E.M.chalmers - Lek Za Slomljeni Mozak

Dr.
Chalmers: Lek za slomljeni mozak
Zahvalnice
Srda no se zahvaljujem velikoj grupi nau nika, klini ara, nastavnika, svetenika i obi nih italaca za sugestije kojima su ovu knjigu u inili korisnijom za grupu iji su predstavnici. Posebno hvala dugujem i doktorima Dordu Akersu, Deku Blanku, Leoni Guli i eri Skidmor za paljivo itanje rukopisa i sugestije koje su mi bile od neprocenjive vrednosti. Najvanija i najdublje priznanje ide mojoj supruzi, Esteri Vidmer #almers, za njenu posve%enost i pomo% u svim stadijumima stvaranja ove knjige, za njenu ure'iva ku pronicljivost, spisateljsku vetinu i mudro kriti ko rasu'ivanje. Ne smem zaboraviti ni moju sada ve% odraslu decu, nastavnicu Donu Stin i klini kog terapeuta Verlina #almera, koji su me toliko puta kroz odrastanje podse%ali na vanost i istinitost osnovnih postulata prodiskutovanih u ovoj knjizi, a tako'e i zbog toga to su sa mnom nesebi no podelili svoja profesionalna iskustva. Ovom prilikom elim da izjavim svoju zahvalnost i autorima knjiga iz kojih sam koristio istraivanja i ilustracije: J.C. Eklesu, R.B. Katelu, Vilder Penefildu, J. Ahterbergu i G. Franku Lavlisu, Doan Borisenko, Ri ardu Restaku, Danijelu Goldmanu, Vilijamu Sadleru i mnogima drugima ija imena se nalaze u referencama i zabelekama. Najzad, ova knjiga ne bi videla svetlost dana da nije bilo mojih klijenata iji je doprinos u li nim iskustvima i doivljajima koji su tivu dali boje i obogatili ga u mnogome. Kona no, najve%e priznanje odajem strpljivom prijatelju, Isusu Hristu, koji me je neumorno nadahnjivao svojim mislima i hrabrio svojom ljubavlju, sve vreme stvaranja ove knjige.
Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak
Uvod
Tek to nismo stigli u Bejkersfild, CA na na 23 sprat, viespratnice Tioga Motor. Sunce je izlazilo sa nae desne strane, a jutro je bilo prohladno osveavaju%e. Bio sam budan ve% nekih sat vremena i mozak mi je bio krcat pitanjima. Razmiljao sam o svojim postdiplomcima, koji su u sklopu svojih doktorskih studija poha'ali i moj kurs iz oblasti psihoterapije i savetovanja, a koji su jo uvek tako malo znali o savetovanju i pomaganju ljudima u nevolji . Bili su edni saznanja o umu i emocijama. Razmiljao sam i o tome koliko je samo povre'enih ljudi u ovome svetu razo aranih roditelja koji se hvataju u kotac sa loim ponaanjem svoje dece i delikvencijom svojih adolescenata; osoba sa poreme%ajem panje; anksioznih, depresivnih, opsesevnih, kompulzivnih tipova li nosti; onih koji su unesre%eni pani nim poreme%ajima i fobijama i jo ko zna koliko njih sa drugim problemima. Dok su moji postdiplomci pretraivali teoretske osnove u enja Frojda, Skinera, Rodersa, Maslovljeve, Elisove, Perlsa, Karkhufa i mnogih drugih, nametnulo im se slede%e pitanje: Da li su uspeli da prona'u odgovore na pitanja koja su im se nametala, kako bi bili u stanju da pomognu drugima u reavanju njihovih ivotnih problema? I dok su oni rastezali svoje umove ne bi li razumeli modane strukture, kako hemijske tako i fizi ke i da na neki na in doku e bilo kakvu vezu izme'u strukture i funkcije, nametnulo im se novo pitanje: Moe li sve ovo dovesti do valjanih zaklju aka i odgovora na ljudske probleme? Mo% genetike hemijski kodovi uposleni u svakoj %eliji tela i mozga. Neto razmiljam, zabrinuti ljudi su sigurno puni pitanja. Na kraju krajeva, da li ljudi jednostavno zaglave u ovaj svet ro'enjem? I moemo li im mi uopte pomo%i genetskim ininjeringom? Da li jednostavno odustajemo od pomaganja ljudima da se promene i reavamo li probleme prostim genetskim i%enjem? Ali ta ako su odgajanje i panja ja i od gena? A ta %emo re%i o kursevima utvr'ivanja u roditeljskim vetinama, visoko obrazovnim programima, hipnozi, i .i ispiranju mozga, ili restrukturiranju zakonskog sistema i kontroli medija? Jesmo li mi zaklju ani u svojim problemima zbog na ina na koji mislimo i onoga o emu mislimo? Ili smo mi ipak samo ono to jedemo? Da li se odgovor nalazi u reformi ishrane? A da moda vedski svetenici sa dalekog istoka nemaju odgovor? Oni su vekovima tvrdili da mozak osloba'a posebne supstancije koje umu mogu obezbediti mir.1 Neuro-nau nici sa zapada otkrivaju da um zaista osloba'a hemijske supstancije koje direktno determiniu iroku paletu naih najrazli itijih ose%anja. Moe li moda Biblija, koju smo vekovima prou avali i koja se kroz istoriju ponosila time to je imala direktan uticaj na ljudske ivote, da prui oveku dananjice prakti ne odgovore na pitanja koja ga mu e. Mnogi renomirani nau nici kau da. Ali mnogo je i onih koji kau ne. Ja li no ne vidim neslaganje izme'u nauke i religije. Nau na istraivanja su stalno puna iznena'enja. Ali ispravna nauka ne otkriva nita to se kosi sa ispravno shva%enom biblijskom istinom. Ustvari, ja sam otkrio da esto ispravna nauka obasjava biblijske tekstove novom svetlo%u i da ispravno razumevanje biblijskih tekstova otkriva nove nau ne vidike. Ako prou avamo otvorenog uma i nauka i Biblija %e nas pou iti zakonitostima, za koje verujem da ih je sam Bog ustanovio i kroz koje On sam i radi! Moji pacijenti su pronali mir i oslobodili se svojih zebnji kad su razvili druenje sa ovim Bogom, kroz kojega, kako u Bibliji pie, ivimo, i mi emo se, i jesmo.2 Kad je Sokrat, mudri
gr ki filozof podelio sa svojim u enim kolegama slede%u frazu kakve su ti misli, takav si, on je samo bio eho mudrosti kralja Solomuna, najmudrijeg oveka na svetu, zapisane u Bibliji 700 godina ranije.3 Danas oni koji se bave neuro naukama, potvr'uju da je nae miljenje tako mo%an proces koji moe raspriti milione hemijskih kesica ispunjenih odgovaraju%im hemijskim spojevima na odgovaraju%e adrese u mozgu i tako dubinski menjati naa raspoloenja, ose%anja i delovanja. Jo neverovatniji od ovoga su nedavno obelodanjeni nalazi istraivanja neuro-nau nika Dona Eklesa (John Eccles) i kolega, koji pokazuju kako nae razmiljenje moe modifikovati genetski materijal!4 Ova biblijska misao kakve su ti misli, takav si dobijaju novi i potpuniji smisao kroz ovo istraivanje. Opet se moje misli vra%aju na to mnotvo povre'enih napolju nebrojene mase onih koji nisu nikad zatraili stru nu pomo%. Jedni su se jednostavno plaili. Drugi pak nisu znali kome da idu. Mogu li ikako pomo%i tim ljudima da prepoznaju put kojem je kraj isceljenje slomljenog mozga? Mogu li ih ikako inspirisati da stanu na tu stazu? Ova knjiga moj pokuaj. A onda se moje misli sele na moj tridesetogodinji rad u psihoterapiji i savetovanju i na dvadeset godina sveteni ke slube pre toga. Kakvo je to moje savetovanje i terapija? Kako stvari sortiram tokom terapije? ta odbacujem, a ta zadravam? Na osnovu ega vrim izbor gradiva za predavanje? Kako biram pravu tehniku iz mnotva? Kojim se principima rukovodim?... Kad razmiljam o svojim pacijentima ne mogu a da ne mislim na neke kojima nisam uspeo da pomognem. Stalno iznova preispitujem razloge neuspeha. Preispitujem i li ne frustracije i situacije u kojima sam propustio priliku da motiviem nekoga. Dobro mi je poznato kako je lako biti neosetljiv za tu'a iskrena ose%anja i kako je lako fokusirati se na pogrene ciljeve ili primeniti pogrene lekove. Opet ne mogu a da ne razmiljam i o stotinama mojih klijenata koji su pronali spokoj uma i radost ivota u oslobo'enju od teskobe, pani nih poreme%aja, depresije, kompulzivnih i opsesevnih radnji, poreme%aja li nosti i seksualnog ponaanja i gomile drugih uznemiravaju%ih poreme%aja. Name%e mi se pitanje: Zato su neki trajno izle eni, a kod drugih se bolest povratila? Razmiljam esto i o mojim studentima, o onim apati nim kao i o borbenima; ali i o onima koji su nadvladali svoje krize i od loih 'aka postali nabolji u klasi. Kroz misli mi prolaze i svi oni isfrustrirani roditelji koji sijaju od radosti i ponosa nad nau nim dostignu%ima svoje dece. Razmiljam tako'e i o deci i adolescentima koji odjednom otkriju da je besmisleno da zloupotrebljavaju udo svog uma, zapanjuju%e mo %ni mozak i koji promene smer svoga ivota i polete putem neverovatnih otkri%a. Premda smo veoma zahvalni za eksplozivan i eksponencijalan rast saznanja i merljiva iskustva kako u nau nom tako i u duhovnom carstvu, ipak nas i dalje mu i potreba za jasnim i dobro definisanim odgovorima na mnoge aspekte slomljenog mozga. Slomljenog fizi ki i psiholoki. U tom traganju za odgovorima, mnoge glasove ujemo kako nas dozivaju u razli itim pravcima. Moramo priznati da je veliki izazov prepoznati i odabrati pravi, na putu naeg traganja za obnovljenjem i celovito%u. Stoga smo, ako dozvolite, uz put postavili mnoge ustaljene principe i proverene teorije, poput saobra%ajnih znakova. Postoje sigurni i pouzdani na ini izle enja kao to postoje sigurni i pouzdani putevi. Tako'e postoje i nesigurni i opasni putevi. Na nesre%u, mnogi zna ajni ljudi su se odlu ili za opasne staze i svoje putovanje su zavrili nesre%niji nego li su bili na po etku puta.
Principi i postulati izneti na slede%im stranicama, zasnovani su na sigurnim osnovama i podrobno ispitani. Oni su bazirani na zdravim nau nim dostignu%ima do kojih su doli nau nici u nezavisnim istraivanjima, ali isto tako i na biblijskim izvetajima ije poruke su preneli razli iti pisci Biblijskog teksta, kako bi nam osigurali ispravno razumevanje.5 Slede%i ih, hiljade njih su pronali put ka psiolokom zdravlju i celovitoj li nosti. U ovoj knjizi mi definiemo re princip kao osnovnu istinu, bazi ni zakon, ili vladaju#i zakon ponaanja. Kad upotrebimo re postulat mi je definiemo kao aksiomsku pretpostavku, fundamentalnu hipotezu koja je nuni preduslov koji vodi ka specifi nom reenju. Nadam se da %e principi i postulati izneseni na narednim stranicama, biti zvezde vodilje i nezalaze%e sunce koje %e nas odrati na naem kursu, ponekad i na olujnom moru, ne bi li sigurno doputovali u nebeski mir mir uma i due; i u puninu radosti!
POGLAVLJE 2 Zapanjuju#e injenice o isceljuju#oj sposobnosti vaeg mozga

Godine 1968, doktor Don R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofizi ar i socijalni psiholog, objavio je da na mozak nema kako se do tada mislilo dvanaest do etrnaest milijardi modanih %elija, ve% sto. Postoji oko hiljadu me'usobnih veza ili sinapti kih spojeva po %eliji, ili oko hiljadu triliona me'uspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svake sekunde naeg ivota, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo. Iznad svega ovoga, u svakoj pojedina noj %eliji (ovo uklju uje otprilike deset triliona %elija u ostatku tela) kapacitet informacija zapisanih u DNA predstavlja broj koji je trideset puta ve%i od ukupnog broja slova zapisanih u Enciklopediji Britanici. Za matemati ara je to oko 6 x 109. Ako bi se rastegnula DNA u svih deset triliona %elija i povezala da ini neprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmauje irinu celog solarnog sistema!6 Jednog dana, na kraju asa, upitao sam svog profesora ina e zagovornika organske evolucije slede%e pitanje: Kako teorija evolucije objanjava razvoj ljudskog mozga koji ima sposobnost da reava probleme mnogo ve%e od onih sa kojima %e se za ivota susresti? Prema evolucionoj teoriji organizam razvija samo onu opremu koja mu je neopodna. Bio je iskren i objasnio da evolucionisti ka teorija nema valjano objanjenje za ovu pojavu. A onda je on upitao: Zato veruje da mozak ima kapacitet koji ne moemo upotrebiti tokom celokupnog ivotog veka? U inilo mi se da sam video iskricu u njegovom oku kad je postavio to pitanje i pomislio sam da moda o ekuje propoved budu%i da je znao da sam svetenik. Naravno, nisam imao srca da ga razo aram, pa sam odgovorio: Verujem da kad je Bog stvorio prvog oveka po sveme obli ju, nije imao nameru da ga poivi ezdeset, sedamdeset pa ak ni sto godina. Bog je planirao da ovek ivi ve no. Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da se fascinira beskona nim univerzumom kroz beskrajnu ve nost! Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: Moda si u pravu. I ja vrsto verujem da jesam. Slaem se sa autorom koji je napisao: Svako ljudsko bi%e koje je stvoreno prema Bojem obli ju, obdareno je istorodnom silom kao i sam Stvoritelj - individualno%u, silom da misli i ini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni koji podnose odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju uticajan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile; obu avanje mladih da budu ljudi koji misle svojom glavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.7 Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bi%a je vodila uvenog neuro-istraiva a Dona C. Eklesa da pred kraj predanog istraiva kog ivota izjavi slede%e: Poto materijalisti ki pogled nije u stanju da objasni nau jedinstvenost, prin'en sam da jedinstvenost sebe samog tj svoje due pripiem inu natprirodnog duhovnog stvaranja. Teoloki govore%i, svaka dua je neponovljiva Boja kreacija koja se implantira u rastu%i fetus u vremenu izme'u za e%a i ro'enja. To je injeni ni dokaz unutranjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije mogu% bez boanske kreacije. Priznajem da nijedno drugo objanjenje meni nije logi no; niti genetska jedinstvenost sa svojom fantasti no neverovatnom lutrijom; niti diferencijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determinie ne iju jedinstvenost, ve% je samo modifikuje. Zaklju ak je od neprocenjivog teolokog zna aja. On iznova u vr%uje nae verovanje u postojanje ljudske due kao ovekove celokupnosti i njenog udesnog porekla u Bojem stvaranju. Po
njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transcedentnog tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajntajn verovao, ve% kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.8 Ovim izraavam svoje napore da sa dubokom ponizno%u razumem li nost sebe samog, kao bi%e koje je u stanu da doivi sopstvenu stvarnost. Nudim vam ovo u nadi da %emo mi ljudi biti stanju da otkrijemo tu veru koja preobraava u zna enju i zna aju ove predivne avanture koja je svakome od nas darovana u naem malom mikrokosmosu; kroz na predivni mozak koji je na kontrolni centar u procesima memorisanja, kreativnosti i uivanja u odnosima sa drugim sopstvenim bi%ima.9 Neki neuro-nau nici veruju da na ro'enju mozak sadri najve%i broj neurona u toku celog ivota. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali ne i za sve, to %emo kasnije pojasniti). Od tada, kau ovi nau nici, modane %elije izumiru neverovatnom brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga, uklju uju%i motornu koru i frontalne renjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki dan. No ako odemo malo dublje u modanu strukturu, gubitka %elija nema. Iako ne znamo pravi razlog smrti ovih %elija, moemo na initi nau nu pretpostavku na osnovu sli nog procesa gubitka modanih neurona u poznim godinama. Ono to zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo modane %elije, one izumiru. Ovo je rezultat dvadeset-osmogodinje studije u kojoj je pra%eno etiri hiljade stanovnika drave Vaington. Princip je jasan: Iskoristi ili izgubi! Naravno, neupotreba iako vaan, nije i jedini inilac gubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromana ishrana, infektivne bolesti, neodgovaraju%e oduenje i povrede glave, tako'e u velikoj meri doprinose gubitku ovih dragocenih %elija. Ovaj gubitak za sobom vu e neizbene posledice slomljeni mozak! Onesposobljenost, napreduju%a degeneracija, mentalna konfuzija, iskrivljeni doivljaj i gomila emotivnih poreme%aja! Nau nici su pronali vanu stvar. Mozak ne voli da bude polomljen! Ustvari kad neuron u mozgu umre, mozak istog momenta odailje komunalnu posadu makrofaga, da po iste mrtvo tkivo pre nego li ono zagadi modano okruenje. Mozak onda naredi armiji rezervista astrocitima da se pripreme za desant i ispuste tovare faktora rasta neurona (nerve growth factor) im za to dobiju zeleno svetlo. Prou avaoci mozga su otkrili da mozak eka da mi ili neko ko brine o nama izda nare'enje. Ovakvo nare'enje izdajemo svaki put kad se nateramo na razmrdavanje naeg tela i mozga. Ba tako! Mi sami ili neko ko nas voli i brine o nama smo u stanju da isceljujemo! Svojim o ima sam video dete koje nije imalo centar za sluh, gledanje i druge velike i vane modane strukture; dete koje je trebalo da nikad ne progleda, da nikad ne za uje zvuk, ili uradi ita sem da lei paralizovano u krevetu do kraja ivota. Posmatrao sam njegovu majku kako ga dugo vremena s ljubavlju snano masira. Gledao sam kako mu pridrava glavu i grudni ko, dok ga ohrabruje da zapuzi da pokua da upotrebi ruke i noge. Posmatrao sam je kako njegov svet ispunjava predivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok ga snano masira. I video sam njegovo puzanje! Video sam da je odgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Video sam, i to dobro! Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaustavljen na nivou primarnog modanog tkiva, na samom po etku. On je imao tako malo da ponudi. No, kao odgovor na maj inu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak je izdao nare'enje armiji astrocita da se ratrka svud po mozgu i oslobodi faktor rasta neurocita, kako bi iznikli novi modani putevi i veze izme'u nekolicine neote%enih teritorija. Ove nove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgovaraju%i i
kontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalije kako bi se elektri na pranjenja mogla prenositi i time omogu%iti novonastalim enzimima da ovom detetu omogu%e da koristi svoje udove, o i i ui. Posmatrao sam u udu, kako mlada dama u svojim ranim dvadesetim prelepo svira klavir, iako joj je pre toga muzi ki mozak i ve%i deo desne hemisfere, hirurki odstranjen. Njeni hirurzi su verovali da %e ostati paralizovana i vezana za krevet u ostatku svog ivota. Ali ona je insistirala da nau i da svira klavir. I odre'enim, odgovaraju%im i usmerenim naporima, nau ila je. Ima jo mnogo toga da se nau i o misterioznom i strahopotovanja dostojnom mozgu. #itajte dalje i otkrijte principe koje moete primeniti u praksi ili podeliti sa drugima, kako bi zaista iscelili slomljeni mozak i iskusili istinsku radost i ivot u izobilju!
POGLAVLJE 3 Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja

O i su im bile zatvorene. Bili su oputeni i neusmerene panje. Elektrode elektroencefalografa (EEG) su ispravno bile plasirane na glavu svakog studenta. U svakom pojedinom slu aju videli smo ono to se zove dominantan alfa ritam. Nije bilo niti jednog zapisa specifi nog modanog pranjenja. No, im su ovi studenti pozvani da pogledaju ili pomisle neto, obrazac modane aktivnosti se promenio. Svaki EEG zapis otkrio je razli itu formu aktivnosti mozga. Obrazac je bio definisan time ta su studenti gledali. erington (Sherrington) je ovu mreu opisao kao o aravaju%i razboj u kome milioni sijaju%ih unaka (nervnih impulsa) tkaju skladnu tkaninu, uvek smisaonu, ali nikad trajnu, promenljivu harmoniju sa injenu od gomile pod-tkanina.10 Svaki put kad usmerimo svoju panju, mi istkamo specifi nu fizi ku i vremensku tkaninu sa injenu od brojnih nervnih impulsa u naem mozgu. Nau nici koji se bave prou avanjem mozga se slau oko ovoga.11 Mi elimo da upregnemo nae misli u pravcu isceljenja. Ba kao i kod deteta sa orijenta iz prethodnog poglavlja, ako nam nedostaje %elija i mree za odre'eni cilj, na mozak %e ih stvoriti. Moemo svoje misli usmeriti prema cilju ba kao i ono. No ako ve% posedujemo potrebne neurone i ciljnu mreu u mozgu, odgovaraju%e misli mogu ih staviti u pogon. Doktor Don Ekles i B. Libet su utemeljitelji teorije po kojoj specifi ne misli produkuju specifi ne obrasce modane aktivnosti. Na primer, jednostavna namera da se pomeri prst, uzrokuje spremnost dela motorne kore koja odgovara prezentaciji tog prsta, da momentealno promeni elektri ni potencijal. Ova odluka je registrovana kao potencijal spremnosti u polju odgovornom za pomeranje prsta u motornom korteksu (kori pr.prev) ve% 0.2 sekunde pre nego li je sam prst pomeren.12 Brojne druge studije su tako'e zabeleile i druge specifi ne modane obrasce kao odgovor na druge namere.13 PET skenovi (Pozitronska Emisiona Tomografija, metoda vizualizacije struktura organizma prema potronji nekog metabolita, pr.prev.) su otkrili otro preusmeravanje protoka krvi u mozgu prema mestima koja su u tom trenutku odgovorna za stvaranje namera i donoenje odluka.14 Ovo jasno potvr'uje miljenje da umne radnje kakva je i fokusiranje panje, mogu aktivirati specifi ne nervne odgovore u naem mozgu. Stoga moemo pretpostaviti da um ima mogu%nost da jednostavnim namerenjem, ciljano aktivira odre'eni deo mozga. Tada ovi modani centri stvaraju ose%aj o tome ta treba da se uradi u odre'enoj situaciji. Ovi ose%aji tada postaju osnova naeg karaktera i li nosti. Ovo je moda ponajbolje izraeno u savetu apostola Pavla, zapisanom u Svetom Pismu u poslanici Rimljanima: Ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promjenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kuati koje je dobra i ugodna i savrena volja Boija (12 glava, 2 stih). Uplaeni svetenik mi je doao na terapiju. #uo je glasove. Nije bio siguran jesu li to realni glasovi ili jasne zapovedne misli, - halucinacije ili opsesije. Ove glasove nije mogao da povee ni sa im iz svoje okoline. Nikako mu nije polazilo za rukom da oslobodi tih zapovedaju%ih misli. Bio je prestraen. Iznova i iznova, bombardovala ga je zapovest: Prokuni Svetog Duha, prokuni Svetog Duha. Kako da ovaj svetenik kontrolie svoj mozak? Biblija nam daje veoma jasno uputstvo. Pre svega Bog nas poziva da: dovedemo svaku misao u pokornost.15 Ovo je mogu%e jer nas je sam Bog stvorio sa sposobno%u da to uradimo. Dakle kao
10
to smo uvideli, snagom nae volje, kao sile naeg izbora, mi moemo svome mozgu narediti da se odupre i najdubljim eljama. Zatim, upozoreni smo na to da ovaj rat nije rat u kome se bitke vode orujem ovoga sveta, ve% silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie protiv poznanja Boga.16 Mi smo u duhovnom ratu. Eminentni Bog u koga su Don Ekles i Abert Ajntajn verovali, naoruao je na duhovni um onog trenutka kad smo odlu ili da Mu pod inimo svoju volju. Apostol Pavle, pod boanskim nadahnu%em nas podse%a na to da: je Bog (taj) to ini u vama da ho%ete i u inite kao to mu je ugodno.(Filibljanima poslanica 2:13) U poslanici hri%anima u Kolosu, Pavle govori o ovom prebivanju Hristovom (Hrist u vama) kao o velikoj tajni. (Koloanima poslanica 1:26-29) Neuro-nau nici kao poput J.C.Eklesa, Karla Popera (Karl Popper) i drugih, potroili su godine razmiljanja i iscrpnog istraivanja da bi doku ili ovu tajnu. Tre%a vana stvar je da smo mi pozvani da svoje misli zarobimo za pokornost Hristu.18 Duhovni deo li nosti moe izabrati da se pot ini ili Hristu ili Njegovom suparniku, nekad nebeskom an'elu Luciferu, a sada prognaniku na Zemlji, Sotoni.19 I jedan i drugi mogu proimati na um svojim idejama i mislima, bore%i se za nau vernost i pripadnost. Izbor je na. Slobodni smo da izaberemo svojom voljom. Ona nije predodre'ena na odre'ene izbore, kako tvrdi B.F. Skiner.20 Da odemo jo korak dalje, nama je omogou%eno da koristio slede%u strategiju: Ne daj se zlu nadvladati, ve% nadvladaj zlo dobrim.21 Na ovom principu sam zasnovao le enje malopre pomenutog svetenika, iji je um bio bombardovan neprijatnim mislima i idejama. Zamolio sam ga da preventivno nau i i ponavlja slede%i biblijski stih za koji verujem da je totalna antiteza njegovim uznemiravaju%im mislima: Blagosiljaj duo moja Gospoda i ne zaboravljaj nijedno dobro to ti je u inio22 Kao to rekoh, trebalo je da ponavlja ove re i kad god bi crne misli naile u njegov um. Uveravao sam ga da ako to bude radio s verom, da %e uskoro po eti da se ose%a udesno prijatno svaki put kad neprijatne misli nado'u. Prijatnost koju bude ose%ao, vremenom %e rasti. Tako %e posle izvesnog vremena mo%i da predupredi napad ponavljanjem ovog i njemu sli nih biblijskih stihova. Naravno da su mu bili poznati ovi stihovi, ali nikad nije razmiljao o tome da ih upotrebi u terapeutske svrhe. Pozvao sam ga da stalno prelistava zna enja i smisao re i iz stihova u svome umu. Dok je on tako razmiljao o svim blagoslovima i prednostima koje ovi tekstovi u sebi nose, njihova smislenost i svrsishodnost je aktivirala emotivne obrazce u mozgu. U poniznosti on je po eo da gleda na Boga kao Darovatelja tih blagoslova. Obrazac reagovanja njegovog mozga, vremenom %e poja ati ose%aj slavljenja i duh slube njegovom Bogu. To %e ga regrutovati u Boju armiju u duhovnom ratu. Predloio sam mu i da redovno ita ceo 103 psalam kojega su prethodni stihovi deo. Ovo %e sigurno pove%ati njegov ose%aj zahvalnosti Bogu za njegove blagoslove. Pove%a%e i njegovu spontanost u slavljenju i blagosiljanju Boga. Ovo %e opet sa svoje strane u vrstiti njegovu veru u Tvorca. Na kraju %e ga sve ovo obnoviti i u vrstiti u odnosu sa Bogom. Biblija obe%ava: An'eli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se njega boje i izbavljaju ih.23 I bilo je tako. Vremenom su se napadi proredili i nestali. Njegova strepnja je nestala. Ura unljivost mu je porasla. Njegova supruga je osetila ogromno olakanje i radost zbog promene koju je doiveo. Nakon samo nekoliko dana intenziviranja i pra%enja terapije, vie mu nije bila potrebna moja pomo%.
11
#ini se da nita drugo ne moe unprediti zdravlje tela i due kao to to moe duh zahvalnosti i slavljenja. Zakon je prirode da se naa ose%anja i misli mogu biti osnaeni dok ih izraavamo.24 Postoji isceljuju%a sila koju poseduju obe%anja Tvorca zapisana u Bibliji, a koja tek treba da se prona'e. Upoznajmo ih to vie. Neka ova obe%anja preusmere nau panju na boanskog Tvorca koji je ujedno i jedini pravi lekar i savetnik. Hajde da prou avamo Bibliju sa ciljem da bolje upoznamo Boga i da iskusimo Njegovo stalno prisustvo. Verujem da %emo tada iskusiti isceljenje koje je iskusilo nebrojeno mnotvo onih koji su se susreli sa Bogom Sinom dok je hodao Zemljom i koje i danas svakodnevno ose%a na hiljade njih. U slede%em poglavlju, jo dublje %emo sagledati veli anstvenost slobode volje i njenu mo%nu ulogu u isceljenju slomljenog mozga.
12
POGLAVLJE 4 Snaga volje i isceljenje

Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je doao u moju kancelariju da trai savet. Bio je na zavrnoj godini studija, ali nije umeo da se odlu i u vezi posla kojim bi se bavio. Malo smo pro%askali, uradili par testova i zajedno nacrtali profil li nih interesovanja i sposobnosti. Rezultati njegovog li nog integrisanja su bili vie nego li loi. Njegovo sagledavanje sopstvene li nosti je bilo bolesno definisano. On jednostavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane planove, niti dugoro ne ciljeve. Bio je kao brod bez kormila na moru i bez luke na pameti. Poslao sam ga natrag u studentski dom da razmisli o svom sistemu vrednosti i zamolio da se vrati idu%e sedmice sa spiskom vrednosti za koje je ose%ao da su vredne ivota u bilo kojim uslovima. Slede%e sedmice vratio se sa listom ali mu je lice odavalo ose%aj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo prevrljano. Pruaju%i mi je, rekao je: Ovo je strano. Morao sam da prekriim svoje vrednosti zato to nisam mogao da se vidim zalepljen uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve, iskrenost i potenje i na putu dovde morao sam i njih da prevrljam. Njegov problem je bio to nije imao volje za postajanjem. Drugom jednom prilikom, jedan mladi% mi se obratio zbog insistiranja svoje majke. Iz nekoliko kola je bio izba en i ve% je imao uslovnu kaznu zbog neodgovornog vladanja. Nacrtali smo njegov profil njegove jake strane i njegove slabosti i razgovarali o njima. O i su mu se zacaklile, a snaga ispunila telo kad je video rezultate. Tada mi je rekao: Ovo sam doista ja, zar ne i zaista ima dobrih osobina koje izviru iz mene, samo kad bih obuzdao ovih par loih ove e one su ba loe, zar ne? ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogao bih postati neko i neto, zar ne? Tog momenta elja za postajanjem je ro'ena i danas je on ininjer elektronike koji i dalje koristi svoju volju da postane. VOLJA. ta je to? U emu joj lei snaga? I kako da je oja amo? Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: Volja je zbir svih pozitivnih mentalnih aktivnosti, sumacija psihi kih izbora i odluka!25 Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), uveni svetski neuro hirurg je izjavio: Volja je duh oveka. Elen Vajt (Ellen White) je napisala: Volja je vrhovna sila koja upravlja ovekovom prirodom i kojoj se sve druge sposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus ili skolonost, ve% sila koja odlu uje u sinovima ljudskim.26 Onaj koji se kua treba da razume pravu snagu volje. To je sila koja upravlja ljudskom prirodom, - sila odlu ivanja, izbora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje. elja za dobrotom i istotom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako se zaustavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samo nadaju i i ekuju da %e pobediti svoje naklonosti, %e propasti. Oni se ne pot injavaju Bojoj volji. Oni ne biraju da Mu slue. Bog nam je podario mo% izbora, a na nama je da je vebamo. Mi ne moemo promeniti svoja srca niti moemo kontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi ne moemo sami sebe u initi istima, po volji Bogu, Njemu na slavu i za slubu. Ali mi moemo odlu iti da sluimo Bogu, mi mu moemo predati svoju volju; i onda %e On initi kroz nas da moemo i ho%emo da u inimo kako je Njemu ugodno. Ovako %e celokupna naa priroda biti pot injena Hristu.
13
Kroz pravilnu upotrebu volje, u ivotu moe nastati sveobuhvatna promena. Pokoravanjem volje Hristu, mi se sjedinjujemo s boanskom silom. Mi primamo snagu odozgo da ostanemo postojani. #ist i plemenit ivot, ivot pobede nad apetitom i poudom, omogu%en je svakome ko bude ujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudsku volju sa svemogu%om, nekolebljivom voljom Bojom.27 Moja supruga i ja %emo dugo pamtiti posetu Dr.-u Vilderu Penfildu. Proveli smo est i po sati u razgovoru s njim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja je sprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su se podvrgavali operaciji zbog epilepti kih napada. U trenutku kad bi dotakao povrinu slepoo ne kore slabim izvorom elektri ne energije, njegov pacijent bi razvio ose%anje koje je doiveo nekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proivljavao to iskustvo. Jasno je video ljude, uli ni %oak, svoj ambar i uo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao pre nekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu i spremno za ponovnu reprodukciju im se dodirne slabim elektri nim stimulatorom. Dr. Penfild je naglasio slede%e: ove studije pokazuju da sve ono na ta smo obratili panju, je ostalo trajno upam%eno u naem mozgu. A onda je po eo da govori o volji. Rekao nam je da iako je uspeo da stimulacijom strujom pacijenta zadobije za razgovor, ovaj je pomo%u svoje volje bio u stanju da ugasi efekte stimulacije, da ne vidi i ne uje bilo kakve senzacije iz prolosti, ve% da prati u miru razgovor koji vodi sa lekarom. I onda je Dr. Penfild izjavio: #ovekova volja je slobodna. Ona koristi obrazce i puteve koji ve% postoje u ljudskom mozgu, ali nije kontrolisana s njihove strane.Volja je slobodna. Izborom da se zadri u konverzaciji sa doktorom, pacijent je bio u stanju da poniti sve efekte elektri ne stimulacije. Modane zone pogo'ene elektri nim pranjenjem odbile su da na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavne odluke pacijenta da svoju panju usmeri na neto drugo, u ovom slu aju na razgovor sa Penfildom. Elen Vajt to opisuje slede%im re ima: Snaga volje moe se odupreti utiscima uma i u stanju je da se pokae kao veliki smiriva nerava.28 Koliko je doista mo na volja? Volja jeste mo%na. Ona je mo%no oru'e koje kontrolie matu i odoleva bolesti.29 Um i nervi ja aju tonus i snagu vebanjem volje.30 Mo% volje se ne vrednuje onako kako bi trebala. Neka vaa volja bude budna i ispravno usmerena i onda %e prenositi energiju celom bi%u i biti udesan pomo%nik u o uvanju zdravlja. Ona je tako'e mo% koja se hvata u kotac sa bole%u.31 Jeli volja apsolutni vladar? Psihijatar Vilijam Sadler kae: Volja nije svemo%ni vladar ona vlada tronom uma kao vladar OGRANI#ENE MONARHIJE ograni ene hemijskom gra'om i biolokim zakonima. Osam od deset endokrinih lezda grade ono to bismo mogli nazvati odbor hemijskih direktora. Nemam nameru da privla im svu panju na ulogu endokrinih lezda u ljudskom ponaanju i organizaciji li nosti, niti da umanjujem i omalovaavam podru je delovanja volje ili mo%i odlu ivanja nad najvanijim nervima i sposobnosti da kotrolie ljudsko ponaanje. Napokon, voljne odluke su odlu uju%i faktor u svim ovim borbama. Kad je endokrini sistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vre povoljan uticaj na nervni sistem, individua %e shvatiti da je u stanju da BRZO porobi svoje obolele nerve. S druge strane, kad su endokrine lezde nefunkcionalne i kad njihovi hormoni iritiraju, prenadrauju ili preterano iscrpljuju nervni sistem, pacijent je u tekoj borbi; njegov cilj je sve tee ostvariv i moraju se primeniti produeni napori kako bi se postiglo porobljavanje nerava.32
14
Postoje neki koji koriste droge i koji poputanjem ohrabruju loe navike da preuzmu kontrolnu mo% nad voljom. Drugi pak povla'uju svojoj okolini na takav na in da dozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im odre'uje izbore. Njihova volja, ak i ovim slu ajevima, je jo uvek inilac koji odlu uje. Oni su izabrali da slede ove uticaje. Zato to je ljudski mozak postao poprite duhovne borbe, mnogi koji nisu uspeli da predaju svoju volju Bojem Duhu, potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona preuzme vlast nad ne ijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nuno vode u patoloki ishod. Mozak %e bolovati od poreme%aja koji su strani mentalnom zdravlju. Primer takve jedne avenije kroz koju Sotona pokuava da pristupi ljudskom umu jeste hipnoza. U ovoj praksi, ne iji um se dovodi pod kontrolu druge osobe tako da se individualnost slabije stopi sa individualno%u ja e. Slabiji sprovodi volju ja eg, posebno ako mu vrednosni sistem nije ustanovljen na vrstom temelju. Bogu ovo nije po volji. Ova procedura samo priprema osobu sa slabom voljom da u budu%nosti bude jo slabija i da se jo lake predaje procenama drugih. Volja proputa da izabere najvie sopstvene vrednosti i naginje ka pra%enju linije manjeg otpora. Takva osoba se pre odlu uje za trenuta na zadovoljstva. Sa terapeutske ta ke gledita, mi elimo da ohrabrimo pojedinca da oja a svoju volju, a nikako da je oslabimo. ta moete da uradite da bi oja#ali volju? 1. Vebajte se u odlu ivanju ine%i svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon to ste odmerili injenice i drite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne injenice osporavaju. #esto je bolje na initi greku, nego li oklevati u neodlu nosti. Ponekad zapisivanje odluke pomae osobi da se vrsti dri odluke koju je donela. 2. Zavrite prethodni posao pre nego li otpo nete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruenja u drugo, vrte%i se sve vreme u krug. 3. Ponekad igre mogu pomo%i u razvoju sposobnosti odlu ivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je me'u bolni kim osobljem imao reputaciju odli nog stono-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred nazad oklevaju%i da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije po eo da servira sa potpunom odlu no%u. 4. Dopusti sebi pogreke. 5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odlu i to uve e i ostani pri tome ujutru. 6. #itaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono to si pro itao. Prekomerno itanje emotivnih matarija slabi volju. 7. Volja se ja a vebanjem samo-odricanja i samo-kontrole. Vebaj odbacivanje popustljivosti samom sebi. 8. Povei svoju volju sa boanskom energijom tako to %e od Boga traiti da ti oja a volju. 9. Praktikuj zdrav na in ivljenja sa dobrom ishranom, vebanjem i odmorom. 10. Nau i se da planski radi stvari u ivotu, a ne impulsivno. Ako ti se u ini tekim da bilo koju od gore navedenih vebi primeni u praksi, po ni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savlada. Onda pre'i na slede%u po teko%i i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteko, probaj da sa Bogom pri a o tome i trai da te osnai svojom Silom. Kad oja a svoju volju, doista %e vladati svojim ivotom.
15
POGLAVLJE 5 Kako va mozak stvara navike

Koju cipelu ste prvu obuli jutros? Morate da razmislite? Ali jutros niste morali, a verovatno je to ona ista koju obuvate prvu ve% nekoliko godina jer ste jednostavno tako navikli. Zamislite kako bi to strano bilo kad bi svaki put kad se obuvate morali da zastanete i postavite sebi pitanje: Koja ono bee ide prva? A moda da zamislite ovu situaciju. Probajte da pitate daktilografkinju gde se nalaze slova M i R bez da gleda u tastaturu. ta mislite koliko bi joj vremena trebalo za razmiljanje? Naime, dok kuca ona uopte ne razmilja o rasporedu slova jer kako mi to kaemo ima naviknute prste. Navike mogu da utede mnogo vremena i energije. Ove su stvorene mnogobrojnim ponavljanjima. Osim u slu aju par refleksa, navike su prvo pohranjene u mozgu, a tek onda u ostatku tela. Ceo mozak funkcionie na svega 10-ak vati. Kakvi neverovatni podvizi se postiu sa tako malo snage. Sa samo 10 w snage, mozak moe da prera unava vie matemati kih operacija nego li i najve%i kompjuteri na svetu. Koji je to mehanizam u jednoj modanoj %eliji kojim ona odlu i da okine ili ne okine impuls? Zamislite samo, upravo je zavrila algebarski problem. Izanalizirala je sve pozitivne i negativne minivoltne impulse pristigle iz drugih %elija i donela odluku da generie impuls ili da ostane u miru. I sve je to zavreno za manje od hiljaditog dela sekunde. Dakle, kako se navike stvaraju u mozgu? Kako misli, re i i dela koje ponavljamo iznova, postanu stalni deo mozga? Danas mi znamo da mozak procesira informacije koje se dalje prenose u ostatak tela putem nerava. Svaka nervna %elija je izgra'ena iz centralnog dela koji se zove nukleus (jezgro pr.prev), koga okruuje te nost pod nazivom citoplazma i od grani ne strukture koja se zove %elijska membrana. Produeci ove membrane u vidu finih niti pod imenom dendriti, zadueni se za prijem informacija, a jedan izrataj, znatno dui od ostalih, pod imenom akson ili neurit prenosi informacije sa ishodnog na drugi/e neuron/e. Izme'u produetaka dveju %elija, ostvaruje se veza pod nazivom sinapsa. Kada je Dr. Ekles ispitivao sinapsu pod elektronskim mikroskopom, primetio je da postoje si%una uve%anja na aksonu presinapti kog neurona, po izgledu sli na dugmi%ima. Zato ih je nazvao boutons jer je to re za dugmad na francuskom. Danas mi znamo da se ova majuna dugmad mogu na%i u razli itim oblicima i veli inama. Mi tako'e znamo da se kroz njih sekretuju razli ita hemijska jedinjenja. Jedno takvo je i acetilholin. Ovo jedinjenje zatvara si%une pore ili sinapse i stimulie narednu %eliju da prenese poruku dalje. Nau nici su otkrili da svaka misao ili akcija koja se esto ponavlja, ustvari izgra'uje ove si%une dugmi%e na krajevima nervnog vlakna, pa je prenoenje iste misli ili akcije postaje sve lake u budu%nosti. Dr. Vilijam Sedler nas u i da nae ustanovljene navike u bukvalnom smislu predstavljaju putanje u naem nervnom sistemu. On nas tako'e podse%a da esto ponavljanje iste misli, ose%anja ili akcije u vr%uje ovu stazu, ba kao to i koraci utabavaju stazu u snegu.33
16
Prilikom posete Dr.-u Vilderu Penfildu, saznao sam da svakom narednom stimulacijom otvorenog mozga niskovoltanom strujom, odgovor nervnog tkiva postaje sve bri. Kao rezultat stimulacije, nastale su fizi ke promene u nervnom tkivu. Logi an zaklju ak je dakle da svaka misao, ose%anje ili akcija koja se ponavlja, produkuje fizi ke i hemijske promene u naim nervnim putanjama, bilo na blagoslov bilo na prokletstvo nama kad se jednom ove navike u vrste u mozgu. Razmislite samo o implikacijama ove injenice na nae mentalno i emotivno zdravlje i na obrazovanje naeg karaktera. Ono to dete gleda i slua, ostavlja duboke tragove u nenom de ijem umu, koje nikakve kasnije ivotne okolnosti ne mogu u potpunosti izbrisati Ponavljanje odre'enih dela stvara navike. One se mogu modifikovati ozbiljnim vebanjem, u nastavku ivota, ali retko kad u potpunosti promeniti.34 Uvek kad pri am o ovoj temi, neko me upita: Da li ovi dugmi%i ikad nestanu? Na dananjem nivou saznanja, ini nam se da bi oni mogli nestati ako se godinama ne bi koristili ovi modani putevi. Izgleda da navike stvaraju poprili no trajne puteve u mozgu. Osim u slu aju da se doti ni put ne koristi nekoliko godina, navika se iz mozga izbrisati ne moe. Navike se mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su snanije od onih kojima se elimo odupreti. Mi moemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, druga ije nego li to smo navikli, odgovorimo na neku situaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki broj puta, kako bismo izgradili vie dugmi%a na novom putu nego li ih je na starom. Tada %e nervni impulsi koji putuju mozgom, radije izabrati novi put umesto starog. Od glavnog odvodnog vlakna u neuronu postoje mnoga alternativna vlakanca koja se odvajaju. To su ujedno i alternativni putevi. Drugim re ima mi biramo drugu marutu da budemo ljubazni umesto grubi, da pohvalimo umesto da kritikujemo, da pomognemo umesto da povredimo. I kad se odupremo iskuenju da pogreimo, drugo hemijsko jedinjenje poput GABE se lu i i povla i ru nu u trenutku.35 Tako mnogo puta suprostavljene poruke bombarduju modani neuron. Neke kau: Uradi to. Druge pak: Bolje nemoj. Okinuti ili neokinuti impuls, to je pitanje. Kako bilo koja nervna %elija zna ta treba da uradi? Da li vas je ikad iskuavalo par e torte u periodu kad ste obe%ali sebi da ste na dijeti? Verovano ste tada pomislili: Kako samo lepo izgleda? Odmah zatim 30 milivolti pristie u nervnu %eliju i kae: Okidaj bre taj impuls! No u istom trenutku nadolazi vam misao: Bolje ne. Tada se na nervnim zavrecima stvara GABA i snano bombarduje %eliju odluke. Ona je pra%ena sa recimo 40 milivolti napona porukom: Batali okidanje. (to je ja a vaa odlu nost, to je ve%i napon koji poga'a %eliju). Doma%ica vam prinosi kola , ali vi ste doneli odluku, sa samo 10 milivolti prednosti i polu neodlu no kaete: Ne hvala. Vidite, potrebno je najmanje 10 milivolti energije da izazove u mozgu stvaranje impulsa. U ovom slu aju va mozak je izveo brzinsku algebarsku jedna inu, 30 milivolti da okinem ili 40 da ne okinem. Rezultat: 10 milivolti, ne okidam! I ako je 'avo bio iza ovog iskuenja, sa negodovanjem zaklju uje: Ok, ovu bitku sam izgubio, ali ne sa mnogo razlike. I za idu%i put pravi bolje planove. On nije u stanju da vam ita misli. Ali svakako razume kolebljivo ponaanje. Pre oko sto godina, cenjeni psiholog Vilijam Dejms (William James) je nagovestio molekularne osnove navike slede%im re ima: Kad bi mladi samo mogli znati kako %e brzo dobiti pun
17
naramak navika, obratili bi vie panje na svoje ponaanje u konkretnim slu ajevima. Mi smo ti koji tkamo sopstvenu svoju sudbinu, dobre ili zle, ali nikad neutralne. Svaki, ak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nije bezna ajan. Pijani Rip Van Vinkl (Rip Van Winkle), iz Defersonovog (Jafferson) komada, izgovara se za svaku novu zapostavljenu dunost re ima: Ovu ne brojim. Pa! On je ne mora brojati, a ni ljubazno Nebo ne mora, ali ona je i pored toga ubrojana. Negde me'u njegovim nervnim %elijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad nai'e slede%e iskuenje. Nita, to smo ikad uradili, u doslovnom nau nom smislu, nije isparilo iz mozga. Ovo naravno ima svoje kako loe tako i dobre strane. Kao to ponavljanim pijenjem postajemo alkoholi ari, tako isto postajemo sveci u moralnom i autoriteti i eksperti u prakti nim i nau nim sferama, mnotvom pojedina nih dela i sati provedenih u radu. Zatim, Dr. Dejms dodaje: Neka nijedan mladi ovek nema neizvesnosti u vezi ishoda svog obrazovanja, koje god ono brane bilo. Ako ostane veran poslu svakog sata u radnom danu, rezultat slobodno moe prepustiti samom sebi. Moe sa sigurno%u ra unati na to da %e se jednog predivnog jutra probuditi kao kompetentan stru njak u svojoj generaciji, bilo kojom obla%u da se bavio. Tiho i neprimetno, izme'u svih elemenata njegovog posla, u njegovom umu se izgradila mo% procene, poput dragocenog poseda koji ne moe nestati. Mladi bi trebali unapred da znaju ovu istinu. Ignorisanje iste je verovatno zaslunije za obeshrabrenje i malodunost kod mladih pri izboru zanimanja, nego li svi ostali uzroci zajedno.36 Kako je to jedan vizionar i napredni u itelj morala rekao: Bi%emo onoliko samostalni, za vreme i ve nost, koliko su nam to omogu%ile nae navike.37 Nema ni eg tajnog u prirodi ne ijeg karaktera. Karakter se otkriva ne kroz povremena dobra ili loa dela, ve% kroz namere koje se ispoljavaju kroz nau ene re i i dela.38 Pretpostavimo sad, da u toku u enja novih puteva u mozgu, skliznete opet na stari drum. Moda ste imali ovakvo iskustvo. Moda ste iveli novim ivotom mesecima i onda odjednom po nete opet da se ponaate kao i ranije (pre novog iskustva). Izgubili ste kontrolu. Stari 'avo vam opet apu%e u uvo, Aha! Nita nisi postigao. Nisi se nimalo promenio. Ostao si isti. Nikad ne sluajte taj glas, jer on vas nije podsetio ni na jednu bitku koju ste idu%i novim putevima izvojevali niti vam je ita rekao o fizi kim i hemijskim promenama koje su se desile na novonastalim modanim putanjama. Dakle, kad padnete, ustanite i nastavite da radite na novom putu. Niste izgubili tlo na novom putu novi dugmi%i nisu izbrisani slu ajnim padom!
18
POGLAVLJE 6 Prakti i saveti u vezi sa zapo injanjem isceljuju#eg ponaanja

Da li vam ikad dojadi pokuavanje da se prisetite svega onoga to treba da bude ura'eno? Jeste li poeleli ikad da drugi malo vie povedu ra una o svojim brigama da se sami prisete gde su ostavili klju eve, da sami pamte svoje sastanke, da sami zavre svoje obaveze? Jedva da imate vremena da razmiljate za sebe, a morate da mislite i za druge! Pa, izgleda da vam je potrebno da stvorite dosta navika. Navike mogu da utede mnotvo energije vaem umu. Dobro ustanovljene navike se odvijaju skoro potpuno automatski. One jedva da iziskuju razmiljanje. Skoro svaki rutinski zadatak moe postati navika. Sedite i popiite sve stvari koje radite ili bi trebalo da uradite. Napravite listu i rasporedite zadatke tako da za svaki na'ete najlogi nije mesto. Spojite one koji se po svojoj prirodi slau. Veite one koji se najlake zaboravljaju sa onima koje nikad ne propustite da uradite. Porodi no bogosluenje i vreme odvojeno za porodicu, veite sa dnevnim obrocima ili sa pranjem zuba. Garderoba nikad ne%e morati da se podie sa poda ili stolice ako je tamo i ne ostavite. Naviknite se da je vra%ate na vealicu i u plakar odmah po skidanju. Napravite naviku od bilo kog svakodnevnog zadatka dnevnog, sedmi nog, mese nog i godinjeg. Veite ih sve za neto drugo to nikad ne zaboravljate. Vizualizujte tu radnju zamislite sebe kako izvodite odre'enu naviku u odre'eno vreme. Va mozak %e se postarati da se sve odvijaju po planu, a vi %ete utedeti sebi obilje energije. Navike mogu biti stvorene bilo kad u ivotu. Rano detinjstvo je, naravno, najbolje vreme za po etak. Modane %elije koje se tada udrue u izvravanju zadatka, ostaju udruene i u budu%nosti. Asocijativne mree sa injene od specifi nih neurona koji izvode odre'eni zadatak, veoma se brzo ustanovljavaju. Ove mree se odupiru rearanirenju za potrebe drugih zadataka. Ovo je jedan od razloga zato su prvostvorene mree ujedno i najtrajnije. Ponavljanje je svakako jo vaniji razlog. Neke navike je lake stvoriti od drugih, jednostavno zato to nasle'ujemo druga ije sklonosti. Zbog iroko rasprostranjenog praktikovanja loih navika tokom vekova, one se mnogo lake formiraju od dobrih i tee ih je se osloboditi kad su jednom uspostavljene. Ako su mala deca preputena sama sebi, lake %e nau iti da ine loe nego li dobro. Kao to Biblija kae, mi smo ro'ena deca gneva- sinovi protivljenja.39 Navike, kao i bilo koje druge modane aktivnosti, uskla'uju se sa ritmi kim obrascem nervnog sistema. Lako je utonuti u san i probuditi se iz njega u odre'eno vreme dana ogladneti u vreme obroka #ak se i dobovanje prstima po stolu ili regularna terevenka pijanca odvija po u nekom ritmu. Verujem da ste razumeli ta sam eleo da kaem. Tajna u pobe'ivanju navike jeste poremetiti joj ritam. Ili jo bolje, zameniti je dobrom navikom i to u istom ritmu. Imao sam pacijentkinju koja je svakog aprila imala napad guenja. Silovatelj ju je guio nekoliko godina pre toga i to ba u mesecu aprilu, pa sada njen autonomni nervni sistem40 ponavlja isto iskustvo iz godine u godinu. Izle enje je nastalo onog trenutka kad smo uspeli da razbijemo za arani ciklus, zamenivi ga predivnim odgovorom autonomnog sistema. Hajde da sada pogledamo par stvari pomo%u kojih u toku nekoliko sedmica moemo promeniti navike. Pre svega, delujte odlu no. Recite nedvosmisleno NE, NE(U ili pozitivno DA, JA (U TO
19
URADITI i dugmi% i o kojima smo u prethodnom poglavlju pri ali %e se brzo formirati. Nervna struja putuje bre ako je okidaju%a dra ja a.41 Da li znate koliko je potrebno neuronu da sintetie proteinski molekul poput onih koji ine dugmi%e? Samo jedna sekunda. Kad dovoljno jak stimulus pobudi neuron, njegovo jedro alje signale u okolnu citoplazmu ka specifi nim strukturama sa instrukcijama za izgradnju molekula proteina od odgovaraju%ih amino kiselina. I sve se to deava u samo jednoj sekundi.42 Naravno, potrebno je hiljade molekula da bi se formiralo dugme. Ali to je ve%a vaa odlu nost, vie energije ulaete u svoje delovanje i bre nervni impuls putuje kroz nervni sistem sa ciljem da izgradi novu naviku ili zaustavi staru. Ne treba se uditi to je Solomon, ina e najmudriji ovek koji je ikad iveo, izjavio slede%e: Sve to ti do'e pod ruku da ini, ini u svojoj sili.43 Dalje, zaustavi svoj impuls u pupoljku, tj. dok se jo formira, a ne kad je potpuno formiran. To moe posti%i samo ako ne dozvoli nitima misli da se zadravaju u tvome umu, sve dok tvoji nervni impulsi ne naprave celokupnu sliku i otputuju putem motornih neurona tvoga mozga i tela, da u vrste lou naviku. Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokuavaju%i da se odupru ne emu to ne ele da rade, samo zato to su dozvolili nitima loih misli da se zadre suvie dugo u njihovom umu. Oni se igraju sa njima sve dok ove ne izgrade dugmi%e na krajevima motornih puteva. Oni nisu ni svesni da na taj na in sami sebi pripremaju pad u budu%nosti u nekim trenucima nepanje. Najbolji na in za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste da odemo nazad u um i iskorenimo ove motive koji unitavaju karakter, zasadimo seme nove namene i uzgajamo tu novu naviku u razmiljanju. Ovo zna i, nastaniti je u naem umu permanentno, tako da umesto da kaemo: Tako bih voleo da mogu da uradim to, ali ne%u, mi istinoljubivo uzviknemo: Ja zaista ne elim to da uradim, zato i ne%u. Ako ima problema sa istinoljubivim izgovaranjem ovoga, trai pomo% od Boga. Moda ustanovi da je izveo trenutno udo milosti i podario ti tu svetu udnju. Nakon svega, Njegova milost je izvor sile koja je u stanju da nadvlada svaku nau nemo%. Nemoj praviti izuzetke! Filozofija samo ovaj put duboko u vr%uje naviku. Novoj navici je potrebno da je osnai, a ne staroj. Probaj da se priseti starih vremena kad te je loa navika zamalo u potpunosti savladala i namerno na'i zamenu za te navike. To je kombinovana strategija razbijanja ritma stare navike i njena zamena novom, dobrom.44 Uzgred budi re eno, velika je stvar staru naviku zameniti, njoj veoma razli itom novom. Na primer, umesto da besposli ite, isplanirajte da odete na plivanje, da oplevite batu ili odradite dobar trening. Umesto kritikovanja, kompliment. Umesto durenja, smeak. Umesto prigovaranja, pesma. I planirajte ove borbene taktike unapred. Praktikujte svoju novu naviku kao odgovor na emotivne izazove, kad god vam se za to ukae prilika. Nove navike izumiru bez vebanja. Tako'e i emotivni izazovi na koje se ne odreaguje na vreme, ispare i ubrzo se vie i ne pojavljuju. Ne zaboravite mo% molitve u svojim naporima da savladate loe navike i formirate dobre. Ali budite sigurni da se molite sa sigurno%u i u veri. Kad od Boga zatraite pobedu nad nekom loom navikom, ne zaboravite da zatraite i da vas blagoslovi darovima koji su u suprotnosti sa navikom koju ste reili da savladate. Nemojte se u molitvi zadrati samo na loim navikama. Umesto da se u molitvi koncentriete na to kako nasilan temperament imate, jednostavno ga priznajte, ali onda traite od Boga da vas u ini mirnima, spokojnima, ljubaznima, uljudnima,
20
smislenima, strpljivima, spremnima da pomognete Dok se molite, zamislite emotivna iskustva povezana sa ovim re ima. Traite od Boga ove darove i o ekujte da %ete ih iskusiti. Ponekad Bogu nije lako sa nama. Mi traimo od Njega da nam pomogne da se oslobodimo svog nasilnog temperamenta i onda se u molitvi skoncetriemo samo na gadosti takvog karaktera i tako nesvesno nae loe modane putanje opet hranimo impulsima. Suprotne navike tako ni ne dobiju impulse. Skoncentriete li se samo na svoje mane pobedni ki putevi ne%e ni postojati u vaem mozgu. Kad putevi promaenih navika funkcioniu, ko nica je na pobedni kim stazama. A Bog ne moe da pomogne jer je noga sve vreme na ko nici. To je razlog zato nas Biblija u i da se molimo u veri bez sumnjanja i dvoumljenja.45 Molitva u veri, zna i fokusirati se na pozitivna Boja obe%anja, a ne jadikovanje nad slabo%u naeg tela. Dakle, kad se molite, molite se u veri za novu naviku koju elite da usvojite, a ne za staru koju elite da pobedite. Ako imate poteko%a u moljenju u veri, poput o ajnog oca koji je molio Hrista da isceli njegovog sina, molite Bog njegovim re ima: Verujem Gospode, pomozi mome neverovanju! Bog %e tada pomo%i da skinete nogu sa ko nice.46 Prona%i %ete da je od velike pomo%i provo'enje vremena u ispunjavanju uma boanskim osobinama. Razmiljajte o smislu ljubavi, milosti, dobrote, radosti, mira i umerenosti. Ovo su darovi Duha Svetoga i mogu biti vai ako ih samo zatraite. Odlu ite da ih primenite u svome ivotu.47 Prou avajte ivote Hrista i drugih biblijskih li nosti u trenuticima kad su pobe'ivali. Dok se molite zamislite da ste Boji saradnik u generisanju ovih plemenitih osobina. Bavite se njima. Va mozak %e odailjati impulse do svih delov vaeg tela i pozitivne navike %e se stvarati u skladu sa vaim mislima i namerama. Psiholozi su pronali da se vetine bolje razvijaju, kad su prethodno izvedene u umu. Sportski psiholozi su pomogli olimpijskim ampionima da na taj na in pobede svoje nedostatke. Fizijatri su istim metodom pomogli svojim pacijentima da ponovo zadobiju kontrolu nad svojim paralizovanim rukama ili drugim delovima tela. Pani ni napadi, fobije i opsesevni poreme%aji su tako'e otklonjeni ovakvim radom. U svim ovim slu ajevima telo se sprema da odgovori na neto na ta se um ve% pripravio. Putevi koji su se razvili u umu, stvaraju lako nameravane navike. Novi nervni zavreci izrastaju i novi dugmi%i se stvaraju svakim novim ponavljanjem ovog procesa. Zato, isprobavajte u umu vae dobre namere. Jo neto to se pokazalo veoma delotvorno u menjanju navika, jeste ostvarivanje i zadravanje ravnotee u ivotu. Izbegavajte istovetnosti, ali i ekstremnosti u ivotu. Podarite svome telu i umu uravnoteenu promenu. O ovome %emo re%i neto vie kad budemo razgovarali o osnovnim postulatima. Napravite raspored. Pogledajte prolu nedelju. Kakva je bila? Je li bila uravnoteena? Posao, igra, obroci, vebanje, odmor, u enje, razmiljanje, oboavanje i nesebi na sluba jesu li bili u ravnotei? Uvedite ravnoteu u svoj dan; u svaki dan i bolje %ete biti opremljeni da pobedite u fasciniraju%em izazovu promene navika. Postoji obostrana veza izme'u naih navika u razmiljanju, ose%anju i ponaanju i uzme'u mentalnog i emotivnog zdravlja. U slede%em poglavlju %emo ilustrovati ovaj dvosmerni odnos onako kako se on odraava na irokorasprostranjen problem depresije. Da%emo vam specifi ne predloge za to kako da se izborite sa depresijom: kako da je izbegnete i kako da je se reite.
21
POGLAVLJE 7 Kako pokoriti depresiju

