се­би, та­квим
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Преподобни
јеросхимонах
Теофил Јуродиви:
савремена икона
Сцена из филма „Острво“
га чи­ни на­ше на­стро­је­ње и упо­тре­ба.
Као лич­но­сти ми смо усме­ре­ни ка тр­го­
ви­ни. У жи­во­т у не­ма мо­но­по­ла. По­сто­
ји на­с у­шна глад за за­јед­ни­цом не­се­бич­
не љу­ба­ви и до­бро­на­мер­но­сти. У ра­но­
хри­шћан­ским спи­си­ма (Пр­ва са­бор­на
по­сла­ни­ца све­тог апо­сто­ла Пе­тра и
По­сла­ни­ца Ди­ог­нету) хри­шћа­ни се
на­зи­ва­ју пут­ни­ци­ма. Да­нас би­смо
мо­гли ре­ћи и тр­го­вач­ким пут­ни­ци­ма.
Не тре­ба се бо­ја­ти тр­го­ви­не, већ опа­
сно­сти да по­ста­не­мо ло­ши тр­гов­ци ко­ји
тр­гу­ју ту­ђим су­за­ма, гра­де­ћи двор­це
ла­жне сре­ће ко­ји ће нас пре или по­сле
за­тр­па­ти у сво­јим ру­ше­ви­на­ма. Бу­ди­мо
све­тлост све­т у ма на ка­квим он осно­ва­
ма по­чи­вао. Мо­жда их та­ко и про­ме­ни­
мо на бо­ље. За при­мер има­мо Чо­ве­ко­
љуб­ца Го­спо­да Ису­са Хри­ста и не­пре­
глед­ну ко­ло­ну све­ти­те­ља Ње­го­вих.
Ме­ђу њи­ма је све­ти Те­о­фи­ло. Да са
Њи­ма мо­же­мо и ми да бу­де­мо све­до­чи
Го­спод ко­ји је ре­као: „Ево ја сам с ва­ма
у све да­не до свр­шет­ка све­та“ (Мт 28,
19). Та­ко­ђе, о то­ме све­до­чи и на­чин на
ко­ји се до­та­као на­ших ср­ца филм Остр­
во. Мо­нах Ана­то­лиј ни­ко­га ни­је оста­вио
рав­но­ду­шним. Да је ре­ди­тељ фил­ма
Па­вле Лун­гин пред со­бом имао и ко­ри­
стио за осми­шља­ва­ње уло­ге мо­на­ха
Ана­то­ли­ја (уло­гу од­иг­ рао Пе­тар Ма­мо­
нов) жи­ти­је Хри­ста ра­ди ју­ро­ди­вог схи­
је­ро­мо­на­ха Те­о­фи­ла ки­је­во-пе­чер­ског
ви­ше је не­го очи­глед­но. Мно­го­број­ни и
упе­ча­тљи­ви де­та­љи, па чак и име уче­
ног мо­на­ха Јо­ва, то не­дво­сми­сле­но
по­твр­ђу­ју. Гле­да­ност овог фил­ма и ути­
сци ко­је је оста­вио под­гре­ва­ју на­ду да
Дух Хри­стов ко­ји је де­лао у ју­ро­ди­вом
Те­о­фи­лу и ју­ро­ди­вом Ана­то­ли­ју из фил­
ма де­лу­је и да­ље. Још ни­смо по­ста­ли
ока­ме­ње­ног ср­ца.
Го­спод­ња при­ча о та­лан­ти­ма и Те­о­фи­
ло­ве ре­чи о жи­во­т у као вре­ме­ну тр­го­ви­
не мо­гу нам по­мо­ћи да се не пла­ши­мо
са­вре­ме­ног нам тр­го­вач­ког све­та. Оне
по­зи­ва­ју на пре­о­бра­жа­ва­ње се­бе и све­та,
а не на бе­жа­ње од се­бе и од све­та. Ако
се­бе осве­ти­мо при­ма­ју­ћи Је­ди­ног све­тог
за­до­би­ће­мо сна­гу и му­дрост да сва­ку
сво­ју де­лат­ност учи­ни­мо све­том. Ни
тр­го­ви­на не мо­же би­ти из­у­зе­так. Умно­
жа­ва­ју­ћи та­лан­те и са љу­ба­вљу из­гра­ђу­
ју­ћи се­бе и сво­је бли­жње мо­ћи ће­мо
по­зва­ти и дру­ге да пре­и­спи­та­ју се­бе да
ли тр­гу­ју у Исти­ни. Та­ко Ни­че­о­ва ети­ка
љу­ба­ви пре­ма даљ­њем мо­же за­до­би­ти
оно што јој не­до­ста­је. То је Го­спод Исус
Хри­стос као Кра­је­у­га­о­ни ка­мен на ко­ме
се је­ди­но ис­пла­ти зи­да­ти гра­ђе­ви­ну
жи­во­та. Она ће тра­ја­ти ду­же од ма ко­је
дру­ге гра­ђе­ви­не, јер је њен те­мељ са­же­
так исто­ри­је и Цар­ства Не­бе­ског, Ал­фа и
Омега, Пр­ви и По­след­њи, По­че­так и Свр­
ше­так (От­кр 22, 13). 

Те­о­фил Ју­ро­ди­ви - угодник Божији

Те­о ­фил Ју­р о­ди­ви је ро­ђен 1788. ле­т а Го­спод­њег у
ме­с ту Мах­но­вју (Ки­јев­ска гу­б ер­ни­ја) од оца све­ште­
ни­ка Ан­дре­ја и мај­ке Ефро­си­ни­је. На кр­ште­њу је
до­био име То­ма, а ње­гов мла­ђи брат бли­з а­нац до­био
је име Ка­ли­ник. Мај­ка је ма­лог То­м у не­ко­ли­ко пу­т а
по­к у­ша­ла да уби­је, јер је у свом су­је­в ер­ју ми­сли­ла да
је вам­пир – по­што ни­је хтео да си­с а мај­чи­но мле­ко.
Од­г а­јао га је во­де­ни­чар, је­дан ста­ри све­ште­ник, а
по­том и стриц – ки­је­в о-пе­чер­ски мо­нах. Крат­ко је
тра­ја­ло ње­го­в о школ­ско обра­з о­в а­ње у Ду­хов­ној
Ака­де­ми­ји. Ле­т а Го­спод­њег 1812. по­с та­је ис­к у­ше­
ник, 1821. мо­нах Те­о­до­рит, 1822. је­р о­ђа­кон, 1827.
је­р о­мо­нах, а 1834. схим­ник Те­о ­фил. Бо­ра­вио је у
Брат­ском ма­на­с ти­ру, а по­том у Ки­т а­јев­ској и Го­ло­
сје­јев­ској пу­с ти­њи на­из­ме­нич­но. Упо­ко­јио се у
Го­спо­д у 1853. ле­т а Го­спод­њег у Ки­т а­јев­ској пу­с ти­
њи. Ме­ђу све­те угод­ни­ке Бо­жи­је је убро­јан и од
Цр­кве ка­но­ни­з о­в ан 1993. ле­т а Го­спод­њег.
Ње­гов све­ште­ни спо­мен Цр­ква Бо­жи­ја про­
сла­вља 28 окт­о ­бра⁄10. но­в ем­бра.

март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13

Старечник

Поуке старца
Старчева борба са демоном
Старац је угостио неког позна-
ника у својој колиби. Ујутру,

Пајсија када је устао, чекао је старца да

изађе. Када се појавио, старац је
био рашчупан, мантија исцепа-
на, бркови накострешени, брада
неуредна. Помислио је да је ста-
рац тако изгледао јер се изнурио
Превод са јелинског: од целоноћне молитве. Тада ста-
Милана Вучићевић рац стаде на врата и поче да му
говори о борби коју је имао целу
ноћ, о рату са једним
лукавим.
- Био је неки мали демон
– ништа озбиљно. Зграбио
сам га и показао му и схва­
тио је. Али немој да се
плашиш. Христос је са
нама.

Умножавање слаткиша
Неки старчев посети-
лац сматрао је да се у
наше време не догађају
чуда. Старац је пре-
познао његово маловерје,
па му је рекао:
- Узми ову кутију и
почасти госте.
(Гостију је било отпри-
лике дванаест, а у кутији
само три слаткиша.)
Али, старче...
-Уради како сам ти
рекао и узми и ти један.
(И заиста, кад их је све
послужио, узео је и сам
један. На крају је видео
да се у кутији и даље налазе три
слаткиша.)
- Богу ништа није немогуће.

14  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011

Различита фреквенција
Посетиоцу који се свађао са својим
родитељима:
- Твоји родитељи тебе много воле,
али како да се споразумете! Теби је
радио намештен на страној, оцу на
народној, а мајци на класичној музи­
ци, твојој сестри негде другде...
Свако од вас је на својој „фреквен­
цији“. Ако сви не окренете точкић
на Цркву, нећете се споразумети!
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15
Заливање душе
- Дрво не може да рађа плодове
нити да напредује, ако се не стара­
мо о њему, не окопавамо га, не
заливамо. Тако и човек – ако се не
очисти и не окопа унутар себе
како би отишли сви греси и стра­
сти преко духовника, ако не залива
своју душу речју Божјом и благодаћу
Светих Тајни, неће убирати плодо­
ве врлина.
Старечник
Дуборез, из Музеја византијске
културе у Солуну
Старац је више волео „јефтина места“
У цркви је старац увек седео на
последњој стасидији. Неки монах, који га
је веома поштовао, рекао му је:
Старче, зашто не дођете напред?
- Овде су јефтинија места!
Пасош искушења
- Искушења треба да прихватамо стр­
пљиво, без бриге, као благослов Божји.
Када је неко према нама неправедан,
треба да се радујемо и да о томе који нам
чини неправду размишљамо као о
добротвору. Зато што је он разлог наше
залога у будућем животу. Искушењима,
која су по Божјем допуштењу, Он нас
припрема за Своје Царство Небеско,
држећи у руци наш пасош искушења.
16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Колико молитви на бројаници?
Старче, колико молитви је потребно на
бројаници?
- Један земљорадник од једног хектара
који посеје може да добије пет хиљада
килограма пшенице, а други од пет
хектара не добије ни семе које је засејао;
а остане му и замор у руци од плуга...
Једноставан живот
- Ваш живот треба да буде једноста­
ван. Да нема захтева. Да не тражите
само олакшице. Једном ми је неки Немац
донео овде неки апарат који сече хлеб на
кришке. Поклонио ми га је како би ми
олакшао. Рекао сам му: Ма, шта је ово?
Није ми то потребно. Нећу увек имати
хлеб.
Божија математика
- Пред Богом је све добро: и десет од пет
таланата, и четири од два, и два од јед–
ног таланта. Божја праведност има дру­
гачија математичка правила - један и
један некада су два, а некада два милиона...
Житија су пуна витамина
- За сабраност уопште, а посебно у
молитви, као и за окрепљење душе, нео­
пходно је изучавање Новог Завета, а од
помоћи су и дела Светих Отаца...
Житија много помажу јер се у њима
налазе сви „витамини“ који су души
потребни.
Ко стигне
Старче, ко треба да обавља кућне
послове? Жена или мушкарац?
- Ко стигне први... Тај ће имати и већу
плату.
Из књиге Довитљиве поуке старца Пајсија,
приређивач Сотириос Лисикатос

Зна­чај Ца­ра Кон­стан­ти­на
за Све­ту Зе­мљу
Ми­лан­ским едик­том цар Кон­стан­тин из­ди­же хри­шћан­ство на ра­ван
при­зна­те др­жав­не ре­ли­ги­је. Овај до­га­ђај про­ме­ни­ће и исто­ри­ју
по­кло­нич­ких пу­то­ва­ња
Ха­џи Дра­ган
Б. По­по­вић
М но­го је те­шких го­ди­на би­ло у
исто­ри­ји хри­шћан­ства, али су
из­ра­зи­то кр­ва­ви траг оста­ви­ле
по­след­ње го­ди­не 3. и по­чет­не го­ди­не 4.
ве­ка. Је­дан од исто­ри­ча­ра то­га вре­ме­на,
Лак­тан­ци­је, пи­ше: „Ка­да бих имао сто­ти­ну
уста и гво­зде­ни је­зик, ни он­да не бих мо­гао
на­бро­ја­ти сва му­че­ња ко­ја су хри­шћа­ни
под­но­си­ли ... Гво­жђе се ту­пи­ло и ло­ми­ло
на њи­ма; уби­це су се за­ма­ра­ле, ра­де­ћи на
сме­ну, по ре­ду...“
И ка­да је огањ мно­го­бо­штва и без­бо­штва
рим­ског ца­ра Ди­о­кле­ци­ја­на из­гле­дао не­за­
у­ста­вив, јед­на ма­ла искра је про­ја­ви­ла
на­ду. На­и­ме, је­дан од са­вла­да­ра Ди­о­кле­ци­
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17
Света Земља
Свети цар
Константин и
царица Јелена
ја­но­вих, вла­дар Кон­стан­ци­је је по­тај­но био
бла­го­на­клон хри­шћа­ни­ма, а ње­гов син
Кон­стан­тин по­ста­ће моћ­ни за­штит­ник
ма­ле­ног ста­да хри­шћан­ског. По­сле смр­ти
оца Кон­стан­тин се за­ца­рио на ње­го­во
ме­сто и био је­дан од шест рим­ских ца­ре­ва,
са­вла­да­ра.
Бо­го­љу­би­ви цар
Цар Кон­стан­тин (306-337. г.), син Кон­
стан­ци­ја Хло­ра (Фло­ра) и Ав­гу­сте Је­ле­не,
ро­ђен је 274. г. у Ме­ди­ја­ни бли­зу Ни­ша.
Пред бит­ку са рим­ским ца­рем Мак­сен­ци­
јем (ко­ме је цар Кон­стан­тин био са­вла­дар у
Га­ли­ји и Бри­та­ни­ји) над сун­цем му се по­ја­
вио све­тао крст, на ком је про­чи­тао: „Ти­ме
по­бе­ђуј“. Од тог тре­нут­ка ње­гов жи­вот је
до­био кр­сно­ва­скр­сни сми­сао. То ће ца­ру
Кон­стан­ти­ну би­ти све­то­па­влов­ски при­зив,
Света Земља
ко­ји ће про­ме­ни­ти ка­ко ње­гов та­ко и
жи­во­те мно­гих. Исте но­ћи, у сну му се
ја­вио Го­спод Хри­стос и по­у­чио га да тај
кр­сни знак ста­ви на за­ста­ву, а се­би и вој­
ни­ци­ма на шле­мо­ве и шти­то­ве. У би­ци код
Мил­виј­ског мо­ста цар Кон­стан­тин од­но­си
зна­чај­ну по­бе­ду. По­бе­див­ши ка­сни­је и
Ли­ки­ни­ја (ко­ји је Кон­стан­ти­ну био зет),
по­след­њег, пе­тог са­вла­да­ра цар­ства, 323. г.
цар Кон­стан­тин је по­стао цар це­ло­куп­ног
Рим­ског цар­ства.
Го­ди­не 313. из­да­је Ми­лан­ски едикт, ко­јим
је дао сло­бо­ду хри­шћа­ни­ма. Са­мо де­сет
го­ди­на пре то­га без­бо­жни Ди­о­кле­ци­јан је
на ула­зу у рим­ски Се­нат по­ста­вио огром­ну
та­блу са нат­пи­сом: „Ја по­бе­дих хри­шћан­
ство“. Ми­лан­ским едик­том цар Кон­стан­
тин из­ди­же хри­шћан­ство на ра­ван при­зна­
те др­жав­не ре­ли­ги­је. Овај до­га­ђај про­ме­ни­
ће и исто­ри­ју по­кло­нич­ких пу­то­ва­ња.
Ви­дев­ши да Рим и да­ље си­ја ис­пра­зним
мно­го­бо­штвом, цар Кон­стан­тин на Бос­фо­
ру, на те­ме­љи­ма гра­ди­ћа Ви­зан­та, по­ди­же
ве­ле­леп­ну пре­сто­ни­цу Кон­стан­ти­но­пољ
(Ца­ри­град), и от­по­че са об­на­вља­њем хра­
мо­ва, ма­на­сти­ра и дру­гих све­тих ме­ста,
18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
же­ле­ћи да од ње­га на­пра­ви ве­ли­ки по­кло­
нич­ки цен­тар.
Цар­ске за­ду­жби­не у Све­тој Зе­мљи
Ње­го­ва мај­ка, све­та бла­го­вер­на ца­ри­ца
Је­ле­на је у Све­тој Зе­мљи по­ди­гла, укра­си­ла
и об­но­ви­ла 22 хра­ма и про­на­шла Ча­сни
Крст Го­спод­њи. Исти­ни­та све­та ме­ста и
Хри­стов Гроб ца­ри­ци Је­ле­ни је по­ка­зао 326.
г. је­ру­са­лим­ски епи­скоп Ма­ка­ри­је. Град­ња
Са­бор­не цр­кве Хри­сто­вог Гро­ба тра­ја­ла је
де­вет го­ди­на. Цр­ква је за­вр­ше­на и осве­ће­
на 13. сеп­тем­бра 335. г., ко­га да­на је цар
Кон­стан­тин про­сла­вио 30 го­ди­на ца­ре­ва­
ња. Ово је и по­чет­на го­ди­на си­ла­ска Бла­го­
дат­ног ог­ња на при­зив је­ру­са­лим­ских
па­три­ја­ра­ха, не­при­ко­сно­ве­ног до­ка­за исти­
ни­те љу­ба­ви Хри­сто­ве.
Сма­тра­ју­ћи се­бе не­до­стој­ним, јер су му
ру­ке би­ле окр­ва­вље­не ра­то­ви­ма, он не
од­ла­зи за­јед­но са мај­ком у Све­ту Зе­мљу,
али бди над та­мо­шњим цр­кве­ним ра­до­ви­
ма, би­ва­ју­ћи све вре­ме у ве­зи с гра­ди­те­љи­
ма. За­ни­мљи­ва је јед­на пре­пи­ска са епи­ско­
пом је­ру­са­лим­ским Ма­ка­ри­јем из ко­је

из­два­ја­мо део у ко­ме се ја­сно ви­ди шта је
цар же­лео али и оства­рио:
„По­тру­ди се да Са­бор­на цр­ква Хри­сто­
вог Гро­ба не бу­де са­мо нај­леп­ша на све­
ту, не­го да и де­та­љи бу­ду та­кви да је ни
нај­леп­ше гра­ђе­ви­не у би­ло ком гра­ду не
мо­гу пре­ва­зи­ћи.“
Зна­ча­јан на­пре­дак у исто­ри­ји по­кло­ни­
штва Све­те Зе­мље до­при­нео је про­на­ла­зак
Ча­сног Кр­ста Го­спод­њег. Ца­ри­ца Ав­гу­ста
Је­ле­на, у при­су­ству епи­ско­па Ма­ка­ри­ја и
Ју­де Је­вре­ји­на (по­то­њег епи­ско­па је­ру­са­
лим­ског Ки­ри­а­ка), про­на­ла­зи Ча­сни Крст,
ко­ји је био тај­но за­ко­пан ис­под ђу­бри­шта
иза Гол­го­те. Да ко­па­чи не би од­у­ста­ли због
не­под­но­шљи­вог смра­да, ова ве­ли­ка ца­ри­ца
им је ба­ца­ла злат­ни­ке, а они та­ко на­ста­
вља­ли са раз­гр­та­њем ђу­бри­шта све до про­
на­ла­ска Кр­ста Го­спод­њег.
За вре­ме ца­ра Кон­стан­ти­на у 4. ве­ку,
за­тим у 5. и 6. ве­ку за вла­да­ви­не ца­ре­ва
Те­о­до­си­ја Ве­ли­ког и Ју­сти­ни­ја­на, по­диг­ну­
ти су ве­ле­леп­ни хра­мо­ви на свим све­тим
ме­сти­ма: ро­ђе­ња, жи­во­та, ра­да и смр­ти
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19
Спа­си­те­ља све­та – Ису­са Хри­ста, Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це и дру­гих све­ти­те­ља у Ма­лој
Ази­ји и на Бли­ском Ис­то­ку.
Је­ру­са­лим­ски све­ште­ник Лу­ки­јан
от­крио је мо­шти Све­тог Ар­хи­ђа­ко­на Сте­
фа­на 415. г. у при­су­ству епи­ско­па Јо­ва­на.
Та­да је Лу­ки­јан на­пи­сао по­сла­ни­це свим
цр­ква­ма, што је знат­но до­при­не­ло по­кло­
ни­штву Све­те Зе­мље – све­до­чио је Бла­же­
ни Ав­гу­стин. Упу­ће­не по­сла­ни­це са­др­жа­
ва­ле су све­до­чан­ства о чу­де­сним ис­це­ље­
њи­ма над мо­шти­ма Све­тог Сте­фа­на. Све­
ти Рав­но­а­по­стол­ни цар Кон­стан­тин је
до­ста пре ове по­сла­ни­це по­ди­гао две
цр­кве по­све­ће­не пр­во­му­че­ни­ку Сте­фа­ну у
Кон­стан­ти­но­по­љу.
Нај­ве­ћи по­кро­ви­тељ хри­шћа­на, вла­дар
Кон­стан­тин не бе­ше кр­штен све до пред
сам крај жи­во­та. Ипак све вре­ме као ка­ти­
ху­мен цар је кле­чао пред Го­спо­дом, а
ду­шом и сво­јим де­ли­ма го­рео за ве­ру и
бли­жњег као кан­ди­ло пред ико­ном све­том.
Го­ди­не стра­да­ња
Све­т у Зе­мљу је 614. г. опу­сто­шио пер­
сиј­ски цар Хо­зрој (= цар) II Пар­вез и
по­ру­шио ве­ћи­ну цр­ка­ва, однев­ши Ча­сни
Крст и за­то­чив­ши је­ру­са­лим­ског па­три­
јар­ха За­ха­ри­ју.
Ро­меј­ски (ви­зан­тиј­ски) цар Ира­кли­је (=
Хер­кул) (610-641. г.), кре­ну­ће на Бла­го­ве­сти
624. г. на Пер­си­ју, али ће за­то­че­ни Крст
Го­спод­њи и па­три­јар­ха За­ха­ри­ју осло­бо­ди­
ти тек 628. г., ка­да је Пер­си­јом вла­дао
Си­ро­ес. Цар Ира­кли­је је с те­шко­ћом об­на­
вљао све­ти­ње Све­те Зе­мље, ко­ју су арап­ски
му­сли­ма­ни за­у­зе­ли 637. г.
По­сле из­уз­ ет­ног по­кло­нич­ког пе­ри­од­ а
и жи­вог жи­во­та ве­ре у Све­тој Зе­мљи,
над хри­шћа­ни­ма је по­чео да се над­ви­ја
цр­ни облак не­из­ве­сно­с ти, јер Го­спод
због сла­бо­с ти људ­ских до­пу­шта ме­ру
ра­с та кроз стра­да­ња Ње­го­вог ста­да, што
по­твр­ђу­је и исто­ри­ја Све­те Зе­мље у
на­ред­ним пе­ри­о­ди­ма.
Аутор је ве­ро­у­чи­тељ
у Ар­хе­пи­ско­пи­ји бе­о­рад­ско-кар­ло­вач­кој
Из историје Цркве
Кон­стан­ти­но­пољ – сим­бол
ђа­кон мр
Не­над Идри­зо­вић

Од оно­га тре­нут­ка ка­да је

Кон­стан­ти­но­пољ по­стао
сре­ди­ште хри­сти­ја­ни­зо­ва­ног
грч­ко-рим­ског све­та, до­био
је не­ко­ли­ко на­зи­ва: Но­ви Рим
или Но­ви Је­ру­са­лим и
Бо­го­ро­ди­чин град.

Н а те­ме­љу ма­лог гра­да Ви­зан­та

на Бос­фо­ру, све­ти цар Кон­
стан­тин Ве­ли­ки (око 280-337.
г.) осни­ва но­ви град, ко­ји је исто­вре­
ме­но и град и цар­ство. Као пре­сто­ни­
ца пр­вог хри­шћан­ског цар­ства, од­мах
је сма­тран де­лом Бо­жи­јег на­дах­ну­ћа:
све­том ца­ру Кон­стан­ти­ну ја­вља се Бог
да му од­ре­ди по­ло­жај гра­да на оба­ли
Бос­фо­ра и Бо­жи­је по­сре­до­ва­ње упра­
во од­ре­ђу­је град Ви­зант, ко­ји се на­ла­зи
на европ­ској оба­ли Бос­фо­ра, а не град
Хал­ки­дон, ко­ји се на­ла­зи на азиј­ској оба­
ли; по упут­ству ан­ђе­ла све­ти цар Кон­
стан­тин Ве­ли­ки цр­та кон­т у­ре но­вог гра­
да и по тра­ди­ци­ји ко­ја по­ти­че од Алек­
сан­дра Ве­ли­ког, гра­ду да­је сво­је име –
Кон­стан­ти­но­пољ.
Цар­ство на Ис­то­ку
Осни­ва­ње Бо­гом иза­бра­ног гра­да Кон­
стан­ти­но­по­ља у исто­ри­ји се сма­тра сим­
бо­лом осни­ва­ња хри­шћан­ског цар­с тва.
На­с у­прот Ри­м у, рим­ски Ис­ток од Кон­
стан­ти­но­по­ља ства­ра свој по­ли­тич­ки и
20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Нај­ста­ри­ја са­чу­ва­на ма­па Кон­стан­ти­но­по­ља
из 1422. го­ди­не: рад фи­рен­тин­ског кар­то­гра­фа
Кри­сто­фо­ра Бун­дел­мон­ти­ја (Cri­sto­fo­ro Bu­on­de­mon­ti)
кул­т ур­ни цен­тар. Ка­да је Ви­зант по­с тао
Ко­н­с тан­ти­но­пољ, је­дан но­ви свет сту­па
у исто­ри­ју, ус­по­с та­вља се но­во Рим­ско
цар­с тво у зна­к у но­ве (хри­шћан­ске)
ре­ли­ги­је – Ви­зан­тиј­ско цар­с тво – ко­је је
ство­ре­но од хри­шћа­на и за хри­шћа­не.
Кон­с тан­ти­но­пољ пред­с та­вља вер­ну
ко­пи­ју Ри­ма, чи­је осни­ва­ње све­до­чи о
по­ме­ра­њу па­жње рим­ске вла­де на
Ис­ток, јер је Ис­ток, са сво­јим по­тен­ци­
ја­ли­ма, био ва­жан за цар­с тво. Ина­че,
ста­нов­ни­штво на Ис­то­к у је у том пе­ри­о­
ду уве­ли­ко при­хва­ти­ло хри­шћан­с тво.
Осни­ва­ње Кон­с тан­ти­но­по­ља и при­хва­
та­ње хри­шћан­с тва за­слу­га су јед­ног
чо­ве­ка – све­тог ца­ра Кон­с тан­ти­на Ве­ли­
 хри­шћан­ског уни­вер­за­ли­зма
ког. Ово су два глав­на сто­же­ра на ко­ји­ оно­г а што је за­по­че­то ро­ђе­њем Ису­с а
ма по­чи­ва Ви­зан­тиј­ско цар­с тво. Исто­ Хри­с та.
риј­ско-фи­ло­зоф­ска ве­за из­ме­ђу хри­
шћан­с тва и Рим­ског цар­с тва на­ла­зи се у Кон­стан­ти­но­пољ – Но­ви Рим
сти­х у из Је­ван­ђе­ља по Лу­к у: „А у да­не
оне изи­ђе за­по­вест од ће­са­ра Ав­гу­с та да Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов ем­фа­тич­но
се по­пи­ше сва ва­се­ље­на“ (Лк 2, 1). по­здра­вља но­во­о­сно­ва­ни Кон­стан­ти­но­
По­пис ста­нов­ни­штва је је­ди­но из­во­дљив пољ као но­ви и дру­ги Рим, јер је он за
ка­да на­род жи­ви под јед­ним ца­рем ње­га је­дан дру­га­чи­ји не­па­ган­ски Рим, нео­
(мо­нар­хом), као што је то би­ло у вре­ме п­те­ре­ћен ма­ном на­сил­не вла­да­ви­не и
Ав­гу­с то­вог ми­ра (pax Augu­sta). Ав­гу­с то­ ти­ра­ни­јом над сло­бод­ним гра­ђа­ни­ма. Он
ва (63. пре Хри­с та – 14. по­сле Хри­с та) још ка­же да у Кон­стан­ти­но­по­љу бо­ра­ви
за­слу­га је и то што је за вре­ме ње­го­ве хри­шћан­ски рим­ски цар, на­след­ник (он
вла­да­ви­не уки­ну­та по­ли­ар­хи­ја (вла­да­ ов­де ми­сли на све­тог ца­ра Те­о­до­си­ја Ве­ли­
ви­на мно­гих). За­ни­мљи­во је Ори­
ге­но­во (око 185-254. г.) ми­шље­ње,
да је ствар­ни сми­сао Ав­гу­с то­вог
успе­х а у то­ме што су се та­ко ство­
ри­ле нео­пх­ од­ни усло­ви за об­ја­
вљи­ва­ње је­ван­ђељ­ске по­ру­ке сви­
ма на­ро­ди­ма, баш она­ко ка­ко је то
Хри­с тос ре­као сво­јим уче­ни­ци­ма
по­сле вас­кр­с е­ња: „Иди­те, да­к ле и
на­у ­чи­те све на­р о­де кр­с те­ћи их у
име Оца и Си­на и Све­то­г а Ду­х а“
(Мт 28, 19). Ори­г ен ка­же да је
ро­ђе­ње Ису­с а Хри­с та у вре­ме
Ав­гу­с то­в е вла­да­ви­не би­ло из­р аз
бо­жан­ског про­ви­ђе­ња. Све­ти Орао и зми­ја: де­таљ са под­ног мо­за­и­ка из 6. ве­ка,
кон­стан­ти­но­пољ­ска Ве­ли­ка цар­ска па­ла­та
Ме­ли­тон Сард­ски (II век) при­хва­т а
ову ми­с ао у уоп­ште­ни­јем об­ли­к у и
ка­же да је сре­ћа и на­пре­дак Рим­ског ког) „Ри­мља­ни­на“ Кон­стан­ти­на ко­ји је
цар­с тва усло­вље­на ши­р е­њем хри­шћан­ Цр­кви по­кло­нио сло­бо­ду (Ми­лан­ски
ства, ко­је је уте­ме­ље­но у вре­ме Ав­гу­с та. едикт 313. го­ди­не).
Глав­ни за­г о­в ор­ник ове ми­сли био је Од оно­га тре­нут­ка ка­да је Кон­стан­ти­но­
Јев­с е­ви­је Ке­с а­риј­ски (263-339. г.), ко­ји пољ по­стао сре­ди­ште хри­сти­ја­ни­зо­ва­ног
до­в о­ди у ве­з у уки­да­ње на­ци­ја уну­т ар грч­ко-рим­ског све­та, до­био је не­ко­ли­ко
Рим­ског цар­с тва од стра­не Ав­гу­с та са на­зи­ва: Но­ви Рим или Но­ви Је­ру­са­лим и
уки­да­њем мно­г о­б о­штва од стра­не хри­ Бо­го­ро­ди­чин град. Цар Но­вог Ри­ма је
шћан­с тва; зе­маљ­ску мо­нар­хи­ју по­в е­з у­је по­бе­до­но­сни ми­ро­тво­рац, ко­га хри­шћа­ни
са Бо­жи­јом и у све­том ца­ру Кон­с тан­ти­ до­жи­вља­ва­ју као за­ступ­ни­ка и из­ла­са­ни­ка
ну Ве­ли­ком пре­по­зна­је до­вр­ши­о­ца оно­ Хри­сто­вог на зе­мљи. Уни­вер­зал­ни ка­рак­
га што је Ав­густ за­по­чео, од­но­сно све­г а тер Ви­зан­тиј­ског цар­ства, за­сно­ва­ног на
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21
Из историје Цркве
Цар Кон­стан­тин
Ве­ли­ки: рим­ском на­сле­ђу, учвр­шћен је ва­се­љен­ском
де­таљ са мо­за­и­ка из иде­јом хри­шћан­ства. За хри­шћа­не је Рим­
Цр­кве Све­те Со­фи­је
у Кон­стан­ти­но­по­љу, ско цар­ство хри­шћан­ског ис­то­ка, на че­лу
10. век са хри­шћан­ским ца­рем у Кон­стан­ти­но­по­
љу, пред­ста­вља­ло но­ви хри­шћан­ски по­ре­
дак за це­лу ва­се­ље­ну са јед­ним ца­рем и јед­
ном ве­ром, из­о­бра­жа­ва­ју­ћи на тај на­чин
Бо­жи­ји по­ре­дак на не­бе­си­ма.
У фор­ми­ра­њу по­ли­тич­ке ми­сли ви­зан­тиј­
ског чо­ве­ка све­ти оци су од­иг­ ра­ли зна­чај­ну
уло­гу. Ви­зан­тиј­ско дру­штво је по­чи­ва­ло на
ре­ли­ги­ји, та­ко да је и ње­на по­ли­тич­ка ми­сао
по­чи­ва­ла на ре­ли­гиј­ским ка­те­го­ри­ја­ма.
Др­жа­ва је дру­штве­но-по­ли­тич­
ки, а не ре­ли­гиј­ски фе­но­мен;
ме­ђу­тим, јед­на та­ко ан­га­жо­ва­на
ре­ли­ги­о­зност ка­ква је хри­шћан­
ска ни­је мо­гла ми­мо­и­ћи ни дру­
штве­но-по­ли­тич­ке фе­но­ме­не у
по­тре­би да им од­ре­ди ме­сто у
од­но­су из­ме­ђу Бо­га и све­та,
из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка, ко­ји је
то­ли­ко ка­рак­те­ри­сти­чан за
но­во­за­вет­но от­кро­ве­ње. Од
Цр­кве се тра­жио од­го­вор на
пи­та­ње ка­кав је сми­сао по­сто­ја­
ње др­жа­ве и пра­ва, по­сма­тра­них
у све­тлу чи­та­во­га но­во­за­вет­ног
уче­ња о спа­се­њу. Ви­зан­тиј­ски
чо­век, по сво­јим ду­хов­ним пре­
о­ку­па­ци­ја­ма ре­ли­ги­о­зан као
рет­ко ко­ји европ­ски са­вре­ме­ник
ње­гов, тра­жио је од­го­вор уто­ли­
ко сна­жни­је, уко­ли­ко је ње­го­ва
ди­на­мич­ност у сва­ко­днев­ном
жи­во­ту дру­штва би­ла из­ра­зи­ти­
ја. Ка­сни­ји раз­вој по­ли­тич­ке
иде­о­ло­ги­је Ви­зан­тиј­ског цар­ства
ни­је био увек у скла­ду са на­ме­
ра­ма и же­ља­ма ње­го­вог осни­ва­
ча; ипак, оста­је чи­ње­ни­ца да је
по­сто­ја­ње Ви­зан­тиј­ског цар­ства
Цр­теж Кон­стан­ти­но­по­ља из под­ре­ђе­но по­ду­хва­ту све­тог
Нир­нбер­шке хро­ни­ке: де­ла Харт­ма­на Ше­де­ла ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког.
об­ја­вље­ног 1493. го­ди­не, че­тр­де­сет го­ди­на Аутор је струч­ни са­рад­ник
по­сле па­да Кон­стан­ти­но­по­ља
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је

