PRAVOSLAVNI  јануар/фебруар 2010.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
 цена 90 динара

Улога интелектуалаца у мисији Цркве

Током припреме за штампу овог броја, дана 10/23. јануара 2010. године, у Саборној
цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит
београдско-карловачки и Патријарх српски, Господин Иринеј (Гавриловић).
Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују жеље
Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, да га Господ укрепи у жртвеном
служењу Богу и роду, и да молитвени покров светог Григорија Ниског, на чији празник
је устоличен, и молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим
Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван.
НА МНОГАЈА ЉЕТА!
 PRAVOSLAVNI

misionar Јануар / Фебруар 2010.

Реч уредника стране

Интелект у служби хришћанске мисије���������������2-3

Старечник
Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци�������4-6 Интелектуална над­град­ња пу­тем ин­тер­не­та��40-42
Сећање
Путем Светога Саве …������������������������������������������������7-9 Цр­ква спа­ша­ва ин­те­лек­ту­ал­це,
Реч пастира а не су­прот­но������������������������������������������������������42-44
Хришћанство и дух времена����������������������������10-15 Га­у­со­ве рас­по­де­ле����������������������������������������������45-46
Хри­шћан­ска ан­тро­по­ло­ги­ја
Пе­сма над пе­сма­ма��������������������������������������������16-17 Ин­те­лек­ту­а­ли­зам у ру­ху Но­вог до­ба��������������47-48
Тема броја Ме­фи­сто и Фа­уст –
Уло­га ин­те­лек­ту­ал­ца у ми­си­ји Цр­кве��������������18-21 или игре без гра­ни­ца����������������������������������������49-50
Са­вре­ме­ни иза­зо­ви
Два сме­ра ме­ђу са­вре­ме­ним Би­о­тех­но­ло­ги­ја и би­ое­ ­ти­ка������������������������������51-53
ин­те­лек­ту­ал­ци­ма������������������������������������������������22-24 Цр­ква и дру­штво
Ин­те­лек­ту­ал­но све­до­че­ње у Цр­кви����������������25-27 Иде­ја, те­жња и сред­ство�����������������������������������54-57
Светосавље
Ме­тод обра­зо­ва­ња ра­них хри­шћа­на Светосавље и савремени
у хе­лен­ским шко­ла­ма����������������������������������������28-30 српски идентитет������������������������������������������������58-59
Ин­тер­вју са протојерејем-ставрофором
проф. др Димитиријем М. Калезићем Земља Живих
Интелектуалац у црквеном животу����������������31-33 Писма из Земље Живих������������������������������������60-61
Ин­тер­вју са доц. др Ро­до­љу­бом Ку­ба­том Савремени свет

Интелектуалци у Цркви и друштву������������������34-36 Пра­во­сла­вље на Ин­тер­не­ту������������������������������������62

Из другачијег угла
Слу­жба ин­те­лек­та����������������������������������������������37-39 Ка­ко је ле­по би­ти глуп���������������������������������������63-64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Спој врхунског интелекта Његова Светост Патријарх српски Вјечнаја памјат блаженопочившем Српска Патријаршија
и православне побожности Господин Иринеј Епископу браничевском Хризостому у Београду
фото: Хаџи Марко Вујичић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: архива Мисионара фото: Бранимир Нешић
 PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Горан Живковић,
јереј Јован Бабић,
Татјана Радић, Милана Вучићевић,
Александар Савић, Илија Јокић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
интелектуално усвојено
знање може бити само
први степеник ка
богопознању
Ж
ити­је све­ште­но­му­че­ни­ка Ди­о­
ни­си­ја, епи­ско­па Алек­сан­дриј­
ског, све­до­чи да је овај све­ти­
тељ пре обра­ће­ња у хри­шћан­ство сте­као
ши­ро­ко све­тов­но обра­зо­ва­ње, али да оно
ни­је за­до­во­љи­ло ње­гов дух гла­дан Исти­
не. Он је, ме­ђу­тим, на­ста­вио да про­у­ча­ва
ра­зна уче­ња и ме­ђу­соб­но их упо­ре­ђу­је,
што му је, ка­ко жи­ти­је да­ље на­во­ди,
по­мо­гло да до­ђе до пра­ве ве­ре – сам све­ти
Ди­о­ни­си­је Алек­сан­дриј­ски је у ка­сни­јим
го­ди­на­ма свог жи­во­та го­во­рио да се
„обра­тио ка Хри­сту пу­тем сло­бод­ног
ис­тра­жи­ва­ња, не­при­стра­сно ис­пи­т у­ју­ћи
уче­ња људ­ска“.
Да­нас се о уло­зи ин­те­лек­т у­а­ла­ца у дру­
штву го­во­ри у раз­ли­чи­тим си­т у­а­ци­ја­ма,
али се реч „ин­те­лек­т у­а­лац“ нај­че­шће не
по­и­ма ис­прав­но. На­и­ме, оп­ште­при­хва­ће­
но схва­та­ње (чак и у не­ким ака­дем­ским
кру­го­ви­ма) је да је ин­те­лек­т у­а­лац чо­век
ко­ји пу­но зна. Ве­ли­ки фонд зна­ња је,
ме­ђу­тим, не­што што су­штин­ски ка­рак­те­
ри­ше ен­ци­кло­пе­ди­сту, док је ин­те­лек­т у­а­
лац пре све­га чо­век ко­ји кри­тич­ки раз­
ми­шља ко­ри­сте­ћи при­том зна­ња ко­ја
има на рас­по­ла­га­њу (по­жељ­но је да
та­квих зна­ња има што ви­ше, али ко­ли­чи­
на зна­ња са­ма по се­би ни­је ње­го­ва
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

Интелект у служби
хришћанске мисије
су­штин­ска од­ли­ка, већ је то кри­тич­ки
на­чин раз­ми­шља­ња). Ако се вра­ти­мо на
по­ме­ну­то жи­ти­је при­ме­ти­ће­мо да је све­
тог Ди­о­ни­си­ја упра­во кри­тич­ки од­нос
пре­ма сте­че­ном зна­њу до­вео до при­хва­
та­ња хри­шћан­ског уче­ња. Ка­да су ства­ри
та­ко по­ста­вље­не, он­да је ја­сно да је уло­га
ин­те­лек­т у­а­ла­ца-хри­шћа­на у ми­си­ји
Цр­кве за­пра­во пре­нос еван­ђел­ске бла­го­
ве­сти та­ко­ђе ин­те­лек­т у­ал­ци­ма, али ко­ји
су ван окри­ља Цр­кве, та­ко да им се на
њи­ма свој­ствен на­чин ука­же на уз­ви­ше­
ност хри­шћан­ског уче­ња у од­но­с у на сва
оста­ла. Тај труд је ула­ган од по­чет­ка
исто­ри­је Цр­кве (пре­ко хри­шан­ских апо­
ло­ге­та, а по­том и пре­ко вр­хун­ски обра­зо­
ва­них бо­го­сло­ва) и тра­је до да­нас.
Са дру­ге стра­не, по­треб­но је ука­за­ти и
на не­ке опа­сно­сти код ме­ста и уло­ге ин­те­
лек­т у­а­ла­ца у ми­си­ји и жи­во­т у Цр­кве.
Пр­ва се огле­да у по­тен­ци­јал­ном ели­ти­зму
у ви­ду фор­ми­ра­ња не­ка­кве по­себ­не ин­те­
лек­т у­ал­не струк­т у­ре, „по­себ­но ин­те­лек­
ту­ал­но по­све­ће­них“ у исти­не Хри­шћан­
ства, за раз­ли­ку од оста­лих, не­у­ких и
„обич­них“ вер­ни­ка. По­ја­ве ове вр­сте су
по­губ­не по цр­кве­ни жи­вот и су­штин­ски
су сек­та­шког ка­рак­те­ра. Дру­га опа­сност
се мо­же про­ја­ви­ти на рав­ни ме­то­да бо­го­
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
реч уредника
по­зна­ња – иако је труд ин­те­лек­т у­ал­ног
об­ја­шња­ва­ња и пре­но­ше­ња ве­ре до­бар и
по­тре­бан, то ни­ка­ко не зна­чи да је ин­те­
лек­ту­а­ли­зам у ве­ри до­бра по­ја­ва. Дру­гим
ре­чи­ма, иако не­ма ни­шта ло­ше у то­ме да
ра­ци­о­нал­но по­ка­зу­је­мо од­ре­ђе­не исти­не
ве­ре, ве­ли­ка је гре­шка уко­ли­ко при­хва­ти­
мо ра­ци­о­на­ли­зам у до­жи­вља­ју Хри­ста.
Се­ти­мо се бо­го­слов­ског спо­ра из­ме­ђу
бо­го­сло­ва-иси­ха­ста и псе­у­до­бо­го­сло­ва-
ра­ци­о­на­ли­ста у по­зном сред­њем ве­ку и
схва­ти­ће­мо да је вр­хун­ско (по)зна­ње
ствар ду­хов­ног опи­та и чи­сто­ће ср­ца, а не
„гим­на­сти­ке ра­зу­ма“ и мен­тал­них спо­
соб­но­сти. Сто­га увек тре­ба би­ти све­стан
да ин­те­лек­т у­ал­но усво­је­но зна­ње мо­же
би­ти са­мо пр­ви сте­пе­ник ка бо­го­по­зна­њу
(се­ти­мо се опет све­тог Ди­о­ни­си­ја Алек­
сан­дриј­ског), нај­ви­шем ни­воу зна­ња ко­је
се до­би­ја у ди­рект­ном оп­ште­њу са Бо­гом:
јед­но је го­во­ри­ти о Бо­гу, а не­што са­свим
дру­го мо­ли­ти се Ње­му и под­ви­жнич­ки
жи­ве­ти Њи­ме.
Та­квим по­рет­ком ће­мо одр­жа­ти ве­ков­
ни етос Ис­точ­не Цр­кве и на­ћи пра­во
ме­сто за уло­гу ин­те­лек­т у­а­ла­ца у ње­ној
ми­си­ји.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу,
ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 63 394 269
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
 Старечник
Старац Арсеније:
Данашњи
интелектуалци
Интелектуалац треба
да буде убеђен да му је
Бог дао снагу да
напише то што пише.

4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010


Превод са грчког:
Милана Вучићевић
К ад сам по први пут читао
Египатски старечник, видео сам
која се снага крије у само једној
реченици – у поређењу са другим делима
нашег времена. И ова духовна вредност
једне реченице одражава искуства наших
светитеља. Свети Василије Велики у
својим канонима каже да „било која реч
светих отаца има снагу канона“, чак и ако
није написана као правило јер нам нису
сви свети оци дали каноне. Оно што су
рекли свети, то је истинито и вечно.
zzКако један интелектуалац треба да
учествује у животу Цркве и какав
треба да буде његов допринос?
- Треба да учествује као да није инте-
лектуалац, да учествује са смирењем у
хришћанској науци, да узима учешће у
Литургији до краја, да се исповеда као и
сваки хришћанин. Не интересује нас
непосредно да ли је интелектуалац или
не. Није толико битно да ли познајем
дубине Свете Тројице ако немам Свету
Тројицу у свом срцу. Може неко да буде и
неписмен, а да Свету Тројицу носи у свом
срцу.
Смирење
zzКојом врлином и на који начин један
интелектуалац може помоћи у поду-
чавању чланова Цркве?
- Постоји само један једини пут: сми-
рење. Веома је лепо дело да учи и да обја-
шњава хришћанску науку, али тако да од
Бога тражи смирење и скрушеност. Не
говорим ја ове речи. То су рекли други,
пре мене, који су имали духовног искуст-
ва и који су дошли до закључка да се
човекова вредност не налази у гомилању
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5
знања и наука, већ – у обавези сам то да
кажем – у скромности јер што је човек
скромнији, што се више смирава, толико
је лакше да се разреше многи његови
проблеми. Веома је тешко да један инте-
лектуалац прихвати да се бори како би
доживео искуство молитве, али наше
друштво и од образованог човека тражи
једно исправно и духовно присуство у
свету. Каже још један свети отац да је
корен свих зала неукост. И у праву је.
Али овде је реч о науци спасења, а не о
теоретској науци, интелектуалној науци
јер чак и са Христом у руци можеш бити
осуђен!
Интелектуалац треба да буде убеђен да
му је Бог дао снагу да напише то што
пише. То овде повезујем са Христом, Који
би људе – ако би био више поштован –
држао у стању духовне будности и унут-
рашње борбе. Он сам каже: „Без мене не
можете ништа чинити.“ Крај! „Ја сам
чокот, а ви лозе.“ Ви сте изданци. Како
бисте могли постати изданци кад не би
постојао чокот? Христос је мио и пуно ће
нам помоћи јер је крајњи циљ тај да лозе
дају плодове. Твој циљ је и Његов циљ, а
Његов циљ је и твој циљ.
Нажалост, ово дело поред људи прола-
зи непримећено. Човек каже да он
„чини“. Говори у својој уображености:
„Урадио сам, исправио сам...“ У
Картагини, на северу Африке, 490. л. Г.
одржан је помесни сабор и у једном њего-
вом канону написано је следеће: „Онај ко
каже да може учинити нешто без Христа,
нека буде анатема.“ Видите ли колико
пажње Црква поклања овом месту?
Ти, дакле, знаш да ти Бог помаже где
год да си присутан. Где год да си, заједно
са тобом је Бог кроз божанске и нетварне
енергије свуда Присутног. И ако је могуће
да дође смрт изненада, Бог ће те узети у
стању у коме те је затекао – или ће те
прославити или ће те осудити.
 Старечник
Тако и интелектуалац – тамо где се
налази непоколебиво да верује да то што
чини чини помоћу благодати Божије, да
му Бог помаже.
Не тражи му да ради хиљаде метанија,
али му тражи да је на духован начин при-
Философи нису створили
ништа осим неколико
појмова, а нису решили
ниједан проблем.
сутан у окружењу у коме живи.
Сваки уздах може да постане молитва.
Ово је за Бога!
монашки свет
Постоји и монашки свет, који се издваја
од света мирјана иако је и монах само
хришћанин који је у сталној борби за
савршеност. Бог није сачинио посебне
молитве за монахе. Али монашки живот
се не може ограничити само на ове моје
речи нити је садржан у некој философији.
Налази се изнад сваког разумевања
будући да је то једна непрекидна битка са
Богом.
Човека је Господ створио са слободном
вољом, разумом и осећањима. Када у
манастир идеш својом вољом, онда си у
рвању са Творцем, Који те је и оставио у
тој твојој слободној вољи, и тада треба да
побеђујеш како знаш и умеш, а ова се
борба веома допада Богу. Као што се
Јаков рвао са Богом у пустињи и победио
га, што значи следеће: треба да изгубиш
своје „ја“ како би се поново пронашао!
Треба – уз жртву – да образујеш једну
анђеоску личност. Сада говорим за мона-
хе, али је и мирјанину допуштено да –
6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
што може више – негује танани дух своје
савести.
На овај начин, господине научниче,
своју садашњост треба да даш Богу, да у
свом уму имаш моменте самоспознаје и да
кажеш: „Господе, опрости ми...“ И ово је
веома велико дело. Ја ти не тражим хиља-
де метанија, али те питам зашто остајеш
немаран и спаваш, а да бар једанпут не
кажеш: „Господе и Боже мој, побрини се
ти за мене јер ја са својом памећу коју
имам, нисам успео у животу!“
Сваки човек на свој начин треба да
одржава везу са Богом.
Ако би ме неко питао да му кажем у
једној речи шта је цивилизација, одгово-
рио бих му: хармонија!
Ако би ме неко други, захтевнији,
питао да му кажем шта је Свето писмо,
одговорио бих му: хармонија!
Тако, дакле, ако си мудар, са Оним Који
те је створио одржавај хармонију.
Философи
Шта да радимо са философима?
zz
Философи – да то кажем мало грубље –
нису створили ништа осим неколико пој-
мова, а нису решили ниједан проблем.
zzА да ли су пуно покварили?
Не, нису покварили. Трудимо се и њих
да волимо зато што веома лепо говоре, чак
и онда када се налазе пред чињеницама.
zzДа ли су на неки начин корисни?
Наравно да јесу. Као што каже Кант:
„Две ствари испуњавају душу увек новим
и све већим дивљењем и страхопошто-
вањем – звездано небо нада мном и
морални закон у мени!“ Ово говори један
велики философ.
Извор: www.pigizois.gr
 Подвижничко слово
Приредио: Тајноводитељ

Сузе у Преподобни

молитви
Исак Сирин
(живео је у Сирији
у 7. веку по Христу)
био је велики
познавалац
људске душе и
писац подвижничких
дела од
непроцењиве
вредности.

Ава Љуби грешнике, али мрзи њихова дела.

zz
Исак Сирин Што је со без било какве хране, то је
смирење без било које друге врлине.
Заповести против страсти су дате да
zz
бисмо очистили душу и увели је у њено Онога дана када отвориш своја уста и
zz
првобитно стање. почнеш нешто да причаш против неког,
сматрај себе мртвим за Бога, а сва дела
Сузе у молитви јесу знамење милости
zz своја узалудним иако те помисао, како
Божије које се душа удостојила својим се чини, подстакла да кажеш нешто
покајањем и тога да је она припремљена ради правичности и ради поправљања;
и да је сузама почела да улази у поље каква је потреба човеку да руши сопс-
чистоте. твено здање да би поправио здање свога
ближњега.

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7

 Поводом 20 година
од упокојења блаженопочившег
Епископа браничевског Хризостома,
првог уредника Православног мисионара

Путем
Светога Саве
Истински велики људи
велики су баш тиме што ни
под какавим изговором,
нити у име не знам како
узвишеног циља, не праве
компромисе са
злом.

П
Аутор:
Владика браничевски ре више годи-
Хризостом на много се
читала код
нас једна књига, по
којој је снимљен и
филм, под насловом
„Прохујало са вихо-
ром“. У тој је књизи
испричана судбина
неколико породица из
времена једног страшног
рата. Али прохујао је са
вихором тај рат, прохуја-
ло је с вихором пусто-
шење и глад. Однела је
бура многе животе, сло-
мила многа срца и многе
карактере, уништила

8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

многе вредности. А из читаве те олује као питању постизање циља. Само што пре
нека светла слика остала је успомена на циљу! Ма којим путем!
једну телом слабу, али врло племениту Крај Карловаца се налази брдо
жену, која је кроз све страхоте остала Стражилово, на чијем се врху налази
доследна своме хришћанском ставу. Кроз гроб песника Бранка Радичевића. Да се
ту књигу спроведена је једна врло тачна човек попне до тог јединствено лепог
мисао, а наиме: све пролази с вихором, места, постоје два пута: један иде заоби-
само велики и постојани карактери остају лазно и благим превојима, а други право
да својом појавом улепшавају овај поне- и стрмо. Када смо били ђаци, често смо
кад тако груби свет. одлазили тамо. И, нестрпљиви какви смо
Случај Светог Саве то само потврђује. били, бирали смо понекад баш онај
С вихором су прохујала многа наша узди- стрми, најкраћи пут. Разуме се да смо се
зања и падања кроз историју; многе су
буре витлале нашом земљом; много се
неправди и страхота видело, и доживе- Када слушамо како се
ло, и починило. И кроз све те страхоте
сећање на Светог Саву остајало је увек пева светосавска химна,
као нешто светло, и свето, и лепо. осећамо да се кроз наше
Када и ми, огрубели у бурама живота,
слушамо данас како се пева светосавска душе разлива нешто топло
химна, осећамо да се и кроз наше душе
разлива нешто топло и мило, нешто што
подиже и очарава.
страшно умарали, да нам је преседао
постојаност у добру читав излет и да смо на половини пута
сасвим застајали и, преморени, враћали
Није то само сећање на дане детињства, се у подножје брда.
сећање на прве рецитације којима нас је И у животу људи
онако брижно и нежно за овај дан учила скоро редовно
мати; није то само сећање на ону свечану тако поступају.
атмосферу коју је тај дан дочаравао и у Само што брже
наше школе и домове доносио, него је то циљу!
и осећање истинског и дубоког пошто- Најкраћим
вања према том светом младићу и човеку, путем!
његовој чистој души, његовој несавитљи- Многи су
вости и постојаности у добру, у труду и у истакнути
подвизима. људи кроз
Постоји јеванђелско начело да се добри историју хтели
циљеви постижу само добрим путевима. да усреће свој
То је начело којега се Свети Сава увек народ. Имали
држао. Шта има природније од тога? – су пред собом
рећи ће неко. Стварно, ништа природ- добар циљ.
није, али скоро сви људи поступају Али су
сасвим другачије! Наиме, има у људској скоро
природи нечег нестрпљивог када је у увек

Епископ браничевски
Хризостом
 Сећање
ишли том циљу преким и стрмим путем,
Скоро увек су се лаћали мача и насиља. И
– њихове лепе замисли обично би се
скрхале заједно са њима: уместо очекива-
ног добра, доносиле су свету само још
више мука и страдања. „Пут у пакао“,
написао је Данте, „поплочан је - добрим
намерама...“
И Свети Сава је хтео да усрећи свој
народ, али је узео један други пут, пут
његово – наизглед
крхко дело остало
је и траје кроза све
буре и вихоре
благог успона: мирио је, убеђивао, поди-
зао, зидао, просвећивао... И његово –
наизглед крхко дело остало је и, ето, траје
кроза све буре и вихоре.
Истински велики људи велики су у
првом реду баш тиме што ни под кака-
вим изговором, нити у име не знам како
узвишеног циља, не праве компромисе са
злом. То је оно што њиховим делима даје
величину и трајну вредност.
Постоји још једна битна карактеристи-
ка великих људи, а то је готовост да се за
добру и праведну ствар поднесу личне
жртве.
Догодило се код нас да је на неком
скупу нанета неправда једном младићу.
Сви су његови присутни другови на то
оћутали, само су двојица – не марећи за
последице – устали против ружног и
неправедног поступка. Када су одмах
после овог и њих двојица због свог исту-
пања доживели нерпилике, познаници су
упитали једног од њих:
- Зар није било боље да си ћутао?
Младић је одговорио:
10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
- Никад у животу нисам себи већи
изгледао и никад слично задовољство
нисам осетио као онда када сам устао у
одбрану праведне ствари.
Било је родитеља који су за време рата
врло често само ручавали да би њихова
деца могла и доручковати, и ручати, и
вечерати. Сироти су то били људи, али
та жртва коју су подносили, то одрицање
из љубави, чини их великим и пред
Богом и пред људима.
Кроз такве наше савременике можемо
унеколико да наслутимо ону величину
која је живела у Светом Сави. Он се у
интересу добра других још од младости
лишавао много чега што је остали свет
имао. Али он је волео тај остали свет и
служио му из љубави. Осећао је болове
српске земље и био је срећан што ради за
њу. Повлачио се из света и учио, молио
се и размишљао, преводио и писао,
обнављао и зидао, путовао и проповедао,
ишао у политичке мисије и на хаџилуке,
носио се са браћом владарима и са
синовцима владарима и – не марећи за
последице – бацао им истину у лице кад
год хтели да брод српског народа скрену
устрану; одлазио потом, ожалошћен, из
земље и поново се враћао, јер је волео
свој српски род и трудио се се свим сна-
гама да од њега нешто створи.
Олакшавао је и улепшавао живот други-
ма, а тиме је и себи прибављао ону дубо-
ку радост живота којом Бог обрадује
само велике душе.
Зато његов лик остаје да својом свет-
лом појавом кроза сва времена улепшава
нашу историју и овај Божји свет. Нека
му је у српском роду слава и хвала вавек!
– Амин.
Преузето из:
Епископ браничевски Хризостом (Војиновић),
Тихи глас, Београд 1991, стр. 46-49.

Хришћанство
и дух времена
Теорија релативизма да је човек мерило
свих ствари, тј. да суштинску вредност
има само оно што њему годи је, заправо,
једина активна философија живљења
Свештеник
Арсеније Арсенијевић
С ве че­шће у раз­го­во­ри­ма љу­ди око
нас, а у по­след­ње вре­ме и код ве­ли­
ког бро­ја хри­шћа­на, мо­же­мо чу­ти
да се реч са­вре­ме­ност по­ми­ње у нај­бо­љем
сми­слу. Са­вре­ме­ност че­сто би­ва ме­ри­ло
ко­јим се ме­ре све вред­но­сти при­хва­ће­не у
вре­ме­ни­ма пре нас, сва ми­шље­ња, стре­
мље­ња и на­ме­ре. Са­вре­ме­ност је си­то
кроз ко­је мо­ра да про­ђе сва­ка ми­сао ко­ја
же­ли да на­ђе сво­је оства­ре­ње у на­шем
жи­во­т у, те пре­ко ње би­ва при­хва­тљи­ва
или за­ста­ре­ла, па, са­мим тим, и не­по­жељ­
на. Са­ма ло­ги­ка нас учи да оно што да­нас
сма­тра­мо мо­дер­ним и „са­вре­ме­ним“
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11
Реч пастира
по­сле од­ре­ђе­ног вре­ме­на по­ста­је за­ста­ре­
ло и пре­ва­зи­ђе­но.
Ла­ко је об­ја­шњи­во због че­га се овим
па­ра­док­си­ма „са­вре­ме­но­сти“ да­на­шњи
чо­век уоп­ште не ба­ви. Он – не­ма­ју­ћи
ни­ка­квог ду­хов­ног те­ме­ља – вред­но­сти
све­га по­сто­је­ћег мо­ра да за­сни­ва на
ми­шље­њи­ма ве­ћи­не љу­ди и да без ика­квог
от­по­ра при­ма све што му се на тај на­чин
ну­ди као вред­ност. Те­о­ри­ја ре­ла­ти­ви­зма да
је чо­век ме­ри­ло свих ства­ри, тј. да
су­штин­ску вред­ност има са­мо оно што
ње­му го­ди је, за­пра­во, је­ди­на ак­тив­на
фи­ло­со­фи­ја жи­вље­ња. Ипак, ни­је ла­ко
об­ја­шњи­во због че­га ову фи­ло­со­фи­ју при­
хва­та­ју хри­шћа­ни ко­ји­ма је те­мељ до­ма у
Цар­ству Бо­жи­јем, и ко­ји зна­ју да овај свет
– са свим сво­јим за­блу­да­ма и гре­хо­ви­ма –
по­ла­ко од­ла­зи у су­но­врат. Мо­жда су ко­ре­
 Реч пастира
ни ова­квих ста­во­ва у на­шем не­до­вољ­ном
хри­шћан­ском обра­зо­ва­њу и вас­пи­та­њу, а
не­ко би мо­жда мо­гао ре­ћи и да је си­ла
пре­ва­ре ово­га ве­ка то­ли­ка да мо­же у се­би
и у се­бе уто­пи­ти и мно­ге ко­ји су ње­ну
ру­го­бу одав­но пре­по­зна­ли.
научна и
политичка подлога
Сма­тра­мо да је ова фи­ло­со­фи­ја обо­го­
тво­ре­ња са­вре­ме­но­сти и мо­дер­но­сти
по­ку­ша­ла да се­би у исто­ри­ји ство­ри иде­
о­ло­шку, на­уч­ну и по­ли­тич­ку под­ло­гу.
Ме­ђу свим по­зна­тим те­ор ­ и­ја­ма, ево­лу­ци­
о­на је има­ла нај­ве­ћу по­др­шку и си­гур­но
нај­ве­ћи ути­цај на оне ко­ји су јој по­да­ри­ли
сво­ју ве­ру. Те­о­ри­ја не­пре­ста­ног раз­вит­ка
те­о­ри­ја ево­лу­ци­је још
увек оп­ста­је у људ­ском
дру­штву као ка­ква
на­уч­на дог­ма у ко­ју
ни­ко не сме по­сум­ња­ти.
све­та, чо­ве­ка и ње­го­вог дру­штва је обе­ле­
жи­ла исто­ри­ју по­след­ња два ве­ка. Тре­ба
ис­та­ћи да је сáма те­ор ­ и­ја нај­ма­ње ве­за­на
за на­у­ку и да је би­ла пот­пу­но усло­вље­на
иде­о­ло­шким стре­мље­њи­ма де­вет­на­е­стог
ве­ка. Со­ци­о­ло­шке те­о­ри­је не­пре­ста­ног
про­гре­са људ­ског дру­штва би­ло је нео­п­
ход­но за­сно­ва­ти на „на­уч­ним“ те­ме­љи­ма
ево­лу­ци­је све­та.
Дру­ги, још бит­ни­ји раз­лог усто­ли­че­ња
те­о­ри­је ево­лу­ци­је на пре­сто­лу „на­уч­не“
ре­ли­ги­је би­ло је об­ја­шње­ње на­стан­ка све­
та без Бо­га и Ње­го­ве ства­ра­лач­ке во­ље.
Уко­ли­ко би­смо мо­гли да за­ми­сли­мо овај
свет са свим ње­го­вим са­вр­шен­стви­ма,
ви­ђе­ним у хар­мо­нич­ним за­ко­ни­ма ма­те­
ри­јал­ног све­та, у по­ја­ви жи­вог све­та, а на
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
кра­ју и у по­ја­ви чо­ве­ка, а да при­том не
же­ли­мо да га ви­ди­мо као де­ло Бо­жи­је
Пре­му­дро­сти, об­ја­сни­ли би­смо га ре­зул­
та­том спле­та слу­чај­них окол­но­сти ко­је су
се раз­ви­ле у то­ли­ком бро­ју го­ди­на ко­је
људ­ски ум не мо­же ни да за­ми­сли. Ка­да
не­ко го­во­ри о ми­ли­јар­да­ма го­ди­на, не­мо­
гу­ће је од ње­га тра­жи­ти да сво­ју тврд­њу
екс­пе­ри­мен­тал­но до­ка­же. Са дру­ге стра­
не, уко­ли­ко је свет у не­пре­кид­ном раз­во­
ју, а ми (љу­ди) као нај­ра­зви­је­ни­ја би­ћа
пред­во­ди­мо тај раз­вој, не­мо­гу­ће је од нас
тра­жи­ти да по­шту­је­мо оне ауто­ри­те­те
(пре све­га вер­ске) ко­ји су би­ли оп­ште­
при­хва­ће­ни на ни­жем ступ­њу на­шег раз­
во­ја.
Те­ор
­ и­ја ево­лу­ци­је (ко­ја је, ина­че, ве­о­ма
бли­ска са мно­гим древ­ним па­ган­ским
ко­смо­го­ниј­ским и те­о­го­ниј­ским си­сте­
ми­ма) пр­во се по­ја­ви­ла као фи­ло­соф­ска
прет­по­став­ка, а за­тим је чо­ве­чан­ство
уло­жи­ло ве­ли­ки труд да ову прет­по­став­
ку по­твр­ди и ре­ал­ним до­ка­зи­ма. Али
фо­сил­ни оста­ци ко­је су љу­ди на­ла­зи­ли у
по­след­ња два ве­ка ни­с у мо­гли да по­твр­де
прет­по­став­ку ме­та­мор­фо­зе жи­вог све­та
из про­сти­јих би­ћа у сло­же­ни­ја. По­зна­та
је и ре­че­ни­ца да сви ма­те­ри­јал­ни до­ка­зи
за ево­лу­ци­ју чо­ве­ка мо­гу да ста­ну у ома­
њи ков­чег.
При­хва­та­ње ове те­о­ри­је као не­ка­кве
оп­ште­свет­ске ре­ли­ги­је је у по­след­ња два
ве­ка про­у­зро­ко­ва­ло не­бро­је­но по­сле­ди­ца.
Ни­че­а­ни­зам и уче­ње о над­чо­ве­ку су
бе­сми­сле­ни без ево­лу­ци­о­не под­ло­ге. С
тим у ве­зи, и на­ци­зам по­ста­је ла­ко об­ја­
шњив. Јед­на гру­па љу­ди, ко­ја је на
„ви­шем“ ни­воу ево­лу­и­тив­ног про­це­са,
ис­тре­бљу­је дру­гу гру­пу, ко­ју сма­тра
„ни­жом“ од се­бе, а зло­чин оправ­да­ва те­о­
ри­ја при­род­не се­лек­ци­је. Марк­сов ди­ја­
лек­тич­ки ма­те­ри­ја­ли­зам и из ње­га у
жи­вот пре­то­че­ни ко­му­ни­зам со­вјет­ских
бољ­ше­ви­ка не­за­ми­сли­вии су без на­уч­но-
иде­о­ло­шке пот­по­ре у те­о­ри­ји ево­лу­ци­је.
Теорија еволуције
По­ред све­га то­га, те­ор­ и­ја ево­лу­ци­је
још увек оста­је и оп­ста­је у људ­ском
дру­штву као ка­ква на­уч­на дог­ма у ко­ју
ни­ко не сме по­с ум­ња­ти. Ње­ни по­кло­
ни­ци је бра­не од на­па­да ми­сле­ћих
љу­ди та­ко што ове жи­го­шу као вер­ске
фа­на­ти­ке и за­не­се­ња­ке не из­но­се­ћи,
при­том, ни­ка­кве озбиљ­не и нео­спор­не
на­уч­не чи­ње­ни­це у од­бра­ну те­о­ри­је
ко­ју за­сту­па­ју.
За нас је од све­га ово­га мно­го опа­
сни­ја чи­ње­ни­ца да мно­ги да­на­шњи
пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, па чак и све­
ште­ни­ци и бо­го­сло­ви, ову те­о­ри­ју
при­хва­та­ју „здра­во за го­то­во“, а чак и
сво­ју ве­ру по­ку­ша­ва­ју да ускла­де са
овим „на­уч­ним исти­на­ма“. Оту­да и
те­о­ри­ја „кон­кор­ди­зма“, тј. по­ку­ша­ја да
се Бо­жи­је от­кри­ве­ње ше­сто­днев­ног
ства­ра­ња све­та и чо­ве­ка ускла­ди са
ево­лу­и­тив­ним епо­ха­ма. Пра­во­слав­не
хри­шћа­не тре­ба под­се­ти­ти на то да је
свет ко­ји је Го­спод ство­рио био дру­га­ Отац Серафим Роуз, западни
чи­ји пре чо­ве­ко­вог па­да не­го по­сле, те преобраћеник у Православље и значајан
теолог 20. века. Познат је по критици
сва­ко за­кљу­чи­ва­ње о ње­го­вој при­ро­ди Ничеовог нихилизма, као и по оспоравању
и ре­ал­ној ду­жи­ни би­блиј­ских шест некритичког и догматског приступа
да­на ства­ра­ња на осно­ву да­на­шњих теорији еволуције и покушајима
усклађивања учења Цркве са њом.
на­у­ци по­зна­тих за­ко­на би­ва не­мо­гу­ће.

