Integralna Kauzalna Psihoterapija Modalitet I Klijentski Slučajevi

INTEGRALNA
KAUZALNA
PSIHOTERAPIJA
MODALITET I KLIJENTSKI SLUČAJEVI
ASPEKTI
PSIHOTERAPIJE
SLUČAJEVI  TEHNIKE  ISTRAŽIVANJA
ISSN 2782-6708 SPECIJALNO IZDANJE br. 2 (04) 2023

ASPEKTI PSIHOTERAPIJE
STRUČNI ČASOPIS
„Aspekti psihoterapije” je klinički orijentisan stručni časopis o psihoterapiji i psi-

hološkom savetovanju namenjen psiholozima, psihoterapeutima, psihijatrima, kao
i studentima relevantnih oblasti. Časopis je specijalizovan za objavljivanje tehnika psi-
hoterapije, prikaza slučajeva klijenata, istraživanja o efikasnosti psihoterapijskih pris-
tupa i tehnika, kao i prevoda i pregleda stranih članaka i drugih materijala o kliničkim
aspektima psihoterapije i psihološkog savetovanja. Cilj časopisa je stvaranje rastuće
baze podataka psihoterapijskih tehnika, slučajeva i znanja o aktuelnim pitanjima psiho-
terapijske prakse. Časopis sa otvorenim pristupom, izlazi u online formatu na ruskom
i srpskom jeziku. Izdavač je Akademija za integralnu psihodinamsku psihoterapiju.
GLAVNI UREDNIK
Jurij Tor
Magistar psihologije, psihoterapeut
ČLANOVI REDAKCIJE:
Dr Irina Zedgenizova,
Psiholog, psihijatar, psihoanalitičar
Nebojša Jovanović,
Magistar psihologije, psihoterapeut
Dr Oksana Kuznjecovа
Doktor psihologije, psihoterapeut
Dr Natalija Rusina
Doktor psihologije, medicinski psiholog
Dr Nadežda Rudenko
Doktor pedagogije, psiholog, psihoterapeut
LEKTOR I KOREKTOR
Milica Radojev
Magistar psihologije
PREVODIOCI:
Milica Radojev
Magistar psihologije
IZDAVAČ PARTNER
Akademija za Integralnu Psihodinamsku MAIKP, Međunarodna Asocijacija za Integralnu

Psihoterapiju (Moskva, Rusija) Kauzalnu Psihoterapiju (Beograd, Srbija)
Časopis sa otvorenim pristupom. Registrovan u Nacionalnom centru ISSN Ruske Federacije.

ISSN 2782–5299. Autorski materijali ne odražavaju nužno stavove redakcije.
Pitanja, primedbe i sugestije možete uputiti na mail: journal@aipp.education
https://aipp.education/journal-rs

Sadržaj
Reč urednika J. N. Tora�� 2
INTEGRALNA KAUZALNA PSIHOTERAPIJA: TEORIJSKE OSNOVE

Integralna kauzalna psihoterapija (IKP)�� 4
RECENZIJE�� 15
I. A. Bariljak, S. D. Gurijeva, O. V. Kuznjecova, R. Šapić, I. A. Zegdenizova
INTEGRALNA KAUZALNA PSIHOTERAPIJA: KLIJENTSKI SLUČAJEVI

Jurij Tor. Rad sa agresijom u lečenju depresivnih i anksiozno-depresivnih poremećaja��19
Jurij Tor. Psihodinamska psihoterapija u dijagnostici i lečenju rodne disforije��21
Pavel Ždanov. Slučaj primene psihokorektivnih tehnika integralne kauzalne
psihoterapije u lečenju neurotične ekskorijacije��24
Aleksej Čalij. Efekti primene tehnike transformacije i integracije iskustva tokom
obuke i u radu sa klijentima��26
Olga Samojljuk. IKP: tehnike neuromodelovanja i imaginativne psihoterapije
u korekciji anksioznih stanja��28
Elena Ševcova. Primena psihokorektivnih tehnika integralne kauzalne
psihoterapije u radu sa partnerskim odnosima i patološkim tugovanjem��30
Oksana Jablokova. Tehnika neuromodelovanja stanja u kratkoročnom
psihološkom savetovanju, klijentski slučaj ��32
https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 1

Drage kolege,
Veliko mi je zadovoljstvo da vam predstavim specijalno izdanje
našeg časopisa posvećeno integralnoj kauzalnoj psihoterapiji —
dobro strukturisanom psihodinamskom modalitetu, zasnovanom
na dugogodišnjem istraživanju dubokih uzroka psihološkog nebla-
gostanja i metoda rada sa njim.
Integralna kauzalna psihoterapija (IKP) nastala je 2018. godine
kao metoda psihoterapije osmišljena da pomogne pacijentima da
u kratkoročnom radu reše psihološke probleme sa kojima se suoča
vaju, a u dužem radu dostignu duboke promene u ličnosti, kako bi
prešli na kvalitativno bolji nivo funkcionisanja.
Kao terapijski alat uzeta je sinergija tri pristupa: psihodinamska psi-
hoterapija (psihoanaliza i jungijanska analiza), simboldrama i tehnike
neuromodelovanja, kako postojeće, tako i razrađene od strane autora.
U periodu između 2018. i 2020. godine, rad je bio usmeren na ot-
krivanje glavnih fokusa primene terapijskih intervencija koji bi dali
ključ za rešavanje većine psiholoških problema. Identifikovani su
sledeći fokusi: 1) oslobađanje struktura ličnosti od sadržaja koji ome-
ta razvoj Sopstva i stvara intrapersonalne sukobe; 2) prerada afekata
koji su se pojavili u različitim fazama života i koji negativno utiču na
identitet osobe, njen odnos prema sebi i psihofizičko blagostanje.
Tokom 2020. i 2021. godine istražili smo uticaj rada sa potisnu-
tom agresijom i poboljšanjem odnosa prema sebi na rešavanje os-
novnih problema zbog kojih ljudi dolaze na psihoterapiju i došli do
zaključka da su pomenuti pravci od izuzetnog značaja, te da je svr-
sishodno uključiti ih u rad kao terapijske ciljeve koji se podrazume-
vaju. Rezultat ove faze razvoja modaliteta bila je razrada metode rada
u koracima konkretno sa navedenim ciljevima.
U 2022. godini u cilju obuke tehnikama našeg modaliteta os-
novana je Akademija za integralnu psihodinamsku psihoterapiju,
licencirana ruska obrazovna ustanova dodatnog stručnog obra-
zovanja. Tokom prve godine rada, edukatori Akademije obučili su
344 stručnjaka (233 iz Rusije i 111 iz Srbije i balkanskih zemalja) na
programima stručne prekvalifikacije i kursevima stručnog usavrša-
vanja. Autorske programe razrađene u okviru Akademije za IPP, kao
što je metod rada sa potisnutom agresijom, visoko su ocenili i naučni
saradnici sa fakulteta za psihologiju vodećih visokoobrazovnih us-
tanova Rusije: Državnih univerziteta u Sankt Peterburgu, Saratovu,
Tveru, Kabardino-Balkariji, Severnoj Osetiji, Jaroslavskog medicin-
skog državnog univerziteta.
Integralna kauzalna psihoterapija je 2023. godine akreditovana kao
modalitet psihološkog savetovanja od strane Udruženja za psihoterapiju,
savetovanje i koučing Srbije (UPSKS), koje je član Evropske asocijacije za
savetovanje (EAC).
Pozivamo vas na putovanje kroz naš modalitet. Na početku puta
čeka vas dubinsko upoznavanje sa teorijom psihičkih procesa, a na
kraju — slučajevi iz prakse.
S poštovanjem i nadom u vaše interesovanje,
Psihoterapeut, magistar psihologije, osnivač i rektor Akademije za in-

tegralnu psihodinamsku psihoterapiju, osnivač i predsednik Međuna
rodne asocijacije za integralnu kauzalnu psihoterapiju (Beograd, Srbija)
J. N. Tor
2 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

INTEGRALNA
KAUZALNA
PSIHOTERAPIJA:
TEORIJSKE
OSNOVE
Integralna kauzalna
psihoterapija (IKP)
Tek što se rodimo, već nas čeka Šekspir.
Bela Ahmadulina, “Romeo i Julija”
Uvod
Kada čovek dođe na ovaj svet, kao što njegovo na, nisu uvek u skladu sa njegovom prirodom,
telo stupa u fizičko okruženje i biva izloženo ra- što dovodi do pojave ozbiljnih intrapersonalnih
zličitim uticajima — temperaturi, atmosferskom konflikata i akumulacije neprerađenih negativnih
pritisku, svetlosti itd., tako i njegova psiha, ura uticaja koji postaju izvor hroničnog unutrašnjeg
njajući u kulturnu sredinu, od prvog dana živo- stresa. To, zauzvrat, dovodi do pojave različi-
ta postaje predmet različitih društvenih uticaja. tih psiholoških i somatskih disfunkcija, a takva
U interakciji sa individualnim urođenim osobina- ličnost može “utamničiti” Sopstvo, ograničavajući
ma sa kojima se osoba rađa, ovi društveni utica- njegovu manifestaciju i razvoj. Integralna kauzal-
ji oblikuju ličnost i nastavljaju da utiču na nju na psihoterapija, o kojoj će biti reči u ovom radu,
tokom čitavog života. ima za cilj da eliminiše ove disfunkcije i pomogne
Da bismo označili individualne psihičke cvetanju drveta Sopstva.
osobine i potencijale sa kojima se osoba rađa, U nazivu pristupa reč “integralna” (od lat.
koristićemo termin Karla Gustava Junga “Sop integralis što znači ceo, jedinstven) ukazuje na
stvo” [1], jer dobro odražava ideju jezgra, centra njegov glavni cilj — da pomogne čoveku da
psihe, odakle započinje individualni razvoj i koje, stekne celovitost kroz korekciju delova ličnosti
poput zrna, sadrži određeni razvojni program koji nisu u skladu sa Sopstvom, koji ometaju raz-
i sopstvene preferencije prema tlu i uslovima ras- voj Sopstva i koji su uzrok psiholoških problema
ta. “Uslovi rasta” Sopstva, tj. sociokulturna sredi- i patnje.
Slika 1. Ilustracija razvoja Sopstva u uslovima kada je ličnost u harmoniji

sa svojom prirodom (levo) i kada je u disonanci (desno)

Termin “kauzalna” (od lat. causalis — uzročni) Glava 1. Model ličnosti

podrazumeva princip delovanja naše psihotera- Da bismo razumeli šta je tačno polje i predmet
pije — eliminisanje psihološkog neblagostanja terapijskog delovanja u integralnoj kauzalnoj
pacijenta kroz istraživanje i neutralizaciju njego- psihoterapiji, razmotrićemo ukratko proces
vih uzroka. Simptome i psihološke probleme formiranja ličnosti, njenu strukturu i one karak-
posmatramo kao manifestaciju jezika nesves- teristike interakcije sa sociokulturnom sredinom
nog, kao poruku koju treba razumeti i prihvatiti. koje dovode do pojave psihopatologija i psi-
Pri tome polazimo od dubinske (psihodinamske) holoških problema.
psihologije koja postulira prisustvo u psihi poje Od čovekovog rođenja počinje da se formira
dinca višesmernih i često nesvesnih motivacionih ličnost (lat. persona — uloga, maska glumca) —
sila koje izazivaju unutrašnje konflikte [2]. stabilan sistem socijalno značajnih osobina, koji
Pored tradicionalnog terapijskog rada sa onim se formira u sociokulturnom okruženju u proce-
što pacijent predstavlja kao problem, važno mes- su zajedničke aktivnosti i komunikacije sa drugim
to u našem pristupu ima rad na pozitivnim cilje- ljudima. Ličnost se može uporediti sa odećom
vima koji spadaju u kategoriju poboljšanja psi- koju Sopstvo oblači za interakciju sa društve
hološkog blagostanja i funkcionisanja ličnosti. nom sredinom. Ova “odeća” može biti usklađena
Ovaj rad vodimo kroz formiranje onakve struk- sa prirodom Sopstva i podsticati njegovu ma
ture ličnosti i obrazaca interakcije sa okruženjem nifestaciju i razvoj, a može i da izaziva nelagodu,
koji najpotpunije zadovoljavaju potrebe paci- patnju i sprečava rast Sopstva, kao što je drevni
jentovog Sopstva i doprinose procesu njegovog kineski običaj vezivanja stopala zaustavljao raz-
sveobuhvatnog razvoja, koji je Jung označio kao voj i deformisao stopala žena, uzrokujući im ve-
individuaciju1. liku patnju.
KULTURNO
O S O CIO OK
N SK RU
DI RE NTNE GRU ŽE
ZA REFE PE NJ
PO E
TIV NO N E S V E S
O LEK NO
K
KT U R E L I Č NO
RU ST
ST I
ge ltu go
ije e
Se
su ioku r-e
st rn
Eg onc
l
c pe
f-k
o e
So Su
pt
SOPSTVO
ip
G odi
en čn
or
Id cijs en
kt ji
er i s
je šn
nu Id
a c
ob tra
i
ki ari
U
ji
Slika 2. Topologija uticaja sociokulturnih faktora na formiranje i funkcionisanje ličnosti.
1
Individuacija je jedan od osnovnih pojmova Jungove analitičke psihologije, koji označava proces formiranja ličnosti pri kojem
se realizuju individualne sposobnosti i jedinstvene karakteristike osobe.