22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011

Цр­кве­но­прав­не те­ме
О по­тре­би oд­го­вор­ног
при­сту­па ка­нон­ском
пре­да­њу у цр­кве­ном жи­во­ту
Ver­ba mo­vent, exem­pla tra­hunt (Ре­чи �о­кре­ћу, �ри­ме­ри ву­ку за со­�ом)
Ми­лош В.
Ма­рин­ко­вић
У овој ру­бри­ци смо до са­да ви­ше
пу­та го­во­ри­ли на те­му од­но­са
пре­ма ка­нон­ском пре­да­њу Цр­кве.
Ово је при­каз јед­ног раз­ми­шља­ња о са­вре­
ме­ним иску­шењимa по­и­ма­ња и при­ме­не
ка­нон­ског пре­да­ња у цр­кве­ном жи­во­ту.
Нај­пре тре­ба спо­ме­ну­ти да се по­не­кад
ка­но­ни са­гле­да­ва­ју из­дво­је­но из кон­тек­ста
цр­кве­ног пре­да­ња. Да­кле, као не­ка­кви
су­во­пар­ни про­пи­си «ко­ји се из­вла­че из
ру­ка­ва, ако је по­тре­бан ар­гу­мент ви­ше».
Та­ко се ка­но­ни че­сто пре­тва­ра­ју у сво­ју
су­прот­ност, уме­сто да се упра­во њи­ма
ру­ко­во­ђе­ни љу­ди спа­са­ва­ју и вра­ћа­ју
све­то­та­јин­ском жи­во­ту, њи­хо­во
по­гре­шно ту­ма­че­ње љу­де из­два­ја из
Цр­кве. A све­ти Ка­но­ни, по ре­чи­ма
вла­ди­ке Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа, не мо­гу
се одво­ји­ти од оста­лог Цр­кве­ног
кор­пу­са, од жи­вог Те­ла жи­ве
Цр­кве: од ве­ре, те­о­ло­ги­је, Све­
тих Тај­ни, ор­га­ни­за­ци­је,
де­лат­но­сти, ми­си­је, жи­вог
жи­во­та и ра­да Цр­кве у
све­ту. Ка­но­ни Цр­кве
та­ко­ђе ни­су ни­ка­ква
«област ко­ја је ре­зер­ви­
са­на са­мо за од­ре­ђе­не у
Цр­кви», већ област ко­ја тре­ба да бу­де
до­ступ­на и ла­иц ­ и­ма – На­ро­ду Бо­жи­јем.
Збор­ник ка­но­на би тре­ба­ло да бу­де са­став­
ни део до­ма­ће би­бли­о­те­ке сва­ког пра­во­
слав­ног хри­шћа­ни­на ко­ји је за­ин­те­ре­со­ван
за пра­во­слав­ну ду­хов­ност и цр­кве­ни
жи­вот. Не би тре­ба­ло да се сви ба­ве ту­ма­
че­њем, али хри­шћа­ни­ну је по­треб­но и
ко­ри­сно основ­но по­зна­ва­ње ка­но­на. Та­ко­
ђе би ко­ри­сно би­ло да кли­рик сва­ког ла­и­ка
ко­ји је за­ин­те­ре­со­ван да из ка­нон­ског пре­
да­ња са­зна по­ру­ку Цр­кве и при­ме­ни је на
свој жи­вот, упу­ти у осно­ве ту­ма­че­ња и
при­ме­не истог.
Ка­но­ни и Тај­на над тај­на­ма
Ка­нон­ско пра­во је уско по­ве­за­но са
па­стир­ским бо­го­сло­вљем, тј. са
па­стир­ском при­ме­ном ка­но­на.
Сто­га, вре­ди спо­ме­ну­ти не­ке
при­ме­ре из прак­се, ко­ји го­во­
ре о не­до­след­ној при­ме­ни
ка­но­на у цр­кве­ном жи­во­ту.
Ни­је ре­дак слу­чај да се
при­ли­ком на­ла­га­ња епи­
ти­ми­ја, тра­ја­ње од­лу­че­ња
од Св. При­че­шћа ко­ја су
од­ре­ђе­на у ка­но­ни­ма
при­ме­њу­ју до­слов­це на
сва­ки слу­чај. Има и све­
Епископ далматински др
Никодим Милаш, 1845-1915 ште­ни­ка ко­ји иду до­тле
да осу­ђу­ју сво­ју бра­ћу
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23
 Цр­кве­но­прав­не те­ме
све­ште­ни­ке ко­ји су за ка­кав те­жак грех
Крмчија, 15. век
да­ли по­кај­ни­ку јед­но­го­ди­шњу епи­ти­ми­ју,
на­ме­сто ви­ше­го­ди­шње ка­кву на­ла­же од­ре­
ђе­ни ка­нон. Ме­ђу­тим, па­ра­ме­тар за на­ла­га­
ње епи­ти­ми­ја је­сте ста­ње по­кај­ни­ка, и ту
са­мо тра­ја­ње епи­ти­ми­је не сме би­ти нај­ва­
жни­је. Упра­во св. Ва­си­ли­је Ве­ли­ки го­во­ри
да тре­ба «пре­ма по­себ­но­сти окол­но­сти,
по­ве­ћа­ти или сма­њи­ти епи­ти­ми­ју».1 Дру­ги
при­мер о ко­ме го­во­рим је пи­та­ње при­пре­
ме за при­че­шћи­ва­ње вер­ни­ка из пер­спек­
ти­ве ка­нон­ског пре­да­ња. Че­сто се као услов
за при­ма­ње При­че­шћа по­ста­вља «пост на
во­ди», че­сто и у пе­ри­о­ди­ма ван пред­ви­ђе­
них по­сто­ва. Та прак­са по­не­кад об­у­хва­ти и
пост су­бо­том и не­де­љом, што ка­но­ни не
до­зво­ља­ва­ју.2 Има све­ште­ни­ка ко­ји иду и
до­тле да твр­де ка­ко «у ка­но­ни­ма пи­ше да
би тре­ба­ло др­жа­ти ше­сто­днев­ни пост на
во­ди пред при­че­шће». Увек је по­треб­на
из­ве­сна при­пре­ма тј. труд оног ко­ји
же­ли при­ћи овој Тај­ни над Тај­на­ма. Да
се ов­де под­се­ти­мо и опо­ме­не апо­сто­
ла Па­вла ко­ја нас по­зи­ва на тре­зве­
ност и ис­пи­ти­ва­ње се­бе: «Та­ко
ко­ји је­де овај хлеб или пи­је ча­шу

1 54. ка­нон Пр­ве ка­нон­ске по­сла­ни­це

Ам­фи­ло­хи­ју еп. Ико­ниј­ском: «О
ра­зли­ци не­на­мер­них и на­мер­них
уби­ста­ва знам да сам пре из­ве­
сног вре­ме­на пи­сао тво­ме Бо­го­
ча­шћу, ко­ли­ко сам мо­гао, и
ви­ше од то­га ни­шта не мо­гу
ка­за­ти, а на тво­јој му­дро­сти је
да, пре­ма по­себ­но­сти окол­
но­сти, по­ве­ћа или сма­њи
епи­ти­ми­је».

2 О овој те­ми го­во­ри 66.

апо­стол­ски ка­нон: Ако
се не­ки кли­рик за­те­че
да по­сти у Дан Го­спод­
њи (не­де­љу), или у
су­бо­ту, осим јед­не
је­ди­не (Ве­ли­ке
Су­бо­те), не­ка
бу­де сврг­нут, а
ако је ла­ик,
не­ка бу­де
од­лу­чен.

24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011


Законоправило Светога Саве: иловички препис, 1262. г.
Го­спод­њу недостoјно, би­ће крив те­лу и
кр­ви Го­спод­њој. Али чо­век не­ка ис­пи­ту­је
се­бе, и та­ко од хле­ба не­ка је­де и од ча­ше
не­ка пи­је. Јер ко­ји не­до­стој­но је­де и пи­је,
суд се­би је­де и пи­је, не раз­ли­ку­ју­ћи те­ла
Го­спод­њег» (1Кор 11, 27-29). Али ипак, ако
се на­гла­сак ста­вља на већ уна­пред од­ре­ђен
«ша­блон при­пре­ме» за При­че­шће ко­ји
ва­жи за све, он­да по­сто­ји опа­сност да При­
че­шће по­ста­не не­ка­кав ин­ди­ву­ду­ал­ни чин
из­дво­јен из пу­но­ће ли­тур­гиј­ског жи­во­та.
Проф. Љу­би­во­је Сто­ја­но­вић го­во­ри на ову
те­му: Пи­та­ње «при­пре­ме» и «спрем­но­сти»
не тре­ба сво­ди­ти на пра­ва и ду­жно­сти
сва­ког по­је­дин­ца, не­го их по­сма­тра­ти у
ствар­но­сти цр­кве­ног ис­ку­ства и све­тло­
сти ка­нон­ског пре­да­ња. Мно­го то­га оста­је
на па­стир­ској тре­зве­но­сти и му­дро­сти
ка­ко ће по­сту­пи­ти и ка­кав са­вет да­ти у
сва­ком по­је­ди­нач­ном слу­ча­ју. Циљ тре­ба
да бу­де уче­ство­ва­ње свих вер­них у пу­но­
ћи ли­т ур­гиј­ског жи­во­та. Би­ло да је од­ре­
ђе­на при­пре­ма за При­че­шће, би­ло да је
не­ком од­ре­ђе­на епи­ти­ми­ја, све ово тре­ба
да во­ди ка чо­ве­ку ко­ји ре­дов­но уче­ству­је у
Ев­ха­ри­сти­ји и раз­у­ме сми­сао тог ве­ли­чан­
стве­ног уче­ство­ва­ња.
Бо­го­чо­ве­чан­ска тај­на
Ка­да са па­жњом и од­го­вор­но­шћу при­сту­
па­мо све­тим ка­но­ни­ма, пред на­ма се от­кри­
ва део по део бо­го­чо­ве­чан­ске тај­не и ствар­
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25
но­сти Цр­кве. У њи­ма је ис­пи­са­на исто­ри­ја
Цр­кве. Али они су ви­ше од исто­ри­је. Они
дог­мат­ске исти­не ова­пло­ћу­ју у исто­риј­ским
фор­ма­ма цр­кве­ног жи­во­та. Јер упра­во
ка­но­ни су ти ко­ји су и пи­са­ни и по­сто­је да
би очу­ва­ли бла­го­дат­ни по­ре­дак у Цр­кви.
«Из­во­ли се Ду­ху Све­то­ме и на­ма» – ово је
апо­стол­ски из­раз ко­јим су Оци по­чи­ња­ли
са­бо­ре на ко­ји­ма су до­не­ти дог­ма­ти и ка­но­
ни. Што зна­чи да су бо­го­на­дах­ну­ти и бла­го­
дат­ни. И још ово озна­ча­ва оно хал­ки­дон­ско
дво­је­дин­ство – дво­при­род­ност Цр­кве. Шта
је дру­го оно аутен­тич­но и ауто­ном­но пра­во
Цр­кве ко­је са­чи­ња­ва­ју ка­но­ни и на њи­ма
осно­ва­ни про­пи­си не­го бо­го­чо­ве­чан­ско
пра­во. Во­ља Цр­кве, из­ра­же­на кроз ка­но­не,
то је бо­го­чо­ве­чан­ска во­ља.
Уко­ли­ко све ово зна­мо, уто­ли­ко је
ду­жност нас хри­шћа­на ко­ји жи­ви­мо
ли­т ур­гиј­ским жи­во­том да бу­де­мо при­
мер пра­вил­ног од­но­са пре­ма ка­нон­ском
пре­да­њу. Ла­ко је ви­де­ти пло­до­ве по­гре­
шног ту­ма­че­ња ка­но­на: на­ша днев­на
штам­па је екла­тан­тан при­мер. За тре­
зве­но и објек­тив­но раз­ма­тра­ње про­бле­
ма­тич­них слу­ча­је­ва ни­је до­вољ­но са­мо
да је не­ко струч­њак за цр­кве­но и ка­нон­
ско пра­во, већ да га зна ли­т ур­гиј­ско-
пре­дањ­ски ту­ма­чи­ти, те­же­ћи пре све­га
да све бу­де на ко­рист Цр­кви Бо­жи­јој.
По­гре­шно ту­ма­че­ње ка­но­на, да не ула­
зи­мо у мо­ти­ве оних од ко­јих до­ла­зи,
мо­же до­ве­с ти до смут­њи у На­ро­д у
Бо­жи­јем, по­себ­но код оних ко­ји не
по­зна­ју ка­нон­ско пре­да­ње. Ипак, ни­је
те­шко пра­вил­но схва­ти­ти ка­нон­ску
стра­ну жи­во­та Цр­кве. На на­шем је­зи­к у
на ту те­м у има­мо шта ко­ри­сно да про­
чи­та­мо. Мо­же­мо се угле­да­ти и мно­го
на­у ­чи­ти од број­них на­ших ка­но­ни­с та и
цр­кве­них прав­ни­ка. По­треб­но је са­мо
ма­ло на­шег тру­да, ства­ра­лач­ке во­ље и
же­ље да при­ме­ни­мо ка­но­не на до­бро
свих у Те­лу Хри­с то­вом. Јер по ре­чи­ма
еп. Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа: Ка­но­ни го­во­ре о
на­ма, и го­во­ре на­ма.
Аутор је ве­ро­у­чи­тељ
у Ар­хе­пи­ско­пи­ји бе­о­рад­ско-кар­ло­вач­кој
Савремена теологија
Ства­ра­ње и по­крет ка
Све­вр­ли­ни – за јед­ну
он­то­ло­шку ети­ку
Да с�во­ри­мо чо­ве­ка �о ли­ку На­шем, и �о �о­�о­�и­ју На­шем...
И с�во­ри Бо� чо­ве­ка, �о ли­ку Бо­жи­јем с�во­ри �а, му­шко и жен­ско
с�во­ри их. (Пост 1, 26-27)
Јер нам се Де­�е ро­�и, Син нам се �а­�е, ко­је­�а је влас� на ра­ме­ну
Ње­�о­вом и на­зва­ће се име Ње­�о­во: Ве­ли­ко� Са­ве­�а Ан­�ел, Див­ни,
Са­ве�­ник, Бо� Сил­ни, О�ац �у­�у­ће­�а ве­ка, Кнез ми­ра. (Ис. 9, 6)

не пи­та­ју: ода­кле по­сто­ја­ње? Оно што на­у­

ку и фи­ло­со­фи­ју ин­те­ре­су­је је­су фе­но­ме­ни
Алек­сан­дар по­сто­ја­ња, по­јав­ни објек­ти у лан­цу ка­у­за­
Ми­лој­ков ли­те­та, узроч­но-по­сле­дич­не за­ко­ни­то­сти у
том лан­цу, а не по­сто­ја­ње као та­кво. За

Ч о­век је кру­на Бо­жи­јег ства­ра­ња.

Не са­мо што је је­ди­ни ство­рен по
ли­ку и по­до­би­ју Бо­жи­јем, већ
ства­ра­њу чо­ве­ка прет­хо­ди и от­кри­ва се
пре­веч­ни Са­вет Бо­жи­ји. Управо „Са­вет
Бо­жи­ји“ и „лик и по­до­би­је Бо­жи­је“ кри­ју
од­го­во­ре на мно­га пи­та­ња ко­ја ра­све­тља­
ва­ју тај­ну чо­ве­ка и све­та.
Ка­кве нам исти­не го­во­ри „Са­вет Бо­жи­
ји“ ко­ји прет­хо­ди ства­ра­њу чо­ве­ка? „Са­вет
Бо­жи­ји“ нам от­кри­ва да по­сто­ја­ње све­та
ни­је да­тост. Свет је ство­рен, а да га пре тог
ак­та ства­ра­ња ни­је би­ло; у ап­со­лут­ном
сми­слу те ре­чи – свет ни­је по­сто­јао. Да­нас
се та чи­ње­ни­ца пре­ви­ђа. За са­вре­ме­ну
фи­ло­со­фи­ју и на­у­ку по­сто­ја­ње је да­тост,
веч­на да­тост. На­у­ка и фи­ло­со­фи­ја се за­то
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
хри­шћа­не и би­блиј­ско от­кри­ве­ње, по­сто­ја­
ње ни­је веч­на да­тост већ дар. То што
по­сто­ји­мо и што свет око нас по­сто­ји,
ду­гу­је­мо дру­гом. Тај дру­ги је Бог. Свет и
чо­век, да­кле, не по­сто­је ну­жно, већ сво­је
по­сто­ја­ње ду­гу­ју во­љи Бо­жи­јој. То зна­чи да
је мо­гло и да нас не бу­де. Ка­ко смо ипак ту,
чи­ње­ни­ца по­сто­ја­ња под­сти­че нас на бла­
го­да­ре­ње Оно­ме ко­ји нас је из не­би­ћа при­
вео у би­ће. Во­ља Бо­жи­ја да ство­ри свет
пред­по­сто­ји све­ту. Сво­јом во­љом је Бог
као Тво­рац пред­за­ми­слио свет и чо­ве­ка у
ње­му. Све што је до­шло и што ће тек до­ћи
у по­сто­ја­ње, од по­чет­ка до кра­ја исто­ри­је,
са­др­жа­но је у во­љи Бо­жи­јој пре са­мог ак­та
ства­ра­ња све­та, пре оног „У по­чет­ку ство­
ри Бог...“ (Пост 1, 1). Бог ни­је са­мо ство­рио
 свет, већ је од­ре­дио и циљ и сми­сао ње­го­
вог по­сто­ја­ња. Тај циљ је да све ство­ре­но
по­сто­ји веч­но. Ка­ко да по­сто­ји веч­но оно
што, по при­ро­ди ства­ри, ни­је мо­ра­ло да
по­сто­ји? Чи­ме да се одр­жи веч­но не­што
што има по­ре­кло у не­би­ћу? Опет, во­љом
Оно­га ко­ји је свет из не­би­ћа и при­вео у
би­ће – да се ство­ре­ни чо­век и свет кроз
чо­ве­ка сје­ди­ни са не­ство­ре­ним Бо­гом, те
да та­ко за­јед­ни­ча­ри са Оним ко­ји је Жи­вот
по се­би и ко­ји је ка­дар да жи­вот да­ру­је, са
Оним ко­ји је ка­дар да бу­де Тво­рац и Све­
др­жи­тељ. Та­ко, во­ља Бо­жи­ја би­ва По­че­так,
Узрок ства­ра­ња све­та, али и Циљ и Сми­сао
све­та. Тај Циљ и Сми­сао све­та пред­по­сто­ји
све­ту – због тог Ци­ља и Сми­сла и „по­ста­де
све што је по­ста­ло“ (Јн 1, 3).

Во­ља Бо­жи­ја
Во­ља Бо­жи­ја, као Узрок и Циљ ства­ра­ња
све­та, не са­др­жи са­мо сми­сао све­та у ње­го­
вом то­та­ли­те­ту. Во­љу Бо­жи­ју, као све­о­бу­
хват­ну сми­сле­ност све­та, пред­ста­вља­ју
во­ље Бо­жи­је о сва­ком по­је­ди­нач­ном чо­ве­
ку, кроз ко­га свет и тре­ба да уђе у веч­ну
за­јед­ни­цу са Бо­гом. То го­во­ри да сва­ко од
нас љу­ди има свој ар­хе­тип у во­љи Бо­жи­јој
– свој сми­сао, свој ло­гос по­сто­ја­ња, ка­ко то
ка­же св. Мак­сим Ис­по­вед­ник. Но, све те
во­ље Бо­жи­је, сви ти на­ши сми­сло­ви, на­ши
ло­го­си по­сто­ја­ња, об­је­ди­ње­ни су јед­ним
Ло­го­сом, је­су у јед­ном Ло­го­су. Тај Ло­гос је
Ло­гос Очев, Онај ко­ји је у веч­но на­руч­ју
Оче­вом, Све­тлост од Све­тло­сти, Бог исти­
ни­ти од Бо­га исти­ни­тог – Је­ди­но­род­ни
Син Бо­жи­ји. У Ње­му је Отац из­во­лео да
ство­ри свет и у Ње­му су сми­сло­ви и ци­ље­
ви на­шег по­сто­ја­ња, про­ми­сли Бо­жи­је о
на­ма – на­ши ло­го­си у Све­ло­го­су, на­ше
вр­ли­не у Све­вр­ли­ни, во­ље Оче­ве о на­ма у
Све­во­ље­ном Си­ну Ње­го­вом. И то је тај
„Са­вет Бо­жи­ји“ ко­ји прет­хо­ди ства­ра­њу,
Са­вет све­це­ле Све­те Тро­ји­це – во­ља Оче­ва
да ство­ри свет, бла­го­во­ље­њем Си­на сво­га и
бла­го­деј­ство­ва­њем Ду­ха Све­то­га.
Но, ни свет не оста­је па­си­ван у ак­т у
Бо­жи­јег ства­ра­ња. Ка­ко је Бог сло­бо­дан
Преподобни Максим Исповедник
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
 Савремена теологија
Св. Максим да из љу­ба­ви ство­ри свет, та­ко је и свет
Исповедник:
византијска икона при­зван да сло­бод­но на ту љу­бав од­го­во­
ри. За­то сло­бод­ни Бог ства­ра сло­бод­ног
чо­ве­ка – „по ли­ку Бо­жи­јем“. Шта то чо­ве­
ка чи­ни да бу­де „по ли­ку Бо­жи­јем“? У ово
ма­ло ре­чи от­кри­ва нам се тај­на чо­ве­ко­вог
би­ћа. Мно­го је то­га што чо­век има за­јед­
нич­ког са оста­лом ство­ре­ном при­ро­дом.
За­пра­во, чо­век са­др­жи ство­ре­ну при­ро­ду
у се­би. Све­ти Мак­сим би ре­као да је
чо­век „ми­кро­ко­смос“. Ипак, чо­век као
би­ће има не­што што га из­два­ја од оста­ле
Св. Максим ство­ре­не при­ро­де и што га чи­ни ико­ном
Исповедник: Бо­жи­јом. Ме­ђу мно­гим осо­би­на­ма свој­
икона Ајдана Харта
[Aidan Hart] стве­ним чо­ве­ку, ко­је Све­ти Оци на­во­де,
нај­по­ми­ња­ни­је су: ра­зум, са­мо­вла­сност и
сло­бо­да. Оно око че­га су Оци јед­но­гла­сни
је­сте да је сло­бо­да та ко­ја чо­ве­ка чи­ни да
бу­де „по ли­ку Бо­жи­јем“.

Сло­бо­да као ико­на Бо­жи­ја

И жи­во­ти­ње, ка­ко то са­вре­ме­на на­уч­на
ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју, има­ју ин­стинк­те,
осе­ћа­је, пам­ће­ње чак и ра­зум. До­ду­ше, на
ни­жем ни­воу од чо­ве­ка, али ипак, не­ке
Пророк Исаија: жи­во­ти­ње по­се­ду­ју од­ре­ђе­ни сту­пањ
Уголино ди Нерио
(1280-1349) ра­зум­но­сти (шим­пан­зе и дел­фи­ни, на
при­мер). Но, са­мо је чо­век сло­бо­дан. Сло­
бо­да, као лик Бо­жи­ји у чо­ве­ку, чи­ни да
љу­ди ни­с у, по­пут жи­во­ти­ња, са­мо при­
мер­ци сво­је вр­сте, са ко­јом де­ле за­јед­нич­
ку при­ро­ду. Сло­бо­да ар­ти­ку­ли­ше на­чин
на­шег по­сто­ја­ња, ико­ни­чан са Бо­жи­јим
на­чи­ном по­сто­ја­ња – она­ко ка­ко нам је то
от­кри­ве­но кроз еван­ђел­ске ре­чи Си­на
Бо­жи­јег. Да­ју­ћи чо­ве­ку да бу­де „по ли­ку
Бо­жи­јем“, Бог нам је да­ро­вао да по­сто­ји­
мо као лич­но­сти.
Пророк Исаија: Чо­век је би­ће за­јед­ни­це. Би­ти лич­ност
фреска у Храму Св. зна­чи гра­ди­ти је­дин­стве­ни и не­по­но­вљи­
Преображења у ви иден­ти­тет у од­но­су са дру­гим љу­ди­ма,
Загребу
са дру­гим лич­но­сти­ма. Ико­нич­но, баш
као што Отац и Син и Све­ти Дух гра­де
сво­је лич­но­сне иден­ти­те­те у ме­ђу­соб­ним
од­но­си­ма. Отац је, та­ко, не­за­ми­слив без
Си­на и Ду­ха Све­то­га. И Син је не­за­ми­
слив без Оца и Ду­ха Све­то­га. И Дух Све­
28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011