Динамичко биће
С дру­ге стра­не, зна­мо да је чо­век ди­на­
мич­но би­ће ко­је се не­пре­ста­но уса­вр­ша­ва
„обо­жу­ју­ћи се“. То ипак не зна­чи да људ­
ска при­ро­да на­пре­ду­је из про­сти­је у сло­
же­ни­ју, већ оста­је увек иста: до­бра по
ства­ра­њу, али тру­ле­жна и ис­ква­ре­на
па­дом. Уко­ли­ко би се људ­ска при­ро­да раз­
ви­ја­ла из про­сти­је у сло­же­ни­ју, он­да не би
би­ло ни­ка­квог ре­ал­ног је­дин­ства ме­ђу
љу­ди­ма свих вре­ме­на, па са­мим тим ни
је­дин­ства у Хри­сту. Са­мо Хри­сто­во ова­
пло­ће­ње на тај на­чин не би има­ло сми­сао
за све љу­де.
Је­ди­ни исти­ни­ти „про­грес“ чо­ве­ка је
во­здви­же­ње у Цар­ство Не­бе­ско. Чо­век обо­
же­њем – бу­ду­ћи да ни­је ауто­ном­но би­ће у
ово­ме све­ту – це­лу тво­ре­ви­ну уз­но­си Бо­гу
и пре­о­бра­жа­ва је у Не­бе­ски Је­ру­са­лим.
Те­жња хри­шћа­ни­на је да бу­де „са­вре­мен“
бу­ду­ћем ве­ку, а не ла­жном про­гре­су но­вог
по­тро­шач­ког све­та. Ми хри­шћа­ни смо „со
све­ту“, по ре­чи­ма Хри­сто­вим – по­тру­ди­мо
се да сво­је не­бе­ско при­зва­ње пре­по­зна­мо и
да га не за­ме­ни­мо за тру­ле­жност и су­је­ту
ово­га ве­ка.
Аутор је ста­ре­ши­на хра­ма
Ваз­не­се­ња Го­спод­њег у Бе­о­гра­ду

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13

 Хри­шћан­ска ан­тро­по­ло­ги­ја

Пе­сма над
пе­сма­ма
По те­м и ко­ј у об­ра­ђ у­ј е, је­д ин­с тве­н а
је у це­л ој Би­бли­ји – љу­б ав из­м е­ђ у
му­ш кар­ц а и же­н е.
И то не љу­б ав у не­ком ап­с тракт­н ом
и про­то­ко­л ар­н ом сми­слу,
већ љу­б ав у пу­н ом сми­слу ре­ч и

„Ка­ко си ли­је­па и ка­ко си љуп­ка,

о љу­ба­ви у ми­ли­на­ма!
Алек­сан­дар Уз­раст ти је као пал­ма,
Ми­лој­ков и дој­ке као гро­здо­ви.
Ре­кох: по­пе­ћу се на пал­му,

П о­сто­ји у Би­бли­ји јед­на књи­га

ко­ја се раз­ли­ку­је од свих оста­
лих би­блиј­ских књи­га. То је
Пе­сма над пе­сма­ма. На­ла­зи се у ка­но­ну
све­тих књи­га ка­ко је­вреј­ске Би­бли­је, та­ко
и хри­шћан­ског Ста­рог за­ве­та.
По те­ми ко­ју об­ра­ђу­је, је­дин­стве­на је у
це­лој Би­бли­ји – љу­бав из­ме­ђу му­шкар­ца
и же­не. И то не љу­бав у не­ком ап­стракт­
ном и про­то­ко­лар­ном сми­слу, већ љу­бав
у пу­ном сми­слу ре­чи, љу­бав ко­ја до­ди­ру­је
нај­ин­тим­ни­је мо­мен­те у љу­бав­ном од­но­
су му­шкар­ца и же­не – са­му еро­тич­ност:
до­хва­ти­ћу гра­не ње­зи­не;
и би­ће дој­ке тво­је као гро­здо­ви
на ви­но­вој ло­зи,
и ми­рис но­са тво­је­га као ја­бу­ке...“
 (Пјес 7, 6-8).
На пр­ви по­глед оти­ма се пи­та­ње от­куд
ова­ква књи­га у би­блиј­ском ка­но­ну. Не­ће
би­ти ма­ли број оних ко­ји ће ре­ћи: „Са­бла­
жња­ва­мо се!“ Тим пре ће се ова­кви ко­мен­
та­ри чу­ти јер се у хри­шћан­ску свест, под
из­го­во­ром псе­у­до­мо­ра­ли­са­ња, уву­кла
од­бој­ност пре­ма људ­ској сек­су­ал­но­сти и
еро­тич­но­сти. Не­рет­ко се сек­су­ал­ност по­и­

14  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

сто­ве­ћу­је са блу­дом. Љу­бав му­шкар­ца и
же­не се сма­тра не­до­стој­ном Све­тог пи­сма.
Да ли Пе­сма над пе­сма­ма де­ман­т у­је ова­кве
ста­во­ве?
Ка­да је у пи­та­њу ег­зе­ге­за (ту­ма­че­ње) ове
књи­ге, она је – ка­ко код ју­да­и­ста, та­ко и
код хри­шћа­на – углав­ном за­сно­ва­на на
але­го­ри­ји. Та­ко су Је­вре­ји Пе­сму над
пе­сма­ма але­го­риј­ски ту­ма­чи­ли као љу­бав
из­ме­ђу Бо­га и иза­бра­ног на­ро­да (ста­рог
Изра­и­ла). Хри­шћан­ски ег­зе­ге­ти су, пак,
ову књи­гу ту­ма­чи­ли као љу­бав из­ме­ђу
Хри­ста и Цр­кве. За ова­кву ег­зе­ге­зу на­ђе­на
је па­ра­ле­ла у но­во­за­вет­ним тек­сто­ви­ма,
где се Цр­ква на­зи­ва не­ве­стом Хри­сто­вом,
а Хри­стос же­ни­ком. Књи­га је та­ко­ђе але­
го­риј­ски ту­ма­че­на као од­нос Хри­ста и
по­је­ди­ног чо­ве­ка и као од­нос Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це и Ду­ха Све­то­га.
Жи­ва Реч Бо­жи­ја
Са­ма хер­ме­не­у ­ти­ка (на­у­ка о ту­ма­че­њу
тек­ста), ме­ђу­тим, но­си пе­чат епо­хе у ко­јој
на­ста­је. То се по­го­то­во од­но­си на би­блиј­
ски текст као на је­дан по­ли­се­ми­чан,
по­тен­тан текст ко­ји у се­би кри­је мно­штво
сло­је­ва. Упра­во због те осо­би­не по­тент­но­
сти Би­бли­ја је ка­дра да у сва­кој исто­риј­
ској епо­хи го­во­ри чо­ве­ку. И све­ти оци
Цр­кве су Би­бли­ју до­жи­вља­ва­ли као жи­ву
Реч Бо­жи­ју. Жи­ва Реч Бо­жи­ја ко­ја је утка­
на у текст Пи­сма – чи­не­ћи га бо­го­на­дах­ну­
тим – ста­вља­на је у ана­лог­ни од­нос са ова­
пло­ће­ном Реч­ју Бо­жи­јом (Си­ном Бо­жи­јим,
Го­спо­дом Ису­сом Хри­стом). Као што је
Реч (Син Бо­жи­ји, Ло­гос) при­мио људ­ску
при­ро­ду и очо­ве­чио се, та­ко се иста Реч
Бо­жи­ја на­ла­зи и у тек­сту Пи­сма (отек­сто­
ви­ла се) – Бог је при­су­тан у тек­сту као
што је при­су­тан и у те­лу, чо­ве­штву Хри­
сто­вом. Оту­да је Реч Све­тог пи­сма жи­ва
Реч, а не спо­ме­ник; а жи­ве­ти зна­чи би­ти
кон­кре­тан, ак­т у­е­лан и све­вре­мен – би­ти
сваг­да спре­ман за го­вор.
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15
Схва­ти­мо ли Би­бли­ју као жи­ву Реч а не
спо­ме­ник, при­ла­зи­ће­мо јој увек са јед­ним
пи­та­њем: шта ова Реч да­нас зна­чи за нас и
за дру­штво у ко­ме жи­ви­мо? Та­кво пи­та­ње
по­ста­вље­но се­би, пред­ста­вља нео­п­хо­дан
услов за ак­т у­а­ли­за­ци­ју оне по­тен­то­сти
ко­ју би­блиј­ски текст по­се­ду­је. За­то је хри­
шћан­ски при­ступ Би­бли­ји увек је­дан ег­зи­
стен­ци­јал­ни акт и за­то је Би­бли­ја све­вре­
ме­на књи­га ко­ја са пра­вом но­си епи­тет
нај­чи­та­ни­је на све­т у.
Егзегеза
Вра­ти­мо се Пе­сми над пе­сма­ма и ње­ној
ег­зе­ге­зи.
Вре­ме у ко­ме жи­ви­мо зах­те­ва да при­сту­
пи­мо до­слов­ном ту­ма­че­њу ове књи­ге.
Чи­ни се да да­на­шње вре­ме и иза­зо­ви ко­је
оно но­си до­но­се и од­го­вор на пи­та­ње ко­је
су мно­ги древ­ни ту­ма­чи Би­бли­је се­би
по­ста­вља­ли – за­што се Пе­сма над пе­сма­ма
на­ла­зи у ка­но­ну све­тих књи­га и да ли је
она уоп­ште до­стој­на да ту бу­де.
Да­нас сло­бод­но мо­же­мо ре­ћи – до­бро је
да је ова књи­га пре­по­зна­та као бо­го­на­дах­
ну­та и до­бро је да се као та­ква на­ла­зи у
Би­бли­ји. Чак шта ви­ше, од­ва­жи­ће­мо се да
бу­де­мо му­дри и пре­по­зна­мо Бо­жи­ји про­
ми­сао у то­ме упра­во због оно­га што и
је­сте екс­пли­цит­на те­ма ове књи­ге – сек­су­
ал­ност као до­га­ђај љу­ба­ви из­ме­ђу му­шкар­
ца и же­не. Да, до­слов­но и бу­квал­но та­ко –
сек­су­ал­ност, без ика­квог скри­ве­ног, але­го­
риј­ског зна­че­ња.
пи­та­ње сек­су­ал­но­сти
Пе­сма над пе­сма­ма, но­се­ћи уз­ви­ше­ни
епи­тет Ре­чи Бо­жи­је, да­је хри­шћа­ни­ма
не­за­мен­љи­ву ин­спи­ра­ци­ју у тра­же­њу и
да­ва­њу од­го­ва­ра на пи­та­ње ко­је је да­нас,
чи­ни се, ак­т у­ел­ни­је не­го ика­да пре – пи­та­
ње сек­су­ал­но­сти. Схва­ће­на као оту­ђе­на
од љу­ба­ви, али оне бо­го­да­ро­ва­не љу­ба­ви
 Хри­шћан­ска ан­тро­по­ло­ги­ја
Пе­сма над пе­сма­ма ски­да сле­пи­ло
за љу­бав, про­из­ве­де­но све­тли­ма
по­тро­шач­ке ци­ви­ли­за­ци­је, где је
је­ди­на ме­ра вред­но­сти про­фит усме­рен
на за­до­во­ље­ње вла­сти­те „хе­ми­је“
из­ме­ђу му­шкар­ца и же­не, где му­шка­рац
за­рад же­не „оста­вља оца и ма­тер сво­ју“ и
где дво­је по­ста­ју „јед­но те­ло“, сек­су­ал­ност
је све­де­на на де­ка­дент­ност и из­о­па­че­ност.
Са јед­не стра­не по­сто­ји псе­у­до­мо­ра­ли­са­ње
ко­је, под ма­ском по­бо­жно­сти и ду­хов­но­
сти, на сек­су­ал­ност гле­да као на нај­го­ру
не­мо­рал­ност и гре­шност. Сек­су­ал­ност се
са­гле­да­ва као „ну­жно зло“ ко­је је до­пу­
ште­но ра­ди оп­стан­ка људ­ске вр­сте. Ван
те ну­жно­сти, сек­су­ал­ност се из­јед­на­ча­ва
са блу­дом. Чи­ње­ни­ца да људ­ска при­ро­да
но­си на­гон се­ску­ал­но­сти ту­ма­чи се као
не­ка­кав „жа­лац у те­лу“, по­шаст про­тив
ко­је се тре­ба бо­ри­ти, ко­ју тре­ба гу­ши­ти и
угу­ши­ти. „Што ма­ња сек­су­ал­ност, то ве­ћа
све­тост и чи­сто­та“ – кли­чу по­вам­пи­ре­ни
гно­сти­ци, ма­ни­хеј­ци и мон­та­ни­сти (ра­не
хри­шћан­ске је­ре­си ко­је су има­ле не­га­
ти­ван став пре­ма људ­ској те­ле­сно­сти, а
по­себ­но пре­ма сек­су­ал­но­сти).
Ова псе­у­до­ду­хов­ност са­бла­жња­ва мно­ге
мла­де ду­ше у Цр­кви и уда­ља­ва их од вре­ла
жи­во­та и исти­не. Ти­ме их чи­ни ла­ко при­
јем­чи­вим за ону дру­гу крај­ност – екс­трем­
ни ли­бе­ра­ли­зам, ко­ји од чо­ве­ка ства­ра
бе­сло­ве­сну звер. На тој, дру­гој стра­ни,
пак, на­ла­зе се нај­го­ри раз­врат и зле стра­
сти ко­је су људ­ском ра­зу­му на­мет­ну­ле
бе­сло­ве­сност, ко­ја је дар и ле­по­т у сек­су­ал­
но­сти пре­тво­ри­ла у де­ка­ден­ци­ју људ­ског
до­сто­јан­ства и у по­ни­же­ње људ­ског ро­да.
Сек­су­ал­ност да­на­шњег чо­ве­ка ро­бу­је
две­ма за­блу­да­ма. Пр­ва за­блу­да је одва­ја­ње
16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
сек­су­ал­но­
сти од
љу­ба­ви.
Сек­су­ал­
ност одво­
је­на од
љу­ба­ви је
сек­су­ал­ност одво­је­на од ра­зу­ма. Без­ум­на,
бе­сло­ве­сна сек­су­ал­ност је­сте блуд. А блуд
ви­ше не за­слу­жу­је да се на­зо­ве сек­су­ал­но­
шћу јер је – бе­сло­ве­сан. Та­ко је по­му­ће­но
и по­и­ма­ње љу­ба­ви као од­но­са из­ме­ђу две
лич­но­сти – му­шкар­ца и же­не. Љу­бав, као
ме­ђу­соб­на при­влач­ност дво­је, да­нас се
на­зи­ва „хе­ми­јом“. Во­ле­ти ви­ше не зна­чи
сло­бо­ду ко­ја из­ви­ре из сло­ве­сне ду­ше, из
то­плог ср­ца ко­је жу­ди за по­зна­њем дру­гог,
из при­род­не исти­не ко­ја све­до­чи Ре­чи
Бо­жи­је да „ни­је до­бро да је чо­век сам“
(Пост 2, 18).
Во­ле­ти да­нас, то зна­чи иза­зва­ти „хе­ми­
ју“, на­пра­ви­ти хор­мон­ску бу­ру. Оту­да
да­на­шње „љу­ба­ви“ тра­ју ко­ли­ко и хор­мон­
ска бу­ра – за јед­ну или ко­ју ноћ. Бо­го­ли­ко
ра­зум­но ство­ре­ње све­ло је се­бе на ха­о­тич­
ну хе­миј­ску ре­ак­ци­ју, а „храм Ду­ха Све­то­
га“, сво­је те­ло, на епру­ве­т у.
Хри­шћа­ни­ма би тре­ба­ло да бу­де кри­
стал­но ја­сно от­куд Пе­сма над пе­сма­ма у
Би­бли­ји и за­што је – без ус­те­за­ња – тре­ба
бу­квал­но ту­ма­чи­ти. Она ну­ди из­ле­че­ње
обо­ле­ле љу­ба­ви. Она чо­ве­ка вра­ћа из
хе­миј­ског ха­о­са у сло­бо­ду ра­зу­ма. Она
љу­ба­ви удах­њу­је жи­вот и жи­во­т у вра­ћа
љу­бав, исти­ни­т у љу­бав:
 „Ли­је­па ти си, дра­га мо­ја, ли­је­па ти си!
Очи су ти као у го­лу­би­це.
Ли­јеп ти си, дра­ги мој, и љу­бак!
И по­сте­ља на­ша зе­ле­ни се. те­ле­сност и сек­су­ал­ност бра­ни од бе­сло­ве­
...
Што је љи­љан ме­ђу тр­њем,
то је дра­га мо­ја ме­ђу дје­вој­ка­ма.
Што је ја­бу­ка ме­ђу др­ве­ти­ма шум­ским,
то је дра­ги мој ме­ђу мом­ци­ма...“
 (Пјес 2, 2-3)
Из ове љу­ба­ви се ра­ђа жи­вот и љу­бав се
по­ка­зу­је и до­ка­зу­је као жи­во­то­твор­на.
Љу­бав се по­ка­зу­је као ис­пу­ње­ње оне пр­ве
Бо­жи­је за­по­ве­сти, жи­во­то­тво­ре­ће за­по­ве­
сти, да­те пра­ро­ди­те­љи­ма: „Ра­ђај­те се и
мно­жи­те се и на­пу­ни­те зе­мљу...“
 (Пост 1, 28).
Дру­га за­блу­да у ко­ју је упа­ла људ­ска сек­
су­ал­ност још је го­ра од пр­ве по ду­би­ни
сво­је де­ка­дент­но­сти. Та дру­га за­блу­да је
одва­ја­ње сек­су­ал­но­сти не са­мо од исти­ни­
те љу­ба­ви, већ и од са­ме људ­ске при­ро­де.
Пр­ву за­блу­ду ка­рак­те­ри­ше бе­сло­ве­сност, а
дру­гу бе­сло­ве­сност и про­тив­при­род­ност.
Та дру­га за­блу­да је хо­мо­сек­су­ал­ност. Док
пр­ва за­блу­да пред­ста­вља зло­у­по­тре­бу
при­ро­де и ње­но ли­ша­ва­ње ра­зум­ног вођ­
ства, до­стој­ног чо­ве­ка, ова дру­га пред­ста­
вља по­ни­ште­ње са­ме људ­ске при­ро­де и
по­ни­ште­ње са­ме сло­ве­сно­сти.
бе­дем исти­не
Пе­сма над пе­сма­ма сто­ји као бе­дем исти­
не у вре­ме­ну тра­же­ња и ра­до­зна­ло­сти; у
вре­ме­ну лу­та­ња, ка­да је љу­бав охлад­не­ла и
ка­да су при­сут­ни, као за­ме­на, ра­зни су­ро­
га­ти љу­ба­ви. Бо­жи­јим про­ми­слом, мо­жда
баш за да­на­шња вре­ме­на Пе­сма над пе­сма­
ма ски­да сле­пи­ло за љу­бав, про­из­ве­де­но
вар­љи­вим све­тли­ма по­тро­шач­ке ци­ви­ли­
за­ци­је, где је је­ди­на ме­ра вред­но­сти про­
фит усме­рен на за­до­во­ље­ње вла­сти­те
„хе­ми­је“. Она – има­ју­ћи ауто­ри­тет Ре­чи
Бо­жи­је –људ­ском те­лу и те­ле­сно­сти, као
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17
не­из­бе­жном де­лу чо­ве­ко­ве при­ро­де, вра­ћа
оно исти­ни­то уз­ви­ше­но ме­сто ко­је му
во­љом Бо­жи­јом при­па­да. Она људ­ску
сних на­па­да и псе­у­до­мо­рал­них кле­ве­та.
Пе­сма све­до­чи да у људ­ском те­лу не­ма
ни­чег ру­жног, пр­ља­вог и злог. Сек­су­ал­ност
је од Бо­га да­ро­ва­на осо­би­на здра­ве људ­ске
при­ро­де. Сек­су­ал­ност ни­је и не мо­же би­ти
гре­шна и не­чи­ста јер је Бог хтео да чо­век
бу­де сек­су­а­лан. А мо­же ли би­ти ишта
ло­ше што је Бог ство­рио?
Пе­сма вра­ћа исти­ни­ту љу­бав из­ме­ђу
му­шкар­ца и же­не, а ти­ме сек­су­ал­ност ста­
вља на при­па­да­ју­ће, од Бо­га бла­го­сло­ве­но
ме­сто. Та исти­ни­та љу­бав по­сто­ји у бла­го­
сло­ве­ном бра­ку, у су­пру­жан­ској вер­но­сти.
То је љу­бав за веч­ност, то је Тај­на ко­ја се
љу­бо­мор­но чу­ва за сва вре­ме­на:
„Мет­ни ме као пе­чат на ср­це сво­је,
као пе­чат на ми­ши­цу сво­ју.
Јер љу­бав је ја­ка као смрт,
и љу­бав­на сум­ња твр­да као гроб;
жар је ње­зин као жар ог­ње­ни,
пла­мен Бо­жи­ји.“
 (Пјес 8, 6)
То је она исти­ни­та љу­бав из ко­је се ра­ђа
но­ви жи­вот и љу­бав­ни пла­мен ко­јим дра­
ган во­ли сво­ју дра­га­ну и она ње­га. То је
она љу­бав за ко­ју Апо­стол Па­вле ка­же да
се не за­бра­њу­је јед­на дру­гој, љу­бав где је
муж го­спо­дар те­ла же­ни­ног, а же­на
го­спо­да­ри­ца те­ла му­же­вог, љу­бав где дво­
је по­ста­ју јед­но те­ло. Кроз ту љу­бав љу­ди­
ма је да­ро­ва­но да – по­пут Бо­га – бу­ду
жи­во­то­твор­ци. Та­ква љу­бав је при­род­но
ме­сто за бла­го­сло­ве­ну сек­с у­ал­ност.
 Тема броја
Уло­га
ин­те­лек­ту­ал­ца
у ми­си­ји Цр­кве
Апо­с тол Па­в ле и сви они ко­ј и
бу­д у ши­ри­ли хри­шћан­с тво
на­и­ла­з и­ће на от­п ор дру­г их ин­т е­л ек­т у­а ­л а­ц а
ко­ј и ни­су упо­з на­л и Го­с по­д а.
Срећ­ко Гу­ја­ни­чић
Д
а би се ре­кло не­што о уло­зи
ин­те­лек­т у­ал­ца у ми­си­ји Цр­кве,
ва­жно је пре све­га ре­ћи не­што о
са­мом ин­те­лек­т у­ал­цу као та­квом, од­но­
сно о то­ме шта се под тим пој­мом под­
ра­зу­ме­ва и ка­кве се пред­ста­ве обич­но
за тај по­јам ве­зу­ју.
Ре­ци­мо да је ин­те­лек­т у­а ­лац чо­век
ко­ји се ба­ви ми­са­о­ним ра­дом. Ова­ква
де­фи­ни­ци­ја нај­ви­ше од­го­ва­ра фи­ло­зо­
18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
фи­ма ко­ји, по Ари­с то­те­лу, „ми­сле
ми­шље­ње“, али она је са­свим при­ме­ре­на
и за на­уч­ни­ке, умет­ни­ке и про­по­вед­ни­
ке. Сви они пре не­го што до­ђу до кон­
крет­ног на­уч­ног от­кри­ћа, умет­нич­ког
из­ра­за или по­у­ке мо­ра­ју ду­го да раз­ми­
шља­ју. Сле­ду­ју­ћи ту ло­ги­ку, ин­те­лек­т у­
ал­ци су и спорт­ски тре­не­ри ко­ји спре­
ма­ју так­ти­ку свог ти­ма, ша­хи­сти и, пре
све­га, вој­ско­во­ђе, а ни­шта ма­ње и по­ли­
ти­ча­ри, чи­ја је уло­га да дру­штво у ко­јем
жи­ве и од­но­се ко­ји у том дру­штву вла­
да­ју схва­те на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин и
што ви­ше их опле­ме­не.
Ствар ре­а­ли­за­ци­је тих иде­ја је не­што
са­свим дру­го и за­ви­си од ни­за окол­но­
сти, спле­та слу­ча­ја, спорт­ске сре­ће, а
нај­ви­ше од Бо­жи­је ми­ло­сти.
Пи­та­ње ко­је се ов­де по­ста­вља је­сте да
ли је ин­те­лек­т у­а­лац и чо­век ко­ји ис­пла­
ни­ра и из­ве­де „пљач­ку ве­ка“. Мо­ра­мо
при­зна­ти да је­сте, јер он уло­жи ве­ли­ки
ум­ни на­пор да све де­та­ље (где су алар­ми,
кад се сме­њу­ју стра­жа­ри, ко­је су ши­фре
се­фо­ва, ка­кав је план бек­ства, ...) по­ве­же
у је­дан си­стем по ко­ме ће спро­ве­сти сво­
ју за­ми­сао.
Oвакву ло­ги­ку мо­же­мо при­ме­ни­ти и
на осо­бе ко­је се кла­де. Ако им је пре­о­
ку­па­ци­ја фуд­бал, они ће до де­та­ља зна­
ти све о клу­бу на ко­ји ула­жу но­вац, тј.
да ли је упра­ва тог клу­ба ско­ро ме­ња­ла
тре­не­ра, је­с у ли до­во­ди­ли по­ја­ча­ња,
ко­ји је од игра­ча бо­ле­стан, има ли пар­не
кар­то­не и ко зна шта још. Све су то
по­да­ци ко­ји их ву­ку до син­те­зе зва­не
са­ста­ви­ти ти­кет, а по­све­ће­ност том
по­слу и сам ин­дук­циј­ски ме­тод до­во­ди
их на ни­во на­у­ке.
Спасење или грех
Циљ ових при­ме­ра је­сте да по­ка­же
како је ин­те­лект сам по се­би не­у ­тра­лан
(хла­дан), али да ње­го­ва де­лат­ност за­ви­
си од то­га да ли га чо­век ста­вља у слу­
жбу спа­се­ња или гре­ха.
Тре­ба на­по­ме­ну­ти ка­кве све вр­сте
ин­те­ли­ген­ци­је по­сто­је и на осно­ву њих
де­фи­ни­са­ти ин­те­лек­т у­ал­це.
Пре­ци­зни­ја од­ред­ба је она ко­ја ка­же да
по­сто­ји ло­гич­ка, тј. ма­те­ма­тич­ка ин­те­
ли­ген­ци­ја, за­тим емо­тив­на и со­ци­јал­на.
Пред­ра­су­да је, ре­ци­мо, да смо па­мет­ни
ако зна­мо са­мо ма­те­ма­ти­ку. У Ја­па­ну
по­сто­је де­ца ко­ја има­ју ма­ње од пет­на­ест
го­ди­на, а ко­ја су док­то­ри­ра­ла на не­ком
тех­нич­ком фа­кул­те­т у и др­же пре­да­ва­ња
из тих обла­сти, али тај мла­ди док­тор
на­у­ка се за­пла­че кад ви­ди да је, ре­ци­мо,
мач­ка по­је­ла врап­ца. Ње­го­ва емо­тив­на
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19
ин­те­ли­ген­ци­ја ни­је пра­ти­ла ње­го­ву ма­те­
ма­тич­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, и он је на том
ни­воу још увек де­те. Слич­но је и са со­ци­
јал­ном ин­те­ли­ген­ци­јом. Мо­же­мо у пот­
пу­но­сти до­ка­за­ти Ге­де­ло­ву те­о­ре­му или
схва­ти­ти Ајн­штај­но­ву Те­о­ри­ју ре­ла­ти­ви­
те­та, али не­ће­мо уме­ти да се оп­хо­ди­мо са
љу­ди­ма ако нам је со­ци­јал­на ин­те­ли­ген­
ци­ја рав­на ну­ли. Гру­бо ре­че­но – би­ће­мо
со­ци­јал­ни кре­те­ни.
Хри­стос је до­шао да спа­се це­лог чо­ве­
ка, а не са­мо ње­го­ву ма­те­ма­тич­ку ин­те­
ли­ген­ци­ју. Хри­шћа­ни због то­га тре­ба да
схва­те ко­ји су им не­до­ста­ци (емо­тив­ни,
со­ци­јал­ни, ло­гич­ки, као и они ко­ји се
од­но­се на ма­те­ри­ју и дух) и да, уз Бо­жи­
ју по­моћ, ра­де на њи­хо­вом укла­ња­њу
јер све мо­же да се на­у­чи.
Још јед­на пред­ра­с у­да се че­сто ве­зу­је
за ин­те­лек­т у­ал­це. Реч је о ин­фор­ми­са­
но­сти.
Ако у гла­ви др­жи­мо го­ми­лу по­да­тка,
не зна­чи да смо па­мет­ни. Још је Хе­ра­
клит ре­као да Пи­та­го­ра ни­је му­драц
са­мо због то­га што пу­но зна (мно­го­зна­
лац). У про­шло­сти је мно­го­зна­ла­штво
ви­ше це­ње­но и че­сто је до­во­ђе­но у ве­зу
са еру­ди­ци­јом. И са на­по­ром, та­ко­ђе,
јер је чо­век мо­рао по­ка­за­ти ве­ли­ку во­љу
ко­па­ју­ћи по ра­зним би­бли­о­те­ка­ма да би
до­шао до по­да­та­ка. Да­нас је до­вољ­но
би­ти при­ка­чен на ин­тер­нет и за све
не­до­у­ми­це „пи­та­ти“ Гугл (Go­o­gle).
Ре­ћи ће­мо и то да се за ин­те­лек­ту­ал­це
ве­зу­је и спе­ци­фи­чан из­глед: чо­век уских
ра­ме­на, про­ће­лав, са ве­ли­ком ди­оп­три­јом.
Аме­рич­ки ре­ди­тељ Ву­ди Ален, ко­ји
од­го­ва­ра том опису, у ша­ли ка­же да је
због те пред­ра­с у­де имао про­бле­ма јер су
му мно­ги при­пи­си­ва­ли не­за­слу­же­ну
па­мет: „Чи­тао сам ја ру­ске кла­си­ке, али
са­мо да бих се до­пао де­вој­ка­ма. А уства­
ри сам обич­ни деч­ко из Бру­кли­на ко­ји
во­ли, уз ча­шу пи­ва, да по­гле­да не­ку
до­бру утак­ми­цу.“
 Детаљ из Житија
Светог Јована
Златоустог:
Свети Апостол Павле
шапуће на уво
Златоустом
шта да напише.
За Светог Јована
хришћани су имали
обичај да кажу
да представља
„уста Павлова“,
као што су за
Светог Апостола Павла
имали обичај да кажу
да је био
„уста Христова“.