Depresija moe nastati u svako doba, od kolevke pa do groba. #ak i bebe stare svega sedam do petnaest meseci, mogu biti depresivne. To se doga'a kad su razdvojene od maj inske ljubavi, kad ose%aju emotivno zanemarivanje ili zlostavljanje, ili pak kad je majka potitena i utu ena. Bebe postaju povu ene i slabije aktivne nakon inicijalnog nastupa besa ili perioda plakanja, ne zahtevaju%i nita od svog okruenja i pokazuju%i poja anje ose%anja beznadenosti i tuge. Ponekad one povremeno pla u, ali ve%inu vremena su nezainteresovane i ravnodune. Tako'e pokazuju poreme%aj u hranjenju, esto povra%aju pojedeno i spavaju prekomerno. Jedna beba je razvila depresiju jer je majka izbegavala da je nosi, plae%i se da je ne ispusti. Zato je uzimala samo u jasnim fizi kim potrebama. Nakon razgovora sa pedijatrom, opustila se i po ela da vie grli svoje dete i da mu prua svu onu brigu i ljubav koju je beba tako o ajni ki elela. Ubrzo je beba po ela da se smei i depresija je bila pobe'ena. Srda na i topla, brinost iz ljubavi je obnavljaju%a sila. Ona isceljuje svaki deo kako mozga tako i tela. Njen izvor je na Bog pun ljubavi. Hajde da se sad malo bavimo depresijom kod odraslih. Samoubistvo, kao najtei ishod depresije, najvie se doga'a kod mukaraca koji su preli ezdesetu. Kod ena je u estalost dosta nia. Gubitak ose%aja sopstvene vrednosti, u kombinaciji sa beznadenom perspektivom u budu%nosti, lako mogu deklanirati depresiju. Starije osobe esto ne mogu da prihvate svoju novu rolu rastu%e nesamostalnosti, opadanje fizi ke snage i pokretljivosti, gubitak drage osobe ili pak prividnu ili realnu finansijsku nesigurnost. Bliskost novog bra nog druga ili iskrena brinost i radosno staranje od strane sina ili %erke ili moda mla'eg brata ili sestre, mnogima od ovih je pomoglo da iza'u iz depresije. S druge strane, iste ove mere su mnoge spasile od ulaska u istu. #ak ni poboni ljudi nisu izuzeti od depresije. Jov, jedna od najupe atljivijih li nosti Starog Zaveta, vapio je na slede%i na in: Zato si me izvadio iz utrobe? O da umrijeh! Da me ni oko ne vidje!...bijah miran i zatr meprosipa na zemlju u mojusaio sam kostrijet po koi svojoj i uvaljao sam u prah slavu svoju. Lice je moje podbulo od pla a, na vje'ama je mojim smrtni sjenako li govorim, ne%e odahnuti bol moj; Ako li prestanem, ho%e li oti%i od mene?... duh je moj slomljen, dani su moji ugaenizato sakriva lice svoje i gleda na mene kao na neprijatelja?...i gde je sada moja nada?48 Nakon jednog predavanja o emotivnom zdravlju, neko je upitao: Da li bi starozavetni prorok Ilija proao i jedan od vaih psiholokih testova kao emotivno zdrava li nost? Ostatak pitanja otkrivao je znake skepticizma sa dubokim predrasudama prema psihologiji i psiholozima. Odgovorio sam: Ako bi ti uspeo da preivi tri godine gladi i da te za to vreme hrane gavrani i da pri tom stalno na umu ima da su napolju carevi ljudi koji trae tvoju glavu; ako bi mogao da licem u lice stane sa 450 Valovih proroka koji su edni tvoje krvi, a onda da nakon izvo'enja izvanrednog uda kojim si opravdao Boga shvati da se careva ena zaklela da ti ne%e ostati glava na ramenima; ako si shvatio da je sav tvoj trud bio uzalud; i ako bi nakon svega ovoga iskusio kratkotrajnu depresiju, verovatno bi proao moje psiholoke testove za procenu emotivnog zdravlja sa viorenjem zastava i fanfarama! Da, ak je i Ilija bio depresivan. Ali, Bog je voleo Iliju i poslao je svog an'ela da ga ohrabri i podri u njegovoj depresiji. ivot gubi svoj smisao. Bilo ko, ko je iskusio patnje depresije, zna koliko je to okrutna bolest. Ose%a se sasvim sam, a ini ti se da te niko ne razume. Ako neko i uspe da te ozari nadom, ta nada
22
brzo i ezava. #ini se da nema pomo%i. Ostali simptomi su mnogobrojni i druga iji kod razli itih osoba i u razli itim okolnostima. Nekima je teko da se koncentriu dok je drugima jutro najgori deo dana. Sve iziskuje ekstremni napor. Ose%a se ispran i krajnje, krajnje umoran. Kao da ni jednu odluku ne moe doneti. Nema nikakva interesovanja za ono to se oko tebe zbiva, niti ti pada na pamet da se u bilo ta uklju i. Moe sa desiti i da se ose%a krivim, a da ne zna uzrok ili pak zna da ti je oprotena krivica ali to ne moe da oseti. Jednostavno ose%a da te je Bog zaboravio i moe ak biti uplaen i plakati mnogo ili jednostavno postati preosetljiv na sve uticaje. Moda ose%a i da polako skre%e s uma. Ponekad depresivci spavaju u gr u i bude se veoma rano, mnogo pre nego li se osete odmornima. Neki imaju problema sa zaspivanjem. Odbijaju hranu. Imaju prolazne vrtoglavice i uznemiravaju%a preskakanja srca. Simptoma ja mnogo i mnogi od depresivnih pacijenata ih ne doivljavaju sve. Kao to smo rekli oni se razlikuju od oveka do oveka i od situacije do situacije. ta uzrokuje ove simptome kod depresivnih ljudi? Obi no postoji vie uzroka. Nivo e%era moe biti prenizak, tako'e i nivo hemoglobina ili tiroidnih hormona. Neki autori smatraju da je posredi poreme%aj u metabolizmu amina. Problem uopte i ne mora biti fizi ke prirode. Ponekad nemili doga'aj moe da pokrene itav lanac misli koje preuveli avaju nau greku i tad se ose%amo potpuno nesposobnima i bezvrednima. Slom naih najviih moralnih principa, u trenutku slabosti moe deklanirati najdublju depresiju sa ose%anjem duboke grie savesti i bezna ajnosti. Uvideo sam da takve osobe esto imaju stalan ose%aj mu nine pra%en povra%anjem. Ponavljane finansijske poteko%e, pritiskaju%a dugovanja, neuspeh u braku ili odgoju dece bilo koji od ovih faktora nastoji da iscrpi snagu nervnog sistema, to izaziva poreme%aj hemijske ravnotee i vodi u ose%anje depresije. Kako da izbegnemo ini depresije? Niko nema sve odgovore i ponekad, kao poput nesre%nog Jova i mi joj postanemo podanici. No, evo sada nekoliko veoma vanih predloga: Postarajte se da svoje obroke pojedete u pravo vreme, sa razmakom od bar pet asova i neka oni budu umereni. Regularnost u obrocima je vana u odravanja nivoa e%era u krvi i u obezbe'ivanju neophodnog odmora digestivnom sistemu. Mnoga uznemirena i lako deprimiraju%a deca, poti u iz domova u kojima se izme'u ostalog nije vodilo ra una o malo pre re enom. Ona su razvila navike jedenja junk food -a (brza hrana bez hranljivih sastojaka pr.prev) u bilo koje doba dana i no%i. Poslastice od rafinisanog e%era, ako se uopte upotrebljavaju (a ne bi trebale), treba uzimati veoma tedljivo. Ugljeni hidrati (e%eri pr.prev) bi trebalo da poti u iz vo%a i integralnih itarica, kakve su penica, kukuruz, ovas i proso. Nizak nivo hemoglobina se moe spre iti konzumiranjem namirnica bogatih gvo'em, vitaminom C i vitaminom B12. Najvie koncentracije gvo'a, za ovolakto vegeterijance (one koji jedu jaja i mle ne proizvode) se nalaze u suenom vo%u, tamno zelenom lisnatom povr%u, integralnim itaricama, jajima i siru. Jaja i sir naravno, treba upotrebljavati sporadi no. Adekvatan unos vitamina B12 moe se obezbediti malim dnevnim unosima mleka, krem sira ili belog kravljeg sira. Vegani (vegeterijanci koji ne koriste nikakve namirnice ivotinjskog porekla) sebi mogu unos vitamina B12 obezbediti konzumiranjem sojinih proizvoda kao to su vegeburgeri i nemle ni jogurti. Da bi obezbedili telu dobru krv, obroci moraju biti pojedeni sporo jer hrana mora biti dobro savakana i fino natopljena sokovima pljuva nih lezda u kojima se nalazi pregrt vanih enzima. Delimi no svarena hrana ostaje dugo u elucu i tamo moe da formira alkohol u procesu vrenja. Ovo
23
se doga'a kad se prejedemo, pijemo puno te nosti za vreme obroka ili kombinujemo hranljive materije koje bi trebalo jesti u razdvojenim obrocima. Mnogi prepisani ali tako'e i lekovi koji se kupuju bez recepta, uklju uju%i tu i sirupe na bazi alkohola, imaju zna ajan u inak u nastanku depresije. Depresijama koje su izazvane stimulansima %emo se baviti neto kasnije. Nizak nivo tiroidnih hormona moe biti korigovan od strane vaeg lekara opte prakse. Eto toliko o mogu%nostima izbegavanja depresije. Nau#ite se da mislite pozitivno Kad bi svaki lan porodice praktikovao pozitivisti ki stav u ivotu (vidi antrefile na kraju poglavlja), svi bismo veoma napredno izgra'ivali ose%aj sopstvene vrednosti i ose%anja vezana za depresiju bi bila svedena na minimum, a kod nekih ljudi se nikad ne bi ni ispoljila. Kod ovih prvih, ak iako su se pojavila, vrlo brzo bi nestala. U svojim tinejderskim godinama upam%ivao sam slede%e stiove iz Biblije i oni su polako postajali vode%i principi mog ivot: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mo% daje.49 Sve to ti do'e pod ruku da ini, ini po svojoj mo%i.50 Svaku radost imajte, bra%o moja, kad padate u razli ne napasti, znaju%i da kuanje vae vjere gradi trpljenje; A trpljenje neka djelo dovruje, da budete savreni i cijeli bez ikakve mane.51 A Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista.52 Ohrabrujte lanove svoje porodice da pronalaze mo%ne biblijske citate poput ovih, pamtite ih i delite tokom porodi nih bogosluenja. Time %ete na najbolji na in izgra'ivati emocionalno blagostanje svoje porodice. Ovi predlozi %e oja ati vae emotivne veze. Promena okruenja ili aktivnosti Ali ta da inimo kad nas depresivna ose%anja i misli ipak pogode? Istog trenutka kad osetite da se ovo doga'a, reagujte odlu no na njih. Ako je to mogu%e pomerite se sa mesta gde se nalazite i setite se ne ega to moete da uradite svojim rukama. Promena okruenja %e vam pomo%i da promenite i svoje misli. Ciljano prenesite svoje misli neto drugo; ribanje, okopavanje ili sa'enje. Popijte au vode. Iza'ite na sve vazduh i udahnite duboko. Energi no istrljajte lice i zadnji deo vrata hladnom vodom. Tuiranje zapo nite toplom, a zavrite hladnom vodom. Svaka od ovih mehani kih metoda ima za cilj da preusmeri krv u va nervni sistem i obezbedi dovoljno krvi voljnom delu mozga da se odupre depresivnim mislima i da po ne da misli na pozitivna, radosna i nagra'uju%a iskustva iz vaeg ivota. Dok inite ove stvari mislite o novim, okrepljuju%im temama. Misli su esto povezane sa naim okruenjem i aktivnostima. Mesta na kojima ste imali nadahnjuju%e, pobedonosne misli, tei%e da ih ponovo izmame. Dr. Vilder Penfild mi je jednom prilikom rekao da su modani centri koji okidaju misli i ose%anja jedni do drugih, pa se esto deava da kad se jedni pobude i drugi su spremni kao zapete puke. U svetlu ovoga, jasno je zato jedna obeshrabruju%a misao lako povla i drugu i za njom jo jednu i tako sve dok sve misli nae ne postanu samo obeshrabruju%e. Dakle, kad se ovo dogodi, beite s tog mesta gde se roje loe misli na neko drugo za koje vas veu prijatna ose%anja. Promenite neto u svome ivotu i budite odlu ni da promenite tok svojih misli. Zaista iziskuje napora i reenosti da promenimo nae misli i ose%anja ali ovi mehani ki pokreti %e biti trik od velike pomo%i. Depresija izazvana krivicom. Ako je misao koja je deklanirala depresiju proizvela ose%anje krivice i bezvrednosti, pratite biblijske korake da biste otklonili ova ose%anja. Ako ste u grehu koji vam je poznat, priznajte ga Bogu. Izvinite se ako ste nekome neto naao u inili; i donesite krajnju
24
odluku da ma koliko vas to kotalo, da %ete upotrebiti svu svoju snagu i mo % i Bogom danu ivotnu silu da se sa tim grehom jednom za svagda razra unate. U potpunosti se pokorite i predajte Bogu na slubu, onako kako je to opisano u Bibliji. Ako su vaa ose%anja depresije udruena sa ose%anjem promaenosti i bezvrednosti, pozabavite se u mislima nekim od svojih ivotnih uspeha i dostignu%a. Ustvari u trenucima obeshrabrenja, bavljenje ovim stvarima iz sopstvenog ivota, veoma je dobar izbor. Upamtite, vi ste stvoreni da uspete. I kao to dete iznova ustaje posle pada i tako u i da hoda, tako je i vama uspeh zagarantovan samo ako ustajete i po injete iznova. Roditelji bi trebali da nau e da se deca u e uspehu i putem malih stvari. Ona se moraju nau iti da uivaju u uspehu. U ite ih kako da rade stvari koje %e im pruiti ose%aj uspenosti i li ne vrednosti. Minimizirajte njihove poraze i veli ajte njihove uspehe. Ako se depresija razvila zato to ste bili odba eni od strane neke za vas zna ajne li nosti, bacite se na posao da pruite ruku nevoljnome i potrebitome. #inite dobro kako deci tako i odraslima. Oni %e ceniti vau pomo% i ose%a%ete radost to ste je mogli pruiti. Depresivna ose%anja se uvek mogu prepoznati po negativnim mislima o samom sebi, o okolnostima u kojima se trenutno nalazite i o budu%nosti. I ba zbog toga to su ove negativne misli esto preuveli ane i to se ti u najdubljih emocija, one tee da vas ubace u za arani krug nervnog sistema, ustanovljavaju%i se kao navika ili normalan na in reagovanja. Ako depresivne emocije narastu do takvih razmera da se vie sa njima ne moete da iza'ete na kraj, potraite dobru profesionalnu pomo%. to pre to uradite, lake %e terapeutu biti da vam pomogne u razbijanju neeljenog misaonog obrasca. Antrefile: Kako razmiljati pozitivno KAKO DA izbegnemo misli koje nas ine depresivnima? Prvo, razvijte naviku da mislite o dobrim stvarima interesantnim stvarima: li nom uspehu, dostignu%ima, mogu%nostima slube drugima, ljudima u potrebi ije ivote moete da prosvetlite. Drugo, razvijte naviku da na svaki problem i poteko%u gledate kao na jednu od prepreka ka cilju. Nikad ne%u zaboraviti crte koji sam video kao mladi%. De ak je drao testeru u ruci i sa o ajanjem je gledao rez koji je napravio na dasci. O igledno je da je isekao pogrenu stranu daske, ali naslov crtea nikad ne%u zaboraviti. Stoji ovako: #ak i pogreka svedo i o tome da ste pokuali. Sagledavajte svaku pogreku kao neto od ega moete mnogo da nau ite. Tre%e, razmiljajte o tome da u vr%ujete mii%e svoga karaktera, dok se hrvete sa neugodnim ciljevima i tekim poslovima. I onda usvojite slede%u misao kao svoj moto: Uvek %u biti iste savesti. #etvrto, nau ite da se smeite unutranjem oveku i vebajte da mislite lepe misli o ljudima sa kojima se sre%ete. Peto, zapamtite klju na biblijska obe%anja, koja %e vas nositi kroz period obeshrabrenja i utu enosti.
25
POGLAVLJE 8 Unapre%ivanje psiholokog rasta