Metodologija i instrumentarij IKP-a imaju raznovrsnu histeričnu simptomatologiju, dobro

za cilj da otkriju i oslobode ličnost od sadržaja su nam poznate po opisima prvih psihoana-
formiranog pod uticajem negativnih i nekritički litičkih autora krajem XIX i početkom XX veka.
usvojenih sociokulturnih uticaja, koji ugnjetava Ranije su se izdvajale dijagnostičke jedinice kao
Sopstvo i sprečava njegovo kretanje u pravcu indi- što su histrionična psihoza, histerična ličnost,
viduacije. Pogledajmo u čemu se ovaj sadržaj sasto- uznemirujuća histerija, konverzivna histerija.
ji i kako društvo i kultura utiču na formiranje struk- Napuštajući istorijsku scenu, viktorijansko doba
ture i funkcionisanje ličnosti u pogledu stvaranja je sa sobom odnelo i krute zabrane koje regulišu
preduslova za pojavu unutrašnjih konflikata iz- žensku seksualnost. Kao posledica toga, histeri-
među delova ličnosti i između ličnosti i Sopstva. ja kao takva počela je da se smatra zastarelom
Jedan od najmoćnijih faktora koji utiče na medicinskom dijagnozom i u današnje vreme je
formiranje ličnosti su sociokulturne sugesti- samo delimično predstavljena u nizu psihičkih
je — društveni “propisi” koji regulišu ponašanje, poremećaja blage do umerene težine.
misli i osećanja pojedinca, koje on percipira i us- Danas je najuniverzalnija i najpatogenija za
vaja nekritički. Ovakvi stavovi čine suštinski deo zdravlje i psihološko blagostanje, po našem miš
sadržaja Super-ega — dela psihe koji je S. Frojd ljenju, kulturna zabrana osvešćivanja i izražavanja
konceptualizovao kao etičku ili moralnu forma agresivnih impulsa. Smatramo da je tabuisani kon-
ciju u strukturi ličnosti, koja predstavlja internali takt sa sopstvenom agresijom jedan od glavnih
zovani sistem društvenih normi i standarda po uzroka razvoja psihogene depresije, anksioznih
našanja preuzet od roditelja ili značajnih drugih poremećaja, hroničnog umora i širokog spektra
u uskom smislu i od kulture u širem smislu [3]. psihosomatskih bolesti koje u današnjem svetu
Vredi napomenuti da uticaj kulture nije poprimaju karakter epidemije. Stoga se potisnuta
ograničen na pojedinačne stavove i pravila, već agresija u našem modalitetu podrazumeva kao tera
je sveobuhvatan. “Kultura ne utiče samo na naše pijska meta, a za rad sa njom razvili smo detaljnu
životne navike, način ponašanja ili sistem vred- tehniku koja se primenjuje u koracima.
nosti. Ona utiče čak i na osnovne mentalne funk- U radu sa sociokulturnim sugestijama, zada-
cije kao što su pažnja, mišljenje, emocije, učenje, tak psihoterapije je, po našem mišljenju, da iden-
pamćenje”, ističe N. Petrović [4]. Stoga, korekcija tifikuje one sugestije koje stvaraju prepreke za pro-
sadržaja toliko duboko ukorenjenog u ličnost ces individuacije, da te sugestije učini egodistonim
predstavlja složen terapijski zadatak koji zahte- i neutrališe njihov vrednosni značaj, izvlačeći ih
va razumevanje prirode ovih problema, kom- tako iz strukture Super-ega.
pleksne alate za njihovu korekciju, kao i dobar Sledeći važan deo ličnosti koji se formira pod
terapijski savez. uticajem društva je self-koncept — relativno sta-
U zavisnosti od dominantne kulture i druš bilna, u većoj ili manjoj meri svesna predstava
tvenog okruženja pojedinca, sociokulturne su osobe o sebi. Self-koncept se formira kao rezul-
gestije se razlikuju po stepenu rigidnosti i sferama tat skupa mnoštva afektivno obojenih interak-
života koje su podvrgnute normiranju. Društvo cija između pojedinca i objekata spoljnog sveta,
je od davnina nastojalo da uspostavi kontrolu koje psiha obrađuje i markira kao pozitivne ili
nad vrednostima pojedinca i upravlja njegovim negativne. Ovaj doživotni, neprekidni proces
energetskim resursima. Vrednosnom sferom se procene interakcija sa okolinom može se upo
pretežno upravljalo putem stvaranja religija i raz rediti sa posebnim intrapsihičkim programom,
ličitih kultova (novca, lepote, uspeha itd.), a obi- koji u odgovoru na afektivno obojeno iskustvo,
mom potrošnje energije kroz kontrolu seksualnih doživljeno pod uticajem stimulusa spoljne i unu-
i agresivnih impulsa, koji su dva glavna izvora trašnje sredine, daje dve vrste odgovora: “Ja sam
energije u čoveku, prema teoriji nagona S. Frojda dobar” ili “Ja sam loš”. Princip ovog kodiranja je
koja agresiju i libido vidi kao primarne motiva- “svet je dobar = ja sam dobar”, “svet je loš = ja sam
tore ljudskog ponašanja [5]. loš”. Ovaj program se stvara od trenutka kada oso-
Psihosomatske posledice tabuisanja seksu- ba doživi reakcije na prve stimuluse u okruženju
alne sfere, od kojih je u prošlosti patila većina i nastavlja da deluje tokom celog života, uzima-
žena i koje su se uglavnom manifestovale kroz jući u obzir prethodne “zapise”. Na kvalitet ovih

iskustava utiče “hardver”, odnosno psihofizičke Odnos prema sebi je psihički konstrukt koji
karakteristike pojedinca koje utiču na percepciju nastaje zahvaljujući emocionalnom doživljavanju
iskustva. Pri tome, u procesu ovog kodiranja, pret iskustava interakcije sa okolinom u ranom uzras-
hodni zapisi imaju uticaj na naredne, posredujući tu i ne može se promeniti logičkim argumentima,
u procesu njihovog ugrađivanja — što je više “do- na primer, kroz dokaze socijalne efikasnosti ili ar-
brih” zapisa, to se teže ugrađuju “loši” (stimulus gumentaciju potrebe da “prihvatimo sebe”, “vo-
mora biti jači ili trajati duže) i obrnuto. limo sebe”. Odnos prema sebi može se korigovati
Osnovna matrica self-koncepta se zapisuje pomoću tehnika rada sa afektivnim memorijskim
u ranom detinjstvu. O. Kernberg je opisuje kao strukturama koje sadrže ključna emocionalna is
“afektivne strukture memorije”: “Afektivna sub- kustva i doživljaje, između ostalog i preverbalne,
jektivnost, prvobitno iskustvo “selfa”, omogućava koji su oblikovali self-koncept.
integraciju u obliku afektivne memorije percep- Nakon razmatranja glavnih izvora psiholoških
tivnog, bihejvioralnog i međuljudskog iskustva, problema indukovanih od strane društva i kul-
kao i same afektivne sheme”. To je proces razvoja ture u strukturama ličnosti kao što su Super-ego
dve paralelne serije apsolutno dobrih i apsolutno i Ego, pređimo na sadržaj Ida — treće kompo-
loših fantazijskih karakteristika simboličkog sve- nente dela ličnosti, prema drugom topološkom
ta: zadovoljstva povezanog sa prisustvom “dobre” modelu S. Frojda [2].
majke koja doji bebu, u potpunoj suprotnosti sa U Idu, predmet naše pažnje biće sadržaj dve
bolom povezanim sa “lošom” majkom, u situaciji kategorije, od kojih prvu čine takozvani unu-
kada je beba frustrirana, uznemirena ili ljuta [6]. trašnji objekti — psihičke i emocionalne slike
Istkan od mnoštva takvih afektivno obojenih o drugim ljudima koje je dete formiralo, a koje su
interakcija, self-koncept postaje temelj Ega — postale deo njegovog unutrašnjeg sveta. Priroda
strukturne jedinice psihe koja prema konceptu unutrašnjeg objekta je obojena projektovanim
S. Frojda povezuje druga dva dela psihe (Id i Su- svojstvima ličnosti subjekta. Tokom života, iz-
per-ego) i deluje kao veza između okoline i unu među sveta internalizovanih figura i objekata
trašnjeg sveta pojedinca [2]. Najvažniji rezultat i stvarnog sveta nastavlja se složena interakcija,
procesa diferencijacije self-koncepta je formira koja se sastoji od ponovljenih ciklusa projekci-
nje odnosa osobe prema sebi, što je jedan od je i introjekcije. Najvažniji unutrašnji objekti su
ključnih faktora koji određuju psihološko bla- derivati roditelja, posebno majke ili njenih dojki,
gostanje. Što se osoba bolje odnosi prema sebi, u koje novorođenče projektuje svoju ljubav ili
to je veće njeno psihološko blagostanje. mržnju. Prema teoriji Melani Klajn, stanje unu-
Odnos prema sebi je druga podrazumeva- trašnjeg objekta je ključno za razvoj i mentalno
na terapijska meta sa kojom se u našem pris- zdravlje osobe. Od introjekcije stabilnog dobrog
tupu radi. Prema našem iskustvu, suočavanje objekta i identifikacije sa njim zavisi sposobnost
sa potisnutom agresijom i poboljšanje odnosa Ega da koherentno opaža i integriše iskustvo [7].
prema sebi kao terapijske mete omogućavaju us- Loši objekti uvek ostaju odbacujući, indife
pešno rešavanje većine psiholoških problema. rentni ili neprijateljski nastrojeni prema nama.
Treba napomenuti da odnos prema sebi nije Ovi internalizovani objekti nisu samo fantazi-
isto što i samopoštovanje, koje uključuje funk- je. Dete se emocionalno poistovećuje sa svojim
cionalno ocenjivanje sopstvene ličnosti na os- objektima i nakon što ih mentalno inkorporira,
novu stvarnog ili subjektivno opaženog rezul- identifikuje se sa njima i oni postaju sastavni deo
tata ispoljavanja sposobnosti i osobina ličnosti mentalne strukture njegove ličnosti [8].
i viđenja svog mesta među drugim ljudima. Od- Naš zadatak u vezi sa negativnim unutrašnjim
nos prema sebi je emocionalno-vrednosna ka objektima je da ih istražimo, otkrijemo i obradi-
tegorija, suštinska percepcija sebe, to su osećanja mo afekte povezane s njima, integrišući ih u Ego.
koja pojedinac ima tendenciju da oseća prema Porodični i generacijski scenariji i antisce-
sebi, bez obzira na rezultate svoje manifestacije nariji predstavljaju još jednu kategoriju psihičkog
u spoljnom svetu. Samopoštovanje i odnos pre- sadržaja, koja nastaje u psihi mimo naše volje
ma sebi su međusobno povezane kategorije, ali i najčešće je nismo svesni. To su stavovi i obrasci
nisu ekvivalentne. ponašanja koje osoba internalizuje u roditeljskoj