Да из­глед че­сто ва­ра, при­мер је и Брус
Ли. Ве­ли­ки мај­стор бо­ри­лач­ких ве­шти­
на ди­пло­ми­рао је фи­ло­зо­фи­ју на уни­
вер­зи­те­т у у Си­је­тлу и то ни ви­ше ни
ма­ње не­го на – Хе­ге­лу.
Кад смо осве­тли­ли не­ке пре­ста­ве о
ин­те­лек­т у­ал­ци­ма, тре­ба ре­ћи не­што о
њи­хо­вој уло­зи у ми­си­ји Цр­кве.
По­што је то ши­ро­ка те­ма, су­зи­ће­мо је
са­мо на уло­гу про­по­вед­ни­ка јер се та­ко
на­зи­ва чо­век ко­ме је Бог обе­ћао да ће
би­ти нај­му­дри­ји на све­т у. Реч је о Ца­ру
Со­ло­мо­ну.
Цар Со­ло­мон је – по­ред то­га што је
био ин­те­лект – био је и све оста­ло че­му
при­ли­чи су­пер­ла­тив (нај­моћ­ни­ји, нај­
бо­га­ти­ји, нај­леп­ши, ...). Без об­зи­ра на
сва бла­жен­ства ко­ји­ма је био оба­с ут,
20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
твр­дио да је „све та­шти­на над та­шти­на­
ма“. Као му­дра­ца или чо­ве­ка уоп­ште,
ње­га је мо­гао да усре­ћи са­мо Сми­сао
или Ло­гос, тј. сам Исус Хри­стос. За вре­
ме свог зе­маљ­ског жи­во­та он ни­је упо­
знао Пре­му­дрост у те­лу, ко­ју су ви­де­ли
и сво­јим ша­ка­ма до­та­кли ри­ба­ри из
Га­ли­ле­је, ца­ри­ни­ци из Је­ру­са­ли­ма и
же­не блуднице.
Мисија
Апостола павла
Го­спо­да за ко­јим је че­знуо Со­ло­мон и
ко­га су до­та­кли ри­ба­ри из Га­ли­ле­је тре­
ба­ло је об­ја­ви­ти це­лом све­т у и свим
љу­ди­ма на ње­му, а не са­мо јед­ном на­ро­ду
из ко­га је Спа­си­тељ по­те­као. И ту је глав­

ни по­сао при­пао јед­ном ин­те­лек­т у­ал­цу.
Реч је о Апо­сто­лу Па­влу, ко­ји је био све­
стра­ни по­зна­ва­лац ка­ко Мој­си­је­вог
за­ко­на, та­ко и грч­ке кул­т у­ре и рим­ског
пра­ва. Гр­ци­ма, Ри­мља­ни­ма и оста­лим
па­га­ни­ма тре­ба­ло је об­ја­сни­ти да је чо­век
ко­га су у јед­ној да­ле­кој рим­ској про­вин­
ци­ји ра­за­пе­ли вој­ни­ци и су­на­род­ни­ци
Спа­си­тељ чи­та­вог све­та. Апо­стол, ко­га је
Го­спод прет­ход­но при­пи­то­мио и учи­нио
га сво­јим са­су­дом, био је до­вољ­но вешт и
обра­зо­ван да на­ђе ве­зу из­ме­ђу оних
ко­ји­ма про­по­ве­да Хри­ста и са­мог Го­спо­
да, ко­га про­по­ве­да. Па­влов го­вор у Ати­
ни (О не­по­зна­том Бо­гу) кла­си­чан је при­
мер те де­лат­но­сти.
Уло­га ин­те­лек­тал­ца у Цр­кви је да
па­га­не упо­зна са Го­спо­дом.
Не­ма­чи фи­ло­зоф Фри­дрих Ни­че
оп­т у­жи­ће због то­га апо­сто­ла Па­вла да
је, ши­ре­ћи хри­шћан­с тво, уни­штио
чи­та­во Рим­ско цар­ство и на­зва­ће га ни
ви­ше ни ма­ње не­го „ге­ни­јем мр­жње“.
Па­ра­докс је у то­ме што је тај „ге­ни­је
мр­жње“ на­пи­сао нај­леп­ше ре­чи о љу­ба­
ви и што Ни­че, по­ред то­га, ни­је мо­гао
да схва­ти да би се Рим­ско цар­ство уру­
ши­ло и са­мо од се­бе јер су му те­ме­љи
би­ли људ­ска по­хле­па и гор­дост. На
осно­ву овог при­ме­ре мо­же­мо за­кљу­чи­
ти да је ми­си­ја ин­те­лек­т у­ал­ца у Цр­кви,
по­ред упо­зна­ва­ња Го­по­да са па­га­ни­ма,
и то да се на­у­чи ка­ко иза­ћи на крај са
бо­го­бор­ци­ма ко­ји се на­ла­зе ме­ђу на­шим
ко­ле­га­ма (не­ма сум­ње да је и Ни­че био
ге­ни­је). Ре­тор Тер­т ул је при­мер да је
Апо­стол Па­вле и у сво­је до­ба имао свог
Ни­чеа. Тај чо­век га не­ће на­зва­ти „ге­ни­
јем мр­жње“, већ ће за апо­сто­ла про­сто
ре­ћи да је – ку­га (ДАп 24, 5).
Апо­стол Па­вле и сви они ко­ји бу­ду
ши­ри­ли хри­шћан­с тво на­и­ла­зи­ће на
от­пор дру­гих ин­те­лек­т у­а­ла­ца ко­ји ни­с у
упо­зна­ли Го­спо­да.
Хри­шћа­нин тре­ба да схва­ти да је ве­ра
пре све­га дар Бо­жи­ји и да тај дар ни­с у
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21
Тема броја
до­би­ли сви. И да не зна­чи да га не­ће
до­би­ти у сво­је вре­ме. И да га не тре­ба
на­ме­та­ти. И да је Го­спод до­шао да спа­си
не са­мо нас, већ и те бо­го­бор­це. И да му
у то­ме не од­ма­же­мо прет­по­ста­вља­ју­ћи
свој его и Ње­му, као Спа­си­те­љу, и не­ве­
ру­ју­ћем, као бли­жњем.
Посведочити веру
Ми­си­ја ин­те­лек­т уа­л­ца је, да­кле, као и
сва­ког чла­на Цр­кве – да по­све­до­чи ве­ру,
да упо­зна­љу­де са Го­спо­дом и скло­ни­се,
по­ву­че у за­бо­рав. Да буде све­стан ми­си­
је Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, ко­ји је упо­знао
чи­тав свет са Го­спо­дом и по­том ре­као за
се­бе да је са­мо глас оно­га ко­ји – за раз­
ли­ку од ње­га – не кр­шта­ва во­дом, већ
Ду­хом Све­тим.
Апо­стол Па­вле је, да за­кљу­чи­мо, чи­та­
во зна­ње овог све­та за­ме­нио за је­дан,
Ми­си­ја ин­т е­л ек­т уа­л ­ц а
је као и сва­ког
чла­н а Цр­к ве –
да по­с ве­до­ч и ве­р у,
да упо­з на­љу­д е са
Го­с по­дом и скло­н и­се,
по­в у­ч е у за­б о­рав
како би­блиј­ска при­ча ка­же, мно­го­це­ни
би­сер. Рас­пе­ти Хри­стос је био све оно
што је он же­лео да зна и че­му је те­жио
да на­у­чи љу­де. То нек бу­де пр­ви за­да­так
хри­шћан­ских ин­те­лек­т у­а­ла­ца, а дру­ги
за­да­так да – на­кон при­пре­ме те­ре­на
(ин­фра­струк­т у­ре) за до­ла­зак Го­спо­да –
као Јо­ва­на Кр­сти­тељ на­у­чи­мо да ка­же­
мо: „Ја ни­сам Хри­стос. Ја сам глас...“
 Два сме­ра ме­ђу
са­вре­ме­ним
ин­те­лек­ту­ал­ци­ма
Од­с тра­њ ен од Бо­га, за­р о­б ље­н и дух
ма­т е­р и­ја­л и­стич­ког и ег­з и­стен­ц и­ја­л и­стич­ког
са­в ре­м е­н ог ин­т е­л ек­т у­а л­ц а – ну­д е­ћ и чо­в е­к а
као твор­ц а или, ре­ч е­н о је­з и­ком Ју­с ти­на
Ће­л иј­с ког, чо­в е­ко­б о­га – оста­ј е не­м о­ћ ан да
ре­ш и ди­ле­м е и по­н у­д и лек ис­ц е­љ е­њ а

Аутор:
Древ­на Евро­па је све­т у ну­ди­ла раз­ли­чи­
Ми­ха­и­ло Ми­ле­тић те кли­шее раз­во­ја и прав­це у обла­сти
на­у­ке, фи­ло­со­фи­је, умет­но­сти. Из­гле­да
да су ове све­тов­не ди­сци­пли­не би­ле под­

Р аз­вој кул­т у­ре за­ви­си и од раз­во­ја

гра­до­ва. Пр­ви уни­вер­зи­тет, по­се­
ду­ју­ћи је­ди­не ка­те­дре фи­ло­зо­фи­
је и те­о­ло­ги­је, био је осно­ван још по­чет­
ком 9. ве­ка у Ца­ри­гра­ду. Ни­је слу­чај­но
да те­о­ло­шка шко­ла по­ста­је и пр­ва од
зна­ча­ја за про­све­ћи­ва­ње на­ро­да. Тек
ка­сни­је, на­кон ско­ро јед­ног ве­ка, Евро­
па до­би­ја сво­ју Бо­лоњ­ску ви­со­ку шко­лу,
уни­вер­зи­тет ко­ји је да­нас стан­дард
мо­дер­ног европ­ског уни­вер­зи­те­та.
Нај­ве­ћи ути­цај на раз­вој дру­штва и
оп­штег ства­ра­ла­штва има­ла је Евро­па, а
тај ути­цај ни у да­на­шње вре­ме не је­ња­ва.
стак­ну­те и по­др­жа­не обра­сцем ко­ји је
кре­и­ра­ла За­пад­на цр­ква као јед­ним, ако
не и је­ди­ним на­чи­ном да чо­век из­ра­зи
свој до­каз по­сто­ја­ња. Вре­ме­ном је ова­
кав од­нос пре­ма соп­стве­ној кре­а­тив­но­
сти пре­ра­стао у во­љу за моћ, а са­мим
тим и над­власт у дру­штву кроз ко­је је
деј­ство­ва­ло. Упр­кос чи­ње­ни­ци да су
по­је­ди­ни прав­ци би­ли на­дах­ну­ти хри­
шћан­ством, упра­во је европ­ски кон­цепт
дру­штва у гло­ба­лу про­ла­зио кроз кри­зе
ко­је су не­ми­нов­но на­и­ла­зи­ле као по­сле­
ди­ца ни­шта ма­ње за­си­ће­но­сти европ­
ског дру­штва. У осно­ви тих кри­за сто­ји,

22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

 Тема броја
за­пра­во, кри­за ин­те­лек­т у­а­ли­зма на­су­
прот за­по­ста­вље­ној дру­штве­ној при­
ви­ле­ги­ји Цр­кве.
Од по­чет­ка 20. ве­ка, за­хва­та­ју­
ћи пе­ри­од из­ме­ђу два ра­та,
ка­да је Хи­тлер у САД прог­нао
пре­ко 2000 на­уч­ни­ка је­вреј­
ског по­ре­кла, ме­ђу ко­ји­ма
су мно­ги и до­бит­ни­ци
Но­б е­ло­в е на­г ра­де,
Евро­пи, као ин­те­лек­
ту­ал­но нај­ра­зви­је­ни­
јој, За­пад­на цр­ква
ни­је успе­ва­ла да
по­ну­ди ком­плет­ну
си­гур­ност, већ са­мо
де­ли­мич­ни ду­хов­ни
осло­нац и мо­тив уса­
вр­ш а­в а­њ а. Овај
не­пра­вил­ни од­нос за­кр­
жља­лог ду­хов­ног и на­бу­ја­
лог ег­зи­стен­ци­јал­ног ре­зул­
то­вао је не­за­до­вољ­ством и
бун­том та­да­шњег дру­штва.

Западњак
Чо­век за­пад­ног ко­ва по­чи­ње да стре­
ми но­вим под­ви­зи­ма ка­ко би њи­ма уто­
лио глад за са­зна­њем, на­док­на­дио из­гу­
бље­но и на­по­јио дух, али хра­ном ко­ја ни
та­да не успе­ва да га на­си­ти. Ин­те­лек­т у­а­
лац (спо)зна­лац лу­та од ато­ма до све­ми­
ра и по­нов­но оста­је не­спо­ко­јан у сво­јим
от­кри­ћи­ма и спо­зна­ја­ма за­по­ста­вља­ју­ћи
сва­ку лич­ну ду­хов­ну по­тре­бу и за­по­ста­
вља­ју­ћи, чак и умрт­вљу­ју­ћи Све­твор­ца,
Бо­га у се­би.
Са тро­на Евро­пе го­во­ри и фи­ло­соф
Ни­че, „по­след­њи Евро­пља­нин“ (ка­ко је
са­мог се­бе де­кла­ри­сао), он про­го­ни и
„уби­ја“ Бо­га, ко­ји сме­та ин­те­лек­т у­ал­ном
ду­ху „уз­ви­ше­ног и про­све­ће­ног“ сло­ја
европ­ског чо­ве­ка. У оча­ју – не при­зна­ју­
ћи не­моћ да од­го­во­ри на (ду­хов­не) Роденов
Мислилац

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23

 по­тре­бе чо­ве­ка – кул­ми­ни­ра ин­те­лек­т у­
за­ли­змом ко­ји у бор­би за трон ху­ма­ни­
зма фор­си­ра по­је­дин­ца ин­те­лек­т у­ал­ца
пот­пу­но оде­љу­ју­ћи од Цр­кве.
У сво­ме ја­ду ни­је остао сам. Европ­ски
ин­те­лек­т у­а­ли­зам па­ра­лел­но раз­ви­ја но­ве
прав­це, ме­ђу ко­ји­ма је и ег­зи­стен­ци­ја­ли­
зам, ко­ји још ви­ше оспо­ра­ва по­сто­ја­ње
Бо­га не би ли чо­век се­бе оства­рио и ре­а­
ли­зо­вао.
Од­стра­њен од Бо­га, за­ро­бље­ни дух
ма­те­ри­ја­ли­стич­ког и ег­зи­стен­ци­ја­ли­
стич­ког са­вре­ме­ног ин­те­лек­т у­ал­ца –
ну­де­ћи чо­ве­ка као твор­ца или, ре­че­но
је­зи­ком Ју­сти­на Ће­лиј­ског, чо­ве­ко­бо­га –
оста­је не­мо­ћан да ре­ши ди­ле­ме и по­ну­ди
лек ис­це­ље­ња.
Борба за надмоћ
Ин­те­лек­т у­а­ли­зам оту­да по­ста­је бор­ба
ко­јој ма­ло ко мо­же одо­ле­ти јер бор­ба за
над­моћ и (пре)власт до­ми­на­ра као знат­
но ја­ча и из­ра­же­ни­ја не­го што је то
по­тре­ба да се оства­ри ху­ма­ни­је дру­
штво, у ко­ме ће ин­те­лек­т у­а­ли­зам би­ти
на­чин оства­ри­ва­ња та­квих од­но­са.
Ка­да су се у Ру­си­ји по­ја­ви­ле две стру­је
ин­те­лек­ту­а­ла­ца – сло­ве­но­фи­ли и они
окре­ну­ти европ­ским иде­а­ли­ма и схва­та­
њи­ма – До­сто­јев­ски је, бу­ду­ћи сло­ве­но­
фил, че­сто био пред­мет ве­ли­ких кри­ти­ка
и осу­да од стра­не сво­јих су­пар­ни­ка и
са­вре­ме­ни­ка. При­ли­ком осу­да да тра­ди­
ци­о­нал­ни ру­ски дух во­ди ру­ски на­род у
про­паст и уна­за­ђу­је га сво­јим за­о­ста­лим
и кон­зер­ва­тив­ним иде­а­ли­ма и да се пра­
во­слав­на Ру­си­ја из тих раз­ло­га мо­ра од­ре­
ћи сво­је ве­ков­не тра­ди­ци­је и пре­у­зе­ти
нов при­ступ раз­во­ју свог мо­ра­ла, До­сто­
јев­ски је у од­бра­ну сло­ве­но­фил­ских опре­
де­ље­ња ис­ти­цао да Ру­си­ја тре­ба да оства­
ри бли­скост са европ­ским на­ро­ди­ма, али
са­мо ка­да су у пи­та­њу ин­те­ре­си у тех­нич­
ком про­гре­су, а да Ру­си­ја од европ­ских
24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
на­ро­да не­ма шта да пре­у­зме у по­гле­ду
кул­ту­ре, ду­хов­них иде­а­ла и ре­ли­гиј­ског
опре­де­ље­ња, ко­ји су ду­бо­ко уко­ре­ње­ни
пра­во­слав­ним жи­во­том.
Исток и Запад
Пре­ма за­пад­ним ауто­ри­ма ин­те­лек­т у­
ал­них исто­ри­ја Евро­пе, ни­ка­да ни­је
по­сто­јао из­ме­ђу ре­ли­ги­је и ин­те­лек­т у­ал­
не ели­те, већ из­ме­ђу иг­но­рант­них те­о­ло­
га и аро­гант­них ин­те­лек­т у­а­ла­ца. Овим
се чи­ни да је нај­ве­ћи од свих про­бле­ма
из­ми­ри­ти те две стра­не. Ни­ко­лај Срп­
ски, ко­ји у пре­гле­ду вр­ли­на „Из­над Ис­то­
ка и За­па­да“ го­во­ри ду­бо­ко и ми­са­о­но,
за­па­жа да „фи­ло­со­фе на Ис­то­ку сма­тра­ју
све­ци­ма; фи­ло­со­фи на За­па­ду су про­фе­
со­ри; а из­ме­ђу ­све­ца и про­фе­со­ра раз­да­
љи­на је већ не­го од Ис­то­ка до За­па­да“.
Отво­ре­ност (Ис­то­чне) Цр­кве пре­ма
мо­дер­ном ин­те­лек­т у­а­ли­зму по­сто­ји у
ме­ри ду­хов­ног и мо­рал­ног (уз)ра­ста(ња),
чи­ме се оства­ру­је пу­но­ћа етич­ног оде­ло­
тво­ре­ња сва­ког по­ду­хва­та ко­ји ин­те­лек­
ту­а­лац под­но­си за до­бро­бит дру­штва, па
и це­лог чо­ве­чан­ства. Во­ђен и на­дах­нут
та­квим на­чи­ном жи­во­та, не по­ста­вља­ју­
ћи се­бе у жи­жу дру­штве­ног вођ­ства, већ
мно­же­ћи свој та­ла­нат, ин­те­лек­т у­а­лац
по­ста­је би­тан члан цр­кве­ног жи­во­та,
вре­дан по­тре­ба цр­кве­ног до­мо­стро­ја.
Та­кав ин­те­лек­т у­а­лац, ко­ји по­ка­зу­је
спрем­ност и раз­у­ме ми­си­ју Цр­кве као и
цр­кве­но устрој­ство (а не гле­да их као
на­чин и сред­ство оства­ри­ва­ња сво­јих
ин­те­ре­са), по­ста­је стуб Цр­кве вр­ше­ћи
сво­је­вр­сну апо­стол­ску уло­гу у од­бра­ни
ми­си­је Цр­кве и пред­ста­вља­ња зна­ча­ја
ду­хов­ног на­сле­ђа и ра­ста на свим ни­во­и­
ма дру­штве­не од­го­вор­но­сти без по­гле­да
с пред­ра­су­да­ма и не­га­ри­њем дог­мат­ског
устрој­ства Цр­кве као пре­ва­зи­ђе­ног ко­је
тре­ба да буде „осве­же­но“ но­вим ин­те­
лек­т у­ал­ним ду­хом.

Ин­те­лек­ту­ал­но
све­до­че­ње
у Цр­кви
Па­вле
Ка­ра­стој­ко­вић
П оставља се питање да ли сва­ко
озбиљ­ни­је ба­вље­ње пи­та­њи­ма
ве­ре зах­те­ва ин­те­лек­т у­а л­ну
спре­му и спе­ку­ла­тив­ну на­стро­је­ност?
Или је ре­ли­гиј­ска про­бле­ма­ти­ка ствар
чи­сте ду­хов­но­сти?
У ве­зи са овим про­бле­мом мо­же­мо
из­дво­ји­ти два ти­па афир­ма­ци­је раз­ли­
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25
Тема броја
чи­тих аспе­ка­та ве­ре. Услов­но го­во­ре­ћи,
је­дан аспект ће­мо на­зва­ти ду­хов­ним, а
дру­ги ин­те­лек­т у­ал­ним.
Уко­ли­ко по­ђе­мо од по­зна­те све­то­о­
тач­ке мак­си­ме „ако си бо­го­слов – ти се
истин­ски мо­лиш; и ако се истин­ски
мо­лиш – ти си бо­го­слов“, он­да је ре­ше­
ње по­ста­вље­них пи­та­ња јед­но­став­но: за
истин­ско бо­го­по­зна­ње је до­вољ­на усрд­
на мо­ли­тва као кључ за со­зер­ца­ва­ње
тај­ни Бо­га, чо­ве­ка и све­та. Ова­кав
за­кљу­чак је про­бле­ма­ти­чан ако се узме
као јед­но­зна­чан од­го­вор на по­ме­ну­т у
ди­ле­му.
 Ду­хов­ност са­ма по се­би не пред­ста­
вља га­ран­ци­ју да смо за­шти­ће­ни од
пре­ле­сти. Не са­мо за­то што се ду­хов­
ност не­рет­ко по­им
­ а нео­д­ре­ђе­но и што
се че­сто не зна шта тач­но под­ра­зу­ме­ва­
мо под тим пој­мом, већ и због не­че­га
дру­гог: у ве­ри не­ма и не мо­же би­ти
ни­ка­квих га­ран­ци­ја! Ту не­ма оних
објек­тив­них и по­у­зда­них га­ран­ци­ја на
ко­је смо скло­ни да се осла­ња­мо у дру­
гим сфе­ра­ма жи­во­та. Ри­зик и не­из­ве­
сност увек пред­с та­вља­ју су­штин­ски
пред­у­слов истин­ске ве­ре.
Све­ш те­н и­ци,
ве­р о­у ­ч и­те­љ и, као и сви
оста­л и удо­в и Цр­к ве,
тре­б а­да усме­ра­в а­ј у
сво­ј е на­п о­р е у прав­ц у
ства­ра­њ а син­т е­з е ду­х а
и ин­т е­л ек­та
Исто ва­жи и за ин­те­лек­т у­ал­ни при­
ступ ре­ли­ги­ји. Не­рет­ко се де­ша­ва да се
ба­вље­ње суп­тил­ним бо­го­слов­ским
пи­та­њи­ма пре­тва­ра у ја­ло­ву спе­ку­ла­
тив­ну игру пој­мо­ва и сим­бо­ла. Уме­сто
при­бли­жа­ва­ња, на тај на­чин се са­мо
уда­ља­ва­мо од ре­ша­ва­ња не­ког про­бле­
ма. То не­при­мет­но окре­та­ње у круг, ко­је
се по­не­кад зби­ва у те­о­ло­шким си­сте­ми­
ма и те­о­ри­ја­ма, та­ко­ђе све­до­чи о не­мо­
гућ­но­сти по­сто­ја­ња објек­тив­них га­ран­
ци­ја да се бо­го­слов­ска ми­сао кре­ће у
до­бром сме­ру. Пред­мет ве­ре је та­кав да
се прин­цип ег­закт­но­сти (ко­ји ко­ри­сти­
мо у дру­гим обла­сти­ма ис­тра­жи­ва­ња)
ов­де по­ка­зу­је као ире­ле­ван­тан и сто­га
не­е­фи­ка­сан.
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
скептичност
Ме­ђу цр­кве­ним на­ро­дом по­вре­ме­но
се мо­же за­па­зи­ти скеп­тич­ност пре­ма
ин­те­лек­т у­ал­ном по­им ­ а­њу ве­ре, као и
ана­лог­на афир­ма­ци­ја ду­хов­но­сти као
пре­с уд­ног, ако не и је­ди­ног кри­те­ри­ју­ма
аутен­тич­не ре­ли­ги­о­зно­сти. Ова­кав став
по­ка­зу­је сво­ју ис­кљу­чи­вост по­го­то­во
ако се са­ма ду­хов­ност за­ми­шља при­
лич­но ма­гло­ви­то, те се под ње­ним пла­
штом про­вла­че ра­зни про­бле­ма­тич­ни
са­др­жа­ји. Ин­те­лек­т у­ал­на на­стро­је­ност,
пре­ма то­ме, та­ко­ђе мо­ра има­ти сво­је
ме­сто и функ­ци­ју уну­тар сва­ког бо­го­
слов­ског ра­с у­ђи­ва­ња и ре­ли­ги­о­зног
до­жи­вља­ја јер она мо­же пред­ста­вља­ти
зна­ча­јан ко­рек­тив при­ли­ком не­кри­тич­
ког при­хва­та­ња ду­хов­но­сти, ко­ја се у
свом ис­кри­вље­ном об­ли­ку че­сто ја­вља
као ма­гиј­ска.
За­стра­њи­ва­ња су – на­гла­си­мо то још
јед­ном – мо­гу­ћа и у јед­ном и у дру­гом
на­чи­ну при­с ту­па­ња ве­ри. За­то ни­је
те­шко из­ве­сти за­кљу­чак да је нај­у­пут­
ни­је ићи ме­то­дом ства­ра­ња син­те­зе
из­ме­ђу ова два при­сту­па јер је­дан без
дру­гог вр­ло ла­ко мо­гу од­ве­сти у крај­
ност би­ло за­ме­њи­ва­њем соп­с тве­них
емо­ци­о­нал­них ста­ња и рас­по­ло­же­ња
бла­го­да­ћу Бо­жи­јом би­ло ра­ци­о­на­ли­зо­
ва­њем тај­ни Бо­жи­јих.
И без­ре­зер­вна пси­хо­ло­ги­за­ци­ја ве­ре
и ин­те­лек­т у­а­ли­зам не­у ­те­ме­љен у ве­ри
ве­о­ма ла­ко мо­гу од­ве­с ти у пре­лест.
Га­ран­ци­је да смо на до­бром пу­т у не
мо­гу по­сто­ја­ти ни при­ли­ком ства­ра­ња
та­кве син­те­зе јер је мо­гу­ће ком­би­но­ва­
ти упра­во ове ис­кри­вље­не ви­до­ве
ду­хов­ног и ин­те­лек­т у­ал­ног при­сту­па­ња
ве­ри, што ни­је ре­дак слу­чај.
Бо­го­слов­ско уме­ће се са­сто­ји у пра­
вил­ном од­ре­ђи­ва­њу ме­ста и уло­ге ко­је
ова два аспек­та тре­ба да има­ју уну­тар
цр­кве­ног жи­во­та, као и на­чи­на њи­хо­вог