Postulat 1. Prepisani lekovi mogu se odraziti na psiholoki rast Moj telefon je zazvonio. S druge strane je bio zabrinut suprug: Doktore, ivci moje supruge su u sve gorem stanju. Hiljade dolara sam potroio na psihijatre, ne bi li joj olakali muke, a njoj je sve gore i gore. Nije mi ostalo mnogo novca, ali volim svoju suprugu i ne elim da je odvedem u dravnu bolnicu. Ne znam ta da radim. Stalno pla e ili se veoma uznemiri na ono to meni izgleda ak bezna ajno. Stalno se nipodatava. Upada u strane depresije. Dogovorili smo sastanak sa ciljem da utvrdimo injenice. Prethodni izvetaji otkrili su da postoji duga istorija napada kakve je suprug opisao. U izvetajima je stajalo da je le enje pokuavano mnogim lekovima kojima se elelo odstraniti pacijentkinjine simptome anksiozne i depresivne reakcije. Naalost, kako to veoma esto biva, iako je na po etku pacijent veoma povoljno reagovao na terapiju, vremenom bi se njen psiholoki sistem adaptirao na terapiju i ubrzo bi trankilizatori (lekovi primenjeni sa ciljem smirenja pr.prev) po eli da deluju kao stimulansi, a antidepresivi kao depresanti. Setio sam se svog profesora iz psiho-farmakologije, kako nam pokazuje slajdove medicinskih kartona pacijenata u kojima je na grafi ki na in prikazano stimulantno dejstvo trankilizatora i antidepresiva, kod prolongirane upotrebe. Dok su ovi lekovi veoma korisni u uklanjanju onesposobljavaju%ih simptoma, mnogi od njih imaju i tetne neeljene efekte. Neki od ovih neeljenih efekata pretnja su za ivot onoga koji ih upotrebljava, oslabljuju ili unitavaju telesno i modano tkivo i poreme%uju delikatnu hemijsku i elektri nu ravnoteu naih fizi kih i mentalnih procesa. Pored toga, brojna istraivanja su pokazala da ako se uz njih ne koristi i adekvatna psihoterapija i savetovanje, isceljenje i obnovljenje li nosti %e se retko desiti. Nije li to moda zato to neko mora da se nau i da ispravno razmilja da bi mogao iskusiti blagodat isceljenja? Na slede%im stranicama %emo obezbediti obilje dokaza koji govore u prilog ove teze. U slu aju koji sam opisao, tragao sam za uzrokom ili uzrocima problema ove ene. Da li je posedovala fizioloke i psioloke odbrambene mehanizme? Ako jeste, je li ih koristila ispravno? Ako ih nije ni imala, moemo li joj pomo%i da ih stekne? Da li bi promena njenih navika mogla da uti e na sticanje ovih mehanizama? A ta ako je ona svoje psiholoke i fizioloke navike prerano sprila, preopteretivi ih? Je li bilo perioda u njenom ivotu u kojim se ose%ala puna vere, nade i ljubavi? Trebalo je prona%i odgovor na svako od ovih pitanja! Studije su jasno pokazale da telo i mozak konstantno ostvaruju uticaj jedno na drugo. Zajedno, i telo i mozak su zavisni od dobre ishrane, adekvatnog fizi kog vebanja i perioda odmaranja. Pozitivno razmiljanje ima podjednako isceljuju% efekat kako na telo tako i na mozak. Duhovna gimnastika u vidu molitve, bogosluenja, vere, nade i nesebi ne ljubavi, ima od strane nekoliko nezavisnih studija i nekolicine biblijskih pisaca potvr'en isceljuju%i efekat na telo i um.53 Da li je trebala da nau i da opaa svet na nov na in? #esto klini ki psiholozi koriste neto to zovu kognitivno ukalupljivanje, da pou e pacijente da svoju situaciju sagledavaju iz druga ije, pre svega pozitivne perspektive. Mnogo pre Frojda, Brojera i Helmholca, Biblija je izjavila da naa opaanja oblikuju i ukalupljuju kako nas tako i nae ponaanje!: Mi pak svi koji otkrivenijem licem
26
gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u to isto obli je iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.54 Kako misli takav i jesi55 Da li je ona moda trebala da nau i da druga ije reaguje na svet oko sebe? Opet, koliko nas je iskusilo mo% bilo samo-destrukcije ili samo-isceljenja, putem naih izbora u re ima i delima. Jer %e se svojim re ima opravdati i svojim %e se re ima osuditi.56 Kontekst ovih dveju Isusovih izjava otkriva dve veoma bitne injenice podranje i skorijim rezultatima eksperimentalnih studija: (1) Nae re i odraavaju i otkrivaju nae duboko pohranjene misli i ose%anja. Zigmund Frojd (Sigmund Freud) je dokazao da je ovo istina ak i za omake u govoru. (2) Nae re i ine pozitivnu povratnu spregu sa centrima u naem mozgu i telu, a onda oni poja avaju i intenziviraju naa duboka ose%anja i misli.57 Tako se nae odluke kao i karakterne crte u vr%uju na bolje ili na gore. eleo sam da iscelim ovu pacijentkinju, a ne samo da se pobrinem za njen simptom. Pri u o njoj %emo nastaviti neto kasnije. Kako smo to ranije nazna ili, sa sto milijardi nervnih %elija, trilionima me'uspojeva i nedoku ivim potencijalom za razvoj jo triliona me'uspojeva, ne moemo a da ne zaklju imo da je mozak dizajniran da raste. Ova mogu%nost je limitirana samo sadanjim stanjem smrtnosti ali i stilom ivota koji vodimo. Prisetite se samo da svake godine umire vie od osamnaest miliona modanih %elija, kako zbog zloupotrebe tako i zbog neupotrebe. Zbog toga to je gubitak manji u dubljim partijama mozga, mi zaklju ujemo da je neupotreba ovih %elija ustvari i glavni razlog njihovog gubitka. Dublje modane strukture koristimo skoro sve vreme naih ivota. Od ovog treba izuzeti paralizovane. Da bi psiholoko zdravlje cvetalo, konstruktivni metabolizam,58 poznatiji kao anabolizam, mora prevazilaziti destruktivni metabolizam katabolizam. Bioloka distribucija i aktivnost, kao i hemijska distribucija i aktivnost moraju zajedno doprinsiti konstruktivnom metabolizmu. Stil naeg ivota odre'uje da li %e ovaj metabolizam biti konstruktivan ili destruktivan. Besmisleno je glupo braniti nae, po zdravlje tetno ponaanje, re ima: Od ne eg mora da se umre. Ovakva filozofija direktno nas spre ava u tome da svoj ivot proivimo to kvalitetnije. Jednog dana u Avondejl koledu, dok sam iao na predavanje, priao mi je mladi% u kasnim tinejderskim godinama i upitao me: Dr., jeste li vi Dr. #almers koji je napisao lanak o mozgu u Insajt (Insight) magazinu pod naslovom Programiranje vae banke podataka? Nakon to sam odgovorio potvrdno, on je dodao: Taj lanak mi je promenio ivot. Bio sam narkoman. Nastavili smo zajedno prema amfiteatru i on je nastavio: Moja majka je ostavila Insajt na stolu i jasno se videla slika mozga sa naslovom lanka. Kad sam pro itao lanak, pomislio sam, ove e, moj mozak postaje takav. Ima odmah da prestanem da se drogiram. I prestao sam. Doneo sam odluku da po'em na koled i napravim neto do sebe. Zato sam ovde danas. Mi danas znamo da putem fokusiranog miljenja i odgovaraju%eg delovanja, u mozgu moe nastati novi rast. Uprkos starenju, prona'eno je da mozak moe stvarati nove veze i mree i tako obezbediti mogu%nost novog u enja. Izgubljene mogu%nosti kao posledica modanog ote%enja, ponovo su uspostavljene dobro usmerenim psiholokim i fizi kim vebama. Psiholoki i fizi ki ote%en mozak, moe iskusiti istinsko isceljenje. Ophodite se zdravo prema svom mozgu i njegove %elije %e nabujati, a me'usobne veze %e se umnoiti. Vi %ete tada iskusiti pove%anje produktivnosti i zdravlje u izobilju. S druge strane, ako svoje
27
modane neurone ostavite neaktivnima ili ih zloupotrebite, moe se desiti da %ete ostati kako bez njih tako i bez njihovih veza koje ivot zna e. Psiholoko zdravlje implicira rast, a ne samo preivljavanje ili zale enje, usled privremenog uklanjanja simptoma psiholokog poreme%aja. #esto mi moramo da pribegnemo vanrednim procedurama da bi odreagovali na neposredni problem. Moda %e nam zatrebati pomo% klini kog lekara ili psihijatra zbog prepisivanja lekova u cilju privremenog uklanjanja onesposobljavaju%ih simptoma. Skoro je nemogu%e da iskontroliete svoje misli, da naterate sebe da doivite pozitivne emocije ili da se podvrgnete neophodnim vebama za produkovanje zdravlja, ako ste u mani noj ili depresivnoj epizodi ili kad ste preplavljeni ose%anjem unutranje napetosti, dodatno optere%ene recimo ose%anjem krivice, ili pak kad ste opsednuti neeljenim mislima i tako dalje. Bilo kako bilo, vano je sa uvati na pameti to da premda je ponekad neophodno da posegnemo za ovim sredstvima, ona mogu iziskivati kasnije dodatni napor tela kako bi obezbedilo sebi preivljenje. Telo se esto privikne na lekove, ali to privikavanje zna neretko da bude samo privremeno. Prepisani lek moe da oteti hemijsku ravnoteu i da postane zna ajna pretnja vitalnim procesima u mozgu, kako hemijskim tako i psihi kim. Medicina daje sve od sebe, ali biohemija i dalje traga za boljim odgovorima. Zato je dobro, kad god je to mogu%e, izbegavati lekove koji samo ublaavaju simptome. Ja aplaudiram svim onim neuro-istraiva ima, koji nastavljaju sa svojim istraivanjima u cilju zamene lekova sa tetnim efektima, onima koji ih izazivaju u manjem broju. Aplaudiram tako'e i onima koji dokumentuju mo%ne isceljuju%e efekte odgovaraju%e usmerenog miljenja i fizi ke stimulacije. Ne smemo smetnuti s uma injenicu da postoji jo mnogo toga to treba da se nau i o delikatnoj i savreno uravnoteenoj neuro-hemijskoj aktivnosti u zdravom mozgu. Lekari su dobro upoznati sa neeljenim dejstvima lekova koje prepisuju. U stvari pored glavnog dejstva, neeljeno je esto jedan od arina prema kojem se izbor leka i vri. Na primer, ako je potrebno prepisati antidepresiv pacijentu koji se ali da je depresivan ali se uz to ali i da ne moe da spava, lekar %e mu prepisati lek kome nesanica nije neeljeno dejstvo. Takav lek pored antidepresivnog ima i hipnoti ko (uspavljuju%e pr.prev) dejstvo. Jasno je da na ovaj na ina lekar pokriva dva simptoma, ali ne i depresiju. Depresija ostvaruje svoje dejstvo na ceo sistem. Le enje izdvojenih simptoma na koje lek deluje u smislu privremenog izle enja, maskira druge simptome koji nastavljaju da perzistiraju. Isceljuju%i proces je ovim onemogu%en i neuro-hemijski sistem pati od pogoravaju%eg neuravnoteenja koje u pitanje dovodi njegov opstanak. Mudro je oprezno i%i kroz prou avanja dejstva lekova da se ne bi dolo do uznemirenja procesa isceljenja u meri u kojoj bi on postao potpuno nedelotvoran. Mozak ima svoju sopstvenu farmaceutsku laboratoriju. Osim u genetskim anomalijama, ako mi preuzmemo brigu o njemu u smislu da ga odravamo zdravim, na mozak %e isporu iti pravi lek na pravu adresu kad god je to neophodno. Ova dinamika doprinosi psiholokom zdravlju i kvalitetnom rastu. Princip: Bilo koja psiholoka mera ili tehnika koja e doprineti kvalitetnom psiholokom zdravlju, doprine e i kvalitetnom rastu. Mnogi lekari su pokuali da nagovore svoje pacijente da se odlu e za program u enja zdravog stila ivota. Pacijenti koji su se disciplinovali i sara'ivali sa programom, napredovali su zapanjuju%e. No neki su se ipak odlu ili za brzo-potezno reenje pilulom. Napustili su program i svoje lekare
28
zamenili onima koji su im obezbedili ovo instant reenje. Na nesre%u, veoma esto, lek koji je otklanjao simptome koji su najvie uznemiravli, svojim neeljenim efektima su radili protiv zdravog funkcionisanja mozga i tela. Tradicionalno, kako za medicinu tako i za psihoanalizu, zdravlje je jednostavno odsustvo bolesti, defekta ili poreme%aja. Na sadanjem nivou napretka medicinskog le enja emocionalnih poreme%aja, u najve%em broju slu ajeva ak i psihijatri59 se moraju odlu iti za menjanje toka bolesti, jer leka nema. U klasi nom, a i u biblijskom jevrejskom jeziku, pojam zdravlja je podudaran sa pojmovima obnovljenja, celokupnosti, dubinskog izle enja. Kad su biblijski pisci koristili termin medicina, pod njim nisu podrazumevali le enje simptoma, ve% potpuno obnovljenje, dubinsko isceljenje, dovo'enje u savreno stanje. U ovoj knjizi mi %emo termin zdravlje koristiti sa biblijskim jevrejskim zna enjem. Principi le enja izneseni napred u ovoj knjizi, ako ih italac primeni, mogu mu pruiti putovanje ka istinskoj celovitosti60 i potpunom obnovljenju.61 U naem smrtnom stanju moda ne%emo iskusiti potpuno izle enje, ali svakako %emo se usmeriti ka njemu. Idemo na putovanje prema potpunom zdravlju. Za neke slu ajeve koji zahtevaju tretman simptoma, mi %emo traiti trenutno olakanje kako bi se to jasnije mogli usmeriti na delovanje koje %e doprineti obnovljenju i uspostavljanju celovitog zdravlja. Na cilj je obnovljenje i psiholoka celovitost. Delovanja koja vode ka obnovljenju i celovitosti, ne samo da podsti u ra'anje, ve% deluju i na rast i umnoavanje psiholokih potencijala. Me'usobno oni se razvijaju i umnoavaju stvaraju%i zdravu ravnoteu. Ako se ove mogu%nosti i sposobnosti koriste prema Bojem planu, kona ni ishod mora biti zdravstveno blagostanje. U prethodnim poglavljima u kojima smo govorili o formiranju navika, na jedan bazi an i ograni en na in smo pokazali da one unapre'uju zdrav psiholoki rast i razvoj. Tako'e smo uvideli kako sam proces izgra'ivanja ovih pozitivnih sposobnosti, inhibira ili gasi procese i unutranja iskustva koja razaraju. Modana struktura zvana interneuronski sistem62, omogu%uje ovu dvostruku aktivnost. Kako smo divno sazdani?63 Vera, nada i ljubav doprinose neuro-hemijskoj ravnotei i zdravlju uma. Vera, nada i ljubav su primeri potencijala razvoja i rasta. Oni su tako'e i fundamentalni principi psiholokog zdravlja. Studije koje su objavili Dejni Ahterberg (Jeanne Achterberg) i G. Frenk Lavlis (G. Frank Lawlis)64, Joan Borisenko65 i drugi, pokazuju da je negativno razmiljanje primer iskustva koje deluje razaraju%e. Pogreno upu%ena mrnja, zavist, pohlepa, generalna borbenost su jo neka iz iste grupe.66,67 Kad se s druge strane ljudi vebaju u veri, njihov imuni sistem se postaje ja i i spremniji je za unitavanje napada a iz spoljanje sredine. U isto vreme, vera koja te e neuro-hemijskim putevima, spre ava protok sumnji koja bi mogla oslabiti i iznuriti. Kad su ljudi ispunjeni nadom, putevi nade u mozgu %e aktivirati obrasce pozitivnog i razveseljevaju%eg emotivnog doivljaja i produktivne delatnosti. U isto vreme ovi putevi %e inhibirati protok impulsa putevima suprotnih ose%anja. Istinska vera nije nerazumna. Stalno iznova Isus je isceljivao ljude kako bi poverovali da ima mo% i da im oprosti grehe, drugim re ima da ih o isti od greha.68 Vera je naa ube'enost u postojanje realnosti koju ne vidimo69, a ovo ube'enje mora biti zasnovano na spoznanju Boga kroz njegovu Re .70 Kao sredstvo za razvijanje trajne vere koja ima mo% da menja, iskreno i marljivo prou avanje Biblije je bez premca. Priroda i mo ljubavi
29
U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savren u ljubavi.71 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veli a, ne nadima se, Ne ini ta ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.72 Ranije u ovom poglavlju smo pomenuli da se u zdravom mozgu lu e modane hemikalije u odgovaraju%oj koli ini i na odgovaraju%em mestu. Evo jednog primera: modano hemijsko jedinjenje oksitocini se lu i u najve%oj meri u frontalnim renjevima i tamo se ujedno nalazi i najve%i broj njegovih receptora. Ovo jedinjenje je povezano sa ose%anjem prave ljubavi i vernosti. Kad aktiviramo i oja amo ove puteve prave ljubavi u frontalnom renju, cela druina destruktivnih emocija je sklonjena s puta razaraju%a mrnja, zavist, strah, pohlepa, seksualni promiskuitet, bra na nevernost, zlostavljanje suprunika ili deteta, - su samo neke od njih. Ovo su rezultati neurolokih i psiholokih studija. Ja li no te podatke vidim kao Boiji rukopis u ljudskoj prirodi, koji samo potvr'uje otkrivenja ranije zapisana u Bibliji. Princip: Vera, nada i ljubav su neophodne za kvalitetno psiholoko isceljenje. Mi moramo da obezbedimo pozitivan psiholoki rast i razvoj. Nae psihi ko zdavlje zavisi od toga. POSTULAT 2. Mozak je pripremljen za popravke i ponovni rast Mozak poseduje sposobnost prilago'avanja i promene. Mi nismo trajno definisani svojim precima i ro'enjem. Mi nismo slu ajne doivotne rtve naeg nasle'a. Mi tako'e nismo ni rtve loeg po etka u ivotu. Naa sudbina nije nuno predodre'ena rukama onih koji su nas oblikovali u prvih nekoliko godina naeg ivota. Mi ne moramo da budemo trajne rtve naih loih izbora i postupaka. #ak i kad veliki deo mozga nedostaje usled uro'enih anomalija, povreda ili bolesti, mozak prepoznaje ovaj nedostatak i spreman je da razvije izgubljene kapacitete u oblastima koje nedostaju. Na primer, normalan mozak sadri dve primarne govorne zone u levoj hemisferi. Jedna od njih se zove Brokino govorno podru je, nazvano tako po nau niku koji ga je lokalizovao. Nalazi se u frontalnom renju leve hemisfere. Druga govorna zona se zove Vernikeova (Wernicke) zona i lokalizovana je pozadi u temporalnom renju i to u istoj hemisferi. Brokino govorno polje je zadueno za informacije o gramati kim detaljima i za pravilan red re i kako bi govor bio te an. Ote%enje ove zone vodi u poreme%aje te nog govora. Poteko%e postoje pri upotrebi predloga, priloga i veznika. Vernikeovo polje procesira zna enje zvukova. Ova zona pridaje zna enje i razumevanje re ima koje ujemo. Ako je ote%ena Brokina govorna zona, osoba ne moe da govori. Ako je kod nje Vernikeova zona o uvana, moe razumeti govor, ali ne moe da izrazi ono to je razumela. S druge strane, ako je Brokina zona zdrava, a Vernikeova ote%ena, osoba moe neprestano brbljati, ali bez ikakvog smisla. Govor tih osoba je kao salata od re i te no izraavanje bezna ajnog argona. Odgovaraju%i trening metodama koje se ne razlikuju u mnogome od onih kod pou avanja male dece da se izraavaju, moe rezultirati u obnavljanju izgubljene sposobnosti. Ovaj trening ili obnavlja funkcionisanje Vernikeove zone ili razvija novu mreu %elija sa ciljem da obave posao ote%ene zone. Ova osobina mozga zove se plasti nost. Kao to ve% rekosmo, mozak je osposobljen za popravke i ponovni rast. Modana plasti nost ili kapacitet za kompenzovanje i ponovno izrastanje novih veza, omogu%uje nadu rtvama modanih bolesti. Gubitak sposobnosti, gibitak emotivne kontrole, gubitak
30
pam%enja, konfuzno miljenje ne moraju da oblikuju vau sudbinu. Modana plasti nost nudi obe%anje o isceljenju. Tako esto, ljudi se ose%aju posramljeno, nelagodno ili krivima zbog svog nedostatka. Njihovo traganje za uzrocima esto zavri okrivljavanjem nasle'a, ili na ina na koji su odgajani, ili svojeg nesmotrenog stila ivljenja. Neki se preputaju mra noj budu%nosti. Drugi pomiljaju na samoubistvo. Mnogi iskaljuju svoju ljutnju na svetu za kojeg smatraju odgovornim. I na sre%u, ima i onih koji su agresivni, koji preduzimaju odre'ene korake i trae reenja za svoje hendikepe. Evo jednog saveta. Nemojte prerano donositi zaklju ke o uzroku bilo kojeg umnog poreme%aja. Skoro nikad nije u pitanju samo jedan uzrok. Kao po pravilu njih je uvek vie i me'usobno su tako povezani da su zbunili i najbolje umove. Ve%ina uzroka je najverovatnije izvan domaaja nae neposredne kontrole. Mi ne kanjavamo sebe to smo dobili rak, dijabetes ili artritis. Ali mi moemo preduzeti korake kako bismo smanjili verovatno%u da ovi poreme%aji preuzmu kontrolu nad naim ivotom. Mi moramo preuzeti odgovornost za one aspekte naih ivota u kojima neto moemo da uradimo. Apostol Pavle je napisao: to je ostrag, zaboravljam, a za onijem to je naprijed seem se73- mi moemo preuzeti odgovornost za te akcije. Mi moemo preuzeti odgovornost za nae izbore u vezi sa stilom ivota naom ishranom, fizi kom aktivno%u, pravovremenim odmorom, upotrebom sveeg vazduha i iste vode u dovoljnoj koli ini, naim stavovima, naim vrednostima, navikama, prioritetima i ciljevima. Mi znamo da svaki od ovih ima zna ajan uticaj na zdravo funkcionisanje naeg mozga. Opet, ne smemo sebe kanjavati za povremene propuste ili grena povla'ivanja74, jer ona ne stvaraju navike u mozgu osim ako se ne ponavljaju i ne po nu da odre'uju na karakter.75 Nemojmo se brinuti za prola loa dela. Usmerimo svoju panju na danas jer je to jedino vreme koje nam pripada. Bog pokuava da nas uveri da On razume kad je Duh sr an, a telo slabo.76 Umesto da se bavimo svojim neuspesima, zakrpimo svoje puteve i nastavimo napred ka cilju. Setite se biblijske poslovice: Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane..77 A za sve one itaoce koji moda veruju da su poreme%aji uma ili emocija sa kojima se suo avaju, Boja kazna, evo jednog od Isusovih obe%anja: Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroz njega.78 Niko ko boluje od bilo kojeg mentalnog poreme%aja ne sme biti prezren i odba en. Bog sam ih nije odbacio, ak iako su prekrili Njegove zakone koji su bili dati oveku da bi mu sa uvali mentalno zdravlje. Bilo kako bilo, mi moramo o ekivati da platimo barem snienu cenu za nae prestupanje zakona koji upravljaju zdravljem i blagostanjem naeg mozga i tela.82 Ali zahvaljuju%i naem milostivom Bogu, zbog njegove promiljene kreativnosti u stvaranju mozga koji ima plasti na svojstva, mi moemo doiveti obnovljenje i isceljenje. Tako'e bi trebalo da Mu zahvalimo i na napretku dobre nauke. Mi se moemo zahvaliti Bogu i za otkrivenje Njegovih zakona. Boji duh ljubavi, opratanja i milosti, zapisan je na svakom neuronu naeg mozga. POSTULAT 3. Unutranja harmonija zna#i psiholoko zdravlje Svee udata ena, rekla je svome savetniku: Znam da nisam trebala da ostavim mua zbog drugog oveka. Moj mu je zaista dobar prema meni, ali ja ose%am snaan nagon da ga ostavim i odem drugom oveku. Znam da kad sam se kao devojka zabavljala, nisam mogla ni sa jednim
31
momkom da ostanem due vreme. Znam da neto nije u redu samnom ali ne znam kako da pomognem sebi. Jednostavno ose%am da moram da probam sa novim ovekom. Test njene li nosti,83 otkrio je da se radi o emotivno veoma nestabilnoj eni. Ona je bila odvana i britka osoba koja je sama sebi bila jedini zakon, ali je isto tako esto upadala u depresivne epizode. Analiti ki test njenih motiva,84 otkrio je ekscesivnu udnju za romansom i naklono%u daleko iznad bilo kakvog dostizanja zadovoljnosti. Drugim re ima, naglasak u njenom ljubavnom ivotu bio je na potenciranju ose%anja zaljubljenosti koje nikad nije prerastalo u pravu ljubav. Suo iti se sa ovom realno%u bilo je poraavaju%e. Njeni bezrodni napori da zadovolji svoju nerealnu udnju, doveli su je do krajnje emotivne iscrpljenosti i ivice nervnog sloma. Njen unutranji konflikt u inio ju je nestabilnom li no%u. Bila je kao more uskolebano koje nema mira.85 Vetrovi i plime spoljnih okolnosti, tako lako i veoma esto su uticali na njeno raspoloenje. Nije mogla ostati mirna i emotivno stabilna u bilo kakvoj ivotnoj nepogodi. Insistirala je na tome da bude sama svoj gazda, ali u tome nije uspevala. Njen prenadraen emotivni sistem i mu an svet su je porobili. Dodatni problem u njenom ivotu bila je i njena tvrdoglavost nespremnost da se pokori drutvenim normama. Radije je traila one koji %e tolerisati njenu emotivnu nepredvidljivost i dozvoljavati joj da bude po njenom. Kako to esto biva, savest ju je progonila do te mere da je postajala veoma dosadna u periodima tvrdoglavosti. Psiholozi istraiva i Katel (Cattel) i Goruh (Gorsuch), predstavili su empirijsku hipotezu o moralnoj strukturi drutava, pokazuju%i da isti osnovni moralni postulati postoje u ak 52 drave sa razli itim kulturolokim nasle'em.86 Katelov 16 P.F. test strukture li nosti je bio kori%en za merenje faktora savesti kod dama. Njene elje i fantazije, nikad nisu postale stvarnost. A nisu ni mogle. Svako novo zaljubljivanje, bilo je i novi brodolom. Ona je odbijala da uzme u razmatranje ve% isprobane i potvr'ene principe iako ih je o ajni ki trebala ne bi li ikad stekla iskustvo unutranjeg mira i spokoja. Njen kompromituju%i um je eznuo za istotom u namerenjima i celovito%u. #istota u namerama i ose%aja celovitosti su osnovni i temeljni principi na kojima se dalje grade ne iji harmoni ni odnosi. One unose mir i spokoj u um i emocije. ANTREFILE: #istota u namerama i ose%aj celovitosti ini osnovu istinske harmonije misli, emocija i ponaanja. Moralna ne#istota i mu#ni nemir: A bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti i voda njegova izme%e ne istotu i blato.87 Greh je bezakonje (prestup zakona pr.prev.)88 Sva slomljenost mozga, fizi ka i psiholoka, sav bol, sva patnja i tuga su rezultati jednoga prestupa zakona. Predivna ljudska mainerija je pokvarena i njen delikatni mehanizam je preokrenut da radi u suprotnosti sa zakonima ivota i izdrljivosti. Rezultat su bolest i smrt.89 Modani potencijal najbolje dolazi do izraaja kad postoji harmonija u nama. Mentalni konflikti, ose%anje razo aranosti i unutranja napetost ponaosob i zajedno prodiru modanu energiju i potencijal bespotedno. Ku%a okrenuta protiv sebe, ne moe opstati. #esto, emotivno povre'ena osoba pati od unutranjeg nemira, a uzrok toga su suprotni interesi, nekompatibilne vrednosti, ili vrednosti nekompatibilne sa sladostrasnim prohtevima i poudnim eljama. #esto su njihovi nagoni u ratu jedni s drugima, ne daju%i mira umu i odmora ivcima.
32
Strahovi od neuspeha, ili odbacivanja, od donoenja pogrenih odluka ili pogrenih poteza, esto dodatno poja avaju ose%anje unutranjeg nemira. Anksiozne osobe mogu prona%i mir na slede%e na ine: 1. ispitivanjem kako troe svoje unutranje potencijale 2. donoenjem odluke da budu verni vrednostima istote i celovitosti 3. odricanjem od svih obe a%uju%ih uticaja 4. kori%enjem svojih talenata i unutranjih potencijala harmoni no.. na primer, na nekonfliktan na in i 5. zadravanjem svoga uma na Gospodu. Ako terapeut pomae anksioznom pacijentu, on sam mora biti li nost sa velikim unutranjim potencijalom koji skladno funkcionie. Principi istote i celovitosti, moraju biti terapeutovi osnovni principi. Ne moete vaditi pacijente iz jame, ako je va oslonac klizav teren. Ne moe se zalivati iz praznog vedra i praznim perom se ne moe pisati. Pristupi koje koristi terapeut, variraju od pacijenta do pacijenta, ali isto tako od terapeuta do terapeuta. Psiholoki zdrav terapeut, lako se moe prilagoditi razli itim tipovima pacijenata, koriste%i pristupe koji najvie pogoduju pacijentu. Terapeuti hri%ani, treba da se vebaju u savetovanju kroz Bibliju. I tako razlikuju%i jedne milujte. A jedne strahom izbavljajte i iz ognja vadite; a prekorevajte sa strahom, mrze%i i na haljinu opoganjenu od tijela.90 Svi pacijenti nemaju isti temperament. Oni tako'e veoma variraju u mogu%nosti uvi'anja, u pou ljivosti, u otvorenosti za promene, u matovitosti, itd. Pacijenti imaju razli ite bolne ta ke, razli ita osetljiva mesta. Vet terapeut %e koristiti one pristupe koji %e najvie koristiti njegovom pacijentu. U ovom poslu ne postoji izraz koji svima pae. Koji god put da izaberemo, cilj je jedan isceliti pacijente dovo'enjem unutranjih potencijala u skladno funkcionisanje. POSTULAT 4. Zona rasta je zona isceljenja Psiholoki rast po inje u zoni rasta nae psiholoke prirode. Mi definiemo zonu rasta kao zdravo opaanje, stav, ose%anja ili li no obeleje koje postoji ispod bilo kojih bolesnih ispoljavanja. Ukoliko se nezdrave osobine ne uklone, a zdrave ne odgajaju, naa mo% prilago'avanja %e biti na jadnom nivou. Korolar 1: Ako elimo da do'e do zdravog rasta, moramo prvo identifikovati zonu rasta. Na jednoj sesiji terapije parova, ena je besno odgovorila interpretiraju%i osudu svoga supruga. Primetivi njegovu spremnost da uzvrati, pre nego li je izustio i re , prekinuo sam ga sa pitanjem: Jesi li zaista eleo da to na taj na in kae? Iz onoga to je ranije rekao otkrio sam da je njegova namera bila sasvim dobronamerna i da bi je njegova supruga ispravno razumela, samo ako bi umeo da je iskae na druga iji na in. Moje pitanje ga je povelo unazad, daleko iza povre'uju%eg na ina komuniciranja, pravo do njegovog motiva ili razloga, za koji se utvrdilo da je izvirao iz njegovih najboljih pobuda prema njegovoj supruzi. Njegova jadno sro ena izjava bila je bolesna, a motivi zdravi. Ova izjava je iskrivila njegovo ose%anje brinosti prema njoj. Ako takva loa izjava do'e do njenog srca, bojim se da na tom terenu nita dobro ne bi poraslo. S druge strane, motiv koji lei iza izjave bio je produktivan za rast i napredovanje kako njegovo tako i za njihovu vezu. On je bio zona rasta kako za njega tako i za njihovu zajednicu. Ako
33
on obrati panju na to da jasno iznosi svoje motive u komunikaciji, njegovo izraavanje bi se u mozgu prilepilo na njegov zdrav motiv i bilo bi pogodan teren za rast njegove psiholoke prirode. Ako bi takva, ispravno formulisana izjava bila prihva%ena u srce njegove supruge, ona bi se zaka ila na njenu zonu rasta (njenu enju za dobrim) i obezbedila pogodno tlo za nastavak njenog zdravog rasta. Nekad, motiv koji stoji iza takvog opaanja, moe biti mrnja. To bi jezikom psihologa bilo nezdravo psiholoko tkivo. Terapeut tada mora da kopa dublje trae%i ta je izazvalo takav motiv, sve dok ne nai'e na zonu zdravog rasta. Uzgred, ako se par izmiri nakon sva'e to ne zna i nita drugo nego da su nali zonu rasta. Ako se ona marljivo odgaja, njihove li nosti i njihova veza %e napredovati u pogledu psiholokog zdravlja i sre%e. Moje je verovanje da svaka osoba ima obilje zona rasta mo% intelekta, mo% duhovnosti, udnja za dobrotom, poimanje ispravnosti, - su tek neke od njih.91 No, suvie esto, mi smo na njihovom mestu razvili bolesno tkivo. Biblija opisuje nae obolelo tkivo kao o ekivano u naoj telesnoj prirodi. Mi smo nasledili sklonost ka razvoju obolelog tkiva slomljenog mozga. No, Bog nas ne osu'uje za ovakvu sklonost. On nas radije poziva da, moli nas da do'emo Njemu, da primimo isceljenje i novu prirodu. Tako esto je On demonstrirao svoju isceljuju%u mo% na nama, da nemamo razloga da Mu ne verujemo da %e nam oprostiti iako smo sami doprineli stanju u kome se nalazimo.92 Mi Mu prilazimo molitvom. Biblija nas u i da isceljenje i nova priroda nama stiu posredstvom Svetog Duha. Bez ovog angaovanja Svetog Duha, nae nasle'ene i ste ene sklonosti %e nas najverovatnije nadvladati i pozvati bolest i slomljenost! Nekad %emo eleti da posetimo terapeuta sa eljom da nam pomogne da prona'emo svoju zonu rasta. On ili ona ovo moe da izvede kopanjem ispod povrine na kojoj se nalaze nae loe osobine. Ovo kopanje mora i%i sve dotle dok se ne na'e zdrava zona zona rasta. Neki ljudi su u stanju da sami odrede svoje zone rasta bilo razmiljanjem, ili kopanjem ispod povrine problema, sve dok se ne do'e do zone zdravog rasta. Treba pitati sebe samog: Da li se svi'am sebi ovakav?, Da li zaista elim da reagujem na ovaj na in?, Da li elim da se ose%am ovako?, Kako zaista elim da reagujem?, Kako zaista elim da se ose%am? Fokusiraju%i se na to kakvi biste eleli da budete, kako da se ose%ate ili da reagujete, otkri%ete svoju zonu rasta. Negujte to ose%anje, taj obrazac ponaanja, taj stav. Molite Boga da vam oprosti sve ono za ta se kajete. Zatim molite Boga da vam da ono to On eli da vam da. David se molio: U ini mi Boe isto srce i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega i Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene.93 Prizna%ete da bi nam svima prijala ova molitva. Ako je neko izbegavao da koristi loe staze u odnosima, ali jednostavno je preplaen, ili nije u stanju da otkrije prikladne puteve zdravlja u nastavku daljeg rasta, neka udahne duboko, i proeta malo ne bi li skinuo pau inu. Odvojite vreme za razmiljanje, samoispitivanje pa ak i molitvu za uvi'anje i razumevanje, za obnovljenje pravog duha u sebi, za hrabrost da prizna pogreke. Kad otkrijete svoju zonu rasta, nasadite se na zdravom terenu i ne vra%ajte se na stari. Moda poznajete sebi sli ne osobe sa sli nim potencijalima i problemima, za koje vam se ini da su izvojevale pobedu. Razgovarajte sa njima. One moda imaju upravo one predloge koji su vam potrebni. Neki od mojih pacijenata su pronali da je Biblija bogat izvor pozitivnog razmiljanja i obe%anja. Oni su odlu ili da ih nau e napamet i da esto o njima razmiljaju. Kad bi upali u situaciju koja im se inila da kao loe iskustvo, ponavljali bi ove stihove, utvr'uju%i svoju zonu rasta.
34
I dozvolite mi da vas uverim ne im to znam iz sopstvenog iskustva, koje delim sa hiljadama drugih i iz autoriteta Boje Re i, da %e Bog uvek prona%i na in da vas izvede iz bilo koje situacije, kad Mu se obratite u molitvi.94 Pre nekoliko godina nenamerno sam izazvao gnev jednog od mojih pretpostavljenih, kad sam se prebacio na drugi posao. On mi je napisao veoma srdito pismo o incidentu. Pokazao sam pismo svom novom efu i dobio savet koji veoma cenim. On se jednostavno nasmejao i citirao biblijski stih: Odgovor blag utiava gnjev.95 Znao sam taj tekst veoma dobro, kao i ovaj drugi: Ljubazne su rije i sa%e meda, slast dui i zdralje kostima.96 No moja iziritiranost pismom ih je izbrisala iz mojeg se%anja. Posle tog podse%anja, nisam imao problema da odlu im da odgovorim meko i ljubazno. Ali pre nego li sam formulisao svoj odgovor, odlu io sam da se stavim u njegovu poziciju i sagledam situaciju njegovim o ima.97 Nakon toga, jasno sam mogao da razumem njegova ose%anja i lako mi je bilo da se izvinem. Evo jo dva stiha koji pruaju pomo% u regulisanju me'uljudskih odnosa: #ovjeku se svi putovi njegovi ine isti , ali Gospod ispituje duhove.97,Kad su iji putovi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove.98 U terapiji kod profesionalca, budite slobodni da kaete ta ose%ate da moete, a ta ose%ate da ne moete da uradite. Profesionalac mora da upozna vae psiholoke potencijale i ograni enja. Ne oklevajte da podelite sa njim ta su za vas vrednosti. On %e vam najverovatnije predloiti opcije koje vam najvie odgovaraju. U cilju prikupljanja to vie informacija o vama, moe se desiti da vam neki terapeuti daju da uradite psiholoke testove, pomo%u kojih %e pokuati da otkriju vae potencijale i ograni enja. Tada %e biti u stanju da vam daju savet ili preporuku ta je za vas najbolje da radite. Re dve terapeutima: Postoje pacijenti koji su zaklju ani u ozbiljan emotivni poreme%aj i koji ne mogu da otkriju svoju zonu rasta, bez pomo%i vetih terapeuta. Na in lociranja zone rasta je naj e%e dijalog, koji sadri sve vetine savetovanja ili psihoterapije koja stvara oputeno otvaranje pacijenta pred terapeutom. Terapeurov pozitivan, empati an stav prema klijentu, njegova iskrenost, kredibilitet, fleksibilnost i otvorenost za pacijentove poglede, sve zajedno doprinose lakem otkrivanju zone rasta. Korolar 2: Nae nezdrave odbrane moraju biti uklonjene, poput uklanjanja nezdravaog tkiva u hirurkoj intervenciji, pre nego li novo i zdravo tkivo poraste. Poricanje, nau ena bespomo%nost, krivica i bezrazloan bolesno usmeren gnev, primeri su nezdrave odbrane i moraju biti uklonjeni da bi se mogla prona%i zona rasta. Ljudi idu savetnicima zbog mnogih razloga. Neki tamo zalutaju iz ose%aja radoznalosti, jer su o savetniku uli sve najbolje. Neki pak do'u zbog toga to o ekuju podrku u skidanju drugih s njihovih le'a. Pojedini do'u zbog toga to se nadaju da %e ako budu imali prave informacije, lake nastaviti dalje. A onda postoje i oni koji se na terapiju prijave jer su o ajni pravcem u kome i se ivot kre%e. Mnogi pak znaju da sami ne mogu prona%i izvor isceljenja. Ponekad je to zato to svaki deo njihovog bi%a intelekt, ose%anja, volja i snaga izbora samo doprinose irenju bolesti. Svaki deo njihovog bi%a je postao i deo bolesti. Na ovaj na in neki terapeuti opisuju zavisnost, a to je srodno sa onim kako Biblija opisuje proimaju%e efekte greha, koji nije nita drugo do krenje Bojih zakona ivota i zdravlja:99 Sva je glava bolesna i sve je srce iznemoglo. Od pete do glave nema nita zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscije'ene ni zavijene ni uljem zablaene.100
35
Ako ose%ate da su se vai emocionalni problemi otrgli kontroli, vrlo je verovatno da je kod vas celo telo pogo'eno. Morate traiti pomo% izvan sebe. Neki od mojih pacijenata su se direktno obratili Velikom Lekaru. Biblija nas u i da je on le io sve vrste bolesti, bilo da su fizi ke, mentalne ili duhovne. Oni su verovali da ako uopte postoji isceljenje, ono je u Bogu. Jednostavnom verom oni su Mu se obratili za isceljenje, a isto tako i za mudrost i razumevanje onoga to im On poru uje da je najbolje za njih. Na njihove molitve je odgovoreno i oni su spoznali da je On onaj koji prata sve grehe i isceljuje od svake bolesti101. Drugi su pak izabrali da odu kod renomirenih terapeuta i pronali su izle enje za kojim su tragali. Da bi uklonili bolesno psiholoko tkivo, neki terapeuti se slue samo jednom metodom konfrontacijom. Postoje situacije u kojima je najbolje na ovaj na in postupiti sa obolelim tkivom. Vi i iz grla, ne ustei se, podigni glas svoj kao truba i objavi narodu mojemu bezakonja njegova.102 Me'utim postoje situacije kad se obolelo tkivo najbolje uklanja, tako to se pacijent tei. Teite, teite narod moj. Govorite ljubazno..103 No postoje i situacije kad terapeut mora da zadri za sebe ono to bi ina e podelio sa pacijentom, jer u tom trenutku pacijent nije u stanju da sa tim iza'e na kraj. Jo vam mnogo imam kazati, ali sad ne moete nositi.104 Uspean terapeut bira izme'u mnogih pristupa, onaj koji najvie odgovara pacijentu i datoj situaciji. Njegov cilj je da ukloni obolelo tkivo i prona'e zonu rasta.
36
POGLAVLJE 9 Prevencija psiholokog sloma