ти је не­за­ми­слив без Оца и Си­на. Све­ти
Гри­го­ри­је Бо­го­слов ка­же: „Ако је Је­дан,
он­да су Тро­ји­ца“. Исто та­ко је и чо­ве­ко­ва
лич­ност не­за­ми­сли­ва без спле­та од­но­са са
дру­гим лич­но­сти­ма, са бли­жњи­ма. У том
ме­ђу­соб­ном са­од­но­ше­њу по­сто­је на­ши
иден­ти­те­ти, на­ше лич­но­сти. Без то­га би­ли
би­смо са­мо јед­на­ки при­мер­ци сво­је вр­сте,
без­и­ме­не ин­ди­ви­дуе.
Тај дар сло­бод­ног лич­но­сног по­сто­ја­ња
је­сте оно „по ли­ку Бо­жи­јем“. Тај дар нам
не да­је са­мо мо­гућ­ност да сло­бод­но из­гра­
ђу­је­мо од­но­се са сво­јим бли­жњи­ма, већ
нам да­је и мо­гућ­ност да уђе­мо и у лич­но­
сно по­зна­ње Бо­га, да од­го­во­ри­мо на Бо­жи­
ји при­зив, на ону пре­веч­ну во­љу Бо­жи­ју о
на­ма. То је, пак, тај­на на­шег сми­сла по­сто­
ја­ња ко­ју нам раз­от­кри­ва оно „по по­до­би­ју
На­шем“ (Бо­жи­јем). Лик Бож­ји нам је да­ро­
ван а на по­до­би­је смо при­зва­ни да се пре­
ма ње­му сло­бод­но од­ре­ди­мо. За­то је наш
жи­вот и жи­вот све­та, са на­ма и у на­ма,
по­крет ка Сми­слу, по­крет ка Ци­љу. Тај
Циљ је, ка­ко смо ви­де­ли, во­ља Бо­жи­ја о
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29
Причешће апостола
на­ма, на­ши ло­го­си у Ло­го­су Бо­жи­јем.
При­зва­ни смо на упо­до­бље­ње тим ло­го­си­
ма, на оства­ре­ње се­бе са­гла­сно во­љи
Бо­жи­јој – на оства­ре­ње свог истин­ског,
бе­смрт­ног лич­но­сног иден­ти­те­та. Јед­ном
реч­ју, при­зва­ни смо на обо­же­ње.
Во­згла­вље­ње у Хри­сту
При­зив на упо­до­бље­ње вла­сти­том ло­го­
су, до­се­за­ње оног „по по­до­би­ју“, иако се
од­но­си на при­зив по­је­ди­нач­ном чо­ве­ку,
ни­ка­ко не зна­чи ин­ди­ви­ду­ал­ни, са­мач­ки
пут ка оства­ре­њу Ци­ља. Као што су мно­ги
пре­веч­ни ло­го­си о на­ма об­је­ди­ње­ни јед­
ним Ло­го­сом и је­су у јед­ном Ло­го­су, ва­ља
нам да се об­је­ди­ње­ни и кре­ће­мо ка сво­јим
ло­го­си­ма, кре­ћу­ћи са ка Све­ло­го­су. Јер,
као што су пре­веч­ни на­ши ло­го­си, во­ље
Бо­жи­је о на­ма, во­згла­вље­не у Ло­го­су, у
Си­ну Бо­жи­јем, та­ко тре­ба да се и ми у
Ње­му кре­ће­мо и да се, на кра­ју по­кре­та
на­шег, на кра­ју исто­ри­је, веч­но во­згла­ви­
мо Њи­ме. Та­ко, наш по­крет и на­ше у Хри­
 Васкрсење Христово: мозаик, базилика Светог Марка у Венецији, 11. век
сту во­згла­вље­ње до­во­де се у не­рас­ки­ди­ву
ве­зу и ме­ђу­за­ви­сност. Ни­ти во­згла­вље­ња
би­ва без по­кре­та, ни­ти, пак, по­крет без
во­згла­вље­ња у Хри­с ту има сми­сла. Но,
шта пред­с та­вља во­згла­вље­ње у Хри­с ту, а
шта по­крет ка том во­згла­вље­њу? Во­згла­
вље­ње у Хри­с ту зна­чи сје­ди­ње­ње све­га
ство­ре­ног са не­с тво­ре­ним. Пред­с та­вља
сје­ди­ње­ње људ­ске, а кроз људ­ску и све­у­
куп­не ство­ре­не при­ро­де, са бо­жан­ском
при­ро­дом, ка­ко би се ство­ре­ној при­ро­ди
да­ро­ва­ло оно што она са­мо по се­би не­ма
– бе­смрт­ност, веч­но по­с то­ја­ње. У Лич­
но­с ти Си­на Бо­жи­јег су две при­ро­де,
бо­жан­ска и људ­ска, сје­ди­ње­не не­сли­ве­но
и не­раз­де­љи­во. Та­ко, у Хри­с ту се ство­ре­
ној при­ро­ди не да­ру­је са­мо би­ће, са­мо
по­че­так по­с то­ја­ња, већ и веч­но­би­ће –
обо­же­ње и обе­смр­ће­ње. Из тог раз­ло­га
се Син Бо­жи­ји и ова­пло­тио – „да се
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
чо­век осве­шта људ­ском при­ро­дом Бо­га“,
ка­же све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов. Хри­с тос
је „хлеб ко­ји си­ђе са не­ба“, за­то „да ко­ји
од ње­га је­де не умре“ (Јн 6, 50). И, ево, та
не­бе­ска хра­на, та људ­ска при­ро­да Бо­га,
Те­ло и Крв Хри­с то­ва, сто­ји на Ча­сној
Тр­пе­зи. И по­зив нам је упу­ћен да „са
стра­хом Бо­жи­јим, ве­ром и љу­ба­вљу при­
сту­пи­мо“, да у сво­је те­ло и крв при­ми­мо
Те­ло и Крв Ње­го­ву, да оку­си­мо Ис­точ­ни­
ка бе­смрт­но­с ти и да, та­ко, пре­би­ва­ју­ћи
у Ње­му и Он у на­ма (Јн 6, 56), бу­де­мо и
ми за­јед­ни­ча­ри бе­смрт­ног Си­нов­с тва
Ње­го­вог. На тај се на­чин ис­пу­ња­ва онај
„Са­вет Бо­жи­ји“, она пре­веч­на во­ља Бо­га
Оца да свет бу­де ство­рен и да по­с то­ји
веч­но, сје­ди­њен са сво­јим Твор­цем
не­сли­ве­но и не­раз­де­љи­во. То је Бо­жи­ји
план, Бо­жи­ји Са­вет, пре по­с та­ња све­та,
от­кри­вен на­ма кроз Ве­сни­ка (=Ан­ге­ла)
тог Са­ве­та, ко­га је Отац по­слао све­т у –
кроз ова­пло­ће­ног Си­на Бо­жи­јег, Го­спо­да
на­шег Ису­са Хри­с та.
Под­виг
Ово је, да­кле, зна­че­ње во­згла­вље­ња све­
га ство­ре­ног у Хри­сту. Ово во­згла­вље­ње у
Хри­сту ће би­ти све­оп­ште и ко­нач­но на
кра­ју вре­ме­на и ве­ко­ва о Дру­гом до­ла­ску
Ње­го­вом. И чи­та­во чо­ве­чан­ство, од
по­чет­ка до кра­ја исто­ри­је, кре­ће се ка том
ко­нач­ном Ци­љу. Но, та на­ша кон­чи­на
при­с ут­на је, деј­ством Ду­ха Све­то­га ко­ји је
опри­с ут­ња­ва, са­да и ов­де – у Цр­кви, на
Све­тој Ли­т ур­ги­ји. Већ са­да ми има­мо
за­лог и ико­ну те бу­ду­ће бе­смрт­но­сти и
Ду­ха Уте­ши­те­ља, као уте­ху и охра­бре­ње
да ни­смо оста­вље­ни смр­ти и про­па­дљи­
во­сти. Ка том на­шем Ци­љу, ко­ји нам се
Цр­квом и у Цр­кви по­ка­зу­је, ми се кре­ће­
мо. Тај по­крет је по­крет на­ше во­ље ка
пре­веч­ном при­зи­ву ко­ји нам је упу­ћен –
на упо­до­бље­ње Бо­жи­јој во­љи о на­ма. Ту
нам исти­ну от­кри­ва оно „по по­до­би­ју“.
Зна­ју­ћи то, наш жи­вот тре­ба да по­ста­не
по­крет ка на­шим ло­го­си­ма у Ло­го­с у-Све­
ло­го­с у, на­ше хи­та­ње ка исти­ни на­шег
по­сто­ја­ња у Исти­ни-Све­и­сти­ни.
Та­ко, она пр­в а исти­на ко­ја је во­згла­
вље­ње све­г а ство­р е­ног у Си­н у Бо­жи­
јем, осве­ће­ње на­ше људ­ском при­р о­
дом Бо­г а, би­в а до­в е­де­на у ве­зу са
на­шим вољ­ним по­кре­том ка тој исти­
ни. Тај наш по­крет ка сје­ди­ње­њу са
Го­спо­дом, при­че­шћем Те­лом и Кр­вљу
Ње­го­в ом, по­с та­је етос на­шег жи­в о­т а.
Пот­п у­но и до­с тој­но сје­ди­ње­ње са
Го­спо­дом би­в а ка­да се при­че­шћу­је­мо
Те­лом и Кр­вљу Ње­го­в ом, али исто­вре­
ме­но и са ло­го­сом на­шим у Ње­м у. Јер,
ако смо за­јед­ни­ча­ри Те­ла и Кр­ви
Го­спод­ње, ва­ља да бу­де­мо и за­јед­ни­ча­
ри во­ље Ње­го­в е. Да све и у све­м у јед­
но са Њим бу­де­мо (Јн 17, 21).
Ово хри­шћан­ску ети­ку чи­ни нео­дво­ји­
вом од он­то­ло­ги­је. Хри­шћан­ска ети­ка,
та­ко, пре­ва­зи­ла­зи ис­пра­зни пи­је­ти­зам и
мо­ра­ли­са­ње и по­ста­је на­чин по­сто­ја­ња –
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31
до­бро­би­ће. Хри­шћан­ске етич­ке нор­ме
ни­с у не­ста­бил­не људ­ске нор­ме оби­чај­ног
по­на­ша­ња већ ло­го­си Бо­жи­ји, во­ље
Бо­жи­је о на­ма – исти­на на­шег по­сто­ја­ња.
Хри­шћан­ске вр­ли­не је­с у жи­вље­ње у скла­
ду са тим ло­го­си­ма – при­че­шће и упо­до­
бље­ње во­ље на­ше во­љи Бо­жи­јој.
Би­ти лич­ност зна­чи гра­ди­ти
је­дин­стве­ни и не­по­но­вљи­ви
иден­ти­тет у од­но­су са дру­гим
љу­ди­ма, са дру­гим лич­но­сти­ма.
Ико­нич­но, баш као што Отац и Син
и Све­ти Дух гра­де сво­је лич­но­сне
иден­ти­те­те у ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма
За­то је етос хри­шћан­ског жи­во­та под­
виг. Ова на­ша срп­ска реч и кри­је тај хри­
шћан­ски сми­сао под­ви­га. Реч „под­виг“ у
свом ко­ре­ну са­др­жи реч „кре­та­ње“
(по-двиг = по-крет). У цр­кве­но­сло­вен­
ском је­зи­ку реч „двиг­ну­ти“ зна­чи кре­ну­
ти, диг­ну­ти се, а „дви­же­ние“ зна­чи кре­
та­ње, ми­ца­ње, по­ме­ра­ње. Ова реч је
екви­ва­лент грч­кој ре­чи „ки­ни­сис“, ко­ју
све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ник че­сто ко­ри­
сти да њо­ме озна­чи људ­ску исто­ри­ју као
по­крет ка Ци­љу и Сми­слу са­ме исто­ри­је
– ка ко­нач­ном во­згла­вље­њу све­га ство­ре­
ног у Си­ну Бо­жи­јем. То кре­та­ње је за­пра­
во хри­шћан­ски под­виг, као труд да чо­век
упо­зна свој ло­гос по­сто­ја­ња и да жи­ви у
скла­ду са њим. Та­ко, при­че­шће и за­јед­
ни­ча­ре­ње у Исти­ни бу­ду­ћег Ве­ка би­ва
дво­јед­но – при­че­шће во­љи Го­спод­њој и
при­че­шће Те­лу и Кр­ви Ње­го­вој. Хри­
шћан­ски под­виг и Ев­ха­ри­сти­ја по­ста­ју
нео­дво­ји­ви јед­но од дру­гог, јед­но дру­гом
да­ју­ћи сми­сао. То је хри­шћан­ска он­то­ло­
шка ети­ка, ко­ја ети­ку чу­ва од пи­је­ти­
стич­ког мо­ра­ли­зма, а он­то­ло­ги­ју од
ли­це­мер­ног уто­пи­зма.
(на­ста­ви­ће се)
Аутор је ве­ро­у­чи­тељ
у Деветој београдској гимназији
Тема броја: Црква и глобализација

Гло­ба­ли­зам мо­же да ­
пред­ста­вља и док­три­нар­но
ви­ђе­ње све­та. Че­сто се и ­
хри­шћан­ству за­ме­ра да је
су­ви­ше док­три­нар­но, али за
раз­ли­ку од гло­бал­не ­
док­три­ни­за­ци­је, хри­шћан­ство
не на­ме­ће свој по­глед и ­
став о чо­ве­ку и ње­го­вом ­
спа­се­њу, ни­ти усло­вља­ва ­
свет око се­бе

32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011

 Иза­зо­ви

Тема броја
гло­ба­ли­за­ци­је афир­м и­с а­њ а лич­но­с ти у од­но­с у са
дру­г и­м а.
Не­ма­ња Ан­дри­ја­ше­вић
Ис­ку­ше­ња гло­ба­ли­за­ци­је

У вре­ме­ну ко­је од­ли­ку­је на­пор

ве­ли­ког бро­ја љу­ди да се реч
Бо­жи­ја ма­ње и сла­би­је чу­је,
тре­ба са­гле­да­ти кон­текст од­но­са Цр­кве
и гло­ба­ли­за­ци­је, на­ро­чи­то са­да ка­да
Гло­ба­ли­зам мо­же да пред­ста­вља и док­
три­нар­но ви­ђе­ње све­та. Че­сто се и хри­
шћан­ству за­ме­ра да је су­ви­ше док­три­нар­
но, али за раз­ли­ку од гло­бал­не док­три­ни­
за­ци­је, хри­шћан­ство не на­ме­ће свој
гло­ба­ли­за­ци­ја у при­лич­ној ме­ри од­ре­ по­глед и став о чо­ве­ку и ње­го­вом спа­се­
ђу­је свет. Гло­ба­ли­за­ци­ја као тер­мин њу, ни­ти усло­вља­ва свет око се­бе. Гло­ба­
под­ра­зу­ме­ва мно­го то­га, и ви­ше­стру­ког ли­за­ци­ја по­ку­ша­ва да по­ве­зи­ва­њем еко­
је зна­че­ња. Је­дан од при­мет­них гло­бал­ ном­ских и фи­нан­сиј­ских то­ко­ва ује­ди­ни
них фе­но­ме­на сва­ка­ко је и убр­за­ње вре­ тр­жи­ште из­ван на­ци­о­нал­них гра­ни­ца и
ме­на. О ово­ме су пи­са­ли Све­ти Оци, окви­ра. Иако ово при­ма­мљи­во зву­чи,
по­чев од апо­сто­ла Па­вла. Овај фе­но­мен чо­век је у ова­квом по­сма­тра­њу кон­зу­
са со­бом до­но­си бр­же ис­пу­ње­ње чо­ве­ мент, по­тро­шач, без не­ког до­сто­јан­стве­
ко­вих по­тре­ба, бр­жу ко­му­ни­ка­ци­ју, али ни­јег по­гле­да на чо­ве­ка. По­ста­вља се
се по­ста­вља пи­та­ње ка­кав пи­та­ње да ли ово под­ра­зу­
до­при­нос је овим дат чо­ве­ Све што је чо­ве­ку ме­ва и су­штин­ску бри­гу о
ку, све­ту и све­му што нас чо­ве­ку, жи­во­ти­ња­ма, уоп­
окру­жу­је. Да ли је убр­за­ње по­треб­но на­ла­зи ште при­ро­ди? Да ли се нео­
пре­об­ ли­ко­ва­ло чо­ве­ка? се у Цр­кви. Ко­ли­ко п­ход­на по­моћ упу­ћу­је сви­
Раз­м и­ш ља­њ е о гло­б а­ се год мно­ги мо­дер­ ма, без об­зи­ра на све њи­хо­
ли­з а­ц и­ј и по­с та­в ља раз­ ни про­це­си чи­ни­ли ве раз­ли­чи­то­сти? Узми­мо
ми­ш ља­њ е о це­ло­в и­т о­ за при­мер при­род­не ка­та­
сти, у кон­т ек­с ту ко­ј е мрач­ним, ја­ди­ко­ стро­фе. Да ли на­ро­ди по­го­
хри­ш ћа­н ин кроз све­т о­ ва­ње над том ђе­ни не­сре­ћом би­ва­ју
та­ј ин­с ки жи­в от ис­по­љ а­ чи­ње­ни­цом не­ће по­мог­ну­ти, или се пр­во
ва труд да пре­с а­з да сво­ј е до­при­не­ти бо­љем са­гле­да­ва еко­ном­ска ис­пла­
би­ћ е пре­в а­з и­ла­же­њ ем ти­вост и ра­зло­жност?
сла­б о­с ти. Це­ло­в и­т ост је ис­хо­ду, ни­ти ће Ових да­на у Храм Све­тог
ре­з ул­т ат не по­н и­ш та­в а­ Цр­кви би­ти од Са­ве до­шла је јед­на по­ро­
ња је­д ин­ке, ни­т и ис­по­ ве­ли­ке ва­жно­сти ди­ца: муж и же­на са сво­јом
ља­в а­њ а по­ј е­д ин­ц а, већ ћер­ком, и они су ку­пи­ли
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33
 све­ће. Ћер­ка је па­ли­ла ку­пље­не све­ће, и
ка­да су по­па­ли­ли све све­ће, и оста­ла је
са­мо јед­на, де­вој­чи­ца је ре­кла: „Ову ћу да
за­па­лим за Ја­пан“. Ево де­ти­ње чи­сто­те и
по­тре­бе да во­ли све, без раз­ли­ке, и без
раз­ло­га. Да­кле, без стан­дар­да (ко­ји су
да­нас ве­о­ма ва­жни и оба­ве­зу­ју­ћи), без
на­у­че­не и про­фе­си­о­нал­не људ­ско­сти, ова
де­вој­чи­ца же­ли да се на­род Ја­па­на спа­се
од са­да­шњих не­во­ља, али и да се спа­се у
веч­но­сти.
Ве­ру­ју­ћи чо­век пред со­бом
има и дру­гу опа­сност, а то је
да по­ста­не бес­плод­ни кри­ти­чар
свих про­це­са и све­га оно­га што се
од­ви­ја у вре­ме­ну у ко­ме жи­ви­мо
Про­фе­сор Ен­то­ни Ги­денс при­ме­ћу­је
да про­цес гло­ба­ли­за­ци­је ути­че на то да
жи­ви­мо на ин­ди­ви­ду­а­лан на­чин, што
ни­је им­пе­ра­тив ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка.
На­про­тив! Пре­ва­зи­ла­же­њем ин­ди­ви­ду­
а­ли­зма чо­век се осло­ба­ђа сво­га его­и­зма,
и до­при­но­си и из­гра­ђу­је сво­ју це­ло­ви­
тост. На ово­ме пу­т у ко­ри­сти сва сред­
ства ко­ја су да­ро­ва­на у Цр­кви, и за­до­
би­ја­њем сми­сла и уз­ви­ше­но­сти жи­во­та
у Цр­кви, кроз све­те тај­не и при­ма­њем
При­че­шћа, за­це­љу­је не­це­ло­ви­тост сво­је
ду­ше и те­ла.
Ова по­ме­ну­та де­вој­чи­ца ни­је мо­ра­ла да
се упо­зна­је са гло­ба­ли­за­ци­јом, тј. по­ве­зи­
ва­њем гло­бал­ног и ло­кал­ног. Она је уз
ро­ди­те­ље ко­ји иду у Цр­кву, по­све­ти­ла и
при­не­ла свет Бо­гу, а као нео­дво­ји­ви део
тог све­та у Ње­го­ве Ру­ке при­но­си и Ја­пан.
Пут ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка
Ве­ру­ју­ћи чо­век пред со­бом има и дру­
гу опа­сност, а то је да по­ста­не бес­плод­ни
кри­ти­чар свих про­це­са и све­га оно­га
што се од­ви­ја у вре­ме­ну у ко­ме жи­ви­мо.
34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Ни­је сва­ки про­цес не­га­ти­ван и угро­жа­
ва­ју­ћи, док за вер­ни­ка спа­се­ње и очу­ва­
ње лич­но­сти не ле­жи у спо­ља­шњем тра­
же­њу сред­ста­ва и на­чи­на ко­ји би по­мо­
гли Цр­кви. Све што је чо­ве­ку по­треб­но
на­ла­зи се у Цр­кви. Ко­ли­ко се год мно­ги
мо­дер­ни про­це­си чи­ни­ли мрач­ним,
ја­ди­ко­ва­ње над том чи­ње­ни­цом не­ће
до­при­не­ти бо­љем ис­хо­ду, ни­ти ће Цр­кви
би­ти од ве­ли­ке ва­жно­сти. Уче­шћем у
бо­го­слу­жбе­ном жи­во­т у Цр­кве, иш­чи­та­
ва­њем на­сле­ђа Све­тих Ота­ца као и за­до­
би­ја­њем њи­хо­вог ду­ха и ума, чо­век ће
смо­ћи сна­ге да ис­тра­је, и не уто­пи се у
про­це­се ко­је сма­тра по­гре­шним, и ко­је
же­ли да из­бег­не.
Ве­ру­ју­ћи чо­век пред со­бом са­гле­да­ва
још јед­ну бол­ну чи­ње­ни­цу: по­сто­ја­ње јеф­
ти­не рад­не сна­ге. Онај ко се­бе сма­тра
ве­ру­ју­ћим, не би тре­ба­ло да бу­де уз­др­жан
по овом пи­та­њу. Ка­ква је свр­сис­ход­ност
по­сто­ја­ња јеф­ти­не рад­не сна­ге? Рет­ко ко­ја
чи­ње­ни­ца је ужа­сни­ја од ове, и рет­ко ко­ја
бол је ве­ћа од ње. Ка­кви су ти стан­дар­ди,
уред­бе и од­ред­бе, ко­ји мо­гу успо­ко­ји­ти
са­вре­ме­ног чо­ве­ка да се сло­жи и укло­пи
са ова­квом схе­мом раз­ми­шља­ња? Зар бол
по­тла­че­них не спа­да у га­же­ње људ­ских
пра­ва? А о ово­ме се та­ко рет­ко мо­же
чу­ти, про­чи­та­ти, па и про­ди­ску­то­ва­ти.
Ово не ли­чи на не­ку „тран­спа­рент­ну
те­му“, зар не? Да ли је за­мах гло­ба­ли­зма
ба­рем де­лом из­ро­дио и ство­рио овај ужа­
сан и ве­о­ма при­су­тан фе­но­мен?
Це­ло­ви­тост, ко­ја је по на­шем
ми­ш ље­њу ан­ти­под гло­б а­ли­з а­ци­ји,
да­т а је чо­в е­к у и као за­да­т ак очу­в а­ња и
не­г о­в а­ња при­р о­де. Та­ко је чо­в ек це­ло­
вит са сви­ме што га окру­ж у­је, све чу­в а
као тво­р е­ви­н у Бо­жи­ју, и при­но­си свет
Бо­гу, пр­в ен­с тве­но у Све­тој Ли­т ур­ги­ји.
Ка­ко са­да раз­у ­ме­ти ово­ли­ко уни­шта­
ва­ње при­р о­де и свих при­р од­них
ре­с ур­с а да­тих од Бо­г а свим љу­ди­ма (а
не са­мо они­ма ро­ђе­ним на јед­ној
хе­мис­ф е­ри Зе­мљи­не ку­гле)? Ни­је ли
гло­б а­ли­з а­ци­ја ба­р ем јед­ним де­лом и
при­р о­д у оште­ти­ла, утр­к у­ју­ћи се са
 Тема броја
Ни­је ли
гло­ба­ли­за­ци­ја
ба­рем јед­ним
де­лом и
при­ро­ду
оште­ти­ла,
утр­ку­ју­ћи се
са ти­ме да је
уни­шта­ва и
ко­ри­сти за
сти­ца­ње
ма­те­ри­јал­ног,
без ње­ног
очу­ва­ња и
не­го­ва­ња?

ти­ме да је уни­шта­в а и ко­ри­с ти за сти­ Пра­во­слав­на Цр­ква под­се­ћа чо­ве­ка да

ца­ње ма­те­ри­јал­ног, без ње­ног очу­в а­ња
и не­г о­в а­ња?
Ка­да се го­во­ри о по­бро­ја­ним те­ма­ма,
Пра­во­слав­на Цр­кве овим про­бле­ми­ма
при­ла­зи на пот­пу­но дру­га­чи­ји на­чин.
Стан­дард Цр­кве је без­у­слов­на љу­бав,
не­у­сло­вље­на ни­ка­квим спо­ља­шњим
окви­ром, ни­ти ра­зло­жна и чи­ње­на би­ло
због ка­кве ис­пла­ти­во­сти. На кра­ју, тре­ба
под­се­ти­ти да Цр­ква ни­је удру­же­ње гра­
ђа­на ни­ти се мо­же све­сти на уста­но­ву
ко­ја би би­ла при­бли­жна до­бро­твор­ној
ор­га­ни­за­ци­ји.
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35
не тре­ба да из­гу­би сво­је би­ће, тј. да сти­
ца­њем ма­те­ри­јал­них до­ба­ра не уни­шти
све пред со­бом. Са­ма Цр­ква нас по­зи­ва
на то да ује­ди­ње­ње и спа­ја­ње чо­ве­ка
тре­ба да бу­де на еван­ђел­ским осно­ва­ма,
а не на би­ло ка­квом ин­те­ре­сном об­ли­ку,
его­из­ му, ни­ти ис­ко­ри­шћа­ва­њу би­ло
ко­га. Ме­тод је сва­ка­ко под­ви­жнич­ко-ли­
тур­гиј­ски етос, ко­ји се сти­че у Цр­кви и
ње­ном бо­го­слу­жбе­ном жи­во­т у. Ве­ру­ју­ћи
љу­ди сва­ка­ко ни­су ин­ди­ви­ду­ал­не мо­на­
де, већ ак­тив­ни уче­сни­ци у све­т у ко­ји
их окру­жу­је. 
П
о­ми­сао на
се­ло на­во­
ди нас на
раз­не асо­ци­ја­ци­је.
Дом. По­ре­кло. Чист
ва­здух, здра­ва хра­
на, зе­ле­на по­ља, бе­ла ста­да, блат­ња­ви
дру­мо­ви.
Не­ко­га за се­ло ве­зу­је де­ди­на ку­ћа или
оче­ва ви­кен­ди­ца. Ка­пи­тал ко­ји ва­ља
унов­чи­ти кад те­ста­мент по­ста­не пу­но­ва­
жан! Тре­ћи ће ре­ћи да се­ло зна са­мо пре­
ко еми­си­је „Зна­ње има­ње“ и да ни­кад
„ужи­во“ ни­је ви­део кра­ву. Че­твр­ти пре­ко
ли­те­ра­т у­ре. Је­се­њин се про­сла­вио пе­ва­ју­
ћи о се­лу, Пу­шки­но­во (од­но­сно Та­тја­ни­
но) пи­смо Оње­ни­ну по­чи­ње ре­че­ни­цом
„Што до­ђо­сте у на­ше ма­ло се­ло“, Тол­стој
је де­сет стра­ни­ца у ро­ма­ну Ана Ка­ре­њи­
на по­све­тио са­мо Ље­ви­ној ко­сид­би,
Че­хов и Па­у­стов­ски – мај­сто­ри сти­ла –
пит­кост и ла­ко­ћу сво­јих опи­са и ми­сли
ду­гу­ју чи­ње­ни­ци да су до­ста вре­ме­на
про­ве­ли ван гу­жве и град­ског ме­те­жа.
„Сце­но­гра­фи­ја“ је не­ва­жна код До­сто­
јев­ског, али на­по­ме­ни­мо да је у два ње­го­
ва ве­ли­ка ро­ма­на – Зли ду­си и Бра­ћа
Ка­ра­ма­зо­ви рад­ња сме­ште­на у се­ло, за
раз­ли­ку од Иди­от ­ а и Зло­чи­на и ка­зне,
ко­ји су „град­ске“ при­че.
Рет­ко ко се ру­рал­ном под­руч­ју оду­жио
као Бор­хес. У сво­јој при­по­вет­ци Алеф
овај Ар­ген­ти­нац на ди­ван на­чин са­ве­т у­је
да „ча­ши­ца ко­ња­ка и се­о­ски мир чи­не
чу­да“. Са­вет је, ина­че, дат јед­ном ур­ба­
ном пе­сни­ку и ми­сти­ча­ру ко­ме жив­ци
ла­га­но по­пу­шта­ју.
Ипак, по­ред на­ве­де­них асо­ци­ја­ца се­ло
је сим­бол и гло­ба­ли­за­ци­је. Ево и ка­ко.
Је­дан сту­дент ве­те­ри­не ишао је у по­се­т у
род­би­ни у зла­ти­бор­ско се­ло. Док је пе­ша­
чио од ауто­бу­ске ста­ни­це до ку­ће спа­зи­
ла га је јед­на не­пи­сме­на ба­ба ко­ја је чу­ва­
ла ов­це на уз­ви­ши­ци по­ред пу­та, а ина­че
је би­ла да­ља ком­ши­ни­ца ње­го­вој фа­ми­
36  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Александар
Македонски:
мозаик из
Помпеја
Се­ло и
ме­тро­по­ла
Срећ­ко
Гу­ја­ни­чић
ли­ји. И до­зи­ва­ју­ћи га из све сна­ге по­ста­
ви­ла му пи­та­ње ко­је га је пот­пу­но збу­ни­
ло. Пи­та­ње је гла­си­ло: „Је­си ли по­ло­жио
ци­то­ло­ги­ју?“
За­јед­нич­ка нит ко­ја по­ве­зу­је да­на­шњу
пла­не­т у и ма­ло ме­сто је­сте те­жња – да се
све зна. Или да се ни­шта не мо­же са­кри­
ти. У се­лу је тај оби­чај за­жи­вео не то­ли­ко
због при­род­не ра­до­зна­ло­сти ме­шта­на,
ко­ли­ко због упу­ће­но­сти јед­них на дру­ге.
Где је ко био, шта је ра­дио и ко­ји му је
сле­де­ћи ко­рак – ствар је оп­ште кул­т у­ре.
А пре­ма по­зна­тој те­ор ­ и­ји да се про­стор
су­жа­ва ка­ко се вре­ме убр­за­ва, до­ла­зи­мо
до то­га да је и чи­тав свет по­стао „гло­бал­
но се­ло“. Бр­зи­на ко­му­ни­ка­ци­је и пре­но­са
ин­фор­ма­ци­ја, ин­тер­не­том и дру­гим
ме­ди­ји­ма, су­зи­ли су пла­не­т у и учи­ни­ли
је хо­мо­ге­ном сце­ном. По­сле­ди­ца је та да
да­нас уме­сто ло­кал­них ли­ко­ва и њи­хо­вих
до­го­дов­шти­на, са истом стра­шћу или
рав­но­ду­шно­шћу го­во­ри­мо о хо­ли­вуд­
ском глум­цу ко­ји се на­пио, о по­зна­тој
ма­не­кен­ки ко­ја се уда­ла, о Му­ри­њу ко­ји
је увре­дио на­ви­ја­че Ре­а­ла. Ср­би­ју је