пло­до­твор­ног са­од­но­ше­ња. А не­из­ве­
сност – ко­ја је на том пу­т у не­раз­двој­ни
пра­ти­лац – увек ће по­сто­ја­ти. И у то­ме
не тре­ба ви­де­ти не­до­ста­так, већ нај­ве­ћу
пред­ност ве­ре у од­но­с у на дру­ге функ­
ци­је људ­ског ду­ха.
Па­ра­док­сал­но, та не­из­ве­сност по­вла­
чи за со­бом по­ве­ре­ње ко­је Бог оче­ку­је
да љу­ди има­ју пре­ма Ње­му, као и ме­ђу
со­бом. Та­да се не­из­ве­сност пре­тва­ра у
по­у­зда­ност, али не ем­пи­риј­ску – опи­
пљи­ву, већ у из­ве­сност и га­ран­ци­ју дру­
га­чи­јег ти­па. Та дру­га­чи­ја си­гур­ност би
се при­бли­жно мо­гла ока­рак­те­ри­са­ти
као ин­т у­и­ци­ја пре­о­бра­же­ног жи­во­та у
Хри­сту.
Мисија цркве
Ди­ја­лек­ти­ка ду­ха и ин­те­лек­та на­ро­
чи­то до­би­ја на те­жи­ни при­ли­ком раз­
ма­тра­ња про­бле­ма ми­си­је Цр­кве. Из­ме­
ђу оста­лог, те­шко­ћу пред­ста­вља и чи­ње­
ни­ца да је го­то­во не­мо­гу­ће пре­ци­зно
де­фи­ни­са­ти усло­ве под ко­ји­ма не­ко­га
сма­тра­мо ин­те­лек­т у­ал­цем. Да ли је за то
до­вољ­на би­ло ко­ја фа­кул­тет­ска ди­пло­
ма или се ипак тре­ба огра­ни­чи­ти на
упу­ће­ност у ху­ма­ни­стич­ке на­у­ке?
Би­ло ка­ко би­ло, ин­те­лек­т у­ал­ни при­
ступ пи­та­њи­ма ве­ре – као и од­го­ва­ра­ју­
ће раз­ви­ја­ње све­сти о свим ду­хов­но-ег­
зи­стен­ци­јал­ним про­бле­ми­ма, по­тре­ба­
ма и тра­га­њи­ма са­вре­ме­ног чо­ве­ка –
по­ста­вља­ју се као основ­ни им­пе­ра­тив
са­вре­ме­не хри­шћан­ске ми­си­је. Та­кву
па­стир­ску спрем­ност пре све­га дик­ти­ра
ствар­ност идеј­ног и иде­о­ло­шког плу­ра­
ли­зма, чи­ји кон­текст Цр­ква тре­ба да
раз­у­ме и при­хва­ти, као и све ин­тен­зив­
ни­је усло­жња­ва­ње дру­штве­но-по­ли­тич­
ких кре­та­ња.
У об­зир се мо­ра­ју узе­ти и сле­де­ће
окол­но­сти: пре­ма ско­ри­јим ис­тра­жи­ва­
њи­ма, у Ср­би­ји има око 1,3 ми­ли­о­на
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
Тема броја
љу­ди ко­ји ни­с у за­вр­ши­ли основ­ну шко­
лу, а око 1,5 ми­ли­о­на има са­мо ди­пло­му
основ­не шко­ле. Основ­но сред­с тво
са­вре­ме­не ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор­ми­са­
ња – ин­тер­нет, ко­ри­сти 18,5% гра­ђа­на
Ср­би­је. Ствар­ност ко­ју ови по­да­ци
из­ра­жа­ва­ју је би­тан фак­тор за тра­же­ње
и на­ла­же­ње нај­бо­љих ре­ше­ња и ме­то­да
аутен­тич­не ми­си­о­нар­ске ак­тив­но­сти.
Од­го­вор­ност је, на­рав­но, пре свих на
све­ште­ни­ци­ма, али и на ве­ро­у­чи­те­љи­ма.
Пре­ма по­ме­ну­тим ис­тра­жи­ва­њи­ма,
око 95% гра­ђа­на Ср­би­је су вер­ни­ци, а
око 85% пра­во­слав­ни хри­шћа­ни. Ко­ли­
ко пу­та се мо­же чу­ти од љу­ди да ве­ру­ју
у «не­што» без ика­кве по­тре­бе да се­би
или дру­ги­ма об­ја­сне шта је то «не­што».
Да не го­во­ри­мо о озбиљ­ни­јим из­ви­то­
пе­ра­ва­њи­ма са­др­жа­ја хри­шћан­ске ве­ре,
као и жи­во­та, ко­ји је с том ве­ром у
не­рас­ки­ди­вој ве­зи. И све то под фир­
мом Пра­во­сла­вља и вер­но­сти тра­ди­ци­
ји, ко­јом ће­мо об­ја­сни­ти све оно што се
на­ма сви­ђа и што нам при­ја.
син­те­за ду­ха и ин­те­лек­та
Све­ште­ни­ци, ве­ро­у­чи­те­љи, као и сви
оста­ли удо­ви Цр­кве ко­ји су све­сни под­
ви­га жи­вље­ња хри­шћан­ским на­чи­ном
жи­во­та, тре­ба­ло би да у ме­ри сво­јих
да­ро­ва и слу­жби усме­ра­ва­ју сво­је на­по­
ре у прав­цу ства­ра­ња син­те­зе ду­ха и
ин­те­лек­та ко­јом ће, уз Бо­жи­ју по­моћ,
из­гра­ђи­ва­ти те­ло Цр­кве у „ме­ру ра­ста
пу­но­ће Хри­сто­ве“. На тај на­чин ће и
ми­си­ја Цр­кве би­ти ефи­ка­сна, пло­до­
твор­на и, на кра­ју, спа­со­но­сна.
Као при­мер ме­ста и функ­ци­је ко­ју
ин­те­лек­т у­ал­но све­до­че­ње тре­ба да има
у Цр­кви мо­же­мо на­ве­сти ре­чи Ера­зма
Ро­тер­дам­ског. На упу­ће­но му пи­та­ње
за­што је за ту­ма­че­ње Све­тог пи­сма
по­треб­на фи­ло­со­фи­ја, од­го­во­рио је: „А
због че­га је за то по­треб­но не­зна­ње?“
 Ме­тод обра­зо­ва­ња
ра­них хри­шћа­на у
хе­лен­ским шко­ла­ма
ста­р и Хе­л е­н и су јед­н о обра­з о­в а­њ е на­з и­ва­л и
li­b e­r a­l es, од­н о­с но до­с тој­н о сло­б од­н ог
чо­в е­к а, а дру­го – vul­g a­r es или про­с то
Ђа­кон
Не­над Идри­зо­вић
Х е­лен­ске шко­ле ко­је су по­сто­ја­ле
у 4. ве­ку би­ле су од ве­ли­ке
ко­ри­сти у обра­зо­ва­њу све­штен­
ства. Те шко­ле су има­ле зна­чај­ну уло­гу у
обра­з о­в а­њу хри­шћан­ских мла­ди­ћа,
ме­ђу ко­ји­ма су ка­сни­је би­ра­ни па­сти­ри.
Ве­ћи­на цр­кве­них ота­ца је сво­је оп­ште
обра­зо­ва­ње сте­кла у ова­квим шко­ла­ма,
у ко­ји­ма су из­у­ча­ва­ли ан­тич­ке на­у­ке да
би се по­том – под ру­ко­вод­ством не­ког
по­зна­тог учи­те­ља – упо­зна­ли са бо­го­
сло­вљем. Та­ко је Јо­ван Зла­то­у­сти слу­
шао пре­да­ва­ња чу­ве­ног ре­то­ра Ли­ба­ни­
ја у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ро­ним је ишао на
пре­да­ва­ња код гра­ма­ти­ча­ра До­на­та у
Рим, а Ав­гу­стин је је из­у­ча­вао ла­тин­ску
књи­жев­ност и ре­то­ри­ку у Кар­та­ги­ни,
Ри­му и Ми­ла­ну. У јед­ном пи­сму ко­је
28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
смо на­шли у ру­ко­пи­си­ма Гри­го­ри­ја
Бо­го­сло­ва отац пи­ше сво­ме си­ну Ни­ко­
ву­лу, ко­га је по­слао у хе­лен­ске шко­ле да
се обра­зу­је:
,,Иди, си­не, куд год же­лиш; ако те
при­ву­че атич­ки сла­вуј, или ка­кав зна­
ме­ни­ти фе­нич­ки град, или пак чу­ве­на
Алек­сан­дри­ја – не­ка сва­ка зе­мља бр­зо
по­те­че под тво­јим хи­трим сто­па­ма и
нек под њи­ма пу­сти див­не цве­то­ве;
не­ка твој жед­ни ум до са­мог дна ис­ка­пи
слат­ку ча­шу на­у­ка; ни­шта не­ћу жа­ли­ти:
ни име­так, ни труд, ни би­ло шта дру­го,
што би смрт­ни­ци­ма би­ло ко­ри­сно у
сти­ца­њу зна­ња.”
Про­грам обра­зо­ва­ња у шко­ла­ма то­га
до­ба об­у ­хва­тао је обра­зов­ни си­с тем
ко­ји је по­сто­јао још од вре­ме­на хе­ле­ни­
стич­ког ен­ци­кло­пе­ди­зма и ко­ји се
са­сто­јао од из­у­ча­ва­ња ,,се­дам сло­бод­
них ве­шти­на”, а то су: гра­ма­ти­ка, ре­то­
ри­ка, ди­ја­лек­ти­ка, арит­ме­ти­ка, му­зи­ка,
ге­о­ме­три­ја и астро­но­ми­ја. На­зив за ова­
кав обра­зов­ни про­грам у грч­ком го­вор­

ном под­руч­ју био је enkykli­os pa­i­de­ia, за
шта има­мо и по­твр­ду код Квин­ти­ли­ја­
но­вом Обра­зо­ва­њу го­вор­ни­ка, где ка­же:
,,Об­ра­дио сам у нај­кра­ћим по­те­зи­ма
гра­ма­ти­ку, не по­ку­ша­ва­ју­ћи да о пред­
ме­т у рек­нем све, јер би то био пре­оп­
ши­ран по­сао, не­го са­мо оно што је нај­
ну­жни­је. Са­да ћу у јед­ном крат­ком пре­
гле­ду пре­ћи и оста­ле пред­ме­те у ко­ји­ма
тре­ба да бу­ду, по мом ми­шље­њу, по­у­ча­
ва­ни дје­ча­ци при­је не­го што бу­ду пре­
да­ти учи­те­љу ре­то­ри­ке, та­ко да би био
из­ра­ђен ци­је­ли на­став­ни си­стем ко­ји
Гр­ци на­зи­ва­ју enkykli­os pa­i­de­ia.”
У Пла­то­но­вом ди­ја­ло­гу Про­та­го­ра
има­мо де­фи­ни­ци­ју ово­га тер­ми­на, где
пи­ше:
,,Али, Хи­по­кра­те, ваљ­да не сма­траш
да ће уче­ње у Про­та­го­ре би­ти ова­кво
не­го она­кво као што је би­ло у учи­те­ља
чи­та­ња и пи­са­ња, па у учи­те­ља му­зи­ке и
гим­на­сти­ке? Јер у ових ни­си учио ра­ди
ве­шти­не да по­с та­неш за­на­тли­ја или
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29
Тема броја
Свети Василије Велики и Свети Јован Златоусти - вечити
примери подвижничког живота, развијеног интелекта и
високог образовања међу хришћанским богословима
умет­ник, не­го ра­ди обра­зо­ва­ња, као
што то при­ли­чи сло­бод­ном чо­ве­ку и
гра­ђа­ни­ну.”
Про­г рам обра­з о­в а­њ а
у шко­л а­м а то­га до­б а
об­у ­х ва­тао је обра­з ов­н и
си­стем ко­ј и је по­с то­ј ао
још од вре­м е­н а
хе­л е­н и­стич­ког
ен­ц и­кло­п е­д и­зма
Као што ви­ди­мо, ста­ри Хе­ле­ни су јед­
но обра­зо­ва­ње на­зи­ва­ли li­be­ra­les, од­но­
сно до­стој­но сло­бод­ног чо­ве­ка, а дру­го
– vul­ga­res или про­сто. Ова два на­чи­на
обра­зо­ва­ња би­ла су не са­мо раз­де­ље­на
јед­но од дру­гог, не­го и пот­пу­но дру­га­
 чи­је оце­њи­ва­на: обра­зо­ва­ње до­стој­но
сло­бод­ног чо­ве­ка је сма­тра­но не­у­по­ре­
ди­во ви­шим од про­стог обра­зо­ва­ња.
Со­фи­ста Хи­пи­ја из Ели­де, са­вре­ме­
ник Со­кра­тов, за ста­ре Хе­ле­не је ва­жио
као осни­вач обра­зов­ног си­сте­ма за­сно­
ва­ног на сло­бод­ним ве­шти­на­ма. Се­не­ка
у свом 88. пи­сму го­во­ри о сло­бод­ним
ве­шти­на­ма за ко­је ка­же да су то ,,сту­ди­
је ко­је не слу­же сти­ца­њу нов­ца.” За
Се­не­ку сло­бод­не ве­шти­не пред­ста­вља­ју
вред­ност хе­лен­ске обра­зов­не тра­ди­ци­
је. Као и Исо­крат, Се­не­ка је сма­трао да
сло­бод­не ве­шти­не (код Исо­кра­та су то
У Ва­с и­ли­је­в о вре­м е
раз­б о­р и­том осо­б ом се
сма­т рао фи­ло­с оф ко­ј и
по­с е­д у­ј е пра­в у му­д рост
пред­ме­ти оп­штег обра­зо­ва­ња) пред­ста­
вља­ју увод за фи­ло­со­фи­ју.
Нај­ек­спли­цит­ни­ји од хри­шћан­ских
пи­са­ца у де­фи­ни­са­њу сво­га ста­ва у
по­гле­ду ко­ри­сти ко­ју пру­жа enkykli­os
pa­i­de­ia био је Кли­мент Алек­сан­дриј­ски.
Он ма­ње – ви­ше ре­дов­но ко­ри­сти на­ве­
де­ни из­раз уз ма­ње ва­ри­ја­ци­је. Тај тер­
мин је у ње­го­во вре­ме, а и ка­сни­је, био
уста­љен да озна­чи си­стем зна­ња ко­ји
чи­ни кла­сич­но обра­зо­ва­ње. По­чет­ком
5. ве­ка по­сле Хри­ста ре­тор Мар­ци­јан
Ка­пе­ла из Кар­та­ги­не је у по­е­ми Свад­ба
Мер­ку­ра и Фи­ло­ло­ги­је уста­но­вио се­дам
сло­бод­них ве­шти­на, то су: гра­ма­ти­ка,
ре­то­ри­ка, ди­ја­лек­ти­ка, арит­ме­ти­ка,
му­зи­ка, ге­о­ме­три­ја и астро­но­ми­ја. Ти­ме
је де­фи­ни­тив­но окон­чан спор око то­га
ко­је на­у­ке спа­да­ју у ве­шти­не до­стој­ног
сло­бод­ног чо­ве­ка, чи­ме је и ,,ство­ре­на
осно­ва школ­ског обра­зо­ва­ња за вре­ме
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
укуп­ног тра­ја­ња сред­њо­ве­ков­не хри­
шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је”.
Пр­ве три ве­шти­не од 9. ве­ка по­сле
Хри­ста на­зи­ва­ју се скуп­ним из­ра­зом
tri­vi­um, а по­след­ње че­ти­ри ве­шти­не
(ма­тема­тич­ке) Бо­е­ци­је (480-524. по­сле
Хри­ста) на­зи­ва скуп­ним из­ра­зом qu­a­
dri­vi­um. У tri­vi­um-у се на­ла­зе ве­шти­не
ко­ји­ма је пред­мет из­ра­жа­ва­ње ми­сли
(ver­ba), а у qu­a­dri­vi­um-у оне ве­шти­не
ко­је про­у­ча­ва­ју ства­ри (res). Из сло­бод­
них ве­шти­на ис­кљу­че­ни су сли­кар­ство,
ва­јар­ство и оста­ле за­нат­ске ве­шти­не.
Ри­мља­ни су, у скло­пу сво­је кул­т ур­не
хе­ле­ни­за­ци­је, овај обра­зов­ни си­с тем
на­зва­ли ла­тин­ским име­ном ar­tes li­be­ra­
les, ко­ји је уста­но­вио Ци­це­рон и ко­ји
оста­је у упо­тре­би до кра­ја ан­ти­ке, а на
За­па­ду кроз цео сред­њи век.
Јед­но од све­до­чан­ства ко­је по­ка­зу­је
ка­кво су хри­шћа­ни има­ли обра­зо­ва­ње
на­ла­зи се у пи­сму ко­је је Ва­си­ли­је при­
мио од ,,раз­бо­ри­тих љу­ди ко­ји су сво­ју
зре­лост из­гра­ди­ли љу­бе­ћи Бо­га”. У
Ва­си­ли­је­во вре­ме раз­бо­ри­том осо­бом
се сма­трао фи­ло­соф ко­ји по­се­ду­је пра­ву
му­дрост, а у ка­сни­јем пе­ри­о­ду осо­ба
ко­ја по­се­ду­је ре­тор­ско обра­зо­ва­ње.
Бла­го­на­клон од­нос пре­ма хе­лен­ској
ци­ви­ли­за­ци­ји хри­шћа­ни­ма је био нај­
при­хва­тљи­ви­ји упра­во у сфе­ри тра­ди­
ци­о­нал­ног хе­лен­ског обра­зо­ва­ња. При­
хва­та­ње хе­лен­ског школ­ског про­гра­ма
че­сто је је­ди­ни по­ка­за­тељ да је не­ки ста­
ро­хри­шћан­ски аутор имао по­зи­тив­но
схва­та­ње о уло­зи хе­лен­ског обра­зо­ва­ња
на фор­ми­ра­ње це­ло­ви­те хри­шћан­ске
лич­но­сти. Чак и нај­фа­на­тич­ни­ји ста­ро­
хри­шћан­ски кри­ти­ча­ри хе­лен­с тва су
при­зна­ва­ли по­тре­бу обра­зо­ва­ња у ду­ху
хе­лен­ске обра­зов­не тра­ди­ци­је.
Аутор је слу­жбе­ник Оде­ље­ња мо­но­граф­ских
пу­бли­ка­ци­ја На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је.
 Тема броја
Ин­тер­вју са протојерејем-ставрофором
проф. др Димитиријем М. Калезићем

Интелектуалац
у црквеном
животу
Интелектуалац који себе уцркови и оцрквени
представљаће у мисији Цркве драгоцјеност.
Он је, прије свега, човјек и вјерник Цркве,
али са већима и јачим квалитетима и
капацитетима, које мобилише и усмјерава
на добро Цркве, а тиме и своје

за­по­чи­ње у бо­го­сло­ви­ји у Срем­ским

Кар­лов­ци­ма (где је пре­да­вао фи­ло­со­
Интервју водила: фи­ју, дог­ма­ти­ку, апо­ло­ге­ти­ку и цр­кве­
Милана Ивковић но­сло­вен­ски је­зик), а по­том исти на­ста­
вља на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском

П ро­то­је­реј-ста­вро­фор проф. др
Ди­ми­три­је Ка­ле­зић је лич­ност
све­с тра­них ин­те­лек­т у­а л­них
ква­ли­те­та. У под­руч­ја ње­го­вог ра­да и
ин­те­ре­со­ва­ња спа­да­ју ре­ли­ги­о­зна фи­ло­
со­фи­ја, си­сте­мат­ска те­о­ло­ги­ја, исто­ри­ја
кул­т у­ре... Ви­ше од че­ти­ри де­це­ни­је отац
Ди­ми­три­је је про­фе­сор: свој рад­ни век
фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду (на ко­ме је и док­
то­ри­рао и у јед­ном пе­ри­о­ду био де­кан)
све до пен­зи­о­ни­са­ња. Да­нас ак­тив­но
пре­да­је на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском
фа­кул­те­т у у Фо­чи и Му­зич­кој ака­де­ми­
ју у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву. Ње­гов на­чин
про­фе­сор­ског ра­да, ко­ји ка­рак­те­ри­шу
ори­ги­нал­ност у при­с ту­пу, кри­тич­ки

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31

 на­чин раз­ми­шља­ња и из­ра­же­на мул­ти­
ди­сци­пли­нар­ност, пре­по­ру­чу­ју га као
од­лич­ног са­го­вор­ни­ка за те­му бро­ја
овог Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра.
zzКа­ко би­сте Ви од­ре­ди­ли оно што се
под­ра­зу­ме­ва под пој­мом ин­те­лек­ту­а­
лац?
- Под ин­те­лек­т у­ал­цем под­ра­зу­ми­је­
вам чо­вје­ка ко­ји има ви­ше атри­бу­та,
али је ин­те­ли­ген­ци­ја до­ми­нант­на; ту су
још осје­ћа­ња, же­ље, спо­соб­но­сти... вла­
да­ње со­бом... окре­ну­тост сви­је­т у ври­
јед­но­сти, али то ни­је ре­дов­на по­ја­ва. Јер
ово, као и при­ла­го­ђа­ва­ње сре­ди­ни, а
исто та­ко и од­у­да­ра­ња од ње - за­ви­си од
ње­га као ти­па, а ту су и ње­го­ви афи­ни­
те­ти. За­то је ин­те­лек­т у­а­лац ри­јет­ко кад
уто­пљен у сре­ди­ну из ко­је је по­ни­као и
у њој жи­ви, не­го има не­што сво­је и
по­себ­но. Че­ста је, го­то­во ре­дов­на, по­ја­
ва да он од­ска­че или мо­жда од­у­да­ра од
сво­је сре­ди­не, чак и уско по­ро­дич­но­га,
ро­ђач­ко­га и при­ја­тељ­ског кру­га. Дру­
штве­но, он се из­два­ја као нес­хва­ћен
со­ли­ста у по­на­ша­њу и ми­шље­њу.
zКо­
z ју уло­гу по Ва­ма ин­те­лек­ту­а­лац
тре­ба да има у ми­си­ји Цр­кве?
- Ин­те­лек­ту­а­лац ко­ји се­бе уцр­ко­ви и
оцр­кве­ни пред­ста­вља­ће у ми­си­ји Цр­кве
дра­го­цје­ност. Он је, при­је све­га, чо­вјек
и вјер­ник Цр­кве, али са ве­ћи­ма и ја­чим
ква­ли­те­ти­ма и ка­па­ци­те­ти­ма, ко­је мо­би­
ли­ше и усмје­ра­ва на до­бро Цр­кве, а
ти­ме и сво­је. Он, та­кав, спо­со­бан и мар­
љив, али не ро­бу­сан не­го опи­то­мљен,
ка­да бу­де ан­га­жо­ван за до­бро Цр­кве, а
ти­ме и сво­је - и са­бор­но и лич­но, мо­же
да дâ, ре­зул­та­та ви­ше но дру­гих пет или
де­сет љу­ди; а по­себ­но је ако бу­де ве­ће­га
бро­ја след­бе­ни­ка. Ре­зул­та­ти ће би­ти
Цр­кви и дру­ги­ма у Цр­кви ве­ли­ки и
ко­ри­сни, а ње­му и ти­ма ис­ти­ма дру­гим
- бла­го­твор­ни. Сви ће они - ко ви­ше ко
32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
ма­ње, са отва­ра­њем да­љем на­прет­ку и
раз­ра­ста­њу - сте­ћи но­ви ква­ли­тет лич­
но­сти и жи­во­та, зна­ња и осје­ћа­ња, и
ис­пу­ња­ва­ће их пси­хо­ло­ги­ја то­пле ин­ти­
ме, ми­ло­сти, при­јат­но­сти и ра­до­сти,
пре­ма сви­ма и сва­ко­ме, а то су бла­го­дат­
не стру­је ко­је од Бо­га те­ку и зра­че, и они
их упи­ја­ју, усва­ја­ју и њи­ма жи­ве - сви
лич­но и за­јед­нич­ки. Та но­ва ра­дост са­да
ис­пу­ња­ва жи­вот, и то је ви­ша ре­ал­ност,
ква­ли­те­том ви­со­ко из­над про­сјеч­но­сти.
zzДа ли сма­тра­те да мо­же­мо го­во­ри­ти
о ми­си­ји Цр­кве пре­ма ин­те­лек­ту­ал­ци­ма?
- Да, сва­ка­ко. Ин­те­лек­ту­а­лац је по­род и
ди­је­те при­ро­де, ко­ја је у сфе­ри Цр­кве; он
је њој окре­нут и отво­рен, а то зна­чи спре­
ман и спо­со­бан за при­ма­ње ње­но­га бла­го­
дат­ног да­ва­ња. Али, ту ни­је крај. Ње­го­во
ура­ста­ње у цр­кве­ну за­јед­ни­цу бла­го­да­те­
не са­бор­но­сти, а не са­мо у за­јед­ни­цу би­о­
ло­шке и крв­не срод­но­сти, иде до иден­ти­
фи­ка­ци­је - лич­не: ње­го­ва по­је­ди­нач­на
лич­ност на­ла­зи свој иден­ти­тет у са­бор­ној
за­јед­ни­ци Цр­кве и њи­ме у њој ак­тив­но
жи­ви. Та­кав је био слу­чај у исто­ри­ји
Цр­кве: из­вје­сни све­ти оци су учи­ли шко­
ле па­ган­ске - не­ки као хри­шћа­ни, а не­ки
су тек по њи­хо­вом за­вр­шет­ку кр­ште­ни.

Прак­тич­но, они су се­бе, та­ко обо­га­ће­не и
из­гра­ђе­не, при­ве­ли ол­та­ру Цр­кве и тај­
ном све­то­га при­че­шћа пре­по­ро­ди­ли и
обо­га­ти­ли се­бе ви­шом ври­јед­но­шћу, па и
сво­је зна­ње, има­ње и дру­го, јер је хри­
шћан­ство ре­ли­ги­ја ко­ја ис­ку­пљу­је, спа­са­
ва, осве­ћу­је..., а не ур­ни­ше и про­кли­ње;
оно што јој не при­ђе, што се из­дво­ји и
от­пад­не - то оста­је ван спа­се­ња и об­ла­го­
да­ће­ња, јер је то про­стор про­фа­ни (ван
огра­де – pro fa­nus, profanum - профано
несвето); мо­же да бу­де чи­сто при­род­на
ху­ма­ни­за­ци­ја, мо­жда и не­у­трал­но, и ођа­
во­ље­ње - сва­ка­ко инат­но, од­бој­но, зло...
то је ван Цр­кве.
zzКа­ко ви­ди­те уло­гу ин­те­лек­ту­ал­ца у
уло­зи по­сред­ни­ка из­ме­ђу кул­ту­ре и
Цр­кве­ног пре­да­ња?
- Кул­т у­ра је жи­вот­на, ми­са­о­на, дје­лат­
на... прак­са цр­кве­на; то јој зна­чи и ка­же
са­мо име: ла­тин­ска ри­јеч collо (об­ра­ђу­
јем, об­дје­ла­вам, ње­гу­јем) ушла је као
основ у ри­јеч кул­ту­ра. За­то је пот­пу­но
ван па­мет­но за­ми­сли­ти бес­култ­ну кул­ту­ру.
То је con­tra­dic­tio si­ne qua non. Пре­не­се­но на
ра­ван на­ше­га сло­вен­ског је­зи­ка и ње­го­
ва са­оп­шта­ва­ња и ко­му­ни­ка­ци­је то је -
об­ред: оно што се об­ре­ђу­је (об­ред­но).
Али, ни­је мо­гу­ће ни за­ми­сли­ти не­ки
нео­бред­ни об­ред или бес­култ­ну кул­т у­
ру; то је де­ман­ти са­мо­га се­бе.
Код по­ја­ва у сфе­ри кул­ту­ре по­сто­ји
спољ­ни стил и ред, бо­ја и тон, по­сту­пак и
ко­рак... али је уну­тра­шњи са­др­жај ње­на
бит и он се кроз ово оспо­ља­шњу­је. За­то,
фор­мал­но, кул­т у­ра, са­др­жин­ски си­ро­
ма­шна и пра­зна је - де­ман­ти и об­ма­на.
Ко­ме тре­ба тај фор­ма­ли­зам, сем оно­ме
ко же­ли и ко хо­ће да бу­де ва­ран?
Та­кав ин­те­лек­т у­а­лац, окре­нут уну­тра­
шњи­ма не­до­глед­ним ду­би­на­ма, и обо­га­
ћен њи­хо­вим не­твар­ним са­др­жа­ји­ма
све­ти­ње ура­ста у пре­да­ње Цр­кве и да­ље
га ши­ри и про­но­си кроз вје­ко­ве и на­ра­
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33
Тема броја
шта­је ко­је на­ка­ле­мљу­је на Цр­кву као
чо­кот, па кроз њих стру­је но­ви пре­по­
ро­ђај­ни жи­вот­ни со­ко­ви.
zПра­
z вослвни ру­ски фи­ло­соф и те­о­лог Па­вле
Ев­до­ки­мов је пи­сао о ка­но­ни­за­ци­ји на­уч­ни­
ка ко­ја про­из­и­ла­зи из чи­ње­ни­це да сва­ки
нуч­ник слу­жбом „цар­ског све­штен­ства“ кроз
на­у­ку про­сла­вља име Бож­је. Шта Ви
ми­сли­те о то­ме?
- Ва­ше пи­та­ње је двој­но, дво­пол­но:
јед­ном сво­јом по­ло­ви­ном ши­ром отва­
ра вра­та нео­д­го­вор­но­сти, зло­у­по­тре­бе
и сл., и сва­ка­ко је у раз­ла­зу, са Цар­ством
не­бе­ским ко­је је за Цр­кву крај: не крај
-за­вр­ше­так, не­го крај - циљ, ис­пу­ње­ње.
Кроз сво­ју слу­жбу „цар­ског све­штен­
ства“ мно­ги на­уч­ни­ци су се по­ка­за­ли
ствар­но као ве­ли­ки вјер­ни­ци, ко­ји у
при­ро­ди, ре­че­но сти­хом Ње­го­ша, ви­де
свуд тра­го­ве Тво­га (Бо­же) при­с у­стви­ја“;
али има и на­уч­ни­ка ду­бо­ких вјер­ни­ка
пан­те­и­ста ко­ји су по­кло­ни­ци при­ро­де, а
при­ро­да је ипак твар ко­ју они ис­тра­жу­
ју, објект ко­ји је ство­рен, а не су­бјект,
по­го­то­во не Су­бјект - тво­рац. Да је при­
ро­да твар­на про­с тор бо­го­ја­вља­ња и
бо­го­о­гла­ша­ва­ња то је то­ли­ко пу­та ре­че­
но у Псал­ти­ру да не­ма ни­ка­ква раз­ло­га
да се то ко­мен­та­ри­ше, јер не до­би­ја се
ти­ме ни­шта но­во; то је, јед­но­став­но,
по­твр­да већ по­зна­то­га ста­ва. Али ко­га
ће Цр­ква увр­сти­ти у ред и хор све­тих,
ту се ис­по­ља­ва ње­на са­бор­на сви­јест.
Лич­ност то­га ли­ца тре­ба да што ин­тим­
ни­је при­љу­би нат­при­род­ни мо­рал­ни
за­кон, и ње­го­вог За­ко­но­дав­ца, и то је
све у над­ле­жно­сти Цр­кве - за­јед­ни­це
Бо­га, ан­ђе­ла, све­тих као и цр­кве­не
са­бор­но­сти на Зе­мљи и исто­ри­ји. Цр­ква
пре­мје­ра­ва ко­ле­ба­ња и до­но­си, као и
дог­мат­ске фор­му­ла­ци­је, у са­гла­сно­сти
са Све­тим Ду­хом. То је ис­ку­ство Цр­кве
ко­је је га­рант и ме­ри­т ум од­лу­ка са­бор­
но­сти, па и о ово­ме пи­та­њу.
 Ин­тер­вју са доц. др Ро­до­љу­бом Ку­ба­том

Интелектуалци
у Цркви
и друштву
Ин­т е­л ек­т у­а ­л ац је чо­в ек ко­ј и раз­в и­ја­ј у­ћ и
соп­с тве­н и дух, у би­ло ко­ј ој сфе­р и жи­во­та,
из­д и­же лич­н и жи­вот и жи­вот ши­ре
за­ј ед­н и­це (дру­ш тва) на ви­ши ни­во жи­вље­њ а.