POSTULAT 5: Zdrav mozak odrava emocionalnu stabilnost Dvadeset-osmogodini mladi%, visokog stepena inteligencije, posetio me je zbog savetovanja o izboru zanimanja. Napustio je koled na po etku studija, jer je bio razo aran nemogu%no%u pronalaska zanimanja koje bi mu se dopalo. Nakon naputanja koleda, radio je na tri razli ita mesta i to prihvatljiv posao, ali mu se ni jedan nije svideo kao ivotni poziv. Ose%ao je da treba da se vrati na kolovanje i da zavri osnovne studije, ali nije umeo da se odlu i ta zapravo eli. Bio je veoma osetljivih emocija, prezati%en od svoje majke u periodu sazrevanja, ljubazan i meka srca, sa posebnim zanimanjem za muziku i umetnosti. Razmiljao je o karijeri u muzici ili finim umetnostima, ali se bojao da to finansijski ne bi bilo izvodljivo. Pored svega, bio je i izuzetno stidljiv i lako se dao uplaiti od vrstih li nosti i guve. Bio je pun energije, ali i vrlo napet i lako se osuje%ivao. Razmiljao je liberalisti ki, voljan da eksperimentie i spreman da lako zaboravi prolost. Bio je prili no dosetljiv, nezavisnog uma, ali emotivno zavisan. Tako'e se moe re%i da je emotivno bio veoma nestabilan, brzo mu je sve dosa'ivalo a lako ga je bilo i uznemiriti. Kad bi do toga dolo, nije mu trebalo mnogo da zapla e. On je bio jasan primer osobe iji emotivni sistem nije slao ispravan feed-back (povratnu informaciju pr.prev.) ka modanim centrima, koji bi onda bili u stanju da ga obezbede mirom i stabilno%u koje je tako o ajno trebao. Nasle'e je odigralo veliku ulogu u njegovom slu aju. Statisti ki govoreno, emotivno nestabilni roditelji imaju 41 posto anse da svoj problem vide i na potomcima. No, druge stvari, kao to su stil ivota, ishrana i vaspitanje, doprinose celih preostalih 59 posto. Ovo zna i da hroni no emocionalno nestabilna osoba, mora usvojiti zdrav na in ivota. Ovo dalje zna i zdravu ishranu, bez industrijskih slatkia kako bi sa uvala to vie vitamina B za svoje nerve, zatim svakodnevne fizi ke vebe na sveem vazduhu, kako bi znojem izbacila otrove iz tela i ujedno poboljala unos kiseonika kao i cirkulaciju hranljivih materija. Lekar Valter B. Kenjon (Walter B. Cannon), bio je prvi koji je 1932. upotrebio kovanicu homeostaza u svojoj knjizi Mudrost tela. Kenjon je izloio ideju fidbeka kao osnovnog fiziolokog principa. On je objasnio da se homeostaza odrava pomo%u fidbek siignala, od onih koji govore ta treba do onih drugih koji kau kako treba. Ovo je vaan princip za pravilne izbore u ponaanju, za donoenje ispravnih odluka i za sprovo'enje ispravnih poteza koji %e zadovoljiti nae motivacione i emotivne potrebe. Princip: Ako elimo da odrimo emocionalnu stabilnost, nai emocionalni centri moraju slati fidbek signale iz centara koji su u potrebi do modanih centara koji mogu odgovoriti na ovakve potrebe. Kao to osnovni principi homeostaze funkcioniu u fizi kom smislu kako bi se odravala stalna ravnotea unutranje sredine (na primer: telesna temperatura), tako ovi pincipi funkcioniu i u psiholokom smislu. Homeostaza u psiholokoj prirodi oveka je predispozicija za odranje stabilnosti izme'u suprostavljenih motivacija i drugih psihodinami kih sila. Kad fizi ko telo pokuava da se prilagodi uslovima visoke toplote, na primer telo pokuava da se prilagodi na stres i nelagodnost vru%ine tako to se znoji i time sniava temperaturu. Proces je automatski. Odvija se bez svesne namere ili napora. Da bi izbeglo nedostatak kalcijuma, koji se
37
detektuje niskim nivoom u krvi, telo posee za njegovim depoima u kostima. Sada se ovaj nedostatak u kostima nadopunjava iz ishrane, poja anom apsorbcijom i smanjenom sekrecijom u bubrezima. Sve ovo je automatski proces. Jo jedan primer je i beta karoten, prekursor vitamina A. Beta karoten se skladiti i samo kad telo ne dobija dovoljnu koli inu vitamina A putem ishrane, on se prevodi u aktivni vitamin i namiruje potrebu, ime se odrava stalnost unutranje sredine, tj homeostaza. Negativna povratna sprega (fidbek) od mesta nedostatka do skladita, je princip funkcionisanja u svim ovim primerima. Sli no tome, zdrava psiholoka priroda se prilago'ava homeostatski, u cilju prevencije ekstremnih naruavanja stalnosti unutranje psiholoke ravnotee. lezde i organi se putem mozga konstantno snabdevaju odgovaraju%im hormonima i drugim hemijskim jedinjenjima, sa ciljem da se odri fizioloka i psiholoka homeostaza ili stabilnost. Tokovi nervne struje aktiviraju osloba'anje odgovaraju%ih hemijskih jedinjenja u odgovaraju%im koli inama. Neuro-nauke su ustanovile da fidbek i fidforvard (feed-forward) neuronskih krugova jesu ono to homeostazu ini mogu%om. Nau ili smo da je emocionalna homeostaza rezultat ovih fidbek i fidforvard neurolokih aktiviraju%ih obrazaca. POSTULAT 6: Umerenost titi od psiholokog sloma Ponekad prevo'ena kao samokontrola, umerenost105 tipi no zna i umerenu upotrebu i kori%enje bilo ega zdravog i potpunu apstinenciju svega to je tetno. Neki od nas pamte prvi dim duvana uas! Ali da bismo bili kul kao i drugi u ijem smo drutvu eleli da se nalazimo, stisnuli smo zube i odradili ovaj teak posao. Najednom je uasni ukus nestao i bili smo upecani. Tako esto, mi razvijamo ukus prema tetnim materijama, koriste%i ih u mladim godinama dok se nae nervne %elije rapidno razvijaju. Nai nervi %e se naviknuti na ove supstancije za kratko vreme i tako %e na mozak spre iti samo-unitenje. No, ove tetne supstancije %e kad tad odigrati svoju ulogu. Kao to u Dobroj Knjizi pie: ta ovek posije, ono %e i ponjeti.106 Princip je jednostavan. Roditelji esto imaju problema sa navikavanjem dece na odre'ene vrste zdrave hrane. #esto su oni sami oni koji jedno pri aju, a drugo rade, daju%i lo primer svojoj deci. Papile ukusa rastu i umiru svakog dana. Vae papile mogu biti istrenirane da uivaju u zdravoj i jednostavnoj hrani. U stvari vi i ne ose%ate ovim papilama. One su samo receptori koji hemijsku energiju pretvaraju u nervnu koja putuje u va mozak. Vi ose%ate u mozgu. Zapanjuju%e je kako va um deluje na va ukus. Da li vam se ikada neodoljivo pilo mleko, a kad ste posegnuli za aom predivnog belog napitka, ube'eni da ste dobili ba ono to ste eleli, odjednom utvrdili da je u ai ustvari jogurt? #ak i ako volite jogurt, taj put vam nije prijao. Va um je udeo za sveim mlekom. Sproveli smo eksperiment u kome je grupa studenata imala povezane o i. Onda smo ih zamolili da pogode ukus slatkog od jagoda, limuna i narande. Moete li verovati da nisu bili u mogu%nosti da sa sigurno%u utvrde o kojem se ukusu radi dok nisu videli boje. Kad smo im oslobodili o i i ponovili eksperiment, bez ikakvih poteko%a su identifikovali ukuse. Drugom prilikom, kad je jedan od naih unu i%a imao oko etiri godine, uzeo je griz ute letnje bundeve, pokazao mimiku uasavanja, ispljunuo komad i zaplakao. Okrenuo sam se malianu i rekao: Ima grozan ukus, zar ne? Trebalo je da vidite izraz zaprepa%enja na njegovom licu. Mislio je da ga deda razume. Onda sam dodao: Ova bundeva uopte nema lep ukus, ali sadri neke korisne stvari od kojih %e tvoje o i postati ja e i zdravije, pa %e mo%i da vidi odli no. Moda ak i ne%e morati da nosi nao are kao deda. Hajde da ti deda kae kako ta bundeva odvratnog ukusa moe biti ukusnija. Samo iseci maleno par ence i uveri se da je zaista malo tako da ga jedva moe i okusiti.
38
Ako tako male par i%e pojede jedan po jedan, postaja%e sve ukusniji i ukusniji. Ali ne sme da uzme veliko par e, jer %e onda i ukus biti odvratan. Njegove uplakane okice su me gledale paljivo i sluao je ne trep%u%i. Onda je probao recept. Kad je isekao prvo par ence i nameravao da ga stavi u usta, rekao sam: Ne, ne! To je preveliko. Mora biti majuno. Stavio ga je nazad na tanjir i isekao da bude manje. Tako je ve% bolje, rekao sam. Naravno bilo je toliko maleno da je jedva mogao ita i da oseti. Sad napuni kaiku ne im to voli, iz tanjira. Onda moe da pojede jo jedno maleno par e bundeve, samo obrati panju da bude maleno. De ki% je uradio ta mu je re eno i upitao: Jel dobro ovo deda? Jeste, to je mnogo bolje, samo pazi da je maleno. Posle jo svega dva ili tri ovakva kruga malian je izjavio: Ve% po inje da ima lepi ukus, deda. I tako je i bilo. On je u io da trenira svoje gustativne papile (papile ukusa pr.prev) malim izlaganjima neukusnoj hrani koje je uvek iznova bilo pra%eno ne im ukusnim, poput nagrade, sve dok nije neukusno nije postalo ukusno. Vana lekcija u neuronskom prepodeavanju receptora. Tvorac je na inio nae nerve prilagodljivima. Moram tako'e ista%i da kao to nae mentalno i ekivanje ostvaruje uticaj na nae ulo ukusa, isto tako i razli ite druge stvari kao to je rastvorljivost, koncentracija, jonizacija, temperatura i osnovni hemijski sastav ostvaruju zna ajan uticaj. Nadalje, ini se da postoji genetska nit u prenoenju naklonosti prema odre'enim ukusima kod nekih ljudi. Hrana bogata hranljivim materijama bi trebalo da ima predivan ukus. Ali neki od nas bi trebali smanjiti svoje obroke kao koli inu kalorija u njima. Preoptere%ivanje naeg digestivnog sistema, unoenje ve%e koli ine kalorija negoli nam je potrebno za fizioloke procese, napla%uje visoku cenu na naim nervima, prvo ih ote%uju%i, a kasnije i unitavaju%i. Nai modani neuroni su izmu eni, a isto tako i oni u ostatku tela. Svakom od nas bi pomoglo kad bi jedan dan odvojio za post, i to e%e, unose%i tada samo istu vodu. Ako se odlu ite za ovaj izazov, pomozite sebi tako to %e va poslednji obrok pred post biti neka laka hrana. Tada %ete u post utonuti veoma lako. Probao sam da postim, nakon to sam ve e pre pojeo teak obrok i zamalo da se onesvestim jo u podne. (post traje od ve eri prethodnog do ve eri narednog dana) Bez obzira koliko puta da sam probao, jednostavno nisam mogao da uspem da izdrim ceo post. No, kad sam nau io trik sa laganom ve erom, uivao sam u postu i imao obilje energije za sve poslove toga dana. Prona'eno je vie od trideset i dva razli ita hormona, za koje je utvr'eno da uti u na miljenje, ose%anja i ponaanje kod ljudi. Moda ih je ukupno oko nekoliko stotina. Ni jedan od nau nika to sa sigurno%u ne zna. Najmanje tristasedamnaest razli itih peptida je otkriveno u modanim komorama. Hormone lu e i mozak i telo. Oni odravaju nae telo i mozak u stanju blagotvornog rada. Sastojci ili hemijski molekuli koji ine ove hormone su peptidi koji dolaze iz hrane koju jedemo, vode koju pijemo, sun eve svetlosti kojoj se izlaemo i sveeg vazduha kojim kupamo plu%a. Nae navike vebanja i odmora odre'uju kako iskoritavamo prethodno pobrojane blagoslove. Zato, probajte da budete umereni u jelu, vebanju, odmoru, etnji po istom vazduhu i izlaganju Suncu i sveoj vodi, kako biste se zatitili od emocionalnog sloma. Dok sam pisao ovu knjigu, primio sam telefonski poziv od posve%ene, savesne i marljive ene iji nervi su bili skrhani. Nakon to mi je ispri ala o svojoj mentalnoj konfuziji, nekontrolisanim epizodama pla a, nesposobnosti da donese jednostavne odluke, poraavaju%em strahu o tome ta bi sve moglo zna iti za njenu budu%nost, po ela je da jeca u o ajanju, ta da radim?
39
O igledno je da je bila na ivici nervnog sloma. Ona je bila izvrsna, zdrava, energi na i motivisana osoba. Uobi ajeno uravnoteena u prosu'ivanju i savesnoj pouzdanosti, odjednom je po ela da ose%a da su je ovi kvaliteti napustili. Ona je bila svesna potrebe umerenosti u svome ivotu. U jednoj od kasnijih poseta je izjavila: Znam ta treba da uradim, ali ne vidim kako kad postoji toliko mnogo stvari koje treba da se zavre. Ona je bila nova na poslu sa gomilom pritiskaju%ih rokova i stvari koje treba uraditi. S druge strane imala je gomilu problema koje je morala da rei. Skoro dva meseca nije imala potenog sna, a o neredovnim zgrabi u letu obrocima da i ne pri amo. Interesantno je to kako mi koji volimo svoj posao, vrlo lako moemo da zaboravimo na umerenost. Se%am se kako sam imao obi aj da u ve ernjim satima drim serije evangelisti kih predavanja tokom cele godine, svake godine, pose%uju%i i po etrdeset domova na dan. Na kraju jednog takvog dana, moja supruga je upitala: Duo, ta je ostalo za Boga da uradi? Dobro pitanje. Neumerena stimulacija ili deprivacija (lienje pr.prev), neumereno nagra'ivanje ili kanjavanje, opsesivna ponavljanja, kompulzivni rituali, fanati ne tenje svake vrste, samo rad bez oputanja ili obratni scenario i neumerenosti svih vrsta, spre avaju razvoj pravog psiholokog zdravlja. Oni ometaju napore mozga i tela da zadre harmoniju hemijske sekrecije koja uti e i isti e iz neurona, lezda i organa. Kao reakciju na te ekstremne zahteve, mozak prepodeava standarde za tipi ne ili regularne radnje. Drugim re ima, u pokuaju da se nosi sa novonastalom ekstremnom situacijom, novi (prepodeeni) standardi %e postati norme u mozgu. U nastavku ivota, pojedinac sa ovakvim izmenama %e teiti da stalno bude izloen ekstremnim situacijama, ne bi li izbegao dosadu u ivotu. Svako zadovoljstvo i satisfakcija koji dolaze iz neumerenosti, samo su za trenutak aktuelni u struji ivota. Pored toga, oni oskudevaju visokim kvalitetom, dubinom, puno%om i izobiljem radosti, mira, ose%anjem zadovoljnosti i istinskog duboko ukorenjenog uzbu'enja koje karakterie ivot u umerenosti. Tako'e, neumerenost nastavlja da slama zdravlje mozga. S druge strane, umerena stimulacija i uravnoteena aktivnost doprinose na najbolji na in psiholokom zdravlju. Umerenost uva od mentalnog i emocionalog sloma. Takve osobe nalaze zadovoljstvo u uobi ajenim svakodnevnim iskustvima. Pozitivan stav i mir i spokoj dolaze sasvim prirodno. Mnogi od hormona koje proizvodi mozak, putuju nishodno u telo bilo krvnim sudovima ili neuronskim omota ima. Mnogi od hormona koji se produkuju u mozgu, produkuju se i u telesnim lezdama i organima. Oni uti u na nae miljenje, ose%anja, ponaanje i funkcionisanje. Telo i mozak su blisko povezani. Jedno uti e na drugo. U mozak-telo lezdanoj osovini, kontroliu%e poruke iz mozga se poja avaju dok idu kroz hijerarhiju lezda. Svaka poruka traje sve due, putuje dalje i pobu'uje vie organa. Permeabilni (prohodni pr.prev) kapilari koji se nalaze u svim endokrinim lezdama, osim u mozgu i testisima, dozvoljavaju ovim hemikalijama, da prodru iz ovih lezda u krvotok, njime putuju i onda ga napuste da bi uli u drugu lezdu. Sada vidimo kako je lako mozgu da kontrolie telo. Krvno-modana barijera onemogu%uje mnogim, ali ne i svim hormonima da idu u suprotnom pravcu, tj od telesnih lezda ka mozgu. Steroidni hormoni na primer mogu da putuju na ovaj na in. Dokazano je da ova barijera deluje selektivno propustljivo, tj dozvoljava prolazak jednih, a spre ava prolaz drugih materija. Da li je mogu%e da neuravnoteena ishrana i uzimanje pojedinih lekova moe da poremeti ravnoteu ovih jedinjenja u organizmu i mozgu, na tetu psiholokog funkcionisanja? Ne mogu ni da
40
zamislim kako bi druga ije i moglo biti. Je li mogu%e da je ista stvar i sa neodgovaraju%im miljenjem? Moe li i ono na isti na in nakoditi? Verujem da moe. Isto je i sa prekomerno visokim ili niskim emocionalnim doivljajima. Poraavaju%i dokaz nauke danas je da mozak i telo interreaguju sa zapanjuju%om intimno%u. to vie otkrivamo o oboma, to smo svesniji mo %i njihove interakcije. Svako novo otkri%e otvara i nova zanimljiva pitanja. Opijatska zavisnost, na primer od heroina, uslovljena je interakcijama hormona i modanih receptora. Mnoge vrste modanih %elija imaju opijatske receptore. Mozak sekretuje svoje sopstvene opijate sli ne supstancije, koje se povezuju sa receptorima na pojedinim modanim %elijama u slu ajevima vanrednog stanja. Zato neko postaje opasno zavistan od droge, koju ina e njegov mozak tako'e proizvodi? Opte prihva%eno miljenje u nauci je da spolja uneti opijati gase modane fabrike koje proizvode modane opijate, jer sam mozak oseti da u krvotoku ve% postoji dovoljna koli ina. Zavisnost, dakle prema ovoj teoriji nastaje zbog generalizovanog gaenja proizvodnje. Vremenom dolazi do pove%anja broja receptora u klju nim zonama mozga, jer su opijati uneti od spolja, u mnogo ve%im koli inama od fiziolokih. Tada vie receptora, trai vie opijata i osoba postaje zavisnik. Sve dok on uzima spoljanje opijate, on ostaje zavistan. No ako prekine sa uzimanjem dovoljno dugo, koliko mozgu treba da shvati da mora sam opet da zapo ne proizvodnju, broj receptora se smanjuje i osoba je na dobrom putu da se rei ove teke bolesti. Tek tada se prekida za arani krug zavisnosti. Postoje dokazi koji nas uveravaju da oboljenja mozga i uma mogu biti izazvana ekscesivnim pove%anjem ili pak smanjenjem sekrecije hormona od strane mozga, ak i kad su telesni endokrinoloki poreme%aji povezani, sami po sebi, sa ekscesivnom ili smanjenom proizvodnjom hormona. Me'usobni odnos izme'u hemijskih procesa u telu i mozgu i ponaanja, jeste veoma komplikovan. Mi danas znamo da ono to se deava u hemijskom pogledu u mozgu, veoma jako, ak mnogo ja e negoli smo i mogli da zamislimo, se odraava na procese u organizmu. Dakle hormoni i druge aktivne materije uti u na misli, ose%anja i ponaanje. One mogu biti oslobo'ene bilo u mozgu ili u telu. One putuju krvnim sudovima i nervima po organizmu. Primenjeni hormon moe uticati na nekoliko osobina kod ljudi. Na primer, vazopresin moe ostvariti uticaj na pam%enje, e'anje, sitost, zatim izazvati zavisnost, bes, strah i bol. Bilo koje od ovih iskustava mogu tako'e izazvati i mnogi drugi hormoni. Na primer, bol moe usloviti uravnoteenu sekreciju nekoliko drugih hormona. Strah, kao i bes, osloba'aju kateholamine i mnoge druge hormone uklju uju%i tu i endorfin, prolaktin i vazopresin. Neki od ovih hormona izlu uju se u digestivni trakt, pove%avaju%i eluda nu i crevnu inkontinenciju. Mnogi od nas su iskusili ove simptome u trenutima straha.107 Svi smo svesni toga, kako je teko promeniti sopstveni destruktivni stil ivota. Uan enost navika koje nas slabe i slabost prema tetnim narkoticima ili alkoholnim pi%ima, neprijatelji su sa kojima je se najtee razra unati. Iako smo svi razli iti i trebamo druga ije pristupe, svima nam je potreban nean i pozitivan stav prema sebi samima. Moramo se stalno podse%ati da smo stvoreni prema Bojem liku i da je na mozak stvoren sa mogu%no%u beskona nog razvoja, a da nam je radost u izobilju pravi cilj. Ako smo svesni da ivimo destruktivnim stilom ivota, moramo se ozbiljno zapitati elimo li sa tim i nastaviti. Jesmo li spremni da krenemo novim putem? Jesmo li spremni da sledimo na najbolji sud? Ljudi su razli iti. Neki moda moraju da postanu umereni za promenu. Oni treba da zaotre svoj stav prema loim navikama. Moraju nastojati da ih zamene pozitivnima. Moraju sebi zadavati male zadatke i nastojati da ih ostvare. Telesni i modani neuroni %e se adaptirati i odgovoriti na nove umerene stimulanse. Neki %e uspeti da se sa lako%om odvoje od starih navika, zamenjuju%i ih sa
41
novim, pozitivnim po ecima u ivotnom stilu. Zato da to ne budete vi? Prionite na posao sr ano i radosno znaju%i da radite najbolje to moete. Bilo kako bilo, zapamtite da ekstremni podsticaji ak i kad imaju za cilj da stvore nove obrasce ponaanja u mozgu, ne%e uraditi nita drugo do da %e samo za trenutak ugasiti one puteve koji se moraju adaptirati. Neuro-nau nicima su dobro poznate relativna i apsolutna refraktarnost nervnih puteva. One su dizajnirane sa ciljem da zatite od nervnog sloma u trenucima krajnje stimulacije i napetosti. Ali, kao to smo to ve% istakli, postoji limit stresnog punjenja, koje ovi putevi mogu da izdre. Poreme%aj zdravog funkcionisanja u bilo kom delu uma i tela, uti e na celo zdravlje celokupnog uma i tela. Neumerenost bilo koje vrste, radi na slabljenju i unitavanju kako uma tako i tela. POSTULAT 7: Psiholoke zavisnosti uzrokuju proklizavanje ko#nica vaeg mozga Marihuana nikad nikog nije povredila! Prepoznao sam iskrenog vernika u devetnaestogodinjem Eriku Samuelsonu. Sede%i u mojoj kancelariji u crnoj konoj naslonja i, govorio je ba ono to je i mislio. U stvari, sra unavao je on, alkohol je mnogo gori po oveka od marihuane. I ne zaboravimo, postoji mnogo umnih ljudi koji koriste travu, kao to su nastavnici u koli, pa i neki od vas psihologa. Dobro, moda ne ba vi, ali itao sam o nekima koji to rade. Iako me je nasmejala njegova drska odbrana marihuane, talas gor ine je proao mojim telom. Znao sam da je u pravu, barem delimi no. Postoje mnogi, bilo stari ili mladi, a me'u njima i oni sa doktoratima, koji koriste marihuanu i ohrabruju druge da ine to isto. Ali nisam bio ube'en. Nije me moglo ubediti ni svedo enje #eda Vitenera (Chad Whitener), jo jednog uivaoca, koji mi je govorio o svom iskustvu. Puim marihuanu svaki dan, ba kao obi ne cigarete i nita loe mi se nije dogodilo. Samo se ose%am bolje. Moja devojka Ana, pui tako'e, a da ne radi to verovatno bi pukla s umom zbog svih stvari kroz koje je prola. Otac ju je silovao i isterao iz ku%e. Marihuana joj zaista pre pomae nego li odmae. Nisam uspevao da uhvatim smisao. Slaem se da je Ani svakako trebalo neto to bi joj pomoglo da pro'e kroz taj pakao. Ono to su mi ova dvojica tinejdera rekla, slae se u potpunosti sa onim to kau i drugi uivaoci: Marihuana proizvodi blag ose%aj uzvienog zadovoljstva i ne stvara navikavanje kao cigarete; i to je najvanije, nasuprot uvreenom miljenju onih koji je nisu ni probali, uivalac se ne smori brzo i poeli da pre'e na tee droge, poput heroina. Ali moj strah od marihuane ostaje. Jedan od razloga tog straha jeste i to to oni koji koriste marihuanu, vrlo brzo razvijaju psiholoku zavisnost. ta je uopte psiholoka zavisnost? Mnogi uivaoci droga znaju da postoje dva tipa zavisnosti koje nastaju kao posledica kori%enja ovih supstanci. To su psiholoka i fizioloka. (Moda ove dve re i laiku sli no zvu e, ali to su ipak dva sasvim razli ita pojma.) Pri pomenu fraze zavisnost od droga, ve%ina ljudi pomisli na fizioloku zavisnost poput one koju izazivaju duvan ili heroin telo zahteva prisustvo supstancije da bi funkcionisalo kako treba. Kad uivalac pokua da prekine upotrebu droge, telo se tome snano odupire razli itim ose%anjima bola i nelagodnosti, koji mu jasno poru uju da ako eli da preivi, on jednostavno mora da nastavi unoenje droge u sistem. Marihuana, LSD i neke druge droge ne stvaraju ovaj vid zavisnosti.
42
Psiholoka zavisnost, s druge strane, ima snaan uticaj na emocije i karakterne crte li nosti, izazivaju%i stvaranje snanog ose%aja zavisnosti, skoro poput fiziolokog. Ana je primer osobe koja je ovisna o uticaju koji marihuana u njenom telu i mozgu proizvodi. Ona kao da rasteruje, makar to bilo i samo za kratko, njene mu ne emocije. Problem nastaje kad efekat droge popusti, jer se tada svi problemi vrate i tada joj je potrebna nova doza. No, moe li se psiholoka zavisnost zbog toga nazvati loom? Ako ona rasteruje njene probleme, pa makar i na kratko, zato je onda ne koristiti? Na nesre%u, za vreme dok jedni problemi nestanu, drugi se priunjaju. Meri (Mary) je bila esnaestogodinjakinja kad mi je rekla: Mrze%ete me kad saznate ta sam uradila, jel tako? To je neto za ta sam mislila da nikad ne%u uraditi poznajete li Doa Embrija (Joe Embry)? Bilo kako bilo, mogu da vam to kaem ili smo do kraja. Znam da ste ljuti na mene, zar ne? Ne, odgovorio sam, ali jesi li ti sa njim ve% dugo? Nisam, ali on je bio tako fin prema meni. Sad mi je ao za ono to sam u inila. Znala sam i tada u ta se uputam ali nisam mnogo marila. Onda sam postao sumnji av. Poznavao sam Meri kao principijelnu devojku i nije mi ilo uz nju da je tako lako uguila svoju savest. Ali nisam morao dugo da se pitam. Nastavila je: Ponudio me je travom. Rekao je da ne moram da uzmem ako ne elim, ali i da mi ne moe nakoditi jer nije ni njemu, a koristi je sve vreme. Tako smo se dobro proveli. Zaista sam se ose%ala dobro. Samo mi je ao to sam uradila ono drugo. Vi znate da ja nisam taj tip devojke. Niste ljuti na mene, zar ne? Nisam bio ljut na Meri, ali sam se svakako ljutio na drogu koja joj je utiala glas savesti onda kad joj je bio najpotrebniji. Poput auta koji pro'e kroz duboku vodu i kome ko nice ne rade dok se ne osue, osoba koja je pod uticajem blaenstva izazvanog upotrebom marihuane, ne moe da kae ne nekim stvarima koje bi bez tog uticaja bez razmiljanja odbila. Merine ko nice su zakazale kad je trebalo da kae ne u seksu momku koga jedva da je i poznavala. Za neke ova duboka voda nije marihuana ve% neka druga laka droga. Oni se probude i shvate da su u inili loe stvari tek kad je za to ve% kasno. Tada kajanje ne moe mnogo da pomogne. Oni se esto odlu uju i na najgore reenje! Na samoubistvo. Drugi ozbiljan problem sa upotrebom marihuane obelodanio je Dr. Morton A. Sten iver (Morton A. Stenchever) sa medicinskog fakulteta u Solt Lejk Sitiju u Juti. On je testirao 49 uivalaca marihuane i 20 kontrolnih uzoraka, koji nisu koristili droge ni lekove u proteklih est meseci. U grupi onih koji nisu koristili droge na'eno je normalnih prose no 1.2 procenata hromozomskih lomova u reproduktivnim %elijama, a u drugoj grupi je taj procenat dosegao prose nu vrednost od 3.4 procenta. Dr. Sten iver je predloio da ovo moda zna i da marihuana uti e na uro'ene anomalije i nastanak raka. Ako je ovo istina, onda su anse da uivalac marihuane dobije deformisano dete preko 200 posto ve%e nego li kod onih koji ne gaje takve sklonosti. Na mozak, nervni sistem, lezde i organi izvravaju sve ivotne aktivnosti. Inhibitorni (ko e% i pr.prev) putevi kontinuirano obuzdavaju ekscitatorne (pobu'uju%e pr.prev) puteve u naem mozgu i drugim delovima naeg nervnog sistema. Znak zdravog uma jeste zdrav inhibitorni sistem. Bez njega ni nai fizi ki pokreti ne bi bili svrsishodni, niti bismo bili u stanju da kontroliemo nae misli i emocije. Nau nici ve% izvesno vreme studiraju razli ite na ine na koje inhibitorni sistem kontrolie i usporava ekscitatorne puteve, poput noradrenalinskog koji moe biti uzrokom anksioznosti. Vre se pokuaji da se poja a dejstvo GABA-e kao inhibitornog neurotransmitera. U tu svrhu se daju lekovi iz
43
grupe benzodijazepina, koji deluju na GABA receptore koji su iroko rasprostranjeni u mozgu. Primer ovih su valijum i librijum i oni ostvaruju anti-anksiozno dejstvo. Kako se znanje o inhibitornim i ekscitatornim putevima razvija, istraiva i se nadaju da %e u potpunosti uspeti da razumeju vano stanje u koje ljudski mozak moe da zapadne, a koje danas ozna avamo re ju anksioznost. Iako je bilo veoma teko razdvojiti injenice od izmiljotina u pogledu dejstva ivotnih navika, pre svega ishrane na mentalno zdravlje, nau nici su uspeli da dokau da stanje naeg tela i uma upravo jeste odraz onoga to jedemo. Kofein je samo jedan primer iroko rasprostranjene opasnosti koja je u vezi sa uobi ajenim navikama u ishrani. Kafe-pauza je postala obeleje Amerike poput ameri ke pite sa jabukama i svakog dana se u ovoj zemlji ispija na milione oljica ovog napitka. Uobi ajeni izvori unosa kofeina su aj, kola pi%a i kakao. Kafeni napitak ipak sadri najve%u koli inu ove psihi ki aktivne supstancije, 100 do 150 miligrama po oljici. Premda li%e aja sadri vie kofeina od zrna kafe, on se kafenim napitkom unosi u ve%oj koli ini. Flaica od pola litre koka-kole sadri 55 miligrama kofeina, olja kakaoa oko 50 miligrama. Prema nekim autorima, kafein izaziva hiperaktivnost i nesanicu kod dece. Velike koli ine kofeina proizvode temperaturu nieg stepena, iritabilnost i nenormalan sr ani ritam pod nazivom aritmija. Istraiva i sa harvardske kole javnog zdravlja su pronali da ljudi koji ispijaju velike koli ine kafe, e%e obolevaju od raka donjih partija urinarnog trakta. Konzumacija kofeina je samo jedna od mnogih navika u ishrani koje predstavljaju pretnju naem zdravlju. Dobro opte na elo u zdravoj ishrani je da paljivo biramo hranu koju jedemo i da je jedemo umereno. U slu aju pacijentkinje opisane u Postulatu 1, trebalo je samo da izbaci iz svog jelovnika meka pi%a, koja je imala naviku da esto konzumira. Se%ate se da je njen mu potroio na hiljade dolara na psihijatrijske tretmane pre nego li je doao kod mene. Njeni nervi nisu bili u stanju da se oporave sve dok nije prestala da konzumira e%er i kafu. Ostale navike u ishrani su bile za u'uju%e zdrave i uravnoteene. Ovo je za u'uju%e zbog toga to navu enost na e%er kao po pravilu izopa uje apetit. Uopteno govore%i, neizopa en apetit moe se osloniti na glad tkiva koja %e onda odabrati hranu koja sadri adekvatne hranljive materije. Jedna studija sa dvo i trogodinjom decom je pokazala da ona mogu sama da izaberu uravnoteenu ishranu ako se ni u jednoj namirnici koju konzumiraju ne nalazi rafinisani e%er.108 U drugoj studiji, dva nau nika su demonstrirala da unos hrane varira sa promenama u telesnim potrebama za odre'enu supstanciju. Pacovi kojima su odstranjene nadbubrene lezde, pili su mnogo slaniji rastvor u odnosu na pacove sa intaktnim (funkcioniu%om pr. prev) lezdama.109 Ja sam ponovio ovo istraivanje samo sa dodatkom i e%ernog rastvora. Otkrio sam da iako im je ja e zasoljeni rastvor bio neophodan za ivot, oni su posle nekoliko ponovljenih pijenja slatkog rastvora, zanemarili neophodni slani rastvor i usmeravali se samo slatkom. Ovo su inili uprkos tome to im je slani rastvor bio neophodan za preivljavanje. e%er moe vidno izopa iti apetit ak i kad vam ivot visi o koncu.110 Na nesre%u, nekad naa nesavrena tela alju signale apetita izvorne tkivne gladi, za koje se ispostavi da su u stvari izopa ena glad, jer oboleli organ ili lezda trai unoenje odre'enog nutrijenta u neuobi ajenoj koli ini. Primer koji sledi tuno oslikava ovaj razlog tkivne gladi. Trogodinji de ak je mrzeo svu slatku hranu, a udeo za slanom. On ne samo da je lizao so sa krekera i druge zaslanjene hrane, ve% su ga jednom prilikom nali kako se popeo na kuhinjski element, ne bi li dosegao slanik koji su tamo
44
zabrinuti roditelji sakrili od njega. Tom prilikom je ustanovljeno da je pojeo skoro itav sadraj iz slanika. Roditelji su na kraju morali da hranu presoljavaju da bi je on uopte pojeo. Na kraju su ga odveli u bolnicu zbog drugih problema. Na ispravno regulisanoj bolni koj dijeti trogodinjak je umro za nedelju dana. Autopsija je pokazala da su njegove nadbubrene lezde bile defektne. Taj defekt je inio da telo gubi so mnogo bre nego li se to moglo korigovati pravilnom ishranom.111 Kad je nervima uskra%ena hrana koja im je potrebna, nastaje poreme%aj ravnotee inhibitornih i ekscitatornih puteva u mozgu. U tom slu aju psiholoko zdravlje se ne moe dose%i. Svako ko je imao bilo kakav problem vezan za nervni sistem, zna koliko je vremena potrebno za njegovo isceljenje. Ne postoje brza reenja za slomljene nerve. Hajde da odemo korak dalje od pukog zale ivanja simptoma. Hajde da pomognemo naim nervima da iskuse istinsko isceljenje. Svaki pa i najmanji napor se isplati. 114 str. LEVA HEMISFERA (desna strana tela) govor, logi ko zaklju ivanje, matemati ke operacije, detaljisanje, sekvencijalnost, kontrolisanje, intelektualne funkcije, dominacija, re itost, aktivnost, analiti nost, itanje, pisanje, imenovanje, sekvencijalno nare'ivanje, kapiranje zna aja poretka, kompleksne motorne radnje. DESNA HEMISFERA (leva strana tela) prostorna orjentacija, muzikalnost, celovitost, smisao za umetnost, simbolika, simultanost, emocionalnost, intuitivnost, kreativnost, %utljivost, duhovnost, prijem ivost, sinteza misli, prepoznavanje likova, simultana sveobuhvatnost, percepcija apstraktnih obrazaca, prepoznavanje kompleksnih figura. POSTULAT 8: Raspodela dunosti titi mozak od kolapsa Mi imamo dva mozga: levi i desni. Oni se hemijski i strukturno razlikuju. Moderni istraiva i mozga u e nas da je na levi mozak ustvari onaj koji se izraava koriste%i slova, re i i brojeve. On analizira, organizuje i izraava se. Na desni mozak je prijemni mozak prepoznaju%i obrasce, slike, kompleksne celine, snove, vizije, aspiracije i intuiciju. On sagledava celokupnu sliku i ne pokuava da je izanalizira. enska intuicija odatle stupa na scenu. Eto zato vam ne mogu dati nikakve razloge za svoje predose%aje. Neki kau da desni mozak ne ita, ne pie i ne bavi se aritmetikom. Nisam tako siguran o itanju. Mislim da su oni koji brzo u e i u stanju su da itaju koncepte i ideje lake nego li re i i slova koje te re i izgra'uju, ve%inom oslonjeni na desni mozak. Tako'e i brzo-potezni matemati ari su u stanju da bolje sagledavaju obrasce i celine, nego li pojedina ne brojeve. Neki su desni mozak prozvali misti nim mozgom, obzirom da mu mudrost dolazi iz nekog nepoznatog izvora, verovatno nekog unutranjeg kosmosa. Na in na koji primamo njegovu mudrost, odre'uje nau duhovnost. Za neke je pak prirodnije da koriste levi mozak. Nau nici redukcionisti i teolozi kriti ari su esto u ovom drutvu. Oni raspar avaju, analiziraju, kategoriu, rearaniraju ili ponovno povezuju deli%e u smislenu celinu. Oni ispituju razli ite na ine na koje se deli%i mogu povezati i pokuavaju da sagledaju celokupnu sliku pomo%u njenih deli%a. Drugi vie naginju kori%enju desnog mozga. Oni u e upijanjem primanjem ili razmiljanjem, otvoreno%u da uju taj tihi glasi% koji im govori da, to je put, samo idi njime. Poput psalmiste, oni se mole: Otvori o i moje da mogu videti udesne stvari u Tvome zakonu. Njihova ose%anja su duboko dirnuta bogatstvom raznolikih obrazaca u muzici i prirodi. Oni uju ono to desnomozgi ne mogu i vide on to ovima drugima nije mogu%e.
45
Na genetski kod je moda isprogramirao bogatstvo razvoja u odre'enim zonama mozga, obezbe'uju%i nam time neke od uro'enih talenata. Prirodno je teiti ka onome to nam najvie ide od ruke. Rade%i na stvaranju novog talenta i na njegovom razvoju, mi stimuliemo rast i razvoj novih podru ja mozga. Na taj na in naa li nost se oboga%uje novim osobinama i talentima. Bog o ekuje od nas da umnoavamo talente koje nam je dao.112 Ako marljivo budemo radili na razvoju sposobnosti kori%enja obe hemisfere, manje %e biti slu ajeva preoptere%enja pojedina nih zona mozga. Iscrpljenost je znak da je dolo vreme da promenimo neke od naih uobi ajenih aktivnosti. Mentalni zamor obi no nestaje kad zapo nemo sa fizi kim vebanjem, jer se tada aktiviraju motorni putevi u mozgu koji odvode viak psihi ke energije. Ili pak ona moe nestati sa promenom same mentalne aktivnosti kojom smo okupirani. Na primer, ra undijska napetost se lako moe otkloniti muzikom ili slikanjem. Mnogi ljudi vre veoma uzak opseg aktivnosti. Mnogi svoj posao nose sa sobom gde god da krenu. Ovaj posao postavlja ograni eni deo mozga pred teke zahteve. Rezultat %e biti neravnotea u sekreciji hormona i hemijskih jedinjenja potrebnih za zdravo funkcionisanje mozga. Uravnoteena upotreba naeg mozga, neophodna je za mentalno i emocionalno zdravlje. Mi moramo prona%i na in da aktiviramo i vebamo one delove mozga koji se retko koriste. Ustanovljavanjem hijerarhije vebanja i zadravanjem na najlakima sve dok ne postanu prirodne i uobi ajene, mi %emo stvoriti motiviu%u atmosferu u kojoj %emo sa lako%om razviti ravnoteu u kori%enju mentalnih sposobnosti.
46
POGLAVLJE 10 Odgajanje procesa isceljenja