porodici, a zatim ponavlja tokom života. Scenariji u činjenici da kada se arhetip aktivira u psihi, ima
se formiraju na osnovu porodične istorije i repro- tendenciju da gotovo u potpunosti potčini Ego,
dukuju se iz generacije u generaciju. Oni mogu a sa njim i čitav život osobe, primoravajući je
uticati na različite oblasti života, od izbora pro- da igra određenu scensku ulogu sa predvidivim
fesije i partnera do ponašanja, navika, rituala. i vrlo često nesrećnim krajem. Bez znanja o ar-
Erik Bern definiše scenario kao “životni plan hetipovima, čovek ne shvata da je pod njihovim
koji se formira u ranom detinjstvu i sa godinama uticajem i može biti potpuno obuzet i porobljen
se “prepisuje” na različite načine, pri čemu se rad- arhetipskim impulsima. Razmotrimo takav uticaj
nja i kraj u suštini ne menjaju” [9]. On daje primer na primeru arhetipa Trikstera.
takvog scenarija: ako majka govori svom detetu “Lik dvorske lude u obliku arhetipa Trikstera se
“neka te prati sreća” i pri tome takođe šalje poru- manifestuje u glupavom ponašanju, koje se u re
ku “ali ne napuštaj me”, mlada osoba može razviti lativno slabo izraženoj verziji manifestuje kroz
scenario koji služi za izvršenje majčine direktive. neadekvatne šale, razuzdano ponašanje, cinizam,
“To se videlo na Džeraldovom primeru. Činilo se kršenje pravila pristojnosti, etike i morala. […].
da ima sreće ili je bar imao šanse; ali u poslednjem Hipertrofirani izraz arhetipa Trikstera postaje de-
trenutku bi doživljavao peh i bežao kući majci” [9]. struktivan za svest. Klinički se to izražava u činje
Postoje i generacijski scenariji. Oni se reali- nici da pacijent, obično tinejdžer, počinje stalno da
zuju na sličan način, ali se formiraju kod deteta pravi pakosti drugima oko sebe; neadekvatno, ne-
ne putem direktnih poruka roditelja ili drugih primereno i često se smeje onome što kod drugih
članova porodice, već indirektno, prenoseći se ne izaziva smeh; spontano koristi ružne reči koje
kroz generacijski sistem. Na primer, u rodu se mu ranije nisu bile svojstvene; krevelji se, pravi gri-
dogodilo samoubistvo ili nesreća, a nekoliko ge mase, nemotivisano se kikoće. Javlja se tendencija
neracija kasnije drugi članovi porodice izvršava- ka seksualizaciji ponašanja i izjava, koje su grube
ju samoubistvo ili umiru u nesrećama u sličnim i cinične prirode. Uobičajene emocionalne reak-
okolnostima ili u istom dobu. Ovakav transge cije empatije i saosećanja nestaju. Dalje jačanje
neracijski prenos scenarija je karakterističan za arhetipa dovodi do raspada Ega” [11].
događaje koji su se krili i koji su bili porodična Psihoterapijski zadatak u vezi sa kolektivnim
tajna, što dozvoljava da se kao razlog pretpostavi nesvesnim je, pre svega, istraživanje i pomoć
postojanje neodreagovane afektivne napetosti pacijentu da osvesti uticaje arhetipova koji delu-
u kolektivnom psihičkom polju porodice i roda. ju u njegovoj psihi, kao i utvrđivanje koji arheti-
Da bi se neutralisali negativni porodični povi imaju tendenciju da se aktiviraju u njemu
i generacijski scenariji, važno je identifikovati ih, u određenim životnim okolnostima ili periodima.
istražiti njihovo poreklo i primeniti odgovara- Sledeći element u našoj topologiji sociokul-
juće terapijske intervencije: na primer, u slučaju turnog uticaja na ličnost su referentne grupe —
porodičnih scenarija, to mogu biti tehnike neu- stvarne ili uslovne društvene zajednice, sa kojima
romodelovanja kao što je tehnika reimprintinga pojedinac sebe poredi kao sa etalonom, i na čije
iskustva kroz koje je scenario bio indukovan. se norme, mišljenja, vrednosti i procene orijentiše
Posebno mesto u topologiji sociokulturnih u svom ponašanju i samoproceni. Za većinu ljudi,
uticaja na ličnost zauzima kolektivno nesvesno. najznačajnije referentne grupe su porodica, part-
K.G. Jung ga opisuje na sledeći način: “Strukturu neri, prijatelji, kolege sa studija ili posla, verska
kolektivnog nesvesnog čine odlučujući faktori i profesionalna zajednica.
u nesvesnoj psihi, arhetipovi. Kolektivno nesves- Pojam “referentna grupa” nas interesuje kao
no predstavlja psihu identičnu kod svakog poje jedan od ključnih faktora koji kroz formiranje sta-
dinca. Arhetipovi su formalni faktori, odgovorni vova u individualnoj svesti učestvuje u vrednos-
za organizovanje mentalnih procesa u nesvesno-normativnoj regulaciji ličnosti i ima veliki uti-
nom: oni su “obrasci ponašanja”. U isto vreme, caj na samopoštovanje i odnos osobe prema sebi.
oni imaju “poseban naboj” i natprirodni uticaj, Festinger govori o dve vrste komparacije: uzlaznoj
izražen u emocijama” [10]. komparaciji, sa onima u našoj referentnoj grupi
Ovaj “poseban naboj” i natprirodni uticaj koji su bolji od nas, i silaznoj komparaciji, sa onima
arhetipova o kojima Jung govori izražava se koji su gori od nas [12]. U terapiji nas uglavnom

zanima uzlazna komparacija, jer ona može doves- pogoršavaju psihofizičko stanje pacijenta, demo-
ti do iskustava koja su bolna za samopoštovanje. tivišu ga i izvor su akutnog ili hroničnog stresa.
“Informacije zasnovane na komparaciji sa najbolji- Za kraj pregleda topologije glavnih sociokul-
ma pomažu nam da poboljšamo svoja dostignuća. turnih faktora koji utiču na formiranje i funkcio
Međutim, takva komparacija nosi rizik od pada nisanje pojedinca, može se reći da “zgrada ličnos-
samopoštovanja”, primećuje D. Popadić [12]. ti” nikada nije savršeno izgrađena i neizbežno
Samopoštovanje se može podvrgavati sličnom sadrži nedostatke koji sprečavaju udoban život
pritisku kada se osoba poredi sa idealnom referent- i razvoj “stanara” — Sopstva. Pritom se većina ovih
nom grupom — grupom na koju se orijentiše, ali nepovoljnih elemenata formira u ranim razvojnim
u koju iz bilo kog razloga nije uključena. Idealna re fazama i zato se doživljava kao datost, a psihološka
ferentna grupa može biti kako stvarna u društvenom patnja koju oni stvaraju — kao uobičajeno stanje
okruženju, tako i izmišljena (junaci iz knjiga i filmo- svesti. Međutim, psiha ima ogroman potencijal za
va, istorijske ličnosti iz prošlosti i dr.). Takva grupa restrukturiranje sve do potpune obnove ličnosti. Po
može biti posebno privlačna za pojedinca. našem mišljenju, savremene tehnike psihoterapije
U odnosu na referentne grupe, zadatak psihote i modelovanja ličnosti pružaju značajne mogućnos-
rapije je identifikacija osnovnih grupa koje su ti za korišćenje ovog potencijala u punoj meri.
referentne za pacijenta, istraživanje i korekcija nji-
hovog uticaja na njegove vrednosti, ponašanje i od-
nos prema sebi. Drugi izazov je optimizacija sub- Glava 2. Teorija psihoterapijskih promena
jektivne distance između pacijenta i onih na višem Izdvajamo nekoliko glavnih kategorija psihote
položaju u hijerarhiji njegove referentne grupe, kao rapijskih procesa kroz koje se dešavaju promene
i između njega i njegove idealne referentne grupe. koje omogućavaju pacijentu da se konačno izbo-
Svi elementi društva koji se ne odnose na re ri sa psihološkim i psihosomatskim problemima
ferentne grupe predstavljeni su u našoj topologiji i pređe na kvalitativno bolji nivo funkcionisanja.
kao pozadinsko sociokulturno okruženje. U po- 1. Neutralizacija negativnih uticaja omo-
gledu mentalnog blagostanja, ovo okruženje de- gućava poboljšanje psihofizičkog stanja pacijenta
luje uglavnom kao sredina koja “hrani” pojedinca. i oslobađanje resursa za rad na njegovim ličnim
Hrana za psihu u ovom slučaju su utisci, iskustva promenama. U nju spadaju:
i informacije koje osoba dobija u interakciji sa ra- 1.1. Prerada aktuelnih negativnih utica-
zličitim produktima kulture (knjige, filmovi, inter- ja (ogorčenje na roditelje, zamerke na samog
net sadržaj itd.) i društvenim subjektima (komšije, sebe, partnera, decu, ljutnja na kolege itd.).
poznanici, prolaznici, putnici u saobraćaju itd.). 1.2. Prerada emocija i traumatičnih iskustava
Ova “ishrana” može biti obilna i kvalitetna, može koja su prethodno bila potisnuta i osvešćena su
zadovoljavati potrebe psihe za utiscima i dopri- u toku terapije.
nositi njenom rastu i razvoju. U tom slučaju, spolj 1.3. Rešavanje unutrašnjih konflikata kao izvo-
ni svet postaje “dobra dojka”. Ako se spoljni svet ra negativnih emocija.
čini nezanimljivim, frustrirajućim ili opasnim, 2. Smekšavanje i korekcija sadržaja Super-ega
onda takvo društveno okruženje simbolički pred- omogućava uklanjanje normativno-vrednosnih
stavlja “lošu dojku”. prepreka za razvoj Sopstva, preokretanje energije
Pored toga, “pozadinski” socijum takođe agresije od sebe i stavljanje ove energije u službu
učestvuje u vrednosno-normativnoj regulaciji Ega i Sopstva. To obuhvata:
ličnosti i takođe ima uticaj na samopoštovanje 2.1. Ukidanje zabrana osvešćivanja i izraža-
i odnos osobe prema sebi, iako u manjoj meri vanja agresije.
nego referentne grupe. 2.2. Neutralizaciju sadističkih introjekata.
U pogledu pozadinskog sociokulturnog 2.3. Neutralizaciju pravila i uverenja koja
okruženja, mi postavljamo sebi zadatak da is- ograničavaju razvoj Sopstva.
tražimo i korigujemo njegov uticaj na vitalnost 3. Korekcija self-koncepta omogućava pobolj
pacijenta, njegove vrednosti, ponašanje i odnos šanje odnosa pacijenta prema sebi, što doprinosi
prema sebi. Konkretno, ovde je umesna analiza poboljšanju psihofizičkog stanja i harmonizaciji
i neutralizacija faktora društvenog okruženja koji međuljudskih odnosa. Rad se vrši kroz:

3.1. Eliminisanje negativnih aspekata self-kon- s obzirom na to da se javlja manje afek-

cepta (negativnih ideja o sebi, kompleksa oko tivnih iskustava, pacijent uči da ih sam
sopstvenog izgleda) kroz korekciju iskustava i sta- obrađuje u procesu nastanka, a akumu-
vova na kojima se isti temelje. lacija afekata se minimizira. Pored toga,
3.2. Smanjenje razlike između Ega i Ego ide- u procesu terapije pacijenta obučavamo
ala2 kroz korekciju Ego ideala i modelovanje tehnikama samopomoći u radu sa afekti-
self-koncepta. ma koje njegova psiha ne može sama da
4. Jačanje snage Ega uključuje: preradi.
4.1. Promenu neadaptivnih obrazaca razmiš 2. Zadovoljenje arhaičnih potreba i deficita
ljanja i ponašanja. Ega. U ovom delu rada uglavnom se bavi-
4.2. Razvoj mentalizacije i drugih emocional- mo zadovoljenjem ranih oralnih deficita
nih kompetencija. i narcisoidnim problemima.
4.3. Korekciju Ego identiteta3: oslobođenje od 3. Oslobađanje pojedinca od negativnih
sociokulturnih sugestija koje nisu relevantne za sociokulturnih sugestija integrisanih
Sopstvo i izgradnja identiteta u skladu sa potre- u strukturu ličnosti. Na ovoj osi rad se
bama Sopstva. sprovodi sa sadržajem Super-ega (zabrane,
4.4. Formiranje osobina i veština samoregu- norme i vrednosti) i Ega (self-koncept, od-
lacije nos prema sebi).
4. Podrška procesa individuacije. To je
rad na otkrivanju autentičnih (onih koji
Glava 3. Metodologija
proizilaze iz Sopstva) životnih značenja,
3.1. Ose psihoterapije vrednosti i ciljeva, kao i na modelovanju
Logika rada u našem pristupu može se uslovno osobina ličnosti, veština i ponašanja u cil-
podeliti na sledeće faze, koje čine glavne ose psi- ju njihove realizacije.
hoterapije u IKP-u: Osa trajanja terapije je data radi ilustracije
1. “Detoksikacija” psihe od aktuelnih obima rada u svakom od ovih pravaca, u različi
i potisnutih negativnih uticaja. Od ove tim fazama psihoterapije. Trajanje je uslovno
faze započinje proces terapije i ona na označeno, ali, generalno govoreći, korektno pri-
početku zauzima značajan deo rada, ali kazuje uspešnu dinamiku rada sa pacijentom bez
do kraja terapije potreba za njom nestaje, ozbiljnije patologije ličnosti.
Slika 3. Ose rada u integralnoj kauzalnoj psihoterapiji.
2
Ego ideal — termin koji je prvobitno koristio Frojd (S. Frojd, “Ego i Id”, “Psihologija mase i analiza Ega”) da označi ono što je
kasnije nazvao instancom Super-ego. Trenutno većina analitičara vidi Ego ideal kao skup funkcija u strukturi Super-ega koje pred-
stavljaju idealnu sliku Ega. Ego ideal je u svojoj suštini skup osobina ličnosti i parametara izgleda koje bi Ego želeo da poseduje.
3
Ego identitet — termin E. Eriksona koji označava celovitost ličnosti, identičnost i kontinuitet Ega.