и са­вре­ме­ну за­пад­ну би­бли­сти­ку је из­у­

ча­вао у Си­би­њу (Ру­му­ни­ја), а 1997.
Интервју водила: го­ди­не до­би­ја Ре­но­ва­би­со­ву сти­пен­ди­ју
Милана Ивковић и упи­с у­је Ри­мо­ка­то­лич­ки Те­о­ло­шки
фа­кул­тет на Вил­хем уни­вер­зи­те­т у у
Мин­сте­ру (Не­мач­ка).

Р о­до­љуб Ку­бат је ро­ђен 23. ја­ну­а­

ра 1969. го­ди­не у Бо­сан­ском Гра­
хо­ву, где је за­вр­шио основ­ну и
сред­њу шко­лу. Бо­го­слов­ски фа­кул­тет
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве у Бе­о­гра­ду
је упи­сао 1991/92. го­ди­не, а ди­пло­ми­рао
је 1996. го­ди­не. Исте го­ди­не је упи­сао
пост­ди­плом­ске сту­ди­је. Не­мач­ки је­зик
За вре­ме сту­ди­ја у Мин­сте­ру (1997–
2000. го­ди­не), углав­ном се ба­вио би­блиј­
ском те­о­ло­ги­јом Ста­рог и Но­вог За­ве­та
као и уче­њем ста­ро-је­вреј­ског је­зи­ка.
Ма­ги­стар­ски рад на те­му: „Чо­вјек у Ста­
ром За­вје­т у (Осно­ви ста­ро­за­вјет­не
ан­тро­по­ло­ги­је)“ од­бра­нио је 12. де­цем­
бра 2000. го­ди­не. На­уч­но-на­став­но ве­ће

34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010


Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Срп­ске Пра­во­
слав­не Цр­кве иза­бра­ло га је 29. ма­ја
2001. го­ди­не за аси­стен­та на ка­те­дри
Све­то Пи­смо Ста­рог За­ве­та.
Док­тор­ску те­зу под на­зи­вом „Ан­ђео
Го­спод­њи у Ста­ром Са­ве­зу“ од­бра­нио је
2005. го­ди­не, ка­да по­ста­је и до­цент на
ка­те­дри Све­то Пи­смо Ста­рог За­ве­та
(Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Пра­во­слав­ни
бо­го­слов­ски фа­кул­тет.
Обла­сти ис­тра­жи­ва­ња доц. др Ро­до­
љу­ба Ку­ба­та су Ста­ри За­вет и би­блиј­ска
хер­ме­не­у ­ти­ка (би­бли­о­гра­фи­ја)...
z ко би­сте Ви од­ре­ди­ли и у не­ко­ли­ко
zКа­
ре­чи опи­са­ли оно што под­ра­зу­ме­ва­те
под пој­мом ин­те­лек­ту­а­лац?
– То је, пре све­га, чо­век ка­дар кри­тич­
ки и кон­цеп­т у­ал­но да ми­сли. Ин­те­лек­
ту­а­лац је чо­век ко­ји раз­ви­ја­ју­ћи соп­
стве­ни дух, у би­ло ко­јој сфе­ри жи­во­та,
из­ди­же лич­ни жи­вот и жи­вот ши­ре
за­јед­ни­це (дру­штва) на ви­ши ни­во
жи­вље­ња.
zzКо­ју уло­гу ин­те­лек­ту­а­лац тре­ба да
има у ми­си­ји Цр­кве?
– Цр­кве­ни ин­те­лек­т у­ал­ци су у Цр­кви
је­ди­ни ка­дри да кон­цеп­т у­а­ли­зу­ју и аде­
кват­но уоб­ли­че бо­га­то цр­кве­но Пре­да­
ње и да га у пре­по­зна­тљи­вој и при­хва­
тљи­вој фор­ми пред­ста­ве као хри­шћан­
ски мо­дел жи­во­та. Та­кве зах­те­ве не
мо­же да ис­пу­ни са­мо „про­ста ве­ра“ или
„чи­сто ср­це“. На­рав­но, да би се кон­цеп­
ту­а­ли­зо­ва­ло и уоб­ли­чи­ло ве­ков­но ис­ку­
ство, по­треб­но је кри­тич­ко про­ми­шља­
ње ка­ко соп­с тве­не по­зи­ци­је, та­ко и
вре­ме­на у ко­јем жи­ви­мо.
zДа
z ли сма­тра­те да мо­же­мо го­во­ри­ти
и о ми­си­ји Цр­кве пре­ма ин­те­лек­ту­ал­
ци­ма?
– Ин­те­лек­т у­ал­ци би тре­ба­ло да чи­не
основ­ну ком­по­нен­т у дру­штва, по­го­то­
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35
Тема броја
во у сми­слу кре­и­ра­ња и осми­шља­ва­ња
дру­штве­них то­ко­ва. То је сва­ка­ко кључ­
ни раз­лог због ко­јег би про­по­вед Еван­
ђе­ља тре­ба­ло усме­ри­ти у прав­цу ин­те­
лек­т у­а­ла­ца. Ме­ђу­тим, да би се уоп­ште
мо­гло раз­го­ва­ра­ти са ин­те­лек­т у­ал­ци­ма,
по­треб­но је ући у дис­курс са­вре­ме­ног
чо­ве­ка. Ула­зак у ин­те­лек­т у­ал­ни дис­курс
не зна­чи са­мо је­зич­ко при­ла­го­ђа­ва­ње,
не­го и знат­но ви­ше.
zzКа­ко ви­ди­те уло­гу ин­те­лек­ту­ал­ца у
уло­зи по­сред­ни­ка из­ме­ђу кул­ту­ре и
цр­кве­ног Пре­да­ња?
– Ме­ха­нич­ко или спо­ља­шње по­сред­
ни­штво ми­слим да ни­је мо­гу­ће. Су­срет
кул­т у­ре и Цр­кве мо­гућ је са­мо у ду­ши
чо­ве­ка. Цр­кве­ни ин­те­лек­т у­ал­ци би тре­
ба­ло да бу­ду ак­тив­ни твор­ци и ре­ци­пи­
јен­ти кул­т у­ре. То је основ­на прет­по­
став­ка мо­гу­ће но­ве хри­с тја­ни­за­ци­је
Ин­т е­л ек­т у­а л­ц и би
тре­б а­л о да чи­не
основ­н у ком­п о­н ен­т у
дру­ш тва, по­го­то­в о у
сми­слу кре­и­ра­њ а и
осми­шља­в а­њ а
дру­ш тве­н их то­ко­в а
са­вре­ме­не кул­т у­ре. Ако по­гле­да­мо у
соп­стве­ну про­шлост, ви­де­ће­мо да су
нај­ве­ћи бо­го­сло­ви Цр­кве ујед­но би­ли
но­си­о­ци та­да­шње кул­т у­ре – њи­хо­ве
кул­т у­ре (Ва­си­ли­је Ве­ли­ки, Гри­го­ри­је
Бо­го­слов, Гри­го­ри­је Ни­ски, Јо­ван Зла­
то­уст и др). Они су би­ли у кул­т у­ри и у
Цр­кви, и са­мо је та­ко би­ла мо­гу­ћа
ин­к ул­т у­ра­ци­ја Еван­ђе­ља у је­лин­ски
свет. То је био ду­бо­ко уну­тра­шњи про­
цес. У овом кон­тек­сту отач­ки при­мер
 Доцент Родољуб Кубат са својим студентима на Православном богословском
факултету често покреће различита савремена питања доводећи их у везу са
православним богословљем, подстичући студенте на критичко размишљање
у духу Предања Цркве

мо­же нам по­слу­жи­ти као па­ра­диг­ма. чи­ни­ли је­лин­ски фи­ло­со­фи, пе­сни­ци,

Је­лин­ску кул­т у­ру, ко­ју је ство­рио грч­ки
ге­ни­је, из­ну­тра је про­же­ло Еван­ђе­ље.
Та­ко су ан­тич­ке ба­зи­ли­ке по­ста­ле хри­
шћан­ски хра­мо­ви, пра­зник Не­по­бе­ди­
вог сун­ца за­ме­нио је Бо­жић – Ати­на је
усту­пи­ла ме­сто Је­ру­са­ли­му. То је би­ло
мо­гу­ће јер су та­да­шњи хри­шћан­ски
ин­те­лек­т у­а л­ци по­зна­в а­ли Пла­то­на,
Ари­сто­те­ла, је­лин­ске пе­сни­ке и гра­ма­
ти­ча­ре; по­зна­ва­ли су ан­тич­ку ре­то­ри­ку,
на­у­ку и умет­ност. Тај свет је био њи­хов
свет. Исто­вре­ме­но, ду­бо­ко у се­би су
но­си­ли хри­шћан­ски етос и би­ли де­ца
Цр­кве Хри­сто­ве. С дру­ге стра­не, ин­те­
лек­т у­ал­ци из­ван Цр­кве ства­ра­ју и опле­
ме­њу­ју кул­т у­ру, као што су то не­ка­да
на­уч­ни­ци и др. То је уло­га и да­на­шњих
ин­те­лек­т у­а­ла­ца, док је уло­га те­о­ло­га да
ак­тив­ним уче­шћем у жи­во­т у све­та
ин­к ул­т у­ри­шу Еван­ђе­ље у са­вре­ме­ну
ку­т у­ру.
zПра­
z во­слав­ни ру­ски ре­ли­ги­о­зни фи­ло­
соф и те­о­лог Па­вле Ев­до­ки­мов је пи­сао
о ка­но­ни­за­ци­ји на­уч­ни­ка ко­ја про­из­и­
ла­зи из чи­ње­ни­це да сва­ки на­уч­ник
слу­жбом „цар­ског све­штен­ства“ кроз
на­у­ку про­сла­вља име Бо­жи­је, тј. да
свој ис­тра­жи­вач­ки рад пре­тва­ра у
ме­сто Бо­го­ја­вље­ња. Шта Ви ми­сли­те
о то­ме?
– Та ми­сао ми је бли­ска.

36  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010


Слу­жба
ин­те­лек­та
Бог је из­в ор и ме­р и­ло зна­њ а.
Он је Тво­рац све­га, па и чо­в е­к а,
ње­го­в ог ра­з у­м а, мо­ћ и раз­м и­шља­њ а,
ства­ра­њ а кон­ц е­п а­та.
Он је Исти­на и ме­р и­ло исти­не.
Све­ште­ник
Угрин В. По­по­вић
М но­ги су удо­ви јед­но­га те­ла, као
што су и мно­ги та­лан­ти јед­но­
га чо­ве­ка. Раз­у­ме се по се­би да
се то од­но­си и на Те­ло Хри­сто­во, Ко­јег
смо удо­ви и Ко­јем, сво­јим та­лан­ти­ма,
слу­жи­мо ру­ко­во­де­ћи се у слу­жби Ње­му
Ње­го­вом су­ге­сти­јом да кад учи­ни­сте
јед­но­ме од ове мо­је нај­ма­ње бра­ће, ме­ни
учи­ни­сте. То је уни­вер­зал­ни ме­тод
на­пре­до­ва­ња и оп­хо­ђе­ња у За­јед­ни­ци
све­тих – Цр­кви Хри­сто­вој – Те­лу Ње­го­
вом. При­др­жа­ва­ју­ћи га се, ми соп­стве­
ном сва­ко­дне­ви­цом из­ра­жа­ва­мо при­вр­
же­ност две­ма Хри­сто­вим за­по­ве­сти­ма
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
Тема броја
– Љу­би Бо­га сво­га и љу­би бра­та сво­га –
чи­ме и по­твр­ђу­је­мо сво­је уте­ме­ље­ње у
том истом Те­лу.
Ка­ко сва­ко ко ка­же да љу­би Бо­га, а
мр­зи на бра­та сво­га ла­же и ли­це­ме­ран
је у свим де­ли­ма сво­јим, та­ко и хри­шћа­
нин раз­у­ме да сво­ју слу­жбу Бо­гу ис­ка­
зу­је упра­во кроз слу­же­ње бли­жњи­ма.
Ка­ко је од­нос са Бо­гом осно­ва жи­во­та,
та­ко је и слу­жба бли­жњи­ма по­тре­ба јед­
ног та­квог жи­во­та, ко­јим се чо­век ср­цем
окре­ће Бо­гу, а ухом сво­јим ка по­тре­ба­
ма бли­жњих – сваг­да спрем­не де­сни­це
не би ли се на­шао Бо­гу сво­ме / бра­т у
сво­ме. Ми, да­кле, има­мо це­ло­вит жи­вот
ако по­зна­је­мо Из­вор жи­во­та. Ми по­зна­
је­мо Исти­ну ако хо­ће­мо да бу­де­мо њој
исти, да бу­де­мо њо­ме и у њој. И, на­по­
кон, ми по­зна­је­мо Бо­га ако жу­ди­мо да
 бу­де­мо као Он и са­ми жи­ве­ћи за дру­ге,
оства­ру­ју­ћи се са дру­ги­ма и кроз дру­ге.
Ако тај жи­вот ни­је и наш жи­вот, ми
још не зна­мо Бо­га. Ми мо­жда са­мо зна­мо
не­ке чи­ње­ни­це о Ње­му – за­кљу­чак је јед­
ног епи­ско­па, чи­ју слу­жбу из­ра­жа­ва
упра­во ње­гов ин­те­лект, док он сâм, сво­
јим жи­во­том, по­зи­ва дру­ге том Те­лу
све­до­че­ћи со­бом, соп­стве­ним та­лан­ти­
ма, ра­до­сну вест Је­ван­ђе­ља Хри­сто­вог.
Тре­ба зна­ти да зна­ње и исти­на ни­с у
не­што кон­цеп­т у­ал­но, већ лич­но. На­ша
пи­та­ња шта је исти­на и шта је зна­ње
оста­ће без од­го­во­ра. Тек ка­да се за­пи­та­
мо ко је Исти­на, ко је из­вор зна­ња,
мо­же­мо се на­да­ти од­го­во­ру.
по­зна­ти Бо­га
Има­ти зна­ње, зна­чи по­зна­ти Бо­га. Он
је из­вор и ме­ри­ло зна­ња. Он је Тво­рац
све­га, па и чо­ве­ка, ње­го­вог ра­зу­ма, мо­ћи
раз­ми­шља­ња, ства­ра­ња кон­це­па­та. Он
је Исти­на и ме­ри­ло исти­не. Ми по­зна­је­
мо Исти­ну кроз јед­ну исти­ни­т у лич­
ност Ису­са Хри­ста, исти­ни­тог Бо­га и
исти­ни­тог Чо­ве­ка. То ни­је са­знај­на
ко­ли­ко твор­бе­на исти­на: Ја сам пут,
исти­на и жи­вот.
Хри­ста по­зна­је­мо кроз Све­то пи­смо и
Ње­го­ве све­до­ке – чла­но­ве Цр­кве, уче­
сни­ке Пре­да­ња. Та­ко и ми за­и­ста по­зна­
је­мо Бо­га, по­зна­је­мо Хри­ста ако жи­ви­
мо по Све­том пи­сму.
По­бо­жан жи­вот не зна­чи стро­го
по­што­ва­ње не­ке про­пи­са­не ли­сте до­зво­
ље­них и за­бра­ње­них де­лат­но­сти, већ
те­жњу да – у сво­јим осо­бе­ним окол­но­
сти­ма – су­штин­ски (а не фор­мал­но)
жи­ви­мо она­ко ка­ко је Хри­стос жи­вео у
Сво­јим осо­бе­ним окол­но­сти­ма. То је
под­ви­жнич­ки жи­вот па­три­ја­ра­ха и све­
ти­те­ља Бо­жи­јих на ко­ји смо сви по­зва­
ни – да га оства­ри­мо жи­ве­ћи у скла­ду
38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
са сво­јом вр­ли­ном и са сво­јом по­себ­но­
шћу уну­тар за­јед­ни­це при­ча­сних.
Бог је Жи­вот. Бог је Љу­бав. Жи­вот и
Љу­бав су јед­но исто. Жи­вот је у Љу­ба­ви
и Љу­бав је жи­во­твор­на. Бог це­лог се­бе,
све што је­сте, има и мо­же, Жи­вот свој,
Ду­ха свог – Ду­ха Све­то­га, Ду­ха Жи­во­та,
Љу­ба­ви, Ми­ра, Ра­до­сти и Све­то­сти,
веч­но да­ру­је Си­ну, из­ра­жа­ва се­бе кроз
Си­на. Он и ства­ра све кроз Си­на у Ду­ху
Све­то­ме. Та­ко све жи­ви Њи­ме. Не­ма
дру­гог жи­во­та осим Ње­го­вог. Жи­вот
сва­ко­га и све­га дру­гог је Ње­гов жи­вот
на дар, Ње­го­во да­ро­ва­ње Се­бе на­ма.
Ве­ра у то – и жи­вот њо­ме – при­хва­та
се све­сно и вољ­но и сто­га мо­ра би­ти
ра­све­тље­на, об­ја­шње­на и по­ну­ђе­на.
Ка­ко апо­стол Па­вле ка­же: „А ка­ко ће
чу­ти без про­по­вед­ни­ка?“ За­то Хри­стос
опу­но­мо­ћу­је сво­је уче­ни­ке да бу­ду учи­
те­љи при­зи­ва­ју­ћи их да бу­ду Ње­го­ви
све­до­ци. Бог је от­крио Се­бе кроз Си­на
Сво­га – лич­но, Ње­го­вим ре­чи­ма и де­ли­
ма – и за­то су Ње­го­ви све­до­ци при­зва­
ни да пре­да­ју ово све­до­чан­ство сво­јим
жи­во­том, вла­сти­тим та­лан­ти­ма, на­ред­
ној ге­не­ра­ци­ји да би и они ко­ји га ни­с у
сре­ли лич­но мо­гли при­хва­ти­ти ту ве­ру
све­до­ка као сво­ју. Та­ко су хри­шћа­ни у
сва­ком на­ра­шта­ју при­зва­ни да бу­д у
учи­те­љи – све­до­ци по­што це­ло­ви­то
обра­ће­ње чо­ве­ка и, за­тим, сва­ко­днев­но
све­до­че­ње ве­ре је­сте уисти­ну ме­ри­ло
има­ња и искре­но­сти те ве­ре, што нас
по­но­во вра­ћа та­лан­ти­ма, од­но­сно
на­шем на­чи­ну све­до­че­ња ве­ре из­ра­же­
ног њи­ма.
Као што апо­стол Па­вле му­дро са­ве­т у­
је сво­ју па­ству да се не тру­ди да бу­де оно
што ни­је, већ да се ан­га­жу­је у оства­ри­
ва­њу и уса­вр­ша­ва­њу у оно­ме што је­сте,
да ру­ка не за­ви­ди но­зи или ухо очи­ма,
та­ко исто и да­нас – на­с у­прот глу­по­сти,
по­ср­ну­ло­сти и про­ма­ше­но­сти – сто­ји
Реч Бо­жи­ја, као и љу­ди ко­ји је об­ја­вљу­

ју, чи­ја је слу­жба да сво­јим та­лан­ти­ма
из­ра­зе во­љу Бо­жи­ју у вре­ме­ну у ко­јем
су – при­пре­ма­ју­ћи Њо­ме чо­ве­ка за
су­срет са Бо­гом.
У вре­ме­ну у ко­ме жи­ви­мо, чо­век,
по­зе­мље­ни и по­ср­ну­ли, по­стао је сре­ди­
ште и ме­ри­ло све­га. У бо­го­сло­вљу зна­
ње Бо­жи­је ни­је ви­ше лич­ни су­срет са
Њим, то јест при­хва­та­ње Ње­го­вог са­мо­
от­кри­ва­ња, на­ја­вље­ног, про­т у­ма­че­ног и
опи­са­ног у Све­том пи­сму и по­све­до­че­
ног од вер­ни­ка. Да­нас је оно по­ста­ло
плод чо­ве­ко­вог са­мо­стал­ног ра­ци­о­нал­
ног тру­да.
Хри­стос оби­та­ва у на­ма ка­да смо ми
уко­ре­ње­ни у Љу­ба­ви. По­зна­ње љу­ба­ви
Хри­сто­ве во­ди ис­пу­ње­њу свом пу­но­
ћом Бо­жи­јом, во­ди на­шем оства­ре­њу
као љу­ди, на­шем обо­же­њу. Мо­ћи во­ле­
ти као што је Он во­лео нас је и из­вор и
сми­сао и циљ зна­ња – де­ло­ва­ња.
По­зна­ње Бо­га је при­хва­та­ње, обра­зо­
ва­ње, све­до­чан­ство, ис­ку­ство, са­рад­ња
и за­јед­ни­штво. А то по­зна­ње се за­сни­ва
на ин­тим­ном од­но­с у Бо­га и чо­ве­ка,
чо­ве­ка и чо­ве­ка, чо­ве­ка и Бо­га, ко­је се,
да­ље, про­јек­т у­је на це­ло­куп­ну тво­ре­ви­
ну. Чи­не­ћи је де­лом тог од­но­са и тог
са­зна­ња, чо­век је со­бом утвр­ђу­је у Веч­
но­сти по­твр­ђу­ју­ћи се­бе као го­спо­да­ра
тва­ри и кру­не ства­ра­ња.
Ве­о­ма је бит­но раз­у­ме­ти да по­зна­ње
Бо­га ни­је са­мо јед­но­стра­ни, ин­ди­ви­ду­
ал­ни, ра­ци­о­нал­ни труд, не­што ста­тич­
но и кон­цеп­т у­ал­но што се мо­же, а и не
мо­ра уса­вр­ша­ва­ти и оства­ри­ва­ти ми­мо
дру­гих и на­с у­прот тва­ри, већ да је оно
до­га­ђај За­јед­ни­це. Ли­т ур­ги­ја ко­јом
на­чал­ству­је је­дан, ко­ји је, опет, не­за­ми­
слив ми­мо дру­гих, ми­мо Дру­гог. И као
што је чо­век пр­во­све­ште­ник тва­ри, и
као што је епи­скоп на­чал­с тву­ју­ћи
Ли­т ур­ги­ји, та­ко тре­ба раз­у­ме­ти да и
они ко­ји об­ја­вљу­ју Реч Бо­жи­ју, ко­ји је
сво­јим ин­те­лек­т у­а л­ним та­лан­ти­ма
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
Тема броја
ту­ма­че и адап­ти­ра­ју чо­ве­к у, а ра­ди
са­мог чо­ве­ка и ње­го­вог раз­во­ја, мо­ра­ју
би­ти пре­по­зна­ти као та­кви и од стра­не
за­јед­ни­це при­хва­ће­ни, по­твр­ђе­ни као
та­кви не би ли њи­хов ин­те­лек­т у­ал­ни
труд и рад по­стао и био – до­га­ђај За­јед­
ни­це. Та­кав од­нос се мо­ра оства­ри­ти
ка­ко би се пре­ва­зи­шла по­гре­шна, а са­да
већ уста­ље­на по­де­ла на те­ор ­ и­ју и прак­
су, те­о­риј­ско и прак­тич­но зна­ње –ин­те­
лек­т у­а­ли­зам, ко­ји се да­ље оли­ча­ва у
та­ко­зва­ној „ка­би­нет­ској те­о­ло­ги­ји“, и
на­род­ско ве­ро­ва­ње, ко­је се да­ље из­ра­
жа­ва у оби­ча­ји­ма, не­рет­ко и отво­ре­ном
су­је­вер­ју.
Не би ли се те по­де­ле пре­ва­зи­шле и не
би ли за­и­ста, а свим ср­цем сво­јим и од
све­га ума сво­га, из­и­стин­ски љу­би­ли јед­
ни дру­ге и јед­но­ду­шно ис­по­ве­да­ли, мо­ра­
мо нај­пре би­ти у том Те­лу, осве­сти­ти и
мно­жи­ти соп­стве­не та­лан­те ка­ко би­смо
По­з на­њ е љу­б а­в и
Хри­сто­в е во­д и
ис­п у­њ е­њ у свом
пу­н о­ћ ом Бо­ж и­јом,
во­д и на­ш ем
оства­р е­њ у као љу­д и,
на­ш ем обо­ж е­њ у
би­ли у мо­гућ­но­сти да и у дру­го­ме пре­
по­зна­мо тај исти про­цес оства­ру­ју­ћи
та­ко на­пре­до­ва­ње јед­не лич­но­сти као
на­пре­до­ва­ње свих; по­твр­ђу­ју­ћи, та­ко,
соп­с тве­ни жи­вот као ли­т ур­гиј­ски
жи­вот ко­јим, као и на до­га­ђа­ју Ли­т ур­
ги­је, иако на­чал­ству­је је­дан, сви слу­же
оства­ру­ју­ћи се упра­во тим пре­по­зна­ва­
њем као удо­ви Јед­ног Те­ла, јед­не Цр­кве
– Бо­го­чо­ве­чан­ског ор­га­ни­зма, ко­јем је
гла­ва Хри­стос, а ми са­ми Те­ло.
 Интелектуална
над­град­ња
пу­тем ин­тер­не­та
Ин­т ер­н ет је по­с тао сво­ј е­в ре­с ни ин­т е­л ек­т у­а л­н и
иза­з ов, и од па­с ти­ра – ин­т е­л ек­т у­а л­ц а се оче­к у­ј е
ја­ко­в љев­с ко рва­њ е са њим, на спа­с е­њ е оних са
ко­ј и­ма сту­п а­ј у у кон­такт

епи­ско­па, мо­на­ха и све­ште­ни­ка ко­ји су

успе­шни струч­ња­ци у по­је­ди­ним на­уч­
Све­ште­ник ним обла­сти­ма итд.
Го­ран Жив­ко­вић Све­ште­ник тре­ба да бу­де ин­те­лек­т у­
ал­но опре­мљен, по­го­то­во у да­на­шњем
вре­ме­ну, ка­да смо окру­же­ни ра­зно­ра­

А р­хи­ман­дрит Ки­при­јан Керн у

Па­стир­ском бо­го­сло­вљу на­во­ди
три вр­сте при­пре­ма кан­ди­да­та
за све­ште­нич­ки чин – ду­хов­ну, ин­те­
лек­т у­ал­ну и спо­ља­шњу. Иако је сма­тра
не та­ко ва­жном као ду­хов­ну, он за­сту­па
и до­ка­зу­је тврд­њу да је ова при­пре­ма у
сва три сег­мен­та из­у­зет­но бит­на за све­
ште­ни­ка. То пот­кре­пљу­је мно­штвом
чи­ње­ни­ца из исто­ри­је хри­шћан­с тва
на­во­де­ћи при­ме­ре из­у­зет­но обра­зо­ва­
них Све­тих ота­ца, за­тим ово­ве­ков­них
зним ин­те­лек­т у­ал­ним иза­зо­ви­ма.
Овај век од­ли­ку­је не­ве­ро­ват­на раз­ме­
на ин­фор­ма­ци­ја свих вр­ста, та­ко да се
све­ште­но­слу­жи­те­љи­ма као пред­с тав­
ни­ци­ма Цр­кве на­ме­ћу раз­ли­чи­та ком­
плек­сна пи­та­ња ко­ја зах­те­ва­ју пот­ко­ван
и ја­сан од­го­вор. Од пот­ко­ва­но­сти од­го­
во­ра по­не­кад мо­же да за­ви­си и при­ма­
ње у ср­це Хри­ста код оно­га ко­ји је тај
од­го­вор по­ста­вио та­ко да се на­ма, све­
ште­ни­ци­ма, ин­те­лек­т у­ал­на над­град­ња