POSTULAT 9: Reaktivni princip pobu%uje mozak na istinu Suprunici su doli zbog bra nog savetovanja. Lako se moglo videti da je ljuta. Ona je zakazala sesiju i dovukla supruga na nju. On je sedeo mirno, krotko sluaju%i kako ga ona zasipa bujicom pritubi. Na kraju sesije, predloio sam im da do'u ponovo idu%e sedmice i da donesu listu pozitivnih osobina onog drugog. Terao sam ih da naprave to duu listu. Na slede%oj seansi, suprug je predao svoju listu. Bio sam oduevljen. Celu jednu stranicu je napunio pozitivnim osobinama koje zapaa kod svoje supruge. Sluaju%i je pre nedelju dana, bojao sam se da ne%e prona%i nijednu njenu vrlinu da stavi na papir. Onda sam se okrenuo ka njoj i upitao: A vaa lista? Nisam je napravila, odgovorila je. Verovatno niste imali vremena, pokuavao sam da prevazi'em neprijatnu situaciju. O, ne, imala sam vremena, ali se nisam mogla setiti nijedne njegove vrline. Doktore vi ne razumete, moj mu je zaista lo. Onda je nastavila da ponavlja neke od groznih stvari koje je iznosila prole sedmice. Tada sam je prekinuo i ponovio zavretak liste, ne bi li je uverio da sam zapamtio ta je rekla. A onda sam dodao (znaju%i da voli da ita Bibliju): U stvari, dok sam razmiljao o stvarima koje ste izneli protiv svog supruga, nisam mogao a da ne mislim o slici koju je opisao prorok Isaija u prvom poglavlju svoje knjige. Kao da je njega opisao re ima od pete do glave, nema nita zdrava. Pa nije on ba tako lo, ubacila se ona, a onda je po ela da mi jednu za drugom nabraja njegove vrline. Moja primedba, tj ekstremna situacija u kojoj se nala, je kod nje izazvala ono to se zove princip reaktivnosti na delu. Sve dok je njegove vrline drala zakopane u podsvesnom, pod gomilom optubi i mana na njegov ra un, samo je tako i mogla da ga vidi, pa ga je tako i tretirala. Istovremeno je doivljavala najgore svoje osobine kroz bes, frustraciju, anksioznost i ak i depresiju zbog onoga to joj se inilo kao beznadena situacija. Leon Festinger je tvorac teorije kognitivne disonancije. Na kontu nje su ura'ene mnoge studije. Sve su one pronale isto, da mozak nikako ne voli disonanciju. On nikako ne voli kad nai postupci ne odgovaraju naim ube'enjima. Obratite posebnu panju na ovo to %u vam sada re%i. Ove studije su pronale da ako predugo traje to supro%enje izme'u naih delovanja i ube'enja, najverovatnije je da %e se ovaj konflikt zavriti tako to %emo svoja ube'enja prilagoditi akcijama, a ne obratno kako bismo i vie voleli. Ako uhvatimo sami sebe, u situaciji u kojoj delujemo ovako disfunkcionalno, na primer u slu aju kad nas je neko uvredio, dobro je da uzmemo olovku i papir i da napiemo pismo toj osobi, zatim da ga pro itamo, pa onda da prodiskutujemo sa Bogom o njegovoj sadrini, a potom da ga bacimo u kantu za sme%e. Ovim postupkom omogu%ujemo sebi da na lak na in sagledamo stanje u kome se nalazimo i u kome nam preti opasnost da postupimo suprotno svojim na elima. Ne smemo zaboraviti da ako to potraje, moe se desiti da se naa verovanja vremenom promene i izgube.
47
POSTULAT 10: Probu%enje tragova boanskog stvaranja donosi isceljenje113 Ako krenemo boanskim tragovima, moe nam se desiti da ivot sagledamo iz novog ugla. Tako mnogo ljudi sebe i druge posmatra kroz tamne nao are. ivot ih je nau io da budu bespomo%ni. Uhva%eni su u zamku o ajanja, ponovljenih delikventnih postupaka, temperamenta koji se ne da obuzdati ili pak prolongiranog ose%anja ogor enosti. Oni boluju od takozvanog sindroma gubitnika (loosers syndrome). Rat besni u nama rat izme'u enje za dobrotom i naginjanja zlu, izme'u poimanja ispravnog i stalnog mamljenja od strane pogrenog. Ovo stvara unutranju preoptere%enost, zbunjenost i neurotske konflikte. Mi moramo da istraimo mogu%e ishode sle'enja ova dva suprotna puta, dve zara%ene strane. Moda bude potrebno i da malo proetamo, udahnemo duboko i dobro razmislimo ta %emo izabrati jer od tog izbora zavisi na celokupan ivot. Mnoge, ak i veoma religiozne osobe ine svoj ivot jadnim stalno se kanjavaju%i zbog svojih mana. Mi moramo skinuti tamne nao are i prona%i seme dobra koje je Tvorac posejao u svakog od nas. Svaki od nas poseduje intelektualne mo%i, sposobnost razlu ivanja dobra i zla, enju za dobrotom i nau jedinstvenu kombinaciju individualnih i pozitivnih kvaliteta. Mi moramo da spoznamo Izvor ovih kvaliteta i da Mu se zahvalimo to nas je ba ovakve stvorio. Negovanje povla'iva kog duha prema svemu to nam se ini dobro, veliki je podstrek za nastanak emocionalne nezrelosti stadijuma koji je trebao da se odigra i zavri jo na nivou deteta. Ove naizgled dobre stvari su esto prekursori razvoja anti-socijalne li nosti.114 Ako se dete razvija u ovakvoj atmosferi i podsti e da ini samo ono to mu pae, vrlo je verovatno da %e se razviti u nesavesnu osobu.115 Bolje je da ohrabrujemo jedni druge da sledimo nae duboke elje za injenjem dobra, injenjem ispravnih stvari i da negujemo duhovnost. Uskoro %emo iskusiti trajne dobre stvari koje ne prolaze tako lako. Hvala Bogu za ova plemenita ose%anja i za privilegiju da ga moemo slediti. Ja sam uveren da Bog brzo odgovara i potkrepljuje energijom ove pozitivne darove kojima nas je blagoslovio. Ako ih budemo koristili oni %e se umnoavati i napredovati. To %e pak podsticati razvoj novih pozitivnih izvora. Svi zajedno ini%e velike korake na putu ka izvornom mentalnom i emocionalnom zdravlju. POSTULAT 11: Princip sendvi#a pobu%uje nadu To je kao kad uzmete pilulu obloenu e%erom. Ovu tehniku moe primenjivati bilo koji brini savetnik, roditelj ili prijatelj koji eli da nadom nadahne onoga ko je optere%en ose%anjem krivice. Moete je primeniti i na sebi samima, tako to %ete sami sebi govoriti. Moete je korstiti i u svojim li nim molitvama. Sendvi tehnika po inje i zavrava se izjavama koje bude nadu. Spoznavanje problema je izme'u njih, u sreditu sendvi a. Pakovanjem naeg problema na ovaj na in, mi ga spoznajemo i priznajemo i nastavljamo nadalje svoje ivote ohrabreni. Kad to radimo kroz molitvu, nada nas polako obuzima i inspirie. Molitva kojoj je Isus u io svoje u enike, ali i nas danas, poznatija kao Gospodnja molitva, pou ava nas da radimo ba ono to smo malopre spomenuli, kad do'emo pred njega. On nam savetuje da po nemo sa pozitivnim spoznanjem Njegove svetosti i nae enje da On zavlada naim ivotom. Zatim priznajemo svoje grehe, a onda zavravamo veli anjem Njegovog Carstva, Njegove Sile i
48
Njegove Slave. Takav vid molitve stavlja fokus u naem mozgu na Boju pravednost, ljubav i svemogu%nost. Ona uzdie duu, inspiriu%i nas nadom. Isus je nadalje demonstrirao ovaj princip sendvi a u razgovoru sa enom Samarjankom na izvoru. On je u centar sendvi a stavio njen destruktivni stil ivota, izme'u dve krike priznanja njenoj iskrenosti. I nije joj davao nikakve osude nitu ju je krivio zbog njenog promaenog ivota.116 Ovaj princip bi svakog nadahnuo nadom. Isprobajte ga sa nekim ko se ose%a kao promaaj. On ga podse%a na njegove vrline. Podsti e ga da gradi dalje na tim vrlinama. Ovaj podsticaj je snano motiviu%i. Ova tehnika ni u kom slu aju ne eli da negira ne iju greku, ali je stavlja me'u dve pozitivnosti. Na um ili um osobe kojoj se obra%amo, lake %e opozvati u se%anje vrline nego li mane. Time %e se spre iti prenaglaavanje mana i osujeti%e im se plan da zavladaju umom. Nasuprot tome vrline %e se bolje utvrditi i nadogra'ivati u gra'ivinu koju zovemo psihi ko zdravlje. Naa enja za dobrotom lake se oja ava kad se neke od naih vrlina prepoznaju i istaknu. Ovo otkri%e je snaan motivator psiholokog rasta. Bog je stavio neto od svoje dobrote u svaku osobu i u sve to je stvorio. Na zajedni ki neprijatelj Sotona, pali an'eo nekad nazivan Lucifer ili Sin Zorin, pokuao je da izbrie svaki trag boanskog u njegovim stvorenjima. Ali nije u tome uspeo. Pogledajte samo lepotu prirode kako se obnavlja svakog prole%a kao da nas u i nauku vaskrsenja. A ta je tek sa neustraivom hrabro%u i ljubavlju koje ljude navode da rizikuju svoje ivote za dobrobit drugih. Svaki put kad ugledate takve prizore, vi ustvari posmatrate tragove boanskog u stvorenjima. Ako budemo paljivije posmatrali Boje tragove u ljudima i prirodi oko nas, posta%emo bolje upoznati sa Bogom.117 On je udesno mio i pun ljubavi. Biblija nas ne u i da se osoba mora pokajati pre nego li do'e Hristu.118 Svaka enja za istinom i istotom, svako osvedo enje u sopstvenu grenost, jeste dokaz da Njegov Duh prebiva u naim srcima. Istina dostojna svakog primanja jeste da bez Njegove sile mi ne bismo ni bili u stanju da sagledamo svoj problem niti bismo ga mogli reiti. Mi sami se ne moemo boriti protiv zla. Bez Hrista, mi ne moemo initi nita.119 Sa Njim mi moemo sve.120
49
POGLAVLJE 11 Mo#na isceliteljska trojka: Vera, nada i ljubav

Putem mo%nog uticaja vere, nade i ljubavi, psihijatar ili u itelj moe posti%i uda u isceljenju osobe. Bez ova tri potentna sastojka, njegova terapija je bezna ajna i bezvredna. Dorsi (Dorsey)121 POSTULAT 12: Nada stimulie psiholoki rast Se%am se da sam u vreme kad sam zavravao svoj doktorat iz psihologije, imao i prvi as iz pastoralnog savetovanja. Gostuju%i profesor bio je iskusni klini ki psiholog. Na zavretku jednog asa, rekao je slede%e: ta god radili za vreme seanse savetovanja, uvek budite sigurni da ste svog pacijenta nadahnuli nadom. Nikad to nemojte prepustiti slu aju. Vi morate biti sigurni da ste mu ulili nadu.122 Mnogo puta sam kasnije, gledaju%i borbe kroz koje moji pacijenti prolaze, razmiljao o savetu tog profesora. Moderna nauka iznalazi da je nada mnogo vie nego li enja ili puko o ekivanje da %e se u budu%nosti neto promeniti na bolje. C. R. Snider (C. R. Snyder), profesor psihologije sa univerziteta u Kanzasu, upore'ivao je akademska dostignu%a studenata i njihovu sposobnost da drugima uliju nadu i zaklju io da je mnogo vrednije za budu%i poziv imati ovu drugu karakteristiku. On je tako'e pronaao da su oni koji su bogati nadom u stanju i sami sebe da nadahnu i podsti u da idu dalje. Oni jednostavno ose%aju da %e izna%i puteve kojima se dostiu postavljeni ciljevi. Oni su fleksibilniji u svojim metodama dosezanja ciljeva i u svojoj spremnosti da se ciljeva odreknu ako se oni pokau nedostinim. Kad upadnu u poteko%e oni se hrabre milju da %e se stvari promeniti na bolje. Oni sa velikom mudro%u velike ciljeve dele u niz manjih, sa kojima je se lake nositi. Klini ko iskustvo je pokazalo da ako neko moe biti nadahnut nadom, verovatno je da ne%e upasti u poraavaju%u anksioznost, niti %e razviti defetisti ki stav ili pak depresivnu epizodu kad se suo i sa tragi nim ivotnim situacijama. Studije su dokazale da ljudi nadahnuti nadom manje oboljevaju od depresije i anksioznih poreme%aja, a tako'e i re'e zapadaju u emocionalne krize. Derom Kagan (Jerome Kagan), razvojni psiholog sa Harvarda, veruje da su karakterne crte hrabrosti i plaljivosti, uro'ene osobine. Amigdala i njeno neuronsko kolo, izgleda da ovde igraju zna ajnu ulogu. On je uo io sli nost izme'u temperamenta ma aka i temperamenta beba i male dece. Kod plaljivih beba i male dece, amigdala je neobi no lako nadraljiva, dok se kod hrabre dece ona ne nadrauje tako lako.125 U svojim ranijim istraivanjima, Rejmond Katel (Raymond Cattell) pretpostavio je da su snebivljivost i hrabrost izgra'ene posle ro'enja. On je zapazio da simpati ki deo vegetativnog nervnog sistema, reaguje znatno ja e na provociraju%u dra kod snebivljivih u odnosu na socijalno vrste osobe.126 U mojoj klini koj praksi, pronaao sam da konstitucionalno ili genetski determinisane osobine li nosti podleu promeni. Dugotrajnim usa'ivanjem nade u genetski predodre'ene snebivljive osobe, dolo je do utiavanja kako same osobine tako i njenog ispoljavanja. Osobe obolele od endogenog tipa depresije, osetile su oslobo'enje od svoje bolesti. Lezbejke i homoseksualci su iskusili potpuni zaokret u seksualnoj orjentaciji i vratili se normalnoj seksualnosti. U svim ovim slu ajevima, stalno psiholoko testiranje i podaci o ivotnim situacijama koji se dobijaju vo'enim intervijuima, potvrdili su da je dolo do promena o kojima smo malopre pri ali.127
50
Temperament nije naa sudbina. Ljudi ne moraju ostati zarobljeni svojim nasle'em ili ste enim osobinama. Jedna od tri bebe koje dolaze na svet, kod kojih su prona'eni simptomi prenadraljive amigdale, gube osobinu plaljivosti do vremena kad po'u u obdanite. Nada mobilie psihi ku energiju i stavlja fokus na ponaanje osobe. Nada obezbe'uje sigurnost u pozitivan ishod i nagradu. Nada stabilie ose%anja i misli podjednako kao i ponaanje. Nada je sidro unutranjeg bi%a. Mi moramo nastojati da druge nadahnemo nadom. Ovo zna i da moramo imati pozitivisti ki pogled na ivot. Oblak pozitivizma, koji je jo uvek misterija za nauku, obavija osobu punu nade, poput magnetnog polja koje obavija strujni namotaj. Ovo polje nade se nezaustavljivo iri i na druge. Bez nade ne postoji motivacija za dalje psiholoko sazrevanje. Samim tim i anse za isceljenjem su minimalne. POSTULAT 13: Vera smanjuje stres i unapre%uje isceljenje U Bibliji, ta nije u prva etiri poglavlja knjige proroka Danila, postoji izvetaj o etiri jevrejska mladi%a, Danilu, Ananiji, Mihajlu i Azariji, koji potvr'uje izneti postulat. Ovi mladi%i su iznad svega u svom ivotu postavili odanost Tvorcu. Verovali su ovoj Najve%oj Mo%i da im moe obezbediti potrebnu milost ma kakve odluke doneo vavilonski car. Posledi no tome, ova realna pretnja njihovim ivotima nije bila u stanju da narui njihov unutranji mir. Kad sam bio zamoljen da pomognem preivelima, posle Endrju uragana, da se uspeno razra unaju sa post-traumatskim stres-sindrom (PTSS) poreme%ajima, mo%ni efekti vere i posledi na razboritost, nisu se mogli sakriti. U jednom slu aju, majka koja je rodila dete mesec dana posle uragana, le ena je od posttraumatskog-stres-sindrom poreme%aja. U isto vreme, njena beba koja je tada imala est meseci, izgledala je kao smrznuta. Nije putala nikakve zvuke, nije plakala, traila hranu ili radila bilo ta to je dolikovalo njenom uzrastu. Maj ino iskustvo se o igledno pritvorilo u prenatalni psiholoki stres. Nasuprot tome, kod bebe jedne druge majke koja je tako'e preivela uragan, posle ura'ene rutinske kontrole na PTSS, prona'eno je da nije imala nikakve simptome. Tako'e ni majka nije imala nikakvih simptoma. Ovako je ona opisala svoje iskustvo: Otili smo u krevet nakon to smo na vremenskom izvetaju uli da je uragan uspostavio svoj kurs i da ne%e i%i prema nama. Oko dve ujutru, probudila me je oluja koja je pogodila ku%u, a tako'e i moje dvoje dece koja su spavala na spratu. Oni su brzo str ali niz stepenice i otili smo u hodnik nae male ku%ice. Beba je neto pre toga zaspala. Kratko sam razmiljala da li da je probudim i snesem u hodnik da bude s nama i donela sam odluku da to ipak uradim. Samo to sam je pomerila sa kreveca, ogroman iljak je proleteo kroz prozor i zabo se u jastuk, na isto ono mesto na kome je samo par trenutaka ranije leela bebina glavica. Zahvaljivala sam Bogu to ju je potedeo. Onda smo se pridruili mojoj odrasloj deci u hodniku, pri aju%i o tome kako je Bog bio dobar prema nama celog naeg ivota, tite%i nas tako mnogo puta i staraju%i se za sve nae potrebe i obilno nas obasipaju%i blagoslovima. Pri ali smo i o tome kako nas Bog moda ne%e ostaviti u ivotu do jutra. Tada sam predloila da se molimo za tatu (koji je bio van drave zbog posla), da ako se vrati ku%i i shvati da vie nema enu i decu, da ne izgubi svoju veru u Gospoda. Moje dvoje odrasle dece mi se pridruilo u molitvi.
51
Kad smo se molili, iako se znatan deo krova sruio i nekoliko prozora razletelo u parampar ad, a veliki deo ku%e sruio u komadi%e, mi smo bili sa uvani. Niko od nas nije imao fizi ke ozlede. Ali ja sam ipak elela da se moja deca testiraju na PTSS. Uprkos temeljitom ispitivanju dece, nisam mogao da na'em ni najmanji trag post-traumatskog stres-sindroma. Bio sam svedok modernog zna enja drevnih redova: Ko se tebe dri, uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda.129 Poverenje koje oblikuje i kreira nae sagledavanje stvari, moe ostvariti dubok psiholoki i fizioloki uticaj Studije in vivo, sprovedene od strane medicinske klinike na Harvrdu i teksakog zdravstvenog nau nog centra u Dalasu, nedvosmisleno su pokazale da raste broj belih krvnih zrnaca i imunih hormona u cirkulaciji, u trenutcima kad je osoba ispunjena verom. Suprotan efekat sledi svako stanje u kome se ispoljava sumnja i stav negativizma. 130 Frojd (Freud) je jednom rekao: O ekivanje obojeno verom i nadom je efektivna sila na koju moramo ra unati u svim naim tretmanima i le enjima. Jedna od metoda kojom se mogu ustanoviti efekti pacijentovog o ekivanja u odnosu lekarpacijent, jeste davanje farmakoloki neaktivne supstancije, poznatije kao placebo. Uprkos inertnosti supstancije, pojavljuju se dramati ni farmakoloki efekti. Takvi placebo efekti su prijavljeni kod 3070% ispitivanih slu ajeva, ak i kad se radi o fizi kom zaceljivanju povreda tkiva. Prema tvr'enju J.D. Franka, korisnost placeba lei u njegovoj simboli noj mo%i: On svoju potentnost duguje tome to predstavlja opipljiv simbol doktorove uloge kao onoga koji le i. U naem drutvu lekar zavre'uje svoju mo% prepisivanjem medikamenata, isto kao to i aman zavre'uje svoju u primitivnom plemenu, time to u pravom trenutku pljune krvavu pljuva ku.131 U izvesnom smislu, onda, o ekivanje je obojeno verom u lekara kao isceljitelja. Placebo efekat moe uticati na svaki sistem i %eliju u telu, ponekad odre'uju%i i gde i kad %e hormoni biti sekretovani i doneti blagodat isceljenja. Sa ovakvim saznanjem, niko ne sme odbaciti mo% pacijentovih o ekivanja i vere. Kao to je to psihijatar Vilijam Sedler (William Sadler) jednom izjavio: Vera poziva na kompletno i bezuslovno predanje celog tela, uma i duha pojedinca, ideji u koju veruje. Prema potrebi ona nadalje mora uklju iti i poslunost onome u ta veruje.132 Gore navedeni primeri, naglaavaju mo% o ekivanja i vere pojedinca, da %e se odgovaraju%a promena na hemijskom ili tkivnom nivou zaista i desiti. Ovo pak ne uklju uje mo% posredni ke molitve. Tu nije slu aj o placebu iako je tako'e potrebna vera. Rimski centurion koji je zamolio Isusa da jednostavno kae samo jednu re , veruju%i da %e njegov sluga koji je leao miljama daleko, biti isceljen, predstavlja pravi primer posredni ke molitve. On se ose%ao bezvrednim da bi Isus nastavio putovanje ka njegovoj ku%i. On se ose%ao nedovoljno vrednim da bi Isus doao pod njegov krov. On je preklinjao Isusa da jednostavno kae re . On je izrazio svoje pouzdanje re ima da kao to i on ima one koji su pod njim pa ako im kae da neto urade to tako i bude, da tako isto moe i Isus jednostavno re%i re i da %e sluga od toga ozdraviti. Isus je bio impresioniran centurionovom verom. Kao odgovor na taj zahtev i veru, On je izrekao re sigurnosti i iscelio slugu istog momenta. Kad se centurionova druina vratila ku%i, pronali su slugu zdravog.133 Efektivnost posredni ke molitve je bila demonstrirana tako mnogo puta, pa mi sad nemamo prava da je proglaavamo slu ajnom. Neki su ovo nazvali mentalnom telepatijom, no nije li to samo drugo ime za ostavljanje Boga po strani. Isus je bio jasan kad je rekao da Njegov nebeski Otac jedva eka da odgovori na molitve njegovih sledbenika. U ovim slu ajevima, sasvim je jasno da kao odgovor na molitvu vere, via sila,
52
van samog pojedinca, deluje na njegovo telo i mozak, proizvode%i razne psiholoke i hemijske promene koje su potrebne za nastanak isceljenja. Ova vrsta vere gleda izvan vidljivog, prema Onome koji je nevidljiv, li nom svemogu%em Tvorcu i Iscelitelju. Iako je istina ono to je nekoliko puta sam Isus izgovorio: Tvoja vera, pomoe ti, tako'e je istina i da sam Bog na neki udesan na in upliva u mozak i telo svojom boanskom energijom i isceli oveka. Apostol Pavle kad se obra%a epikurejskim i stoi kim filozofima u Atini, pokuava da im objasni da je On (Tvorac neba i zemlje) onaj kroz kojega mi emo i kroz kojega jesmo134 Vilijam Sedler je, nakon mnotva godina uspene psihijatrijske prakse, napisao slede%e: #vrsto poverenje u Vrhovno Bi%e je jedan od osnovnih koraka uspenog tretmana i trajno oslobo'enje od ropstva neuroticizma. Ako religija naeg pacijenta, mu ne pomae u ovim slu ajevima, ako ga ne menja, bolje bi bilo da prona'e onu koja ho%e.. Kad su jednom upitali Gledstouna (Gladstone), ta je to to ga je odralo tako spokojnim i sabranim usred tako burnog poslovnog ivota, odgovorio je: Na podu pored mog kreveta, gde ga mogu videti jutrom kad ustajem i uve e kad leem, stoji slede%i natpis: Ti %e o uvati u savrenom miru onoga iji um je okrent Tebi, jer se u Tebe pouzdao.. Postoje dobre mentalne vebe u tom starom na inu poznatijem kao praktikovanje Boje prisutnosti.135 U Bibliji jo stoji: Tako dakle vera biva od propovedanja, a propovedanje od re i Boje.136 Li no sam se uverio da prou avanje Biblije i upam%ivanje biblijskih tekstova, imaju dubok uticaj na isceljivanje kod mojih pacijenata koji pate od razli itih psiholokih poreme%aja: anksioznosti, depresije, agorafobije, pani nih poreme%aja, opsesivno kompulzivnih poreme%aja, posttraumatskog stres-sindroma i mnogih drugih. Dr. Sedler posebno preporu uje Psalme, Knjigu o Jovu, knjigu proroka Isaije i Jovanovo jevan'elje. Zamolio sam neke od svojih pacijenata da memoriu neke biblijskie stihove, za koje sam smatrao da im mogu biti od koristi. Traio sam im i da ih ponavljaju esto i da se uive u njih, jer automatsko ponavljanje nema mnogo smisla. Oni moraju da zamisle radnju pred svojim o ima i moraju da osete emocije kojima je tekst proet. Ako to urade u situaciji kad im problem preti i izdaleka, njihovim umom ve% odzvanja Boje obe%anje koje pred sobom tera problem. Nakon ponavljanog ovakvog reagovanja na problem, on prestaje da ima zna aja za mog pacijenta. Tada mogu samo da konstatujem da su nastale neophodne promene u mozgu. POSTULAT 14: Ljubav rasteruje strah i nesigurnost Ovde spomenuta ljubav je princip, a ne ose%anje, iako je proces ljubavi esto udruen sa emocijama. Ovakva ljubav je okrenut ka spolja. Dok uzima u e%a u drutvenim odnosima, ona otelovljuje poslednjih est od deset Bojih zapovesti. Kad uzima u e%e u slavljenju Boga u toku bogosluenja, ona otelovljuje prve etiri zapovesti. Za ovu ljubav se kae da je prirodna posledica delovanja Svetog Duha u ljudima.137 U jednom od svojih pisama, apostol Pavle opisuje stavove i ponaanje svih onih koji ispoljavaju ovaj princip ljubavi na delu.138 Ona se ogleda u dubokoj brizi za drugu osobu. Ljubav strpljivo podnosi rtvu za one koje voli. Ljubav je mila. Ljubav se ne veli a. Ljubav se ne nadima. Ljubav se ne ponaa grubo. Ljubav nije sebi na. Ljubav se ne da lako isprovocirati. Ljubav ne misli o zlu. Ljubav se ne raduje nepravdi, ali se raduje istini. Ljubav sve podnosi, svemu veruje, svemu se nada i sve trpi.
53
Ispitivanje ovih posledica ljubavi jasno prikazuje njihov pozitivan psiholoki po rast produktivan kvalitet. Dr. Borisenko otkriva zapanjuju%e nalaze epidemiologa, kad su prou avali ljude u gradu Rozetu, drava Pensilvanija, pre par godina. Stopa smrtnosti od koronarnih bolesti kod njih je bila veoma niska. Istraiva i su stoga o ekivali da prona'u niske nivoe tipi nih major rizika za koronarne bolesti: puenje cigareta, masno%e u ishrani, stil ivota sa puno sedenja i gojaznost. Umesto toga, oni su pronali da Rosetanci imaju katastrofalno loe navike u vezi sa stilom ivota. Oni su imali visok nivo svakog od velikih faktora rizika. Nau nici su pronali da je pozitivan faktor zdravlja bila njihova drutvena povezanost i zajednitvo. Me'u ljudima je postojala velika bliskost. Oni su poznavali jedni druge, poznavali su porodi ne istorije jedni drugih i znali su za radosti i alosti jedni drugih. U Rozetu je postojalo mnotvo osoba koje su bile spremne da vas sasluaju i spuste ruku na vae rame, kad je to potrebno. Statistike su otkrile da kad su ljudi naputali Rozeto, njihov rizik od dobijanja sr anog udara je rastao do o ekivanog nivoa. Ispostavilo se da je drutvena podrka, veliki ublaiva stresa, vanija od zdravstvenih navika u predvi'anju sr anog udara.139
54
POGLAVLJE 12 Samopomo# koja isceljuje