3.2. Terapijske mete

y Predstave i simboli koji se manifestuju
Dve terapijske mete se u našem radu podrazume u govoru, snovima, simboldramskim moti
vaju: suočavanje sa potisnutom agresijom vima ili drugim tehnikama rada preko ima
i poboljšanje odnosa prema sebi. Ovaj izbor zasni- ginacija;
va se na empirijskim podacima, jer naše iskustvo y Manifestacije nesvesnog: omaške u govo-
pokazuje da rad u tom pravcu pomaže da se us- ru, pisanju, pogrešne radnje, zaboravljanje,
pešno reši velika većina problema sa kojima se snovi;
klijenti obraćaju, a nasuprot tome, bez rešavanja y Telesne manifestacije: simptomi bolesti,
problema u ovim oblastima psihoterapija traje telesne reakcije ili senzacije;
znatno duže i ne završava se uvek eliminisanjem y Misli i ponašanja koje pacijent navodi kao
uzroka problema. problematične ili koje terapeut vidi kao
U radu na uklanjanju zabrane agresije izdva- problematične.
jamo dva zadatka u okviru kojih pomažemo paci-
jentu da: 3.4. Metode dijagnostike i psihoterapije
y Postane svestan i detabuiše svoje agresivne Po našem mišljenju, velika većina uzroka psi-
impulse; holoških problema je nesvesna, te stoga u našoj
y Nauči da izražava i koristi energiju agre- školi vodeću ulogu ima psihodinamski pogled na
sivnog nagona za potrebe sopstvenog raz- dijagnostiku ličnosti, analiza materijala i korekci-
voja i samorealizacije. ja identifikovanih poremećaja.
Rad na poboljšanju odnosa prema sebi obu- Dijagnostički alat koji se koristi u našem
hvata: pristupu zasnovan je na psihoanalitičkim i jun-
y Prekodiranje ključnih negativnih iskustava govskim teorijama, kao i na prethodno opisa-
koja formiraju odnos prema sebi, tokom nom pogledu na uticaj sociokulturnih faktora
kojih se negativno iskustvo pretvara u pozi- na formiranje i funkcionisanje različitih delova
tivno putem psihičke prerade afekta koji se ličnosti.
u njemu sadrže; Kao psihoterapijski instrumentarij prime
y Smanjenje razlike između Ega i Ego ideala; njuje se jedinstvo sledećih metoda:
y Korekcija negativnih i ograničavajućih uve y Dubinska psihoterapija, konkretno —
renja o sebi i formiranje uverenja koja do- savremena psihoanaliza i jungijanska
prinose samorealizaciji; analiza, koja omogućava otkrivanje, is-
y Korekcija obrazaca ponašanja koji predstav- traživanje, analizu i korekciju uzroka men-
ljaju znake negativnog odnosa prema sebi talnih disfunkcija na osnovu rada sa sa-
i formiranje novih, harmoničnih obrazaca; držajem ličnog i kolektivnog nesvesnog.
y Jačanje Ega kroz razvoj veština samopos- y Tehnike neuromodelovanja koje omo-
matranja i mentalizacije, kao i savlada gućavaju ciljani rad sa afektivnim memo-
vanje tehnika za samostalnu regulaciju psi- rijskim strukturama kroz preradu nega-
hofizičkog stanja. tivnih emocija; identifikovanje i uklanjanje
Za ove terapijske mete detaljno smo razradili skrivenih uzroka psiholoških problema kroz
šeme rada korak po korak, bazirane na terapij tehnike direktnog dijaloga sa nesvesnim; ot-
skim alatima o kojima ćemo govoriti u nastavku. krivanje i uklanjanje negativnih i ograniča
vajućih uverenja, obrazaca ponašanja i mo
delovanje željenih; regulisanje raspoloženja
3.3. Tačke pristupa problemu i vitalnosti.
Polazeći od gore navedene teorije ličnosti i foku- y Katatimno-imaginativna psihoterapija
sirajući se na označene ose rada i terapijske mete, H. Lojnera (simboldrama), koja radi sa
koristimo metodu slobodno distribuisane pažnje intrapsihičkim konfliktima i drugim psi-
i tokom sesije otkrivamo materijal koji nam daje hološkim problemima putem unutrašnjih
različite ulazne tačke u problem: slika u “snu na javi”, koji se odvija u mašti
y Iskustvo: sećanja o kojima pacijent priča; pacijenta tokom simboldramskog motiva,
y Emocije koje ispoljava ili suzbija; uz podršku i prateće učešće psihoterapeuta.

Slika 4. Ulazne tačke u radu u integralnoj kauzalnoj psihoterapiji.
Kako i po kom principu se primenjuju ove 3.5. Indikacije, seting, standardi rada
metode? Osnovni okvir terapije je psihoana- Psihodinamski fokus predodređuje karakteris-
litički, tj. terapeut prati klijenta. Pri tome, kada tična pravila organizacije terapijskog procesa
se tokom sesije pojavi materijal koji treba prera- u psihodinamskim pravcima. U našem pristupu
diti pomoću tehnika neuromodelovanja, ili, ako
se praktikuje:
je preporučljivo, sprovesti motiv simboldrame,
y trajanje sesija za psihoterapeute početni-
terapeut inicira primenu neophodne tehnike, na-
ke — 1–1,5 sat, za iskusne — 50 minuta;
kon čega se vraća na praćenje klijenta po psiho-
y učestalost sesija u proseku jednom nedeljno;
analitičkoj metodi. Dakle, sa tehničke tačke gle
y sesije uživo ili onlajn u video režimu;
dišta, psihoterapijski proces u IKP-u je praćenje
y sedeći položaj pacijenta ili ređe ležeći na
klijentovog materijala u psihoanalitičkom ključu
kauču, obično tokom izvođenja simbol-
sa povremenim zaustavljanjima radi sprovođenja
dramskih motiva ili ako je potrebno produ-
tehnika neuromodelovanja ili simboldramskih
biti nivo regresije pacijenta.
motiva.
Terapijska pozicija je bliža klijentom usme
Efekat IKP-a zasnovan je na sinergiji napred-
nih tehnika neuromodelovanja, metoda rada sa renoj terapiji K. Rodžersa nego neutralnosti
imaginacijama u stanju transa i psihodinamskog “čistog ogledala” u psihoanalizi. To se odražava
pristupa. IKP otkriva i precizno uklanja žarišta u znatno empatičnijem položaju u poređenju sa
problema i vrši opštu integraciju psihe, što omo- klasičnom psihoanalizom, kao i aktivnoj upotre-
gućava pacijentu da brže dostigne psihološko bi tehnika pridruživanja.
blagostanje. Pored standardnih kriterijuma koji važe za
Način rada je dobro strukturisan. Za osnovni profesionalnu obuku psihoterapeuta, važna
krug problema sa kojima se klijenti javljaju raz- karakteristika i neophodan zahtev za psihološ-
vijeni su potporni programi rada, organizovani ku obuku terapeuta u našem pristupu je dobar
po sesijama, u proseku za 10 sesija. Ovi programi kontakt sa sopstvenim agresivnim impulsima
omogućavaju stručnjaku da drži vektor, razrađu- i prorađene zabrane osvešćivanja i izražavanja
je problem na sveobuhvatan način, koristeći ra- agresije. Ovo je neophodno za rad sa potisnutom
zličite ulazne tačke i identifikujući alate koji za agresijom kao terapijskom metom i neutralizaciju
klijenta najbolje funkcionišu. negativnih sociokulturnih uverenja.

Važan etički princip koji dopunjuje stan pomoću otkrivanja i uklanjanja njihovih uzroka
dardne etičke norme rada u psihološkom ukorenjenih u potisnutim iskustvima i struktu-
savetovan ju i psihoterapiji je pravilo da tera- ri ličnosti. Terapijske promene su nepovratne
peut ne dozvoli sebi da u terapijski prostor un- i trajne.
osi sopstvene normativno-vrednosne stavove. IKP pokazuje stabilno dobre rezultate u radu
Oslobađajući pacijenta od nekritički usvojenih sa depresijom, anksioznim poremećajima, stra-
sociokulturnih pravila, terapeut ne bi trebalo da hovima, emocionalnim sagorevanjem, hroničnim
ih zameni svojim vrednosnim stavovima, već da umorom, niskim i nestabilnim samopoštova
pomogne pacijentu da pronađe sopstvene. njem, egzistencijalnom krizom i krizom identite-
IKP je indikovan za upotrebu kod pacijenata ta, problemima u odnosima i seksualnoj sferi,
koji u anamnezi nemaju: psihosomatskim i drugim problemima.
y mentalnu retardaciju, Pristup je posebno dragocen za terapeute
y poremećaje autističnog spektra, početnike, jer im omogućava rad uz razume-
y poremećaje šizofrenog spektra i druge psi- vanje svakog narednog koraka i sa predvidivim
hotične poremećaje, ishodom. Zahvaljujući korišćenju čitavog skupa
y poremećaje upotrebe supstanci i poremeća- alata i različitih ulaznih tačaka u problem, tokom
je zavisnosti, terapije obično nema perioda zastoja, platoa ili
y neurokognitivne poremećaje. negativnih faza. Pacijent vidi napredak od sesije
do sesije, što mu omogućava da se zadrži na tera-
piji dok ne dobije nužni rezultat.
Zaključak Kao pravac daljeg razvoja IKP-a u bližoj buduć
U ovom radu predstavili smo teorijske osnove nosti vidimo:
integralne kauzalne psihoterapije, njene alate y teorijsko istraživanje i proširenje alata za
i metodološke principe. rad na jačanju snage ega, kao i za eduka
Filozofsku premisu našeg pristupa, iz koje ciju pacijenata o mentalizaciji i razvoju
proizilazi njegova terapijska logika, čini pret- emocionalne inteligencije. U tom pogledu,
postavka da je Sopstvo: čini nam se zanimljivom i perspektivnom
y centralni deo psihe koji sadrži sve potrebne saradnja sa srpskom školom O.L.I. Integra-
informacije za samorealizaciju ličnosti; tivna psihodinamska psihoterapija Nebojše
y kompas sa kojim osoba treba da uskladi Jovanovića, koji je razvio i više od 20 godi-
svoj životni put kako bi otkrila i ostvarila na uspešno primenjuje pristup zasnovan na
svoj životni smisao; isticanju osam osnovnih kompetencija za
y izvor kreativnosti i stvaralaštva. obradu i rad sa emocijama kao terapijskim
Osnovna ideja integralne kauzalne psihote metama [13];
rapije je sledeća: tamo gde su bile indukcije y proširenje alata za modelovanje novih oso-
društva, treba da bude Sopstvo. bina ličnosti i obrazaca ponašanja, između
Integralna kauzalna psihoterapija omoguća- ostalog za rad sa arhetipskim sadržajem
va kratkoročno rešavanje psiholoških problema psihe 
LITERATURA
1. Юнг К. Г. Человек и его символы. — М.: Институт общегуманитарных исследований, 2020. —
404 с.
2. Фрейд З. «Я» и «Оно». — М.: Эксмо-Пресс, 2023. — 160 с.
3. Фрейд З. Введение в психоанализ. — М.: АСТ, 2022. — 544 с.
4. Petrović N. Elementi međukultralne psihologije. — Beograd: Univerzitet u Beogradu, 2011. — 211 c.
5. Фрейд З. По ту сторону принципа удовольствия. — Харьков: Фолио, 2013. — 288 с.
6. Кернберг О. Агрессия при расстройствах личности и перверсиях. — М.: Класс, 2018. — 368 с.
7. Кляйн М. Развитие в психоанализе. — М.: Академический проект, 2001. — 512 с.

8. Гантрип Г. Шизоидные явления, объектные отношения и самость. — М.: Институт

общегуманитарных исследований, 2016. — 536 с.
9. Берн Э. Введение в Психиатрию и психоанализ для непосвященных. — М.: Бомбора, 2022. —
496 с.
10. Юнг К. Г. Синхрония: аказуальный объединяющий принцип. — М.: АСТ, 2010. — 352 с.
11. Короленко Ц. П., Дмитриева Н. В. Основные архетипы в классических юнгианских
и современных представлениях // Медицинская психология в России. — 2018. — T. 10,
№ 1. — C. 3. doi: 10.24411/2219–8245–2018–11030.
12. Popadić, D. (2021). Elementi socijalne psihologije. — Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog
fakulteta u Beogradu. — 372 s.
13. Jovanović N. Sposobnost za ljubav i rad. — Beograd: Beoknjiga, 2013. — 369 s.