40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

 Тема броја
Ђакон Андреј Кураев гет­ске, дог­мат­ске, цр­кве­
је један од но­и­сто­риј­ске и сл. са­др­
најпознатијих мисионара жи­не.
Православне Цркве Ка­да је реч о ин­тер­
у савременом свету, нет-фо­ру­ми­ма, они на
особито познат по ко­ји­ма до­ми­ни­ра­ју те­ме
широком образовању и ве­за­не за пра­во­сла­вље
познавању савремених су од­ли­чан по­ли­гон за
информационо-комуникационих ин­те­лек­т у­ал­ну и сва­ку
технологија. дру­гу над­град­њу све­
ште­ни­ка. У њи­ма мо­же­
мо на­ћи пре­гршт за­ни­
мљи­вих те­ма у ко­ји­ма се
пре­пли­ћу те­о­ло­ги­ја и
на­ме­ће као им­пе­ра­тив ако же­ли­мо да ре­а­лан жи­вот, што мо­же би­ти ве­о­ма
бу­де­мо до­бре слу­ге из Је­ван­ђе­ља. ко­ри­сно у па­стир­ској прак­си.
Где је у све­му то­ме ин­тер­нет? Под­ра­зу­ме­ва се да ин­те­лек­т у­а л­на
Пр­ва асо­ци­ја­ци­ја на ко­ри­шће­ње над­град­ња до­би­ја пу­ни сми­сао тек ка­да
ин­тер­не­та да­нас су ви­део-игре, со­ци­ је у слу­жби плод­ног и ква­ли­тет­ног
јал­не мре­же и че­то­ва­ње. Са дру­ге стра­ ми­си­о­на­ре­ња.
не, че­сто се за­бо­ра­вља да је овај по­пу­ По­ме­ну­ти фо­ру­ми су за­хвал­ни и за
лар­ни ме­диј ујед­но и јед­на огром­на про­ши­ри­ва­ње ви­ди­ка ка­да су у пи­та­њу
би­бли­о­те­ка са не­ве­ро­ват­ним ка­па­ци­
те­ти­ма ка­да су ин­те­лек­т у­ал­ни са­др­ Ин­т ер­н ет је по­с тао
жа­ји у пи­та­њу, ко­ји не са­мо да су нам
стал­но на до­хват ру­ке, већ се ве­о­ма
сво­ј е­в ре­с ни
ла­ко мо­гу и пре­тра­жи­ва­ти и на­ћи. ин­т е­л ек­т у­а л­н и иза­з ов,
На­ро­чи­то се чи­не ко­ри­сним пи­та­ња и од па­с ти­ра – ин­т е­л ек­
ко­ја се по­ста­вља­ју све­ште­ни­ци­ма, а на
ко­ја они од­го­ва­ра­ју – што је за­сту­пље­ ту­а л­ц а се оче­к у­ј е
но на не­ко­ли­ко на­ших по­зна­тих ин­тер­ ја­ко­в љев­с ко рва­њ е
нет сај­то­ва. Пра­те­ћи ове од­го­во­ре и
пи­та­ња, све­ште­ни­ци мо­гу ви­де­ти ко­ја са њим, на спа­с е­њ е
се пи­та­ња нај­че­шће по­ста­вља­ју и ујед­ оних са ко­ј и­ма
но се пре­ко од­го­во­ра под­се­ћа­ју­ оно­га
што би мо­гли на­гла­си­ти у не­ком од­го­
сту­п а­ј у у кон­такт
во­ру су­тра. По­ме­ну­та пи­та­ња мо­гу
на­ћи на сај­т у Све­то­са­вље, као и на пси­хо­ло­шки про­фи­ли љу­ди јер се из
не­ко­ли­ко ин­тер­нет-фо­ру­ма са те­ма­ти­ ди­ја­ло­га и ме­ђу­соб­них рас­пра­ва чла­но­
ком пра­во­сла­вља. На истим тим вир­т у­ ва мо­же мно­го то­га за­кљу­чи­ти о њи­ма,
ел­ним чво­ри­шти­ма мо­же­мо на­ћи пре­ а то зна­ње ис­ко­ри­сти­ти у па­стир­ском
гршт ма­те­ри­ја­ла за чи­та­ње – ма­хом су ра­ду.
то књи­ге и есе­ји ко­је ве­о­ма бр­зо мо­же­ Сем из тек­сту­ал­них са­др­жа­ја, па­сти­
мо ски­ну­ти са ин­тер­не­та, а за­тим чи­та­ ри мо­гу мно­го на­у­чи­ти и из аудио и
ти на ми­ру. Реч је о са­др­жа­ји­ма апо­ло­ ви­део-ма­те­ри­ја­ла ко­ји­ма ин­тер­нет оби­

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41

 лу­је, а ко­јих је све ви­ше и ви­ше. На­рав­
но, го­во­ри­мо о они­ма ко­ји се ди­рект­но
или ин­ди­рект­но ба­ве те­ма­ти­ком пра­
во­сла­вља. Не тре­б а за­н е­м а­р и­ти
Ако је цен­трал­на те­ма хри­шћан­ства –
Све­та Ли­т ур­ги­ја – у питању, на ин­тер­ да пре­в ас­ход­н и циљ
не­т у мо­же­мо на­ћи не­ко­ли­ко од­лич­них ми­си­о­н ар­с тва ни­је
ин­тер­вјуа. И сâм сам пу­но на­у­чио из
ових ма­те­ри­ја­ла, та­ко да свим све­ште­ да­р и­ва­њ е и ис­т и­ца­њ е
но­слу­жи­те­љи­ма пре­по­ру­чу­јем пре­тра­ ин­т е­л ек­т у­а л­н их
жи­ва­ње ви­део-сер­ви­са пу­тем по­зна­тих
пре­тра­жи­ва­ча, од ко­јих је да­ка­ко нај­бо­ исти­на, већ пре­н о­ш е­њ е
љи по­зна­ти Go­o­gle. Ту, да­кле, мо­же­те жи­во­та за­ј ед­н и­це ко­ј а
на­ћи са­др­жа­је ко­ји се од­но­се не са­мо на
ли­т ур­ги­ку, већ и бе­се­де, ду­хов­ну му­зи­ку
по­с то­ј и у Бо­г у.
на свим је­зи­ци­ма, пит­ка пре­да­ва­ња,
за­ни­мљи­ве тв-еми­си­је, ма­те­ри­ја­ле ко­ји
се од­но­се на на­уч­но оправ­да­ва­ње Ства­
ра­ња све­та, еми­си­је ко­је су де­ло удру­
же­ња пра­во­слав­не омла­ди­не (као што
је, на при­мер, Срп­ски са­бор Две­ри итд).
Ако тра­жи­мо аудио-ма­те­ри­ја­ле,
по­чет­на ста­ни­ца је сва­ка­ко ин­тер­нет Не­ма­ња
сајт ра­дио Све­ти­го­ре, са ко­га мо­же­те Ан­дри­ја­ше­вић
ски­ну­ти и пре­слу­ша­ти оби­ље сни­мље­
них еми­си­ја. Исте се ба­ве ши­ро­ким
спек­тром те­ма – за­и­ста се мо­же ре­ћи да
су по­кри­ве­не све обла­сти те­о­ло­ги­је.
По­је­ди­на бра­ћа и се­стре су се по­тру­ди­
ли да на њи­хо­вим на­ло­зи­ма са сер­ви­са
Н е­ду­го по­сле упи­са у бо­го­сло­
ви­ју са­знао сам да се у хра­му
Све­тог Алек­сан­дра Нев­ског у
Бе­о­гра­ду одр­жа­ва­ју пре­да­ва­ња на раз­не
те­ме. Мно­ги ин­те­лек­т у­ал­ци, укот­вље­ни
4sha­red и esnips мо­же­мо на­ћи ве­о­ма у жи­вот и би­ће Цр­кве, пре­да­ва­ли су у
ква­ли­тет­не аудио-са­др­жа­је, што та­ко­ђе па­ро­хиј­ском до­му по­ме­ну­тог хра­ма, и
то­пло пре­по­ру­чу­јем за пре­слу­ша­ва­ње. сво­ја ис­ку­ства и зна­ња пре­но­си­ли вер­
Ин­тер­нет је по­стао сво­је­вре­сни ин­те­ ни­ци­ма да­ру­ју­ћи сво­ја до­стиг­ну­ћа
лек­т у­ал­ни иза­зов, и од па­сти­ра – ин­те­ Цр­кви. И, за­и­ста, по­сле не­ког вре­ме­на
лек­т у­ал­ца се оче­ку­је ја­ко­вљев­ско рва­ се зна­ло да се мо­гу чу­ти ми­шље­ња о
ње са њим, на спа­се­ње оних са ко­ји­ма мно­гим са­вре­ме­ним те­ма­ма (на ко­је су
сту­па­ју у кон­такт. Мо­же се сло­бод­но мно­ги тра­жи­ли став и ми­шље­ње Цр­кве).
ре­ћи да је да­нас ин­те­лек­т у­ал­на бит­ка Ова прак­са је да­ла пло­да, и чи­ни ми се
хри­шћан­ства са па­ган­ством пре­не­та из да сам та­да по­чео да схва­там да ин­те­лек­
не­ка­да­шњег Аре­о­па­га на са­да­шњи вир­ ту­а­лац сво­је та­лен­те мо­же жи­во да
ту­ел­ни план, та­ко да се од све­штен­ства умно­жи у Цр­кви. Увек је ту и ме­сто за
и на том пла­ну оче­ку­ју спрем­ност, зре­ кри­ти­ку, али и за из­но­ше­ње но­ви­јих
лост и буд­ност. за­па­жа­ња и ис­тра­жи­ва­ња, тј. за ин­те­
лек­т у­ал­но осве­жа­ва­ње.

42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010


Цр­ква спа­ша­ва
ин­те­лек­ту­ал­це,
а не су­прот­но
Ка­да го­во­ри­мо о уло­зи ин­те­лек­ту­ал­ца у
Цр­кви, го­во­ри­мо и о то­ме да је сва­ко све­
ште­но ли­це сво­је­вр­стан ин­те­лек­ту­а­лац
ко­ји је ду­жан да по­у­ча­ва дру­ге и при­пре­
ма их за жи­вот у Све­тим тај­на­ма.
Цр­ква је од дав­ни­на про­пи­са­ла пе­ри­
од ка­ти­ху­ме­на, тј. оних од­ра­слих ко­ји су
по­ве­ро­ва­ли, а још увек ни­с у кр­ште­ни.
Тај пе­ри­од се са­сто­јао од упо­зна­ва­ња
основ­них уче­ња (и дог­ма­та) хри­шћан­
ске ве­ре, а то вре­ме је од­ли­ко­ва­ло уср­ђе
у при­с у­ство­ва­њу и ак­тив­ном уче­ство­
ва­њу у бо­го­слу­же­њу, пр­вен­с тве­но
ли­т ур­ги­ји. Го­спод­ње ре­чи Мт 28,19
(„Иди­те, да­кле, и на­у­чи­те све на­ро­де
кр­сте­ћи их у име Оца и Си­на и Све­то­га
Ду­ха.“), као и Мк 16,15 („И ре­че им:
Иди­те по све­му све­ту, и про­по­ве­дај­те
Је­ван­ђе­ље сва­ком ство­ре­њу.“), ука­зу­ју
на то да оне ко­ји при­сту­па­ју Цр­кви тре­
ба пр­во на­у­чи­ти, па тек он­да кр­сти­ти.
Про­ве­ре зна­ња су у ста­ро вре­ме би­ле
су ри­го­ро­зне (лат. scrutinia). Ка­ти­хи­за­
ци­ја се ни­је ис­цр­пљи­ва­ла са­мо у ин­те­
лек­т у­ал­ном упо­зна­ва­њу је­ван­ђел­ских
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43
Тема броја
исти­на и пра­ви­ла жи­во­та у Цр­кви, већ
пр­вен­стве­но у прак­тич­ном при­ла­го­ђа­
ва­њу тих исти­на у сва­ко­днев­ном жи­во­
ту. По­глед на да­на­шње ста­ње по­ка­зу­је
бле­ду сли­ку (у од­но­с у на по­ме­ну­то вре­
ме и прак­с у) и не­спрем­ност мно­гих све­
ште­но­слу­жи­те­ља да сво­је па­ро­хи­ја­не
упо­зна­ју са основ­ним уче­њем сво­је ве­ре
или да их ба­рем упу­те на то шта да про­
чи­та­ју (по­се­бан про­блем је што сво­је
па­ро­хи­ја­не још ре­ђе зо­ве­мо да при­с у­
ству­ју Ли­т ур­ги­ји или не­ком дру­гом
бо­го­слу­же­њу).
по­тре­ба за тра­же­њем
Оно што од­ли­ку­је број­не ин­те­лек­т у­а­
л­це је че­ста по­тре­ба за тра­же­њем не­ких
ду­бљих са­гле­да­ва­ња, ту­ма­че­ња, сим­бо­
ли­зо­ва­ња би­ло да је реч о цр­кве­ном
уче­њу или ко­мен­та­ри­са­њу до­га­ђа­ја из
на­ше по­ме­сне Цр­кве. Онај ко се­бе сма­
тра ин­те­лек­т у­ал­цем и осе­ћа по­тре­бу да
до­при­не­се Цр­кви не тре­ба са­мо да се
ба­ви але­го­ри­јом.
 Сва­ки чо­век у обла­сти у ко­јој је стру­
чан има за­да­так да вер­ску исти­ну при­
бли­жи да­на­шњем вре­ме­ну и да­на­шњем
чо­ве­ку. При­мет­но је да су мно­ги ин­те­
лек­т у­а л­ци (но­ви­на­ри, књи­жев­ни­ци,
Уло­га ин­т е­л ек­т у­а л­ц а је
на пр­в ом ме­с ту жи­во
уче­ш ће у бо­го­с лу­ж бе­
ном жи­во­т у Цр­к ве, у
ко­м е се за­до­б и­ја­ј у и
умно­ж а­в а­ј у мно­г и
да­р о­в и, по­т реб­н и
сви­ма.
не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је (у ко­ји­ма су
мно­ги уче­ња­ци), ра­зни по­кре­ти, стран­
ке, клу­бо­ви... да­ли се­би за пра­во да
ко­мен­та­ри­шу и ту­ма­че до­га­ђа­је из
жи­во­та Цр­кве не­ма­ју­ћи ни основ­ног
пој­ма о нај­про­сти­јим исти­на­ма ве­ре.
Уло­га ин­те­лек­т у­ал­ца, не мо­же да се
сво­ди на „пра­ће­ње ве­сти о Цр­кви и
ње­ним ве­ли­ко­до­стој­ни­ци­ма“ – на пр­вом
ме­сту је жи­во уче­шће ин­те­лек­т у­ал­ца у
бо­го­слу­жбе­ном жи­во­т у Цр­кве, у ко­ме
се за­до­би­ја­ју и умно­жа­ва­ју мно­ги да­ро­
ви, по­треб­ни сви­ма.
Ни­ка­да не­ћу за­бо­ра­ви­ти бла­же­ни
спо­мен и све­тли при­мер на­шег бра­та из
цр­кве Све­тог Са­ве, са­да по­чив­шег
Бо­шка Ар­ми­ћа – Бо­ле­та и ис­ку­ше­ња у
ко­ме сам био јед­ном при­ли­ком, на
ве­чер­њем бо­го­слу­же­њу: ка­да је тре­ба­ло
да се – на кра­ју ве­чер­ње – на­ву­че за­ве­са,
упла­шио сам се да ли ће и ка­ко он то
зна­ти да ура­ди бу­ду­ћи да је, због ме­нин­
ги­ти­са, имао од­ре­ђе­не здрав­с тве­не
смет­ње. Све је би­ло у ре­ду: Бо­шко је
не­по­гре­ши­во знао шта, ка­ко и ка­да тре­
44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
ба ура­ди­ти за вре­ме свих бо­го­слу­же­ња.
Та­да сам схва­тио ве­ли­чи­ну да­ра ко­ји у
Цр­кви за­до­би­ја сва­ко ко ис­тра­је уче­
шћем у бо­го­слу­же­њи­ма.
скром­ност
Ан­га­жман ин­те­лек­т у­а л­ца тре­ба да
бу­де све­ден на из­ве­сну скром­ност.
Тре­ба да по­с то­ји свест да Цр­ква
Со­бом про­ду­бљу­је сва­ко­га чо­ве­ка и да
је Цр­ква мно­го по­треб­ни­ја ин­те­лек­т у­
ал­цу, не­го ин­те­лек­т у­а­лац Цр­кви.
Мно­го пу­та се мо­гло чу­ти ка­ко на­ши
ин­те­лек­т у­ал­ци ка­жу: „Ми ће­мо спа­си­ти
Цр­кву.“ Ми­слим да је ова ре­че­ни­ца
крај­ње про­бле­ма­тич­на јер је упра­во
су­прот­но: Цр­ква спа­са­ва нâс! Од че­га?
Од смр­ти – да­ру­ју­ћи нам Жи­вот Веч­ни.
А спа­са­ва нас и од ис­пра­зних ин­те­лек­
ту­ал­них ка­те­го­ри­ја, стран­ча­ре­ња, пра­
зно­сло­вља и вр­те­сло­вља истих и ис­тро­
ше­них (за­ста­ре­лих) ми­сли, од бес­плод­
ног кон­зер­ва­ти­ви­зма, од на­ди­ма­ња
љу­ди сво­јим зна­њем, од идо­ла­триј­ског
ве­зи­ва­ња за свог (про­ла­зног) ли­де­ра...
У да­на­шње вре­ме, ко­је кра­си и од­ре­
ђу­је ера мас-ме­ди­ја и вла­да­ви­на ра­чу­на­
ра, ка­да се са­зна­ва­ње ве­ли­ког бро­ја
исти­на и до­га­ђа­ја од­ви­ја упра­во на овај
на­чин, сва­ко ко се­бе сма­тра и до­жи­вља­
ва као ин­те­лек­т у­ал­ца тре­ба да зна да је
Цр­ква веч­на и не­про­ла­зна. Наш
поменути дру­гар Бо­шко је имао свест о
то­ме да је Цр­ква не­ис­црп­на ри­зни­ца
све­га до­брог и све­га уз­ви­ше­ног и из­гра­
ђу­ју­ћег у чо­ве­ку.
Не тре­ба никада за­борави­ти да пре­
вас­ход­ни циљ ми­си­о­нар­ства ни­је да­ри­
ва­ње и ис­ти­ца­ње ин­те­лек­т у­ал­них исти­
на, дог­ма­та, етич­ких за­по­ве­сти... већ
пре­но­ше­ње жи­во­т а за­јед­ни­це ко­ја
по­сто­ји у Бо­гу.
 Тема броја
Га­у­со­ве
рас­по­де­ле
Ве­л и­чи­на ин­т е­л ек­т у­а л­ц а,
на­у ч­н и­ка и учи­те­љ а је у то­м е да
ком­п ли­ко­в а­н е ства­р е учи­ни
јед­н о­с тав­н им и при­бли­жи про­с тим
је­з и­ком их пир­б ли­жи про­с еч­н ом чо­в е­к у

ва ко­му­ни­ка­ци­ја сво­ди на два­де­се­так

фра­за. Чи­ја је то од­го­вор­ност, то са­да
Алек­сан­дар не­ће­мо утвр­ђи­ва­ти. Ни­смо ни по­зва­ни
Са­вић на то. Али мо­же­мо да ука­же­мо на не­што
дру­го. Оних осам до де­вет про­це­на­та

С р­би­ја, по не­дав­но об­ја­вље­ним

по­да­ци­ма, има 1,3 ми­ли­о­на не­пи­
сме­них или осо­ба ко­је не­ма­ју
за­вр­ше­ну основ­ну шко­лу. Мо­гло се про­
чи­та­ти и да чак 40 про­це­на­та функ­ци­о­
нал­но не­пи­сме­них уче­ни­ка основ­них
шко­ла у Ср­би­ји по за­вр­шет­ку исте.
Осо­бе ко­је су функ­ци­о­нал­но не­пи­сме­не
ни­с у оне ко­је не зна­ју да се пот­пи­шу,
не­го оне ко­је не зна­ју да на­пи­шу мол­бу,
жал­бу, да по­пу­не кон­курс­ну при­ја­ву
или да ко­ри­сте ра­чу­нар. Ка­же се да мла­
ђе ге­не­ра­ци­је не зна­ју да пра­вил­но
ко­ри­сте ма­тер­њи је­зик и да се сва њи­хо­
гра­ђа­на Ср­би­је ко­ји има­ју фа­кул­тет­ску
ди­пло­му, и ко­је сма­тра­ју за ин­те­лек­т у­
ал­ну ели­т у мо­гли би да по­пра­ве си­т у­а­
ци­ју уко­ли­ко се на­ђу по­зва­ним да не­што
по­пра­вља­ју и ме­ња­ју.
Ев­ха­ри­стиј­ско жи­вље­ње, екли­си­о­ло­
шко по­и­ма­ње ствар­но­сти и ес­ха­то­ло­
шко уте­ме­ље­ње (ци­ља) омо­гу­ћу­је нам да
са­да­шњост по­и­ма­мо као јед­ну дру­гу
ди­мен­зи­ју, ко­ја се про­ја­вљу­је на Ли­тур­
ги­ји. На­ве­де­на ре­че­ни­ца обич­ном гра­
ђа­ни­ну ве­ро­ват­но има оно­ли­ко сми­сла
ко­ли­ко и да је ре­че­на на грч­ком или

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  45

 фин­ском. Ни­шта ма­ње ни­је ра­зу­мљи­во
ни то да се мно­га пси­хо­ло­шка ме­ре­ња и
фи­зич­ки фе­но­ме­ни мо­гу до­бро апрок­
си­ми­ра­ти Га­у­со­вом рас­по­де­лом. На
стра­ну то што ве­ли­ка ве­ћи­на ни­ка­да
ни­је ни чу­ла за Га­у­со­ву рас­по­де­лу (да ли
и за Га­у­са), али ве­ли­ка је ве­ро­ват­но­ћа да
не раз­у­ме ни то шта је апрок­си­ма­ци­ја,
екли­си­о­ло­ги­ја, ев­ха­ри­сти­ја, про­ја­вљи­
ва­ње... Реч­ник – као и је­зик – тре­ба
би­ра­ти на­спрам оно­га ко­ме се обра­ћа­
мо. Не­ће­мо Фран­цу­зу при­ча­ти на шпан­
ском ни­ти про­стом чо­ве­ку го­во­ри­ти
струч­ним из­ра­зи­ма. Ве­ли­чи­на ин­те­лек­
ту­ал­ца, на­уч­ни­ка и учи­те­ља је у то­ме да
ком­пли­ко­ва­не ства­ре учи­ни јед­но­став­
ним и при­бли­жи про­стим је­зи­ком их
пир­бли­жи про­сеч­ном чо­ве­ку. Сти­че се
ути­сак да они ко­је на­зи­ва­мо ин­те­лек­т у­
ал­ци­ма, че­сто (мо­жда и пре­че­сто) го­во­
ре је­зи­ком ко­ји је ве­ћи­ни не­ра­зу­мљив.
Има си­т у­а­ци­ја у ко­ји­ма је то до­зво­ље­но,
чак и по­треб­но, али има си­т у­а­ци­ја
ка­да је то за­и­ста не­при­хва­
тљи­во.
46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
А A-H1N1?
Овај слов­ни низ је то­ли­ко по­пу­ла­ран
да сам не­ки дан чуо два де­ча­ка од пет –
шест го­ди­на ка­ко рас­пра­вља­ју о то­ме да
ли ма­ска мо­же да за­шти­ти или не. Сви
су (не да се осе­ћа­ју по­зва­ним, не­го је­с у)
ме­ро­дав­ни да да­ју свој суд и сво­је
ми­шље­ње. Ства­ра­ју се ло­би­ји – фар­ма­
це­у т­ски (део са вак­ци­на­ма и онај са
ви­та­ми­ни­ма), про­да­ва­ца бе­лог лу­ка,
гру­пе оних ко­ји го­во­ре о све­оп­штој
за­ве­ри... У це­лој тој гу­жви се – као не­ко
ко ни­је сту­ди­рао ме­ди­ци­ну, па још спе­
ци­ја­ли­зо­вао иму­но­ло­ги­ју и ви­ру­со­ло­
ги­ју или ма­кар за­вр­шио фар­ма­ци­ју –
чи­сто пи­там да ли се они ба­ве и Га­у­со­
вим рас­по­де­ла­ма или екли­си­о­ло­ги­јом у
Де­ли­ма апо­стол­ским. Што би наш на­род
ре­као, не ме­шај се у оно што не по­зна­
јеш. Знам да има не­ка на­род­на по­сло­ви­
ца и за ову при­ли­ку, али то ће бо­ље
зна­ти не­ко дру­ги. Ни­је грех ре­ћи ка­да
не­што не знаш, а, чи­ни ми се, то је мно­
го пра­вед­ни­је не­го ме­ша­ти се у оно што
не по­зна­је­мо и не раз­у­ме­мо.
Да пре­ве­де­мо ону ре­че­ни­цу од­о­
зго: ли­т ур­гиј­ски жи­вот, цр­кве­но
схва­та­ње ствар­но­сти и по­ста­вља­ње
те­ме­ља на­шег жи­во­та у стал­ном
се­ћа­њу на Бу­ду­ће Цар­ство омо­гу­ћа­ва
нам да на Ли­т ур­ги­ји до­жи­вља­ва­мо са­да
оно што ће би­ти та­да.

Kритички во­дич кроз Но­во до­ба
Ин­те­лек­ту­ал­ и­зам
у ру­ху Но­вог до­ба
Нео­п ­ход­н о је раз­у ­м е­т и
дру­ш тве­н и кон­т екст у ко­м е жи­ви­мо
јер се та­ко мо­ж е­м о при­пре­м и­ти
за све што он до­н о­с и
Татјана
Радић
Н
е­дав­но смо има­ли при­ли­ку да
са­зна­мо не­што ви­ше де­та­ља о
но­вом по­кре­т у ко­ји се раз­вио
ме­ђу омла­ди­ном све­та. То је по­крет
ЕМО. Да би­смо ра­све­тли­ли тај по­крет,
али и мно­ге дру­ге, за­по­чи­ње­мо но­ву
се­ри­ју тек­сто­ва у ру­бри­ци Kритички
во­дич кроз Но­во до­ба.
Ка­ли­фор­ни­ја ше­зде­се­тих го­ди­на два­
де­се­тог ве­ка. Кул­т ур­на ре­во­лу­ци­ја. Бор­
ба про­тив аме­рич­ког на­чи­на жи­во­та.
По­вра­так ре­ли­ги­ји, али не и дог­ма­ма.
Не­по­роч­ни жи­вот – мла­ди из тра­ди­ци­
о­нал­но ка­то­лич­ке зе­мље ула­зе у свет
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47
Тема броја
пра­ти­ла­ца гу­руа са ис­то­ка. Тај „не­по­
роч­ни“ жи­вот је кра­сио екс­пе­ри­мент са
дро­га­ма (углав­ном LSD). Ов­де и у ова­
квом ам­би­јен­т у на­ста­је New Age или
Но­во до­ба.
Мно­го је раз­ло­га због ко­јих се тре­ба
ба­ви­ти свим што до­но­си Но­во до­ба.
Нео­п­ход­но је раз­у­ме­ти дру­штве­ни кон­
текст у ко­ме жи­ви­мо јер се та­ко мо­же­мо
при­пре­ми­ти за све што он до­но­си. Из
иде­о­ло­ги­је и ве­ро­ва­ња Но­вог до­ба
из­ни­чу мно­го­број­ни про­бле­ми и па­ра­
док­сал­не си­т у­а­ци­је. По­је­ди­ни те­о­ре­ти­
ча­ри сма­тра­ју да Но­во до­ба ко­ке­ти­ра са
ре­ли­ги­јом су­бли­ми­ра­ју­ћи од све­га по
ма­ло. Чи­ње­ни­ца је да су ова ве­ро­ва­ња
(ве­ро­ва­ња за­то што су у окви­ру ње­га
мно­го­број­не ва­ри­ја­ци­је) на­с та­ла као
ре­ак­ци­ја на по­тро­шач­ку ци­ви­ли­за­ци­ју
 мо­дер­ног вре­ме­на, а све­до­ци смо да је
нај­про­да­ва­ни­ја ро­ба на тр­жи­шту из
обла­с ти де­ло­ва­ња иде­о­ло­ги­је Но­вог
до­ба. Тран­сце­ден­тал­на ме­ди­та­ци­ја, учи­
те бр­зо, хо­ли­стич­ки при­ступ ле­че­ња,
При­пад­ни­ци
иде­о­ло­ги­је Но­в ог до­б а
по­с та­ј у све
ин­т ер­а к­т ив­н и­ји.
„Над по­в р­ш и­ном зе­м ље
ства­ра се елек­т рон­с ка
мре­ж а ко­ј а као да је из
јед­н ог де­л а, те и
чо­в е­ч ан­с тво по­п ри­ма
свој­с тва не­раз­д во­ј и­ве
це­л и­не.“
по­зи­тив­но раз­ми­шља­ње, ал­фа-та­ла­си,
езо­те­ри­зам, хо­ло­гра­фи­ја, иде­ја о но­вом
чо­ве­ку ко­ји ће на­ста­ти за­хва­љу­ју­ћи укр­
шта­њу За­па­да и Ис­то­ка, а то зна­чи ује­
ди­ње­ње ки­не­ске ме­то­де ле­че­ња из пе­тог
ве­ка и до­стиг­ну­ћа ки­бер­не­ти­ке.
Но­во до­ба – по тим уче­њи­ма – на­ста­је
ула­ском у но­во астро­ло­шко до­ба, до­ба
Во­до­ли­је и оно ће, пре­ма ту­ма­че­њу кре­
а­то­ра, тра­ја­ти 2146 го­ди­на, а но­си ду­хов­
ну хар­мо­ни­ју, мир, љу­бав и је­дин­ство,
али ауто­ри не спо­ми­њу да то зна­чи и
су­бли­ма­ци­ју све­га и сва­че­га. Ства­ра се
гло­бал­ни мо­зак Гее – ка­ко на­во­ди
Ми­шел Ла­кроа.
Ве­ли­ки де­мо­граф­ски раст пра­ти кон­
це­тра­ци­ју ста­нов­ни­штва у град­ским
на­се­љи­ма. Ма­са се­би слич­них на ма­лом
про­сто­ру.
При­пад­ни­ци иде­о­ло­ги­је Но­вог до­ба
по­ста­ју све ин­тер­ак­тив­ни­ји. „Над по­вр­
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
ши­ном зе­мље ства­ра се елек­трон­ска
мре­жа ко­ја као да је из јед­ног де­ла, те и
чо­ве­чан­ство по­при­ма свој­ства не­раз­
дво­ји­ве це­ли­не.“ (Ла­кроа 2001:22).
Ве­ћи­на ту­ма­ча Но­вог до­ба ко­ји при­
ме­њу­ју кри­тич­ки при­ступ ње­гов на­ста­
нак по­ста­вља­ју у ше­зде­се­те го­ди­не 20
ве­ка као од­го­вор за­пад­њач­кој кул­т у­ри,
на­стан­ку сек­с у­ал­не ре­во­лу­ци­је и хи­пи-
по­кре­та. По­је­ди­ни ра­ђа­ње ове иде­је
ви­де још кра­јем 19. ве­ка у окви­ру Те­о­
зоф­ског дру­штва, ко­је је осно­ва­ла Хе­ле­
на Бла­вац­ки, али и не­ких дру­гих иде­ја
ин­спи­ри­са­них ис­точ­њач­ким ре­ли­ги­ја­
ма. Све­му ово­ме си­гур­но мо­же­мо при­
пи­са­ти и умет­нич­ке по­кре­те с по­чет­ка
20. ве­ка, ко­ји су – ка­ко на­во­ди Је­ле­на
Ђор­ђе­вић – у тра­ди­ци­о­нал­но за­пад­
њач­ке мо­де­ле же­ле­ли да уне­с у дух ис­то­
ка и „при­ми­тив­них“ кул­т у­ра.
Иако Но­во до­ба се­бе до­жи­вља­ва као
ре­ли­ги­ју, оно сво­је ко­ре­не ве­зу­је за на­у­
ку. Но­во до­ба ко­смич­ку енер­ги­ју све­та и
ње­го­во је­дин­ство за­ми­шља као елек­
трон­ску мре­ж у нео­п­ход­ну пла­не­ти.
Иако кре­ир ­ а от­пор пре­ма мо­дер­ној тех­
но­ло­ги­ји, оно ду­бо­ко ура­ња у ње­на
до­стиг­ну­ћа на­ла­зе­ћи у фи­зи­ци, астро­
фи­зи­ци, па и квант­ној те­о­ри­ји, сред­ства
и тех­ни­ке ле­че­ња и ис­це­ље­ња.
Но­во до­ба ко­ри­сти ин­те­лек­т у­а­ли­зам
као уче­ње ко­је по­ку­ша­ва да све пробле-
ме ети­ке, есте­ти­ке, политике, ре­ли­ги­је,
умет­но­сти итд. са­гле­да као ис­кљу­чи­во
ра­ци­о­нал­не, ин­те­лек­т у­ал­не, за­не­ма­ру­
ју­ћи ­ем­оци­он­ал­не, на­гон­ске и ира­ци­о­
нал­не чи­ни­о­це. Оно ин­си­сти­ра на на­ла­
же­њу ин­те­лек­т у­ал­них раз­ло­га за нај­ра­
зли­чи­ти­је ви­до­ве људског понашања.
Ауторка је стални стручни сарадник
Центра за проучавање и употребу
савремених технологија у области
социолошких аспеката виртуелног друштва.

Хри­шћан­ска по­ет
­ и­ка
Ме­фи­сто и Фа­уст –
или игре без гра­ни­ца
Фа­уст по­т ра­г у за­п о­ч и­ње про­м и­шља­њ ем
пр­в е ре­ч е­н и­це Је­в ан­ђ е­љ а и се­б е не­с ве­с но
ста­в ља на старт­н у ли­ни­ју от­к ри­ва­њ а
соп­с тве­н е срод­н о­с ти са Бо­гом
Вар­ја
Пер­ко­вић
Н е­при­ја­тељ чо­ве­чан­ства, ку­шач
са ду­гим, али огра­ни­че­ним
ро­ком тра­ја­ња, на­из­ме­нич­но у
оде­лу лу­де и оде­лу ду­ше­бри­жни­ка, из­и­
гра­ва за­ба­вља­ча на свет­ској по­зор­ни­ци.
По­ну­да је при­ла­го­ђе­на дру­штве­ном ста­
ту­су, ин­те­лек­т у, тач­ки пре­се­ка ме­ри­ди­ја­
на, а на­ме­ра иста: на­чи­ни­ти од те­бе,
ме­не, па­си­ви­зи­ра­ног по­тро­ша­ча (не­ка­да
ро­ба) и – док по­ве­за­них очи­ју жу­риш и
окру­жен жи­вим и не­жи­вим по­ма­га­ли­ма
ду­хов­ног ин­ва­ли­ди­те­та (си­гур­на ку­ћа,
(о)си­гу­ран ауто, „сре­ћан и ста­би­лан
брак“, „про­ве­ре­ни при­ја­те­љи“, но­вац при
ру­ци) – не­ћеш при­ме­ти­ти да те не­ма, да
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49
Тема броја
тво­ји пло­до­ви уве­се­ља­ва­ју ту­ђе апе­ти­те
за ши­ре­њем бро­ја уне­сре­ће­них љу­ди.
За­блу­да да је сте­че­но јед­на­ко стал­но
ра­зу­мљи­ва је по се­би, али је за­блу­да.
Да­ле­ко­ви­де­ће Ге­те­о­во око је Фа­у­стом
ис­пра­ти­ло у ам­бис по­зи­ти­ви­стич­ки кон­
цепт све­мо­ћи људ­ског са­зна­ња (има­ња,
ис­ку­ства) и оче­ки­ва­ло је те­ми­цу но­вог,
на­шег ве­ка: нат­чо­ве­ка са сво­јом по­тре­
бом да об­у­хва­ти ствар­ност про­ра­ста­ју­
ћи, вре­ме­ном, у па­ра­диг­му не­за­си­тог
его­и­зма и оту­ђе­но­сти, што је већ на­ша
ре­ал­ност. Ме­диј­ске фло­ску­ле „Ја хо­ћу“,
„Огре­би сво­ју срећ(к)у“, „Мо­ји ми­ну­
ти“... све су исто­вет­не са древ­ним car­pe
di­em и све­до­че о две ства­ри: чак би и
данашњи Фа­уст од­у­стао од по­тра­ге.
Ра­су­тост на­ших чу­ла и па­жње тво­ри уса­
мље­ног по­је­дин­ца ко­ји бе­жи у вер­ти­кал­
ну про­јек­ци­ју ствар­но­сти: Ја пре­ма по­у­
 зда­ном да­нас, су­тра, пре­ко­су­тра, ... Са
дру­ге стра­не, ста­ри Ме­фи­сто се ви­ше не
за­ба­вља та­ко ола­ко о на­шем тро­шку, па
је за­ку­вао ша­ре­ну чор­бу: пи­та­ње за­што
сам ОВ­ДЕ и СА­ДА и ка­ко ћу са со­бом
жи­ве­ти, а би­ти иоле за­до­во­љан ни­је се
про­ме­ни­ло, а хо­ри­зон­та­ла жи­во­та и
ње­гов тзв. ви­ши сми­сао не бле­де, шта­ви­
ше, тр­за­ју се и пре­ко хлад­них осме­ха, а
чу­је­мо их као крик.
Фа­уст по­бо­ле­ва од соп­стве­не же­ђи.
Иако иде­ал са­вре­ме­ни­ка – бар не ве­ћи­не
– ни­је ко­лек­ци­ја зна­ња на­пра­ше­на па­у­
чи­ном и ча­мом, кул­ми­ни­ра­но ма­те­ри­
јал­но до­бро – би­ло да је оно са­зна­ње
све­та или кон­крет­на до­бро­бит – има
исти ре­зул­тат: фа­у­стов­ску ди­ле­му. Ни­ко­
ме, да­кле, ни­сам по­мо­гао, ра­до­стан
ни­сам, иде­ал ху­ма­ни­те­та (нпр. иде­ја о
спа­са­ва­њу све­та) ни­сам оства­рио, пу­на но­ви са­вез. Нар­ци­зму да­на­шњег све­та
шкри­ња ко­ју не­мам ко­ме / че­му за­ве­шта­ го­ди ова иде­ја и баш ти­ме све­до­чи о
ти – че­му све то! ве­ли­ком Бо­жи­јем ста­ра­њу и во­љи да у
На­кон што је ово из­ре­као, по­ми­слио, сва­ком вре­ме­ну про­на­ђе пут до љу­бље­
чо­век по не­му­штој од­ре­ђе­но­сти сво­је ног би­ћа.
бо­го­ли­ке при­ро­де све да­је за тре­ну­так Фа­уст по­тра­гу за­по­чи­ње про­ми­шља­
(ква­ли­тет) ко­ји ће же­ле­ти да за­др­жи до у њем пр­ве ре­че­ни­це Је­ван­ђе­ља и се­бе
веч­ност. Циљ од по­чет­ка исти, али углав­ не­све­сно ста­вља на старт­ну ли­ни­ју
ном про­ма­ше­на сред­ства. Упра­во ов­де је от­кри­ва­ња соп­стве­не срод­но­сти са
нај­ве­ћа опа­сност фи­ло­зо­фи­је „го­ми­ла­ Бо­гом.
ња“ и основ­на зам­ка са­вре­ме­ног дру­ Чо­век ни­је са­мо сла­бић ко­ме тре­ба
штва. Ов­де се на­ме­ће пред­лог ре­ше­ња: по­моћ – то је ге­не­ра­ци­ја­ма опа­ра­ло уши.
бе­со­муч­ним ју­ре­њем „на­пред“ до­сти­ћи Он је у сво­јој је­дин­стве­но­сти те­ле­сног и
ћу жу­ђе­но за­до­вољ­ство. ум­ног скло­па Го­спо­ду по­тре­бан. Без
За­до­вољ­ство је циљ, и у том сми­слу се љу­ди – ли­це Ње­го­ве ле­по­те и љу­ба­ви
вер­ност Бо­жи­јој во­љи про­ја­вљу­је не­при­ не­ма из­раз на овом све­т у. Чак ако се у
јат­ном, а сми­ре­ност и по­слу­шност као са­мо­до­вољ­но­сти под­смех­не­мо до­не­кле
су­ви­шне. Ипак, ако скре­не­мо по­глед са ис­тро­ше­ној прет­ход­но на­ве­де­ној фор­
Бо­га као са Су­ди­је и уне­се­мо ко­ју сло­ му­ла­ци­ји, оста­је оно не­по­ме­ри­во осе­ћа­
бод­ну ми­сао, зна­мо да ни­је Го­спод ста­ ње, сти­же нас сва­ке но­ћи у са­мо­ћи,
вио прст у лист књи­ге и ОНЕ­МО­ГУ­ЋИО ју­тром иза сна и тут­њи жи­ла­ма, би­је о
ко­нач­но зна­ње или окре­нуо лоп­ти­цу у за­тво­ре­не кап­ке... Жеђ за про­до­ром
буб­њу и ЗА­БРА­НИО нам сре­ћу. усме­ре­но­сти, сми­сла у наш жи­вот ко­ју
Не­га­ци­ја ни­је свој­стве­на Љу­ба­ви. Ме­фи­сто не уто­ља­ва сво­јим вол­шеб­ним
Кључ је за­бо­ра­вљен: де­ло, тво­ре­ње, три­ко­ви­ма.
ак­ци­ја је Ње­го­ва и мо­ја ве­за, слич­ност,

50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

 Са­вре­ме­ни иза­зо­ви

Би­о­тех­но­ло­ги­ја
и би­ое­ ­ти­ка
По­м е­ра­њ е те­ж и­ш та ети­к е је
пре­в ас­ход­но по­сле­ди­ц а сла­бље­њ а
или, пак, у ве­л и­кој ме­р и гу­бље­њ а
те­о ц
­ ен­т рич­н ог по­и ­м а­њ а све­та

на свет, ко­ји под­ра­зу­ме­ва дру­га­чи­је схва­

та­ње по­стан­ка жи­во­та и раз­во­ја жи­вот­
Др Здрав­ко них об­ли­ка, по­ка­зу­је пот­пу­ну не­за­ви­
Пе­но
сност у од­но­с у на бо­го­слов­ска са­зна­ња о
чо­ве­ку, све­т у и жи­во­т у уоп­ште.

Р аз­во­јем дру­штва и на­уч­не ми­сли,

на­ро­чи­то од вре­ме­на про­све­ти­тељ­
ства, у бо­го­сло­вљу, по­себ­но у ети­
ци, све ви­ше до­ла­зи до из­ра­жа­ја со­ци­о­ло­
шки при­ступ про­бле­ма­ти­ци по­сто­ја­ња. У
но­ви­јем вре­ме­ну, од по­ја­ве дар­ви­ни­зма, а
по­себ­но с раз­во­јем би­о­тех­но­ло­ги­је
ше­зде­се­тих го­ди­на 20. сто­ле­ћа, у фо­кус
бо­го­слов­ско-етич­ких ин­те­ре­со­ва­ња
до­спе­ва­ју до­стиг­ну­ћа на пла­ну би­о­ло­ги­је.
По­ме­ра­ње те­жи­шта ети­ке је пре­вас­ход­но
по­сле­ди­ца сла­бље­ња или, пак, у ве­ли­кој
ме­ри гу­бље­ња те­о­цен­трич­ног по­им ­ а­ња
све­та. Но­ви – ан­тро­по­цен­трич­ни по­глед
Доминација
Док је сло­ган Si­le­te the­o­lo­gi in mu­ne­re ali­
e­no1 (Ућу­ти­те, те­о­ло­зи, о ства­ри­ма ко­је се
вас не ти­чу!) на За­па­ду, где је и на­стао,
не­ка­да имао сво­је оправ­да­ње, да­нас –
ка­да је дру­штво и на За­па­ду и на Ис­то­ку
у нај­ве­ћој ме­ри се­ку­ла­ри­зо­ва­но – не
по­сто­ји бо­ја­зан од до­ми­на­ци­је те­о­ло­ги­је
над на­ук­ ом. Пре би се мо­гло ре­ћи да је у
са­да­шњем тре­нут­ку – ка­да се све ви­ше
1 C. Schmitt, Der Nomos der Erde im Völkerrecht des
Jus Publicum Europäum, 1950, 92.

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51

 Савремени изазови
гу­би мит о иде­о­ло­шкој и ак­си­ло­шкој не­у­
трал­но­сти на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња –
по­треб­но њи­хо­во пре­и­спи­ти­ва­ње и вред­
но­ва­ње, и то са етич­ког гле­ди­шта. Упра­во
ов­де од пре­с уд­не по­мо­ћи мо­же би­ти
бо­го­сло­вље Цр­кве.
зна­чај људ­ске лич­но­сти
По­моћ пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља би
сва­ка­ко би­ла не у на­ме­та­њу го­то­вих
ре­ше­ња, да­ва­њу дог­мат­ских ре­це­па­та и
до­но­ше­њу стро­гих за­бра­на, не­го у ука­зи­
ва­њу на ег­зи­стен­ци­јал­не ди­мен­зи­је би­о­
ло­шких ис­тра­жи­ва­ња. Бо­го­сло­вље, по
52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
сво­јој нај­ду­бљој во­ка­ци­ји, је­сте по­зва­но и
при­зва­но да у пр­ви план ис­так­не зна­чај
људ­ске лич­но­сти и, с тим у ве­зи, про­блем
са­вла­да­ва­ња ег­зи­стен­ци­јал­не на­пе­то­сти
из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти, а на кра­ју и пре­
ва­зи­ла­же­ња са­ме смр­ти.
С об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да – ка­ко у
Све­том пи­сму, та­ко ни у де­ли­ма Све­тих
ота­ца Цр­кве – не по­сто­је из­ри­чи­та све­до­
чан­ства о про­бле­ми­ма би­о­тех­но­ло­ги­је,
при њи­хо­вом раз­ма­тра­њу је нео­п­ход­но
при­бе­ћи оп­штим кри­те­ри­ју­ми­ма ко­ји
има­ју би­блиј­ско и све­то­о­тач­ко уте­ме­ље­
ње. Са­ма реч би­о­е­ти­ка, као и ети­ка, од
ко­је је из­ве­де­на, под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­ни
фи­ло­соф­ски на­чин ми­шље­ња ко­ји се
за­сни­ва на ра­с у­ђи­ва­њу у скла­ду са из­ве­
сним на­че­ли­ма са­ве­сти. Не тре­ба смет­ну­
ти са ума да, исто­риј­ски по­сма­тра­но,
по­сто­је раз­ли­чи­ти кри­те­ри­ју­ми од­ре­ђе­ња
са­ве­сти, са­ве­сног чи­ње­ња или не­чи­ње­ња.
Нај­ве­ћи до­при­нос хри­шћан­ског по­гле­да
на свет је­сте упра­во у пре­ва­зи­ла­же­њу
ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ког, ато­ми­стич­ког и
за­кон­ског по­им ­ а­ња са­ве­сти. Са­вест ни­је
ин­ди­ви­ду­ал­на ствар по­је­дин­ца, а ни­је ни
без­лич­ни прин­цип или за­кон бу­ду­ћи да
не­из­о­став­но под­ра­зу­ме­ва од­нос са дру­
гим, упу­ће­ност на лич­ност дру­гог. У дру­
го­ме се огле­да мо­ја са­вест, дру­ги је мо­ја
са­вест, мој бли­жњи, а не онај ко­ји ме
угро­жа­ва, ко­ји је мој па­као – ка­ко је го­во­
рио Сар­тр2. На та­кав до­жи­вљај са­ве­сти
нас упу­ћу­ју Хри­сто­ве ре­чи, ко­је пред­ста­
вља­ју злат­но етич­ко пра­ви­ло: Све што
хо­ће­те да ва­ма чи­не љу­ди, та­ко чи­ни­те
и ви њи­ма, јер то је За­кон и Про­ро­ци
(Мт 7, 12). Би­о­е­ти­ка би – уко­ли­ко хо­ће
да има хри­шћан­ски пред­знак – тре­ба­ло
да се за­сни­ва на овим на­че­ли­ма.
ин­тер­вен­ци­је
на људ­ској вр­сти
У сре­ди­шту ин­те­ре­со­ва­ња би­о­е­ти­ке су
сло­же­не тех­но­ло­шке ин­тер­вен­ци­је на
људ­ској вр­сти, али и сви они екс­пе­ри­мен­
ти у би­ос­фе­ри, као жи­вот­ном про­сто­ру у
ко­ме се оства­ру­је људ­ска ег­зи­стен­ци­ја.
При­о­ри­тет­ни зна­чај има­ју от­кри­ћа ко­ја се
од­но­се на сте­ри­ли­тет, ве­штач­ку оплод­њу,
за­че­ће и пре­кид труд­но­ће, али и по­стиг­
ну­ти ре­зул­та­ти на пла­ну кло­ни­ра­ња,
те­ра­пиј­ског кло­ни­ра­ња („ства­ра­ње“ и
упо­тре­ба ем­бри­о­на у ци­љу ле­че­ња), ра­ђа­
ња де­це са иза­бра­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма,
2 Ен­ци­кло­пе­диј­ски лек­си­кон „Мо­за­ик зна­ња“ - Фи­ло­
зо­фи­ја, том 10, уред. Дан­ко Гр­лић, изд. Ин­тер­прес, Бе­о­
град 1973, 412.
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53
за­тим „ства­ра­ње“ но­вих ор­га­ни­за­ма, пре­
са­ђи­ва­ње људ­ских ор­га­на, про­бле­ми ко­ји
се од­но­се на ста­ре­ње, као и зна­чај­но
пи­та­ње еута­на­зи­је.
Нај­ве­ћи до­при­нос
хри­шћан­ског по­гле­да
на свет је­сте упра­во
у пре­ва­зи­ла­же­њу
ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ког,
ато­ми­стич­ког и
за­кон­ског по­и­ма­ња
са­ве­сти. Са­вест ни­је
ин­ди­ви­ду­ал­на ствар
по­је­дин­ца, а ни­је ни
без­лич­ни прин­цип или
за­кон бу­ду­ћи да
не­из­о­став­но под­ра­зу­ме­ва
од­нос са дру­гим
Ви­сок ни­во до­стиг­ну­ћа у ге­не­ти­ци,
ре­зул­та­ти ко­ји пре­ва­зи­ла­зе сва оче­ки­ва­
ња, с јед­не, не­мо­гућ­ност пра­ће­ња, за­па­
ње­ност и збу­ње­ност пред тим истим
ре­зул­та­ти­ма, с дру­ге стра­не, је­с у не­ки од
раз­ло­га због ко­јих је нео­пх­ од­но етич­ко
вред­но­ва­ње би­о­ин­же­ње­рин­га. Оно што
по­не­кад из­гле­да ве­ли­чан­стве­но и за­па­њу­
ју­ће от­кри­ће не мо­ра би­ти и етич­ки при­
хва­тљи­во. Би­о­е­ти­ка свој уну­тра­шњи
ло­гос по­сто­ја­ња упра­во на­ла­зи у јед­ној
та­квој чи­ње­ни­ци.
Аутор је про­фе­сор дог­ма­ти­ке и шеф
Ка­те­дре за дог­мат­ско бо­го­сло­вље на
Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту
Уни­вер­зи­те­та у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву.
 Цр­ква и дру­штво
Пра­во и прав­да из хри­шћан­ске пер­спек­ти­ве (2)

Иде­ја, те­жња
и сред­ство
Прав­д а као иде­ј а је­с те не­п ро­м ен­љ и­ва, а чо­в е­ков
жи­вот ка­рак­т е­р и­ше стал­н а про­м е­н а и по­т ре­б а за
при­ла­го­ђ а­в а­њ ем. Оту­д а је чо­в е­ко­в ом са­з на­њ у
је­д и­но до­с туп­н о оно што је пра­в ич­н о, а не оно што
је пра­в ед­н о. Али, као што ви­ди­мо, ни ти­ме ни­смо
ус­п е­л и да раз­р е­ш и­мо про­б лем: и ра­с у­ђ и­ва­њ у о
то­м е шта је пра­в ич­н о по­т ре­б ан је кри­те­р и­јум –
„пра­в ич­н о“ са­м о се­б и не мо­ж е би­ти ме­р и­ло.

ка­ко би хри­шћан­ска ве­ра и на том по­љу

на­ста­ви­ла да ис­по­ља­ва сво­ју де­лат­ну
Алек­сан­дар стра­ну.
За­го­рац Као што ви­ди­мо, и та два под­сти­ца­ја
(по­тре­ба за раз­ја­шње­њем, ко­ја углав­ном

У прет­ход­ном тек­сту смо го­во­ри­

ли о од­ре­ђи­ва­њу пој­мо­ва пра­ва
и прав­де ка­ко би­смо – са тач­ке
гле­ди­шта са­вре­ме­ног хри­шћа­ни­на –
по­ста­ви­ли те­мељ за раз­ма­тра­ње њи­хо­вог
од­но­са. Тај кра­так те­о­риј­ски и исто­риј­ски
осврт све­до­чи, са јед­не стра­не, о не­ма­лој
сло­же­но­сти про­бле­ма са ко­јим смо иза­
бра­ли да се су­о­чи­мо, а, са дру­ге, о нео­п­
ход­но­сти из­на­ла­же­ња ја­сних усме­ре­ња
ис­кљу­чу­је по­јед­но­ста­вље­ње, и по­тре­ба за
кон­крет­ним де­ло­ва­њем, ко­ме је опе­ра­тив­
но по­јед­но­ста­вље­ње нео­п­ход­но) сто­је у
од­но­с у „су­ко­ба ин­те­ре­са“. Ако би­смо у
„опе­ра­тив­ном по­јед­но­ста­вље­њу“ пре­по­
зна­ли пра­во, а у „по­тре­би раз­ја­шње­ња“
ве­чи­то тра­га­ње за прав­дом, схва­ти­ли
би­смо да пра­во и прав­да ни­ка­да не мо­гу
да бу­ду јед­но те исто и да су јед­но дру­гом
че­сто су­прот­ста­вље­ни. Ка­ко се по­ста­ви­ти

54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

пре­ма том па­ра­док­сал­ном „је­дин­ству
су­прот­но­сти“?
За­што су прав­ни­ци
бе­жа­ли од прав­де?
Прав­ни те­о­ре­ти­чар Кел­зен, по­зна­ти
прав­ни по­зи­ти­ви­ста (в. текст из бро­ја
5/2009) уоча­ва да се по­тре­ба за прав­дом
ја­вља са­мо та­мо где по­сто­ји су­прот­ност
ин­те­ре­са. Он сто­га сма­тра да прав­да
ни­ка­да не мо­же да бу­де уни­вер­зал­на –
је­дан ин­те­рес ће увек би­ти за­до­во­љен на
уштрб дру­гог, и из то­га за­кљу­чу­је да је
ка­рак­тер прав­де пр­вен­стве­но емо­ци­о­на­
лан – она пред­ста­вља не­чи­ји осе­ћај о
то­ме шта је ис­прав­но, а шта не. Та­ква
вр­ста осе­ћа­ја је ве­за­на за вред­ност ко­ју
по­је­ди­нац при­да­је од­ре­ђе­ним еле­мен­ти­ма
лич­ног и ко­лек­тив­ног жи­во­та, схва­та­њи­
ма, иде­ја­ма, пред­ста­ва­ма, уве­ре­њи­ма, ... У
том за­кључ­ку на­ла­зи упо­ри­ште за оштро
су­прот­ста­вља­ње шко­ли при­род­ног пра­ва,
чи­јем је раз­во­ју и ути­ца­ју на свест чо­ве­ка
о пра­ву и прав­ди у мно­го­ме до­при­не­ло
упра­во хри­шћан­ство.1
Кел­зен сма­тра да се пра­во не мо­же
те­ме­љи­ти на прав­ди јер чо­век о њој ни­ка­
да не­ма – ни­ти мо­же има­ти – ја­сну пред­
ста­ву. У том сми­слу он иде­ји „не­пра­ве­дан
за­кон, ни­је за­кон“, ко­ја се нај­че­шће на­во­
ди као мак­си­ма шко­ле при­род­ног пра­ва,
за­ме­ра про­из­вољ­ност – ако се за­кон
(од­но­сно пра­во), као ра­ци­о­нал­ну, објек­
тив­ну ка­те­го­ри­ју, про­це­њу­је­мо у од­но­с у
на прав­ду, ко­ја је су­бјек­тив­на, емо­тив­на
ка­те­го­ри­ја, ство­ри­ли смо плод­но тле
упра­во за – не­прав­ду! У та­квом по­рет­ку
увек су из­над за­ко­но­дав­ца они ко­ји се
сма­тра­ју ту­ма­чи­ма ви­шег ауто­ри­те­та –
без об­зи­ра на то да ли га на­зи­ва­мо Бо­гом
1 Те­о­ри­је Св. То­ме Аквин­ског, Св. Ав­гу­сти­на... За
де­та­ље ви­де­ти: Ко­ста Ча­во­шки, Увод у пра­во 1, Дра­га­
нић, Бе­о­град, 1996.
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55
или при­ро­дом.2 То ни­с у љу­ди од стру­ке,
по­зна­ва­о­ци прав­не исто­ри­је и на­у­ке.
Та­кво ста­ње ства­ри за по­сле­ди­цу има
пар­адок­сал­ну си­т у­а­ци­ју у ко­јој о пра­ву, у
крај­њем, од­лу­чу­је и су­ди онај ко о ње­му
нај­ма­ње зна. Ко­ји је крај­њи ис­ход ова­квог
раз­ми­шља­ња? Да је не­мо­гу­ће са­зна­ти шта
пра­во је­сте на осно­ву оно­га што пра­во
ни­је. Дру­гим ре­чи­ма – да је по­треб­но
огра­ни­чи­ти ис­тра­жи­ва­ње прав­ног фе­но­
ме­на на област пра­ва, од­но­сно дру­штва у
ко­ме пра­во је­ди­но и мо­же да по­сто­ји (као
fo­rum ex­ter­num, о че­му смо пи­са­ли у бро­
ју 5/2009).
Пра­вич­ност и прав­да
Та­ко је у те­о­ри­ји пра­ва по­јам прав­де
по­чео да усту­па ме­сто пој­му пра­вич­но­сти.
Прав­да је ап­со­лут­на, а пра­вич­ност ква­ли­
тет ис­прав­ног по­сту­па­ња у стал­но про­
мен­љи­вим окол­но­сти­ма људ­ског жи­во­та.
Ако би­смо од­нос прав­де, пра­вич­но­сти и
пра­ва хте­ли да из­ра­зи­мо што са­же­ти­је,
мо­гли би­смо ре­ћи да је прав­да иде­ја, пра­
вич­ност де­лат­на те­жња, а пра­во сред­ство.
Иде­ја је, да­кле, не­про­мен­љи­ва, а чо­ве­ков
жи­вот ка­рак­те­ри­ше стал­на про­ме­на и
по­тре­ба за при­ла­го­ђа­ва­њем. Оту­да је
чо­ве­ко­вом са­зна­њу је­ди­но до­ступ­но оно
што је пра­вич­но, а не оно што је пра­вед­но.
Али, као што ви­ди­мо, ни ти­ме ни­смо ус­пе­
ли да раз­ре­ши­мо про­блем: и ра­су­ђи­ва­њу о
то­ме шта је пра­вич­но по­тре­бан је кри­те­
ри­јум – „пра­вич­но“ сáмо се­би не мо­же
би­ти ме­ри­ло. То је, ко­нач­но, пре­ћут­но
при­знао и сам Ханс Кел­зен.3
Пра­во и те­о­ло­ги­ја ис­по­ља­ва­ју кључ­ну
слич­ност у чи­ње­ни­ци да се обо­је те­ме­ље
на ауто­ри­те­т у ко­ји их на­ди­ла­зи и ко­ји сто­
ји ван њих са­мих. Ка­да то уочи­мо, оста­је
2 За­ни­мљи­во је за­па­жа­ње да при­ро­да ни­како не мо­же
би­ти из­вор пра­ва бу­ду­ћи да јој не­до­ста­је свест, а пра­ва
не­ма без све­сти.
3 Кроз уче­ње о „основ­ној нор­ми“ – за де­та­ље в. Ча­во­
шки, Исто.
 Црква и друштво
нам да се за­пи­та­мо о уло­зи Цр­кве, као
сво­је­вр­сне ин­сти­т у­ци­је и за­јед­ни­це, на
под­руч­ју оства­ри­ва­ња за­дат­ка ко­ји де­ли са
прав­ном на­у­ком: што ве­ћег при­бли­жа­ва­
ња пра­ва прав­ди, за­ла­га­њем, па и бор­бом
за пра­вич­ност у нај­ши­рем сми­слу.
Цр­ква и пра­во да­нас
Да ли је ак­тив­но ан­га­жо­ва­ње у обла­сти
пра­ва за Цр­кву мо­гућ­ност или оба­ве­за?
Зна­чај по­све­ћи­ва­ња па­жње пра­ву као
та­квом и де­лат­ном од­но­с у пре­ма ње­му
ја­сно је ис­ка­зан у по­на­ша­њу Го­спо­да Ису­
са Хри­ста пред Си­не­дри­о­ном.4 Ако по­гле­
да­мо ка­но­не Све­тих Ота­ца, при­ме­ти­ће­мо
да се они ба­ве број­ним пи­та­њи­ма ко­ја
ни­с у спе­ци­фич­но ве­за­на за ин­сти­т у­ци­о­
нал­ну стра­ну Цр­кве.
Узме­мо ли ка­но­не као при­мер де­ло­ва­ња
Цр­кве у обла­сти пра­ва, при­ме­ти­ће­мо да и
они, као и све дру­ге нор­ме, има­ју свој
раз­вој­ни ток, да на­сто­је да де­лу­ју кон­
крет­но, при­ла­го­дљи­во, јед­ном реч­ју –
пра­вич­но. Не­ки од њих узи­ма­ју оби­чај
као из­вор пра­ва, што ни­ка­ко не ума­њу­је
ауто­ри­тет тих нор­ми, уте­ме­љен на (са)
деј­ству Ду­ха Све­тог, већ слу­жи на част
Све­тим Оци­ма, као про­ми­шље­ним и
ра­зум­ним за­ко­но­дав­ци­ма. Али пра­во­
слав­ни те­о­ло­зи до да­нас не­ма­ју је­дин­
ствен став у од­но­с у на ка­нон­ско на­сле­ђе,
те је та­ко та гра­на пра­ва ли­ше­на раз­вој­
них мо­гућ­но­сти – без ко­јих те­шко да ће
мо­ћи да бу­де де­ло­твор­на у ши­рим раз­
мер­ма.
Са дру­ге стра­не, хри­шћа­нин, чи­је је
би­ће нео­дво­ји­во од ли­т ур­гиј­ске за­јед­ни­
це, по при­ро­ди ства­ри се окре­ће тој за­јед­
ни­ци оче­ку­ју­ћи раз­ја­шње­ње, усме­ре­ње,
па и за­шти­т у у бит­ним жи­вот­ним иза­зо­
ви­ма. Са гло­ба­ли­за­ци­јом, на­и­ме, до­ла­зи
до пре­пли­та­ња мно­гих кул­т ур­них, вред­
4 Жељ­ко Сте­па­но­вић, Су­ђе­ње Ису­су, прав­ни аспек­ти,
Прав­ни фа­кул­тет, Бе­о­град, 2008.
56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
но­сних и, уоп­ште, жи­вот­них мо­де­ла и
ути­ца­ја. Збу­ње­ност је по­ста­ла са­став­ни
део сва­ко­дне­ви­це са­вре­ме­ног чо­ве­ка.
За­ко­ни ко­ји­ма се уре­ђу­ју осе­тљи­ве обла­
сти људ­ског жи­во­та до­но­се се вр­то­гла­вом
бр­зи­ном. Оно што се до ју­че сма­тра­ло
не­при­хва­тљи­вим, чак и не­пра­вед­ним,
да­нас ужи­ва прав­ну за­шти­т у. То нас
по­но­во до­во­ди до по­тре­бе да тра­га­мо за
прав­дом – пре не­го ли за пра­вом, као
кри­те­ри­ју­мом за ра­с у­ђи­ва­ње о ис­прав­но­
сти соп­стве­них и по­сту­па­ка дру­гих.
Мо­гућ­но­сти
Иде­ја пра­ва и прав­де по­при­ма дру­га­чи­ју
ди­мен­зи­ју ако се раз­ма­тра у скло­пу све­то­
о­тач­ке ан­тро­по­ло­ги­је. Све­ти оци че­сто
го­во­ре о „нат­при­род­ном при­зи­ву чо­ве­ко­
вом“ да не­пре­кид­но пре­ва­зи­ла­зи сво­ју
људ­ску при­ро­ду те­же­ћи пу­но­ћи за­јед­ни­це
са Бо­гом кроз за­јед­ни­цу са бли­жњи­ма
(ев­ха­ри­сти­ја). Тај про­цес се че­сто на­зи­ва
обо­же­њем: „Уче­ње о на­зна­че­њу чо­ве­ка као
обо­же­њу, оства­ри­вом по­сред­ством енер­
гиј­ског сје­ди­ње­ња бо­жан­ске и људ­ске при­ро­
де, чи­ни је­згро пра­во­слав­не ан­тро­по­ло­ги­
је, а на фи­ло­соф­ском ни­воу обич­но га
на­зи­ва­ју пра­во­слав­ним енер­ги­ти­змом.“5
Ово уче­ње ни­ка­да ни­је би­ло при­хва­ће­но
на хри­шћан­ском за­па­ду. Да је­сте, иде­ја о
ми­стич­ком ис­ку­ству као пу­т у ка прав­ди
бит­но би осна­жи­ла по­сту­ла­те шко­ле при­
род­ног пра­ва. Ми­стич­ко ис­ку­ство, ме­ђу­
тим, је­сте по­је­ди­нач­но, те се сто­га не мо­же
до кра­ја ира­зи­ти ра­ци­о­нал­ним пу­тем, што
га мо­же чи­ни­ти до­не­кле не­по­де­сним за
из­вор пра­ва. Ка­да је – из хри­шћан­ске пер­
спек­ти­ве – реч о прав­ди, нај­бо­ље би мо­гла
по­слу­жи­ти сим­би­о­за иде­је о при­род­ним
(Бо­гом да­ним) пра­ви­ма чо­ве­ка, уте­ме­ље­на
5 - Хо­ру­жи, Сер­геј, Про­блем лич­но­сти у пра­во­сла­вљу:
ми­сти­ка иси­ха­зма и ме­та­фи­зи­ка све­је­дин­ства, Ис­точ­
ник бр. 24, 1997.
на уче­њу о чо­ве­ку, ње­го­вој при­ро­ди и
за­јед­ни­ци са Бо­гом, ко­је се раз­ви­ло у
окви­ру „пра­во­слав­ног енер­ги­ти­зма“.
Украт­ко, та­кво гле­ди­ште би гла­си­ло да
по­сто­ји мо­гућ­ност да спо­зна­мо шта је пра­
вед­но ак­тив­но се ода­зи­ва­ју­ћи свом „нат­
при­род­ном при­зи­ву“, од­но­сно жи­ве­ћи
сво­ју де­лат­ну ве­ру. Ту ни­је реч о про­јек­ци­
ји „лич­них емо­ци­ја“, као што је го­во­рио
Кел­зен, јер је пу­но­ћа за­јед­ни­це са Бо­гом
не­мо­гу­ћа без за­јед­ни­це са бли­жњи­ма.
За­јед­ни­ца мо­жда ни­је са­вр­шен ко­рек­тив,
али је – од оних ко­ји су нам до­ступ­ни –
је­дан од по­у­зда­ни­јих.
Из истог угла би­смо мо­гли по­сма­тра­ти
и пра­во као из­раз та­ко де­лат­не ве­ре. У
од­с у­ству ја­сних цр­кве­но-ин­сти­т у­ци­о­нал­
них окви­ра, чи­ни се да је на хри­шћа­ни­ма
као по­је­дин­ци­ма да – уче­ству­ју­ћи у дру­
штве­ним про­це­си­ма и уста­но­ва­ма –
на­сту­па­ју као но­си­о­ци хри­шћан­ског по­и­
ма­ња прав­де те­же­ћи да га та­ко пре­то­че у
пра­ви­ла ко­ји­ма се уре­ђу­је жи­вот дру­
штва, од­но­сно др­жа­ве.
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
Рас­та­ка­ње тра­ди­ци­је у са­вре­ме­ном дру­
штву пред­ста­вља иза­зов сва­ком хри­шћа­
ни­ну да се лич­ним при­ме­ром бо­ри за
ука­зи­ва­ње на оне вред­но­сти ко­је се и сма­
тра­ју тра­ди­ци­о­нал­ним упра­во за­то што
су одо­ле­ле иза­зо­ву сва­ког вре­ме­на. То
зна­чи да је лич­ни при­мер да­нас нај­де­ло­
твор­ни­је сред­ство за оства­ри­ва­ње пле­ме­
ни­тих ци­ље­ва ко­ји те­ме­ље на­шу ве­ру. То
нас до­во­ди и до од­го­во­ра на го­ре по­ста­
вље­но пи­та­ње:
Да, за Цр­кву је оба­ве­за да се ан­га­жу­је у
сва­кој обла­сти пра­ва, а пре­вас­ход­но у
ка­нон­ској. Раз­лог је у то­ме што се за­ко­но­
дав­ством не­по­сред­но уре­ђу­је жи­вот сва­
ког по­је­дин­ца, што га чи­ни не­за­о­би­ла­
зним про­сто­ром за оства­ри­ва­ње ми­си­је
Цр­кве у са­вре­ме­ном све­т у. А на хри­шћа­
ни­ма као чи­ни­о­ци­ма (ев­ха­ри­стиј­ске)
за­јед­ни­це је­сте да у то­ме ак­тив­но уче­
ству­ју.
Аутор је стал­ни струч­ни са­рад­ник
Цен­тра за про­у­ча­ва­ње и упо­тре­бу са­вре­ме­них
тех­но­ло­ги­ја из прав­них обла­сти
 Светосавље

Светосавље и
савремени
српски идентитет
Свети Сава је проговорио најдубљим
језиком смисла и отворио прозоре
народне душе

Овај светац постаће, Христом, правац срп-

ске мисли у векове, јер је желео да од добре,
Хаџи питке народне воде створи вино вечне
Драган Поповић
Христове радости. Хтео је, уствари, да на
сваку српску дупгу налепи по једну страни-

М ного је држава на овом свету, али

је мало таквих, које као Србија
безусловно страже између Голготе
и Христовог Гроба.
Малени народ српски много је тога губио
током своје историје, али није губио оно
најважније, веру у Царство Правде. Зато ће
своје страдање, овај народ, гледати као при-
вођење искуству Живог Бога, а свако време
као духовни испит вере у то непролазно
Царство.
Први пут, српски народ започео је благо-
датни преображај светом браћом Ћирилом
и Методијем, но, Истина која ће формирати
идентитет овог народа зваће се Свети Сава.
цу Светог писма. Али то није било ни мало
лако.
Свети Сава се родио око 1165. године у
месту Мишчићи, данас у Рашкој области у
близини Ђурђевих ступова, на двору вели-
ког жупана српског Стефана Немање.
Предање каже да је Растислав од малена
горео христочежњивошћу. Зато ће његов
живот бити монашки подвиг, за који је бла-
гослов очев добио тек после монашења у
светогорском манастиру Русик. Касније ће
Свети син помоћи оцу, да од Немање пос-
тане Свети Симеон, да мач и круну замени
крстом и венцем неувеним.

58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

 Као архимандрит хиландарски Свети
Сава ће отићи тада (неправедно прогнаном
из Цариграда у Никеју) патријарху Манојлу
Сарантену и цару византијском Теодору I
Ласкару 1219. год.; да од њих затражи, за
род српски архиепископију и краљевство.
Тада ће Свети Сава бити посвећен за архи-
епископа, који ће моћи и сам да хиротони-
ше будуће епископе самосталне српске
архиепископије, која је до тада била у скло-
пу Охридске архиепископије.
На њиви Господњој Сава ће имати тежак
задатак, да отвори вечносне видике народа,
а то је могао само надљудском снагом
Владике Христа. Он ће бити оснивач прве
српске школе, али и прве српске болнице,
уопште у делу његове крепке руке многима
засија велика нада. Овај свети човек неће
желети части за живота нити славе после
смрти, ипак „не може се град сакрити кад
на гори стоји“. Његова духовност биће пос-
лушност и жртва за народ, а његово дело
биће Богољубље и човекољубље.
До данас он је највећи српски светитељ,
чудотворац (васкрсао је брата Стевана
Првовенчаног и потом замонашио), миро-
творац, државотворац, уређивач монаштва
српског, законописац, књижевник и најум-
нији просветитељ (због чега после 20 годи-
на и напусти благодат Свете горе Атонске)
но, и велики задужбинар српских земаља,
као и славни поклоник и велики ктитор
Свете Земље Господње.
Он је проговорио најдубљим језиком
смисла и отворио прозоре народне душе.
Говорио је: „Нити је корисно руковођење у
животу без вере, нити је довољно правилно
исповедање вере без добрих дела да би нас
довело пред лице Божије, већ је обоје пот-
ребно за изградњу правог Божијег човека.“
Жестина његовог огња била је тихих боја
неугасивог Христовог садржаја, јер је и
истина садржај, суштина благовесно испо-
веда свети Теофилакт. Зато је српски народ
пре свега светосавски народ.
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
Ипак, не љубе сви ову истину, „јер нису
сви Израиљци од Израиља“. Многи би хтели
да Срби буду деца „Вукова и Доситеја“, или
деца новог савременог света, да буду нечији
безлични униформисани бројеви забо-
рављајући да је једино ново и увек ново под
капом небеском само Богочовек Христос. То
није била жеља Светога Саве, јер када се у
једној земљи чини зло настају јој многи кне-
зови (Прич. 28, 2).
Данашњи свет или кличе да Бога нема
или га тумачи на своје начине, покуша-
вајући да народе отрује философијом
животне пометености, брзином, злоупотре-
бом оног корисног времена остављеног нам
Христом због спасења. Зато је српски
живот онолико живот колико је опри-
сутњен, осадашњен Светим Савом који је
угледни пример српске мере у свему чести-
том. Он је у Христу српска прошлост, сада-
шњост и будућност, у њему је народна
религија, историја, држава, култура и слава.
Њиме је свако православан заветован
Богу, јер Свети Сава остави тестамент који
врхуни следећим речима: „Молим Вас који
долазите после мене, да наставите оно што
ја због краткоће времена, нисам успео да
довршим“. Овде је завет и савременог српс-
ког идентитета.
Све је са Христовог пута Светога Саве
веома добро, јер светосавска вероистина
живота је најспасоноснији брод овог само-
тонућег света. Њу су прихватили многи
светитељи од којих и савременици, узори
данашњег рода српског: Свети владика
Николај, ава Јустин, патријарх Павле, гово-
рећи нам језиком Светога Саве да то наше
правоживље, правоумље, правоверје, пра-
вославље није некакав магијски пут да се
кроз блато овога света прође неукаљан, већ
нам истинита вера говори и помаже како
да се од тог блата очистимо. Јер онај народ
који после толико поука али и добронамер-
них грдњи остаје тврдоглав, изненада ће
пропасти, наједанпут.
 Земља Живих
Писма из
Земље Живих
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког Иринеја,
а под старатељством братства манастира
Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем.
Детаљније о пројекту Земља живих
можете прочитати у трећем броју
Мисионара за 2009. годину.
У рубрици Земља Живих објављујемо
сведочанства штићеника ове
заједнице.

шњењем, али смо се брзо дочекали на

ноге и кренули. У данашњем дану сам се
трудио да будем део екипе која је одржа-
вала ток догађаја у кући па могу да кажем
да ми је то пријало. То је улога коју нисам
имао до сада. Трудио сам се колико сам
могао да помогнем, да слишам шта ми се
30. мај 2009. каже.
Помаже Бог, драга браћо, Изненадио сам се када сма видео браћу
Жарка и Драгољуба да се враћају пре вре-
Данашњи дан и обавезе мена. Да будем искрен, било ми је жао
доносе са собом неку што се враћају јер сам се радовао када су
нову врсту одговорности полазили. Тај осећај сам искусио први
изненадним одласком пут када су браћа одлазила на славу у
браће на излет. Све се у Вилово. Мени потпуно стран осећај. Ја
кући променило у јед- сам се у животу у доброј мери трудио да
ном дану и поредак и загорчам и свој и животе људи који живе
људи у кухињи и дан поред мене, а сада смо сви као у једном
замало да почне са зака- часовнику који иде напред, па кад видим

60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010

људе како им буде тешко па после тога
буду награђени за труд, некако и мени
буде драго јер знам да су заслужили. Када
сам видео да се то њима двојици изјало-
вило, било ми је жао као да се мени
лично десило.
Филм Острво који смо гледали поподне
изазвао је опет буру емоција, као и први
пут када сам га гледао. Приметио сам да
сам све ствари у филму доживео некако
живље него прошли пут. За то је сигурно
заслужан живот у заједници и живот
доста сличан монашком, наизглед лишен
света а уствари се отвара једна сасвим
нова димензија, један живот невидљив а
ипак комплексан и жив. Вероватно је и то
сазнање допринело да овај пут филм
сагледам из једног другог угла, па ми је
све то изгледало некако блиско. Осетио
сам се баш задовољно јер дуго нисам
одгледао неки филм са оволико смисла.
Са тим осећањем ћу и завршити дан.
Пресвета Богородице, спаси нас!
Мисао дана „Будућност“
И свет пролази и похота његова;
а онај који твори вољу Божју
остаје вавијек.
(1 Јов 2,17)
9. март 2009.
Помаже Бог, драга браћо,
Верујте да ми је тешко да напишем
данашњи дневник. Овако се већ дуже
време нисам осјећао. Иако сам гледао да
један део тога поделим са вама вечерас, и
тако пробам да олакшам душу, пишући
ове речи још увек ишчекујем олакшање.
Данас сам се уверио, драга браћо, по ко
зна који пут у животу, да је најлакше
пасти, а јако тешко устати.Тај пад сам
поднео у башти, иако сам најмање очеки-
вао да ме у њој може нешто пореметити.
јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61
У заједници сам открио да је башта једна
од најблагословенијих обавеза и увек је
деловала позитивно на мене. Сама поми-
сао да радим, тј. садим нешто, а то нешто
ће да изникне и подари нам плодове који-
ма ћемо да се хранимо, на мене је остави-
ла сјајан осећај. Али, драга браћо, као
што рекох, данас није било тако. Данас је
башта била поприште борбе доброг и
лошег Младена. Ко је изашао као побед-
ник, ја не знам, али се надам да је онај
добри, што би требало да потврди и моје
присуство овде. Искрено вам могу рећи
да нигде нећу отићи док заувек не укло-
ним оног лошег.
Кажем победник, јер је добар препоз-
нао лошег и открио његове намере, којих
ћу се решити, верујем, уз Божју помоћ, а
и вашу. Своју гордост, понос, маловер-
ност и уопште деструктивност покушаћу
да победим. Највише ме погодила та про-
клета маловерност, за коју сам мислио да
сам је добрим делом победио. Међутим,
то ми је знак да никако човек не сме доз-
волити себи толику самоувереност, а и
како овде учим, да никако не смем да се
уздам у себе, него у Бога.
Чим сам пао, драга браћо, одмах сам се
одрекао свега овог овде и почео себе да
спасавам у свом неком нереалном свету, а
који ме је пре заједнице довео до пропас-
ти и саме смрти. Она ме је директно у
срце погодила и на тај начин отежала
борбу коју сам после читав дан водио сам
са собом. Опростите ми на мојој слабо-
сти.
Пресвета Богородице, спаси нас!
Мисао дана „Ласкање“
Говори безаконик грешећи у себи,
нема страха Божијег пред очима њего-
вим; јер обмани пред њим да призна
безакоње своје и да омрзне њега.
(Псалам 35,2-3)
 савремени свет
Пра­во­сла­вље на
Ин­тер­не­ту
Дра­ган
Јо­ви­чић
К ао во­да што увек и сву­где на­ђе
свој пут, та­ко и ре­чи жи­во­та,
ре­чи ле­ко­ви­те и спа­со­но­сне, уте­хе
и спа­са до­ла­зе до ду­ша жед­них љу­ба­ви и
исти­не... Овим ре­чи­ма на­ме­ра­ва­мо да
вам пред­ста­ви­мо мла­ду пре­зен­та­ци­ју ко­ја
је до­ста бр­зо ус­пе­ла да бо­гат­свом са­др­жа­
ја (ка­ко ква­ли­те­том, та­ко и кван­ти­те­том)
и са­вре­ме­ним на­чи­ном пре­зен­та­ци­је при­
ву­че ве­ли­ки број по­се­ти­ла­ца.
Ра­ди се о http://www.po­u­ke.org
Са бла­го­сло­вом Епи­ско­па шу­ма­диј­ског
Јо­ва­на, 2008. л. Г, а на ини­ци­ја­ти­ву оца
Ива­на Цвет­ко­ви­ћа, на­ста­је сајт www.sve­ti­
ja­kov.org, у окви­ру ког уб­рзо кре­ће са
ра­дом и фо­рум Жи­ве Ре­чи Уте­хе. Осни­вач
и мо­де­ра­тор је отац Го­ран Жив­ко­вић, а
чи­јом за­слу­гом се у рад по­ме­ну­тог фо­ру­ма
укљу­чио до­бар део ре­дак­ци­је Ми­си­о­на­ра.
Не­ду­го за­тим, Ja­kov.org по­при­ма но­ву
фор­му – мул­ти­ме­ди­јал­не ин­тер­нет-пре­
зен­та­ци­је са име­ном ко­је ви­ди­те из лин­ка
на по­чет­ку тек­ста.
О фо­ру­му: Во­ди се ве­о­ма жив ди­ја­лог
чла­но­ва, ко­ји раз­ме­њу­ју ис­ку­ства и са­зна­
ња по­ма­жу­ћи јед­ни дру­ги­ма у ду­хов­ном
уз­ра­ста­њу и са­зре­ва­њу. За­и­ста је бо­гат
из­бор те­ма о ко­ји­ма се раз­го­ва­ра – све оно
што је жи­вот­но ва­жно и са чим се сва­ко
цр­кве­но осве­шће­но би­ће су­сре­ће, све што
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
иза­зи­ва не­до­у­ми­це и сме­та, бу­ди па­жњу и
ра­ду­је, о све­му се при­ча, са­ве­т у­је, по­ле­ми­
ше. По­себ­но нам се до­па­ла мо­гућ­ност
за­јед­нич­ких раз­го­во­ра на од­ре­ђе­ну те­му и
то пу­тем, ве­ро­ва­ли или не – Скај­па: „Ов­де
мо­же­те за­ка­зи­ва­ти те­ме за раз­го­вор, као
и вре­ме. Онај ко­ји по­зи­ва на кон­фе­рен­ци­ју,
по­треб­но је да ис­так­не те­му и вре­ме, сво­
је скајп име, као и при­ступ­ну ши­фру ко­ју
ће оста­ли уче­сни­ци уку­ца­ва­ти у по­ље за
че­то­ва­ње у окви­ру са­мог про­гра­ма.“ Див­на
за­ми­сао.
О мул­ти­ме­ди­јал­ном са­др­жа­ју: То­ли­ко
ша­ро­лик из­бор аудио и ви­део-за­пи­са је
им­пре­си­ван! Пра­во ви­тру­ел­но пу­то­ва­ње
кроз про­стор и вре­ме пра­во­слав­не кул­т у­
ре и умет­но­сти – од Шпа­ни­је, Гру­зи­је,
Ру­си­је или Ли­ба­на и њи­хо­вог пра­во­слав­
ног пје­ни­ја де­ли нас са­мо је­дан линк. Мно­
штво за­пи­са ра­зних пре­да­ва­ња и три­би­на
че­ка­ју да бу­ду по­слу­ша­не. Ин­тер­нет
ра­дио-еми­си­је су та­ко­ђе при­сут­не, као и
не ма­ли број пре­да­ва­ња са на­шег Бо­го­
слов­ског фа­кул­те­та. Ви­део са­др­жај оста­
вља­мо да са­ми про­ђе­те, а сва­ки ов­де да­ти
опис би био не­до­вољ­но жив.
 из другачијег угла

Ка­ко је ле­по
би­ти глуп
Ако Вам је баш ста­л о до Цр­к ве,
го­с по­до дра­га, по­м ни­те пар ства­р и:
Цр­к ва по­ч и­ва на ве­р и.
А ве­ра ра­ђ а по­с лу­ш ност.
А по­с лу­ш ност се зо­в е слу­ж е­њ е.

чо­ве­ка – име­на му не тре­ба да на­по­ми­

њем, а бе­ше то је­дан од др­жав­ни­ка ко­га
Свештеник сам ис­пи­ти­вао и та­кво не­што, гра­ђа­ни
Вукашин Милићевић атин­ски, до­жи­вео – и док сам се с њи­ме
разговараo, до­био сам ути­сак да тај

Ш та он (Бог), да­кле, упра­во

ми­сли кад из­ја­вљу­је да сам ја
нај­му­дри­ји?
Ваљ­да не ла­же. То про­тив­ре­чи ње­го­ву
би­ћу. И ду­го вре­ме­на ни­сам знао шта је
упра­во сми­сао ње­го­ве из­ја­ве и, нај­зад,
по­сле те­шког раз­ми­шља­ња, ла­тио сам се
да га ова­ко от­при­ли­ке ис­пи­там. Упу­тих се
јед­но­ме од оних ко­ји ужи­ва­ју глас да су
му­дри да бих ту, ако већ игде, по­био про­
ро­чан­ство и по­ка­зао про­ро­чан­ству: Ево,
овај је од ме­не му­дри­ји, а ти си из­ја­вио да
сам ја. Док сам из­бли­же по­сма­трао ово­га
чо­век, до­ду­ше, из­гле­да му­дар мно­гим
дру­гим љу­ди­ма, а нај­ви­ше са­мом се­би,
али да то у ства­ри ни­је. Ја сам, по­том,
по­ку­ша­вао да му до­ка­зу­јем ка­ко он, до­ду­
ше, ми­слим да је му­дар, али да ни­је. Та­ко
сам омр­зао и ње­му и мно­ги­ма ко­ји су
би­ли при­с ут­ни.
На по­врат­ку раз­ми­шљао сам у се­би да
сам ја, ипак, му­дри­ји од то­га чо­ве­ка, јер
као што се чи­ни, ни­је­дан од нас дво­ји­це
не зна ва­ља­но и до­бро, али он ми­сли да
зна не­што, а у ства­ри не зна, док ја као
што не знам и не ми­слим да знам. Ја сам,

јануар/фебруар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63

 чи­ни ми се, бар не­што ма­ло му­дри­ји од
ње­га, и то баш по то­ме што и не ми­слим
да знам оно што не знам.
Пр­ва ствар ко­ју не мо­гу да при­хва­тим у
ве­зи са те­мом но­вог бро­ја Ми­си­о­на­ра
(Уло­га ин­те­лек­ту­а­ла­ца у ми­си­ји Цр­кве) је
да чи­та­ву при­чу по­сма­трам из пер­спек­ти­
ве ин­те­лек­т у­ал­ца. И то иако ми се лич­но
Пи­ти­ја ни­је обра­ћа­ла, а, ко­ли­ко ми је
по­зна­то, ни­је ме ни ин­ди­рект­но по­ми­ња­
ла. Та реч, „ин­те­лек­т у­а­лац“ ми­слим, има
не­ку по­све чуд­ну енер­ги­ју ко­ја иза­зи­ва
ре­ак­ци­је углав­ном у пре­де­ли­ма ко­је је­дан
чи­сти ин­те­лек­т у­а­лац у сво­ме, да про­сти­
те, вер­бал­ном дис­кур­с у не­ка­ко за­о­би­ла­
зи, и пре­пу­шта ма­ну­ел­ци­ма, ваљ­да (ако
се та­ко зо­ву „они“). На­им ­ е, уко­ли­ко бих
се­бе де­фи­ни­сао као ин­те­лек­т у­ал­ца,
ми­слим да бих до­био са­мо јед­но: нај­ја­
сни­ју по­твр­ду да ми ин­те­лект и ни­је баш
нај­ја­ча стра­на. И за­и­ста, не мо­гу да за­ми­
слим не­што глу­пље од то­га да ка­жем
„Ни­сам глуп“. А то што је не­што глу­по, не
зна­чи да ни­је ле­по. Бар за ин­те­лек­т у­ал­це,
на­рав­но. Ме­ни је по­све сме­шно. Но,
по­што имам дерз­но­ве­ни­је да од­би­јем
ин­те­лек­т у­ал­цем на­зва­ти се, мо­ли­ћу, са
ка­кве он­да тач­ке гле­ди­шта мо­гу да го­во­
рим о уло­зи ин­те­лек­т у­ал­ца у ми­си­ји
Цр­кве? Шта ми да­је пра­во да се сум­њом
во­ђен до­ти­чем оних чи­ји је ауто­ри­тет
64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  1/2010
свак`, од вр­лог про­све­ти­те­ља, пре­ко
вр­лих ро­до­љу­ба, па све до вр­лих ко­му­ни­
ста, све­срд­но утвр­ђи­вао и ни­ка­ко у пи­та­
ње ни­је до­во­дио? Ко си ти, о гор­ди ма­ну­
ел­че, што ди­раш у све­ти­њу ин­те­лек­т у­ал­
ца, све­ти­њу осве­шта­ну то­на­ма су­је­те
про­ху­ја­лих ве­ко­ва?
Је­сте, при­зна­јем, ма­ну­е­лац сам. Али,
ето, зо­вем се та­ко по оном Ема­ну­и­лу;
из­гле­да да на­род наш про­сти, ве­лим,
не­што не во­ли та пр­ва сло­ва, па кад му се
хо­ће по­све не­ин­те­лек­т у­ал­но ка­же
`ришћанин и `мануелац. И баш за­то, што
сам ма­ну­е­лац и ри­шћа­нин, хва­та­ју­ћи вас
за реч, јер ре­ко­сте да сте ра­ди ба­ви­ти се
ми­си­јом цер­кве­ном, ка­жем вам сле­де­ће:
Ако Вам је баш ста­ло до Цр­кве, го­спо­до
дра­га, по­мни­те пар ства­ри:
Цр­ква по­чи­ва на ве­ри.
А ве­ра ра­ђа по­слу­шност.
А по­слу­шност се зо­ве слу­же­ње.
И то ни­је слу­же­ње се­би и ва­ма слич­ни­
ма, већ углав­ном они­ма ко­ји не мо­гу да се
до­так­ну не­бо­пар­них ви­си­на ва­ше су­је­те.
Сла­ва ко­ју ово до­но­си, а си­гу­ран сам да
ва­ма до сла­ве у ства­ри ни­је ста­ло и ово
ка­жем са­мо `нако, не ва­жи у овом све­т у.
Аутор је све­ште­ник при ка­пе­ли Св. Јо­ва­на
Зла­то­у­стог у Сту­дент­ском гра­ду у Београду и
глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ра­ди­ја Сло­во љуб­ве