по­чет­ком ове го­ди­не, за­хва­љу­ју­ћи ис­тој
за­ко­ни­то­сти, ви­ше од ме­сец да­на тре­сла
гро­зни­ца због раз­во­да јед­не поп пе­ва­чи­
це и бив­шег ва­тер­по­ли­сте.
Ме­ђу­тим, ако из­у­зме­мо тај тра­чер­ски
аспект или не­при­стој­ну зна­ти­же­љу –
са­ма гло­ба­ли­за­ци­ја ни­је не­што за шта би
ге­не­рал­но мо­гли да ка­же­мо да ли је
до­бра или ло­ша. Ни­ти је изум са­вре­ме­
ног све­та. Она се де­ша­ва ма­ње-ви­ше
при­род­но. На­лик ен­тро­пи­ји. Гра­ни­це
за­тво­ре­них си­сте­ма по­пу­шта­ју ла­га­но и
њи­хо­ви са­др­жа­ји се ме­ша­ју са ак­т у­ел­ном
ма­ти­цом. Или ве­тром.
Ра­ни­је је про­цес гло­ба­ли­за­ци­је био
пот­по­мог­нут вој­ним осва­ја­њи­ма. Хе­ле­
ни­стич­ка кул­т у­ра на­ста­ла је ме­ша­њем
грч­ког на­чи­на жи­во­та и раз­ми­шља­ња са
оби­ча­ји­ма и зна­њи­ма древ­них на­ро­да. Та
на­зна­ка пр­ве гло­ба­ли­за­ци­је по­сле­ди­ца је
им­пе­ри­ја­ли­стич­ких сно­ва Алек­сан­дра
Ма­ке­дон­ског.
Је­дин­ствен свет би­ла је и рим­ска ци­ви­
ли­за­ци­ја, ко­ја је та­ко­ђе из­гра­ђе­на си­лом.
Оно што је чи­ни раз­ли­чи­том од хе­ле­ни­
стич­ке, а слич­ном по­то­њим је­сте фе­но­
мен ме­тро­по­ле. Ако је се­ло сим­бол гло­
ба­ли­за­ци­је, ме­тро­по­ла је он­да ње­но де­те.
Рим је био пр­ва ве­ли­ка ме­тро­по­ла и на
ње­го­вом раз­во­ју мо­же­мо да ви­ди­мо ка­ко
фе­но­мен гло­ба­ли­за­ци­је у би­ти функ­ци­о­
ни­ше. Три фа­зе се мо­гу уочи­ти.
Град из­ла­зи из сво­јих зи­ди­на. И хра­ни
се из сво­је око­ли­не. Ка­да пре­ра­сте око­ли­
ну, хра­ни се из ре­ги­је. Кад му и ре­ги­ја
бу­де ма­ла, ме­ња је др­жа­вом. За­тим, сход­
но си­ли, пре­ва­зи­ла­зи гра­ни­це вла­сти­те
зе­мље и за­у­зи­ма ту­ђе те­ри­то­ри­је. Као
па­ук ка­да ши­ри мре­жу. То је пр­ва фа­за.
Ан­ти­те­за се огле­да у то­ме ка­да тај
та­лас из цен­тра за­ра­зи ло­кал­но тј. про­
вин­циј­ско ста­нов­ни­штво ур­ба­ним ви­ру­
сом, па се се­ља­ци по­ма­ме и кре­ну ка
ме­тро­по­ли. По­сло­ви­цом ре­че­но: Сви
пу­те­ви во­де у Рим.
Тре­ћа фа­за или син­те­за на­сту­па кад
до­ђо­ши поч­ну да се на­ста­њу­ју на пе­ри­
фе­ри­ји или обо­ди­ма гра­да до­но­се­ћи са
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
Тема броја
со­бом сво­ју кул­т у­ру и оби­ча­је, а на
оп­ште згра­жа­ва­ње до­ми­цил­ног ста­нов­
ни­штва. Ме­тро­по­ла та­ко све ви­ше и
ви­ше ра­сте, а гра­ђа­ни се про­тив ма­ло­гра­
ђан­шти­не као на­ка­рад­не ин­клу­зи­је се­о­
ског жи­вља бра­не им­пе­ра­ти­вом – У Ри­му
се по­на­шај рим­ски. Ски­ни са се­бе пра­ши­
ну род­не зе­мље и бу­ди гра­ђа­нин све­та
(ко­смо­по­ли­та). Ка­ко у Ри­му та­ко и у
То­ки­ју, Мо­скви, Бер­ли­ну, Па­ри­зу, Лон­до­
ну и Њу­јор­ку.
Та ме­ша­ви­на све­га и сва­че­га у ме­тро­по­
ли је­сте оно што би До­сто­јев­ски на­звао
мра­ви­ња­ком. А је­зик Све­тог Пи­сма
мо­жда чак и Ва­ви­ло­ном.
Не знам ко­ли­ко су са­вре­ме­ни по­ли­ти­
ча­ри упу­ће­ни у ту ли­те­ра­т у­ру, али симп­
то­ма­тич­но је то што је не­мач­ка кан­це­лар­
ка Ан­ге­ла Мер­кел кра­јем про­шле го­ди­не
об­ја­ви­ла смрт мул­ти­кул­т у­рал­но­сти као
не­у­спе­лом про­јек­т у. Ње­ном ста­ву се
бр­же бо­ље при­дру­жио и ен­гле­ски пре­ми­
јер Ка­ме­рон. Из­гле­да да су им­пе­ри­ја­ли­
сти умор­ни од на­је­зде „тре­ћег све­та“,
ко­ји у њи­хо­ве ме­тро­по­ле и квар­то­ве
до­ла­зе за екс­пло­ат­ и­са­ним ка­пи­та­лом
сво­јих отаџ­би­на, на­лик спро­во­ду.
По­ред осва­ја­ња и ра­то­ва, свет су чи­ни­
ле је­дин­стве­ним и фи­ло­зоф­ске иде­је,
ре­во­лу­ци­је, бо­ле­сти, при­род­не ка­та­стро­
фе, тех­нич­ка до­стиг­ну­ћа, глад, еко­ном­ске
кри­зе. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је хри­
шћан­ство до нас до­шло за­хва­љу­ју­ћи
рим­ској гло­ба­ли­за­ци­ји ан­тич­ког све­та.
Је­ван­ђе­ље је жи­ва во­да ко­ја те­че ка
ме­тро­по­ла­ма. Пи­та­ње је са­мо ко­ли­ко та
во­да оста­је чи­ста у до­ди­ру са ра­зним зна­
њи­ма, ква­зи на­у­ка­ма, ми­то­ви­ма и тра­че­
ви­ма. Шта оста­је од бла­ге ве­сти кад се
по­ме­ша са ин­фор­ма­ци­ја­ма или – још
го­ре – гла­си­на­ма. Гно­сти­ци­зам је при­мер.
Свет је за­пра­во увек био ша­ре­на пи­ја­ца,
док је сми­сао сло­бо­де у то­ме да се жи­то
оде­ли од ку­ко­ља.
Али где је Хри­стос у це­лој при­чи? Ако
га срет­не­мо мо­жда нам као и апо­сто­лу
бу­де ре­као да је кре­нуо у Рим да бу­де
из­но­ва ра­за­пет... 
 Гло­ба­ли­за­ци­ја као
ве­стер­ни­за­ци­ја
тра­ди­ци­о­нал­них
ре­ли­ги­ја
Пре­вод са је­лин­ског: Ми­ха­е­ла Ја­гер
У ме­ри у ко­јој ма ко­ји на­род на­ше
пла­не­те да­нас же­ли да уче­ству­је
у за­пад­ној мо­дер­ни­стич­кој ви­зи­ји
са­мо­све­сне и са­мо­и­спу­њу­ју­ће исто­ри­је,
не­из­бе­жно ула­зи у ор­би­ту гло­ба­ли­за­ци­је
Г ло­ба­ли­за­ци­ја је не­рас­ки­ди­во по­ве­
за­на са ста­рим фи­ло­соф­ским сном
о до­вр­ше­њу исто­ри­је. Ра­ди се о јед­
ном европ­ском сну ко­ји је та­ко­ђе не­рас­ки­
ди­во по­ве­зан са хри­шћан­ским и рим­ским
спе­ци­фич­но­сти­ма За­па­да, на­рав­но у њи­хо­
вој се­ку­ла­ри­зо­ва­ној вер­зи­ји. Овај фи­ло­
соф­ски сан је до­био свој нај­ја­сни­ји те­ор­ ет­
ски об­лик у Хе­ге­ло­вој фи­ло­со­фи­ји. Ра­ди се
о те­мељ­ној европ­ској уто­пи­ји: до­вр­ше­ње
исто­ри­је, за Хе­ге­ла, је­сте ње­но по­сте­пе­но
ди­ја­лек­тич­ко уз­ди­за­ње као оно бла­же­но
ста­ње ко­је фи­ло­соф пред-по­зна­је као пот­
пу­ну са­мо­свест сло­бо­де.
Хај­де да то бо­ље об­ја­сни­мо. За Хе­ге­ла Бог
ни­је ен­ти­тет ко­ји је из­ван све­та, већ иде­ја
ко­ја се оства­ру­је уну­тар исто­ри­је и као исто­
ри­ја. Про­ми­сао ни­је не­ка вр­ста ,,спо­ља­шњег
ис­пу­ње­ња“, нат­при­род­ни план ко­ји је Бог
по­ста­вио у при­ро­ду, већ ,,уну­тра­шње ис­пу­
ње­ње“, крај­њи циљ са­ме исто­ри­је. И бе­смрт­
ност ни­је ка­кав жи­вот на не­бу, већ стал­но
се­ћа­ње на на­шу уло­гу у исто­ри­ји. Да­кле, циљ
38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Георг Вилхелм Фридрих
Хегел (1770-1831)
исто­ри­је је­сте са­мо­свест сва­ке на­ци­је, или
пре­ци­зни­је, ди­ја­лек­ти­ка пу­тем ко­је она сти­
же до сво­је са­мо­све­сти.
Та са­мо­свест, као ко­лек­тив­ни чин, ни­је
ни­шта дру­го до ис­пу­ње­ње су­шти­не чо­ве­ка,
ко­ја, за Хе­ге­ла, је­сте сло­бо­да. Ово зна­чи да
циљ чо­ве­ка, ње­го­во ис­пу­ње­ње, је­сте схва­та­
ње ове сло­бо­де. Да­кле, то је ви­ше не­што
што он тек тре­ба да оства­ри не­го не­што
што му је већ да­то, оства­ре­ње овог ци­ља
зах­те­ва чо­ве­ко­во де­ло­ва­ње, дру­гим ре­чи­ма,
ка­ко нам го­во­ри Хе­гел, мо­же се оства­ри­ти
је­ди­но уну­тар исто­ри­је. И на­рав­но, је­ди­но у
јед­ној од­ре­ђе­ној, исто­риј­ској, „са­вр­ше­ној“
др­жа­ви. Ова хи­по­те­тич­ка др­жа­ва је­сте
ап­со­лут­но оства­ре­ње ду­ха (да­кле Бо­га) у
исто­ри­ји, као за­ди­вљу­ју­ћа за­јед­ни­ца јед­на­
ких и сло­бод­них ин­ди­ви­дуа ко­је по­ка­зу­ју
истин­ску и пра­ву ми­сле­ну, ин­тер­с у­бјек­тив­
ну са­мо­свест, за ко­ју се прет­по­ста­вља да
пред­ста­вља су­шти­ну Ду­ха. Об­ма­на­ма и
ди­ја­лек­тич­ким пре­ру­ша­ва­њи­ма се оства­ру­
је Ло­гос, и иде­а­ли Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је

та­ко уоб­ли­ча­ва­ју свет­ску исто­ри­ју, у јед­ном
ди­ја­лек­тич­ки не­из­бе­жном ра­ју. Гло­ба­ли­за­
ци­ја, на За­па­ду, је­сте ду­бо­ко сје­ди­ње­на са
ис­кри­вље­ном ви­зи­јом овог ра­ја.
При­род­но, чак и Хе­гел би имао раз­ло­га да
се бо­ји ова­кве гло­ба­ли­за­ци­је. Јер, по­ред
ње­го­вих кон­тра­дик­ци­ја, фи­ло­соф „Свет­ског
Ду­ха“ је схва­тао да не раз­у­ме­мо о ста­рим
Гр­ци­ма „ви­ше од оно­га што ми­сли је­дан пас“
– ду­бо­ка раз­ли­ка из­ме­ђу кул­ту­ра чи­ни
те­шким као и на­ив­ним по­ку­шај да се утвр­ди
њи­хо­во кре­та­ње ка „са­мо­све­сти“. А тек
њи­хо­во за­јед­нич­ко кре­та­ње ка њој. Али,
он­да, шта је то гло­ба­ли­за­ци­ја? Ка­ко је мо­гу­
ће оства­ри­ти Свет­ски Дух, са пот­пу­ном све­
шћу о све­му што се ов­де и са­да оства­ру­је?
Ни­је ли, то­бо­же, мно­го му­дри­је да сма­тра­
мо као и Жак ле Гоф [Jac­qu­es Le Goff] да, у
ре­ал­но­сти, гло­ба­ли­за­ци­ја ова­кве вр­сте је­сте,
ви­ше од би­ло че­га дру­гог, ве­стер­ни­за­ци­ја,
ре­ду­ко­ва­ње чи­та­вог остат­ка све­та на јед­ну
кла­сич­ну за­пад­ну ви­зи­ју исто­риј­ског са­вр­
ша­ва­ња, по­ве­за­ну да­нас на­рав­но још чвр­шће
са дог­мом мо­дер­ни­за­ци­је?
У прак­си, све ово зна­чи да, у ме­ри у ко­јој
ма ко­ји на­род на­ше пла­не­те да­нас же­ли да
уче­ству­је у за­пад­ној мо­дер­ни­стич­кој ви­зи­ји
са­мо­све­сне и са­мо­и­спу­њу­ју­ће исто­ри­је,
не­из­бе­жно ула­зи у ор­би­т у гло­ба­ли­за­ци­је.
На­рав­но, не на­про­сто еко­ном­ске гло­ба­ли­
за­ци­је, већ и кул­т ур­не, та­ко да не са­мо еко­
но­ми­ја, већ и од­ре­ђе­на људ­ска за­јед­ни­ца
ме­ња сво­је тра­ди­ци­о­нал­не ци­ље­ве, сти­чу­ћи
но­ве ци­ље­ве оба­ве­зног уну­та­ри­сто­риј­ског
са­мо­о­ства­ре­ња.
Све тра­ди­ци­о­нал­не и кул­тур­не фор­ме
те­же да бу­ду по­но­во од­ре­ђе­не, на осно­ву
ових но­вих зах­те­ва; та­ко се чи­ни да по­тре­ба
за мо­дер­ни­за­ци­јом не­из­бе­жно про­ла­зи кроз
гло­ба­ли­за­ци­ју као „ве­стер­ни­за­ци­ју“ упра­во
тра­ди­ци­о­нал­них об­ли­ка жи­во­та и ми­сли.
При­род­но, ре­ли­ги­је се, као те­мељ­ни об­ли­ци,
од­мах на­ла­зе у ор­би­ти јед­не та­кве „ве­стер­
ни­за­ци­је“, на­ла­зе се за­ро­бље­не, да­кле, уну­
тар по­тре­бе до­ка­зи­ва­ња да мо­гу да „до­при­
не­су“ овом но­вом ти­пу чо­ве­ка и др­жа­ве оно
што зах­те­ва ова гло­ба­ли­зо­ва­на мо­дер­ни­
стич­ка ве­стер­ни­за­ци­ја.
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
Тема броја
Ово се до­га­ђа ко­ли­ко са ре­ли­ги­ја­ма као
што су ислам или бу­ди­зам, то­ли­ко и са исто­
риј­ски не­за­пад­ним хри­шћан­ским ве­ро­и­спо­
ве­сти­ма, као што је пра­во­сла­вље. Све ове
ре­ли­ги­је су при­ну­ђе­не да по­ну­де од­го­во­ре и
да из­ле­че од­ре­ђе­не про­бле­ме за­пад­них хри­
шћан­ских ве­ро­и­спо­ве­сти и за­јед­ни­ца, ство­
ре­не у њи­хо­вом исто­риј­ском кре­та­њу ка
„све­свет­ским“ ци­ље­ви­ма ко­је да­нас по­ста­
вља за­пад­ни свет. По­ку­шај­мо ово бо­ље да
об­ја­сни­мо по­чев­ши са при­ме­ром исла­ма. Он
је ду­жан, ако же­ле да оп­ста­ну на­ро­ди ко­ји су
га при­хва­ти­ли, да се мо­дер­ни­зу­је (усва­ја­ју­ћи
је­дан би­тан део тех­но­ло­шких и исто­риј­ских
те­жњи За­па­да). Мо­дер­ни­за­ци­ју, ко­ја је већ
по­че­ла, у овом слу­ча­ју Ж. Ле Гоф на­зи­ва
„кон­фликт­ном“ – у сми­слу да се она ти­че
пре све­га вла­да­ју­ће кла­се и у кон­флик­ту је са
ислам­ском тра­ди­ци­јом. Си­ла ко­ја по­кре­ће
ову кон­фликт­ну мо­дер­ни­за­ци­ју је­сте, као
што је ре­као Фер­нан Бро­дел [F. Bra­ud ­ el],
на­ци­о­на­ли­зам или, бо­ље ре­че­но, „на­ци­о­нал­
ни по­нос“ ових на­ро­да, ко­ји на­по­слет­ку
во­ди по­ла­ко али си­гур­но, упр­кос сна­жним
от­по­ри­ма тра­ди­ци­је, ка отва­ра­њу пре­ма
„ве­стер­ни­за­ци­ји“. На ду­хов­ном ни­воу, ула­
зак исла­ма као ре­ли­ги­је на За­пад та­ко­ђе ни­је
не­за­ви­сан од ње­го­ве ве­стер­ни­за­ци­је. Уз ду­гу
тра­ди­ци­ју иде­а­ли­зма и нео­пла­то­ни­зма ко­ју
је љу­ба­зно до­че­ка­ло у сво­јој ду­ши за­пад­но
хри­шћан­ство, кључ­но ме­сто при­влач­но­сти
исла­ма, за европ­ске и аме­рич­ке про­зе­ли­те, је
упра­во не­ја­сно раз­ли­ко­ва­ње ово­зе­маљ­ског и
ду­хов­ног еле­мен­та, као и ње­го­ва „ма­те­ри­јал­
на“ ес­ха­то­ло­ги­ја би­блиј­ског по­ре­кла, уну­тар
ко­је по­што­ва­ње ма­те­ри­јал­но-те­ле­сног еле­
мен­та ра­ђа, за Евро­пља­ни­на умор­ног од
мо­ра­ли­стич­ких и иде­а­ли­стич­ких пре­кла­па­
ња, на­ду за по­што­ва­њем ње­го­ве пси­хо­со­мат­
ске це­ло­сти из­му­че­не пот­пу­ном се­ку­ла­ри­за­
ци­јом ње­го­ве све­тов­не сва­ко­днев­ни­це. Ја­сно
је да све ово за нас пред­ста­вља гу­би­так у
од­но­су на те­ор­ ет­ску пу­но­ћу исла­ма.
Слич­но се мо­гу схва­ти­ти и де­ша­ва­ња са
бу­ди­змом. У вер­зи­ји ње­го­вог про­ди­ра­ња на
За­пад он је, ка­ко за­па­жа Па­скал Брик­нер [P.
Bruc­kner], до­слов­но не­пре­по­зна­тљив – очи­
глед­но се „ве­стер­ни­зо­вао“. Ни­је ак­це­нат на
ње­го­вим дог­ма­ти­ма, већ до­ла­зи да се уста­
но­ви упра­во на пра­зни­ни ко­ју ства­ра уда­ље­
ност из­ме­ђу те­ор­ и­је и прак­се на За­па­ду. Не
су­прот­ста­вља се хри­шћан­ству, већ опо­на­ша
ње­го­ве те­мељ­не и за­бо­ра­вље­не, из раз­ло­га
ко­је смо го­ре на­ве­ли, ка­рак­те­ри­сти­ке: учи
нас, да­кле, убла­жа­ва­њу стра­сти, про­ла­зно­
сти жи­во­та, по­тре­би за аскестском јед­но­
став­но­шћу и уме­ре­но­шћу, му­дро­сти и
по­што­ва­њу пре­ма тво­ре­ви­
ни. „Опо­на­ша“ ова уче­ња, јер
она у хри­шћан­ској те­о­ло­ги­ји
има­ју дру­ги са­др­жај и дру­га­
чи­ји хо­ри­зонт, пот­пу­но дру­
га­чи­ји од оно­га што на­ла­же
он­то­ло­шка про­ла­зност све­та
и лич­но­сти у бу­ди­зму. Све
ово, као што је по­зна­то, све
тра­ди­ци­о­нал­не бу­ди­стич­ке
или хин­ду­и­стич­ке зе­мље
оче­ку­ју исто­вре­ме­но са
че­жњом ка сво­јој ве­стер­ни­
за­ци­ји, а да при том још
увек ни­је спро­ве­ден ду­бок
ди­ја­лог из­ме­ђу раз­ли­чи­тих
тра­ди­ци­ја ко­ји би та­ко
не­што учи­нио ма­ње кон­
фликт­ним или на­сил­ним.
Освр­ни­мо се са­да и на
пра­во­сла­вље. И ов­де нај­ја­сни­ја те­жња на­ци­
о­нал­ног или на­ци­о­на­ли­стич­ког по­но­са
на­родâ на­ла­же ве­стер­ни­за­ци­ју, док тра­ди­ци­
ја одо­ле­ва. Два фе­но­ме­на, на­рав­но за­пад­ног
ти­па, исто­вре­ме­но се по­ја­вљу­ју. С јед­не
стра­не фун­да­мен­та­ли­зам, као анк­си­о­зна и у
мно­го­ме бе­сми­сле­на идо­ли­за­ци­ја сло­ва тра­
ди­ци­је, уз па­ра­лел­ну рав­но­ду­шност или сла­
бост ди­ја­ло­га са мо­дер­но­шћу; с дру­ге стра­
не, агре­си­ван, кон­флик­тан, про­све­ти­тељ­ски
тип мо­дер­ни­за­ци­је ко­ји у ре­ал­но­сти из­да­је и
на­пу­шта тра­ди­ци­ју или је ко­ри­сти уз про­из­
вољ­ну се­лек­тив­ност. Су­коб ових две­ју
те­жњи је­сте ду­бок и оста­је отво­рен и
не­пред­ви­див.
Шта би­смо мо­гли ре­ћи о бу­дућ­но­сти? У
свим го­ре на­ве­де­ним слу­ча­је­ви­ма оно што
је за­јед­нич­ко је­сте ду­бо­ка те­жња тра­ди­ци­о­
нал­них кул­т у­ра ка за­пад­ном „до­вр­шет­ку
40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
исто­ри­је“, ди­ја­лек­тич­ки ис­пу­ње­ној исто­
рич­но­сти, мо­дер­ни­зо­ва­ној рај­ској мо­гућ­но­
сти ко­лек­тив­ног са­мо­о­ства­ре­ња чо­ве­ка. А
све ово упр­кос аку­му­ли­ра­ним и ка­та­стро­
фал­ним кон­тра­дик­ци­ја­ма за­пад­ног ка­пи­та­
ли­зма чи­ји је глав­ни по­кре­тач, ка­ко за­па­жа
Да­ни­јел Бел [Da­niel Bell], не­до­ста­так „гра­
ни­це пре­сту­па“, уни­ште­ње сва­ке „све­те“
или тра­ди­ци­о­нал­не (по­пут нпр. про­те­
стант­ске ети­ке) ве­ли­чи­не,
по­се­сив­но­шћу и про­из­вољ­
но­шћу без­ум­ног раз­вит­ка,
ко­ји се, опет на хе­ге­лов­ски
на­чин, чи­ни као да ис­па­да
он­то­ло­шким еле­мен­том
за­пад­не мо­дер­но­сти, да­ју­ћи
но­ви­јем за­пад­ном ми­шље­њу
о исто­ри­ји, те­жњу ек­ста­тич­
ке, над­вољ­не и вла­да­ју­ће
тран­сце­ден­тал­но­сти. Ме­ђу­
тим, истин­ска исто­рич­ност
је­сте тре­звен ди­ја­лог из­ме­ђу
кон­крет­них на­ро­да или лич­
но­сти, а не мо­дер­ни­стич­ки
кул­т ур­ни син­кре­ти­зам. Тра­
ди­ци­је и ре­ли­ги­је, сме­ште­не
да­нас у пер­спек­ти­ву са­ме
свет­ске ве­стер­ни­за­ци­је, би
тре­ба­ло да схва­те ве­ли­ку
про­ме­ну исто­риј­ске пер­спек­ти­ве и да де­лу­
ју у ин­тер­ак­ци­ји са њом.
Ни­су све ре­ли­ги­је исте, ни­ти све има­ју
исти део исти­не, као што се че­сто го­во­ри у
окви­ру упра­во овог син­кре­ти­зма. Ве­стер­ни­
стич­ка мо­дер­ни­за­ци­ја мо­же би­ти под­стрек
за је­дан су­штин­ски ди­ја­лог ко­ји би по­ка­зао
ве­ли­ку ду­би­ну ду­хов­них зах­те­ва ко­је су
ство­ри­ле кул­ту­ре и ре­ли­ги­је, вас­пи­та­ва­ју­ћи
исто­вре­ме­но ње­ну ужур­ба­ност. И још би се
ство­ри­ли хо­ри­зон­ти за уну­тра­шњу са­мо­
кри­ти­ку ре­ли­ги­ја и, мо­гу­ће, за бу­ду­ће ис­ти­
ца­ње не јед­не свет­ске ре­ли­ги­је, не­го аутен­
тич­ног са­мо­от­кри­ве­ња Бо­га, ко­је се на­рав­но
за нас хри­шћа­не већ до­го­ди­ло и је­сте Хри­
стос. Ме­ђу­тим, хри­сто­ло­шка тај­на де­лу­је
нео­пи­си­во и на раз­ли­чи­те на­чи­не на чи­та­
вом про­сто­ру људ­ске исто­ри­је...
 Николаос Лудовикос
 Ин­тер­вју са Епи­ско­пом за­пад­но­а­ме­рич­ким

Тема броја
др Мак­си­мом (Васиљевићем)

Разговор водила
Милана Ивковић

П ре­о­све­ће­ни вла­ди­ко, мо­же­те ли

да нам ка­же­те не­ко­ли­ко ре­чи о
то­ме шта је то гло­ба­ли­за­ци­ја и
ка­ко Пра­во­слав­на Цр­ква по­сма­тра са­вре­
ме­не то­ко­ве гло­ба­ли­за­ци­је?
– Као и сва­ки дру­ги жи­ви ор­га­ни­зам, та­ко
и Цр­ква вр­ло ди­на­мич­но осе­ћа ка­ко гло­ба­
ли­за­ци­ја, као но­ва дру­штве­на па­ра­диг­ма,
об­ли­ку­је на­ше жи­во­те. Гло­ба­ли­за­ци­ја је
не­по­бит­на ре­ал­ност, чи­ја су до­ми­нант­на обе­
леж­ја: гло­бал­ни ка­пи­та­ли­зам, гло­бал­на вла­да
и гло­бал­но гра­ђан­ско дру­штво. Уоп­ште­но
го­во­ре­ћи, то је те­жња и де­ло­ва­ње ка по­и­ма­
њу све­та као јед­ног, као це­ли­не. За­то гло­ба­
ли­за­ци­ју схва­там као но­ви по­јам за јед­ну
ста­ру, го­то­во ар­хе­тип­ску, те­жњу и по­ја­ву а то
је сло­же­но пи­та­ње од­но­са „је­дин­ства“ и
„мно­штва“ ко­је од са­мих по­че­та­ка му­чи људ­
ски дух. Ми­слим да је гло­ба­ли­за­ци­ја – за­јед­
но са ње­ним си­но­ни­ми­ма, као што су мон­ди­
ја­ли­за­ци­ја, еку­ме­ни­зам, ин­те­гри­зам, ко­смо­
по­ли­ти­зам и сл. – не­из­бе­жна те­ма за раз­ми­ ни­ма ње­го­вог функ­ци­о­ни­са­ња у том про­це­су
шља­ње о при­ро­ди људ­ског дру­штва и на­чи­ „са­жи­ма­ња све­та“ и кри­ста­ли­са­ња оп­ште

У Хри­сту
све­сти о све­ту као јед­ном. Сва­ка­ко, пи­та­ње
ни­је са­мо те­о­риј­ско не­го се до­ти­че свих
прак­тич­них ви­до­ва жи­во­та. Са раз­ло­гом
сма­трам да је по­сре­ди не са­мо по­ли­тич­ки

је мо­гућ:
не­го ме­та­фи­зич­ки про­блем: ка­ко плу­ра­ли­тет
до­ве­сти у је­дин­ство са Јед­ним, из­бе­ћи пре­ва­
гу јед­ног над мно­гим и vi­ce ver­sa. Глав­но
пи­та­ње је­сте: ка­ко да по­је­ди­нач­но и ло­кал­но

свет без
не бу­де жр­тво­ва­но, или по­сма­тра­но са­мо као
пу­ки шраф у без­лич­ном стро­ју ва­се­љен­ског
ме­ха­ни­зма? Со­ци­о­ло­зи, по­ли­ти­ко­ло­зи и дру­

гра­ни­ца
ги струч­ња­ци нас оба­ве­шта­ва­ју о по­зи­тив­
ним и не­га­тив­ним им­пли­ка­ци­ја­ма овог
фе­но­ме­на кроз еко­ном­ску, по­ли­тич­ку, кул­
тур­ну, тех­нич­ку при­зму – јер то су аспек­ти
кроз ко­је се гло­ба­ли­за­ци­ја ак­тив­но од­ви­ја.

март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41

 z жи­ви­мо ствар­ност гло­ба­ли­за­ци­је
zМи
сва­ко­днев­но – на ко­ји на­чин гло­ба­ли­за­
ци­ја об­ли­ку­је и до­ти­че прак­тич­не ста­
не на­ших жи­во­та? Мо­же­те ли нам
да­ти при­мер?
– Сва­ка­ко, ми жи­ви­мо ту ствар­ност
ни­шта ма­ње од оста­лих гра­ђа­на све­та. Гло­
ба­ли­за­ци­ја је, не за­бо­ра­ви­мо, про­цес ко­ји
тра­је и има сво­ју ди­на­ми­ку, па че­сто ни­смо
у при­ли­ци да ја­сно са­гле­да­ва­мо све про­ме­не
ко­је се та­ко бр­зо од­ви­ја­ју, а са­мим тим нам
из­ми­чу и њи­хо­ве по­сле­ди­це. Ми ви­ди­мо
ка­ко гло­ба­ли­за­ци­ју ка­рак­те­ри­ше убр­за­ње
вре­ме­на и ка­ко она скра­ћу­је дис­тан­цу на
пла­не­тар­ним ни­воу.
Пред иза­зо­вом гло­ба­ли­за­ци­је хри­шћа­ни
не мо­гу за­би­ти гла­ву у пе­сак. Али, ако
по­гле­да­мо на исто­ри­ју ме­то­да су­о­ча­ва­ња
Цр­кве са слич­ним иза­зо­ви­ма ви­де­ће­мо да
су ти ме­то­ди би­ва­ли не­ка­да по­зи­тив­ни
(ли­тур­гиј­ска прак­са) а не­ка­да не­га­тив­ни
(мо­на­штво као кри­тич­но-про­фет­ски став).
Ка­да Цр­ква, пу­тем тзв. „ин­кул­ту­ра­ци­је“ или
ук­ултуровљењa усва­ја не­ки кул­тур­но-ци­ви­
ли­за­циј­ски из­раз, она га исто­вре­ме­но
кр­шта­ва. Али кр­ште­ње је, не за­бо­ра­ви­мо,
смрт. Ка­ко ве­ли Епи­скоп Ата­на­си­је (Јев­тић),
ка­да су Ср­би по­ста­ја­ли хри­шћа­ни, та­да им
је Цр­ква ре­кла: мо­ра да умре си­ро­ви Ср­бин
да би се ро­дио хри­шћа­нин, тј. аутен­тич­ни
чо­век. И тек по­што се то де­си­ло ми смо
до­би­ли срп­ско-пра­во­слав­ну кул­ту­ру, по­зна­
ту још и као све­то­са­вље.
z ће­те ре­ћи да слич­на ана­ло­ги­ја ва­жи
zХо­
и за гло­ба­ли­зам?
– Да, слич­но то­ме, ка­да Цр­ква да­нас при­
хва­та гло­ба­ли­зам, он­да му ка­же: ако хо­ћеш
да бу­деш хри­шћан­ски, мо­ра да у те­би умре
све оно обез­ли­чу­ју­ће, ла­жно, де­мон­ско,
за­во­де­ће на стран­пу­ти­цу. Си­гур­но да са­ма
Цр­ква не би­ва не­так­ну­та ти­ме, али она
мо­ра да са­стра­да­ва са чо­ве­чан­ством а не да
га пре­зи­ре. Ота­да па на­да­ље, оста­је бор­ба
про­тив „ду­ха ово­га све­та“, на ко­ју нас је
Спа­си­тељ по­звао, као и оно сваг­да иза­зов­но
од­ме­ра­ва­ње, кроз при­ма­ње и да­ва­ње. У вре­
ме кад се Он, је­ди­ни Чо­ве­ко­љу­бац, ро­дио,
42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
се­ти­мо се, от­по­че­ла је оно­вре­ме­на гло­ба­ли­
за­ци­ја под Ке­са­ром Ав­гу­стом, о че­му све­до­
чи бо­жић­на хим­но­гра­фи­ја. Не се­ћам се да се
Хри­стос не­где у Је­ван­ђе­љу из­ја­снио по­во­
дом та­да­шњег гло­ба­ли­зма.
До­зво­ли­те ми да ка­жем и ово. Не по­сто­ји
са­мо је­дан, ис­кљу­чи­ви, на­чин су­о­ча­ва­ња са
фе­но­ме­ном „пост­на­ци­о­нал­ног ин­те­гра­ли­
зма“ ка­ко не­ки зо­ву гло­ба­ли­за­ци­ју. У Цр­кви
не­ма јед­но­пар­тиј­ског, мо­но­лит­ног, ста­ва око
та­квих пи­та­ња (ка­ко је ми­слио је­дан до­не­
дав­ни епи­скоп), али оно што, осим тре­зве­
но­сти, мо­ра да кра­си сва­ког је­сте и нео­су­ђи­
ва­ње дру­гих. Бо­јим се да ме­ђу са­вре­ме­ним
трен­до­ви­ма, по­себ­но псе­у­до-зи­лот­ским
по­ја­ва­ма, вла­да све дру­го са­мо не дух хри­
шћан­ског раз­у­ме­ва­ња и нео­су­ђи­ва­ња.
z ли је и у ко­јој ме­ри угро­же­на лич­
zДа
ност чо­ве­ка и ње­гов иден­ти­тет у про­
це­су гло­ба­ли­за­ци­је?
– Да­на­шњи мла­ди чо­век, у пост­мо­дер­ном
21. ве­ку има ва­жан за­да­так да са­чу­ва свој
иден­ти­тет, јер ово вре­ме до­но­си „на­пре­дак“
и екс­пе­ри­мен­ти­са­ње са но­вим ко­смо­по­лит­
ским иден­ти­те­том, пред опа­сно­шћу од бри­
са­ња на­ци­о­нал­ног као не­чег „не­по­пу­лар­
ног“. Са­вре­ме­на дру­штва до­но­се бр­зе про­
ме­не и њих све ви­ше од­ли­ку­је по­сто­ја­ње
фраг­мен­тар­них иден­ти­те­та. Љу­ди ви­ше
не­ма­ју ја­сну, тј. је­дин­стве­ну, сли­ку о то­ме ко
су. То је до­не­ла гло­ба­ли­за­ци­ја – ла­ко­ћа и
уче­ста­лост ко­јом се љу­ди кре­ћу и пу­ту­ју
све­том до­при­но­си да они ви­ше не мо­ра­ју
гра­ди­ти иден­ти­те­те ко­ји се те­ме­ље на ме­сту
где су ро­ђе­ни, и уме­сто то­га мо­гу иза­бра­ти
из ши­ро­ке ле­пе­зе раз­ли­чи­тих иден­ти­те­та.
Мо­гу усво­ји­ти на­чин обла­че­ња и го­во­ра,
вред­но­сти и жи­вот­не сти­ло­ве ко­је год по­же­
ле. То је по­сле­ди­ца пост­мо­дер­не.
z жи ли ов­де она хри­шћан­ска опа­ска о
zВа­
зло­у­по­тре­би бо­гом­да­них до­ба­ра?
– Као што сва­ко до­бро мо­же би­ти зло­у­по­
тре­бље­но, та­ко је и са на­шим да­ро­ви­ма.
Че­сто смо све­до­ци то­га да чо­век, на сва­ком
по­љу де­ло­ва­ња, сво­је бо­гом­да­не та­лан­те
пре­тва­ра у суп­тил­не или ра­зор­не жа­о­ке гре­