RECENZIJE
Recenzije
R azrađeni „model u pet koraka” koji se pominje u članku

predstavljen je na međunarodnom psihološkom festivalu
„Psihološki kaleidoskop: nove tehnologije i prakse” 2022 (Tver),
a u ovoj fazi ga već koriste psiholozi praktičari u psihološkom
savetovanju za rad sa potisnutom agresijom, budući da je do-
kazao svoju delotvornost. Ovako visoka efikasnost metode us-
lovljena je činjenicom da jasno predstavljena struktura metode
omogućava kompetentno planiranje terapeutske seanse, rad sa
I. A. Bariljak problemom korak po korak, korišćenje alata za dovođenje kli-
Docent, dekan Fakulteta jenta do kvalitativno novog nivoa funkcionisanja.
za psihologiju FDBVU
„Tverski državni univerzitet“,
doktor psihologije
U opisu pristupa primećuje se dubina i sistematičnost prouča-

vanja integralnog modela ličnosti koja trpi uticaj nega-
tivnih i nekritički usvojenih sociokulturnih faktora, što je jasno
prikazano na slici 2. Važno je napomenuti da je prvi put jasno
prikazana struktura i funkcionisanje ličnosti između njenih
delova, s jedne strane, i između ličnosti i Sopstva, s druge strane.
Autor uvodi koncept „pozadinskog sociokulturnog okruže
nja“, što je, po našem mišljenju, inovativan i originalan pristup
proučavanju uticaja sociokulturnih faktora, izdvajajući ključne S. D. Gurijeva,
faktore i sekundarne. Profesor, šef katedre za socijalnu
Naučni članak J. Tora “Integralna kauzalna psihoterapija” psihologiju FDBVU «Državni
je inovativan istraživački rad i od velikog je interesa kako za univerzitet u Sankt Peterburgu»,
naučnu zajednicu u celini tako i za naučnike zainteresovane za doktor psihologije
ovu problematiku.
O vaj članak otkriva nove ideje psihologije ličnosti, a sadrži

i opis važnih aspekata psihološkog savetovanja i psiho-
terapije, povezujući na taj način teorijske i primenjene aspekte
psihološke nauke i prakse. Članak daje potpuno i višeslojno
obrazloženje metodologije i alata IKP-a, ujedno objašnjavajući
važnost integralnosti i kauzalnosti kao glavnih konstrukata ove
metode. Materijal ovog članka može biti interesantan širokom
spektru stručnjaka zainteresovanih za savremenu psihološku
O. V. Kuznjecova teoriju i psihoterapijsku praksu.
Edukator (trener) OPPL,
simboldramski terapeut, analitički
psiholog, doktor psihologije, Moskva

Recenzije
U prednosti pristupa spadaju terapijski alati različitog

spektra delovanja: za ciljani rad i otklanjanje problema
u kratkotrajnom radu, za duboke strukturne promene, kao i za
reintegraciju psihe. Jedna od glavnih snaga metode ogleda se
u prisustvu tehnika za modelovanje željenih stanja, verovanja
i ponašanja.
Vredan je pažnje detaljan metod rada sa potisnutom agresi-
jom pomenut u članku. Po mom mišljenju, ovaj pravac rada je
Rosa Šapić veoma perspektivan za lečenje depresije i mnogih drugih men-
Docent Visoke škole socijalnog talnih poremećaja.
rada (Beograd, Srbija), psihoterapeut, Rad je zasnovan na relevantnim i aktuelnim referencama
psihijatar, doktor medicinskih nauka i pokazuje opsežnost i temeljnost poznavanja rezultata prethod-
nih istraživanja odabrane teme.
J edinstvenost pristupa ogleda se u sistemskom pogledu na

model ličnosti kroz integraciju Jungovih ideja, Frojdove
klasične psihoanalitičke teorije i teorije objektnih odnosa. Model
ličnosti u ovom slučaju je predstavljen kao rezultat interakcije
između Sopstva i sociokulturnog okruženja.
Metodologija rada je dobro strukturisana i obuhvata opis
osa psihoterapije, terapijskih ciljeva, ulaznih tačaka za pristup
problemu, dijagnostičkih i psihoterapijskih alata, definisanje
terapijske pozicije, etičkih principa i kriterijuma za kvalifikaciju I. A. Zegdenizova
terapeuta. Psihoterapeut, psiholog,
Prednost ovog pristupa ogleda se u stabilnosti uspešnih re- psihoanalitičar, psihijatar, seksolog,
zultata u radu sa depresijom, anksioznim poremećajima, emo- akreditovani supervizor OPPL,
cionalnim sagorevanjem, egzistencijalnom krizom i krizom zamenik direktora za zdravstveni
identiteta, problemima u odnosima, seksualnom sferom, psiho- rad Centra za psihoterapiju
somatskim problemima. dr Jermakova, zamenik direktora za
naučni rad Instituta za savremenu
psihoterapiju i psihologiju
Ceo tekst recenzija možete pogledati na stranici

https://aipp.education/ikp/reviews

INTEGRALNA
KAUZALNA
PSIHOTERAPIJA:
KLIJENTSKI
SLUČAJEVI
Rad sa agresijom u lečenju

depresivnih i anksiozno-
depresivnih poremećaja
Jurij Tor
Psihoterapeut, magistar psihologije, osnivač i rektor Akademije za integralnu
psihodinamsku psihoterapiju, osnivač i predsednik Međunarodne asocijacije
za integralnu kauzalnu psihoterapiju, Beograd (Srbija)
E-mail: mail@aipp.education
Članak opisuje dva slučaja predstavljena na konferenciji “Prikaz slučajeva u psihoterapiji i psihološkom
savetovanju — 2022”. Cilj članka je da prezentuje mogućnosti lečenja depresivnih i anksiozno-depresivnih
poremećaja kroz psihoterapijski rad sa potisnutom agresijom.
DOI: 10.12731/casestudy_conf/march2022
Slučaj 1. Depresivni poremećaj sivnih simptoma nestao je krajem druge nedelje.

Raspoloženje se stabilizovalo, energija se vratila
Klinička slika pre početka terapije u normalu, pojavile su se ideje i planovi vezani
Žena, 39 godina. U trenutku obraćanja bila je već za profesionalnu realizaciju. Rana buđenja su se
2 godine na ambulantnom lečenju zbog depresije još uvek dešavala, ali više nisu bila praćena iskus
i za to vreme je uzimala antidepresive. Primećeno tvom anksioznosti. Tokom narednih meseci
je sniženo raspoloženje, usporen govor, opšta i ovaj simptom je nestao. U narednih šest mese-
fizička usporenost, slabost voljne sfere, manjak ci nakon psihoterapije, klijentkinja je potpuno
energije, rano buđenje sa uznemirujućim mislima prestala da uzima antidepresive. U vreme pisanja
i poteškoće sa uspavljivanjem. ovog materijala prošla je 1,5 godina od završetka
psihoterapije. Klijentkinjino stanje je stabilno.
Primenjene metode i ključne intervencije Nisu primećeni recidivi depresivnih simptoma.
Kombinacija grupne i individualne psihotera-
pije. Rad online u video režimu. Korišćene su
psihoan alitičke i sugestivne tehnike usmerene Slučaj 2. Anksiozno-depresivni poremećaj
na ukidanje zabrana osvešćivanja i izražavanja
Klinička slika pre početka terapije
agresije, metode katatimno-imaginativne psiho-
terapije, kao i tehnike psihokorekcije usmerene Žena, 19 godina. Žalila se na manjak volje i ener
na obradu traumatskog iskustva. gije, stanja nediferencirane anksioznosti i straha
Ukupno trajanje psihoterapije bilo je dve tokom kojih ne može da se bavi produktivnim
nedelje. Nedeljno su održavane dve dvočasovne aktivnostima, strah od početka profesionalnog
sesije grupne terapije u mini grupi i jedna dvoča života i izrazito nezadovoljstvo međuljudskom
sovna sesija individualne terapije. Ukupno su komunikacijom koju odlikuju neprirodnost, me-
održane 4 grupne i 2 individualne sesije. haničnost i nedostatak emocionalnog kontakta.
Rezultati Primenjene metode i ključne intervencije

Do kraja prve nedelje psihoterapije psihička Individualna psihoterapija je sprovođena jed-
i fizička usporenost je nestala. Ostatak depre- nom nedeljno u trajanju od 1,5 sata, online

u video režimu. Primenjen je psihoanalitički pris- razi negativna osećanja. Depresivni simptomi su
tup u kombinaciji sa katatimno-imaginativnom nakon toga potpuno nestali. Mesec dana kasnije
psihoterapijom i tehnikama psihokorekcije. klijentkinja je dobila svoj prvi posao.
Rezultati
Prvi prelomni momenat u terapiji dogodio se na Zaključci
15. sesiji, kada se tema agresije konkretizovala Eliminisanje psiholoških zabrana osvešćivanja
u materijalu, pojavljujući se u obliku crne tačke i izražavanja agresije može se smatrati kauzal-
koju je klijentkinja nazvala “slika jezgra, suš- nom nemedikamentoznom metodom lečenja
tine”. Prilikom rada sa ovom slikom po metodi psihogenih depresivnih poremećaja i depresivne
katatimno-imaginativne psihoterapije tačka se komponente anksiozno-depresivnih poremećaja.
pretvorila u velikog insekta agresivnog izgleda. Istovremeno, kod rada sa anksiozno-depresivnim
Klijentkinja je sebi dozvolila agresivnu interak poremećajima obično su potrebne dodatne psi-
ciju sa tom figurom. Nakon ove sesije isplivalo je hoterapijske intervencije kako bi se eliminisali
mnogo besa na ljude oko sebe, a rad sa potisnu- uzroci anksioznih simptoma.
tom agresijom označen je kao glavna terapij U radu sa potisnutom agresijom kod depre-
ska meta. U naredne dve nedelje značajno su se sivnih i anksiozno-depresivnih poremećaja
smanjili depresivni simptomi kod klijentkinje, pokazao se efikasnim integrativni pristup koji
počela je da se manifestuje volja. Klijentkinja se obuhvata skup terapijskih metoda usmerenih
odselila od roditelja i počela da pravi planove za na uklanjanje zabrana osvešćivanja i izraža-
zaposlenje. vanja agresije, kao i usvajanje zdravih obrazaca
Drugi prelomni momenat bio je vezan za upravljanja agresijom. U ove metode spadaju
početak rada na izražavanju agresivnih oseća psihoanalitičke i sugestivne tehnike, metode
nja (24. sesija). Nakon nekoliko sesija rada u tom katatimno-imaginativne psihoterapije, kao i teh-
pravcu, klijentkinja je mogla da dozvoli sebi da iz- nike psihokorekcije 
Ključne reči: potisnuta agresija; depresija; anksiozno-depresivni poremećaji; integralna kauzalna psihoterapija.

Psihodinamska psihoterapija
u dijagnostici i lečenju rodne
disforije
Jurij Tor
Psihoterapeut, magistar psihologije, osnivač i rektor Akademije za integralnu
psihodinamsku psihoterapiju, osnivač i predsednik Međunarodne asocijacije
za integralnu kauzalnu psihoterapiju, Beograd (Srbija)
E-mail: mail@aipp.education
U ovom radu predstavljen je slučaj rodne disforije korigovane pomoću integralne kauzalne psihoterapije (IKP).
Cilj rada je da pokaže važnost psihodinamske dijagnostike i terapijske mogućnosti IKP-a u radu sa pacijenti-
ma sa rodnom disforijom. Ovaj članak predstavlja skraćenu verziju potpunijeg prikaza slučaja, objavljenog
u časopisu “Medicina i farmacija usmerene na pacijenta”, Tom 1, № 2 (2023), https://doi.org/10.37489/2949-
1924-0011
Klinička slika do početka terapije Kao glavnu žalbu predstavio je unutrašnji kon
flikt između rastuće opsesivne želje da ga dru-
Dvadesetjednogodišnjak se obratio sa žalbama
gi prihvate u ženskom obličju, s jedne strane,
na simptome nespecifične rodne disforije i trans-
i osećaja krivice prema svojoj devojci, s druge
vestičnog poremećaja sa autoginefilijom (doživ-
strane. Takođe je izjavio da bi, ako bi morao da
ljaj seksualnog uzbuđenja prilikom zamišljanja
bira između ženskog i muškog pola, definitivno
sebe u ženskom obličju). Prema rečima pacijen-
više voleo da bude žena.
ta, prva manifestacija poremećaja dogodila se
u predškolskom uzrastu, kada je osetio snažnu
želju da proba žensku odeću i obuću. Prateći ovaj Primenjene metode i ključne intervencije
impuls, pacijent je iskusio stanje euforije, a zatim
U radu sa ovim slučajem primenjivan je praktično
strah da bi mogao biti uhvaćen i kažnjen, kao
ceo instrumentarij integralne kauzalne psihotera-
i veliku sramotu. Želja za nošenjem ženske odeće
pije. Na početku rada, fokus je bio na obradi trau-
i obuće s godinama je postala opsesivna i pratila matskih iskustava i radu sa samopoštovanjem
je pacijenta ceo život, sve do završetka psihotera i odnosom prema sebi, za šta su korišćene teh-
pije. nike neuromodelovanja i motivi simboldrame.
Pre nego što je zatražio psihološku pomoć, U srednjoj i završnoj fazi rada više smo radili sa
pacijent je dobio želju da se pokaže u ženskom identitetom i nesvesnim scenarijima, primenju-
obličju širokom krugu ljudi. Počeo je da se oblači jući psihoanalitički orijentisanu psihoterapiju
u žensku odeću u prisustvu prijatelja svoje de- i simboldramu. Psihoterapija je trajala 11 meseci,
vojke. Nakon toga, osetio je želju da ga čitavo seanse su održavane jednom nedeljno u trajanju
okruženje prihvati u ženskoj ulozi, da izlazi iz od 1,5 sata, online u video režimu.
kuće i ide na posao u ženskoj odeći. Zamolio je Tokom psihoterapije utvrđeno je da je
prijatelja da ga fotografiše u ženskoj odeći i obući, odnos roditelja prema pacijentu imao narci-
sa šminkom, a zatim da te fotografije objavi na soidnu prirodu. Omalovažavali su pacijen-
društvenoj mreži. U ovoj fazi, pacijent se obratio ta, gušili njegove pokušaje da pokaže svoju
za psihološku pomoć na nagovor svoje devojke. individualnost, često su se divili drugoj deci,

na koju je pacijent trebalo da se ugleda. Pret- porodični život, a žalbi vezanih za rodnu disforiju
postavili smo da pacijentova simptomatologija više nema.
predstavlja manifestaciju nesvesnog scenarija
čiji je cilj bio protest protiv roditelja, pokušaj da
im dokaže sopstvenu individualnost i vrednost, Zaključak
kako bi ga konačno primetili i prihvatili. Izbor Prepoznavanje etiologije simptoma rodne disfori-
simptoma može se objasniti pomoću nekoliko je i isključivanje uzroka koji su nekompatibilni
glavnih faktora: sa indikacijama za GAS (eng. gender-affirmation
y asocijacija između ženskog izgleda i roditelj surgery — operacija promene pola) predstavlja
skog divljenja, koja je mogla da se formira
ozbiljan dijagnostički zadatak. Među ovim uzro-
kod pacijenta u ranom detinjstvu, budući
cima su i neurotični konflikti koji se manifestuju
da je njegov otac otvoreno izražavao ljubav
u obliku rodne disforije. Ovaj faktor u etiologi-
i divljenje prema ćerkama iz prvog braka,
ji poremećaja teško je identifikovati ne samo
kao i usled činjenice da su se roditelji često
tokom dijagnostičkog intervjua, već i prilikom
divili deci pacijentovog uzrasta koja su nas-
posmatranja, kao i u nepsihodinamskoj psiho-
tupala na televizijskim plesnim takmičenji-
terapiji. Sprovedena analiza omogućila nam je da
ma i davali ih kao primer pacijentu;
utvrdimo važnost korišćenja psihodinamskog
y potreba da ga roditelji primete i da potvrdi
pristupa u identifikaciji i rešavanju ove vrste neu-
svoje postojanje kao zasebne ličnosti na
rotičnih konflikata.
takav način da roditelji više ne mogu to da
Mišljenja smo da psihodinamsku psihoterapiju
ignorišu;
y potreba da dobije emocionalnu reakciju od treba razmatrati kao važnu metodu dijagnostiko
emocionalno hladnih roditelja koji mu nisu vanja i lečenja pacijenata sa rodnom disforijom
davali pozitivno potkrepljenje i sklonost ka zbog njene sposobnosti da identifikuje neurotične
provokativnom ponašanju koja se usled konflikte u etiologiji rodne disforije i smanji rizik
toga razvila. od pogrešnih dijagnoza, što dovodi do nepotre-
Glavni terapijski cilj bio je omogućiti paci- bne primene invazivnih i nepovratnih medicin-
jentu da razume nesvesni scenario koji stoji iza skih postupaka za pacijente sa rodnom disforijom.
njegovih obrazaca transrodnog ponašanja. Trajanje, format i stepen učešća psihodinam-
Procena psihoterapijskih efekata izvršena je skih terapeuta u dijagnostici i lečenju rodne dis-
2,5 godine nakon završetka psihoterapije. Poka- forije zahtevaju dalja istraživanja. Smatramo da
zala je stabilnost postignutih rezultata. Odmah za značajno smanjenje rizika od greške kod di-
nakon završetka terapije pacijent je počeo da jagnostikovanja pacijenata sa rodnom disforijom
živi sa svojom devojkom i ubrzo su se venča- dijagnostički period u psihodinamskoj psihotera-
li. Pacijent je zadovoljan kako se odvija njegov piji mora trajati najmanje tri meseca 
Ključne reči: rodna disforija, transvestički poremećaj, psihodinamska psihoterapija, neurotični konflikt.
LITERATURA
1. American Psychiatric Association. Gender Dysphoria. Paraphilic disorders. In: American Psychiatric
Association. Diagnostic and statistical manual of mental disorders (DSM–5). 5th ed. Washington,
DC: American Psychiatric Association Publishing; 2013. p. 947–452, 702.
2. Guerra MP, Balaguer MG, Porras MG, Murillo FH, Izquierdo ES, Arino CM. Transsexuality: Tran-
sitions, detransitions, and regrets in Spain. Endocrinologia, Diabetes y Nutricion 2020; 67(9):
562–567.
3. E. Coleman and coauthors. Standards of Care for the Health of Transgender and Gender Diverse Peo-
ple, Version 8. International Journal of Transgender Health; doi: 10.1080/26895269.2022.2100644.
4. Bizic MR. Genital reconstruction in male-to-female gender confirmation surgery. Doctoral disserta-
tion; 2017. p. 148.

5. Bizic MR, Jeftovic M., Pusica S., Stojanovic B., Duisin D., Vujovic S., et al. Gender Dysphoria: Bioethical
Aspects of Medical Treatment. BioMed Research International 2018; 2018: 9652305.
6. Djordjevic ML, Bizic MR, Duisin D., Bouman M., Buncamper M. Reversal Surgery in Regretful Male-
to-Female Transsexuals After Sex Reassignment Surgery. J. Sex Med 2016; 13(6): 1000–1007.
7. Bustos V.; Bustos S.; Mascaro A., Del CG, Forte AJ, Ciudad, P. et al. Regret after Gender-affirmation
Surgery: A Systematic Review and Meta-analysis of Prevalence. Plastic and Reconstructive Surgery
2021; 9(3): 3477.
8. Vandenbussche E. Detransition-Related Needs and Support: A Cross-Sectional Online Survey. Jour-
nal of Homosexuality 2021; 1–19.
9. Sapic R. Theory and practice of Balint group training. Bijeljina: Univerzitet Bijelina; 2020. p. 143–105.
10. Otten H. Leading a Balint group. Moscow: Psyllabus; 2017. p. 196–55.
11. Frisen L., Soder O., Rydelius P. Dramatic increase of gender dysphoria in youth. Lakartidningen 2017.
12. D’Angelo R., Syrulnik E., Ayad S., Marchiano L., Kenny D., Clarke P. One Size Does Not Fit All: In Sup-
port of Psychotherapy for Gender Dysphoria. Archives of Sexual Behavior 2021; 50: 7–16.

Slučaj primene psihokorektivnih

tehnika integralne kauzalne
psihoterapije u lečenju
neurotične ekskorijacije
Pavel Ždanov
Doktor medicinskih nauka, psiholog, Moskva (Rusija)
E-mail: zhdanovpn1977@gmail.com
Cilj ovog članka je da se na primeru klijentskog oko 7 godina. Smatra da je takvo ponašanje samo
slučaja pokažu mogućnosti tehnika integralne loša navika. Primetio je vezu između izraženosti
kauzalne psihoterapije u korekciji neurotične eks impulsivnog ponašanja i nivoa stresa na poslu i u
korijacije. porodičnom životu.
Nije se obraćao psihologu u vezi sa ovim
poremećajem. Po savetu dermatologa, lokalno
Kratak opis poremećaja primenjuje masti i flastere koji sprečavaju
Neurotična ekskorijacija (dermatilomanija) je oštećenje. Snažni napori i uverenje o neracional-
opsesivno ponašanje koje spada u kompulsivne nosti ovakvog ponašanja pomažu mu kratkotraj
poremećaje i praćeno je guljenjem ili kidanjem no.
sopstvene kože i njenim vidljivim oštećenjem.
Poremećaj ekskorijacije klasifikuje se kao opse-
sivno-kompulsivni poremećaj pod šifrom F42 Primenjene metode
u MKB-10. Terapija je sprovođena online preko platforme
Prema nekim studijama, ekskorijacija je Skype. Nakon upoznavanja i uvodnog razgovora,
povezana sa psihološkim traumama u detinj klijentu je predložena regulacija poremećaja eks
stvu. Među faktorima koji provociraju razvoj korijacije pomoću tehnika psihokorekcije.
poremećaja česte su stresne situacije, negativne U prvoj fazi je primenjena tehnika neuromo
emocije, osećaj krivice i drugo. Pacijent nije delovanja stanja ličnosti, koja se ogleda u verbali
u stanju da kontroliše svoje ponašanje. Izuzetno zaciji problematičnih i željenih stanja sa paralel-
je teško izboriti se sa problemom samostalno. nim zadejstvovanjem prstiju ruku u određenom
redosledu. U procesu izvođenja ove tehnike, kli-
jent je imao uvid u obliku vizuelne slike, praćen
Anamneza vegetativnim reakcijama tela umerenog inten-
Klijent je muškarac star 49 godina, radi kao ziteta. Slika je predstavljala sitnog, naboranog
državni službenik, obratio se radi poboljšanja starca sa crnim plaštom, šeširom i dugim nokti-
odnosa sa suprugom. ma. Izazivala je averziju. Klijent je objasnio da ga
Tokom uvodnog razgovora, terapeut je obra- je subjektivno upravo ova slika terala da impul-
tio pažnju na povremene karakteristične pokrete sivno povređuje kožu prstiju.
prstiju kod klijenta, u vidu kidanja i guljenja U nastavku, terapeut je odlučio da primeni
kože vrhova prstiju oko noktiju. Objektivno su tehniku transformacije slike kako bi, koristeći
primećeni defekti kože, ljuštenje kože prstiju tehniku pregovora i dogovora sa figurom koja se
i sveže kraste zarastajućih erozija. Klijent je pojas- pojavila, integrisao psihički sadržaj koji je ta figu-
nio da su se takvi opsesivni pokreti pojavili pre ra predstavljala.

Ključne intervencije u datoj tehnici Klijent: Znate, taj lik je sada ušao u mene
Terapeut: Možete li da pitate tog starca zašto i osećam toplinu u grudima.
Vas tera da gulite kožu? Psihokorektivni rad je trajao oko 20 minuta.
Klijent: Starac ćuti, okrenuo mi je leđa. Ne želi
da priča.
Rezultati
Terapeut: Zamolite tu figuru da pokaže svoju
pravu prirodu. Za samo jednu sesiju korigovano je abnormal-
Klijent: Starac se pretvara u mladog mom- no ponašanje sa potvrđenim trajnim rezultatom
ka. (Iznenađeno) To je junak iz bajke! u narednih 6 meseci. Tokom prve 3 nedelje nakon
Terapeut: Pitajte tog junaka zašto Vas tera da korektivnog rada, klijent je primetio potpunu
gulite sebi kožu? kontrolu nad impulsivnom željom za guljenjem
Klijent: Junak kaže da je samo tako mogao da kože. U trenucima kada se javljala impulsivna
skrene pažnju na sebe. želja, masirao je sebi jagodice prstiju. Tokom
Terapeut: A šta će mu Vaša pažnja? Šta želi da vremena, primetio je smanjenje učestalosti i im-
Vam kaže? perativne snage želje za ekskorijacijom. Takođe,
Klijent: Kaže da ne radim ono za šta sam pre- prema klijentovim rečima, svesno je počeo da
dodređen. Da je već odavno vreme da napustim planira promenu sfere delatnosti.
ovaj posao i počnem da radim ono što stvarno Mesec dana kasnije, klijent je primetio pot-
volim. I kaže da ga ne čujem. puno odsustvo abnormalnog ponašanja. Nakon
Terapeut: A šta Vi mislite o tome? 3 i 6 meseci, rezultat korekcije je stabilan. Koz-
Klijent: Da, iskreno govoreći, to je istina. Već metička svojstva kože prstiju su se u potpunosti
nekoliko godina razmišljam o sticanju druge pro- regenerisala.
fesije, ali nikako ne mogu da se odlučim. Nakon ove sesije, klijent je prošao kratkotraj
Terapeut: Dobro. Pitajte tu figuru kako bi mo- nu terapiju od 12 sesija u roku od 3 meseca u cilju
gla drugačije da Vas na to podseća? poboljšanja odnosa sa partnerkom.
Klijent: Figura kaže da mi savetuje da masiram
jagodice prstiju nekoliko puta dnevno. S jedne
strane, to će stimulisati mozak, a sa druge, to će Zaključci
biti podsetnik da treba da promenim sferu delat- Psihokorektivne tehnike koje se koriste u in-
nosti na neku interesantniju. tegralnoj kauzalnoj psihoterapiji mogu biti
Terapeut: Pitajte figuru, ako budete pravili prilično efikasne kod nekih kompulsivnih
praktične korake ka promeni sfere delatnosti, poremećaja kao što je neurotična ekskorijacija.
da li će prestati da Vam daje impulse za samopo Ove tehnike ne zahtevaju dugotrajnu terapiju,
vređivanje? a terapijski efekat je stabilan. Efikasnost ovih
Klijent: Da, štaviše, figura kaže da će mi tehnika ukazuje na uticaj na dubinske strukture
pomagati u svemu. Ja to mogu. ljudske psihe. Ove tehnike se mogu preporučiti
Terapeut: Da li možete sa tom figurom da sklo- za upotrebu stručnjacima u različitim modalite-
pite dogovor? tima psihoterapije 
Ključne reči: psihokorekcija neurotične ekskorijacije, dermatilomanija, integralna kauzalna psihoterapija.
LITERATURA
1. Смулевич А. Б., (2014). Лекции по психосоматике. Медицинское информационное агенство.
Москва.
2. Бутов Ю. С., Скрипкин Ю. К., Иванов О. Л., (2013). Дерматовенерология. Национальное
руководство. ГЭОТАР-Медиа. Москва.
3. Терентьева М. А., (2007). Невротические экскорации в рамках психических
расстройств (клиника, патопсихология, терапия): диссертация кандидата медицинских
наук: 14.00.18

Efekti primene tehnike

transformacije i integracije
iskustva tokom obuke
i u radu sa klijentima
Aleksej Čalij
Lekar, psiholog, Moskva (Rusija )
E-mail: alekseychalyy@yandex.ru
Cilj ovog članka je da pokaže terapijski potenci- U to vreme, u okviru edukacije na Akademiji
jal tehnika psihokorekcije u integralnoj kauzalnoj IPP, radili smo korektivnu tehniku TII (transfor-
psihoterapiji u toku vežbi na edukaciji i u radu sa macija i integracija iskustva) i odlučio sam da is-
klijentima. probam ovu tehniku u cilju obrade emocija koji-
ma sam bio preplavljen usled opisanog iskustva.
Suština tehnike TII je u tome što vam omoguća-
Slučaj 1. Terapijski efekat tehnike va da se u mislima vratite na teško emocionalno
transformacije i integracije iskustva (TII) iskustvo i da kroz verbalnu reakciju i ponovno
za edukante u procesu obuke mentalno proživljavanje te epizode u potpunosti
Ovaj slučaj opisuje kako sam, savladavajući tehni- obradite čitav negativni emocionalni naboj, kao
ku TII u toku obuke u mini grupama utroje, uspeo i da postavite temelje za novi, adaptivniji obrazac
da neutrališem negativne psihofizičke posledice ponašanja u sličnim situacijama.
konfliktne situacije na poslu, kao i da značajno Tokom izvođenja tehnike uspeo sam da u pot-
poboljšam odnose sa određenim tipom kolega punosti odreagujem svu agresiju koju je kod
koji su ranije za mene bili veoma stresni. mene izazvao konflikt sa M., osetio sam izrazito
Imao sam konfliktni odnos sa kolegom M. psihičko i fizičko olakšanje i po prvi put tih dana
koju nije krasila taktičnost i suzdržanost i nije bio sam u stanju da se nasmejem. Nakon završet-
pazila kako se izražava. Moja reakcija na nju je ka tehnike, pritisak i puls su se vratili u normalu
uvek bila razdražljivo-izbegavajuća, jer se kontakt do večeri.
sa njom završavao njenim snishodljivim smehom Sutradan, kada sam sreo M., moja osećanja
ili pogrdnim komentarima. Takvo ponašanje je prema njoj su bila neutralna. Tokom narednih
demonstrirala prema svim članova našeg tima. meseci prestali su njeni napadi na mene, a neke
Godinu i po dana bio sam prinuđen da kontakti- od njenih ispada sam počeo da doživljavam sa
ram sa M. oko 2–3 puta nedeljno, i svaki put se dozom ironije i smeha. Sada mi se čini kao prazna
komunikacija završavala ili konfliktom, ili lošim i nesrećna žena, iako je ranije kod mene izaziva-
raspoloženjem tokom čitavog dana. la jaku antipatiju. Zahvaljujući radu sa tehnikom
Pomenuti incident dogodio se pre oko 4–5 TII, nešto se promenilo ne samo u obradi te kon
meseci, prilikom čega mi je javno upućena psov- kretne situacije, već i, čini mi se, generalno u mom
ka. Tada nisam uspeo da odreagujem emocije reagovanju na takvo ponašanje ljudi. Pošto ona
koje su se pojavile i narednih dana sam bio u ne- nije jedina agresivna žena na poslu, imao sam
prijatnom psihofizičkom stanju. Tokom ovog priliku da posmatram svoje reakcije na druge ko-
perioda krvni pritisak mi je bio povišen, oko leginice koje su ranije kod mene izazivale slične
140/90, a puls je bio za 20 otkucaja viši od nor- emocije kao M. Sada ove koleginice koje su mi
malnog. ranije izazivale neprijatnost, na primer, K., mogu

čak da potapšem po ramenu i pitam “Kako si?”, TII, ali da to uradi na konstruktivan način. Radi-
iako mi je ranije sama njena pojava u hodniku lo se o odbrani njegovih ličnih granica u odnosu
izazivala stres. sa kupcem. Kao rezultat toga, A. je uspeo direk
tno da razgovara sa kupcem o onome što mu ne
odgovara u njihovom odnosu i što mu izaziva
Slučaj 2. Primena tehnika transformacije burnu emocionalnu reakciju. Kupac je priznao
i integracije iskustva u praksi sa klijentima svoju grešku, izvinio se, ponudio A. da ga počasti
Klijent A. došao je na seansu preplavljen afektom, ručkom.
a razlog tome je bila neprijatna epizoda sa naruči- A. je bio veoma zadovoljan sobom i rezulta-
ocem njegovih usluga na poslovnom sastanku, tom svog razgovora sa kupcem i rekao je da je
tokom kojeg je naručilac dao netaktičnu izjavu „konačno uspeo da zatvori geštalt“, napominjući
o A., čime ga je javno ponizio. da mu, da nije bilo našeg rada uz pomoć teh-
Predložio sam A. da uradimo tehniku TII za nike TII, ne bi palo na pamet da na ovaj način
epizodu sastanka sa kupcem koju mi je opisao. razgovara sa kupcem. Tokom narednih mesec
Tokom izvođenja tehnike, klijent je uspeo da dana, A. je dostigao međusobno razumevanje sa
izrazi i odgreaguje emocije koje je ovo iskustvo ovim kupcem i razvili su topliji odnos.
u njemu izazvalo. Posle tehnike TII, još uvek je
bio u stanju emotivnog uzbuđenja, ali sada je već
bio radostan i nasmejan. Zaključak
Nakon tehnike TII, predložio sam A. da Prikazani slučajevi nam dozvoljavaju da govori-
odradimo simboldramski motiv „Olujni oblak” mo o velikom terapijskom potencijalu psihoko-
koji odlično pomaže u kanalisanju agresije. rektivnih tehnika koje se koriste u integralnoj
Međutim, izgleda da je klijent uspeo da obra- kauzalnoj psihoterapiji, ne samo za klijente,
di svu agresiju u vezi sa situacijom sa kupcem već i za same edukante, prilikom učenja tehni-
tokom tehnike TII, pošto do grmljavine u mo- ka i vežbanja utroje. Među terapijskim efektima
tivu nije došlo, već se prepustio stanju blaženstva tehnike TII može se istaći njena sposobnost da
u kojem je video mirne predele, paperjaste bele u potpunosti obradi negativne afekte vezane za
oblake, vedro letnje popodne, pronašao drvo iz konkretna životna iskustva, kao i da formira nove
detinjstva, udubio se u opis lišća, kore i svog sela, obrasce ponašanja koji omogućavaju klijenti-
izrazio nostalgiju za dedom. Nakon izlaska iz ma da se ponašaju konstruktivnije i adaptivnije
motiva bio je apsolutno smiren, što ga je izuzet- u sličnim situacijama u budućnosti. U prednosti
no iznenadilo. ove tehnike takođe spada i jasna struktura u ko-
Dva dana nakon pomenute seanse, A. mi je racima, mogućnost primene u bilo kom modali
pisao da ima želju da ostvari fantazije vezane za tetu i kod iskustva bilo koje vrste, kao i predvidiv
svog kupca koje je verbalizovao tokom tehnike pozitivan rezultat za klijenta 
Ključne reči: tehnika transformacije i integracije iskustva, integralna kauzalna psihoterapija.

IKP: tehnike neuromodelovanja

i imaginativne psihoterapije
u korekciji anksioznih stanja
Olga Samojljuk
Psiholog, Sankt Peterburg (Rusija)
E-mail: osamoyluk@mail.ru
Cilj ovog članka je da na primeru realnog slučaja istraživanja problema, u osnovi anksioznosti ot-
pokaže terapijske mogućnosti integralne kauzalne kriveni su sledeći konflikti:
psihoterapije za studente u toku nastavne prakse. 1. Prilikom istraživanja impulsivnosti i ne-
Slučaj opisan u nastavku je uzet iz prakse eduka- adaptivnog reagovanja na kritiku ili
nata Akademije IPP u toku edukacije i uvežba- emocionalni ton otkrivena je potisnuta
vanja tehnika na njihovim stvarnim problemima. agresija, koja je zbog nemogućnosti iz-
Opisani nastavni i istraživački proces obuhvata ražavanja prešla u osećaj krivice. Nakon
period od marta 2022. do januara 2023. Učesni- spoznaje osećanja krivice i promene sta-
ci procesa su bili edukanti programa IDP koji već va prema događajima koji su ga izazvali,
imaju znanja i iskustvo rada u oblasti psihotera- kao i primene tehnike obrade negativnog
pije. Tokom vežbanja, radilo se na istraživanju iskustva, agresivnost klijenta se smanjila,
stvarnih osećanja i iskustva klijenta, proceni nji- postalo mu je lakše da iskaže svoja oseća
hovog uticaja na stanje ličnosti na skali intenziteta nja, a počeo je i adaptivnije da odgovara
ispoljavanja emocija, vraćanju u iskustvo koje ih na emocije drugih ljudi.
je moglo izazvati, rekonstrukciji i analizi sećanja iz 2. Prilikom istraživanja anksioznosti tokom
prošlosti kako bi se postigla celovitost, završenost javnog nastupa, pokazalo se da u tim
istih i eliminisala negativna emocionalna sta trenucima doživljava strah od osećaja bez-
nja [1], razvoju emocionalnih kompetencija [2]. načajnosti svog izlaganja, njegove beskoris-
nosti, oseća se krivim za to što ovde i sada
„zauzima nečije mesto i pažnju“ i, stoga, kao
Klijentski slučaj da žuri da ih oslobodi drugima, obezvređu-
Klijent starosti 55 godina. Jedan od njegovih jući sve što je sam uradio, zanemarujući
ličnih problema bila je povećana anksioznost, svoja dostignuća. Zato se dve odvija brzo,
koja se manifestovala tokom komunikacije sa nespretno, govornik postaje nezadovoljan
ljudima i izražavala se u ubrzanosti, užurbanos- rezultatima izlaganja, a zatim i činjenicom
ti i, usled toga, nerazgovetnosti govora, neadap- da govor nema očekivani efekat na ciljnu
tivnom ponašanju u slučaju socijalnog stresa. grupu i, usled toga, ne donosi zadovoljstvo.
Klijent je imao ovaj problem od ranog detinjstva, Želi da sve prikaže u najboljem svetlu, ali
iako nije mogao da se seti konkretnog traumat- upada u samoobezvređivanje.
skog iskustva. Rad sa negativnim emocijama i stanjem koje
Kao željeni cilj rada klijent je označio smanje izaziva užurbanost, ubrzanost u govoru odvijao
nje negativnih emocija kao što su impulsivnost se kako u atmosferi podrške prilikom vežbanja
i povećana anksioznost izražena kroz nervozu, u mini grupama utroje, tako i samostalno, u pi
brzinu govora, neadaptivno ponašanje. Traganje sanom obliku. U radu su primenjene tehnike
za izvorom unutrašnjeg konflikta vršeno je kroz neuromodelovanja i korekcije ličnosti za eli-
prateći dijalog, slobodne asocijacije. U procesu minisanje negativnog stanja i usvajanje pozi-

tivnog emocionalnog iskustva, posebno tehnike i kolege i edukatori. Sam klijent je primetio unu
integracije iskustva i transformacije slika. trašnje promene koje mu omogućavaju da os-
Rad je dopunjen simboldramskim motivima tane suzdržaniji u društvenoj interakciji, kao
koji omogućavaju da se „na scenu“ u vidu zamiš i promenu ponašanja na adaptivnije.
ljenih slika izvuče iskustvo neuspeha iz prošlosti,
kako bi se „odigrala“ različita alternativna rešenja
problema i kako bi se u proceduralnoj memori- Zaključak
ji, kao i u odgovarajućim neuronskim mrežama, Spoj tehnika neuromodelovanja i korekcije emo-
kroz čula, na afektivnom i telesnom nivou, fiksirao cionalnih stanja u sprezi sa psihoanalitičkim pris-
očekivani osećaj ponosa na sopstveni uspeh [3]. tupom, prilikom savetovanja klijenta u sigurnom
psihoterapijskom ambijentu, pokazao se kao
efikasna terapijska kombinacija za postizanje
Rezultati stabilnog sniženja anksioznosti i ujednačavanja
Vidljive promene su usledile posle nekoliko tempa govora usled povećanja samopouzdanja
meseci rada, pozitivne rezultate zabeležile su i smanjenja impulsivnosti 
Ključne reči: osećanje krivice, potisnuta agresija, socijalna anksioznost.
LITERATURA
1. Дмитриева Н. Б. Психология здоровья личности. Учебное пособие для студентов. Казань.
2010.
2. Йованович Небойша. «Работа с базовыми эмоциональными компетенциями в О.Л.И.
интегративной психодинамической психотерапии». Грани психотерапии, 2023, №1(03).
3. Харальд Ульмана, Андреа Фридихс-Дахале, Вальтраут Бауэр-Нойштедтер, Ульрике Линке-
Штильгер. Кататимно-имагинативная психотерапия (КИП). — Когито-центр, — Москва, —
2022.

Primena psihokorektivnih tehnika

integralne kauzalne psihoterapije
u radu sa partnerskim odnosima
i patološkim tugovanjem
Elena Ševcova
Psiholog, Sevastopolj (Rusija)
E-mail: shevtsova2008@yandex.ru
Cilj ovog članka je da na primeru klijentskih Slučaj 2

slučajeva pokaže mogućnosti tehnika integralne Klijentkinja je mlada devojka, zovimo je Irina,
psihodinamske psihoterapije za harmonizaci- koja je u patološkoj vezi sa mladićem. To joj je
ju partnerskih odnosa i pomoć kod patološkog prva ozbiljna veza i prvo seksualno iskustvo. Ali
tugovanja. taj odnos joj ne donosi radost, naprotiv. Irinini
roditelji su insistirali na terapiji, jer je devojka već
počela da ima zdravstvenih problema. Pristala je
Slučaj 1 na terapiju i revnosno je dolazila na seanse, radeći
Obratila mi se žena čiji se problem ogledao u ne- sve zadatke. Na jednoj od seansi radile smo teh-
mogućnosti da ostvari dugotrajnu vezu. Sa svim niku “Dvorana sa tronom”2. Posle toga, Irininom
muškarcima njena veza se razvijala po istom iznenađenju i radosti nije bilo kraja, videla je sebe
scenariju: poznanstvo — romantični period — odvojeno od svog “voljenog” i to joj je donelo ve-
traženje mana u partneru — rastanak. Klijentki liko olakšanje. Uspela je da uvidi destruktivnost
nja, zovimo je Svetlana, proučavala je porodične tog odnosa. Rezultat terapije bio je prekid pa-
konstelacije, tražeći razlog u sebi, koristeći gotove toloških odnosa, povratak normalnom životu,
video snimke poznatih psihologa, ali se scenario jasno razumevanje kakvog partnera želi da vidi
nije menjao. pored sebe.
U terapiji smo, između ostalih metoda, ko-
ristili tehniku transformacije i integracije iskus-
tva (TII)1, tokom koje smo došli do negativnog Slučaj 3
iskustva sa očinskom figurom. Kao rezultat Na konsultaciju se javila žena, zovimo je Aljo
ovog rada, uspela je da okonča inertan odnos sa na, u čijem se životu godinu dana ranije do-
muškarcem koji nije želeo nikakvu drugu vezu godio tragični događaj usled kojeg je izgubila
osim seksualne, i upoznala je odgovarajućeg voljenu osobu. Proces tugovanja se odužio
partnera. Klijentkinja je sa iznenađenjem prime- i sprečavao je klijentkinju da se vrati normal-
tila da je gotovo odmah upoznala čoveka koji je nom životu. Predložila sam klijentkinji da
bio spreman za dugotrajnu, ozbiljnu vezu i da je uradimo tehniku “Arhetipski dar”3. Klijentkinja
sama bila spremna da prihvati tog čoveka sa svim je imala potrebu da nauči da se sa sarkazmom
njegovim osobinama. odnosi prema onome što joj se događa. Po ovu
1
Tehnika transformacije i integracije iskustva omogućava da se kroz ponovno mentalno proživljavanje u potpunosti obradi ce-
lokupni negativni emocionalni naboj određene životne epizode, kao i da se formira novi model ponašanja u takvim situacijama.
2
Tehnika „Dvorana sa tronom“ pomaže da se putem smeštanja u simboličnu situaciju bračnog partnerstva nesvesno utvrdi
koliko klijentu određena osoba odgovara kao životni partner.
3
Tehnika „Arhetipski dar“ omogućava modelovanje klijentove željene osobine ličnosti ili ponašanja tako što će ga primiti kao
poklon od junaka iz sveta kulture (obično mitskog, književnog ili filmskog) koji ga poseduje.

sposobnost otišli smo kod Faine Georgijevne Zaključak

Ranjevske (ruska i sovjetska glumica — prim. Prikazani primeri nisu jedini slučajevi u mojoj
prev.). Primena ove tehnike imala je značajan praksi kada primena tehnika psihokorekcije
terapijski efekat. Odmah nakon konsultacije, i neuromodelovanja u integralnoj kauzalnoj psi-
Aljona je otišla kod frizera, ubrzo je otputovala hoterapiji dovodi do veoma pozitivnih rezultata
na ekskurziju u drugi grad, počela da komuni- za veoma kratko vreme. Istovremeno, ove tehnike
cira sa kolegama na poslu i na druge načine is- se lako primenjuju u praksi. Po mom mišljenju,
poljava društvenu aktivnost. mogu se preporučiti kao dopuna psihoterapij
skom arsenalu stručnjaka bilo kog modaliteta 
Ključne reči: psihokorekcija, partnerski odnosi, patološko tugovanje.

Tehnika neuromodelovanja stanja

u kratkoročnom psihološkom
savetovanju, klijentski slučaj
Oksana Jablokova
Psiholog, Stari Oskol (Rusija)
E-mail: yablokova72@mail.ru
Pomoć je potražila mlada žena Ekaterina (ime je iz- i malo se opustila, iako je na samom početku se-
menjeno), starosti 26 godina. Problem zbog kog se anse rekla da je skeptična prema psihologiji. Kada
obratila sastojao se u tome što je za 5 godina 3 puta je došla na sledeću konsultaciju, prva rečenica ko-
promenila posao. Brinulo je to što kada dođe na jom je započela razgovor je bila: „Ne znam kako
novi posao, sve joj odgovara, ali nakon nekog vre- ovo funkcioniše, ali nisam više razmišljala o ljut-
mena se ispostavlja da ništa nije onako kako je zam- nji i cela nedelja je protekla dobro“.
išljala. Ispričala je da joj je prvi posao, kao i fakultet Kao rezultat rada, nivo emocionalnog stresa je
koji je nedavno završila, izabrala majka. Majka je smanjen. Klijentkinja je dozvolila sebi da pove
zaposlila kao sekretaricu u srednjoj školi. Neophod- ruje da je psihologija nauka koja može doneti
nost da u tom svojstvu pere posuđe klijentkinja je pozitivne rezultate i promeniti kvalitet života.
doživela kao poniženje. Međutim, majka nije mogla Počela je otvorenije da razgovara o različitim as-
da razume razlog nezadovoljstva i savetovala je da pektima svog života i radi na međuljudskim od-
naprosto ne obraća pažnju. Okolnosti su se na sličan nosima, uverenjima i obrascima formiranim pod
način razvijale i u drugim organizacijama, odakle je uticajem majke.
klijentkinja bila primorana da ode. U vezi sa ovim Tehnika neuromodelovanja stanja korišćena
i mnogim drugim događajima, nagomilali su se jak je na prvoj seansi, dok terapijski savez još nije
bes i ozlojeđenost na majku. bio formiran, ali je čak i u takvim uslovima dala
Iako je ovo bila prva konsultacija sa klijentki pozitivan rezultat. Pored toga, nije završena mak-
njom, rizikovala sam i odlučila da radim sa kli- simalnom pozitivnom ocenom +10.
jentkinjinim afektivno nabijenim odnosom pre- Po našem mišljenju, pored efikasnosti, pred-
ma majci koristeći tehniku neuromodelovanja nost tehnike neuromodelovanja stanja je u tome
stanja. Tokom izvođenja tehnike došle smo samo što za dobijanje pozitivnog rezultata nije potreb-
do ocene +7. Klijentkinja je odbila da nastavi, no čekati da se formira čvrst terapijski savez, što
rekavši da joj je taj rezultat dovoljan. nam omogućava da je koristimo već na prvoj se-
Već tokom izvođenja tehnike klijentkinja se ansi za regulisanje emocionalnih stanja klijenata
osetila bolje, kao da joj je teret pao sa ramena i rad sa drugim problemima 
Kljućne reči: tehnika neuromodelovanja stanja, kratkoročno psihološko savetovanje.

AKADEMIJA ZA INTEGRALNU PSIHODINAMSKU PSIHOTERAPIJU je rusko-srpska škola psi-
hoterapije i neuromodelovanja ličnosti koja daje dubinska i sistemska znanja i sve neophodne
praktične veštine za uspešan rad u oblasti psihoterapije i psihološkog savetovanja.
Mi smo licencirani ruski centar za sticanje dodatnog stručnog obrazovanja. Dozvola za obavljanje obra-
zovne delatnosti (licenca) № Л035-01298-77/00624104.
U našem centru možete se edukovati za savremene metode psihoterapije, kao i za naš psihoterapijski
pristup — integralnu kauzalnu psihoterapiju. Sa nama psiholozi početnici brzo započinju praksu i posta-
ju traženi stručnjaci, a iskusni psiholozi otkrivaju nove dimenzije profesije.
ODLIKE NAŠE ŠKOLE

; Moćna multimodalna psihoterapija sa različitim ulaznim tačkama za pristup problemu;
; Efikasne autorske tehnike rada sa agresijom i samopoštovanjem;
; Mogućnost prakse pod supervizijom već nakon 2 meseca obuke;
; Edukatori su iskusni psihoterapeuti, spadaju u vodeće stručnjake u svojoj oblasti;
; Savremeni načini obuke, zasnovani na slučajevima, demonstracijama, modelovanju tipičnih situacija
i usvajanju znanja na nivou veština;
; Neograničen pristup snimcima svih održanih predavanja;
; Brojne studentske aktivnosti uz toplu podršku edukatora i kolega sa edukacije;
; Mogućnost za profesionalni razvoj u međunarodnoj evropskoj zajednici psihologa koji govore ruski
ili srpski jezik.
Od 2022. godine Akademija IPP je jedan od organizatora međunarodnih naučno-praktičnih konferencija

“Prikaz slučajeva u psihoterapiji i psihološkom savetovanju” https://rs.aipp.education/conference.
Od 2022. godine izdajemo stručni časopis “Aspekti psihoterapije” https://rs.aipp.education/journal.
Akademija IPP ima partnerske sporazumne odnose i ostvaruje saradnju u oblasti obrazovanja i nauke sa
krupnim univerzitetima u Rusiji, među kojima su: Nacionalni istraživački državni univerzitet u Saratovu
“N.G. Černiševski”, Državni univerzitet u Tveru, Državni medicinski univerzitet u Jaroslavlju, Državni
univerzitet u Kabardino-Balkariji.
Pozivamo vas da se upoznate sa Akademijom IPP na našem zvaničnom sajtu

https://rs.aipp.education
INTEGRALNA
KAUZALNA
PSIHOTERAPIJA
EDUKATIVNI PROGRAM
rs.aipp.education/ikp

Integralna Kauzalna Psihoterapija Modalitet I Klijentski Slučajevi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Integralna Kauzalna Psihoterapija Modalitet I Klijentski Slučajevi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INTEGRALNA

ISSN 2782-6708 SPECIJALNO IZDANJE br. 2 (04) 2023

„Aspekti psihoterapije” je klinički orijentisan stručni časopis o psihoterapiji i psi-

Akademija za Integralnu Psihodinamsku MAIKP, Međunarodna Asocijacija za Integralnu

Časopis sa otvorenim pristupom. Registrovan u Nacionalnom centru ISSN Ruske Federacije.

Pitanja, primedbe i sugestije možete uputiti na mail: journal@aipp.education

INTEGRALNA KAUZALNA PSIHOTERAPIJA: TEORIJSKE OSNOVE

INTEGRALNA KAUZALNA PSIHOTERAPIJA: KLIJENTSKI SLUČAJEVI

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 1

S poštovanjem i nadom u vaše interesovanje,

Psihoterapeut, magistar psihologije, osnivač i rektor Akademije za in-

2 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

Slika 1. Ilustracija razvoja Sopstva u uslovima kada je ličnost u harmoniji

4 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

Termin “kauzalna” (od lat. causalis — uzročni) Glava 1. Model ličnosti

Slika 2. Topologija uticaja sociokulturnih faktora na formiranje i funkcionisanje ličnosti.

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 5

Metodologija i instrumentarij IKP-a imaju raznovrsnu histeričnu simptomatologiju, dobro

6 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 7

8 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 9

3.1. Eliminisanje negativnih aspekata self-kon- s obzirom na to da se javlja manje afek-

Slika 3. Ose rada u integralnoj kauzalnoj psihoterapiji.

10 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

3.2. Terapijske mete

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 11

Slika 4. Ulazne tačke u radu u integralnoj kauzalnoj psihoterapiji.

12 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 13

8. Гантрип Г. Шизоидные явления, объектные отношения и самость. — М.: Институт

14 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

R azrađeni „model u pet koraka” koji se pominje u članku

U opisu pristupa primećuje se dubina i sistematičnost prouča-

O vaj članak otkriva nove ideje psihologije ličnosti, a sadrži

16 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

U prednosti pristupa spadaju terapijski alati različitog

J edinstvenost pristupa ogleda se u sistemskom pogledu na

Ceo tekst recenzija možete pogledati na stranici

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 17

Rad sa agresijom u lečenju

Slučaj 1. Depresivni poremećaj sivnih simptoma nestao je krajem druge nedelje.

Rezultati Primenjene metode i ključne intervencije

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 19

20 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 21

22 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 23

Slučaj primene psihokorektivnih

24 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

Ključne reči: psihokorekcija neurotične ekskorijacije, dermatilomanija, integralna kauzalna psihoterapija.

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 25

Efekti primene tehnike

26 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

Ključne reči: tehnika transformacije i integracije iskustva, integralna kauzalna psihoterapija.

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 27

IKP: tehnike neuromodelovanja

28 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

Ključne reči: osećanje krivice, potisnuta agresija, socijalna anksioznost.

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 29

Primena psihokorektivnih tehnika

Cilj ovog članka je da na primeru klijentskih Slučaj 2

30 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 1

2 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

4 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 5

6 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 7

8 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 9

10 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 11

12 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 13

14 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

16 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 17

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 19

20 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 21

22 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 23

24 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 25

26 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 27

28 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 29

30 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education

https://rs.aipp.education ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 31

32 ASPEKTI PSIHOTERAPIJE br. 2 (04) 2023 https://rs.aipp.education