POSTULAT 15: Isceljenje po#inje kad zakora#imo Savetnici ili terapeuti nas ne mogu isceliti. Oni mogu zaokupiti nau panju. Oni mogu da nam omekaju srce. Oni mogu dodirnuti nae emocije. Oni mogu posaditi re i i ideje u na um. Mogu nas motivisati. Mogu nas usmeriti na pravi put. Mogu i%i tim putem sa nama. Ali put moramo pre%i sami. Moramo uloiti same sebe. Moramo pokrenuti sebe na akciju. Moramo slediti taj put i moramo biti istrajni. Moramo biti odlu ni da izguramo do kraja, sve dok novi ivotni stil ne postane automatski. Naa druga priroda. Nova priroda. A predivna stvar u svemu ovome jeste ta da je put lagan i moemo i%i korak po korak. Psiholoki rast ne moe da nastane bez fokusiranog ulaganja naih kapaciteta. Mi moramo postati aktivni u izvravanju zadataka. Ovi zadaci bi trebalo da uklju uju odgovaraju%e prou avanje Biblije i molitvu. Ovo je od vitalnog zna aja jer nas oni povezuju sa Bogom. Pomau nam da razvijemo odnos sa Njim, pravim Izvorom svakog isceljenja.140 Seanse savetovanja koje se ogledaju u pukom sluanju bez li nog u e%a, ne%e kao rezultat imati psiholoki rast. ta vie, va doivljaj seanse i terapeuta moe krenuti u negativnom smeru, tako da donosite negativne zaklju ke, osude pa ak i odbojnost prema terapeutu. Evo nekoliko na ina na koje moete sebi pomo%i da u estvujete u svom tretmanu: 1. Vodite beleke o svome napretku, zapisuju%i i najmanje promene. Zahvaljujte Bogu to vam je omogu%io da poha'ate terapiju. Zapamtite da loe navike ne nestaju lako. No, nemojte se suvie zadravati na njima. One nisu ni formirane u jednom danu. Svaki put kad vi radite svoj deo posla u tretmanu, nastaje novi rast nerava. Dok se molite, ovi neuroni se ispunjavaju nebeskom strujom, direktno iz kosmosa.141 A, to Bog zapo ne, ono %e i dovriti.142 2. Proverite sve mogu%e poteko%e koje bi se mogle javiti pri izvravanju zadataka. Probajte da predvidite zato bi se to moglo desiti i odstranite poteko%u, ili je predo ite savetniku na slede%oj seansi. 3. Pre nego li se fokusirate na zadatak, odredite sebi ta zaista elite, jer je to veoma vaan deo procesa reavanja problema. 4. Sluajte iskustva drugih koji su ve% pregazili stazu. 5. Zamiljajte pred o ima prizore koji ivo oslikavaju procese isceljenja u mozgu. Ova vizualizacija %e u mnogome pomo%i vaem procesu isceljenja. POSTULAT 16: Um se prilago%ava onome na #emu se zadrava Ovaj princip je ustanovljen kao osnovni zakon uma. Brojne kontrolisane studije su ovo potvrdile. Brojne su implikacije ovog principa. One idu od najjednostavnijih demonstracija nervnih obrazaca kao neposrednih odgovora na neku dra, do promene miljenja u oblasti politike, ekonomije, svakodnevnog ivota i edukativnog sistema. Klju ostvarenja promene, jeste zadrati panju. O igledno je da se ljudima jedna vrsta uticaja ini neodgovaraju%ima, dok ih druga fascinira. Ako se neto odvratno prikae na prijatan ili bezopasan na in, a pri tom ima u sebi elemenata koji deluju na ose%anja ili intelekt, um se tome moe vra%ati
55
uvek iznova. Posle izvesnog vremena, ta odvratnost moe ak postati prijatna, a u nekim slu ajevima od nje moemo postati i zavisni. Um se prilagodio jer je bio due vreme izloen njoj. Mi moramo da izaberemo najbolje okruenje za reavanje problema. Na primer, trebalo bi traiti drutvo prijatelja koji su spremni da nam pomognu, a izbegavati one koji imaju isti problem. Alkoholi ari i zavisnici od droga mogu biti primer ovih drugih. Postoje situacije u kojima se promena sredine ne moe izvriti bez krenja savesnih normi. U ovim okolnostima najbolje je fokusirati se na pozitivne aspekte u toj sredini i ignorisati iritiraju%e i dosadne. U Njegovoj molitvi za u enike, Isus se molio: Ne molim te da ih uzme sa sveta, ve% da ih sa uva od zla koje je u svetu.143 U velikom meri mi moemo birati, modifikovati a na kraju krajeva i kreirati svoje okruenje. Mi moemo trenirati svoj um tako da na kraju, na razum, sudovi i izbori budu stabilni i nepokolebljivi u vreme bilo kog konflikta u ivotu. POSTULAT 17: Matanje moe uticati isceljuju e na modane nervne obrasce Ve%ini od nas ne predstavlja poteko%u zamiljanje dragog lica, doma ili omiljene sobe. #esto se mentalna slika, doivljava kao slika u umu. Ponekad je to snaan doivljaj koji uti e na emocije i o ekivanja onoga ko zamilja. Zamiljanje moe dramati no uticati na nae emotivno stanje. Ono moe pobuditi na donoenje novih odluka koje nam pomau da se oslobodimo negativnog stava o sebi i ponaanja koje nam teti, a samim tim se unapre'uje na psiholoki rast. Mi smo u stanju da zamiljamo sloene scene poput etnje kroz umu ili du re ne obale ili pak po morskom alu jednom re ju bilo koje oputaju%e i mirno iskustvo. Ovo je jedan od na ina kako se mogu indukovati ose%anja mira i odmora, u trenucima anksioznosti ili uplaenosti. Ljudi koji mataju pod ovakvim okolnostima, mogu u svoj um opozvati ose%anja koja su proivljavali u trenucima kojih se se%aju. Asocijacije koje su me'u neuronima tada nastale, sada se lako vra%aju u svest i oni mogu da ih ponovo proive. Psalmi i Isusove pri e imaju tako mnogo elemenata i ivopisnih slika koje lako pobu'uju matu. Isus je izobilno koristio matu u svojoj zemaljskoj slubi. Iskustva koja smo stekli sa Bogom, trebalo bi da su nam esto na pameti. Se%anje na te doga'aje, u ini%e nemerljivo vie za na psiholoki rast u odnosu na sve lekove ovog sveta. Kao to je nekad neko rekao: Mi nemamo razloga da se bojimo budu%nosti, osim ako zaboravimo put kojim nas je Bog vodio u prolosti. Matanje moe u velokoj meri pomo%i osobama sa problemom zavisnosti, da prevazi'u svoje poteko%e. Ljudi koji se ose%aju nesigurno i ranjivo u prisustvu nekih osoba, mogu da zamiljaju da su u drutvu sebi dragih i tada %e njihovi problemi nestati. U toku zamiljanja, u mozgu se stvaraju nove veze iliti asocijacije me'u neuronskim krugovima i one se po potrebi, kad situacija to zahteva, mogu vratiti u svest, usled ega osoba u trenucima napetosti ili krize, sada proivljava prijatne trenutke. Formiranje mentalnih slika najnenijih snova i nadanja koja se tek trebaju ispuniti, daje novu dimenziju ovom ve% ionako korisnom procesu. Potenciranje ovih slika budi nadu, sigurnost i volju da se uloi dodatna snaga da ono o emu je matano, bude i ostvareno. Vebanje opozivanja i oivljavanja pozitivnih iskustava iz prolosti, snano rasteruje obeshrabrenja i depresiju u sadanjosti. POSTULAT 18: Umereno liavanje deluje motivaciono Umereno liavanje stvara u nama ose%aj potrebe. Nadalje, ose%aj potrebe uvek vodi ka nekoj aktivnosti, nekoj vrsti delovanja.
56
Liavanje --- Potreba - Aktivnost Ako su dela odgovaraju%a/primerena, potreba moe biti zadovoljena. Ako se ova dela ele dovoljno dugo, a pri tom se ne blokiraju, potrebe #e biti zadovoljene. Ovo je momenat u kome motivacija prestaje. Ona se ne aktivira ponovo sve dok ne nastane novo stanje potrebe. Odgovaraju#a dela--- Zadovoljenje Ako se odgovaraju%e delovanje spre i spoljanjim silama, osoba se ose%a frustrirano. Odgovaraju#a dela- // Frustracija Naj e%i odgovor na frustraciju je bes. On je naj e%e usmeren prema izvoru blokade na putu i ispoljava se ili kao pobuna ili kao izbezumljenost. Agresivnost, razgoropa'enost, vikanje ili vritanje, ili pak skakanje u mestu su esta ispoljavanja izbezumljenosti. Frustracija- Bes- Izbezumljenost Bes je nekad usmeren ka unutra. Njega esto sledi depresija. Ovo se naj e%e deava kod pacijenata kod kojih je frustracija ivotna pri a ili ga pak oni tako doivljavaju. Bes usmeren ka unutra- Depresija Ako napori da se zadovolje ne ije potrebe nisu adekvatni, nuno sledi ose%aj nemira. Neadekvatni napori- Ose#aj nemira Ako i nadalje napori ostanu neadekvatni i ako se ne prona'e drugi na in za zadovoljenjem potrebe, nastaje frustracija i njene posledice. Frustracija- Okretanje drugom zadovoljstvu Ili- Bespomo#nost i o ajanje Ili- Bekstvo (matarenje, besciljna putovanja i dr.) Ili - Promena sistema vrednosti, a samim tim i potreba. Ove potrebe nisu prave potrebe o kojima smo govorili na po etku ovog poglavlja, ve% opaajne potrebe. Dakle, osoba tada esto menja vi'enje svojih potreba. Ovo pak moe biti korisna alternativa za svakog ko se nalazi u %orsokaku ose%anja isfrustriranosti.
57
POGLAVLJE 13 Utemeljivanje trajnih navika

POSTULAT 19: &vrsti obrasci stila ivljenja se formiraju u prve tri godine ivota kao i u pubertetu Tokom prve tri godine nakon ro'enja, na mozak je izuzetno aktivan. Prosto je fenomenalno kako nove %elije i mree naeg mozga u e. S druge strane, u procesu u enja nastaju nove %elije i mree. Novonapreduju%e partije mozga po inju srda no snabdevanje hormonima. Kao rezultat toga, telesni imuni sistem se u potpunosti formira i programira, a obrasci emocionalnih odgovora i stila ivota ve% su ematizovani. Imprinting, koji je jasno demonstriran u eksperimentima sa ivotinjama, odvija se tokom najranijeg perioda razvoja i sazrevanja. Na primer, pili%i koji naputaju majku kvo ku i radije prate drveno pa e. Od vremena izleganja, oni su odvojeni od svoje majke i izloeni uticaju mehani ke drvene patke. Ona je postala ono to ih privla i. Kod ljudi, prve dve ili tri godine ivota su kriti ne sa aspekta ostvarivanja emotivnih, mentalnih i drutvenih veza. Kad oba roditelja, i otac i majka, uzimaju u naru je svoje novoro'en e i pruaju mu tople i zatitni ke zagrljaje u ovom periodu, ono %e veoma lako razviti zdrave drutvene odnose. Ova zdrava roditeljska privrenost %e lako utisnuti u njihovo novoro'en e heteroseksualne kapacitete koji %e se u ostatku ivota ogledati kroz primanje i pruanje ljubavi i staranja. Ne mislim pod tim da %e se dete koje je ovako negovao samo otac, razviti u osobu sa homoseksualnim sklonostima. Seksualna orjentacija je imprintovana/utisnuta sekrecijom hormona u ovom periodu.144 Tuno je to to su mnogi roditelji, koji svakako ne misle zlo svojoj deci, ignorisali ove injenice i jurili da obezbede druge stvari za koje su mislili da su u tom trenutku vanije. Mnogi faktori su svakako uticali na to da oni ne provedu korisno vreme sa svojom decom. Hvala Bogu, to nas je kroz li ni primer zapisan u stihovima Svetog Pisma opominjao na neophodnost pruanja ljubavi i panje svojoj deci: Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza nj.145 Nadalje, kad se razvijaju modani centri odgovorni za pozitivne emocije kao to su ljubav, poverenje, radost i dr., raste protok hormona i imuni sistem se tada razvija punim kapacitetom. U pubertetu ponovo nivo hormona dostie visoke vrednosti. Tokom ovog perioda, ose%anja se doivljavaju veoma burno i nastaje novi pomak u nicanju novih neuronskih mrea. Obrasci stila ivota uspostavljeni u prve tri godine ivota, mogu se zna ajno utvrditi tokom puberteta. Zdrave heteroseksualne ljubavne veze kao i drutvene vetine, tako'e se mogu oja ati. Zdravo vezivanje moe se lako utvrditi. Tokom ovog perioda, otvara se novi prozor prilika za oblikovanje i u enje, za oja avanje imunog sistema i za korigovanje obrazaca vezanih za stil ivljenja. Obrasci nau eni u prve tri godine, sad se mogu modifikovati, mada se to ponekad veoma teko ostvaruje. Pronaao sam u par slu ajeva, da ak i razvoj heteroseksualne orjentacije moe da se uspostavi tokom puberteta, iako je izostao u prve tri godine. Ovo je tako'e i period u kome se moe oja ati povezanost sa naim Tvorcem i stvoriti vrsta i dugotrajna veza.
58
Istraivanje je pokazalo da ako novo u enje ili neko izvo'enje, prate emocije, velike su anse da oni ostanu trajno upam%eni. Kako je samo vano da nae u enje tokom puberteta bude na najviem nivou?! Tokom ovog perioda se uspostavljaju i abloni koji %e obezbediti razvoj u ostatku ivota. Formirana je zdrava seksualnost. Pozitivni ili negativni mentalni stavovi su isprogramirani. Po inju zdravi ili izopa eni prohtevi u vezi sa ishranom. Borbenost (u smislu nagona da se neko ili neto povredi ili uniti) tako'e se formira u ovom periodu. Mi moramo odueviti mlade ljude ovim injenicama koje su u stanju da menjaju njihov ivot. Kako %e samo tada imati divne prilike da se pozitivno usmeravaju. Mo%i %e za sebe da izaberu zdrav, sre%an i istinski bogat ivot. POSTULAT 20: Samoodricanje kao pomo nik u borbi sa stresom Svi smo se bar nekad u ivotu nali u prilici kad nam je trebalo malo samoodricanja, bilo da se radilo o gubitku teine, zatiti srca, prihvatanja neke odgovornosti ili hranjenja naeg uma vrednim mislima. Ma kako ovi trenuci samoodricanja bili mu ni, oni nam zapravo pomau da se kasnije raza unamo sa stresom. U koledu sam imao cimera koji je jeo peni na zrna146 sa vodom i nita vie za doru ak. Postali smo bliski prijatelji i jednog jutra sam ga pozvao da samnom po'e na doru ak (o mom troku) u kafeteriju, jer sam mislio da je kratak sa novcem. On je na to odgovorio: Ne, imam novca, ali se bojim da %u jedan dan morati bez njega pa elim da budem pripremljen. Pre izvesnog vremena je puten iz zatvora u Kini, u kome je proveo dosta godina u nematini i sa jako malo hrane. Nakon putanja, stupio sam sa njim u vezu i video njegove fotografije koje su na injene u to vreme. Tako'e sam i pro itao nekoliko nau nih lanaka koje je tom prilikom napisao. Posle nekoliko meseci, kad mu je dozvoljeno da poseti Ameriku, doao je na okupljanje naeg razreda sa koleda i tada sam imao divnu ast da ga ponovo zagrlim. Moja supruga i ja, kao i ve%ina kolega sa fakulteta, divili smo se podvigu koji je postigao preivevi svoje tamnovanje. Posebno smo se divili pobedi nad zatvorskim iskuenjima iz kojih je izaao samodisciplinovan i zdravog uma i tela. On bi vam rekao da je Gospod taj koji ga je odrao, a da on u tome nema zasluga. No, mi smo dobro znali da je njegova pirprema kroz samoodricanje, imala velikog zna aja. Mozak i telo se mogu bolje pripremiti za stresne situacije, ako svakog dana vebamo po malo samoodricanja i samodisciplinovanja. Ovo svakako ne treba da poprimi ekstremne razmere. Ali ne treba da bude ni poput oveka koji se odri e jedenja lubenice u zimu. Prvih nekoliko puta moete praktikovati nagra'ivanje sebe za pretrpljeno samoodricanje. Kasnije ovu praksu moete prekinuti. Posle izvesnog vremena, vae ose%anje samosavla'ivanja i mogu%nost da sami upravljate svojim ivotom, bi%e sama sebi dovoljna nagrada. POSTULAT 21: Udruene umne senzacije, tee da se zajedno vrate u svest pri opozivu Da li vam se ikad dogodilo da krenete da uradite neto, a kad stignete tamo, vi zaboravili ta je treblo da se uradi? Meni jeste. I da bi situacija bila jo gluplja, im smo se vratili na polaznu ta ku, setimo se zadatka. Elementi u prostoru, ta nije njihova slika je primarno bila asocirana sa mislima koje su nas pokrenule da odemo na odre'eno mesto i izvrimo odre'enu radnju. Kad se vratimo u originalno okruenje, vra%a se i njegova slika pohranjena u mozgu zajedno sa planovima koje treba realizovati. Tada slobodno moemo da uzviknemo EUREKAAA.
59
Jedna studija je pronala da su studenti koji su zavrni ispit polagali u prostoriji u kojoj je odravana nastava, imali bolje rezultate od oni koji su isti ispit polagali u drugom ambijentu. Meni se jednom dogodilo da sam ispit polagao van roka i to u kancelariji profesora. Do tada nikad nisam imao takvo iskustvo. Posle izvesnog vremena on se vratio i upitao: Kako ide? Odgovorio sam: Fino, osim ova tri pitanja. Znam odgovore ali trenutno ne mogu da ih se setim. Zamolio sam profesora da me pusti da samo na kratko odem do prostorije u kojoj smo imali nastavu. Znao je da tamo ne lee odgovori, pa mi je pustio. U trenutku kad sam uao u u ionicu, odgovori su mi se vratili u se%anje. Vratio sam se u kancelariju i napisao svoje odgovore, a on je prokomentarisao na slede%i na in: Zadivljuju%e je kako um radi, misle%i pritom na mentalne asocijacije.
60
POGLAVLJE 14 Isceljuju#i odnosi u porodici

POSTULAT 22: Nagrada je efikasnija od kazne u promeni ponaanja Neko je negde rekao da bi roditelji imali mnogo vie uspeha u vaspitavanju svoje deca, kad bi ih e%e hvatali u dobrim delima i nagra'ivali ih tom prilikom osmehom odobravanja, tapanjem po ramenu ili jednostavnom pohvalom. Nagra'ivanje bi trebalo da je esto i pravovremeno. Ponaanje u koje se na ovaj na in ulae ima velike anse da postane trajno. Dete %e ponavljati obrasce dobrog ponaanja ak i kad ga ne gledaju, ako to ponaanje bude odobravano s vremena na vreme. Kazna je ponekad neophodna. No, bilo kako bilo, dokazano je da kazna ima manji uticaj od nagrade u korigovanju ponaanja. Na ovo treba obratiti posebnu panju kod osoba koje imaju poteko%a sa promenom navika ponaanja. S druge strane kad roditelj koji je u detetovim o ima autoritativna figura sprovodi fizi ko kanjavanje, on nesvesno alje slede%u poruku sila isteruje pravdu. Na taj na in dete u i da svoje stavove, u sukobu sa slabijima isteruje upotrebom sile. Ako autoritet izgubi kontrolu u procesu kanjavanja, on ne samo da je kriv za fizi ko zlostavljanje, ve% i za davanje loeg uzora. POSTULAT 23: Pou#avanje primerom je najja#i metod u#enja Mi se najbolje pou avamo kad gledamo kako se neto radi kako to neko radi. Treneri nadzornici se ve%inom sa ovim slau. Ovaj princip je najvaniji za decu kad su u uzrastu u kome je ono to osobe od autoriteta rade, ujedno i najupe atljivije. Roditelje moraju usvojiti ove injenice ako ele da na ispravan na in vode svoje porodice. #esto, dok sam imao posla sa problemima u de ijem ponaanju, vi'ao sam promene u njihovom ponaanju koje su ile uporedo sa promenama ponaanja njihovih roditelja. POSTULAT 24:Uspostavljanje ravnotee (u stavovima) u porodici, vodi ka stabilizaciji odnosa unutar nje Otac je bio isfrustriran blago%u njegove supruge prema deci, a ona je bila isfrustrirana njegovom strogo%om. Drugi jedan otac je pani io zbog mogu%nosti finansijske katastrofe jer je njegova supruga bacala s mukom ste eni novac u vetar, dok je ona bila ogor ena na supruga jer je tvrdica, sebi njak i krtica. ta %e nam novac ako ga ne troimo, vikala je ona. Jedan brat je molio sestru da ga ne sramoti svojom sve-se-providi haljinom, a sestra je bila zaprepa%ena to je njen brat najednom postao zabrinut onim to drugi misle. Ove polarizovane pozicije su tipi ne za sve porodice koje tragaju za ravnoteom u svojim odnosima. Ova podeavanja u cilju stvaranja homeostaze su prirodni pokuaji porodice da se sa uva. Ako porodica ode u bilo koju kranjost, bar jedan od lanova %e alarmirati i pokuati to da spre i. Za vas je lako da mene vidite kao ekstrema, kao to je i meni lako da vas vidim kao takve. Nai napori da korigujemo jedni druge su sa najboljim namerama, pa treba da odaberemo takve i metode.
61
POSTULAT 25: Ometanje razvoja novoro%enog mozga rezultira nakazno u Alkohol. #ak i mala koli ina alkohola, kori%ena od strane majke u trudno%i, moe izazvati irokorasprostranjena ote%enja mozga. Prona'eno je da ote%enje uklju uje poreme%aje panje, poreme%aje ponaanja, hiperaktivnost, besno raspoloenje, poreme%aje kratkotrajnog pam%enja i poreme%aje opaanja koji se odnose i na u enje. Dugotrajno kori%enje alkohola u trudno%i moe se odraziti kroz mentalnu retardaciju, neadekvatno razvijanje usana i srca, zakrljao fizi ki rast i fizi ke deformitete na licu. Mozak ove dece ostane mali, skupljen i nepravilno formiran. Iako je prva prijavljena kontrolisana studija odoj adi majki koje jesu i koje nisu koristile alkohol bila ura'ena jo davne 1899 od strane liverpulskog lekara Vilijema Salivana, upozorenja majkama da ne koriste alkoholna pi%a bio je dat jo u vreme pisanja Starog Zaveta Biblije. U knjizi o sudijama, 13. poglavlju, 7.stihu, an'eo govori Manojevoj eni, da %e zatrudneti i dobiti sina, pa da stoga vie ne upotrebljava vino ili kakvo drugo silovito pi%e. Upozorenje je posluano i zdravo dete po imenu Samson je ro'eno. 1973. godine su Dr. Sterling K. Klaren (Sterling K. Clarren) i njegove kolege sa pedijatrijskog oboljenja univerziteta u Vaingtonu, opisali zastrauju%i obrazac koji se razvija kod beba ije su majke koristile alkohol. Oni su ga nazvali fetalni alkoholni sindrom.147 On se moe razviti i kod unoenja veoma malih doza. Trudnice i ne znaju%i, esto koriste esto unose velike koli ine alkohola kroz lekove, na primer sirupa protiv kalja koji ima alkoholnu osnovu. Jonizuju#e zra enje. Kad je bila u drugom mesecu trudno%e, Nurumi, Todina mama je stajala pola milje udaljena od mesta na kome je eksplodirala atomska bomba ba ena na Hiroimu. Posledica toga je da Toda danas pati od mentalne retardacije.148 Alkohol tera nervne %elije da idu dalje od mesta gde je trebalo da se zaustave i izgrade veze, a radijacija ih na tom putu zaustavlja prerano. Podsetimo se da modane %elije moraju da se zaustave na pravom mestu da bi mogle da obavljaju ulogu koju im je Tvorac namenio. Duvan i neuhranjenost tako'e treba dodati na ovu listu uzroka fetalnih nakaznosti, prevremene ro'enosti i grubih poreme%aja u enja. Jasno je da sve ono to majka jede, pije i udie, moe imati dubok uticaj na razvoj bebinog mozga. #ak i faktori kakvi su na primer maj in obavezama prenatrpan dan i njeno stresno emocionalno stanje tokom fetalnog razvoja u materici, %e uzeti danak u mentalnom razvoju deteta. POSTULAT 26: Nova saznanja umnoavaju mree modanih elija Produeci modanih neurona, rastu u susret %elijama sa kojima treba da uspostave sinapti ke veze, a sve se to deava kao odgovor na nae napore uloene u procesu u enja. Ponavljani napori uslovljavaju kontinuiran rast sve dok se ne izgradi solidna sinapsa. Ovaj proces proti e zna ajno jednostavnije tokom prve godine ivota, jer postoji mnotvo %elija koje nisu povezane i time se proces u enja koji zavisi od slobodnih %elija i njihovih produetaka, odvija lake. Isto tako, kako raste broj sinapsi, tako se i pove%ava i kapacitet u enja i reagovanja. Studije koje su ra'ene tokom proteklih 25 godina, pokazale su da se stvaraju nove veze u mozgu kad na neto obratimo posebnu panju sa ciljem da nau imo neto ili izvedemo specifi ni zadatak.
62
Moje je miljenje da bi ve%ina nas mogla da nastavi proces u enja, samo kad bismo uloili dovoljno napora. Mislim da mnogi ljudi jednostavno odustanu pred naletom problema. Starije osobe koje nastoje da ostanu radno aktivni imaju ve%e mogu%nosti da prona'u smisao ivota i manje naginju razvoju funkcionalne depresije. Oni su samostalniji i oslanjaju se na svoje vlastite potencijale. Stariji ljudi koji ive sa svojim porodicama ili vode aktivan drutveni ivot, obi no nadive svoje vrnjake koji ive sami i bez socijalnog ivota. Profesor aie (Schaie) veruje da vebanje uma, poput telesnog vebanja moe pomo%i starijim osobama da odre, a u nekim slu ajevima i poboljaju svoje mentalne sposobnosti. Poput fizi kih vetina; kad jednom prestane da ih koristi, brzo zar'aju.149 Pacijenti koji se prebrzo predaju, moraju znati da njihov mozak reguje na njihove napore, bilo da vide ili ne vide rezultate. I ne zaboravite da su neuro istraiva i otkrili da se modani neuroni formiraju sve vreme, posebno kao odgovor na novou injeni napor. POSTULAT 27: Redundantnost i plasti#nost mogu neutralisati gubitak modanih elija tokom starenja Sa po etkom verovatno odmah po ro'enju, kad posedujemo verovatno najve%i broj modanih %elija u celom svom ivotu, one po inju da umiru u zastrauju%e velikom broju, kako to tvrdi Dr. Stenli Rapaport iz Nacionalnog Instituta za starenje. Smatra se da je u pitanju broj od 50.000 na dan. Pomnoite taj broj sa danima svog dosadanjeg ivota i dobi%ete zapanjuju%u cifru.150 Na godinjem nivou to je oko 18.250.000 %elija. Uprkos ovome, funkcionisanje mozga kod zdravih ljudi se ne menja zna ajno do 55 godine, a kod nekih, funkcionalnost je o uvana i do polovine sedamdesetih, pa i vie. Princip redundantnosti jednostavno kae da mi imamo pristojan viak nervnih %elija tako da moemo sebi da priutimo i veliki gubitak. Princip iskoristi ili izgubi moda regulie ovo masivno unitavnje modanih %elija. Mogu%e je da mi ne hranimo na mozak dovoljnom koli inom utisaka koje je u stanju da primi. Uprkos smrti miliona modanih %elija, neote%ene modane %elije kod odraslih mogu razviti nove dendritske produetke i tako obezbediti stvaranje jo ve%eg broja komunikacijskih spojeva. Ovo je princip plasti nosti. Ovako manji broj modanih nervnih %elija ostvaruje ve%i broj sinapti kih spojeva, ak i u odraslom dobu. to je iskustvo upe atljivije, to je ve%i broj me'usobnih veza. Vie u enja stvara vie veza. Tako'e i vie prakse stvara ve%i broj veza. Mnogi ljudi se plae starosti jer se boje gubitka razuma i jer oko sebe mogu stalno da vide ljude koji rapidno propadaju kako u intelektualnim tako i u motornim funkcijama. Ohrabrimo ih time da su nova istraivanja pronala da iako postoji gubitak %elija, to ne zna i da %e se izgubiti i modane funkcije, jer su neuroni ljudi koji nastavljaju da se trude u stanju da naprave ve%i broj funkcionalnih spojeva. Mogu%e je pravilnim vebama ne samo usporiti i zaustaviti efekte starenja, ve% je mogu%e i vratiti proces unazad. Plasti nost mozga je mogu%e o uvati i u poodmakloj starosti. POSTULAT 28: Navikavanje slabi posledice Roditelji su esto ogor eni zbog svoje nemogu%nosti da motiviu svoju decu. Oni pokuavaju i nagra'ivanjem i kanjavanjem, ali bezuspeno. Moda je problem u habituaciji (privikavanju). Razmiljajte o kanjavanju kao o stimulusu koji donosi neku vrstu neprijatnosti, bola ili ose%aja gubitka. Ako se isti stimulus esto ponavlja, on posle odre'enog vremena gubi na
63
kaznenom kvalitetu. Nervni sistem, ne samo receptori bola ve% isto tako i umni procesi u stanju su da se priviknu na uobi ajenu dra. Nagrada koja je nekada stimulisala, brzo gubi taj efekat ako se esto ponavlja. Nastaje prezasi%enost, jer je nervni sistem postao imun na stimulus koji se ponavlja. Mnogi roditelji pokuavaju da kaznu odre sveom tako to je sve vie zaotravaju. Oni tada nisu ni svesni da navikavanje na nii nivo bola tei da smanji efekat ja eg stimulusa. Ovaj princip habituacije se zasniva na adaptabilnoj sposobnosti naeg nervnog sistema. Habituacija se moe razviti na svaki stimulus koji moemo iskusiti. Ponavljanje istog iskustva uvek iznova, kona no neutralie njegov uticaj na na sistem reagovanja. POSTULAT 29: Navikavanje predvi%a dosa%ivanje Ljudima postane dosadno kad se uvek iznova susre%u sa istim iskustvom. Briljantna deca se umore od izvravanja zadataka koji ih ne pou avaju novim pojmovima. #injenice su vane samo ako se mogu uklopiti u iri okvir. Nau nici su verovali da novoro'en ad i mala deca moraju da razvijaju strogo razgrani ene sposobnosti. Novija istraivanja pokazuju druga iju sliku. Deca su zainteresovanija za razvijanje odnosa i u integrisanje malih delova informacija, pre negoli za jednostavno akumuliranje injenica. Posmatrajte novoro'en e kako posmatra igra ku koja se ljulja nad njegovim krevtecom. # im je skupilo dovoljno informacija o igra ki, usmeri%e svoju panju na neto drugo. Ono to je do skoro smatrano kratkotrajnim zadravanjem panje, ustvari je dosada jer su pojmovi brzo dosegnuti. Mi bismo trebali da obezbedimo ovoj deci mnogo ve%u raznolikost, vie izazovnih ciljeva i svakako vie noviteta. Svi mi trebamo izvestan broj ponavljanja istovetnog da bi navika bila ustanovljena u reverberacijskim krugovima u mozgu, ali onda nas ta ustanovljena navika mora osposobiti da moemo da je proirujemo novim iskustvima. Ovo je jedina sigurnost da %emo biti motivisani za promene. #ak i u podkulturi narkomana, zapaamo mo%no dejstvo habituacije na delu. Uprkos ose%aju zadovoljstva koje izvesna droga prua, ona mora stvarati nove podsticaje da bi je ovisnik nastavio koristiti. Ona to postie pove%anjem doze. U suprotnom, da ne postoji apstinencijalni sindrom i strah od njega, narkoman bi se zasitio i prestao sa upotrebom odre'enog narkotika. Na mozak je kreiran sa mogu%no%u da ispituje nove svetove. U njegovoj prirodi je da stvara nove neurone, da zamenjuje istroene i da stvori to vie me'usobnih veza izme'u njih, da stalno sti e nova saznanja o nama i univerzumu koji nas okruuje. Stoga, ako se na'ete u situaciji da se dosa'ujete u ivotu, proverite da niste moda upali u kolote inu svakodnevice koja vam je zamaglila istraiva ke vidike. Probajte da u svoj ivot unesete, za po etak, male izmene. Radite male stvari druga ije nego li ste navikli; itajte novu knjigu, isprobajte novi recept, obucite se druga ije, otputujte na nepoznato mesto U bilo kom od ovih istraiva kih poduhvata, vi se ne morate odricati svojih dubokih unutranjih vrednosti. Nosite ih sa sobom gde god da krenete. I zapamtite! Napolju postoje milijarde stvari koje tek treba da istraite. POSTULAT 30: Iskustvo oblikuje nae ideje/pojmove Nae doivljavanje doga'aja u naem domu, zajednici ili svetu u kome ivimo, neprestano se filtrira kroz naa ve% doivljena iskustva. Genestki program ovde nesumnjivo ima zna ajnu ulogu. Ta uloga je pre u vidu predispozicija ili naklonosti nego li u vidu pritisne dugme i dobije rezultat.
64
Naa iskustva su tako razli ita. Ne postoje dve osobe sa istim iskustvom. Stoga, je uvek veliki izazov razumeti drugoga i ostvariti s njim dobru komunikaciju. Moderna tehnologija i mas-mediji smanjuju te razlike u iskustvima ljudi irom sveta. Ali izazov razli itosti ipak ostaje. Jedan od glavnih zadataka u me'uljudskim odnosima, uklju uju%i tu bra ne i porodi ne odnose tako'e, jeste videti stvari kroz tu'e nao are ili narodski re eno hodati u tu'im cipelama. Da bismo doneli ispravan sud o nekome mi moramo prvo da se saivimo sa tom osobom, da ose%amo ono to ona ose%a i mislimo to ona misli. Iz svog iskustva sam zaklju io da kad na ovakav na in pri'em ljudima, oni su u stanju da vie prime od mene. Moji saveti su tada za njih delotvorniji. Dovoljno je svega nekoliko radnih seansi da ih nau im kako da rade na dalje. Ako je na seansi prisutna cela porodica, od velike je koristi me'usobna grupna terapija. #esto se preispitujem, da li kad sluam nekoga, ja zaista i ujem tu osobu? Da li sam se dovoljno saiveo sa njom da mogu njenim o ima da sagledavam konkretne situacije. Jedan od testova kojim procenjujem da li sam se zaista srodio sa pacijentom, jeste da li osu'ujem ili na bilo koji drugi na in procenjujem ono to mi govori. Svakako da se ona sama ne procenjuje u vezi sa svojim opaanjima pa stoga ni ja to ne treba da radim. Bitno mi je da sluam paljivo ono to mi se govori da bih uhvatio duh i sr poruke. Rade% i ovo savesno, mi oboga%ujemo sopstveni svet. Hvala Bogu na tome. POSTULAT 31: Brino razgovaranje doprinosi miru i razumevanju Brino razgovaranje (brino istraivanje) ohrabruje druge da se otvore i slobodno ispri aju svoju pri u. Ono ih relaksira. Ono ih motivie. Ono im pomae da naniane svoje prave razloge za brigu. Hajde da vidimo kako se to moe iskoristiti u porodi noj komunikaciji. #arkuf151(Charkhuff) naglaava da ovaj razgovor pun brinosti, nikad ne treba da bude seansa pitanja i odgovora. Ja bih samo dodao, da ova vrsta istraivanja ne sme da bude nita sli no unakrsnom ispitivanju i to je od posebnog zna aja u porodi noj komunikaciji. Ovo istraivanje je obi no neodre'eno izjava ili pitanje na koje se ne moe odgovoriti sa da ili ne. To je izjava ili pitanje koje ukazuje iskreno potovanje prema onome kome je upu%eno. Ono ukazuje na ispitiva a kao iskrenog sagovornika koji je zainteresovan da neto nau i. Ono ne poti e od nekoga ko misli da unapred zna odgovor. Brian razgovor, kao psiholoki metod, otvara put ka razumevanju doga'aja ili situacija iz ugla ispitanika. Ako uspete da uvidite problem o ima ispitanika, da gledate kroz njegove nao are ili proetate njegovim cipalama, nikad vam ne%e pasti na pamet da osu'ujete ili krivite tu osobu. Svaki put se onome ko njime hodi ini ispravnim.152 Moda na in na koji se on ponaa u odre'enoj situaciji nije najbolji, ali samo Bog moe razumeti na in na koji njihov mozak radi i kako doivljava odre'enu situaciju. Brina razgovaranja nas vode do plodonosnih samootkri%a. Ona nam pomau da steknemo nove vidike, novu hrabrost i nove vetine za izlaenje na kraj sa problemima. Ona nikad ne teraju druge da zauzimaju odbrambeni stav. Ona nikog ne postavljaju na klupu za svedoke. Ovaj metod nam pomae da izbegnemo naviku davanja saveta. Uz pomo% njega smo daleko od toga da drugima govorimo ta treba da rade. Umesto toga oni sami pronalaze reenja za svoje situacije i problema, a mi ih samo usmeravamo. Na kraju, ovo je metoda od koje velike koristi ima onaj koji je vodi jer ga u i da voli i razume druge ljude.
65
POSTULAT 32: Um ima mo an uticaj na telo Biblijski pisci su dobro poznavali ono to je nauka tek od skora po ela da otkriva; o dubokom uticaju uma na telo. Oko hiljadu godina pre Isusovog vremena, mudri car Solomon je napisao: Srce veselo pomae kao lijek, a duh alostan sui kosti.153 Mnoge telesne bolesti se mogu le iti mentalnim vebama, a u literaturi su opisani primeri ira na elucu, upale u ne kesice, upale debelog creva, poreme%aji sr anog ritma, gojaznost, e%erna bolest i mnoge druge. Benson i njegove kolege su pronali i opisali nekoliko tipi nih reakcija tela na jednostavne vebe oputanja.154 Sniava se nivo krvnog pritiska, usporava ubrzani sr ani ritam, a poja ava stanje mentalne budnosti. Jednostavan trik, koji podrazumeva dubok udah i zamiljanje da ste u omiljenom prirodnom okruenju, moe umnogome pomo%i u oputanju celog tela. Dok ovo probate, govorite sebi: Kako ovo prija! i itava armija %elija %e se mobilisati u vaem imunom sistemu. Psiholozi Din Ahterberg i G. Frenk Lavlis155 su demonstrirali snagu matanja iliti vizualizacije u umu. Oni su pratili pacijente koji su zamiljali da su njihova bela krvna zrnca poput vojnika koji opkoljavaju %elije raka i unitavaju ih. Kao posledica ovog nastala je snana reakcija imunog sistema koji je zaista i unitio rak u telu. Kod svakog od ispitanika utvr'en je drasti an porast belih krvnih %elija i zaustavljanje irenja %elija raka. Ovi istraiva i su predloili slede%e objanjenje mehanizma interakcije izme'u uma i tela. Neka oni sami opiu pozadinu i prirodu svoje pretpostavke: Mehanizam je uglavnom razvijen iz rada Hansa Selijea (Hans Selye)156 i uklju uje veliki deo onoga to znamo o fiziolokim reakcijama koje prate nastanak stresa. Emocije koje prate stres strah, napetost, strepnja i tuga reflektuju se u aktivnosti limbi kog sistema mozga i to hipotalamusne i hipofizne funkcije. Hipofiza, kao najvanija lezda u telu, regulie sve hormonske aktivnosti. Nadalje, neravnotea u hormonskoj aktivnosti zna ajno doprinosi malignom rastu, to je mnogo puta dokazano. Prekomerna sekrecija nadbubrenih lezda, kako je pokazano, ima uticaja na timus i integritet limfotoka i posledi no na broj belih krvnih %elija. Izgleda da stres ostvaruje svoja dva dejstva na maligni proces: (1) porast produkcije nenormalnih %elija i (2) smanjenje mogu%nosti organizma da unitava ove %elije. Slikovito pomeranje u pozitivnom smeru, moe ublaiti poreme%aj emotivnog stanja i samim tim se umeati u ciklus stresbolest-stres.157 Odlu ite da svu brigu predate svom voljenom Velikom Lekaru158 i recite sebi da ste sre%ni to ste to uradili. Divan %e biti mir koji %ete osetiti. Time %ete aktivno u estvovati u svome isceljenju.
66
POGLAVLJE 15 Planirajte unapred