ха. Но, не за­бо­ра­ви­мо да је свет ство­рен
ра­ди је­дин­ства а не ра­ди де­о­ба. То је глав­ни
циљ и гло­ба­ли­зма – да свет по­ста­не јед­но.
Хри­шћа­ни пак но­се јед­но ду­бо­ко, аутен­тич­
но, пре­дањ­ско-ли­тур­гиј­ско ис­ку­ство ко­је
нас учи да је је­ди­но у Хри­сту мо­гућ исти­ни­
ти свет и жи­вот без гра­ни­ца! У гло­ба­ли­за­
ци­ји је то де­ло­ва­ње ка је­дин­ству по­вр­шин­
ско. Ада­мо­во при­зва­ње и спо­соб­ност да сав
свет при­ве­де сло­бод­ном и љу­бав­ном је­дин­
ству са Бо­гом, уз очу­ва­ње чу­де­сних ра­зно­
ли­ко­сти у ко­смо­су, мо­же да се пре­тво­ри у
су­прот­ност: у по­ро­бља­ва­ју­ћу гло­бал­ну
за­јед­ни­цу ко­ја по­ти­ре лич­не раз­ли­чи­то­сти,
у гло­бал­но се­ло ко­ме су на­ци­је са­мо „со­ци­
јал­не кон­струк­ци­је“ и пу­ки „дру­штве­ни
аран­жма­ни“, што ће ре­ћи, не­што ве­штач­ко
и при­вре­ме­но.
Сре­ћом, до­кле год чу­ва бо­го­ли­кост, а то
зна­чи сло­бо­ду, чо­век мо­же да се од­у­пи­ре
тим ни­ве­ли­шу­ћим про­це­си­ма, би­ло као
по­је­ди­нац би­ло као за­јед­ни­ца. Не тре­ба да
за­бо­ра­ви­мо да је бла­го­дат Бо­жи­ја та ко­ја
по­ме­ра гра­ни­це људ­ских спо­соб­но­сти,
чи­не­ћи да не­мо­гу­ће по­ста­је мо­гу­ће! Но­си­о­
ци то­га ста­ва и ис­ку­ства су пр­вен­стве­но
Све­ти­те­љи, под­ви­жни­ци, али и дру­ги хе­ро­
ји ду­ха, а че­сто и не­ки „мар­ги­нал­ни“ ли­ко­
ви. Вре­ди про­чи­та­ти тим по­во­дом „Оска­ра
и го­спо­ђу у ру­жи­ча­стом оде­лу“ мо­дер­ног
по­зо­ри­шног пи­сца Е. Шми­та. Цр­ква ће
ис­ку­ше­ње уто­пи­зма као ви­зи­је оп­ште сре­ће
пре­ва­зи­ћи је­ди­но све­шћу о то­ме да „са­вр­
ше­но дру­штво“ не при­па­да исто­ри­ји не­го
бу­ду­ћем Бо­жи­јем Цар­ству, ко­је ни­је де­ло
ру­ку људ­ских не­го – Бо­жи­јих. Чо­век сну­је,
Бог од­ре­ђу­је, ка­же на­род­на му­дрост. Цар­
ство Бо­жи­је као „но­ви Еон“ се не „ства­ра“;
оно до­ла­зи као „ло­пов но­ћу“ (Лк 12, 39). Не
за­бо­ра­ви­мо да су за­хук­та­ли тех­но­ло­шки
раз­вој и раст ма­те­ри­јал­ног стан­дар­да че­сто
би­ли и да­нас је­су симп­то­ми ду­бо­ке ме­та­фи­
зич­ке кри­зе и же­ђи.
z ко­ји на­чин се на­ша Цр­ква и је­рар­
zНа
хи­ја као ње­ни пред­став­ни­ци и учи­те­
љи на­ро­да но­се са иза­зо­ви­ма гло­ба­ли­
за­ци­је?
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43
Тема броја
– Се­ћам се див­ног са­ве­та ко­ји ми је сво­
је­вре­ме­но као мла­дом чо­ве­ку дао бла­же­но­
по­чив­ши Епи­скоп Да­ни­ло Кр­стић: „Тре­ба
бде­ти пла­не­тар­но“. Ти­ме је хтео да ми ка­же
да хри­шћа­ни не тре­ба да се ба­ве са­мо сво­
јим уну­тра­шњим про­бле­ми­ма, би­ло пси­хо­
ло­шким би­ло уско­цр­кве­ним, већ да тре­ба
да из­ла­зи­мо из се­бе у су­срет дру­го­ме.
Та­ко­ђе, си­гу­ран сам да је тај углед­ни срп­
ски епи­скоп био све­стан да из­ме­ђу уто­пиј­
ских гло­ба­ли­ста на ли­бе­рал­ној ле­ви­ци и
нео­им­пе­ри­јал­них гло­бал­них хе­ге­мо­ни­ста
на нео­кон­зер­ва­тив­ној де­сни­ци не­ма
су­штин­ске раз­ли­ке.
Не тре­ба да
за­бо­ра­ви­мо да
је бла­го­дат Бо­жи­ја
та ко­ја по­ме­ра
гра­ни­це људ­ских
спо­соб­но­сти
У цр­кве­но-те­о­ло­шком сми­слу, гло­ба­ли­зам
као пост­мо­дер­ни ин­те­гри­зам не мо­ра
ну­жно да пред­ста­вља зло, с об­зи­ром на
уни­вер­зал­ни ка­рак­тер хри­шћан­ства. Ма
ко­ли­ко би­ло про­же­то ло­кал­ним, кул­тур­ним
кон­тек­стом, хри­шћан­ство исто­вре­ме­но
по­сто­ји и као ка­то­ли­чан­ска, тран­се­по­хал­на
ствар­ност и ис­ку­ство. То је, сма­трам, би­тан
мо­ме­нат за осве­шћи­ва­ње уло­ге Цр­кве у
са­да­шњем тре­нут­ку. Нај­зна­чај­ни­је и нај­у­оч­
љи­ви­је про­ме­не се де­ша­ва­ју упра­во у кул­ту­
ри. При­ме­ра ра­ди, се­ти­мо се Иси­до­ре Се­ку­
лић ко­ја је као хри­шћан­ка од­лич­но осе­ћа­ла
да је кул­ту­ра та ко­ја мо­ра и тре­ба да има
сна­гу да пре­ва­зи­ђе све по­де­ље­но­сти и су­ко­
бе, јер она ди­ше из­над свих тра­гич­них по­де­
ла ме­ђу на­ро­ди­ма. Ме­ђу­тим, она је у сво­је
вре­ме (бал­кан­ских и свет­ских ра­то­ва) би­ла
не­схва­ће­ни ко­смо­по­ли­та. Слич­ну суд­би­ну
до­жи­вља­ва­ју да­нас и дру­ги ме­ђу на­ма.
Са­вре­ме­не про­це­се гло­ба­ли­за­ци­је је ла­ко
пре­по­зна­ти али ни­је ла­ко про­це­ни­ти – а то
је за­да­так цр­кве­них во­ђа – шта је у њи­ма
 про­ви­ден­ци­јал­но, а шта ни­је. Да се раз­у­ме­
мо, не по­сто­ји бе­не­во­лент­на гло­бал­на хе­ге­
мо­ни­ја. Па ипак, по­на­вљам, уз не­ви­ђе­ну
тех­но­ло­шку по­др­шку, гло­ба­ли­зам пру­жа
огром­не олак­ши­це: огром­ну по­кре­тљи­вост
ши­ром зе­мљи­ног ша­ра уз га­ран­ци­ју без­бед­
но­сти, при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма (по­пут
стра­вич­ног зе­мљо­тре­са у Ја­па­ну ко­ји је
мо­би­ли­сао цео свет у пру­жа­њу по­мо­ћи),
мо­гућ­ност ле­кар­ске по­мо­ћи и хи­рур­шких
за­хва­та на раз­да­љи­ну. Или ре­ци­мо, кад
не­ко са оба­ле Па­ци­фи­ка др­жи пре­да­ва­ње
пре­ко скај­па сво­јим сту­ден­ти­ма у Бе­о­гра­ду.
Сви ми за­јед­но, ла­ко при­хва­та­мо ове олак­
ши­це ко­је нам до­но­си гло­ба­ли­за­ци­ја. Ме­ђу­
тим, она тра­жи и од­ре­ђе­не уступ­ке, ко­ји
во­де угро­же­но­сти иден­ти­те­та, илу­зи­ји вир­
ту­ел­них без­лич­них од­но­са, ри­зи­ко­ва­њу
при­ват­но­сти као и еко­ном­ском пре­пу­шта­
њу тран­сна­ци­о­нал­ним ели­та­ма.
z ко је јед­на од глав­них ка­рак­те­ри­
zКа­
сти­ка про­це­са гло­ба­ли­за­ци­је ши­ре­ње
мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма, да ли мо­же­те
не­што ви­ше да нам ка­же­те о том
фе­но­ме­ну с об­зи­ром да сте епи­скоп
За­пад­но­ам ­ е­рич­ке епар­хи­је у ко­јој жи­ве
љу­ди раз­ли­чи­тих ра­са, на­ци­нал­но­сти,
а са­мим тим и кул­ту­ра?
– Мул­ти­кул­ту­рал­ност не мо­ра да иде ру­ку
под ру­ку са гло­ба­ли­змом, и ту се во­ди, ре­као
бих, ве­ли­ка бит­ка. Иде­о­ло­ги­ја вла­да­ју­ћих
ели­та ко­је кон­тро­ли­шу по­лу­ге др­жав­ног апа­
ра­та и кључ­не ме­диј­ске, по­слов­но-фи­нан­сиј­
ске и ака­дем­ске ин­сти­ту­ци­је, још увек ни­је
на­чи­сто с ти­ме ка­ко спро­ве­сти уни­фи­ка­ци­ју
услед мно­штва ра­зно­ли­ких из­ра­за. Ипак,
по­ли­тич­ки си­стем Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких
Др­жа­ва по­ка­зу­је се под­ло­жним про­до­ру
ан­ти­тра­ди­ци­он­ ал­ног и пост­мо­дер­ног по­гле­
да на свет. Мо­жда је Аме­ри­ка је­дан ве­ли­ки
екс­пе­ри­мент у сми­слу да ни­је плод за­јед­нич­
ких ет­нич­ких и је­зич­ких ко­ре­на по­пут, ре­ци­
мо, ин­до­е­вроп­ске по­ро­ди­це на­ро­да (као тво­
ра­ца и но­си­ла­ца европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је).
Она ни­је исто­риј­ски, спон­та­но на­ста­ју­ћи
на­род не­го јед­на „про­ши­ре­на“ по­ро­ди­ца ко­ју
не по­ве­зу­ју то­ли­ко ко­лек­тив­на се­ћа­ња, ве­ро­
44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
ва­ња и сим­бо­ли, ко­ли­ко јед­на гло­бал­на кул­
ту­ра “mel­ting pot-а”, ко­ју би­смо мо­гли на­зва­
ти и „кра­јем кул­ту­ре“.
zУzком сми­слу „крај“...?
– Крај у том сми­слу што ова гло­бал­на кул­
ту­ра, а она је у осно­ви ан­гло­сак­сон­ско-аме­
рич­ка, игра на кар­ту три­ју ба­зич­них људ­
ских ин­сти­ка­та, тј. те­жњи: са­мо­о­др­жа­ње,
до­ми­на­ци­ја и за­до­вољ­ство. И ви ви­ди­те да
са­вре­ме­но кул­тур­но ства­ра­ла­штво, ко­је има
стра­шну ди­на­ми­ку, да­нас углав­ном по­кри­ва
те по­ри­ве и њи­ма се обра­ћа. Па ипак, вла­да­
ви­на ко­ју је по­сти­гао чо­век да­нас је­сте вла­
да­ви­на ума, а не са­мо­га чо­ве­ка. Етич­ки и
естет­ски ре­ла­ти­ви­зам пост­мо­дер­ног до­ба
до­ве­ло је умет­ност у не­ви­ђе­ну кри­зу за ко­ју
про­те­стан­ти­зам не­ма од­го­вор. Про­те­стант­
ска ду­хов­ност је у опа­сно­сти да из­гу­би тран­
сцен­дент­ност, за­то што је, по­пут исла­ма,
Бо­га све­ла на ин­ди­ви­ду­ал­но-при­род­ну
„по­тре­бу“, тј. ге­нет­ско-би­о­хе­миј­ску те­жњу за
ре­ли­ги­јом. Сре­ћом, Бог из­ми­че све­му то­ме.
Као хри­шћа­ни тре­ба да ве­ру­је­мо да ће сло­
бо­да ко­ју Бо­го­чо­век у на­ма по­шту­је и не­гу­је
би­ти и оста­ти при­ли­ка за от­пор би­ло
ка­квим обез­ли­чу­ју­ћим про­це­си­ма, на ми­кро
пла­ну и на гло­бал­ном пла­ну. А наш Го­спод
ни­је де­и­стич­ки Бог ex mac­hi­na, не­го ова­пло­
ће­ни Ло­гос лич­ног исто­риј­ског ан­га­жма­на:
Ема­ну­ил (с на­ма Бог).
zАzис­ку­ство ди­ја­спо­ре...
– Жи­ве­ћи на се­вер­но­а­ме­рич­ком про­сто­
ру све­стан сам ис­ку­ше­ња кроз ко­ја про­ла­
зи наш чо­век. Али, не тре­ба смет­ну­ти с
ума да је то је­дан из­бор ко­ји сва­ко од нас
чи­ни: ли­ша­ва се отаџ­би­не од­ла­зе­ћи у не­по­
зна­т у зе­мљу. За­да­так Цр­кве је, па­ра­док­сал­
но, не то­ли­ко у то­ме да не­гу­је је­зик, фол­
кор и оби­ча­је (ипак је то узак циљ за ње­ну
ми­си­ју) ко­ли­ко да сво­је чла­но­ве „у ту­ђе­му
све­т у“, уво­де­ћи их у за­јед­ни­цу Ли­т ур­ги­је и
под­ви­га, под­сти­че на пра­во­слав­ни етос
не­се­бич­не љу­ба­ви пре­ма свим љу­ди­ма и
вас­це­лој тво­ре­ви­ни. Да ли ми то чи­ни­мо у
до­вољ­ној ме­ри и на пра­ви на­чин, Бог ће
про­су­ди­ти и вре­ме по­ка­за­ти. На жа­лост,

че­сто на­ше па­ро­хи­је и ма­на­сти­ри у „ди­ја­
спо­ри“ ви­ше ли­че на уске ет­нич­ке клу­бо­ве
ко­ји се­ку­лар­ним са­др­жа­ји­ма и пик­ни­ци­ма
пру­жа­ју тре­нут­ну ра­зо­но­ду сво­ме „члан­
ству“, при че­му су Храм и Ли­т ур­ги­ја дру­го­
сте­пе­ни. Не­дав­но су, то­ком ње­го­ве по­се­те
Аме­ри­ци, на­шег Па­три­јар­ха у јед­ном срп­
ском ма­на­сти­ру до­че­ка­ли не у хра­му не­го у
са­ли где су на­сту­па­ле фол­клор­не гру­пе
(мо­же­те за­ми­сли­ти ње­го­во чу­ђе­ње). Од­го­
вор­ност ко­ја ле­жи на епи­ско­пи­ма и све­
ште­ни­ци­ма је огром­на.
Ни­сам си­гу­ран ко­ли­ко се фол­кло­ри­
стич­ким при­сту­пом уоп­ште мо­же па­ри­ра­
ти пост­мо­дер­ном „не­твор­ку“ ствар­но­сти
ко­ја ви­ше ни­је усло­вље­на не-ра­ци­о­нал­
ним им­пул­си­ма као што су осе­ћа­ња, оби­
ча­ји, ве­ра, љу­бав, на­да, страх, раз­ли­ко­ва­
ње из­ме­ђу до­бра и зла, исти­не и ла­жи,
ле­пог и ру­жног.
Ипак, уве­рен сам да сна­жном ве­ром у
Вас­кр­се­ње хри­шћан­ство мо­же да ути­че на
са­вре­ме­не гло­бал­не про­це­се, све­до­че­ћи
Пра­во­сла­вље као аутен­ти­чан на­чин вас­кр­
слог жи­во­та у Хри­сту, а не као ег­зо­тич­ну
ре­ли­ги­ју у мо­ру дру­гих ре­ли­ги­ја.
z че­шће се го­во­ри о то­ме да је јед­на
zСве
од по­сле­ди­ца гло­ба­ли­за­ци­је уни­фи­ка­ци­
ја и обез­ли­ча­ва­ње чо­ве­ка. Ка­ко пра­во­
слав­ни хри­шћа­ни гле­да­ју на овај про­цес
с об­зи­ром на уче­ње Цр­кве да је чо­век
ство­рен по обра­зу и по­до­би­ју Бо­жи­јем?
– Искре­но ве­ру­јем да обез­ли­ча­ва­ње
чо­ве­ка по­чи­ње пре сва­ке гло­ба­ли­за­ци­је, и
на­ста­је гу­бље­њем основ­них пре­ми­са здра­ве
лич­но­сти, а то су: љу­бав, сло­бо­да, бли­жњи,
на пр­вом ме­сту: Бог... Та­ко да је сва­ко на­ше
гу­бље­ње лич­но­сти ини­ци­ра­но сло­же­ни­јим
ду­хов­ним „про­не­ве­ра­ма“ и из­бо­ри­ма, и ту
не­ма слу­чај­но­сти. Ипак, нај­ва­жни­је је да
чо­век има где да се вра­ти, тј. где да су­срет­
не дру­го­га, а тај про­стор су­сре­та је Цр­ква
као ли­т ур­гиј­ско-под­ви­жнич­ка за­јед­ни­ца.
Фил­мо­ви, умет­ност, му­зи­ка – зар све не
по­ка­зу­је нео­б­у­зда­ну че­жњу за за­јед­ни­ча­ре­
њем, и исто­вре­ме­но све­до­чи о про­ма­ша­ји­
ма, о тра­гич­ном оту­ђе­њу и уса­мље­но­сти.
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  45
Тема броја
Гло­ба­ли­за­ци­ја из­но­си пред нас мно­штво
пе­да­го­шких про­бле­ма.
Ико­на Бо­жи­ја у чо­ве­ку је сло­бо­да чо­ве­
ко­ва. Је­дан чо­век мо­же да са­чу­ва образ
дру­штва. Цр­ква, као „ста­до ма­ло“ (Лк 12,
32), та­ко­ђе, по­сто­ји као ква­сац у све­т у не
да­ју­ћи му да се уки­се­ли и као со не до­зво­
ља­ва да чо­веч­ност об­љу­та­ви. У том сми­
слу, на­чи­ни су­че­ља­ва­ња са иза­зо­ви­ма гло­
ба­ли­за­ци­је ни­с у ни­ма­ло „спек­та­ку­лар­ни“.
Они су исти као што су би­ли на по­чет­ку
хри­шћан­ства: тре­зве­ност, па­жња, ра­с у­ђи­
ва­ње, раз­ли­ко­ва­ње ду­хо­ва, бде­ње над вла­
сти­тим из­бо­ри­ма... На­да­све ко­ри­сно упут­
ство у том прав­цу да­је нам ра­но­хри­шћан­
ски спис По­сла­ни­ца Ди­ог­не­т у.
z ко­ји на­чин, по Ва­ма, про­цес гло­ба­
zНа
ли­за­ци­је ути­че на ли­тур­гиј­ску свест
са­вре­ме­них хри­шћа­на, по­го­то­во у
ди­ја­спо­ри?
– Про­це­си гло­ба­ли­за­ци­је би мо­гли би­ти
по­вод и при­ли­ка за сти­ца­ње истин­ске
ли­т ур­гиј­ске све­с ти упра­во за­то што је
Ли­т ур­ги­ја ме­с то у ко­ме се пре­ва­зи­ла­зе
све де­о­бе; све осим јед­не ко­ју уста­но­вљу­је
Кр­ште­ње и пра­во­вер­ност. У за­јед­ни­ци
кр­ште­них чла­но­ва Цр­кве мо­гу сло­бод­но
да са­по­с то­је љу­ди свих иде­о­ло­ги­ја, мо­да,
дру­штве­ног по­ло­жа­ја, под усло­вом да
сво­ја опре­де­ље­ња ста­ве у дру­ги план пред
оп­штим за­јед­ни­штвом. Хри­шћа­нин је
Ли­т ур­ги­јом гра­ђа­нин „ово­га сви­је­та као и
оно­га“. За­то је Цр­ква не­у ­хва­тљи­ва за
на­ци­о­нал­но-по­ли­тич­ке иде­ол­ о­ге, би­ло
ле­ве би­ло де­сне, и не­сво­дљи­ва ни на је­дан
об­лик на­ци­о­нал­не кул­т у­ре ка­му­фли­ра­не
под ви­дом ро­ман­ти­зма, сен­ти­мен­та­ли­зма,
па­га­ни­зма и сл. Цр­ква сво­јом са­бор­ном
при­ро­дом укљу­чу­је и јед­не и дру­ге и тре­
ће, и све: гре­шни­ке, пра­вед­ни­ке, на­ци­о­на­
ли­с те, гло­ба­ли­с те, ло­кал-па­три­о­те, пост­
мо­дер­ни­с те, уко­ли­ко су кр­ште­ни... по­зи­
ва­ју­ћи све да се по­ка­ју и схва­те да „у Хри­
сту не­ма Гр­ка ни Је­вре­ји­на, ни му­шког ни
жен­ског“, ни цр­ног ни бе­лог, тј. про­ла­
зних ка­те­го­ри­ја као што су на­ци­ја и
др­жа­ва и сл.
 У овом сми­слу, је­ди­но нас Ли­т ур­ги­ја
мо­же при­пре­ми­ти за истин­ски су­срет са
иза­зо­вом гло­ба­ли­зма као но­во-ста­рог
им­пе­ри­јал­ног про­јек­та.
z да ли је на­ша Ли­тур­ги­ја да­нас
zНо,
је­дан „кул­тур­ни“ до­га­ђај?
– На­ша Ли­т ур­ги­ја мо­ра да бу­де аутен­
ти­чан чин са­бра­ња и де­ло На­ро­да Бо­жи­
јег, а не фор­мал­ност. Бо­јим се да уко­ли­ко
по том пи­та­њу не­што не учи­ни­мо да
ће­мо из­гу­би­ти и по­след­ње упо­ри­ште за
су­о­ча­ва­ње не са­мо са гло­ба­ли­змом не­го и
са би­ло ко­јим дру­гим иза­зо­вом.
Лич­но ве­ру­јем да је су­че­ља­в а­ње гло­б а­
ли­зма мо­гу­ће на сле­де­ћи на­чин. Уко­ли­ко
Ли­т ур­ги­ја по­с та­не „де­ло на­р о­да“, уме­с то
да слу­жи ин­с тинк­тив­ним „ре­ли­гиј­ским“
по­т ре­б а­ма за пси­хо­ло­шком си­гур­но­шћу
уну­т ар ар­хи­тек­тон­ског про­с то­р а ко­ји
за­до­в о­ља­в а ме­т а­фи­зич­ка тра­г а­ња, та­да
ће­мо до­ћи до из­в ор­ног и исти­но­сног
сми­сла ев­х а­ри­с тиј­ског при­но­ше­ња у
пер­спек­ти­ви Вас­кр­с е­ња. Но да би се
постигao ико­ни­з ам Цар­с тва, ли­т ур­гиј­
ско по­ја­ње тре­б а да бу­де ехо рај­ског сла­
во­сло­вље­ња, а не сен­ти­мен­т ал­на еуфо­
ри­ја хо­р о­в а; на­ша ико­но­гра­фи­ја тре­б а да
осли­ка­в а об­је­ди­ње­ни пеј­з аж не­б е­ског
Је­ру­с а­ли­ма, а не ба­р ок­но-на­т у­р а­ли­с тич­
ку не­ис­к у­п ље­ност хо­р о­хро­но­с а; но­в а
хим­но­гра­фи­ја ва­ља да се осло­б о­ди пот­
чи­ње­но­с ти ра­ци­о­нал­ном, пре­да­на но­в ом
опи­т у Па­ру­си­је; хра­мов­но осве­тље­ње
ва­ља да бу­де од­с у­с тво ве­штач­ких све­
тло­сних ефе­ка­т а; чи­т а­ње и по­ја­ње да се
осло­б о­ди ди­дак­тич­ког ма­ни­р а и ен­т у­зи­
ја­с тич­ких ани­ми­р а­ња; про­по­в ед осло­б о­
ђе­на ре­то­рич­ких екс­к ур­с а у не-цр­кве­н у
те­ма­ти­к у итд.
Ли­т ур­ги­ја ће та­ко об­ли­ко­ва­ти је­дан
етос у на­ма ко­ји ће слу­жи­ти као ан­ти­дот
не са­мо гло­ба­ли­зму не­го и као ан­ти­под
уском ло­ка­ли­зму. Ли­т ур­ги­ја нас уво­ди у
пот­пу­но но­ву ствар­ност, у истин­ску
зе­мљу Чу­да, чи­је раз­у­ме­ва­ње и уче­с то­ва­
ње у њој тре­ба осва­ја­ти ве­ром, на­дом,
љу­ба­вљу!
46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
zДаz ли мо­же­мо да по­сма­тра­мо са­вре­ме­
ни про­цес гло­ба­ли­за­ци­је као иза­зов и
шан­су за Цр­кву у ди­ја­спо­ри?
– Ди­ја­спо­ра је при­мер су­сре­та­ња и про­
жи­ма­ња, аси­ми­ла­ци­је у јед­ном по­зи­тив­ном
сми­слу ре­чи. Упра­во ов­де је шан­са за на­ше
цр­кве­но-кул­тур­но ра­се­ја­ње да се у екли­си­
јал­ном сми­слу та­ко са­бе­ре и ор­га­ни­зу­је ка­ко
би иза­шло у су­срет свим истин­ским по­тре­
ба­ма чо­ве­ка, у ко­је спа­да­ју оби­ча­ји и тра­ди­
ци­ја, али пре све­га – цр­кве­ни про­стор
истин­ске сло­бо­де од смр­ти и гре­ха.
По­је­ди­ни на­ши епи­ско­пи, све­ште­ни­ци и
вер­ни­ци мо­ра­ју да схва­те да Цр­ква ни­је
ин­те­ре­сна иде­о­ло­ги­ја не­го на­дин­те­ре­сна
ли­тур­гиј­ска за­јед­ни­ца, брод спа­се­ња. Тек у
Цр­кви чо­век ће сте­ћи са­мо­вла­сну од­ре­ше­
ност од свих ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ких при­о­ри­
те­та и по­ста­ти збли­жен са ова­пло­ће­ним
Ло­го­сом у за­јед­ни­ци Ду­ха Све­то­га у из­ли­ву
лич­но­сне сло­бо­де и де­лат­не љу­ба­ви.
С дру­ге стра­не, а ово је та­ко­ђе ва­жно,
Цр­ква се у про­сто­ру ова­пло­ћу­је на „ма­те­ри­
ја­лан“, опи­пљив на­чин, те сто­га ни­је чуд­но
што пра­во­слав­ни на­ро­ди ве­ром сво­ју на­ци­
о­нал­ну кул­ту­ру ве­зу­ју за не­про­ла­зне вред­
но­сти. И упра­во због то­га емо­тив­но по­и­сто­
ве­ће­ње са не­ком зе­мљом и на­ци­јом ни­је
„при­ми­тив­но“ и „ира­ци­о­нал­но“, ка­ко твр­де
са­вре­ме­ни мон­ди­ја­ли­сти.
Вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић, Све­ти­тељ
Охрид­ски и Жич­ки, при­мер је јед­ног пра­во­
слав­ног гло­ба­ли­стич­ко-еку­мен­ског ста­ва у
ди­ја­спо­ри. О ње­го­вом хри­шћан­ском ста­ву
пре­ма дру­гом и дру­га­чи­јем, ње­го­вом не­го­
ва­њу еку­мен­ских, ме­ђу­хри­шћан­ских од­но­са,
по­се­ћи­ва­ња про­те­стант­ских хра­мо­ва, бо­го­
слу­же­ња и про­по­ве­да­њу уну­тар тих бо­го­
слу­же­ња – и то до кра­ја ње­го­вог жи­во­та
1956. – мо­жда ни­је по­пу­лар­но го­во­ри­ти у
да­на­шње до­ба. Ипак, ве­ру­јем да дух све­до­
че­ња Вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја ни­је иш­че­зао и да ће
он би­ти во­ди­ља на­шој Цр­кви у ди­ја­спо­ри у
21. ве­ку. То ни­је дух ис­кљу­чи­во­сти не­го
са­бор­ни дух ко­ји, у ду­ху хри­сто­ли­ке и
кр­сто­ли­ке љу­ба­ви, укљу­чу­је, во­ли и спа­са­ва
и Ис­ток и За­пад, и ло­кал­но и уни­вер­зал­но,
и тра­ди­ци­о­нал­но и (пост)мо­дер­но. 

Вла­ди­мир Пе­кић
Има ли пост ве­зе
са гло­ба­ли­змом?
Пи­та­ње ко­је се по­ста­вља ни­је са­мо
да ли је и у ко­јој ме­ри гло­ба­ли­зам
рђав, већ у ко­јој ме­ри је сва­ко од
нас ми­кро­гло­ба­ли­ста?
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47
М
Тема броја
но­ги­ма је по­зна­то да Вас­кр­
шњи пост, у ства­ри, са­чи­ња­ва­
ју два по­ста. Пр­ви се зо­ве све­
та Че­тр­де­сет­ни­ца и тра­је до пра­зни­ка
Цве­ти, док је дру­ги пост Стра­сне сед­ми­
це, на­ста­вља се на Че­тр­де­сет­
ни­цу и тра­је до Вас­кр­са. Број
че­тр­де­сет у Би­бли­ји се по­ми­
ње ви­ше пу­та. По­топ тра­је
че­тр­де­сет да­на, Мој­си­је
по­сти на Си­нај­ској го­ри
че­тр­де­сет да­на пре при­ма­ња
За­ко­на и на­цр­та Ски­ни­је.
Про­рок Или­ја че­тр­де­сет
да­на пу­ту­је до Си­на­ја не би
ли се су­срео са Бо­гом. Тих
че­тр­де­сет да­на озна­ча­ва при­
вре­ме­ни (зе­маљ­ски) пе­ри­од
уса­вр­ша­ва­ња и ис­пу­ње­ња.
Сам Го­спод не­по­сред­но
на­кон кр­ште­ња од­ла­зи, у
Ду­ху, у пу­сти­њу – да по­сти
пре не­ког што поч­не сво­ју
про­по­вед Је­ван­ђе­ља. Упра­во
тај Хри­стов пост је­сте основ
св. Че­тр­де­сет­ни­це ко­јом би
ми тре­ба­ло да по­дра­жа­ва­мо
Хри­ста, од­но­сно Ње­гов пост.
Хри­стос је у пу­сти­њи по­стио,
ка­ко нам ка­же апо­стол и еван­
ђе­лист Ма­теј, че­тр­де­сет да­на
ни­шта не је­ду­ћи (Мт 4, 2).
На­кон то­га му при­сту­па ђа­во,
ку­ша­ју­ћи га са три ис­ку­ше­ња у
ко­ји­ма су оци Цр­кве ви­де­ли
три основ­не стра­сти ко­је ле­же у
сва­ко­ме од нас и ко­је су узрок
свим оста­лим. То су: сла­сто­љу­
бље, сла­во­љу­бље и сре­бро­љу­
бље. Свим овим ис­ку­ше­њи­ма
Го­спод одо­ле­ва та­ко што на
пи­та­ња: Ако си Син Бо­жи­ји...
од­го­ва­ра као чо­век. Јер Го­спод
је­сте уисти­ну чо­век, и као та­кав
ис­пу­ње­ње свог жи­во­та ви­ди у Бо­гу и ре­чи­ма
ње­го­вим. Го­спод на кра­ју го­во­ри Са­та­ни:
Иди од ме­не, Са­та­но, јер је на­пи­са­но: Го­спо­ду
Бо­гу сво­ме кла­њај се и ње­му је­ди­но­ме слу­жи
 (Мт 4, 10). Да­кле, ви­ди­мо да нам ов­де Го­спод
Хри­стос да­је на­чин ка­ко да се из­бо­ри­мо са
де­мон­ским ис­ку­ше­њи­ма. Ви­ди­мо да је Он за
нас пр­ви ко­ји је про­шао пут под­ви­га ко­јим
би тре­ба­ло и ми да се кре­ће­мо. Хри­стос је
наш, ка­ко оци го­во­ре, Под­ви­го­по­ло­жник.
Обра­ти­ће­мо па­жњу на тре­ће ис­ку­ше­ње;
ђа­во Хри­ста во­ди на го­ру вр­ло ви­со­ку и
по­ка­зу­је му сва цар­ства ово­га све­та и го­во­ри
му: Све ово да­ћу те­би ако пад­неш и по­кло­
По­сти­ће­мо за­то да, ка­да нам
при­сту­пи ку­шач, мо­же­мо да му
од­го­во­ри­мо истим оним ре­чи­ма
ко­је му је Хри­стос упу­тио
ниш ми се (Мт 4, 9). Или, дру­гим ре­чи­ма: ја
ћу ти омо­гу­ћи­ти да сво­ју во­љу на­мет­неш сви­
ма, да сви­ма по­ка­жеш ка­ко си до­бар и пра­ве­
дан и да због то­га мо­ра­ју да те слу­ша­ју. Има­
ћеш мо­гућ­ност да дру­ги­ма на­мет­неш свој
li­festyle, свој си­стем вред­но­сти. Да­нас, али и
кроз исто­ри­ју, моћ­ни­ци же­ле да упра­во сви­
ма на­мет­ну на­чин жи­во­та од ко­јег они има­ју
нај­ве­ћу ко­рист. Ни­је ли гло­ба­ли­зам је­дан од
тих на­чи­на? Гло­ба­ли­зам под­ра­зу­ме­ва на­ме­та­
ње јед­ног си­сте­ма вред­но­сти без об­зи­ра
ко­ли­ко он не­ки­ма од­го­ва­ра а не­ки­ма не; без
об­зи­ра на то да ли нас он уни­фор­ми­ше, уки­
да на­шу по­себ­ност и да ли нам то сме­та. У
осно­ви то­га ле­же до­бре иде­је, људ­скост,
по­што­ва­ње раз­ли­чи­то­сти, јед­на­кост, рав­но­
прав­ност. За­и­ста, не­ма ни­че­га ло­шег у то­ме,
на­про­тив. Ме­ђу­тим, на ова­кве иде­је, на ова­
кве вр­ли­не, још До­сто­јев­ски од­го­ва­ра:
Же­нев­ске иде­је, то је вр­ли­на без Хри­ста, дра­
ги при­ја­те­љу, то су да­на­шње иде­је... Оно што
све­му ово­ме не­до­ста­је је­сте Хри­сто­во сми­ре­
ње ко­је је Он по­ка­зао ка­да га је ђа­во ку­шао.
И пи­та­ње ко­је се ов­де по­ста­вља ни­је са­мо да
ли је и у ко­јој ме­ри гло­ба­ли­зам рђав, већ у
ко­јој ме­ри је сва­ко од нас ми­кро­гло­ба­ли­ста?
Ко­ли­ко сва­ко од нас, ко­ји се на­зи­ва­мо хри­
шћа­ни­ма, же­ли да гло­ба­ли­зу­је на­ме­тљи­во
свој ми­кро­ко­смос?
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Од те­ле­сног ка
ду­хов­ном уз­др­жа­њу
У ово вре­ме по­ста, упра­во би тре­ба­ло да о
ово­ме раз­ми­сли­мо. На­им ­ е, у то­ку по­ста сва­
ко од нас се тру­ди да жи­ви вр­лин­ски, да се
ви­ше мо­ли. Но, че­сто у овом рев­но­ва­њу осе­
ти­мо на­дах­ну­ће да и дру­ге „про­све­тли­мо“
тим на­шим по­стом. Пост би тре­ба­ло да нас
во­ди од те­ле­сног уз­др­жа­ња ка ду­хов­ном. Св.
Јо­ван Ле­ствич­ник ка­же: Чуд­но­ва­та ствар:
бес­те­ле­сни ум пр­ља се и там­ни деј­ством
те­ла. А са дру­ге стра­не, не­ве­шта­стве­но
би­ће очи­шћу­је се и уса­вр­ша­ва деј­ством бла­
та.1 Аскет­ска тра­ди­ци­ја нам го­во­ри да он­да
ка­да сто­мак му­чи­мо по­стом вр­ло че­сто се
де­ша­ва да на по­вр­ши­ну из­би­ју гнев, љу­ти­на,
ого­ва­ра­ње, не­тр­пе­љи­вост пре­ма бли­жњи­ма.
То су све ду­шев­не стра­сти ко­је ис­пли­ва­ва­ју
јер их ви­ше не скри­ва ком­фор ко­ји се­би
пру­жа­мо у је­лу и пи­ћу. За све­те оце уга­ђа­ње
сто­ма­ку је­сте основ те­ле­сних стра­сти, али и
ду­шев­них: Ка­да сто­мак гладу­је, ср­це по­ста­је
сми­ре­но. А ка­да се сто­ма­ку уга­ђа, ми­сао
по­ста­је охо­ла. Сте­шња­вај сто­мак, па ћеш и
уста за­тво­ри­ти, јер је­зик до­би­ја сна­гу од
ве­ли­ке ко­ли­чи­не хра­не.
Из пра­во­слав­ног ак­сет­ског ис­ку­ства
ви­ди­мо да је по­треб­но да сво­ју бор­бу са
са­мим со­бом поч­не­мо ти­ме што ће­мо укро­
ти­ти сто­мак. На­ша ин­ди­ви­ду­ал­ност, наш
жи­вот се нај­ви­ше про­ја­вљу­је кроз по­кре­те
те­ла. Због то­га и наш пут под­ви­га ко­ји
вр­ху­ни у љу­ба­ви упра­во по­чи­ње ода­тле.
Ка­да спу­та­мо те­ле­сне стра­сти, на­ше те­ло ће
би­ти учи­тељ ума и основ за бор­бу са стра­
сти­ма ко­је по­ро­бљу­ју на­шу ду­шу. Оци нас
са­ве­т у­ју да у том под­ви­гу, пак, бу­де­мо уме­
ре­ни. Свом сто­ма­ку би тре­ба­ло да да­је­мо
ла­ко свар­љи­ву хра­ну, ка­ко би­смо си­то­шћу
ко­ју нам она пру­жа уга­си­ли же­љу за пре­је­
да­њем, а бр­зим ва­ре­њем се из­ба­ви­ли „од
раз­бук­та­ва­ња по­жу­де“. Ово, та­ко­ђе, за­ви­си
и од на­ше уве­жба­но­сти у под­ви­гу, па би
за­то тре­ба­ло на­ћи ме­ру ко­ја ће нас во­ди­ти
1 Под бла­том ов­де св. Јо­ван ми­сли на те­ло.

ка Бо­гу. Су­прот­но то­ме, ако на се­бе на­ва­
ли­мо пре­ко­ме­ран те­рет вр­ло ла­ко ће­мо
до­ћи у си­т у­а­ци­ју да сво­ју уми­шље­њу пра­
вед­ност де­ли­мо сви­ма без пи­та­ња. Ста­ви­
ће­мо се­бе у цен­тар зби­ва­ња и ми­сли­ти да
смо ме­ри­ло сви­ма. Ти­ме се вра­ћа­мо на
по­че­так. Ни­смо ли та­ко по­ста­ли гло­ба­ли­
сти? Са дру­ге стра­не, не­ма­ју­ћи сна­гу да
из­др­жи­мо, јер нам је во­ља сла­ба, па­шће­мо
у оча­ја­ње и ма­ло­ду­шност. И, у све­тлу ово­га,
да ли он­да за­и­ста у мо­ли­тви св. Је­фре­ма
ово тра­жи­мо: Го­спо­де и Вла­ди­ко жи­во­та
мо­га, дух ле­њо­сти, ча­мо­ти­ње, вла­сто­љу­
бља и пра­зно­сло­вља не дај ми.
Ста­зом по­ста
Да не би­смо па­ли у сла­во­љу­бље, упра­во
по­стом у од­го­ва­ра­ју­ће вре­ме мо­же­мо по­бе­
ди­ти.2 Због то­га нас Цр­ква и по­зи­ва све
за­јед­но на пост, да би тај пост био на­ше
за­јед­нич­ко де­ло. Ако смо чла­но­ви Те­ла Хри­
сто­вог, он­да све аспек­те жи­во­та да­ро­ва­ног
нам у и кроз Хри­ста тре­ба су­штин­ски да
де­ли­мо и у ње­му уче­ству­је­мо. За­то по­стом
не из­ра­жа­ва­мо са­мо лич­но прег­ну­ће, већ
при­пад­ност Цр­кви Хри­сто­вој; по­и­сто­ве­ћу­је­
мо се са Го­спо­дом ко­ји го­во­ри Са­та­ни: Не
жи­ви чо­век о са­мом хле­бу, већ о сва­кој ре­чи
ко­ја из­ла­зи из уста Бо­жи­јих (Мт 4, 4). Зна­ју­
ћи да овим по­дра­жа­ва­мо Го­спо­да Ису­са,
на­ша ми­сао не­ће би­ти гор­да, не­ће дру­ги­ма
би­ти су­ди­ја и не­ће дру­ги­ма на­ме­та­ти се­бе.
Св. Јо­ван Ле­ствич­ник нам ка­же: Не ва­рај се:
ти се не­ћеш осло­боди­ти фа­ра­о­на, ни­ти ћеш
угле­да­ти не­бе­ску Пас­ху, ако не бу­деш јео гор­
ко зе­ље и бес­ква­сни хлеб. Гор­ко зе­ље зна­чи:
на­пор и труд по­ста. А бес­ква­сни хлеб: ми­сао
без над­ме­но­сти.
Има­ју­ћи у ви­ду све ово, мо­же­мо кре­ну­ти
ста­зом по­ста ко­ја нас из без­вод­не пу­сти­ње
во­ди ка оби­љу жи­во­та, тј. Хри­сту. По­сти­ће­
мо за­то да, ка­да нам при­сту­пи ку­шач, мо­же­
мо да му од­го­во­ри­мо истим оним ре­чи­ма
2 
Ле­стви­ца, по­у­ка XIV, Ман. Хи­лан­дар, Бгд. 1997,
стр 97. Ви­ди и исто, стр. 98.
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49
Тема броја
ко­је му је Хри­стос упу­тио. Пост ће нам та­ко
ука­за­ти не на­ме­тљи­вост ово­га све­та и ве­ка,
не са­мо­до­вољ­ност, не его­и­зам, већ ле­по­т у
сми­ре­ња, тр­пе­љи­во­сти; на оне ду­хов­не
вред­но­сти ко­је нас оспо­со­бља­ва­ју да се
уз­не­се­мо у љу­ба­ви ка Бо­гу и у ис­тој не­на­ме­
тљи­вој љу­ба­ви да за­гр­ли­мо бли­жње и сва­
ко­га чо­ве­ка. За­то је пост: од­стра­ње­ње рђа­
вих ми­сли, очи­шће­ње мо­ли­тве, све­тил­ник
ду­ше, спас од огру­бе­ло­сти, две­ри уми­ле­ња,
сми­ре­но уз­ди­са­ње, ве­дра скру­ше­ност, здра­
вље те­ла, ви­нов­ник бе­стра­шћа, от­пу­ште­ње
гре­хо­ва, вра­та и бла­жен­ство ра­ја.3
Иду­ћи овим пу­тем, ис­ку­ше­ње гло­ба­ли­зма
са свим ње­го­вим ма­на­ма, на­ро­чи­то ње­го­ва
при­ме­на у на­шем жи­во­ту не­ће ус­пе­ти да
за­ве­де на­шу ду­шу. Не­ће­мо се пре­тво­ри­ти у
про­по­вед­ни­ке li­festyle-а, у оне чи­је је уче­ње
ап­со­лут­но не­по­гре­ши­во и за­то оба­ве­зу­ју­ће за
све. На­про­тив, од­бив­ши ово ис­ку­ше­ње, као и
Хри­сту, при­сту­пи­ће нам ан­ђе­ли и слу­жи­ће
нам,4 тј. би­ва­ће­мо оно што је сва­ко­ме од нас
Бог на­ме­нио ства­ра­ју­ћи чо­ве­ка – све­ште­ни­ци
тво­ре­ви­не, они ко­ји су при­хва­ти­ли и ко­ји су
ра­све­тли­ли ле­по­ту ли­ка Бо­жи­јег у чо­ве­ку.
Аутор је пре­да­вач вер­ске на­ста­ве
у Пе­тој еко­ном­ској шко­ли у Бе­о­гра­ду
3 Исто, стр. 96.
4 Ви­ди исто, стр. 95.
 Гло­ба­ли­за­ци­ја
ду­хов­них вред­но­сти
К а­да се го­во­ри о иза­зо­ви­ма гло­
ба­ли­за­ци­је, из пра­во­слав­не
пер­спек­ти­ве уоча­ва се је­дан
вр­ло озби­љан про­блем. На­им ­ е, ла­ко је,
шта­ви­ше по­треб­но је и ко­ри­сно, гло­ба­
Вик­тор Ви­ца­но­вић

ли­зо­ва­ти свет­ско тр­жи­ште ро­ба и ка­пи­ Све иде­о­ло­ги­је и то­та­ли­тар­ни

та­ла, ин­фор­ма­ци­о­не, без­бед­но­сне, си­сте­ми има­ли су им­пли­цит­ну
здрав­стве­не или би­ло ко­је дру­ге си­сте­ме
– у ин­те­ре­су бо­љит­ка и на­прет­ка љу­ди и и екс­пли­цит­ну по­ру­ку: не­ма
на­ро­да; али ка­ко, по­ста­вља се пи­та­ње, ал­тер­на­ти­ве за на­ше ци­ље­ве
гло­ба­ли­зо­ва­ти (= об­је­
ди­ни­ти, ује­ди­ни­ти) раз­
ли­чи­те ре­ли­гиј­ске,
ду­хов­не и кул­т у­ро­ло­шке
вред­но­сти?
Мно­ги ће на овом ме­сту
при­ме­ти­ти или при­го­во­
ри­ти да по­сто­ји са­мо
је­дан уни­вер­зал­ни за­кон
људ­ско­сти. То зна­чи:
по­што­ва­ти дру­гог чо­ве­ка,
ува­жа­ва­ти, са­о­се­ћа­ти,
во­ле­ти дру­гог и по­мо­ћи
дру­гом без об­зи­ра на
со­ци­јал­ну дис­тан­цу ко­ја
ре­ал­но по­сто­ји. Ако се
ово­ме при­до­да да су исти­
на, сло­бо­да, прав­да, мир,
со­ли­дар­ност и брат­ство
ме­ђу љу­ди­ма та­ко­ђе уни­
вер­зал­не вред­но­сти, чи­ни
се он­да да се и на пла­ну ду­хов­них вред­но­ са­мо пер­со­ни­фи­ка­ци­ја нај­ви­ших вред­но­сти
сти мо­же по­сти­ћи пла­не­тар­но ује­ди­ње­ње. већ и њи­хов из­вор, ме­ри­ло и циљ. Он је
Ипак, ни­је све та­ко јед­но­став­но. За пра­ Ал­фа и Оме­га. „Од ње­га је и кроз ње­га и
во­слав­не хри­шћа­не, ме­ђу­тим, нај­ве­ћа вред­ ра­ди ње­га све“ (Рим 11, 36). По­врх то­га, Он
ност је са­мо Го­спод Исус Хри­стос. Он сво­ је пут у веч­ни жи­вот. Он је Спа­си­тељ све­та.
јом лич­но­шћу об­у­хва­та све прет­ход­но на­ве­ Ка­ко он­да уме­сто Ње­га за нај­ве­ће вред­но­
де­не уни­вер­зал­не вред­но­сти, али их исто­ сти про­гла­си­ти сло­бо­ду, брат­ство и јед­на­
вре­ме­но и на­ди­ла­зи, јер је као Бо­го­чо­век не кост или де­ри­ва­те на­ве­де­них вред­но­сти

50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011


Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је по­пут пра­ва гра­ђа­на,
прав­не др­жа­ве, сло­бод­ног тр­жи­шта...?
Про­блем уоп­ште ни­је на­и­ван. За са­да се
Хри­стос не­на­ме­тљи­во, али пер­фид­но пре­
ба­цу­је у дру­ги план, у ри­зни­цу раз­ли­чи­тих
ре­ли­гиј­ских и/или ми­то­ло­шких уче­ња, да
би у пр­ви план до­шле све
оне вред­но­сти за­сно­ва­не
по­тре­ба­ма и ци­ље­ви­ма
по­је­дин­ца, од про­за­ич­но
хе­до­ни­стич­ких до мо­рал­но-
ху­ма­ни­стич­ких или ква­зи­
ре­ли­гиј­ских. Иза све­га сто­
ји тен­ден­ци­ја обо­го­тво­ре­
ња чо­ве­ка без Бо­га. Чо­век
сам се­бе про­гла­ша­ва за нај­
ве­ћу вред­ност.
До­ћи ће, ме­ђу­тим, вре­ме
ка­да по­ти­ски­ва­ње Хри­ста
не­ће би­ти ви­ше не­на­ме­тљи­
во, ма­да и као та­кво, на жа­лост хри­шћа­на,
да­је вр­ло зна­чај­не ре­зул­та­те. По­ти­ски­ва­ње
и од­ба­ци­ва­ње Хри­ста по­ста­ће нор­ма, оба­
ве­за и ул­ти­ма­тив­ни зах­тев. А све због „ви­
шег ци­ља“: пла­не­тар­ног ми­ра и бо­љег раз­у­
ме­ва­ња ме­ђу љу­ди­ма и на­ро­ди­ма.
Гло­ба­ли­за­ци­ја: не­до­у­ми­це и бо­ја­зни
Прет­ход­но ре­че­но сма­тра­мо нај­ве­ћим
иза­зо­вом гло­ба­ли­за­ци­је. Ин­те­гра­тив­ни про­
це­си ла­ко мо­гу да скли­зну у иде­о­ло­ги­ју.
Исто­ри­ја нас учи да су све иде­о­ло­ги­је са­др­
жа­ле у ве­ћем или ма­њем сте­пе­ну то­та­ли­
тар­ну ком­по­нен­ту. Због то­га је Хри­сто­ва
на­у­ка увек би­ла пр­ва на уда­ру раз­ли­чи­тих
иде­о­ло­ги­ја (Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја, ко­му­ни­
зам, фа­ши­зам...). Све иде­о­ло­ги­је и то­та­ли­
тар­ни си­сте­ми има­ли су им­пли­цит­ну и екс­
пли­цит­ну по­ру­ку: не­ма ал­тер­на­ти­ве за
на­ше ци­ље­ве (зар не­што слич­но ни­смо
ви­ше пу­та чу­ли и да­нас?). Ка­да не­што мо­ра
да се ура­ди и ка­да за то не по­сто­ји ал­тер­на­
ти­ва он­да се ра­ди о оп­се­сив­но-ком­пул­сив­
ној тен­ден­ци­ји ко­ја је по пра­ви­лу на­го­ве­
штај или симп­том од­ре­ђе­не па­то­ло­ги­је.
Хри­сто­во уче­ње је са­свим дру­га­чи­је по
свом устрој­ству. Го­спод ка­же: „До­ђи­те и
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51
Тема броја
ви­ди­те“ (Јн 1, 39); или: „Ако хо­ћеш са­вр­
шен да бу­деш...“ (Мт 19, 21). Хри­стос
ни­ког не при­мо­ра­ва да га сле­ди. Он не
же­ли да на би­ло ко­ји на­чин по­вре­ди сло­
бо­ду чо­ве­ка, већ упра­во на њој за­сни­ва
свој од­нос са они­ма
ко­ји же­ле да га сле­де.
По­сто­је мно­га пи­та­
ња, не­до­у­ми­це и бо­ја­
зни ка­да је реч о гло­
ба­ли­за­ци­ји. Да ли ће
се од хри­шћа­на тра­
жи­ти да из­јед­на­че
Хри­ста са би­ло ко­јим
осни­ва­чем не­ке ре­ли­
ги­је или вер­ским ли­де­
ром, а све под ви­дом
то­ле­ран­ци­је и ме­ђу­
соб­ног раз­у­ме­ва­ња?
Да ли ће по­што­ва­ње и
оства­ри­ва­ње хри­шћан­ских вред­но­сти уоп­
ште би­ти мо­гу­ће у све­ту гло­ба­ли­зо­ва­них (=
из­ме­ша­них) вред­но­сти? Да ли је гло­ба­ли­за­м
но­ва то­та­ли­тар­на иде­о­ло­ги­ја ко­ја се ус­по­
ста­вља у име не­ка­квих „ви­ших или ми­ле­ни­
јум­ских ци­ље­ва“? Ако ће ис­ход гло­ба­ли­за­
ци­је би­ти ује­ди­ње­но чо­ве­чан­ство, да ли то
зна­чи да ће се са свим др­жа­ва­ма и на­ро­ди­
ма упра­вља­ти из јед­ног цен­тра? Ко ће има­
ти кон­тро­лу над тим цен­тром?
За пра­во­слав­не хри­шћа­не ва­жно је да
оста­ну тре­зве­ни. Ваљ­да је уто­пи­ја из­град­ње
ате­и­стич­ког ко­му­ни­зма би­ла до­бра и
до­вољ­на опо­ме­на за ла­ко­вер­не и на­ив­не да
без Бо­га не мо­же­мо ни­шта чи­ни­ти, а ка­мо­
ли са­ми ства­ра­ти „Цар­ство не­бе­ско“ на
зе­мљи. Гло­ба­ли­за­ци­ја са­др­жи хо­ри­зон­тал­ну
ди­мен­зи­ју, али Хри­сто­ва на­у­ка об­у­хва­та и
хо­ри­зон­тал­ну и вер­ти­кал­ну. Хри­сто­ва на­у­
ка ни­је од овог све­та, али је­сте за овај свет.
Она чо­ве­ку у овом све­ту да­је ес­ха­то­ло­шку
на­ду, отва­ра му вер­ти­кал­ну пер­спек­ти­ву
за­јед­ни­це са Бо­гом у веч­но­сти. Зар би та­кву
уз­ви­ше­ну на­у­ку тре­ба­ло по­ти­сну­ти, за­бо­ра­
ви­ти или од­ба­ци­ти због ово­свет­ских ин­те­
гра­циј­ских про­це­са гло­ба­ли­за­ци­је?
Аутор је психолог
у Деветој београдској гимназији
 Став Ру­ске Цр­кве пре­ма
про­бле­ми­ма гло­ба­ли­за­ци­је
Црква Василија Блаженог:
Црвени трг у Москви

Владимир Марјановић

Цр­ква од­би­ја и не при­хва­та

по­је­ди­не, не­га­тив­не стра­не
гло­ба­ли­за­ци­је

Г ло­ба­ли­за­ци­ја пред­ста­вља отва­ра­

ње и ши­ре­ње гра­ни­ца при­вре­де,
ко­му­ни­ка­ци­ја и ин­фор­ма­ци­ја, а
ка­рак­те­ри­шу је ви­со­ка по­кре­тљи­вост
љу­ди, иде­ја, ро­ба и ка­пи­та­ла. Она је
не­по­вра­тан про­цес ко­ји отва­ра ве­ли­ке
по­ли­тич­ке, еко­ном­ске, тех­но­ло­шке и дру­
штве­не мо­гућ­но­сти, док са дру­ге стра­не
до­во­ди до не­јед­на­ке рас­по­де­ле бо­гат­ства,
ка­ко на ме­ђу­на­род­ном ни­воу та­ко и уну­
тар са­мих на­ци­о­нал­них др­жа­ва. Као
та­ква, гло­ба­ли­за­ци­ја пред­ста­вља ве­ли­ки
иза­зов свим ре­ли­ги­ја­ма и цр­ква­ма, ко­је
су ве­ћи­ном уни­вер­зал­ног ка­рак­те­ра. У
Пра­во­слав­ној Цр­кви овај фе­но­мен ни­је
ни ма­ло за­не­ма­рен, већ на­про­тив, пред­
ста­вља пред­мет број­них раз­ма­тра­ња и
раз­ми­шља­ња. из­ме­ђу оста­лих и на про­бле­ме и пи­та­ња
За Пра­во­слав­ну Цр­кву се обич­но ка­же гло­ба­ли­за­ци­је. У по­след­њој гла­ви овог
да не­ма раз­ви­је­ну со­ци­јал­ну те­ор­ и­ју као до­ку­мен­та, под бро­јем ше­сна­ест, об­ра­ђе­на
што је то слу­чај са за­пад­ним хри­шћа­ни­ма. је те­ма ме­ђу­на­род­них од­но­са – про­бле­ми
Ру­ска Цр­ква, као по­ме­сна цр­ква, на­пра­ви­ гло­ба­ли­за­ци­је и се­ку­ла­ри­за­ци­је из пра­во­
ла је ве­ли­ки ис­ко­рак ка­да је со­ци­јал­но уче­ слав­не, хри­шћан­ске пер­спек­ти­ве.
ње у пи­та­њу, ја­сно де­фи­ни­шу­ћи сво­је ста­
во­ве пре­ма број­ним дру­штве­ним пи­та­њи­ „Бог ни­је у си­ли, не­го у прав­ди“
ма. До­ку­мент Осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је
Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве одо­брен је и об­ја­ Јед­но од основ­них на­че­ла ко­ја се на­во­де
вљен на Са­бо­ру епи­ско­па Мо­сков­ске ка­да су у пи­та­њу од­но­си из­ме­ђу на­ро­да
Па­три­јар­ши­је на ју­би­лар­ном за­се­да­њу је­сте то да је „хри­шћан­ски иде­ал по­на­ша­
2000. го­ди­не, а са­др­жи број­не од­го­во­ре, ња на­ро­да и вла­де у обла­сти ме­ђу­на­род­них

52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011


од­но­са са­др­жан у еван­ђел­ском злат­ном
пра­ви­лу: ‘Све, да­кле, што хо­ће­те да чи­не
ва­ма љу­ди, та­ко чи­ни­те и ви њи­ма’ (Мт. 7,
12). Др­же­ћи се овог на­че­ла, и то не са­мо у
лич­ној не­го и у дру­штве­ној фор­ми, пра­во­
слав­ни хри­шћа­ни мо­ра­ју има­ти на уму да
‘Бог ни­је у си­ли не­го у прав­ди’“ (Осно­ви
со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не
Цр­кве, 2007:192). Ру­ска Цр­ква се од­у­пи­ре
сва­ком об­ли­ку по­ли­тич­ке и вој­не до­ми­на­
ци­је и по­зи­ва сво­је вер­ни­ке да те­же ства­
ра­њу та­кве ат­мос­фе­ре у ко­јој ће слу­жи­ти
ка­ко ин­те­ре­си­ма свог на­ро­да, та­ко и чи­та­
вом чо­ве­чан­ству. „Од­но­си ме­ђу на­ро­ди­ма
и др­жа­ва­ма мо­ра­ју би­ти усме­ре­ни ка ми­ру,
со­ли­дар­но­сти и са­рад­њи“ (Осно­ви со­ци­јал­
не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве,
2007:193). По­ред то­га, на ви­ше­на­ци­о­нал­не
др­жа­ве гле­да са ве­ћом сим­па­ти­јом не­го на
мо­но­ет­нич­ке, сма­тра­ју­ћи по­ку­ша­је ства­ра­
ња ет­нич­ких др­жа­ва узро­ком број­них
ра­то­ва и су­ко­ба.
Гло­ба­ли­за­ци­ју Ру­ска Цр­ква сма­тра не­ми­
нов­ном. Еко­ном­ска гло­ба­ли­за­ци­ја под­ра­
зу­ме­ва до­ми­на­ци­ју мул­ти­на­ци­о­нал­них
ком­па­ни­ја у ко­ју се из­ра­жа­ва сум­ња, јер
љу­ди ко­ји се на­ла­зе на вр­ху тих кор­по­ра­
ци­ја – ко­је не за­ни­ма­ју тра­ди­ци­ја и ду­хов­
не вред­но­сти – има­ју огром­ну и нео­гра­ни­
че­ну моћ. Фи­нан­сиј­ске мал­вер­за­ци­је по­ве­
за­не са тим, као и ста­вља­ње при­о­ри­те­та
про­фи­та и ка­пи­та­ла над ра­дом и чо­ве­ком
не мо­гу да бу­ду при­хва­тљи­ви за пра­во­
слав­не. „При­зна­ју­ћи не­из­бе­жност и при­
род­ност про­це­са гло­ба­ли­за­ци­је, ко­ји у
мно­го че­му до­при­но­се ко­му­ни­ка­ци­ји ме­ђу
љу­ди­ма, ши­ре­њу ин­фор­ма­ци­ја и ефи­ка­
сној при­вред­но пред­у­зет­нич­кој де­лат­но­
сти, Цр­ква исто­вре­ме­но скре­ће па­жњу на
уну­тра­шњу про­тив­реч­ност ових про­це­са и
на опа­сно­сти ко­је су са њи­ма по­ве­за­не.“
(Осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­
слав­не Цр­кве, 2007:200) На кул­т ур­ном пла­
ну Ру­ска Цр­ква из­ра­жа­ва сво­је про­ти­вље­
ње ду­хов­ној уни­фи­ка­ци­ји и по­др­жа­ва очу­
ва­ње аутох­то­них на­ци­о­нал­них кул­т у­ра
ко­је су про­же­те хри­шћан­ском ве­ром и ко­ју
су вер­ни­ци оба­ве­зни да чу­ва­ју и не­гу­ју.
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53
Тема броја
„Иза­зов гло­ба­ли­за­ци­је, у це­ли­ни по­сма­
тра­но, зах­те­ва од са­вре­ме­ног дру­штва
до­сто­јан од­го­вор, за­сно­ван на бри­зи за очу­
ва­ње мир­ног и до­сто­јан­стве­ног жи­во­та за
све љу­де, у скла­ду са те­жњом ка њи­хо­вом
ду­хов­ном уса­вр­ша­ва­њу. Осим то­га, нео­пх­ од­
но је по­сти­ћи та­кво уре­ђе­ње све­та ко­је би се
гра­ди­ло на на­че­ли­ма пра­вич­но­сти и јед­на­
ко­сти љу­ди пред Бо­гом и ко­је би спре­чи­ло
гу­ше­ње њи­хо­ве во­ље од стра­не на­ци­о­нал­
них или гло­бал­них цен­та­ра по­ли­тич­ког, еко­
ном­ског и ин­фор­ма­ци­о­ног ути­ца­ја“ (Осно­ви
со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не
Цр­кве, 2007:201).
Из­бе­га­ва­ње крај­но­сти
Уме­рен и урав­но­те­жен став пре­ма гло­ба­
ли­за­циј­ским про­це­си­ма је оно што пре­о­вла­
ђу­је у овом до­ку­мен­ту. Ру­ска Цр­ква се овим
до­ку­мен­том опре­де­ли­ла за из­бе­га­ва­ње крај­
но­сти оду­ше­вља­ва­ња гло­ба­ли­за­ци­јом као
иде­ал­ног уре­ђе­ња ми­ра и бла­го­ста­ња, као и
па­нич­ног не­ги­ра­ња са­вре­ме­них тен­ден­ци­ја.
Ру­ска Пра­во­слав­на Цр­ква из­не­ла је свој став
ја­сно, али он ва­жи и оба­ве­зу­ју­ћи је са­мо за
ту по­ме­сну цр­кву. Ипак се мо­же на­пра­ви­ти
од­ре­ђе­ни пре­сек и за­кљу­чи­ти да Пра­во­слав­
на Цр­ква од­би­ја и не при­хва­та по­је­ди­не,
не­га­тив­не стра­не гло­ба­ли­за­ци­је по­пут кон­
цен­тра­ци­је еко­ном­ске, по­ли­тич­ке и вој­не
мо­ћи код ма­лог бро­ја љу­ди, или пак уни­фи­
ка­ци­ју све­та ко­ја би во­ди­ла бри­са­њу на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та. Са дру­ге стра­не, гло­ба­
ли­за­ци­ја под­се­ћа пра­во­слав­не на ва­се­љен­
ски ка­рак­тер Цр­кве. Пра­во­слав­но хри­шћан­
ство сто­ји из­над гло­ба­ли­за­ци­је и ан­ти­гло­ба­
ли­зма јер је ње­го­ва уло­га пре све­га усред­сре­
ђе­на на спа­се­ње чо­ве­ка у свим вре­ме­ни­ма и
исто­риј­ским епо­ха­ма. 
Из­вор: Ју­би­лар­но за­се­да­ње Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра
Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, Осно­ви со­ци­јал­не
кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, Но­ви
Сад, Бе­се­да, 2007, 192, 193, 199, 200, 201.
На­по­ме­на: Це­ло­куп­на вер­зи­ја аутор­ског тек­ста
на­ла­зи се у Те­о­ло­шком ча­со­пи­су број 10,
под на­зи­вом „Пра­во­слав­ни по­гле­ди на
гло­ба­ли­за­ци­ју“.
 Девојка разговара
мобилним
телефоном: рад о.
Стаматиса Склириса
Ч е­сто се у про­те­клој де­це­ни­ји го­во­
ри­ло о ути­ца­ју са­вре­ме­них трен­до­
ва на раз­вој чо­ве­ка и дру­штва уоп­
ште, по­себ­но нај­мла­ђих. Не­ка­да су при­че
би­ле кон­струк­тив­не, а че­сто смо има­ли пра­
зно­сло­вље ко­је нам ни­је по­ну­ди­ло кон­крет­на
ре­ше­ња. Са­свим је оче­ки­ва­но да се дру­штво
кроз исто­ри­ју раз­ви­ја и да те­жи бо­љит­ку.
За­што он­да то­ли­ко по­ви­ка на ште­тан ути­цај
тог и та­квог раз­во­ја?
Ин­ду­стриј­ским на­прет­ком, чо­век се­би омо­
гу­ћа­ва ви­ши сте­пен комoдите­та, ис­пу­ња­ва­ју­ћи
сво­је, све ве­ће, хе­до­ни­стич­ке стан­дар­де.
Мо­дер­ни­за­ци­ја је омо­гу­ћи­ла да до­би­је­мо ви­ше
вре­ме­на за се­бе и на­ше нај­бли­же, али се оно
рет­ко ко­ри­сти на тај на­чин. Уме­сто ба­вље­ња
спор­том, до­би­ја­мо па­сив­не по­сма­тра­че спорт­
ских де­ша­ва­ња; уме­сто љу­ди ко­ји чи­та­ју и
пер­ма­нент­но ра­де на се­би и свом обра­зо­ва­њу,
до­би­ја­мо ар­ми­је оних чи­ја се чу­ла за­т у­пљу­ју
три­ви­јал­ним еми­си­ја­ма. Ви­ше не ко­ри­сти­мо
тех­ни­ку да би нам олак­ша­ла жи­вот, већ смо
по­ста­ли ње­ни ро­бо­ви (ауто­мо­би­лом се пре­ла­
зе и нај­ма­ње раз­да­љи­не, те­ле­ви­зи­ја ни­је сред­
ство ин­фор­ми­са­ња већ стил жи­во­та, мо­бил­ни
54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
Иза­зо­ви
са­вре­ме­ног
дру­штва
Сања Станишић
Ви­ше не ко­ри­сти­мо тех­ни­ку да би
нам олак­ша­ла жи­вот, већ смо
по­ста­ли ње­ни ро­бо­ви
те­ле­фон и „со­ци­јал­ни сер­ви­си“ на ин­тер­не­т у
за­ме­на за при­ја­те­ље...). Тра­же­ње уто­пиј­ског
сми­сла у овим ства­ри­ма не мо­же по­ста­ви­ти
стан­дар­де бо­љег жи­во­та. Опет, за­што ве­ћи­на
не успе­ва да на­чи­ни ја­сну раз­ли­ку из­ме­ђу
ко­ри­сног и по­треб­ног на јед­ној, и за­бав­ног и
ма­ње по­треб­ног на дру­гој? Ре­ше­ње се мо­же
на­ћи у са­вре­ме­ном по­сло­ва­њу и ње­го­вој
ин­стан­ци – мар­ке­тин­гу.
Пси­хо­ло­ги­ја мар­ке­тин­га (Д. Кр­стић, Пси­хо­ло­
шки реч­ник, Бе­о­град 1988, стр. 316) на­во­ди да је
мар­ке­тинг „гра­на при­ме­ње­не пси­хо­ло­ги­је ко­ја
се ба­ви по­ну­дом и по­тра­жњом као пси­хо­ло­
шким фе­но­ме­ном на тр­жи­шту. Тер­мин је но­ви­
јег по­ре­кла и об­у­хва­та ра­ни­је пси­хо­ло­ги­је
ре­кла­ме (огла­ша­ва­ња), про­да­је, об­ли­ка про­из­во­
да (ди­зај­на), струк­ту­ре лич­но­сти про­дав­ца, ста­
во­ва по­тро­ша­ча, јав­ног мње­ња итд“. Сто­га, да би
се мо­гли дис­тан­ци­ра­ти од оно­га што се на
тр­жи­шту ну­ди, по­тро­ша­чи мо­ра­ју раз­у­ме­ти
свр­ху ре­кла­ме ко­ју ће ви­де­ти у ме­ди­ји­ма. По­јед­
но­ста­вље­но: свр­ха мар­ке­тин­га је да про­да ро­бу
и/или услу­гу и ти­ме до­не­се про­фит, ства­ра­ју­ћи
при­том по­тро­ша­че ко­ји ће се увек из­но­ва вра­
ћа­ти том брен­ду (роб­ној мар­ки). За­што је бит­но

раз­у­ме­ти мар­ке­тинг и ко­ли­ко ду­бо­ко у том
схва­та­њу ње­го­вог функ­ци­он­са­ња тре­ба ићи?
Сва­ка­ко да по­тро­шач не мо­ра да по­зна­је на­чин
функ­ци­о­ни­са­ња мар­ке­тин­га у том оби­му и са
тим сми­слом ка­ко то чи­не они чи­ја је то про­фе­
си­ја, али тре­ба да раз­у­ме­ју основ­не за­ко­не
тр­жи­шта и да схва­те да сва­ка ку­по­ви­на озна­ча­
ва одва­ја­ње свог за­ра­ђе­ног нов­ца за­рад ро­бе
или услу­ге. Не­ма емо­ци­ја, не­ма при­ја­тељ­ства;
про­да­вац не це­ни куп­ца, већ но­вац ко­ји ће он
из­дво­ји­ти. И нај­ва­жни­је: не­ма ства­ра­ња „но­вог
цен­тра гра­да“. Ту­жна је чи­ње­ни­ца да мла­ди у
окви­ру са­вре­ме­них про­дај­них цен­та­ра (или­ти
шо­пинг мо­ло­ва) про­во­де са­те сва­ко­га да­на. Ла­ко
би­смо мо­гли ис­ко­ри­сти­ти фло­ску­лу „а што се не
ба­ве спор­том“ или „што не чи­та­ју“, али чи­ње­ни­
це по­ка­зу­ју да нам је омла­дин­ски спорт у ло­шем
ста­њу, док са дру­ге стра­не, ни мла­ди ни­су пре­
ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­ни за ње­га. О чи­та­њу не­ком
дру­гом при­ли­ком.
Про­дај­ни цен­три
Мо­же ли он­да про­дај­ни цен­тар би­ти део
не­чи­јег из­ла­ска? Шта ту има што не­ма не­где
дру­где? Низ про­дај­них обје­ка­та (ко­ји оче­ку­ју да
за­ра­де на по­се­ти­о­ци­ма), ка­фи­ћи и за­бав­ни са­др­
жа­ји. Као и би­ло ко­ји дру­ги део гра­да. До­ду­ше,
ов­де је вен­ти­ла­ци­ја ве­штач­ка. Па ако љу­ди ола­
ко па­да­ју под ути­цај мар­ке­тин­га и про­во­де са­те
у уто­пиј­ском све­ту шља­ште­ћих из­ло­га, ка­ко да
се од њих дис­тан­ци­ра­ју? Тре­ба да це­не се­бе и
љу­де око се­бе. Но­вац, као ста­ту­сни сим­бол,
по­себ­но на­шег по­о­дав­но по­ср­ну­лог дру­штва,
отва­ра вра­та ла­жне иде­о­ло­ги­је и си­сте­ма вред­
но­сти. Тач­но је да се без ње­га не мо­же, али тре­ба
раз­лу­чи­ти и ко­ја је то гра­ни­ца до ко­је уме­мо да
њи­ме кон­тро­ли­ше­мо.
Ка­ко би­смо пла­стич­но спо­ји­ли до­са­да­шњу
при­чу, нај­бо­ље је пред­ста­ви­ти је кроз сле­де­ће
чи­ње­ни­це: мер­це­дес је по­у­здан и ква­ли­те­тан
ауто; брај­тлинг су вр­хун­ски швај­цар­ски ча­сов­
ни­ци; Кел­вин Клајн про­из­во­ди удоб­ну гар­де­ро­
бу; Кар­ти­је је си­но­ним за пре­сти­жан на­кит...
Мо­гли би­смо да на­во­ди­мо и пи­ћа, ре­сто­ра­не,
ме­ста за од­мор... Дру­га­чи­ја пер­цеп­ци­ја ових
ин­фор­ма­ци­ја до­во­ди нас до по­да­та­ка да: ауто­
мо­бил слу­жи да се пре­ве­зу љу­ди и ро­ба од тач­
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55
Тема броја
ке А до тач­ке Б; ча­сов­ник по­ка­зу­је тач­но вре­ме;
оде­ћа слу­жи да нас угре­је и за­шти­ти од спо­ља­
шњих ути­ца­ја; на­кит слу­жи да би­смо опо­на­ша­
ли за­во­дљи­ве пле­со­ве жи­во­тињ­ског све­та.... А
за­пра­во иза све­га то­га ле­жи са­мо же­ља за ве­ћом
за­ра­дом про­из­во­ђа­ча, и не­по­треб­на фру­стри­ра­
ност куп­ца ко­ји се­би ни­је у мо­гућ­но­сти да при­
у­шти не­што од тог „ча­роб­ног све­та“ та­ко­зва­не
„ви­ше“ кла­се. Са­ма чи­ње­ни­ца да „кла­се“ да­нас
ви­ше не чи­ни зна­ње већ бан­ков­ни сал­до, по­ка­
за­тељ је ре­ал­но­сти са­вре­ме­ног све­та. Пр­ви кон­
тра ар­гу­мент је ба­на­ли­зо­ва­ње све­га на­ве­де­ног,
што је пот­пу­но тач­но. Ма­те­ри­јал­на ствар не
за­слу­жу­је да се дру­га­чи­је пер­ци­пи­ра. Ка­ко је то
св. Ни­ко­лај Жич­ки ле­по пред­ста­вио у јед­ном
ра­су­ђи­ва­њу у „Охрид­ском про­ло­гу“, ка­да је
не­ки фи­ло­зоф ви­део мла­ди­ћа да се гор­ди сво­
јим оде­лом, шап­нуо му је: „То исто ру­но но­сио
је пре те­бе ован, па ипак је био са­мо ован!“
Ин­тер­нет
Ин­тер­нет се од од­лич­не за­ми­сли све ви­ше
пре­тва­ра у по­шаст XXI ве­ка. Нео­спор­но је да
се ма­са ин­фор­ма­ци­ја мо­же про­на­ћи на ми­ли­о­
ни­ма стра­ни­ца до­ступ­ним на ве­бу, али је он
исто­вре­ме­но и си­стем мрач­них ули­ца у ко­ји­ма
вре­ба­ју раз­ли­чи­те опа­сно­сти. Сва­ка­ко да ни­ко
од нас не же­ли да се из­ло­жи про­бле­му, али
ка­да је реч о ин­тер­не­т у, те прет­ње су за­пра­во
знат­но из­ра­же­ни­је. Пр­во, ко­ри­сник ни­је у
мо­гућ­но­сти да ра­за­зна шта је опа­сно а шта не.
Дру­ги про­блем је ја­ко ни­зак сте­пен ин­фор­ма­
тич­ке пи­сме­но­сти ко­ри­сни­ка ин­тер­не­та. Да не
по­ми­ње­мо да се при­ли­ком ку­по­ви­не ра­чу­на­ра
љу­ди од­лу­чу­ју за на­бав­ку не оно­га што мо­же
ис­пу­ни­ти њи­хо­ве основ­не по­тре­бе, већ се
ку­пу­ју ра­чу­нар­ске кон­фи­гу­ра­ци­је ко­је ко­шта­ју
знат­но ви­ше да би се мо­гле по­кре­ну­ти нај­но­
ви­је игре. Па­ра­докс иза ко­јег, по­но­во, сто­ји
мар­ке­тинг. Ко­је опа­сно­сти то уоп­ште вре­ба­ју
на ин­тер­не­т у? Од раз­ли­чи­тих вр­ста ма­ли­ци­о­
зних ко­до­ва (ви­ру­си, тро­јан­ци итд.), пре­ко
кра­ђе бро­је­ва кре­дит­них кар­ти­ца и иден­ти­те­
та, до из­ла­га­ња оп­сце­ним са­др­жа­ји­ма. Све ово,
што је нај­го­ре, ни­је про­блем ко­јем су из­ло­же­на
са­мо де­ца, већ и њи­хо­ви ро­ди­те­љи ко­ји за­пра­
во знат­но ма­ње раз­у­ме­ју ка­ко све функ­ци­о­ни­
ше, а при­том не же­ле да се ин­фор­ма­тич­ки
обра­зу­ју. Уз то, да ствар бу­де го­ра, по­сто­је и
раз­ли­чи­те „књи­ге“ о ра­чу­на­ри­ма чи­ји са­др­жај
пот­пу­но по­гре­шно еду­ку­је чи­та­о­це!
Но, ни­су са­мо ово про­бле­ми ин­тер­нет дру­
штва. По­сто­ји је­дан, ко­ји на пр­ви по­глед де­лу­је
бе­за­зле­но, али у се­би кри­је оту­ђе­ност. Реч је о
„со­ци­јал­ним сер­ви­си­ма“, што је по­ма­ло иро­
нич­но, јер упра­во они ра­де на вир­ту­ел­ном
по­ве­зи­ва­њу љу­ди ко­ји, па­ра­док­сал­но, све ма­ње
вре­ме­на про­во­де у дру­же­њу са ре­ал­ним љу­ди­
ма. Мре­же по­пут Феј­сбу­ка, Тви­те­ра и раз­ли­чи­
тих вр­ста сер­ви­са за раз­ме­ну по­ру­ка (чет)
ства­ра­ју од сво­јих ко­ри­сни­ка за­ви­сни­ке ко­ји су
у ста­њу да про­ве­ду са­те пред екра­ном ра­чу­на­
ра. Да ли је то вре­ме би­ло кон­струк­тив­но?
До­ми­ни­ра, на жа­лост, не­га­ти­ван од­го­вор. Је­дан
од че­стих од­го­во­ра за­што се не дру­же са при­ја­
те­љи­ма већ са њи­ма ко­му­ни­ци­ра­ју пре­ко
ин­тер­не­та (иако су јед­ни од дру­гих по не­кад
уда­ље­ни све­га не­ко­ли­ко бло­ко­ва), је тај што
не­ма­ју нов­ца за из­ла­зак. Да­кле, ни­је бит­но
са­мо са ким се­диш, већ где се­диш и ко­га ћеш
ви­де­ти, од­но­сно, ко ће те­бе при­ме­ти­ти. Бек­
ством у вир­ту­ел­ни свет, тро­шко­ви се сма­њу­ју,
али се пра­ви и оту­ђе­ност од дру­гих. А зна­мо да
пра­во­слав­но уче­ње укљу­чу­је дру­гу осо­бу ко­ја
нам је по­треб­на да би по­твр­ди­ла нас као лич­
ност. Зна­чи ли то он­да да се у то дог­мат­ско уче­
ње ура­чу­на­ва и вир­ту­ел­но при­ја­тељ­ство?!
Со­ци­јал­ни сер­ви­си, ако се ко­ри­сте, тре­ба
да се при­хва­те упра­во на на­чин ко­ји за­слу­жу­
ју: као брз и јеф­тин си­стем ко­му­ни­ка­ци­је, али
не и као за­ме­на за дру­же­ње. Ку­по­ви­на ра­чу­
на­ра и ра­чу­нар­ске опре­ме тре­ба да оправ­да­ва
свр­ху упо­тре­бе: не­ка­да се сло­же­не ства­ри на
ра­чу­на­ру мо­гу ура­ди­ти и на сла­би­јој кон­фи­
гу­ра­ци­ји, па ов­де ни­је реч о то­ме да то тре­ба
да се ку­пи, већ је по­ен­та у то­ме ко­ли­ко не­ко
зна. Онај ко зна, он ће уме­ти да то ре­а­ли­зу­је у
да­тим мо­гућ­но­сти­ма.
Зна­ње је део на­шег иден­ти­те­та и је­дан од
на­чи­на за сти­ца­ње фи­нан­си­ја. Сто­га је по­треб­
но би­ти му­дар и це­ни­ти свој рад. Сво­ју му­дрост
тре­ба по­де­ли­ти са оста­ли­ма. У то­ме је циљ хри­
шћан­ског уче­ња у све­ту са­вре­ме­них иза­зо­ва.
Ауторка је вероучитељица у
Архиепископији београдско-карловачкој
56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
П ре пар го­ди­на је об­ја­вље­на
за­ни­мљи­ва књи­га ита­ли­јан­
ског по­ли­ти­ча­ра и фи­ло­со­фа
Мар­че­ла Пе­ре под на­зи­вом „За­што се
мо­ра­мо зва­ти хри­шћа­ни“. На­им ­ е, аутор
раз­ма­тра од­нос ли­бе­ра­ли­зма и хри­
шћан­ства на­ла­зе­ћи их нео­дво­ји­во
по­ве­за­ним узроч­но-по­сле­дич­ним ве­за­
ма. Иако се­на­тор Пе­ра се­бе сма­тра
ли­бе­ра­лом и аг­но­сти­ком, стро­га на­уч­
на ме­то­до­ло­ги­ја и не­у­мо­љи­ва ло­ги­ка су
га до­ве­ле до за­кључ­ка да да­на­шњи сву­
да­при­с ут­ни ли­бе­ра­ли­зам има сво­је
ко­ре­не упра­во у хри­шћан­ству и схва­та­
њу чо­ве­ка као не­ко­га ко­га је Бог ство­
рио по свом ли­ку, дав­ши му сло­бо­ду
као нај­дра­го­це­ни­ји дар.
С дру­ге стра­не, мо­же се са пу­ним пра­
вом ре­ћи да је тзв. ли­бе­ра­ли­зам око­сни­
ца тј. дог­мат­ска кич­ма гло­ба­ли­за­ци­је.
Оста­ли аспек­ти овог да­нас сву­да­при­с ут­
ног фе­но­ме­на су ин­си­сти­ра­ње на људ­
ским пра­ви­ма, на­ро­чи­то ка­да су у пи­та­
њу на­ци­о­нал­не и тзв. сек­с у­ал­не ма­њи­не,
де­мо­кра­ти­ја, ли­бе­рал­ни ка­пи­та­ли­зам,
мар­ги­на­ли­зо­ва­ње на­ци­о­нал­них и вер­
ских вред­но­сти, се­ку­лар­ни обра­зов­ни
си­стем ко­ји из­ри­чи­то на­гла­ша­ва са­мо
пра­ва де­те­та итд. Ако из­у­зме­мо ве­о­ма
че­сто спро­во­ђе­ње свих ових по­ме­ну­тих
мо­де­ла по раз­ли­чи­тим ар­ши­ни­ма у
прак­си, за­ви­сно од (гео)по­ли­тич­ких
по­тре­ба моћ­ни­ка ко­ји упра­во и на­ме­ћу
те исте мо­де­ле, по­ста­вља се пи­та­ње
од­но­са пра­во­сла­вља и те та­ко че­сто спо­
ми­ња­не гло­ба­ли­за­ци­је.
Ако је г. Пе­ра до­ка­зао да ли­бе­ра­ли­зам
и гло­ба­ли­за­ци­ја има­ју сво­је ко­ре­не у
хри­шћан­ству, аутор овог тек­ста би до­дао
да исти пред­ста­вља­ју, у са­мој сво­јој
би­ти, сво­је­вр­сно хри­шћан­ство без Хри­
ста – што је сва­ка­ко са­мо по се­би
ап­с урд. Код про­мо­те­ра ли­бе­ра­ли­зма
свих мо­гу­ћих пра­ва­ца и бо­ја мо­же­мо
при­ме­ти­ти ин­си­сти­ра­ње на оним вред­
но­сти­ма ко­је би, у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва,
по­др­жао пра­во­слав­ни хри­шћа­нин, јер
на­гла­ша­ва­ју сло­бо­ду чо­ве­ка ко­ју и сам

Пра­во­сла­вље и
гло­ба­ли­за­ци­ја
Јереј Го­ран Жив­ко­вић
Го­спод Исус Хри­стос че­сто на­гла­ша­ва у
Је­ван­ђе­љи­ма. С дру­ге стра­не, код њих се
та­ко­ђе при­ме­ћу­је је­дан јак от­пор пре­ма
оно­ме што на­зи­ва­ју ор­га­ни­зо­ва­ним ре­ли­ги­
ја­ма. при че­му је пра­во­сла­вље че­сто пр­ва
ме­та. Нпр. на­ши ли­бе­рал­ни ми­сли­о­ци
стал­но го­во­ре о не­ка­квом кле­ро­фа­ши­зму,
док су кри­те­ри­ју­ми за та­кво осло­вља­ва­ње
ви­ше не­го спор­ни.
Иако се не мо­же по­ре­ћи да ми, пра­во­
слав­ни хри­шћа­ни, има­мо сво­је објек­тив­не
људ­ске ма­не и сла­бо­сти, ко­је са­мим тим
уно­си­мо у сво­је све­до­че­ње ве­ре, ова­кво
ква­ли­фи­ко­ва­ње је на­чел­но бор­ба про­тив
пра­во­сла­вља са­мог по се­би, а то у крај­њој
ли­ни­ји зна­чи и бор­ба про­тив Бо­га тј. Хри­
ста ко­ји је же­ник те исте Пра­во­слав­не
Цр­кве. Се­ти­мо се са­мо са ко­ли­ко су жа­ра
ли­бе­рал­но ори­јен­ти­са­ни књи­жев­ни­ци тра­
га­ли за ан­ти­се­ми­ти­змом код све­тог вла­ди­ке
Ни­ко­ла­ја пре­вр­ћу­ћи на хи­ља­де стра­на
ње­го­вих ра­до­ва не би ли про­на­шли ика­кав
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
Тема броја
траг истог у њи­ма. Ка­да су
при­ку­пи­ли до­вољ­но „ма­те­
ри­ја­ла“, он­да су оно­га ко­ји
је Дру­ги свет­ски рат про­вео
у при­тво­ру и зло­гла­сним
ло­го­ри­ма про­гла­си­ли за
„обо­жа­ва­о­ца Хи­тле­ра“.
По­ен­та це­ле те кам­па­ње је
би­ла да се на­пад, пре­ко јед­
ног од сту­бо­ва пра­во­сла­вља
у Ср­би­ји, пре­у­сме­ри на
чи­та­ву СПЦ као за­о­ста­лу,
на­зад­ну, не-европ­ску, про­
фа­ши­стич­ку итд.
По­ста­вља се сто­га пи­та­
ње: ка­ко Пра­во­слав­на
Цр­ква тре­ба да се по­ста­ви у
вре­ме­ну сву­да­при­сут­не гло­
ба­ли­за­ци­је? Нај­јед­но­став­
ни­ји при­ступ је ко­ри­сти­ти
сва она ору­ђа ко­ја су на
из­ве­стан на­чин плод гло­ба­
ли­за­ци­је, а са­ма по се­би ни­су ни ло­ша ни
до­бра. Ту спа­да­ју ра­дио, те­ле­ви­зи­ја, ин­тер­
нет, ком­пју­тер­ска тех­но­ло­ги­ја, штам­па итд.
И по­ред свих објек­тив­них ма­на ова­квог
ми­си­о­на­ре­ња ко­је ни­су ма­ле, Цр­ква мо­ра
ићи у ко­рак са вре­ме­ном јер ве­ли­ка ве­ћи­на
љу­ди обра­зо­ва­них у јед­ном ан­ти­ре­ли­ги­о­
зном кљу­чу још увек има пред­ра­су­де о „за­о­
ста­ло­сти“ Цр­кве у са­вре­ме­ном дру­штву.
Гло­ба­ли­за­ци­ја је сва­ка­ко ве­ли­ки иза­зов за
пра­во­сла­вље, али и хри­шћан­ство уоп­ште.
Сва­ки иза­зов, с дру­ге стра­не, под­ра­зу­ме­ва и
од­го­ва­ра­ју­ћи од­го­вор пре­ма том иза­зо­ву, а
на­ма, пра­во­слав­ним хри­шћа­ни­ма, у том
сми­слу је ме­ри­ло Го­спод Исус Хри­стос. Он
је на­гла­сио да ни вра­та па­кле­на не­ће над­
вла­да­ти Цр­кву, та­ко да с јед­не стра­не тре­ба
да бу­де­мо са­свим спо­кој­ни иако, с дру­ге
стра­не, реч над­вла­да­ва­ње под­ра­зу­ме­ва и
од­ре­ђе­ну бор­бу. На кра­ју кра­је­ва, шта мо­же
гло­ба­ли­за­ци­ја они­ма ко­ји­ма је Цр­ква до­мо­
ви­на, Све­та Ли­т ур­ги­ја сми­сао жи­во­та, штит
пра­во­слав­на ве­ра, а оруж­је Реч Бо­жи­ја?
Аутор је све­ште­ник при храму
Пре­по­доб­не ма­ти Па­ра­ске­ве у Ла­по­ву
Сло­во љуб­ве
Реч љу­ба­ви
Миљан
Танић
Л е­ти­ми­чан по­глед на ста­ње ме­ди­ја у
Ср­би­ји ка­да је из­ве­шта­ва­ње о цр­кве­
ним ства­ри­ма у пи­та­њу по­ка­зу­је нам
нај­бла­же ре­че­но еле­мен­тар­но „не­по­зна­ва­ње
гра­ди­ва“. Про­блем та­квог ста­ња је што у
на­шем дру­штву ме­ди­ји игра­ју знат­ну уло­гу
у фор­ми­ра­њу јав­ног мње­ња, те че­сто има­мо
си­т у­а­ци­је да се пот­пу­но не­тач­не, не­про­ве­
ре­не и па­у­шал­не ин­фор­ма­ци­је у јав­ност
пла­си­ра­ју као не­ка екс­клу­зив­на исти­на о
Цр­кви, што не са­мо да на­ру­ша­ва углед са­ме
Цр­кве у на­ро­д у уоп­ште, не­го уно­си и за­бу­ну
ме­ђу цр­кве­не љу­де.
Има­ју­ћи то у ви­ду, пи­та­ње по­тре­бе за по­сто­
ја­њем цр­кве­них ме­ди­ја по­ста­је бес­пред­мет­но.
У овом освр­т у по­себ­ну па­жњу по­кло­ни­ће­мо
епар­хиј­ским ра­дио-ста­ни­ца­ма.
Де­лат­ност епар­хиј­ских ра­дио-ста­ни­ца мо­же
се раз­де­ли­ти у не­ко­ли­ко ка­те­го­ри­ја: ин­фор­ма­
тив­ни про­грам, кул­т ур­ни/вер­ско-обра­зов­ни
про­грам, а обе ка­те­го­ри­је у се­би об­је­ди­њу­је
је­дан од основ­них ци­ље­ва по­ме­ну­тих ме­ди­ја,
а то је ми­си­о­нар­ска де­лат­ност.
Кроз ин­фор­ма­тив­ни про­грам цр­кве­не ра­дио-
ста­ни­це тре­ба да ин­фор­ми­шу слу­ша­о­це о де­ша­
ва­њи­ма у Цр­кви са јед­не зва­нич­ни­је по­зи­ци­је у
од­но­су на „све­тов­не ме­ди­је“, по­ста­ју­ћи вре­ме­
ном из­вор ин­фор­ма­ци­ја и за те ме­ди­је, спрам
са­да­шњег ста­ња да се ци­ти­ра­ју ра­зни „вер­ски
ана­ли­ти­ча­ри“ или чак пот­пу­но ан­ти­цр­кве­ни
ме­ди­ји као не­ки ре­ле­ван­тан из­вор ин­фор­ма­ци­ја.
58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2011
Кроз кул­т ур­ни/вер­ско-обра­зов­ни про­грам
слу­ша­о­ци­ма се ну­ди оно што им дру­ги ме­ди­ји
не ну­де, а то је стрикт­но цр­кве­ни про­грам ко­ји
са­вре­ме­ном чо­ве­ку – ка­ко ве­ру­ју­ћем, али та­ко
и не­ве­ру­ју­ћем – при­бли­жа­ва Цр­кву као не­што
што ни­је – на­су­прот увре­же­ном ми­шље­њу, за
ко­је су опет ве­ли­ким де­лом за­слу­жни и ме­ди­ји
– стра­но и не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­но пре­ма
све­т у, већ као оно што она је­сте – бо­го­чо­ве­
чан­ски ор­га­ни­зам ко­ји пре­о­бра­жа­ва свет око
се­бе и уз­ди­же га ка Бо­гу.
Ра­дио Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­
вач­ке „Сло­во љуб­ве“ у сво­јој про­дук­ци­ји про­
из­во­ди и еми­т у­је око 25 аутор­ских еми­си­ја,
али и пре­но­си све ва­жни­је цр­кве­не до­га­ђа­је и
бо­го­слу­же­ња. Еми­си­је су та­ко рас­по­ре­ђе­не и
уре­ђе­не да циљ­ну гру­пу пред­ста­вља­ју ка­ко сви
чла­но­ви Цр­кве, та­ко и они ко­ји то ни­су, или
ко­ји су чак окре­ну­ти Цр­кви с не­ким ан­та­го­
ни­змом или отво­ре­ним не­при­ја­тељ­ством.
Ми­си­ја Ра­ди­ја је да код тих љу­ди (ма­хом ин­те­
лек­т у­а­ла­ца) ме­ња не­га­ти­ван став пре­ма
Цр­кви, сте­чен већ по­ме­ну­тим па­у­шал­ним и
по­гре­шним ин­фор­ма­ци­ја­ма, као и ра­зним
пред­ра­су­да­ма увре­же­ним у дру­штву, и у том
по­гле­ду ве­ли­ку уло­гу игра­ју ка­ко те­о­ло­шки
„струч­ни­је еми­си­је“ „Те­о­ло­шки по­гле­ди“,
„Пре­сек“, „Отач­ник“, „Пе­чат“, „На­ша ве­ра“
или „Свет Би­бли­је“, та­ко и па­стир­ско-ка­ти­хет­
ске по­пут „Реч па­сти­ра“, „На тра­гу“ и „Је­ди­ни
Чо­ве­ко­љу­бац“, као и оне ко­је су кон­ци­пи­ра­не
та­ко да се обра­ћа­ју ра­зно­ли­кој пу­бли­ци од­јед­
ном (об­ра­ђу­ју­ћи и ши­рок ди­ја­па­зон те­ма, од
бо­го­слов­ских до днев­но-по­ли­тич­ких), ка­ква је
еми­си­ја „Под зна­ком пи­та­ња“. Као илу­стра­ци­
ју ефек­та та­кве ми­си­је ра­ди­ја на­во­ди­мо по­ру­
ку јед­ног слу­ша­о­ца ко­ји се из­ја­шња­ва као ате­
и­ста из­ра­зи­то ан­ти-цр­кве­ног рас­по­ло­же­ња:
Из­не­на­ди­ли сте ме, то­тал­но! Оче­ки­вао сам
не­ко кла­сич­но ис­пи­ра­ње мо­зга ти­па пра­во­сла­
вље из­над све­га, срп­ско на­сле­ђе и оста­ле ни­си­
чо­ве­ка­ко­не­ве­ру­је­шу­бо­га глу­по­сти, али до­че­као
ме са­свим ело­квен­тан раз­го­вор две ви­со­ко
то­ле­рант­не осо­бе. По ме­ни та­ко би тре­ба­ла
да из­гле­да про­мо­ци­ја хри­шћан­ства међ на­ро­
дом... мир­но, не­на­пад­но и нео­ба­ве­зно. На­рав­но
то код ме­не не­ће ни­шта про­ме­ни­ти што се
ти­че ве­ре, али сад кад знам да има и ова­квих
све­ште­ни­ка дру­га­чи­је ћу да по­сма­трам срп­ску
цр­кву. (ре­ак­ци­ја на еми­си­ју „Под зна­ком пи­та­
ња“, еми­то­ва­ну 31. ја­ну­а­ра 2011.) Уко­ли­ко
да­кле јед­на еми­си­ја код јед­ног чо­ве­ка (а сва­ки
по­је­ди­ни чо­век је би­тан) мо­же да иза­зо­ве та­кву
ре­ак­ци­ју, мо­же­мо са­мо да кал­ку­ли­ше­мо ка­кав
ефе­кат иза­зи­ва укуп­на де­лат­ност Ра­ди­ја, а да
се исти при­том не спу­шта на ни­во еми­то­ва­ња
раз­не по­пу­лар­не му­зи­ке у 90 % вре­ме­на, ка­ко
би „при­ву­као“ не­цр­кве­не љу­де. Ра­дио на­рав­но
при­ма и пи­сма кри­ти­ке, нај­че­шће на ра­чун
„не­цр­кве­не“ му­зи­ке ко­ју еми­т у­је, али и по­ред
при­зна­ва­ња да је ова или она кри­ти­ка на ме­сту,
мо­ра­мо би­ти све­сни чи­ње­ни­це да је Цр­ква
кроз ве­ко­ве свог по­сто­ја­ња (а на­ро­чи­то да­нас,
ако узме­мо у об­зир ак­т у­ел­на де­ша­ва­ња) на­и­ла­
зи­ла на кри­ти­ке ко­је су пре све­га би­ле плод
не­зна­ња и од­бој­но­сти пре­ма иче­му што иоле
од­ска­че од ка­лу­па на ко­је смо на­ви­кли.
У вер­ско-обра­зов­ни про­грам спа­да­ју сва­ка­
ко и еми­си­је за де­ц у и мла­де – „Ве­ро­на­у ­ти­ка“,
„Зад­ња клу­па“ и „Хај­де да при­ча­мо о...“. По
ква­ли­те­т у про­д ук­ци­је се по­себ­но ис­ти­че, и не
за­о­ста­је ни нај­ма­ње за слич­ним еми­си­ја­ма
др­жав­них и дру­гих ве­ли­ких ме­ди­ја, еми­си­ја
„Ве­ро­на­у ­ти­ка“, на­ме­ње­на нај­мла­ђим слу­ша­о­
ци­ма. Слич­ну кон­ста­та­ци­ју из­но­си и Гор­да­на
Јо­цић, гл. и одг. уред­ник ра­ди­ја шу­ма­диј­ске
епар­хи­је „Зла­то­у­сти“ из Кра­гу­јев­ца у свом
при­ка­зу вер­ских ра­дио-ста­ни­ца – ве­ро­ват­но
про­дук­ци­о­но нај­бо­ље од­ра­ђе­на еми­си­ја о вер­
ској на­ста­ви („Ка­ле­нић“ бр. 05/2010, стр. 15).
По­се­бан сег­мент про­гра­ма Ра­ди­ја за­у­зи­ма­ју
ми­ни­ја­т у­ре (5-15 ми­ну­та) по­пут „Са­пут­ни­ци
на пу­т у за Да­маск“ (при­че из исто­и­ме­не књи­
ге ар­хи­е­пи­ско­па Јо­ва­на Ша­хов­ско­ја), „Ти­хи
глас“ (у ко­јој глум­ци чи­та­ју одељ­ке књи­жев­
них де­ла), „У хра­му“ (у ко­јој се об­ја­шња­ва­ју
по­је­ди­ни де­ло­ви хра­ма и бо­го­слу­же­ња), „Хо­
дај по зе­мљи, жи­ви на не­бе­си­ма“ (ко­ја је сво­
је­вр­сни хри­шћан­ски пу­то­пис), „Ма­ла ку­хи­ња“
(„звуч­ни“ ку­вар), као и му­зич­ке еми­си­је
„Ме­де­ни­ца“ (о тра­ди­ци­о­нал­ној му­зи­ци на­ших
под­не­бља), „Ста­за­ма жи­ве во­де“ (о тра­ди­ци­о­
нал­ној му­зи­ци ра­зних на­ро­да), „Шта слу­ша­
те?“ (у ко­јој се пред­ста­вља­ју на­из­глед обич­ни
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
љу­ди са за­ни­мљи­вим при­ча­ма и оно што они
во­ле да слу­ша­ју) и дру­ге.
По­што је ин­тер­нет као ме­диј та­ко­ре­ћи
не­из­бе­жан (а сва­ка­ко и вр­ло ко­ри­с тан за
ми­си­ју Цр­кве ако се упо­т ре­би на пра­ви
на­чин), Ра­дио од свог на­с тан­ка еми­т у­је про­
грам и пу­тем ин­тер­не­т а (та­ко да се мо­же
слу­ша­ти ши­ром пла­не­те), а од по­чет­ка ја­н у­а­
ра је ак­ти­в ан и зва­нич­ни сајт на адре­си
http://www.slovoljubve.com/, на којем се осим
линка за слушање радија уживо могу наћи
снимци емисија, беседа епископâ, вести и
разна друга обавештења. Сајт је у првих
месец дана од активирања имао завидан број
од скоро 8000 посетилаца, а као посебно
занимљив детаљ истиче се податак да је сајт,
поред људи из разних европских земаља,
посетило и преко 300 јединствених
посетилаца из Јапана. Није згорег ни истаћи
да је други „велики“ извор посетилаца преко
спољних линкова, после званичног сајта
СПЦ, друштвена мрежа „Фејсбук“, на којој
Радио има своју групу, и на којој посетиоци
сајта постављају линкове ка емисијама и
вестима Радија, привлачећи тиме нове
посетиоце.
Треба напоменути и да Радио „Слово љубве“
свој програм, односно емисије безусловно
ставља на располагање другим црквеним
станицама (радио Епархије врањске „Искон“
рецимо преноси целокупан јутарњи програм).
Из свега наведеног, као и из коментара које
Радију упућују слушаоци путем електронске
поште и телефоном можемо закључити да је
постојање црквених радио-станица не само
корисно за мисију Цркве, него и неопходно. 
Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Треп­тај кри­ла
Ма­ли­ша
Пу­шо­ња
„Т
реп­тај кри­ла леп­ти­ра у То­ки­
ју иза­звао је ура­ган у Сан
Фран­ци­ску“ – ре­че­ни­ца је
ко­ја опи­су­је те­о­ри­ју ха­о­са (те­о­ри­ја ха­о­са
се од­но­си на не­пе­ри­о­дич­не, не­ли­не­ар­не
си­сте­ме чи­је по­на­ша­ње је мо­гу­ће пред­ви­
де­ти уну­тар од­ре­ђе­ног вре­мен­ског ин­тер­
ва­ла, по­сле че­га си­стем по­чи­ње да се по­на­
ша не­пред­ви­ди­во). Оно што се у те­о­ри­ји
ха­о­са овом ре­че­ни­цом твр­ди је да ма­ле
про­ме­не ути­чу на це­ло­куп­но по­на­ша­ње
си­сте­ма. У ре­че­ни­ци се не ка­же да је пре­
суд­ни фак­тор у на­стан­ку ура­га­на био
треп­тај кри­ла леп­ти­ра, већ да се о ура­га­ну
не мо­же го­во­ри­ти као о си­сте­му ко­ји је
из­ван це­ло­куп­но­сти ко­смо­са. То зна­чи да
и треп­тај леп­ти­ро­вих кри­ла ути­че на на­ста­
нак ура­га­на, ко­ли­ко год тај ути­цај био
ма­ли. Ура­ган ни­је изо­ло­ва­ни си­стем ко­ји је
не­ве­зан за це­ло­куп­ност ко­смо­са, већ са­мо
је­дан део ко­смо­са ко­ји је ве­зан за све оста­ле
де­ло­ве. Оста­ли де­ло­ви ко­смо­са, пла­не­те,
са­зве­жђа, би­о­ло­шки свет, ..., мо­ле­ку­ли, па и
треп­тај леп­ти­ро­вих кри­ла ути­чу, по­зи­тив­
но и не­га­тив­но, на на­ста­нак ура­га­на.
Та­ко, и де­ла, и ми­сли, ..., и же­ље сва­ког
чо­ве­ка иза­зи­ва­ју тај ура­ган. Сва­ки чо­ве­ков
мен­тал­ни и фи­зич­ки акт ути­че на це­ло­куп­
ност ко­смо­са. Раз­ли­ка из­ме­ђу чо­ве­ка и
леп­ти­ра је у то­ме што леп­тир мо­же са­мо да
ма­ше кри­ли­ма, а чо­век мо­же да вр­ши мно­
го ком­плек­сни­је рад­ње. Зна­чи, чо­век на
ко­смос око се­бе мо­же да ути­че на мно­го
ви­ше на­чи­на не­го леп­тир. Исто та­ко, треп­
тај леп­ти­ро­вих кри­ла ути­че на чо­ве­ка и
ње­гов пси­хо­фи­зич­ки жи­вот.
Да­кле, чо­век је је­дан од си­сте­ма у ко­смо­
су и не­рас­ки­ди­во је по­ве­зан са оста­лим
60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
де­ло­ви­ма ствар­но­сти од ко­јих је за­ви­сан, а
ко­ји су са дру­ге стра­не за­ви­сни од ње­га. И
баш у тој не­рас­ки­ди­вој ве­зи чо­ве­ка и
ко­смо­са се на­ла­зи мо­гућ­ност чо­ве­ка да
чи­тав свет угра­ди у се­бе, тј. да чи­тав
ко­смос по­ста­не део ње­га. На при­мер, ка­да
че­ки­ћем уку­ца­ва ек­сер, тај че­кић, на­рав­но
ако се уку­ца­ва­ње де­ша­ва без про­бле­ма,
ни­је ви­ше обје­кат ко­ји он сво­јом све­шћу
са­гле­да­ва, већ по­ста­је про­ду­же­так чо­ве­ко­
вог екс­тре­ми­те­та, он по­ста­је део ње­го­вог
те­ла. То се де­ша­ва и са оста­лом це­ло­куп­но­
шћу ко­смо­са око чо­ве­ка ка­да је он упо­тре­
бља­ва, на­и­ме, она по­ста­је део ње­го­вог те­ла
(слич­но то­ме, хри­шћа­ни би ре­кли да се
твар спа­са­ва, тј. до­би­ја сво­је истин­ско
по­сто­ја­ње, кроз чо­ве­ка).
Да­ље, из ово­га се мо­же за­кљу­чи­ти да
чо­век не­ма свој­с тво ко­је Изра­иљ­ци реч­
ју „Све­ти“ при­пи­с у­ју Бо­гу. Све­ти је
Онај ко­ји је ап­со­лут­но дру­ги и дру­га­чи­
ји у од­но­с у на свет, ко­смос, уни­вер­зум;
да­кле, чо­век ни­је свети. Али, то што он
ни­је све­ти не зна­чи да то не мо­же
по­с та­ти. То што мо­же ње­га на­чи­ни­ти
све­тим, од­но­сно то што мо­же ује­ди­ни­ти
чо­ве­ка и Све­тог Бо­га је Свети чо­век, тј.
чо­век ко­ји је ујед­но Бог, тј. син чо­ве­чи­ји
ко­ји је ујед­но и Син Бо­жи­ји, а то је­с те
Исус Хри­с тос.
Да за­кљу­чим, ка­да це­ло­ку­пан ко­смос
по­ста­не део чо­ве­ка, и ка­да чо­век бу­де ује­ди­
њен са Све­тим (Бо­гом) кроз Хри­ста, он ће
по­ста­ти све­ти, па и це­ло­куп­ност ко­смо­са
са њи­ме, по истин­ском да­ру од истин­ски
Светог, и та­да ће сви, и све, би­ти јед­но; као
што је Отац у Си­ну и Син у Оцу, та­ко ће­мо
сви ми би­ти јед­но у Њи­ма. 
 Етика
Те­шко­ће мо­рал­ног из­бо­ра
Δ а би­смо раз­у­ме­ли сву те­шко­ћу мо­рал­ног
из­бо­ра, мо­ра­мо пр­во да об­ја­сни­мо при­
ро­ду и ка­рак­тер си­ла ко­је нас на­во­де на
зло и ко­је се ја­вља­ју као ре­ме­ти­лач­ки фак­тор.
Пр­ва та­ква си­ла је ма­те­ри­ја­ли­зам: по­сто­ји
Го­ран Там­бић

чи­тав по­глед на свет ко­ји се ство­рио на осно­ву

де­ло­ва­ња ове си­ле. Ево шта он ка­же: је­ди­но
ре­ал­но, и што има сми­сла је сти­ца­ти, има­ти
па­ре. Нов­цем мо­жеш се­би да при­у­штиш све
што хо­ћеш, да оства­риш све сво­је же­ље, да
по­се­ду­јеш ства­ри, да кон­тро­ли­шеш љу­де. У
нов­цу је сна­га и моћ – или „Па­ра вр­ти где бур­
ги­ја не­ће“, ка­ко ка­же наш на­род. Гор­ње гра­ни­це
у сти­ца­њу не­ма: што ви­ше, то бо­ље. Дру­ги љу­ди
по­сто­је са­мо у ме­ри у ко­јој се мо­гу ис­ко­ри­сти­ти
за за­до­во­ља­ва­ње сво­јих по­тре­ба и ин­те­ре­са и у
осно­ви су не­при­ја­те­љи. Ова ло­ги­ка иде и да­ље.
Она ка­же: за­ви­дим они­ма ко­ји има­ју ви­ше од
ме­не, а они ко­ји има­ју ма­ње сва­ка­ко би хте­ли да
има­ју ви­ше, а мо­жда ра­де на то­ме да ми оду­зму
оно што сам кр­ва­во сте­као, те сто­га мр­зим и
њих. Љу­ди су пре­пре­ке ка мом ци­љу – сти­ца­њу.
Бо­гат­ство је огра­ни­че­но, и не­ма га до­вољ­но за
све. Мо­је је да згра­бим што ви­ше. Ко год ми се
на­ђе на пу­ту, имам пра­во да га ели­ми­ни­шем,
сру­шим, упро­па­стим – јер ако то не ура­дим ја Цариник и фарисеј:  византијска икона
ње­му, ура­ди­ће он ме­ни. Чо­век је чо­ве­ку вук и
са­мо нај­ја­чи оп­ста­ју.

Гра­ни­ца ја на ма­те­ри­јал­но по­ста­је бо­ле­сна, па­то­ло­шка,

Ово што ова си­ла го­во­ри је са­мо до јед­не ме­ре
тач­но, до­тле до­кле је чо­век зе­маљ­ско би­ће и има
на­гон за оп­стан­ком, за са­мо­о­др­жа­њем, ко­ји се у
да­на­шњој људ­ској за­јед­ни­ци про­ши­рио на же­љу
за обез­бе­ђе­њем од­ре­ђе­ног еко­ном­ског стан­дар­
да жи­вље­ња. Чо­век има по­тре­бу да има „кров
над гла­вом“, ре­дов­ну ис­хра­ну за се­бе и сво­ју
по­ро­ди­цу, обу­ћу и оде­ћу, апа­ра­те за тран­спорт и
ко­му­ни­ка­ци­ју и та­ко да­ље. Ори­јен­та­ци­ја на
ма­те­ри­јал­но је, да­кле, до јед­не ме­ре, ра­зум­на и
нео­п­ход­на. На жа­лост, не­ма ја­сно од­ре­ђе­не гра­
ни­це ка­да је та ме­ра пре­ђе­на и ка­да ори­јен­та­ци­
ка­да, дру­гим ре­чи­ма, пре­ра­сте у без­об­зир­ну
оп­се­си­ју, у по­хле­пу. Да­на­шња дру­штва нам не­ће
мно­го по­мо­ћи у то­ме да ту гра­ни­цу утвр­ди­мо
јер су у мно­го­ме и са­ма ма­те­ри­ја­ли­стич­ка,
за­сно­ва­на на по­хле­пи, згр­та­њу, оти­ма­њу од дру­
гих и од при­ро­де. Ту гра­ни­цу мо­ра­мо, пре­ма
то­ме, да на­ђе­мо са­ми.
ЈА
Дру­га ру­ши­лач­ка си­ла је са­мо­љу­бље, пре­на­
гла­ша­ва­ње сво­га ја, за­о­ку­пље­ност са­мим со­бом.
И тај се по­глед на свет мо­же ла­ко опи­са­ти.

март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61

Етика
По­сто­јим са­мо ја. Дру­ги љу­ди и би­ћа су са­мо
еле­мен­ти у мом све­ту. По­сто­ји мо­ја про­шлост,
по­сто­је мо­је успо­ме­не, мо­је ми­сли, мо­ја осе­ћа­
ња, мо­је же­ље и на­де, мо­ји ус­пе­си и не­у­спе­си.
По­сто­ји мој по­сао, мо­ја по­ро­ди­ца, мо­ја же­на,
мо­ја де­ца, мој ауто, мој пас. Чак по­сто­ји и мој
док­тор. Све се вр­ти око ме­не. Мо­ја пре­вас­ход­на
кон­цен­тра­ци­ја је на ме­ни са­мом. Во­лим по­хва­
ле и при­зна­ња. Не во­лим да ме не­ко кри­ти­ку­је.
Во­лим да сам при­хва­ћен, по­пу­ла­ран. Свет око
ме­не је као не­ки круг, ис­пу­њен овим или оним,
а у цен­тру све­та сам Ја и из тог цен­тра од ју­тра
до мра­ка из да­на у дан по­сма­трам свет и се­бе у
ње­му. Свет и би­ћа око ме­не ме за­пра­во и не
ин­те­ре­су­ју, осим ако не мо­гу да не­ка­ко оја­ча­ју
или обо­га­те мо­је Ја. Ако не­ка­да по­мог­нем дру­
гом би­ћу, то ра­дим због осе­ћа­ња при­јат­но­сти
ко­је ми то до­но­си. Зна­ње ко­је сти­чем слу­жи ми
са­мо да се осе­тим зна­чај­ни­јим, обра­зо­ва­ни­јим,
да ме као ин­те­лек­ту­ал­ца још ви­ше по­шту­ју у
дру­штву, јер ми је ва­жно ка­ко ме дру­ги љу­ди
ви­де. Во­лим да при­чам о се­би, а кад се при­ча о
не­чем дру­гом, је­два че­кам да ка­жем сво­је
ми­шље­ње. Дру­га ми­шље­ња ме не ин­те­ре­су­ју,
као ни они ко­ји их са­оп­шта­ва­ју.
По­глед на свет ко­ји је из­раз де­ло­ва­ња ове
си­ле та­ко­ђе је до од­ре­ђе­не ме­ре та­чан. У са­да­
шњој фа­зи раз­во­ја чо­век се с пра­вом осе­ћа као
ин­ди­ви­ду­ал­но би­ће, има са­мо­свест, и до­жи­вља­
ва да су дру­га би­ћа ван ње­га. Сва­ко дру­го ви­ђе­
ње ства­ри, уз ис­кљу­чи­ва­ње ово­га, до­ве­ло би до
не­мо­гућ­но­сти чо­ве­ка да оба­ви сво­је днев­не
за­дат­ке и ду­жно­сти, и укуп­но гле­да­но, сво­ју
ми­си­ју у све­ту. Ме­ђу­тим, ако са овог ста­но­ви­
шта тре­ба по­ћи, то не зна­чи да у ње­му тре­ба
оста­ти и за­вр­ши­ти. Чо­век, као ин­ди­ви­ду­ал­но
би­ће, на осно­ву сло­бод­не во­ље, по­ла­зе­ћи од
енер­ги­је љу­ба­ви, тре­ба да ус­по­ста­вља од­но­се са
дру­гим љу­ди­ма и би­ћи­ма по­сте­пе­но оства­ру­ју­
ћи све ве­ће ме­ђу­соб­но брат­ство и за­јед­ни­штво
ко­је ће до­би­ти овај или онај спољ­ни об­лик већ
пре­ма им­пул­си­ма вре­ме­на.
Шта чи­ни­ти?
И са­да смо, ето, у кон­крет­ној си­т у­а­ци­ји у
ко­јој тре­ба да утвр­ди­мо шта је до­бро, а шта
зло. Си­т у­а­ци­ја је, ре­ци­мо, сло­же­на, а у на­ма
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
де­лу­ју, као што зна­мо, про­тив­реч­ни мо­ти­ви
и им­пул­си, је­дан глас нам го­во­ри ово а дру­ги
оно. И, шта да се ра­ди? У тој ства­ри је, чи­ни
се, нај­бо­ље по­че­ти од ста­рог пра­ви­ла да не
тре­ба учи­ни­ти дру­го­ме оно што не же­лиш да
се учи­ни те­би. Ако се си­т у­а­ци­ја ко­ја зах­те­ва
наш став или де­ло­ва­ње про­це­ни са ста­но­ви­
шта овог пра­ви­ла, од­го­вор ће се нај­че­шће
вр­ло ја­сно по­ка­за­ти. Ма­лу те­шко­ћу мо­же да
пред­ста­вља на­чин на ко­ји је пра­ви­ло фор­му­
ли­са­но: оно се, ова­ко ка­ко је ре­че­но, ви­ше
од­но­си на уз­др­жа­ва­ње од ове или оне рад­ње,
а ма­ње на не­ко ак­тив­но, по­зи­тив­но чи­ње­ње.
Дру­гим ре­чи­ма, ја­сно је шта не тре­ба чи­ни­
ти, али нам још ни­је ја­сно шта тре­ба чи­ни­
ти. И за­то се ва­ља при­се­ти­ти јед­не дру­ге
бо­жан­ске за­по­ве­сти, ко­ја је са­ма по се­би
моћ­на и де­ло­твор­на, а ов­де се по­ја­вљу­је као
ор­ган­ска до­пу­на прет­ход­ној: љу­би бли­жње­га
сво­га као се­бе са­мо­га. Зна­чи, ка­да утвр­ди­мо
да не би во­ле­ли да на­ма не­ко учи­ни ово или
оно, про­из­и­ла­зи да то исто не тре­ба чи­ни­ти
дру­го­ме. А ка­да се пи­та­мо шта за­пра­во
ак­тив­но учи­ни­ти дру­го­ме, он­да ва­ља по­ћи
из љу­ба­ви, јер она је ина­че срж на­шег би­ћа и
ина­че же­ли да се из­ра­зи на спо­ља. По­ћи,
да­кле, из љу­ба­ви, во­ле­ти оног дру­гог као
се­бе са­мог, па пу­сти­ти да та љу­бав да об­лик
и усме­ре­ње ак­ци­ји ко­ју хо­ће­мо да пре­ма тој
осо­би пре­ду­зме­мо.
До­бро, мо­рал­но по­сту­па­ње пра­ти осе­ћај
уну­тра­шњег ми­ра и ти­хог за­до­вољ­ства, док
лош по­сту­пак пра­ти осе­ћај не­ми­ра и не­ла­го­
де. Што се ви­ше обра­ћа па­жња на тај осе­ћај,
не­ка­ко се и сна­га ње­го­ве по­ру­ке уве­ћа­ва.
По­сте­пе­но, он по­ста­је ра­зу­мљив и до­пи­ре до
нас и пре не­го што се ак­ци­ја учи­ни а не са­мо
по­сле, и то ка­ко у ма­лим, при­вид­но не­ва­
жним ства­ри­ма и од­лу­ка­ма, та­ко и у ве­ли­
ким. Вре­ме­ном тај глас у на­ма по­ста­не та­ко
јак и ја­сан, да се пре­тво­ри у оно што фи­ло­
зо­фи не­ка­да на­зи­ва­ју „мо­рал­на ин­т у­иц ­ и­ја“.
Та­да, у сва­кој си­т у­а­ци­ји ко­ја зах­те­ва од­лу­чи­
ва­ње из­ме­ђу ис­прав­ног и не­ис­прав­ног, ап­со­
лут­но чист, ја­сан, и пот­пу­но по­у­здан од­го­
вор до­ла­зи из ду­би­на на­шег ду­ха и не­ма
ни­ка­квих ди­ле­ма око то­га шта ре­ћи, или ко­ју
ак­ци­ју пред­у­зе­ти. 

Гло­бал­на пра­зни­на
VS
Ло­кал­на та­шти­на
Презвитер
Вукашин Милићевић
Хо­ће ли тво­ју хри­шћан­ску
ве­ру угро­зи­ти су­срет са
раз­ли­чи­тим ре­ли­ги­ја­ма и
ре­ли­гиј­ским хи­бри­ди­ма,
или шта то­ме слич­но?
М а ко­ли­ко се тру­дио, има озбиљ­
них про­бле­ма ко­ји ме спре­ча­ва­ју
да се пре­ма гло­ба­ли­зму од­ре­дим
јед­но­знач­но, у сми­слу за или про­тив.
На­и­ме, про­блем је у то­ме што ја уоп­ште не
ми­слим да по­сто­ји не­што као гло­ба­ли­зам.
„Упе­цао си се“, ре­ћи ће на то за­гри­же­ни
ан­ти­гло­ба­ли­ста. За­што? „За­то што је З А В
Е Р А у то­ме да по­ве­ру­јеш да не по­сто­ји
гло­ба­ли­зам. То О Н И хо­ће“.
Не знам. Ствар­но не знам. Мо­жда бих и
по­ве­ро­вао ка­да би­смо ти М И (то је ваљ­да
оно што је на­с у­прот Њ И Х) из­гле­да­ли
ма­ло убе­дљи­ви­је. Ево, да­нас слу­шам јед­ног,
по­ли­ти­ча­ра, на­рав­но. Де­кла­ри­са­ни ан­ти­
гло­ба­ли­ста, на­ци­о­на­ли­ста. От­при­ли­ке,
ка­же да сво то зло по­чи­ње од па­да Бер­лин­
ског зи­да. На­рав­но, оно што ни­је ре­као је
март/април 2011  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63
Из другачијег угла
да из то­га сле­ди да је тај Бер­лин­ски зид био
у ства­ри бе­дем сло­бо­де, на­ро­чи­то ваљ­да
срп­ске. И да је Не­рас­ки­ди­ви Са­вез Сло­бод­
них Ре­пу­бли­ка био глав­ни бра­ни­лац те сло­
бо­де, ваљ­да. И та­ко је ово зло у све­т у мо­гу­
ће за­то што ви­ше не­ма тог Не­рас­ки­ди­вог
Са­ве­за, по­зна­ти­јег као СССР. Не­што ми ту
не ми­ри­ше баш при­јат­но, ве­ро­ват­но су то
гу­ла­зи, че­ке и сл., али хај­де да­ље. А да­ље,
да­ље из истог та­бо­ра слу­шам, ка­ко је Ок­то­
бар­ска ре­во­лу­ци­ја у ства­ри би­ла за­ве­ра
про­тив Пра­во­сла­вља, сми­шље­на та­мо не­где
на За­па­ду, па ка­ко је Ле­њин до­ве­ден блин­
ди­ра­ним во­зом у Ру­си­ју итд... Е сад већ
ни­шта не раз­у­мем; зар не ре­ко­сте да је ово
зло гло­ба­ли­зма ко­је хо­ће да по­ко­ри, из­ме­ђу
оста­лих, и пр­ко­сни срп­ски на­род мо­гу­ће
за­то што ви­ше не­ма Не­рас­ки­ди­вог Са­ве­за?
Зар ни­је друг Ле­њин глав­ни ар­хи­тек­та
Не­рас­ки­ди­вог Са­ве­за? „Ни­шта ти не раз­у­
меш. О Н И су ти већ ис­пра­ли мо­зак.“
До­бро, не раз­у­мем.
С дру­ге стра­не још го­ра бе­да & ли­це­мер­је.
Ево, сад ра­т у­ју за сло­бо­ду ли­биј­ског на­ро­да
та­ко што исти бом­бар­ду­ју. Они то ра­де за­то
што бра­не ци­ви­ле. То што ти ци­ви­ли не
из­гле­да­ју на­ро­чи­то ци­вил­но, то не тре­ба да
вас збу­њу­је. И не са­мо то; ту њи­хо­ву од­бра­
ну ци­ви­ла по­др­жа­ва­ју и та­кве де­мо­крат­ске
ве­ле­си­ле ка­кве су Са­у­диј­ска Ара­би­ја, Је­мен
и не знам ко све не, по­зна­те на­ро­чи­то по
вер­ској то­ле­ран­ци­ји и мул­ти­кул­т у­рал­но­
сти. Ако још увек не зна­те, то су оне зе­мље
где ће вам од­се­ћи... До­вољ­но је и са­мо то,
од­се­ћи, на­и­ме. А док тра­је Од­бра­на ли­биј­
Из другачијег угла
ских ци­ви­ла у јед­ној од по­ме­ну­тих др­жа­ва
је по­ли­ци­ја ло­кал­ног сил­ни­ка уби­ла око 100
ствар­них ци­ви­ла, по­ла снај­пе­ри­ма, по­ла
мот­ка­ма и ка­ме­ни­ца­ма?! Де­мон­стра­ци­је
гру­пе же­на су та­ко­ђе раз­би­је­не мот­ка­ма и
ка­ме­ни­ца­ма.
Су­ш ти­на про­бле­м а је по­при­лич­но
бе­сми­сле­на: би­ти гло­ба­ли­ста зна­чи би­ти
на стра­ни Уј­ка Се­м а и свих ње­г о­вих
су­л у­дих про­је­ка­т а де­мо­кра­ти­з а­ци­је &
до­ла­ри­з а­ци­је, би­ти ан­ти­гло­ба­ли­ста
зна­чи би­ти про­тив. Е сад, то што се на
дру­г ој стра­ни, из­ме­ђу оста­лих, на­ла­з е
след­б е­ни­ци, при­ме­р а ра­ди, дру­г а Ко­б е,
по­л у-бо­г а, или, пре, бо­г а и по, Ма­о а,
Ве­ли­ког Во­ђе Веч­ног Рај­х а, Веч­ног
Пред­с ед­ни­ка и Вр­хов­ног Во­ђе (ствар­не
лич­но­с ти, гра­ђа­ни се­в ер­ног де­ла Ко­р еј­
ског по­л у­о ­с тр­в а), на­ци­о­на­ли­с ти и фун­
да­мен­т а­ли­с ти свих про­в е­ни­јен­ци­ја,
фа­ши­с ти и ко­м у­ни­с ти то­т а­ли­т а­ри­с тич­
ких аспи­р а­ци­ја ру­к у под ру­к у, то као
не­м а ве­з е. Од­би­јам по­де­л у јер је бо­ле­с на,
а ја, ето, же­лим да оста­нем што је ви­ше
мо­гу­ће здрав, и то мен­т ал­но, пре све­г а.
64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  2/2011
То да се овај текст ба­в и по­л и­т и­ком је
при­мед­б а ко­ј а сто­ј и. Али, шта ћу, те­м а
је по­л и­т ич­к а. Пи­т а­њ е гло­б а­ли­з а­ц и­ј е је
пре све­г а по­л и­т ич­ко пи­т а­њ е. А шта са
кул­т у­р ом, зар не по­с то­ј и кул­т ур­на гло­
ба­л и­з а­ц и­ј а? По­с то­ј и, и то од­у ­в ек, прем­
да се да­нас кан­д а ма­ло убр­з а­л а. Кул­т у­р а
је по се­б и, по­р ед то­г а што је ло­к ал­на,
исто­в ре­ме­но и гло­б ал­на, јер је сред­с тво
ко­му­ни­к а­ц и­ј е. А за кул­т ур­н у гло­б а­л и­з а­
ци­ј у ва­ж и исто што и за сва­к и кул­т ур­
ни фе­но­мен; оно што је до­б ро тре­б а
при­х ва­т и­т и, оно што не ва­љ а тре­б а
од­б а­ц и­т и.
Али, зар то не зна­ч и и мно­г о ви­ше
ис­к у­ше­њ а? Да, па шта? Хо­ћ е ли тво­ј у
хри­ш ћан­с ку ве­р у угро­з и­т и су­с рет са
раз­л и­ч и­т им ре­л и­г и­ј а­м а и ре­л и­г иј­с ким
хи­б ри­д и­м а, или шта то­ме слич­но? Ако
хо­ћ е, он­д а тре­б а да раз­м и­с лиш о се­б и и
шта под­р а­з у­ме­в аш под ти­ме да си хри­
шћа­н ин.
Аутор је свештеник при храму Светог
Василија Острошког на Бежанијској коси и
главни и одговорни уредник радија Слово љубве