POSTULAT 33: Samo oni koji misle pozitivno, jesu pobednici Dim je proao kroz jedan razvod, a sada je razmiljao o drugom. Prva ena se razvela od njega. Druga mu je naredila da se iseli iz ku%e. To je bila njena ku%a u koju se on uselio kad su se uzeli. Ostao je bez posla jer je kompanija smanjivala broj radnika. On je majstor svog zanata i savestana radnik, ali je optere%en ose%anjem krivice. Nudi mu se novi posao u drugom delu drave i on se odlu uje da ga prihvati. Prvo poha'a kurs posle kojega dobija diplomu visoke stru nosti za svoj posao. Kad razmilja o svojim propalim brakovima, njegova produktivnost naglo pada, gubi apetit i tone u depresiju. #ak razmilja i o samoubistvu. Kad razmilja o svojim poslovnim uspesima, odatom priznanju od strane efa, preporuci koju je dobio iz prole firme, on razmilja isto i ostaje na povrini. Kad razmilja o toplini svoje dece iz prvog braka, smei se i pri a o njima sa posebnom neno%u. U trenutima kad misli o ovim pozitivnim mislima i se%anjima, on lagano preuzima kormilo svog ivota i izvrava svoje obaveze sa zavidnom lako%om i predano%u. Nae razmiljanje jasno odre'uje pravac naeg delovanja. Kad god sam skliznuo u negativne misli, sebi sam stvorio jo vie problema. Negativno razmiljanje je formula gubitnika. Dakle, im uhvatite svoje misli na neprijateljskoj teritoriji u brigama, napetosti, traenju mana drugima, samookrivljavanju, ozloje'enosti i ogor enosti nasmejte se sami sebi. Zastanite i zapitajte se da li je nuno da to ose%ate. Popijte au hladnog soka, udahnite duboko, proetajte malo, probajte da se setite ne eg lepog ili posetite prijatelja. Interesantno je kako se situacija u trenutku moe preokrenuti u vau korist, samo ako odlu ite da se nasmejete. Smejte se! POSTULAT 34: Sposobnost fokusiranja je neophodna za samokontrolu Ako elite da imate kontrolu nad svojim ponaanjem, obratite panju na ono to radite. Kad ste bili mla'i, vaa ose%anja su diktirala vae delovanje. Mnoge stvari ste verovatno radili impulsivno, bez prethodnog razmiljanja ili je to bilo razmiljanje na blic. Kako ste odrastali, ostavljaju%i za sobom detinjstvo i adolescentsko doba, vae ponaanje je postajalo sve smislenije i svrsishodnije. U svojom radnom iskustvu, video sam mnoge ljude ija je impulsivnost ostala na visokom nivou. Ovi ljudi imaju poteko%a sa obra%anjem panje na ono to rade. Oni ne mogu ni sastojke za tortu da odmere bez pogreke. #esto im se deavaju nesre%ni slu ajevi razli ite vrste; esto se kaju zbog donoenja ishitrenih odluka i ose%aju sram zbog nekontrolisanog troenja. Poreme%aji gubitka panje su u porastu u naem drutvu. Oni se ogledaju kroz slab uspeh u koli, pove%an broj nesre%nih slu ajeva, neodgovornost i nepouzdanost i mnoge druge. Ako obratimo panju na ono to radimo, mo%i %emo bolje da kontroliemo svoje ponaanje. Evo nekoliko saveta, koji %e vam nadam se biti od pomo%i u izgra'ivanju kontrole: Pustite da preno%i vaa odluka o poslovnom potezu. Svedite nabavku na minimum u toku najmanje 6 nedelja. Odvojite 10% ili vie od svojih prihoda za potrebe sveteni ke slube u crkvi. Terajte se da budete paljivi u svakoj stvari koju radite.
67
Vebajte se u primanju kritike. Teite da tome da budete savesni u svakom poslu. Vebajte strau nad svojim ponaanjem. Vebajte smeak kad je potrebno da budete strpljivi. Vebajte se da kaete neto lepo u trenucima kad vam pukne film. Ako zadate sebi izazov da se vebate u gore navedenim predlozima samo 6 nedelja, putevi u vaem mozgu %e doiveti pozitivne promene i usmeravanje panje %e postati deo vas. Uvek krenite od najlakeg i na tee pre'ite tek kad savladate prethodno. POSTULAT 35: Zakon entropije iziskuje rezervni plan Bilo koji dugoro ni plan da isplanirate, ini se da ima sklonost da se izjalovi. Vae novogodinje odluke su pravi primer. Sigurno je da postoje jo mnogi kojih ste u stanju da se setite. to je jo gore, vi znate da su to bili dobri planovi. Oni bi, da su uspeli, uneli red u va ivot i u inili vas sre%nim i uspenim. Zato se onda izjalove? Kako to spre iti? Mnogi nau nici veruju da je glavno kretanje u univerzumu ono koje ga vodi prema smrti i neure'enosti. Oni veruju da svemir jednostavno prati zakon entropije. Filozofi veruju da nai planovi prate isti zakon. Ukoliko ne nadvladamo taj zakon i ne prekinemo taj trend, razvi%emo pesimisti ki pogled na ivot. Posta%emo skepti ni po svakom pitanju. Obeshrabri%emo se, a zatim i potpuno deprimirati. S druge strane termodinamika (oblast fizike o kojoj znam tek poneto), koja se bavi mehanikom i odnosima u sistemima sa stanovita toplote, nagovetava znak nade. Dopustite da to ilustrujem. Toplota moe obezbediti energiju, a energija moe odraditi posao. Za fizi ara, entropija je koli ina energije koju treba dodati sistemu da bi radio. Jasno je da ako sistem nema energije, ne%e ni raditi. Ali fizi ar je optimista. On zna da %e se vie rada izvriti ako se iskoristi vie energije iz toplote. Stoga je doao do jednostavnog zaklju ka da treba promeniti temperaturu sistema. Tako je i sa nama. #esto je dovoljno da samo jedan od elemenata naeg plana doivi promenu, pa da se ceo plan spase od propadanja. Dakle, da biste spre ili jalovljenje dobrih planova, sagledajte koje sve sitnice na koje moete uticati, a koje u odre'enom trenutku mogu bit klju ne. Moda je dobro da imate rezervni plan, malo razli itiji od orginalnog (poput izbora kolateralnog puta), na primer: zamolite nekoga da vam se pridrui; odaberite nekoga kome %ete polagati ra une; izdelite sloen plan u vie jednostavnijih; odredite vreme za proveru napredovanja itd. Ovakvim osiguranjem sumnjam da ne%ete uspeti. Ose%a%ete se kao da je ceo svet va; i ne zaboravite da ovakav optimisti ki duh isceljuje telo i mozak. POSTULAT 36: Analiza bojnog polja moe pove ati mogu nost isceljenja Morate razmotriti savezni ke i protivni ke snage koje %e se sukobiti na bojnom polju onog trenutka kad zapo nete realizaciju svog plana. Snage koje %e vas voditi ka ostvarenju cilja jesu vai saveznici, a one koje %e nastojati da vas ometu u tome su vai protivnici. Obe su sve vreme na zadatku. Neke od ovih trupa su podlone promenama. Vi birate koliki %e uticaj one imati na vas dok juriate ka isceljenju. Za vas %e biti dobro da se sa nekima ni ne sretnete na putu, jer u sukobu sa njima sigurno ostajete kratkih rukava.
68
Vi morate izanalizirati sukobljene snage koje ve% sada deluju u vaem ivotu, ali nita manje i one koje %e tek u%i u boj. Neke od njih su u vaem okruenju, bilo psihi kom ili drutvenom, pa ak i duhovnom. Neke od njih lee u vama. One su deo vaeg bi%a, bioloki i psiholoki. Ako izanalizirate ove snage, kako unutranje tako i one koje su van vas, bolje %ete se pripremiti za rat. Moda vam ne%e uvek biti jasno kako one funkcioniu, ali samim upoznavanjem sa njima vi sti ete nad njima odre'enu prednost. Budite iskreni prema sebi samima. Dok razmiljate o tome koju strategiju u planu isceljenja da primenite, zapitajte se i da li ste odredili realno vreme za dosezanje cilja. Je li vam ranije to bilo dosta vremena. Ako nije, zato nije? Koje su pogodnosti koje moete izvu%i u ovoj borbi? Da li su drugi koji su se uputali u istu borbu uspeli da ostvare te ciljeve? Ho%e li rezultati biti vredni truda? Koje prepreke moete predvideti na putu ostvarenja cilja? Moete li da vidite sebe kao pobednika u ovoj borbi? Ovakvo analiziranje %e vam pomo%i da pregrupiete svoje potencijale i oja ate ih. Tako'e %e vam pomo%i da izbegnete zamke. Vaa sigurnost da ste na pravom putu, zna ajno %e porasti i izbori%ete se za isceljenje. POSTULAT 37: Princip inertnosti pokazuje na otpor promeni stila ivljenja Na seminaru profesionalnih psihologa, o strukturi crta li nosti, renomirani psiholog je podvukao slede%e: Ve% skoro trideset godina se trudim da pomognem ljudima da se promene i veoma sam obeshrabren. Ljudi se jednostvano ne menjaju. Ve%ina nas ima tendenciju da razvije rutinske obrasce ponaanja. Mi ponavljamo iste obrasce miljenja, emotivnog reagovanja i delovanja. Mi moemo na initi minorna prilago'avanja, ali globalan pravac naeg ivota ostaje isti. #ak i kad su obrasci naeg ponaanja, u smislu stila ivota, tetni po nas, mi nastavljamo da ih upranjavamo. Kad otkrijemo da nismo sre%ni u svom ivotu, mi potraimo profesionalnu pomo%. Ali i onda se retko odlu ujemo da neto promenimo. Iako ose%amo da su nam promene neophodne, na primer da ostavim puenje, da smanjimo teinu ili da se reimo svojih opsesija i kompulzija, ili pak da smanjimo izlaganje stresu, ili promenimo radno mesto itd, zna ajnije promene ne nastaju lako. Dakle, kako napraviti promene koje nije lako napraviti? Tajna uspeha je u metodi korak po korak. Vebajte se u jednostavnijim strategijama, kako bi se pripremili za one komplikovanije. Idite korak po korak od lakih ka sve teim. Sa svojim klijentima, ja istraujem one strategije koje su ve% pokazale svoju valjanost kod drugih pod sli nim okolnostima. Klijent u dogovoru sa mnom zapo inje strategiju koja nam se u ini najefikasnijom u njegovom slu aju. Po injemo od tri etiri najlake. Kad nijh savladaju prelaze na tee. Strategije obi no menjamo svake ili svake druge sedmice. Nije vano da na inite drasti ne promene preko no%i. Vano je da odaberete kurs i stalno napredujete njime, ne osvr%u%i se na brzinu napredovanja. Ona je individualna. to dalje odmi ete od mrtve ta ke, to je put sve laki i zanimljiviji. Jedino to je bilo teko jeste pokrenuti se. POSTULAT 38: Ti moe kontrolisati bilo ta to kontrolie tebe Svi smo moda nekad uli Isusovu molitvu O e na i poznat nam je deo u kome On kae: Ne navedi nas u napast (iskuenje pr.prev). Drugim re ima, mi izraavamo svesnost da sve to nas kua moe i ovladati nama.
69
B.F. Skiner je otiao jo dalje. On je insistirao na tome da nae okruenje kontrolie svakog od nas. Stalno iznova je dokazivao da ako promeni okruenje, moe da promeni i ponaanje. Tom izjavom je uzbudio mnoge duhove i izazvao mnoge diskusije. Ljudi ne vole da se njima manipulie. Kad su mu govorili da moemo povesti konja na vodu, ali ga ne moemo naterati da pije, on je odgovarao: Moemo, i te kako! Dajmo mu soli. Skinerova poruka je bila Ako promeni okruenje, promeni%e i ponaanje. Ja se slaem sa time da nas okruenje moe lako izmanipulisati, ali znam tako'e da mi moemo kontrolisati nae namere i da moemo donositi odluke o tome koji %e uticaji oblikovati nae ponaanje. Govorili smo o tome u poglavljima 3 i 4. Ponaanje koje deluje autodestruktivno, tipi no je izazvano ponavljanim podse%anjem na odre'ene radnje i situacije u okruenju, koje su same po sebi samodestruktivne. Naa reagovanja u tom okruenju imaju tendenciju da se u mozgu asociraju sa tim okruenjem. One tada postaju jedinstveni obrasci u mozgu. To je jedan od razloga zato na isti na in reagujemo u ponovljenoj situaciji, a da o tome prethodno nismo razmislili. Ovaj fenomen modane mree nam pomae da u svest dozovemo prola se%anja, da ih pozovemo i u nau matu i da se podsetimo kako smo reili odre'eni problem. Za one koji jo nisu oja ali svoju volju i svoju snagu da mudro biraju, na primer, ako ele da se oslobode prakse prejedanja, friider ili pajz treba isprazniti od iskuavaju%e hrane. Mi ne moemo u potpunosti odstraniti hranu kao stimulus. Mi moramo da jedemo da bismo preiveli. Ali mi moemo ograni iti koli inu hrane koja nam je u svakom trenutku dostupna. Jo jedna strategija je i smanjenje koli ine hrane koju pripremamo za obrok. Tako'e moemo da pokuamo i sa izbacivanjem visokokalori ne hrane iz friidera ili ostave. Rade%i ove male i jednostavne stvari, mi sti emo kontrolu nad naim okruenjem i sada vie ne kontrolie ono nas nego mi njega. POSTULAT 39: Na boanski Tvorac moe izbrisati bolna se anja iz naeg mozga Mnogi ljudi se obra%aju za profesionalnu pomo% jer ne mogu da pobegnu od bolnih uspomena. Se%anje na zlostavljanje deteta ili druge voljene osobe, ili pak se%anje same rtve zlostavljanja. ta tek re%i o se%anjima na po injeno ubistvo ili bra no neverstvo ili moda besomu no laganje Ovo su mu na se%anja. #esto se o ovome ne moe pri ati sa onima prema kojima je pogreeno. Oni su moda umrli ili se ne mogu na%i ili su pak izgubili razum. Teret krivice postaje nepodnoljiv. Mnogi su u tom stanju po inili samoubistvo. Neki su se obratili profesionalcima za pomo% pa im je posle toga bilo jo gore. No, ima i onih koji su se obratili na pravu adresu, pa su pronali isceljenje i olakanje. Ali ta %emo sa onima koji sebi ne mogu da priute profesionalnu pomo%? Kad pokuavate da odagnate bol, nemojte da minorizujete se%anja. Ne ponaajte se kao da vam je svejedno jer su u pitanju ipak samo se%anja. Prihvatite bol, jer on ne%e nestati ako ga omalovaite ili pokuate da o njemu ne razmiljate. Umesto toga, obratite se boanskom Savetniku. On vas poziva da mu predate svoje breme. 159 On vas poziva da to uradite bez ostatka.160 On moe razumeti vau bol, jer je dirnut vaim bolnim se%anjima. On dobro zna koliko eznete za olakanjem. Samo On vam ga moe i pruiti. Mi moemo imati potrebu za ovekom koji %e nas posavetovati. Moda ne znamo kako bismo se obratili Tvorcu. U ovom slu aju potraite iskusnog i posve%enog savetnika.
70
Ose%anje krivice moe biti opustouju%e mu no. Kad se ja tako ose%am, moe mi pomo% i samo razgovor sa Bogom. Samo to me moe umiriti. Pred Bogom nemam barijera i znam da On i pre mog jadanja zna kako moje jade tako i moje prestupe. Najlepe od svega je to u Njegovom prisustvu ne ose%am osu'ivanje, ve% potpuno prihvatanje. Uveren sam da mi eli samo dobro i ni jednog trenutka se ne kajem to sam mu se obratio za pomo%. Za razliku od radoznalog ljudskog uha, Boje je zape a%en grob. Kad priznam svoje prestupe, On me oslobodi ose%anja krivice. Kad mu iskaem svoje slabosti, On me ohrabri novom snagom. Najuspeniji savetnici nisu oni koji imaju vode skupe seanse i koji tvrde da imaju reenje za svaku situaciju. To tako'e nisu ljudi koji imaju diplome prestinih fakulteta niti oni koji rade u prestinim klinikama. Najuspeniji savetnici su oni koji predstave svog klijenta Tvorcu i obratno. Neke stvari i sam ovek moe da rei, ali trajno isceljenje moe dati samo onaj koji je ovaj mehanizam i stvorio. Zaista van Boga nema isceljenja. POSTULAT 40: Opratati i ose ati oprotenje, pravo je isceljenje Mnogo je ljudi koji imaju problema sa opratanjem. Oni liu svoje rane i potajno se nadaju da %e onaj ko im je rane zadao nau iti dobru lekciju. Ali u svome ogor enju oni ni ne uvi'aju da neopratanje izjeda najvie njih same. Njihov imuni sistem gubi svoju potentnost. Duh ozloje'enosti ih sve vie obuzima, a sa njim i duh kriticizma. Zatim se tu diu bedemi i osoba po inje da se zatvara u sebe. Sve ovo ide potpuno druga ijim tokom kad oprostimo. Kad nas je Isus u io da se molimo re ima oprosti nam dugove nae kao i mi to pratamo dunicima svojima, On je ustvari mislio na to da je takvo ponaanje u skladu sa Njegovim. On ne pristaje ni na ta manje, osim da ga u potpunosti podraavamo. Mi uivamo duboku radost i mir kad oprostimo nekome. To je boansko ose%anje. To nije sve. Mi svojim aktom prenosimo to ose%anje i na onoga kome smo oprostili. Tu lei prava radost. I onaj koji oprata i onaj kome je oproteno, ose%aju radost i mir. Time dokazujemo da je zakon neba upisan u naem umu i srcu. Ovo je posao koji je Isus radio na Zemlji. To je posao koji mi kao Njegovi sledebenici tako'e moramo da radimo. To je zakon Carstva Nebeskog. Tako se isceljuje slomljeni mozak.
71
ZAKLJU#AK
Videti slomljena srca zaceljena, porodice koje su pronale radost ivljenja, nove zadatke ostvarene, prepreke na putu rasta i napretka oborene na zemlju, nove horizonte i nova stremljenja --samo je deo nagrade koji dolazi od usvajanja principa pravog isceljenja. Mi smo ponudili samo primere glavnih principa i oprobanih postulata koji doprinose pravom isceljenju. Na cilj je da se svi zajedno ohrabrimo da potujemo ova na ela za koje je dokazano da doprinose istinskom isceljenju i psiholokom rastu i napredovanju. Moje miljenje je da nijedan pravi istraiva ne bi trebao da se zadovolji time da bez razmiljanja usvaja postulate odre'ene teorije. Teorija samo treba da obezbedi razvoj hipoteze koju treba ispitati. Nadalje, dobro ispitivanje iziskuje rigorozne standarde i kontrolnu grupu. Kad se i do'e do rezultata nau nik, onaj pravi, nikad ne govori o apsolutnim istinama, ve% samo o mogu%nostima. Vano je spomenuti i to da ve%ina teorija o savetovanju esto ignorie vane vrednosti koje su odolele zubu vremena i donele veliki blagoslov i isceljenje kako pojedincu tako i drutvu u celini. Ovde mislim na biblijske vrednosti koje su odraz Bojeg zakona koji je nepromenljiv. Ove vrednosti se esto nesvesno rtvuju radi o uvanja teorija. U tretmanu slomljenog mozga, suvie esto su zanemarivana dugoro na reenja zarad trenutne ali privremene satisfakcije. Upoznaju%i se sa ve nim principima koji potpomau psiholoki rast i napredak, mi imamo merilo za svaku terapiju i savetovanje. Uz njih, nae putovanje ka isceljenju postaje sigurnije, sa mirom u punini radosti. _________________

E.M.chalmers - Lek Za Slomljeni Mozak

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

E.M.chalmers - Lek Za Slomljeni Mozak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr.

Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 2 Zapanjuju#e injenice o isceljuju#oj sposobnosti vaeg mozga

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 3 Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 4 Snaga volje i isceljenje

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 5 Kako va mozak stvara navike

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 6 Prakti i saveti u vezi sa zapo injanjem isceljuju#eg ponaanja

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 7 Kako pokoriti depresiju

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 8 Unapre%ivanje psiholokog rasta

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 9 Prevencija psiholokog sloma

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 10 Odgajanje procesa isceljenja

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

POGLAVLJE 11 Mo#na isceliteljska trojka: Vera, nada i ljubav

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak

Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak