PRAVOSLAVNI  септембар/октобар 2010.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја

Православно монаштво
 PRAVOSLAVNI

misionar септембар / октобар 2010.

Реч уредника стране
Пра­во­слав­но мо­на­штво: ­
исто­ри­ја, су­шти­на и зна­чај�������������������������������2-3
­Старечник
Разговор са оцем Тихоном (Ракићевићем),
Мо­нах је највећи дру­штве­ни рад­ник�������������4-6 игуманом манастира Студенице
Светитељи нашег времена Стрмим путем до Царства Небеског����������34-38
Пре­по­доб­но­му­че­ни­ца ­ Сло­бо­да као те­мељ под­ви­жнич­ког ­
Мо­на­хи­ња Ма­ри­ја���������������������������������������������7-9 жи­во­та у мо­на­штву и бра­ку������������������������38-40
Хри­шћан­ска ико­но­гра­фи­ја
Сим­бо­ли­ка ри­бе ­ Мо­на­штво: исто­риј­ски и прак­тич­ни увод����41-43
у ра­но­хри­шћан­ској ико­но­гра­фи­ји��������������10-13 Размишљања у тишини ������������������������������44-45
Света Земља Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Значај поклоништва за ­ Три си­ја­ли­це�������������������������������������������������� 46-47
хришћанско образовање���������������������������� 14-16 Дру­штве­на од­го­вор­ност хри­шћа­на
Аскетика Подршка православних­
Пост од Ста­рог За­ве­та ­ осо­ба­ма са ин­ва­ли­ди­те­том������������������������48-49
до на­ших да­на���������������������������������������������� 16-19 Земља живих
Цр­кве­но­прав­не те­ме Победити своју површност��������������������������50-51
Мо­гућ­но­сти аутен­тич­ног ­ Дру­штве­на од­го­вор­ност хри­шћа­на
ту­ма­че­ња ка­нон­ског пре­да­ња��������������������20-23 Људ­ска пра­ва и Пра­во­сла­вље��������������������52-53
ТЕМА БРОЈА Живот у Христу
Криза духовног живота��������������������������������54-57
Мо­на­шки ке­но­зис - ­ Бе­се­да
фе­но­мен ко­ји ни­је од ово­га све­та ������������24-26 Све­то­ан­дре­јев­ска на­да��������������������������������58-59
Три ико­не бу­ду­ћег ве­ка�������������������������������� 27-30 Ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­ту
Свети Теофан Затворник Цр­ква и но­ви ко­му­ни­ка­ци­о­ни си­сте­ми����60-62
Нај­ва­жни­ји монашки труд је ­ Из другачијег угла
очи­шће­ње ср­ца од стра­сти ������������������������ 31-33 Ок­то­бер­фест�������������������������������������������������� 63-64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице:
Архимандрит Јоил (Булатовић),
игуман манастира Ћириловац
фото: Живота Ћирић
другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Архимандрит Нектарије (Татарин), Монахиња у Манастир
игуман манастира Средиште Пећкој Патријаршији Грачаница
фото архива омладине фото: Анђела Стевановић фото: Александар Радош
при храму Светог Саве у Београду
 PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Горан Живковић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Јован Бабић,
Татјана Радић,
Александар Савић
Милана Вучићевић,
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Мо­нах је мо­ли­тве­ник за све љу­де;
он пла­че за сва­ким чо­ве­ком.
Ово је ње­го­во глав­но слу­же­ње.
Пре­по­доб­ни Си­лу­ан Атон­ски
М
о­на­штво се у ви­ду ма­сов­ног
по­кре­та ја­вља углав­ном као од­го­
вор на све ве­ћу мла­кост хри­
шћан­ског жи­во­та ко­ја је усле­ди­ла по­сле
Ми­лан­ског едик­та. Њиме су хри­шћа­ни
до­би­ли пот­пу­ну сло­бо­ду ве­ро­и­спо­ве­да­ња
и цар по пр­ви пут у исто­ри­ји Рим­ске им­пе­
ри­је по­ста­је отво­ре­но на­кло­њен хри­шћан­
ству. То је до­не­ло ве­ли­ки на­пре­дак за
цр­кве­ну ми­си­ју, али и ве­ли­ко раз­вод­ња­ва­
ње ду­хов­ног жи­во­та – ве­ра ра­них Хри­шћа­
на је не­пре­ста­но би­ла на ис­пи­ту с об­зи­ром
на стал­не и бру­тал­не про­го­не, док је у
окви­ру „хри­шћан­ске им­пе­ри­је“ дух хри­
шћан­ског мак­си­ма­ли­зма по­стао рет­кост.
Сва­ка­ко да је по­ред то­га би­ло и дру­гих
до­га­ђа­ја ко­ји су мо­гли ути­ца­ти на по­ја­ву
мо­на­штва, по­пут про­го­на у 3. ве­ку и дис­
ло­ци­ра­ња хри­шћа­на у не­при­сту­пач­не пре­
де­ле или на­ру­ша­ва­ње ба­лан­са из­ме­ђу
ин­сти­ту­ци­о­нал­ног и ха­ри­змат­ског у цр­кве­
ном жи­во­ту, но ма­сов­ни пад ни­воа хри­
шћан­ског жи­во­та је био основ­ни по­кре­тач.
Мо­на­шки по­крет је у сво­јој ду­би­ни
за­пра­во ла­ич­ки (на­род­ни) по­крет и у
по­чет­ку је био го­то­во не­спо­јив са је­рар­
хиј­ским чи­но­ви­ма – мо­нах је био чо­век
ко­ји се уда­ља­вао од све­та и ње­го­ве ме­те­
жно­сти да би се пот­пу­но по­све­тио бо­го­
ми­сли­ју. Вре­ме­ном, мо­на­штво је за­до­би­
ло ве­ли­ки углед, по­го­то­во с об­зи­ром на
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

Пра­во­слав­но мо­на­штво:
исто­ри­ја, су­шти­на и зна­чај
жр­тве које је поднело у бор­би про­тив
ра­зних је­ре­си (по­пут ико­но­бор­ства).
По­сто­ја­ле су, додуше, и не­ке не­цр­кве­не
те­жње ка одва­ја­њу од епи­скоп­ске вла­сти,
али је то убр­зо санк­ци­о­ни­са­но пре­ци­зним
ка­нон­ским од­ред­ба­ма.
Оно што се нај­че­шће ве­зу­је за мо­на­штво
у на­че­лу је­сте по­ла­га­ње за­ве­та без­брач­но­
сти (дев­стве­но­сти), си­ро­ма­штва и по­слу­
шно­сти. Мо­на­штво, ме­ђу­тим, не тре­ба
уско по­сма­тра­ти кроз на­ве­де­не за­ве­те –
њи­ма се мо­на­шка слу­жба одр­жа­ва у свом
аутен­тич­ном ви­ду, али су­шти­на мо­на­шког
при­зи­ва ни­је у од­ри­ца­њу ко­ли­ко у пот­пу­
ном по­све­ће­њу Хри­сту. У том сми­слу
мо­нах је чо­век ко­ји се одва­ја од све­та и
од­ри­че мно­гих ово­све­тов­них мо­гућ­но­сти,
али не за­рад од­ри­ца­ња као та­квог, већ
ис­кљу­чи­во да би се­бе све­це­ло пре­дао Хри­
сту – у ма­на­стир се од­ла­зи пре­вас­ход­но
због љу­ба­ви пре­ма Хри­сту, док је сва­ки
дру­ги мо­тив су­штин­ски про­бле­ма­ти­чан,
осим уко­ли­ко ни­је усме­рен ка ци­љу спа­се­
ња. Ту се ви­ди ко­ли­ко је ду­бо­ко по­гре­шна
пред­ста­ва о мо­на­штву ко­ји че­сто има наш
на­род, а то је да у мо­на­хе од­ла­зе љу­ди
„раз­о­ча­ра­ни у жи­вот“ – не, упра­во
су­прот­но, у мо­на­хе од­ла­зе љу­ди ко­ји же­ле
жи­вот у пуноћи, у Оно­ме ко­ји је је­ди­ни
истин­ски Пут, Исти­на и Жи­вот (Јн 14, 6).
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
реч уредника
Мо­нах по­чи­ње свој под­виг та­ко што се
те­ле­сно и ум­но одва­ја од све­та, али то убр­
зо би­ва за­ме­ње­но мо­ли­твом за тај исти
свет. Пре­по­доб­ни Си­лу­ан Атон­ски, све­ти­
тељ-мо­нах ко­ји је био наш са­вре­ме­ник
(упо­ко­јио се 1938. го­ди­не) у сво­јим бе­ле­
шка­ма об­ја­шња­ва ка­ко се мо­нах у по­чет­ку
свог мо­на­шког под­ви­га уду­бљу­је у се­бе,
прет­ход­но се за­тва­ра­ју­ћи и ода­љу­ју­ћи од
све­та, да би се у под­ви­гу очи­шће­ња осло­
бо­дио чул­них пред­ста­ва, очи­стио ср­це и
сте­као бе­стра­шће. Но дру­га фа­за ко­ја
до­ла­зи по­сле ове је­сте ва­тре­на мо­ли­тва за
цео свет, за све љу­де, жи­ве и умр­ле, ро­ђе­не
и не­ро­ђе­не, за це­лу тво­ре­ви­ну... мо­ли­тва
да се сви спа­су. По­не­кад у том мо­ли­тве­ном
под­ви­гу би­ва да­та и Бо­жи­ја по­ру­ка при­ме­
њи­ва за све хри­шћа­не – у слу­ча­ју по­ме­ну­
тог Си­лу­а­на Атон­ског, ње­му лич­но је
откривена за­по­вест: „Др­жи ум свој у аду и
не оча­ја­вај!“, што је исто­вре­ме­но нај­бо­ља
по­ру­ка за са­вре­ме­ног чо­ве­ка, при­ти­сну­тог
гор­до­шћу и без­на­ђем у исто вре­ме.
Због огромног значаја монаштва за
Православну Цркву те­мат­ски му
по­свећујемо овај број Пра­во­слав­ног ми­си­о­
на­ра.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу,
 ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
 Реч пастира
СТАРЕЧНИК
Мо­нах је највећи
дру­штве­ни рад­ник
Мно­г и ми­с ле да глав­н а раз­л и­к а из­м е­ђ у мо­н а­ш ког и
обич­н ог на­ч и­н а жи­в о­та дру­г их љу­д и ле­ж и у ­
без­б рач­н о­с ти. Ме­ђ у­т им, у скла­д у са Оци­м а и са­в ре­м е­н им
аске­та­м а, нај­в е­ћ и зна­ч ај има по­с лу­ш а­њ е

што на­во­де и они ко­ји су би­ли ње­го­ви уче­

Превод са грчког:
Милана Вучићевић
Мо­нах је нај­ве­ћи дру­штве­ни рад­ник
за­то што сво­јом мо­ли­твом ну­ди
ре­ше­ње за про­бле­ме ко­ји му­че са­вре­
ме­ног чо­ве­ка.
 ста­рац Јо­сиф Ва­то­пед­ски
Ста­рац Јо­сиф Ва­то­пед­ски:
Пу­но­ћа у мо­на­штву
(о све­том Нек­та­ри­ју Егин­ском)
... Прог­нан, сти­гао је у Грч­ку. По­чео је
као про­по­вед­ник са ам­во­на, пи­сац и
го­вор­ник ва­тре­них бе­се­да о по­ка­ја­њу.
Ту­ма­чио је дог­ме и, уоп­ште, це­ло­куп­ну
цр­кве­ну тра­ди­ци­ју. И у овој обла­сти по­ка­
зао је сву сво­ју рев­ност ве­ру­ју­ћи да ће
на­ћи оно што је са­др­жа­ло циљ ње­го­вог
тра­га­ња. Тра­жио је да про­на­ђе не­што ка­ко
би се и сâм упот­пу­нио и по­мо­ћу че­га би у
це­ло­сти оства­рио сво­ју ми­си­ју. Слу­жио је
у бо­го­слов­ском обра­зо­ва­њу кон­крет­но – у
шко­ли Ри­за­рио. Дао је мно­ге пло­до­ве, као
4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
ни­ци. Ње­го­ва рев­ност и бла­го­че­сти­вост
ни­су се ума­њи­ле, ме­ђу­тим, ни­је на­шао ту
тај­ну ко­ју је ње­го­ва ду­ша тра­жи­ла. Ни као
про­по­вед­ник ни као упра­ви­тељ бо­го­сло­
ви­је Ри­за­рио ни­је за­до­во­љио ту жуд­њу. И
та­ко је по­но­во до­шао до про­ме­не тра­га­ју­
ћи не­пре­кид­но ка­ко да се оце­ло­ви као
лич­ност, али и ка­ко би се пре­дао свом
бли­жњем у пот­пу­но­сти – ви­ше од све­га то
му је би­ло по­треб­но.
Та­да се уздао у са­ве­те Све­тих oта­ца да ће
то по­сти­ћи уз пот­пу­но де­ло­ва­ње бла­го­да­
ти. Хо­ће­те ли ми ре­ћи да до та­да он ни­је
имао са со­бом бла­го­дат? На­рав­но да је
имао. Не по­сто­ји хри­шћа­нин вер­ник ко­ји
не­ма са со­бом Бо­жи­ју бла­го­дат. Ме­ђу­тим,
ни­је још увек имао ону бла­го­дат ко­ју су
на­ши Оци за­до­би­ли на кра­ју свог жи­во­та,
ону ко­ја из­ви­ре из прак­се и во­ди чо­ве­ка у
по­зна­ње – до пот­пу­ног сте­пе­на осве­ће­ња,
до испу­ње­ња Бо­жи­јег обе­ћа­ња, а то је уси­
но­вље­ње.
Та­ко је на­пу­стио све ове на­по­ре и по­ву­
као се у ти­хо­ва­ње. Ево по­но­во тру­јум­фа
на­ше све­то­о­тач­ке тра­ди­ци­је – ва­тре­ни
бе­сед­ник, успе­шни је­рарх, од­ли­чан пи­сац,
уве­рио се да би ти­хо­ва­њем од прак­се сти­
гао до по­зна­ња, али га је спу­та­вао на­чин
жи­во­та у за­јед­ни­ци у све­т у. Та­ко се по­ву­
као у ти­хо­ва­ње и осно­вао ма­ли ма­на­стир,
у ко­ме је по­стао и отац и за­штит­ник ма­на­
стир­ских жи­тељ­ки. За­јед­но са њи­ма, прак­
ти­ку­ју­ћи ти­хо­ва­ње и при­ме­њу­ју­ћи у пот­
пу­но­сти све­то­о­тач­ки дух на­ше мо­на­шке
осо­бе­но­сти, до­сти­гао је пу­но­ћу и по­стао
це­ло­вит као лич­ност.
...Про­шао је све сте­пе­не Цр­кве у све­т у.
На сви­ма је до­при­нео и ус­пео. Сво­ју пу­но­
ћу, ме­ђу­тим, до­сти­гао је кроз истин­ско
ти­хо­ва­ње, у ко­ме је­сте три­јумф на­ше све­
то­о­тач­ке тра­ди­ци­је. Упра­во ов­де све­тог
Нек­та­ри­ја ви­ди­мо као мо­на­ха. Не ли­ша­ва­
ју­ћи се свог епи­скоп­ског до­сто­јан­ства и
свог це­ло­куп­ног до­при­но­са, ис­пу­њен
љу­ба­вљу пре­ма вер­ни­ци­ма, кроз ти­хо­ва­ње
се оства­рио као мо­нах иси­ха­ста. Ви­ди­те
ли, да­кле, трај­ност на­ше отач­ке тра­ди­ци­је?
Пу­но је до­га­ђа­ја ко­је ни­сам по­ми­њао, а
ко­ји су се зби­ли то­ком ње­го­вог ис­по­снич­
ког жи­во­та и бор­би у ке­ли­ји са по­ми­сли­
ма, де­мо­ни­ма, стра­сти­ма, и са мо­ли­твом.
Ста­рац Со­фро­ни­је Са­ха­ров
из Есек­са: Мо­на­шки за­ве­ти
Мно­ги ми­сле да глав­на раз­ли­ка из­ме­ђу
мо­на­шког и обич­ног на­чи­на жи­во­та дру­
гих љу­ди ле­жи у без­брач­но­сти. Ме­ђу­тим, у
скла­ду са Оци­ма и са­вре­ме­ним аске­та­ма,
нај­ве­ћи зна­чај има по­слу­ша­ње за­то што
не­рет­ко љу­ди жи­вот про­во­де у без­брач­но­
сти, а да не са­мо у све­то­та­јин­ском сми­
слом, не­го ни по ду­ху ни­су мо­на­си. А
си­ро­ма­штво, ако га схва­та­мо као спо­соб­
ност да нам је ма­ло до­вољ­но, мо­гу­ће је и
да се про­ши­ри на љу­де ко­ји­ма је пот­пу­но
стран мо­на­шки дух. Пре­ма то­ме, ни­је нам
циљ да основ­не мо­на­шке за­ве­те вред­ну­је­
мо по њи­хо­вој ва­жно­сти. Тре­ба да по­ка­
же­мо да се кроз спа­ја­ње сва три за­ве­та
ства­ра­ју нео­п­ход­ни пред­у­сло­ви ко­ји на­ги­
њу ка до­сти­за­њу глав­ног ци­ља аске­те –
бе­стра­шћа (по­бе­де над стра­сти­ма) и чи­сте ­
мо­ли­тве.
Ста­рац Ар­се­ни­је Спи­ле­от: ­
Мо­ли­тва је осно­ва
Го­во­рио нам је ста­рац:
– Док има­те но­ге, стој­те на мо­ли­тви,
ако же­ли­те да ви­ди­те пло­до­ве.
И био је ста­рац у пра­ву јер из ис­ку­ства
је оку­шао нај­сла­ђе пло­до­ве Све­тог Ду­ха
кроз ве­ли­ке на­по­ре бде­ња.
Ка­да му је би­ло от­при­ли­ке де­ве­де­сет
го­ди­на, го­во­рио нам је:
– Ма­ло поч­нем ус­пра­ван мо­ли­тву. Стиг­
не ме Бо­жи­ја Бла­го­дат. За­бо­ра­вим се, и
ка­да поч­не­ма да осе­ћам на­пор, по­гле­дам –
про­ђо­ше три са­та.
Сла­дост, ра­дост и мир ду­ше да­ва­ли су
сна­гу и стар­че­вом сла­ба­шном те­лу.
Је­дан брат је пи­тао:
– Стар­че, ка­да оба­вља­мо по­слу­ша­ње,
тре­ба ли и да се мо­ли­мо?
– На­рав­но. Мо­ли­тва не тре­ба да пре­
ста­је.
– По­ку­ша­ва­мо да не­пре­кид­но из­го­ва­ра­мо
мо­ли­тву, али наш ум од­лу­та.
– Ка­да из­го­ва­ра­мо
мо­ли­тву
ко­ли­ко
мо­же­мо, и
ум при­мо­ра­
ва­мо да раз­у­
ме­мо шта
го­во­ри­мо. Ово
да по­стиг­не­
мо, ме­ђу­тим,
тра­жи мно­го
на­по­ра. Ка­да
ра­диш, из­го­ва­
Старац Софроније Сахаров, ученик
Преподобног Силуана Атонског
 Старечник
рај не­пре­ста­но усти­ма „Го­спо­де Ису­се
Хри­сте, по­ми­луј ме“. Ум си­гур­но лу­та, иде
на по­сао, пу­ту­је та­мо – ва­мо. Али уво
чу­је, не­што хва­та и по­ла­ко спу­шта у
ср­це. А чак и да не раз­у­ме нај­бо­ље, тре­пе­
ри са­мо што чу­је Хри­сто­во име.
Ју­че ми при­ча ку­вар:
– Бла­го­сло­ви, за­го­ре­ло ми је је­ло.
– Си­гур­но си имао у се­би не­ку ло­шу по­ми­
сао – од­го­ва­рам му.
– Не се­ћам се, стар­че.
Та­да му ка­жем:
– Ум ти је не­што лу­тао, а мо­ли­тва јок
(ни­си је из­го­ва­рао).
– Ма, има ли то ве­зе?
– Има мно­го ве­зе. Обра­ти па­жњу да ли
ће ти је­ло за­го­ре­ти ако не­пре­кид­но из­го­ва­
раш мо­ли­тву и ка­ква слат­ка је­ла ћеш
пра­ви­ти!
Наш ста­рац Јо­сиф је имао оби­чај да нам
ку­ва. Гле­дао бих га све вре­ме док ку­ва да
му се очи не су­ше од су­за. Где се на­ла­зио у
том тре­нут­ку ње­гов ум? И да знаш ка­ко је
уку­сна је­ла пра­вио! Та­ко да су га ски­то­ви
за пра­зни­ке по­зи­ва­ли да им ку­ва.
– Оче, мно­ги мо­на­си има­ју оби­чај да уме­
сто мо­ли­тве из­го­ва­ра­ју ака­ти­сте Бо­го­ро­
ди­ци док ра­де. Шта је бо­ље?
6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
– А! На­ша Бо­го­ро­ди­ца мно­го во­ли ака­ти­
сте! Ми смо их из­го­ва­ра­ли са стар­цем док
смо ра­ди­ли, на­па­мет, два – три пу­та
то­ком да­на. Ево, ов­де имам јед­ну књи­жи­цу
са ака­ти­сти­ма ко­ја на по­чет­ку на­во­ди да
се на­ша Бо­го­ро­ди­ца ја­ви­ла мно­гим све­ти­
те­љи­ма и обе­ћа­ла им да ће оног ко­ји чи­та
ње­не ака­ти­сте сва­ки дан чу­ва­ти у овом
жи­во­ту, али ће га и по­сле смр­ти за­сту­па­
ти пред ње­ним Си­ном. На­рав­но, мо­ли­тва
је осно­ва. Ако је мо­ли­тва рев­но­сна, не пре­
ки­дај је, она све го­во­ри. Ако осла­би мо­ли­
тва, он­да из­го­ва­рај хим­не Бо­го­ро­ди­ци. И
„Бо­го­ро­ди­це Дје­во“ нео­пи­си­во во­ли на­ша
Пре­све­та.
– Стар­че, ка­да се од ве­ли­ког умо­ра на­ше
те­ло умр­тви, мо­же­мо ли се мо­ли­ти док
ле­жи­мо?
– Наш Хри­стос нам по­ма­же у скла­ду са
на­шим сна­га­ма. Ако за­и­ста не мо­же­мо да
сто­ји­мо, ни­ти да кле­чи­мо ни­ти да се­ди­
мо, та­да нам по­ма­же чак и ако ле­жи­мо.
Ако, ме­ђу­тим, има­мо сна­ге, он­да је са­та­на
та­мо, до­но­си ле­њост и сан. Има и го­ре...
– Па­зи­те ко­ли­ко мо­же­те да су сви оци у
ми­ру са ва­ма. Ако си у оп­ште­жи­ћу у ми­ру
са де­ве­де­сет де­ве­то­ро бра­ће, а из не­па­жње
ра­жа­ло­стиш са­мо јед­ног, тај је­дан ће
би­ти пре­пре­ка у мо­ли­тви. m
 светитељи нашег времена
Пре­по­доб­но­
му­че­ни­ца
Мо­на­хи­ња
Ма­ри­ја
Сви они ко­ји су је зна­ли или до­шли с њом у до­дир у
за­тво­ру или ло­го­ру на­ду­го ће са­чу­ва­ти њен јар­ки,
не­за­бо­рав­ни и та­ко ре­дак лик ин­те­ли­гент­не ру­ске
же­не, ко­ја је по­ста­ла пра­ва де­лат­на хри­шћан­ка, и у
нај­гор­чим тре­ну­ци­ма не­дри­ла ду­хов­ну по­моћ
сви­ма ко­ји су јој, у по­тра­зи за њом, до­ла­зи­ли

Ма­ри­ја је би­ла иза­бра­на за ме­сног се­кре­

Пре­ве­ла са ру­ског: Ма­ри­ја Ко­лун­џи­ја
Крат­ка би­о­гра­фи­ја ­
Ма­ти Ма­ри­је
Ро­ђе­на 8. (21.) де­цем­бра 1891. л. Г. у
Ри­ги. Пр­ва же­на ко­ја је за­вр­ши­ла Санкт-
пе­тер­бур­шку Ду­хов­ну ака­де­ми­ју (ван­ред­
но). До ре­во­лу­ци­је би­ла члан пар­ти­је СР1,
1917. град­ски ста­ре­ши­на гра­да Ана­па.
Еми­гри­ра­ла 1921. и на­ста­ни­ла се у
Па­ри­зу. При­ми­ла мо­на­штво 1932. Ма­ти
1 Пар­ти­ја со­ци­ја­ли­ста ре­во­лу­ци­о­на­ра – ра­ди­кал­на
по­ли­тич­ка пар­ти­ја у Ру­ској им­пе­ри­ји, ка­сни­је Ру­ској
Ре­пу­бли­ци, и РСФСР. Ула­зи­ла у са­став Дру­ге ин­тер­на­
ци­о­на­ле.
та­ра Ру­ског сту­дент­ског хри­шћан­ског
по­кре­та (РСХД) у Фран­цу­ској за рад у
фран­цу­ској про­вин­ци­ји, а за­тим (од 1933)
за се­кре­та­ра Цен­трал­ног се­кре­те­ри­ја­та
РСХД за ми­си­о­нар­ски и со­ци­јал­ни рад.
У Па­ри­зу је 1932. осно­ва­ла пан­си­он за
са­мо­хра­не же­не (9, vil­la de Sa­xe). По­сле
две го­ди­не пан­си­он је пре­се­љен у Лур­мел
ули­цу бр. 77. При пан­си­о­ну је устро­је­на
цр­ква по­све­ће­на По­кро­ву Пре­све­те Бо­го­
ро­ди­це и кур­се­ви за пса­лом­шчи­ке,2 а од
2 Пса­лом­шчик – чин при­слу­жни­ка / чте­ца у Ру­ској
Цр­кви, у чи­ја за­ду­же­ња спа­да чи­та­ње тек­сто­ва Све­тог
пи­сма и Ча­со­сло­ва за вре­ме за­јед­нич­ког бо­го­слу­же­ња,
по­ја­ње, а не­кад и упра­вља­ње хо­ром.
Из­вор: http://zarubezhje.narod.ru

септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7

 Светитељи нашег времена
зи­ме 1936/1937. и кур­се­ви за ми­си­о­на­ре.
Ка­сни­је је осно­ва­ла до­бро­твор­ну и кул­
тур­но-про­све­ти­тељ­ску ор­га­ни­за­ци­ју за
по­моћ ру­ским еми­гран­ти­ма Пра­во­слав­ное
де­ло. Са Ф. Т. Пја­но­вим и све­ште­ни­ком
Ми­ха­и­лом Черт­ко­вим 1935. је осно­ва­ла је
Дом од­мо­ра за оздра­вља­ју­ће од ту­бер­ко­
ло­зних бо­ле­сти у ме­сту Ну­а­зи-ле-Гран, а
1936. отво­ри­ла је, та­ко­ђе уз по­моћ Пја­но­
ва, јеф­тин пан­си­он у ви­ли № 43 на Ул.
Фран­соа Же­рар (16. округ Па­ри­за), ко­ји
је по­стао фи­ли­ја­ла цен­трал­ног пан­си­о­на
на Ул. Лур­мел. По­се­ћи­ва­ла је у бол­ни­ца­ма
ду­шев­но обо­ле­ле.
По из­би­ја­њу Дру­гог свет­ског ра­та ак­тив­
но је уче­ство­ва­ла у ра­ду фран­цу­ског
По­кре­та от­по­ра (из­ме­ђу оста­лог, по­ма­га­ла
је у скри­ва­њу Је­вре­ја). Ухап­ше­на је 9.
фе­бру­а­ра 1943. од стра­не фа­ши­ста и до
Пас­хе (Вас­кр­са) др­жа­на у кон­цен­тра­ци­о­
ном ло­го­ру утвр­ђе­ња Ро­ман­вил, за­тим у
Ком­пјен­ском ло­го­ру, а ода­тле је де­пор­то­
ва­на у Не­мач­ку у Ра­вен­сбрук. По­стра­да­ла
31. мар­та 1945. у кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру
Ра­вен­сбрук у га­сној ко­мо­ри. Ка­но­ни­зо­ва­
на Кон­стан­ти­но­пољ­ском па­три­јар­шијом
2004. л. Г. и увр­ште­на у лик све­тих.
8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Ло­го­р ­
Ра­вен­сбрук
Су­срет с Ма­ти Ма­ри­јом у
ло­го­ру Ра­вен­сбрук
У но­вем­бру 1944. слу­чај­но сам са­зна­ла
да се ма­ти Ма­ри­ја на­ла­зи у ло­го­ру Ра­вен­
сбрук, где сам и са­ма би­ла већ не­ко­ли­ко
ме­се­ци. Јед­ном при­ли­ком ми је јед­на Фра­
ну­ски­ња – ко­му­нист­ки­ња, ко­ју сам по­зна­
ва­ла одав­но пре ра­та, ре­кла: „Иди ви­ди
Ма­ти Ма­ри­ју – та је же­на из­ван­ред­на!“
Исто ми је ре­кла јед­на ру­ско-со­вјет­ска
за­ро­бље­ни­ца, по стру­ци ве­те­ри­нар:
„По­ђи­те, упо­знај­те се са ма­ти Ма­ри­јом,
има се че­му код ње по­у­чи­ти.“
И, та­ко не­ка­ко, је­дан­пут, ис­ко­ри­стив­ши
сло­бо­дан дан, по­шла сам у 15. ба­ра­ку, где
се на­ла­зи­ла ма­ти Ма­ри­ја.
Би­ла сам у дру­гом бло­ку, и че­сти су­сре­
ти су, на­рав­но, би­ли не­за­ми­сли­ви. На­ше
бе­се­де су те­кле у дво­ри­шту ло­го­ра. Ма­т у­
шка, у ла­ком лет­њем ка­пу­т у, сва се је­жи­ла
од хлад­но­ће, и фи­зич­ки је, као и сви, би­ла
из­му­че­на ужа­сним усло­ви­ма жи­во­та у
Ра­вен­сбру­ку. На то се она, уоста­лом, ма­ло
жа­ли­ла, а ви­ше ју је угње­та­ва­ла те­шка
мо­рал­на ат­мос­фе­ра ко­ја је ца­ре­ва­ла у
ло­го­ру, ис­пу­ње­на мр­жњом и звер­ском зло­

бом. Код са­ме ма­т у­шке зло­бе ни­је би­ло –
био је гнев ду­ше: она је по­шла на бор­бу
про­тив Не­ма­ца, као хри­шћан­ка, и за са­му
су­шти­ну хри­шћан­ског уче­ња, и не је­дан­
пут је по­на­вља­ла: „Баш то код њих и је­сте
тај грех, ко­ји се, по ре­чи­ма Хри­ста, ни­ка­да
не пра­шта – од­ри­ца­ње Ду­ха Све­тог.“
Ма­ти се збли­жи­ла са мно­гим со­вјет­ским
де­вој­ка­ма и же­на­ма ко­је су би­ле у ло­го­ру,
и увек је го­во­ри­ла о то­ме да је ње­на за­вет­
на ма­шта по­ћи у Ру­си­ју да би та­мо ра­ди­ла
не ре­чи­ма, већ де­ли­ма, и да би се на род­
ној зе­мљи сли­ла са род­ном Цр­квом.
По­ста­ра­ћу се да у од­лом­ци­ма, и, на­рав­
но, ве­о­ма не­пот­пу­но, пре­дам не­ке ми­сли
ко­је ми је ма­т у­шка из­ре­кла у на­шим раз­
го­во­ри­ма.
До­шла сам к њој у те­жак час, осе­ћа­ла сам
да гу­бим ср­це, да ми у том не­про­глед­ном
мра­ку ло­го­ра не­до­ста­је ду­шев­них си­ла, тра­
жи­ла сам код ње по­др­шку – и на­шла сам
оно што сам тра­жи­ла. Јед­ном при­ли­ком
сам јој ре­кла да не са­мо да пре­ста­јем да
би­ло шта осе­ћам, не­го и се и са­ма ми­сао
уко­чи­ла и за­у­ста­ви­ла. Не, не – ус­клик­ну­ла
је ма­ту­шка – Са­мо не­пре­ста­но ми­сли­те; у
бор­би са сум­ња­ма ми­сли­те ши­ре, ду­бље; не
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  9
сни­жа­вај­те ми­сао, не­го ми­сли­те из­над зем­
них окви­ра и услов­но­сти...
У дру­гим ре­ли­ги­ја­ма то је че­сти­ца исти­
не, у сва­кој од њих она по­сто­ји. Са­мо је у
хри­шћан­ству она сва у це­ло­сти.
Дру­ги пут смо го­во­ри­ле о но­вој „бло­ко­
вој“ (ста­ре­ши­ни ба­ра­ке), ве­о­ма же­сто­кој
По­ља­ки­њи из до­бре по­ро­ди­це: Ни­шта
та­ко не уда­ља­ва од Хри­ста, као бур­жо­а­
зност – њих ни ов­да­шњи ад ни­је про­био.
Бој’те се те же­не, то је ари­сто­крат­ски
та­лог.
Њу ни­је пла­ши­ло зва­нич­но не­вер­је,
са­мо ду­шев­на ускост, отвр­длост.
Ма­т у­шка је че­сто ра­до­сно го­во­ри­ла о
ру­ској мла­де­жи, тра­же­ћој зна­ња, ко­ја љу­би
труд, ко­ја је пу­на по­жр­тво­ва­ња за бла­го
бу­ду­ћих по­ко­ле­ња. Јед­ном при­ли­ком је
то­ком про­зив­ке по­че­ла да го­во­ри са јед­
ном со­вјет­ском де­вој­ком и ни­је при­ме­ти­ла
при­шав­шу јој же­ну SS. Та јој је гру­бо под­
вик­ну­ла и оши­ну­ла је из све сна­ге ре­ме­
ном по ли­цу. Ма­т у­шка као да то ни­је ни
при­ме­ти­ла – спо­кој­но је за­вр­ши­ла за­по­че­
ту на ру­ском ре­че­ни­цу. По­бе­сне­ла SS-ов­ка
је на­ср­ну­ла на њу и си­па­ла јој удар­це ре­ме­
ном по ли­цу, а ова је ни­је ни по­гле­дом
удо­сто­ји­ла. По­том ми је ре­кла да чак ни у
том тре­нут­ку пре­ма тој же­ни ни­је осе­ћа­ла
ни­ка­кву зло­бу: Као да је ни не­ма пре­да
мном.
У фе­бру­а­ру су ме, бо­ле­сну, ева­ку­и­са­ли у
Мат­ха­у­зен, а ма­ти Ма­ри­ја је, та­ко­ђе бо­ле­
сна, оста­ла у ло­го­ру Ра­вен­сбрук, где је
по­том тра­гич­но по­стра­да­ла. До кра­ја је
оста­ла сло­бод­на ду­хом и ни­је се по­да­ла
роп­ској мр­жњи. Сви они ко­ји су је зна­ли
или до­шли с њом у до­дир у за­тво­ру или
ло­го­ру на­ду­го ће са­чу­ва­ти њен јар­ки, не­за­
бо­рав­ни и та­ко ре­дак лик ин­те­ли­гент­не
ру­ске же­не, ко­ја је по­ста­ла пра­ва де­лат­на
хри­шћан­ка, и у нај­гор­чим тре­ну­ци­ма
не­дри­ла ду­хов­ну по­моћ сви­ма ко­ји су јој, у
по­тра­зи за њом, до­ла­зи­ли. m
По ре­чи­ма С. В. Но­со­вич за­пи­са­ла
Н. Алек­се­је­ва (Н. А. Кри­во­шеј­на)
 Хри­шћан­ска ико­но­гра­фи­ја

Ђа­кон мр
Не­над Идри­зо­вић

К о­ли­ко је по­зна­то, ста­ро­за­вет­ни

Је­вре­ји ни­с у има­ли ни сми­сла ни
во­ље за сим­бо­лич­ко осли­ка­ва­ње
у хра­мо­ви­ма јер им је и сâм за­кон за­бра­
њи­вао гра­ди­ти лик ре­зан или ка­кву сли­
ку. Без об­зи­ра на то, Је­вре­ји ко­ји су
жи­ве­ли у ди­ја­спо­ри ни­с у се мо­гли од­у­
пре­ти ути­ца­ју ис­точ­њач­ке и рим­ске кул­
ту­ре. Исти ова­кав ути­цај ис­точ­њач­ке и
рим­ске кул­т у­ре из­вр­шен је и на хри­
шћан­ство, ко­је по ду­ху ни­је би­ло про­
тив­но осли­ка­ва­њу ли­ко­ва, та­ко да ни­је

Сим­бо­ли­ка
чу­до што је сим­бо­лич­ки на­чин при­ка­зи­
ва­ња свој­ствен ис­точ­њач­ким на­ро­ди­ма
из­вр­шио ве­ли­ки ути­цај на ра­но­хри­
шћан­ску ико­но­гра­фи­ју. Ра­но­хри­шћан­ска

ико­но­гра­фи­ја је, по­ред овог ути­ца­ја,
на­шла до­вољ­но раз­ло­га за сим­бо­лич­ки
на­чин из­ра­жа­ва­ња сво­јих иде­ја у Ста­
ром и Но­вом за­ве­ту. Ста­ри за­вет је пун
сим­бо­лич­них сли­ка, але­го­ри­ја и про­роч­
ких ви­зи­ја. У Но­вом за­ве­ту Исус Хри­
стос сво­је уче­ње из­ла­же у при­ча­ма, па­ра­
бо­ла­ма, по­ре­ђе­њи­ма и але­го­ри­ја­ма (о
до­бром па­сти­ру, ви­но­вој ло­зи, се­ја­чу и
се­ме­ну итд).
Це­ло­к уп­но из­о­бра­жа­ва­ње хри­шћан­ске
ре­ли­ги­је, ње­но дог­мат­ско и етич­ко уче­
ње и ње­но бо­го­слу­же­ње, при­ка­за­ни су у
сли­ка­ма и сим­бо­ли­ма. У пр­вом пе­ри­о­д у
раз­во­ја хри­шћан­с тва сим­бо­ли­зам сво­је
при­ме­ре цр­пи углав­ном из при­ро­де, и то
из жи­во­тињ­ског (ри­ба, јаг­ње, го­луб,
је­лен, зми­ја, зец, лав, коњ, во, ма­га­рац,
ован, орао, пе­тао итд) и биљ­ног цар­с тва
(др­во, пал­ми­на и ма­сли­но­ва гран­чиц,
ки­па­рис, љи­љан, орах, смо­ква, ви­но­ва
10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
у ра­но­хри­шћ
ло­за итд). По­с то­је и дру­ги при­ме­ри са
сво­јом сим­бо­ли­ком, као што су ла­ђа,
ва­га, тро­у­гао, лам­па, кру­на, ку­ћа итд,
као и сим­бо­лич­ке пред­с та­ве би­блиј­ских
лич­но­с ти и би­блиј­ских до­га­ђа­ја из Ста­
рог и Но­вог за­ве­та (Адам и Ева, Ка­ин и
Авељ, Но­је­ва бар­ка, Авра­мо­ва жр­тва,
до­бри па­с тир итд). У овом члан­к у ће­мо
се огра­ни­чи­ти на са­мо је­дан при­мер из
сим­бо­лич­ког про­с тран­с тва, па ће­мо у
крат­ким цр­та­ма про­т у­ма­чи­ти сим­бо­лич­
ке пред­с та­ве ри­бе као јед­ног од ва­жни­
јих сим­бо­ла Ису­са Хри­с та.
ри­бе
ан­ској ико­но­гра­фи­ји
Сим­бо­ли­ка ри­бе
По­вод за сим­бо­ли­ку ри­бе био је без
сум­ње њен на­зив у грч­ком го­вор­ном под­
руч­ју – ΙΧΘΥΣ – у ко­ме се са­др­жи скра­
ће­ни­ца за пот­пу­но име Ису­са Хри­ста
(Ιησούς Χριστός Θεού Υιός Σωτήρ – Исус
Хри­стос Син Бо­жи­ји Спа­си­тељ). Са ова­
квом сим­бо­ли­ком сре­ће­мо сли­ку ри­бе и
њен грч­ки на­зив на хри­шћан­ским спо­ме­
ни­ци­ма.
По­сто­ји још јед­на ста­ри­ја пред­ста­ва
из­о­бра­жа­ва­ња Ису­са Хри­ста под ви­дом
ри­бе у би­блиј­ској при­чи о мла­дом То­ви­ји,
ко­ји је по за­по­ве­сти ан­ђе­ла ухва­тио ри­бу
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11
и је­тром ње­ном прог­нао де­мо­на и ис­це­
лио вид сле­по­ме. Ста­ро­хри­шћан­ска ико­
но­гра­фи­ја То­ви­ју на не­ким ме­сти­ма при­
ка­зу­је са­свим го­лог, а не­где пре­ко по­ла
те­ла пре­па­са­ног, са пут­нич­ким шта­пом у
ле­вој, а ри­бом у де­сној ру­ци. Ис­пред ње­га
сто­ји чо­век (или ан­ђео) у ду­гач­кој ту­ни­
ци, ко­ме То­ви­ја по­ка­зу­је ри­бу.
Во­да у хри­шћан­ској сим­бо­ли­ци има
по­се­бан зна­чај. Она је при­ли­ком ства­ра­
ња све­та би­ла се­ди­ште и пре­сто Ду­ха
Бо­жи­јег. Во­да осве­ћу­је чо­ве­ка и пе­ре са
ње­га све гре­хе у Тај­ни кр­ште­ња. Чак не­ки
Све­ти оци сма­тра­ју цео наш жи­вот као
 Хри­шћан­ска ико­но­гра­фи­ја
јед­но ве­ли­ко мо­ре, а љу­де као ри­бе ко­је
пли­ва­ју по том мо­ру. Ка­ко се љу­ди не би
по­да­ви­ли и про­па­ли у уз­бур­ка­ном мо­ру
жи­во­та, би­ло је нео­п­ход­но да у то мо­ре
уђе Сло­во – Исус Хри­стос. За­то се у
не­ким ста­ро­хри­шћан­ским спи­си­ма Исус
Хри­стос на­зи­ва ри­бом јер је Он при­мио
на се­бе те­ло људ­ско и ушао – као не­бе­ска
ри­ба – у то мо­ре. За­ни­мљи­во је то што
ова­ква сим­бо­лич­ка пред­ста­ва Ису­са Хри­
ста ни­је би­ла са­бла­жњи­ва за па­га­не и за
Је­вре­је ко­ји су се пре­о­бра­ти­лу у хри­
шћан­ску ве­ру. За пре­о­бра­ће­не па­га­не ни­је
за­то што су они у сво­јој ли­те­рар­ној тра­
ди­ци­ји има­ли бај­ку о не­кој чуд­но­ва­тој
ри­би, ко­ја је го­спо­да­ри­ла у мор­ским
ду­би­на­ма, као зна­ме­ње кр­ста (ве­ро­ват­но
због то­га што ри­ба – ка­да ра­ши­ри пе­ра­ја
– об­ли­ку­је знак кр­ста). Што се ти­че пре­о­
бра­ће­них Је­вре­ја, у Тал­му­ду се Ме­си­ја
по­ре­ди са ри­бом због то­га што је кон­јунк­
ци­ја Ју­пи­те­ра и Са­т ур­на у са­зве­жђу ри­ба
и, пре­ма ми­шље­њу не­ких је­вреј­ских на­уч­
ни­­ка, пред­ста­вља­ла је пред­знак ро­ђе­ња
Ису­са Хри­ста.
Осли­ка­ва­ње ри­бе је углав­ном у све­зи са
оста­лим хри­шћан­ским сим­бо­ли­ма (си­
дро, го­луб, јаг­ње, ла­ђа, до­бар па­стир са
ов­цом на пле­ћи­ма, бу­ре, Хри­стов мо­но­
грам, по­не­кад крст, а нај­че­шће хлеб) ко­ји
бли­же од­ре­ђу­ју са­му иде­ју сли­ке или
ту­ма­че зна­че­ње са­ме ри­бе. По­ред то­га
што је пр­во­бит­на сим­бо­ли­ка ри­бе из­о­
бра­жа­ва­ње Ису­са Хри­ста, она се не­где
по­ја­вљу­је као сим­бо­лом хри­шћан­ства, а у
све­зи са дру­гим сим­бо­ли­ма при­ка­зу­је
по­је­ди­не мо­мен­те из жи­во­та Ису­са Хри­
ста и ње­го­во уче­ње. Има­мо спо­ме­ни­ке на
ко­ји­ма је осли­ка­на пред­ста­ва ри­бе ко­је је
про­бо­де­на кр­сто­ли­ким си­дром, и ко­ја
из­ра­жа­ва ми­сао о кр­сној смр­ти и рас­пе­ћу
Ису­са Хри­ста. Си­дро је сим­бол на­де, а
кр­сто­ли­ко си­дро је сим­бол кр­ста. Ри­ба
оба­ви­је­на око си­дра при­ка­зу­је Ису­са
Хри­ста ко­ји бес­ко­нач­ном љу­ба­вљу
­о­бу­хвата све ко­ји ве­ру­ју у Ње­га ко­ји је из
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
те љу­ба­ви био рас­пет на крст као на је­ди­
ну на­ду на­шег спа­се­ња.
Нај­че­шће има­мо сли­ке ри­бе у све­зи са
јед­ним или ви­ше хле­бо­ва, ко­је сво­јом
са­др­жи­ном осли­ка­ва­ју ми­сао о Све­тој
тај­ни при­че­шћа. Пред­ста­ва ри­бе без хле­
ба исто нас под­се­ћа на ту ми­сао. Као што
се ри­бе ме­ђу­соб­но хра­не сво­јим ме­сом,
та­ко и Хри­стос хра­ни љу­де сво­јим те­лом
и кр­вљу. Ју­ли­је Афри­ка­нац га за­то и на­зи­
ва „ве­ли­ком ри­бом, ко­ја хра­ни цео свет
сво­јим те­лом“.
Ста­ро­хри­шћан­ска ико­но­гра­фи­ја је Све­
ту тај­ну при­че­шћа из­о­бра­жа­ва­ла под
ви­дом ри­бе на раз­не на­чи­не. У јед­ној од
нај­ста­ри­јих ико­но­граф­ских пред­ста­ва у
крип­ти Св. Ка­ли­ста, где је са­хра­њен па­па
Лу­ци­је (дру­ги век), на­сли­ка­на је ри­ба
ка­ко пли­ва по во­ди и на ле­ђи­ма но­си
ко­та­ри­цу са пет хле­бо­ва, а у њој се ви­ди
цр­ве­ни ду­гу­ља­сти пред­мет ко­ји ли­чи на
бо­цу са цр­ве­ним ви­ном. У ис­тој тој крип­
ти је и сли­ка тро­но­гог сто­ла са хле­бом и
ви­ном. По­ред сто­ла се­де два људ­ска ли­ка
– је­дан (по прет­по­став­ци жен­ско), об­у­чен
у па­ли­јум, обе ру­ке пру­жа пре­ма пред­ме­
ти­ма на сто­лу – као да их бла­го­си­ља; дру­
ги сто­ји у мо­ли­тве­ном по­ло­жа­ју са го­ре
окре­ну­тим дла­но­ви­ма. Има­мо и дру­гу
сли­ку, где је на­сли­кан ду­гач­ки сто на
ко­ме се на­ла­зи осам ко­та­ри­ца са хле­бом и
две ри­бе. За сто­лом се­дe људ­ски ли­ко­ви
ко­ји пред­ста­вља­ју се­дам мла­ди­ћа из
Је­ван­ђе­ља по Јо­ва­ну (Јв, 21, 9). У јед­ној
алек­сан­дриј­ској ка­та­ком­би (из че­твр­тог
ве­ка), ко­ја је от­кри­ве­на 1864, на­ла­зи се –
уз оп­ши­ран нат­пис по­све­ћен Пек­то­ри­ју –
јед­на сим­бо­лич­ка ком­по­зи­ци­ја ко­ја из­ра­
жа­ва ми­сао о бе­смрт­но­сти, жи­во­т у по­сле
смр­ти и вас­кр­се­њу. На сли­ци је ри­ба ко­ја
пли­ва по во­ди. Пред њом је ку­ћа, а ма­ло
да­ље се ви­де свећ­њак са се­дам све­ћа и
Ла­зар ко­ји је вас­кр­снуо из мр­твих. Над
Ла­за­ром је Хри­стов мо­но­грам, а над
ку­ћом те­ра­зи­је. На овој сли­ци ри­ба пред­
ста­вља умр­лог хри­шћа­ни­на; ку­ћа – пре­
би­ва­ли­ште Оца Не­бе­ско­га, у ко­јем је
спрем­ње­но ме­сто за пра­вед­ни­ке; свећ­њак
– све­тлост мр­твих у гро­бу, ко­ја их оба­сја­
ва до све­оп­штег вас­кр­се­ња (Ла­зар), ка­да
ће би­ти суд пра­вед­ни (те­ра­зи­је).
Ста­ро­хри­шћан­ска ико­но­гра­фи­ја ри­бу
ни­је из­о­бра­жа­ва­ла са­мо као сим­бол Ису­
са Хри­ста, не­го и као сим­бол љу­ди ко­ји
ни­с у кр­ште­ни и хри­шћа­не ко­ји су у во­ди
кр­ште­ња по­но­во ро­ђе­ни. У Ста­ром за­ве­
ту се на­ла­зи сим­бо­лич­ка пред­ста­ва у
ко­јој се љу­ди по­ре­де са ри­ба­ма на ко­је ће
Бог по­сла­ти мно­ге ри­ба­ре да их ло­ве (Јер,
16,16) и из­ва­чи­ти ку­ка­ма
и оста­так њи­хов уди­ца­
ма ри­бар­ским (Амос, 4,
2), хва­та­ти их у мре­
жу сво­ју и згр­та­ти
их пре­ђом сво­јом
(Авак, 1, 15).
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13
Нај­леп­ше ми­сли су из­ра­же­не на оним
спо­ме­ни­ци­ма ко­ји при­ка­зу­ју чо­ве­ка (об­у­
че­ног или го­лог) где на сте­ни се­ди и уди­
цом из­вла­чи ри­бу из во­де. На овој сли­ци
ри­ба је сим­бол чо­ве­ка ко­ји је ухва­ћен
уди­цом апо­стол­ског уче­ња. На не­ким
спо­ме­ни­ци­ма на­цр­тан је ри­бар ко­ји је
већ ухва­тио ри­бу, па је но­си на уди­ци. На
не­ким сли­ка­ма ри­бар је об­у­чен у ту­ни­ку
или па­ли­јум, па но­си ри­бу на уди­ци, а на
не­ким је об­у­чен у ри­бљу ко­жу и у јед­ној
ру­ци но­си ко­та­ри­цу са ри­бом, а дру­гу
ру­ку ди­же у вис. Ове сли­ке сво­јом сим­бо­
ли­ком углав­ном же­ле да нам ука­жу на то
да су љу­ди пре кр­ште­ња лу­та­ли по пу­чи­
ни за­блу­да и гре­ха, а Хри­стос их је на
пу­чи­ни ухва­тио са уди­цом спа­со­но­сне
сво­је на­у­ке. За крај ће­мо се по­зва­ти на
све­тог Гри­го­ри­ја Бо­го­сло­ва, ко­ји ка­же да
се Хри­стос на­чи­нио ри­ба­рем љу­ди да би
из ду­би­не из­ву­као ри­бу, тј. чо­ве­ка
ко­ји пли­ва у бур­ним и гор­ким
та­ла­си­ма жи­во­та. m
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске
пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке
Ср­би­је
 света земља
Значај поклоништва за
хришћанско образовање
На светим местима људи доживљавају и
задобијају покајнички менталитет јер је
покајање еванђељска припрема и темељ за
плодоносније хришћанско образовање

апо­сто­ле и све све­те – не­схва­тљи­ва је и

Хаџи
Драган Б. Поповић нео­бја­шњи­ва исто­ри­ја Све­те зе­мље и
чи­та­ве ју­де­о­хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је,
нео­бја­шњи­во Све­то пи­смо, нео­бја­шњи­ва

У сре­ди­шту свих пе­да­го­ги­ја на­ла­

зи се чо­век, чи­ја бо­го­ли­кост
по­ка­зу­је да је чо­век ство­рен за
не­што мно­го уз­ви­ше­ни­је и не­у­по­ре­ди­во
вред­ни­је од сва­ке дру­ге тво­ре­ви­не. Ство­
рен као не­са­вр­шен, чо­век је тај у ко­га је
Бог удах­нуо Ду­ха Све­тог да га ди­на­мич­ки
по­кре­ће ка сми­сле­ном уса­вр­ша­ва­њу, ка
Бо­гу. Иде­ал чо­ве­ка је­сте са­вр­ше­ни Бог и
са­вр­ше­ни чо­век, а то је Бо­го­чо­век Хри­
стос. Жи­вот и де­ло Го­спо­да Ису­са Хри­ста
је­сте та му­дрост ко­ја Цр­кву чи­ни шко­
лом, шко­лом веч­ног уче­ња.
Прак­тич­но зна­ње би­блиј­ских ви­ди­ка
про­на­ла­зи сми­сао и на ме­сти­ма ко­ја је
Бо­го­чо­век Хри­стос учи­нио све­тим – због
че­га хри­шћа­ни хр­ле у по­кло­ни­штво.
У све­том по­кло­ни­штву по­сто­ји ја­сно
из­ра­же­на бо­го­чо­ве­чан­ска ди­ја­лек­ти­ка.
Без Хри­ста – Ме­си­је ко­ји спа­ја про­ро­ке,
14  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
исто­ри­ја и на­ше европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је.
Ка­да да­нас хри­шћан­ство из­у­зме­те из
исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је, ар­хе­о­ло­ги­је, ли­ков­
не умет­но­сти, књи­жев­но­сти и ар­хи­тек­т у­
ре, до­би­ће­те јед­ну кул­т ур­ну и исто­риј­ску
не­пре­глед­ну пра­зни­ну.
Све­та зе­мља је­сте сим­вол зе­мље уоп­
ште, али је за чо­ве­ка и ра­дост и ту­га, и
ве­ра и уте­ха ко­ја чо­ве­ка осло­ба­ђа од
ро­бо­ва­ња при­вре­ме­ном и зе­маљ­ском. У
Све­тој зе­мљи се схва­ти ко­ли­ко је ду­бок
јаз из­ме­ђу „не­ба и зе­мље“, из­ме­ђу Цр­кве
Хри­сто­ве и Ва­ви­лон­ске ку­ле.
Хри­стос је крај­њи циљ
Хри­стос је крај­њи циљ чо­ве­ко­вог сми­
сла у вас­пи­та­њу јер је Хри­стос нај­бо­љи
пе­да­гог, а по­кло­ни­штво је, не­с ум­њи­во,
пут ра­ста у Хри­сту. У по­кло­ни­штво иду
сви јер је свим љу­ди­ма дат је­дан исти
Спа­си­тељ и исто спа­се­ње,
али на раз­ли­чи­те на­чи­не,
и то у од­но­с у на бли­зи­ну
Бо­жи­ју. Јер мно­ги ће би­ти
спа­ше­ни, али не­ће би­ти
сје­ди­ње­ни са Хри­стом. На
ова­квим пу­то­ва­њи­ма
пре­по­зна­је се јед­на цр­кве­
на ди­дак­ти­ка спа­се­ња, где
се љу­ди – при­бли­жа­ва­ју­
ћи се све­тим ме­сти­ма –
при­бли­жа­ва­ју бли­жњи­ма.
Сам етос Цр­кве се са­сто­ји
из по­ка­ја­ња и мо­рал­ног
жи­во­та, па је и сти­ца­ње
оп­штег зна­ња пут сла­вље­
на Бо­га као са­вр­ше­не
ка­ти­хе­зе.
На све­тим ме­сти­ма
љу­ди до­жи­вља­ва­ју и за­до­
би­ја­ју по­кај­нич­ки мен­та­
ли­тет јер је по­ка­ја­ње
еван­ђел­ска при­пре­ма и
те­мељ за пло­до­но­сни­је
хри­шћан­ско обра­зо­ва­ње.
Због то­га Јо­ван Кр­сти­
тељ, као и Го­спод Хри­
стос, сво­је пр­ве про­по­ве­
ди за­по­чи­њу ре­чи­ма
по­кај­те се. Осе­тив­ши
Хри­ста на све­том ме­сту,
пре­по­знав­ши Га као
те­мељ истин­ског цр­кве­
ног вас­пи­та­ња и обра­зо­
ва­ња, по­кло­ник до­би­ја
сна­гу да и сâм сво­јим,
сте­че­ним ис­ку­ством мо­же
да по­у­чи дру­гог јер обра­
зо­ва­ње без Бо­га се на кра­
ју пре­тва­ра у жи­вот без
сти­да.
По­не­се­на бла­го­дат са
све­тих ме­ста до­при­но­си
истин­ском зна­њу, ко­је се
сти­че је­ди­но Бо­гом и у Једно од светих места унутар цркве
Васкрсења Христовог у Јерусалиму

септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15

 Бо­гу, али се ова­ква, по­кло­нич­ка ис­ку­
ства опри­с ут­њу­ју, сва­ки пут из­но­ва,

Пост од
на Бо­жан­ској ли­т ур­ги­ји, у ев­ха­ри­стиј­
ској за­јед­ни­ци. Се­ћа­ња на Све­т у
зе­мљу укре­пљу­ју по­кло­ни­ка по­сле сва­
ког ис­ку­ше­ња, у бра­ку и по­ро­ди­ци, на
по­слу, у шко­ли и учи­о­ни­ци, ова­ква
бо­го­на­дах­ну­та пу­то­ва­ња утвр­ђу­ју
чо­ве­ка као лич­ност и чо­век мо­же Ста­рог
За­ве­та
ак­тив­но да уче­ству­је у бо­го­слу­жбе­ној
ре­ал­но­сти жи­во­та.
Цео жи­вот чо­ве­ков пред­ста­вља је­дан
да­лек по­кло­нич­ки пут, где чо­век ка­да

до на­ших
па­да, бе­жи ка зе­мљи, а ка­да иде, др­жи
се не­ба при­зи­ва­ју­ћи у по­моћ сли­ку
Је­ру­са­ли­ма, тачније Гор­њег Је­ру­са­ли­ма.
Нор­мал­но је да на та­квом, да­ле­ком

да­на
пу­т у чо­век бу­де са­пле­тен и пад­не, али
исто та­ко и да уста­не, да опро­сти и
на­ста­ви пут – на­пред, ка Не­бе­ском
Је­ру­са­ли­му јер је циљ спа­се­ње у Хри­сту.
Апо­стол све­ти ка­же: Ко­ри­сти­те вре­
ме јер су да­ни лу­ка­ви, зли (Еф 5, 16).
Не сме се због уми­шље­не, не­де­лат­не
бу­дућ­но­сти пре­спа­ва­ти са­да­шњост јер
ко гу­би са­да­шњост, из­гу­би­ће и бу­дућ­
ност. Јер шта је ве­ра? Пра­во­слав­на
ве­ра је ду­хов­но срод­ство са исти­ном.
А тај­на исти­не ни­је у му­дро­ва­њи­ма
људ­ским, у ра­зним фи­ло­со­фи­ја­ма, у
иде­ја­ма, у про­јек­ти­ма, већ је тај­на спа­
сењ­ске, веч­не исти­не у лич­но­сти ова­
пло­ће­ног Бо­го­чо­ве­ка Хри­ста, ко­ји
по­тврд­но и де­лат­но ка­же: Ја сам
Исти­на (Јн 14, 6). Су­шти­на на­ше ве­ре
је у ра­до­сти вас­кр­се­ња Хри­сто­вог, а не Протојереј мр
у хлад­но­ћи зна­ња (ма­кар и о Хри­сту) Александар Средојевић
ко­јем се ро­бу­је, ко­је уда­ља­ва од бли­
жњег и при­во­ди се­би, а не Бо­гу. Ове
ре­чи по­твр­ђу­је и вас­кр­сли Спа­си­тељ –
Све вам ово ка­зах да ра­дост мо­ја у
ва­ма оста­не (Јн 15, 11). 

Аутор је вероучитељ и дугогодишњи

m Ј ош у зе­маљ­ском ра­ју (Еде­му)
Го­спод Бог је пр­вим љу­ди­ма, Ада­
му и Еви, за­вео не­ку вр­сту по­ста
ре­чи­ма: Је­ди­те сло­бод­но са сва­ког др­ве­
та у вр­ту, али са др­ве­та од зна­ња
водич по светим местима Свете Земље, до­бра и зла, с ње­га не је­ди јер у ко­ји дан
Блиског Истока и Русије

16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010

 аскетика

оку­сиш с ње­га, умри­је­ћеш (Пост 2, 16–17).
Кр­ше­ње ове за­по­ве­сти Бо­жи­је (по­ста)
усло­ви­ло је да, ка­ко Ње­гош пе­ва, чо­вјек
из­гнат за вра­та чу­де­ства, ... он се сје­ћа
пр­ве сво­је сла­ве, он сни­је­ва пре­срет­ње
бла­жен­ство, ал` ње­го­ви сно­ви и сје­ћа­ња
кри­ју му се ја­ко од по­гле­да... (Лу­ча ми­кро­
ко­зма).
Ка­сни­је, у Ста­ром за­ве­ту, по­сле све­оп­
штег по­то­па и остан­ка пра­вед­ног Но­ја и
ње­го­вих си­но­ва и по­том­ства, ко­ји зи­да­ју
Ва­ви­лон­ску ку­лу, ка­да су се пле­ме­на и

септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17

 Аскетика
Го­спод Исус Хри­стос, по­пут ста­ро­за­вет­ног
про­ро­ка Мој­си­ја, по­сти 40 да­на у пу­сти­њи ­
и на тај на­чин ука­зу­је на пут под­ви­га за све
хри­шћа­не. Он не са­мо што је сам по­стио,
већ је ре­као да ће и ње­го­ви след­бе­ни­ци ­
по­сти­ти, што се об­и­сти­ни­ло кроз сву ­
исто­ри­ју Цр­кве до да­нас.
на­ро­ди ра­се­ли­ли због по­мет­ње им је­зи­ка
од Ство­ри­те­ља, у на­ро­ду је­вреј­ском,
ње­го­вом роп­ству у Ми­си­ру (Егип­т у) и
бек­ству из роп­ства ка Зе­мљи обе­ћа­ној,
око 1200 го­ди­на пре ро­ђе­ња Хри­сто­вог,
во­ђи иза­бра­ног на­ро­да, про­ро­ку Мој­си­ју,
ко­ји по­сле 430 го­ди­на из­во­ди свој на­род
из роп­ства еги­пат­ског про­шав­ши „као по
су­ху“ кроз Цр­ве­но мо­ре во­ђен ру­ком
Све­мо­гу­ћег на пла­ни­ни Си­на­ју, Бог на
две­ма пло­ча­ма да­ру­је 10 Бо­жи­јих за­по­ве­
сти. Го­спод је пре­ко Мој­си­ја за­по­ве­дио да
же­ли да раз­го­ва­ра са на­ро­дом, али да се
за три да­на опре­ме, очи­сте ду­ше и те­ла
по­стом ре­кав­ши: Бу­ди­те го­то­ви за тре­ћи
дан, и не ле­жи­те са же­на­ма (2 Мој­с 19,
15). За су­срет са Бо­гом на­ло­жен је тро­
днев­ни пост. Осим под­ви­га кроз пост ка
Бо­гу про­ро­ка Мој­си­ја и је­вреј­ског на­ро­да
при­ли­ком при­ма­ња За­ко­на Бо­жи­јег,
по­знат је под­виг по­ста код оста­лих про­
ро­ка изра­иљ­ског на­ро­да. Та­кав при­мер
има­мо код про­ро­ка Јо­не, у чи­јој књи­зи
нам је оста­ло за­пи­са­но ка­ко су и мно­го­
бо­жач­ки на­ро­ди по­сти­ли.
Про­рок Јо­на је од Го­спо­да до­био „за­да­
так“ да иде и про­по­ве­да у Ни­ни­ву због
мо­рал­ног од­ступ­ни­штва ње­них гра­ђа­на.
Ни­ни­ви­ја је би­ла ве­о­ма ве­ли­ки град, „од
три да­на хо­да“. На­ла­зио се, по хе­лен­ским
хро­ни­ча­ри­ма, у гор­њем то­ку ре­ке Ти­гар, у
Ме­со­по­та­ми­ји, и на­стао је око 2000. г. пре
Хри­ста. Као пре­сто­ни­ца сил­ног Асир­ског
18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
цар­ства, у сво­јој сла­
ви и успо­ну имао је
око ми­ли­он ста­нов­
ни­ка, окру­жен сна­
жним зи­ди­на­ма од
89 ки­ло­ме­та­ра. Био
је ра­зо­рен од Ми­ђа­
на и Хал­де­ја­ца 612
го­ди­на пре Хри­ста.
Иду­ћи ули­ца­ма
Ни­ни­ви­је, Јо­на је
про­по­ве­дао: „Још
че­тр­де­сет да­на, и Ни­ни­ви­ја ће би­ти ра­зо­
ре­на.“ Ста­нов­ни­ци Ни­ни­ви­је по­ве­ро­ва­ше
пророку Божијем, огла­си­ше пост – од нај­
ве­ћег до нај­ма­њег. Ка­да и сам цар чу за
про­роч­ке ре­чи, си­ђе са кра­сног пре­сто­ла
и об­у­че по­кај­но оде­ло „ко­стри­јет и се­де у
пе­пео“. За­по­ве­див­ши про­гла­сом вел­мо­жа­
ма и на­ро­ду: Љу­ди и сто­ка, го­ве­да и ов­це
да не оку­се ни­шта, ни да па­су, ни да во­де
пи­ју. Не­го љу­ди и мар­ва... да се при­ље­жно
обра­те Бо­гу, и да се сва­ки вра­ти са сво­га
злог пу­та и од не­прав­де ко­ју је чи­нио. Ко
зна мо­жда ће Бог би­ти умо­љен... и да
не­ће­мо из­ги­ну­ти. И Бог та­да по­ште­ди
град, због сил­ног по­ка­ја­ња ње­го­вих гра­
ђа­на ко­је се ис­по­љи­ло упра­во кроз пост и
мо­ли­тву.
Но­ви За­вет та­ко­ђе на­во­ди при­ме­ре
по­ста. Јо­ван Кр­сти­тељ, про­рок ко­ји је на
пра­гу Ста­рог и Но­вог за­ве­та, по­стио је
це­лог жи­во­та, хра­нив­ши се по све­до­чан­
ству Све­тог Пи­сма „ме­дом и ди­вљим ска­
кав­ци­ма“. Пре сво­је ово­зе­маљ­ске ми­си­је
и по­ла­ска на „јав­ну де­лат­ност“ Го­спод
Исус Хри­стос, по­пут ста­ро­за­вет­ног про­
ро­ка Мој­си­ја, по­сти 40 да­на у пу­сти­њи
(Мт 4, 1–11; Мт 17, 21; Лк, 9, 29) и на тај
на­чин ука­зу­је на пут под­ви­га за све хри­
шћа­не. Он не са­мо што је сам по­стио, већ
је ре­као да ће и ње­го­ви след­бе­ни­ци
по­сти­ти, што се об­и­сти­ни­ло кроз сву
исто­ри­ју Цр­кве до да­нас.
 Пра­ви пост, ка­ко учи Св. Јо­ван Зла­то­
у­сти (+ 407), ни­је са­мо уз­др­жа­ње од хра­
не, не­го и уз­др­жа­ва­ње од гре­хо­ва. По­ста
не тре­ба да се уз­др­жа­ва­ју са­мо уста, не­го
и око, и ухо, и но­ге, и ру­ке, и оста­ли удо­ви
те­ла: око се уз­др­жа­ва од не­до­лич­них при­
зо­ра, ухо од злоб­них гла­си­на, ру­ке од не­по­
ште­них де­ла. А св. Ва­си­ли­је ка­же: Пост
је све­те ру­ко­во­дио у жи­во­ту по Бо­гу и
са­ве­т у­је да ко­рист од по­ста не огра­
ни­ча­ва­мо са­мо на уз­др­жа­ва­ње од
је­ла, за­то што је истин­ски пост
уз­др­жа­ва­ње од злих де­ла и да ни­је
до­бро уз­др­жа­ва­ти се од хра­не а
пре­пу­шта­ти се оштрој осу­ди и
кле­ве­та­ма... и не је­ду­ћи ме­со
про­жди­ра­ти сво­ју бра­ћу.
Да ре­зи­ми­ра­мо: пост је
пот­пун и спа­со­но­сан је­ди­но
уко­ли­ко је, по­ред мо­ли­
тве, здру­жен са ми­ло­сти­
њом и оста­лим до­брим
де­ли­ма.  m

Аутор је свештеник
при храму Светог
Саве у Београду

Иван Николајевич Крамској (1837 - 1887),

Христос у пустињи, уље на платну, 1872,
180 x 210 cm, Третаковскаја галерија,
Москва, Русија

септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19

 Цр­кве­но­прав­не те­ме
Мо­гућ­но­сти аутен­тич­ног
ту­ма­че­ња ка­нон­ског
пре­да­ња
Реч ка­н он је си­н о­н им за цр­к ве­н а пра­в и­л а ко­ј а ­
се од­н о­с е на хри­ш ћан­с ку ети­к у, бо­го­с лу­ж е­њ е,
ди­с ци­п ли­н у кли­ра и ла­и ­к а, цр­к ве­н у ­
ор­га­н и­з а­ц и­ј у и ју­р ис­д ик­ц и­ј у
Ми­лош В.
Ма­рин­ко­вић
Ка­да се го­во­ри о раз­ли­чи­тим зби­ва­њи­
ма у цр­кве­ном ор­га­ни­зму, у ме­ди­ји­ма
че­сто чу­је­мо по­зи­ва­ње на ка­но­не, ка­нон­
ско пра­во, цр­кве­но­прав­не ак­те ко­ји су
за­сно­ва­ни на ка­но­ни­ма итд. Ауто­ри тек­
сто­ва у ме­ди­ји­ма уз ово обич­но да­ју и
сво­је ту­ма­че­ње или ви­ђе­ње оног шта нам
ови про­пи­си по­ру­чу­ју. А увек се с пра­вом
по­ста­вља пи­та­ње ко­ли­ко се ти ауто­ри
тру­де да њи­хо­ва ту­ма­че­ња бу­ду пре­дањ­
ски и екли­си­о­ло­шки уте­ме­ље­на. Упра­во
је сто­га и циљ пи­са­ња овог тек­ста не са­мо
да про­сто ин­фор­ми­ше о ка­нон­ском пра­ву
и ње­го­вој при­ме­ни у Цр­кви да­нас, не­го и
да под­стак­не де­ла­ње нас хри­шћа­на у
прав­цу што ис­прав­ни­јег ту­ма­че­ња ка­но­
на има­ју­ћи у ви­ду њи­хов зна­чај за наш
жи­во­т у у Цр­кви - Те­лу Хри­сто­вом.
20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Нај­пре се тре­ба по­за­ба­ви­ти са кључ­ним
пој­мом, а то је по­јам ка­но­на. Реч ка­нон
до­ла­зи од грч­ке ре­чи κανών. У свом
из­вор­ном зна­че­њу озна­ча­ва­ла је ору­ђе
ко­је се упо­тре­бља­ва­ло при те­са­њу или
рав­на­њу ка­ме­на или др­ве­та. Ова реч је,
пре­ма Ма­ти­ји Вла­ста­ру, у Цр­кви до­би­ла
дру­го зна­че­ње – ме­та­фо­рич­ко озна­ча­ва­ње
цр­кве­них про­пи­са. Реч ка­нон је си­но­ним
за цр­кве­на пра­ви­ла ко­ја се од­но­се на хри­
шћан­ску ети­ку, бо­го­слу­же­ње, ди­сци­пли­
ну кли­ра и ла­и­ка, цр­кве­ну ор­га­ни­за­ци­ју и
ју­рис­дик­ци­ју. Да би­смо схва­ти­ли уло­гу
ка­но­на у Цр­кви, мо­ра­мо по­ста­ви­ти пи­та­
ње њи­хо­вог по­ре­кла и аутор­ства.
Зна­мо да је са­бор­ност ва­жно свој­ство
Цр­кве. Да ни­је са­бор­но­сти, Цр­ква не би
би­ла то што је­сте. Са­бор­ни на­чин ре­ша­
ва­ња пи­та­ња ко­ја су ва­жна за Цр­кву
за­по­чео је Апо­стол­ски са­бор у Је­ру­са­ли­
му. Осим ка­но­на, са­бо­ри су та­ко­ђе до­но­
си­ли и дог­ма­те. Све­ти ава Ју­стин го­во­ри
да су ка­но­ни све­ти бу­ди­те­љи и под­стре­
ка­чи чла­но­ва Цр­кве на оства­ри­ва­ње у
сва­ко­днев­ном жи­во­т у све­тих дог­ма­та,
тих сун­це­зрач­них исти­на не­бе­ских,
при­с ут­них у зе­маљ­ском све­т у пре­
ко Бо­го­чо­ве­чан­ског те­ла Цр­кве
Хри­сто­ве. Ка­но­ни се обич­но де­ле
на апо­стол­ске, ка­но­не ва­се­љен­ских
са­бо­ра, ка­но­не по­ме­сних са­бо­ра и
ка­но­не Све­тих οта­ца. Ва­жно је
на­по­ме­ну­ти да све ка­но­не, иако су
до­не­ше­ни на са­бо­ри­ма и у раз­ли­чи­
тим вре­мен­ским пе­ри­о­ди­ма, од­ли­ку­је
јед­но оп­ште са­гла­сје. Јер сва­ки на­ред­
ни са­бор – до­но­се­ћи но­ве ка­но­не –
ни­је по­ни­шта­вао ни­ти обез­вре­ђи­вао
прет­ход­не. На­про­тив, у 1. ка­но­ну
Че­твр­тог ва­се­љен­ског са­бо­ра ре­че­но
нам је: Од­лу­чи­смо као пра­вед­но да се
др­же (као ва­же­ћи) ка­но­ни из­ло­же­ни од
Све­тих Ота­ца на сва­ко­ме Са­бо­ру до
са­да. О ово­ме истом нам го­во­ри и Пе­то-
ше­сти (Трул­ски) ва­се­љен­ски са­бор у свом
пр­вом и дру­гом ка­но­ну, с тим што оци
Трул­ског са­бо­ра ја­сно из­два­ја­ју ка­но­не
до­не­те од Са­бо­ра и Све­тих οта­ца ко­ји
има­ју оп­ште­о­ба­ве­зни зна­чај у Цр­кви. И
на овом са­бо­ру је ре­че­но: И ни­ко не мо­же
го­ре­по­ме­ну­те ка­но­не ме­ња­ти, или уки­да­
ти или ми­мо из­ло­же­них Ка­но­на при­ма­ти – због по­тре­бе
дру­ге ла­жно­на­пи­са­но са­ста­вље­не од не­ких прак­се – од сед­мог ве­ка
ко­ји по­ку­ша­ше да из­вр­ћу Исти­ну. на­ста­ја­ли тзв. ме­шо­ви­ти збор­ни­ци –
Ка­но­ни су на­ста­ја­ли у са­бор­но­сти да би но­мо­ка­но­ни (за­ко­но­пра­ви­ло). Ови збор­
чу­ва­ли ту исту са­бор­ност. Епи­скоп Ата­ ни­ци су са­др­жа­ли ка­но­не и др­жав­не про­
на­си­је (Јев­тић) нам го­во­ри: Све­ти ка­но­ни пи­се ко­ји се од­но­се на Цр­кву. По­сто­ји
су углав­ном за­то и на­ста­ја­ли и пи­са­ни да све­га не­ко­ли­ко збор­ни­ка ка­но­на ко­ји су
би очу­ва­ли бла­го­дат­но – ка­нон­ско је­дин­ при­ре­ђе­ни на са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­
ство оп­ште­ња и за­јед­ни­штва у жи­во­то­ ку. Од тих збор­ни­ка је нај­ва­жни­ји Пра­ви­
дав­ном Ев­ха­ри­стиј­ском При­че­шћу Хри­ ла Пра­во­слав­не Цр­кве са ту­ма­че­њи­ма еп.
сто­вом, у бла­го­да­ти Ду­ха Све­то­га, у Ни­ко­ди­ма Ми­ла­ша (Но­ви Сад, 1895),
љу­ба­ви и бла­го­во­ље­њу Бо­га Оца. фо­то­тип­ско из­да­ње Дал­ма­тин­ске епар­хи­
је 2004. За­тим ту је и Књи­га пра­ви­ла, опет
но­мо­ка­но­ни у из­да­њу Дал­ма­тин­ске епар­хи­је из 2003.
л. Г. Еп. Ата­на­си­је (Јев­тић) је 2005. на
У Цр­кви се још у пр­вим ве­ко­ви­ма осе­ осно­ву ви­ше из­во­ра, а пре све­га на осно­
ти­ла по­тре­ба за из­да­ва­њем збор­ни­ка у ву Ми­ла­ше­вог збор­ни­ка ка­но­на, при­ре­
ко­ји­ма би би­ли са­бра­ни ка­но­ни. Та­ко да дио Све­ште­не ка­но­не Цр­кве, где је – осим
су нај­ста­ри­ји збор­ни­ци штам­па­ни још у но­вог пре­во­да ка­но­на – унео и ту­ма­че­ња.
че­твр­том ве­ку. Вред­но је спо­ме­ну­ти да су
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21
 Цр­кве­но­прав­не те­ме
ка­нонско
пра­во
До­ла­зи­мо до са­мог пој­ма ка­нон­ског
пра­ва, и ту пред нас из­ла­зи не­ко­ли­ко
пи­та­ња. Нај­пре шта је ка­нон­ско, а шта
цр­кве­но пра­во и да ли су ту ра­ди о си­но­
ни­ми­ма ко­ји се од­но­се на исту област.
Под ка­нон­ским пра­вом (ius ca­no­ni­cum)
под­ра­зу­ме­ва­ју се она цр­кве­на пра­ви­ла
ко­ја су ушла у Но­мо­ка­нон од XIV на­сло­ва,
ка­да је 883. из­вр­ше­на дру­га ре­дак­ци­ја.
Пра­во­слав­на Цр­ква је и по­сле 883. л. Г.
про­пи­си­ва­ла мно­га пра­ви­ла ко­ја се ти­чу
цр­кве­ног жи­во­та, а ко­ја ни­с у ушла у
22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
по­ме­ну­ти но­мо­ка­нон.
За сва ова пра­ви­ла
ва­жи из­раз ius ec­cle­si­a­
sti­cum – цр­кве­но пра­
во. Овај на­зив је мно­го
ши­ри, та­ко да цр­кве­но
пра­во об­у ­хва­та и
ка­нон­ско пра­во, ма­да
је ка­нон­ско пра­во ста­
ри­је и из ње­га се раз­
ви­ло цр­кве­но пра­во.
Због сво­је пот­пу­но­сти
и прак­тич­но­сти Но­мо­
ка­нон од XIV на­сло­ва
(гра­на) у Ви­зан­ти­ји је
из упо­тре­бе по­ти­снуо
све ра­ни­је збор­ни­ке, а
на исти се, из­ме­ђу
оста­лог, осла­ња и Све­
ти Са­ва при­ли­ком
из­ра­де свог За­ко­но­пра­
ви­ла.
Шта би би­ли основ­ни
за­да­ци цр­кве­ног пра­ва
као ди­сци­пли­не? Нај­
пре би то би­ло па­жљи­
во про­у­ча­ва­ње цр­кве­
ног за­кон­ода­вс­ тва
(на­рав­но, и ту­ма­че­ње),
ства­ра­ње си­сте­ма цр­кве­
ног за­ко­но­дав­ства и про­у­ча­ва­ње ко­ли­
ко је жи­вот јед­не по­ме­сне Цр­кве ускла­
ђен са оним чи­ме нас учи ка­нон­ско пре­
да­ње.
да ли је цр­кве­но пра­во са­мо
још јед­на од прав­них обла­сти
На овај сег­мент се на­до­ве­зу­је пи­та­ње да
ли је цр­кве­но пра­во са­мо још јед­на од
прав­них обла­сти. На овом по­љу по­сто­ји
до­ста опреч­них ми­шље­ња и те­о­ло­га и
прав­ни­ка. С об­зи­ром на циљ и обим овог
тек­ста, ов­де ни­је мо­гу­ће на­ве­сти сва ре­ле­
вант­на ми­шље­ња, већ ће се из­не­ти она за
ко­ја се сма­тра да по­се­ду­ју нај­ви­ше ар­гу­
ме­на­та.
Проф. Дра­ган Ми­тро­вић ка­же да је
цр­кве­но пра­во вр­ста ауто­ном­ног пра­ва.
Оно ни­је ни по­себ­на гра­на ни по­себ­на
област пра­ва, већ не­ка­да­шњи тре­ћи под­
си­стем пра­ва. Проф. Дим­шо Пе­рић до­да­је
да цр­кве­но пра­во, као што је увек и би­ло,
мо­ра да бу­де са­мо­стал­на прав­на ди­сци­
пли­на, при че­му ни­је ва­жно ка­ко ће­мо га
од­ре­ди­ти у прав­ном сми­слу.
Ка­да су у пи­та­њу др­жав­ни про­пи­си
ко­ји се од­но­се на Цр­кву, не тре­ба их
ме­ша­ти са пој­мом цр­кве­ног пра­ва јер
прав­не нор­ме ко­је до­но­си др­жа­ва, а ко­је
ре­гу­ли­шу прав­ни по­ло­жај Цр­кве и оста­
лих вер­ских за­јед­ни­ца и њи­хов од­нос
пре­ма др­жа­ви, спа­да­ју у област екли­си­ја­
стич­ког (др­жав­но-цр­кве­ног) пра­ва.
Што се ти­че цр­кве­ног пра­ва, оно је не
са­мо ауто­ном­на област пра­ва, не­го се у
пот­пу­но­сти не мо­же упо­ре­ди­ти ни са јед­
ном дру­гом гра­ном или об­ла­шћу пра­ва
због то­га што се са­ма при­ро­да Цр­кве раз­
ли­ку­је од би­ло ког дру­гог дру­штве­ног
ор­га­ни­зма, та­ко да из при­ро­де Цр­кве про­
из­и­ла­зи ње­но је­дин­стве­но и аутен­тич­но
пра­во. Ме­ђу­тим, има ауто­ра ко­ји цр­кве­
ном пра­ву од­у­зи­ма­ју из­вор­ни ква­ли­тет
пра­ва по­сма­тра­ју­ћи га са­мо као вр­сту
екли­си­о­ло­ги­је, и још по­ри­чу и са­му мо­гућ­
ност по­сто­ја­ња пра­ва у цр­кве­ном жи­во­т у.
Од про­те­стант­ских ми­сли­ла­ца ко­ји за­сту­
па­ју ово ми­шље­ње нај­и­стак­ну­ти­ји је
Ру­долф Зом, а од пра­во­слав­них Ни­ко­лај
Афа­на­сјев. Ме­ђу­тим, и сам Афа­на­сјев при­
ме­ћу­је да још не по­сто­ји ја­сно ре­ше­ње
по­ме­ну­тих пи­та­ња, као и „да до кра­ја ни­је
ре­шен про­блем су­шти­не пра­ва ко­ји од
су­штин­ског зна­ча­ја за ова пи­та­ња“.
И са­ми про­фе­со­ри пра­ва, ко­ји се ба­ве
те­о­ри­јом пра­ва, го­во­ре да не по­сто­ји
је­дин­стве­на де­фи­ни­ци­ја пој­ма пра­во.
Мо­жда је нај­а­де­кват­ни­ја де­фи­ни­ци­ја ко­ју
да­је Окс­форд­ски реч­ник (1903): Пра­во је
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23
скуп пра­ви­ла – би­ло да по­ти­чу из фор­
мал­ног за­ко­на или оби­ча­ја – ко­ја од­ре­ђе­на
др­жа­ва или за­јед­ни­ца за сво­је чла­но­ве или
по­да­ни­ке при­зна­је као оба­ве­зу­ју­ћа. У овој
де­фи­ни­ци­ји се не спо­ми­ње при­ну­да као
оба­ве­зан ка­рак­тер пра­ва, што је ве­о­ма
бит­но за цр­кве­но пра­во, ко­је у свом
са­ста­ву не мо­же има­ти при­ну­ду бу­ду­ћи
да се Цр­ква осни­ва на сло­бо­ди и љу­ба­ви.
Сер­ги­је Тро­иц­ки при­ме­ћу­је да пра­во не
мо­ра увек би­ти све­тов­ног, не­го мо­же
би­ти и ду­хов­ног ка­рак­те­ра, а ово за­ви­си
од обје­ка­та и ци­ље­ва за ко­је оно слу­жи и
од сред­ста­ва ко­ји­ма се оно ко­ри­сти.
По­сто­ји и јед­на вр­ста ар­гу­ме­на­та ко­ја
го­во­ре да је апо­стол­ска Цр­ква ни­је има­ла
ни­ка­кву прав­ну ор­га­ни­за­ци­ју, а да је пра­
во у њу про­др­ло под ути­ца­јем спољ­них
фак­то­ра. Oвде као од­го­вор ва­ља на­ве­сти
при­ме­ре из апо­стол­ских по­сла­ни­ца: ка­да
су по­че­ли спо­ро­ви о зна­ча­ју об­ре­да из
Ста­рог за­ве­та за Цр­кву, у Је­ру­са­ли­му се
са­ста­вља са­бор чи­је од­лу­ке има­ју зна­ча­ја
за це­лу Цр­кву (Дап 15). Апо­стол Пе­тар
ка­жња­ва Ана­ни­ју и Сап­фи­ру (Дап 5).
Апо­стол Па­вле ис­кљу­чу­је из Ко­ринт­ске
цр­кве јед­ног те­шког гре­шни­ка (1. Кор 5,
1), а у Ефе­с у Има­не­ја и Алек­сан­дра (Тим,
1, 20) и за­по­ве­да да свим хри­шћа­ни­ма
су­де цр­кве­ни су­до­ви: Усу­ђу­је ли се не­ко од
вас, има­ју­ћи жал­бу на дру­го­га, да се су­ди
код не­пра­вед­них, а не код све­тих? (1. Кор,
6, 1), слич­но и у 1. Кор, 6, 2–9. Све ово је
мо­гу­ће са­мо та­мо где по­сто­ји прав­на
ор­га­ни­за­ци­ја.
У сле­де­ћем бро­ју ће­мо се ба­ви­ти по­ре­
ђе­њем ка­но­на као осно­ве цр­кве­ног
(ка­нон­ског) пра­ва и прав­не нор­ме као
осно­ве др­жав­ног пра­ва. Ис­пи­та­ће­мо
мо­гућ­но­сти ту­ма­че­ња ка­но­на у ду­ху пре­
да­ња са на­гла­ском на акри­ви­ји и ико­но­
ми­ји као са­став­ним де­ло­ви­ма па­стир­ске
при­ме­не ка­но­на.  m
Аутор је вероучитељ у
Архиепископији београдско-карловачкој
 Тема броја
Мо­на­шки ке­но­зис:
фе­но­мен ко­ји ни­је
од ово­га све­та

24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010

 Тема броја
Вик­тор Ви­ца­но­вић

Ц и­ље­ви људ­ске ег­зи­стен­ци­је су

ско­ро по пра­ви­лу усме­ре­ни ка
сти­ца­њу ма­те­ри­јал­ног бо­гат­
ства, осва­ја­њу зна­чај­них со­ци­јал­них
по­зи­ци­ја, за­до­во­ље­њу хе­до­ни­с тич­ких
по­ри­ва, те­жњи ка сла­ви и по­пу­лар­но­сти.
Исто­ри­ја људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је је сат­ка­на
од хи­ља­да при­ча ко­је се сво­де на то ка­ко
по­с та­ти бо­гат, ка­ко над­ви­си­ти дру­ге,
ка­ко до­ми­ни­ра­ти и вла­да­ти, ка­ко спре­
ми­ти уку­сно је­ло и пи­ће, ужи­ва­ти чу­ли­
ма на овај или онај на­чин, ... Иза свих
ових ди­на­мич­ких дис­по­зи­ци­ја (мо­ти­ва)
сто­ји Ја као цен­тар лич­но­сти, од ко­га сва
мо­ти­ва­ци­ја по­ла­зи, али ко­ме се и вра­ћа.
Сли­ка хе­до­ни­стич­ког, ути­ли­та­ри­стич­ког
и праг­ма­тич­ног по­је­дин­ца да­нас је по­ста­
ла стан­дард – уз бла­ге при­ме­се мо­рал­но­
сти, при­стој­но­сти и (фор­мал­не) ху­ма­но­
сти.
Иза­ћи из ових ко­ор­ди­на­та за мно­ге је
„не­по­треб­но“ или „не­мо­гу­ће“. Ипак,
би­ло је и оних ко­ји су у све­му то­ме про­
зре­ли ис­пра­зност и про­ла­зност.

Пет ве­ко­ва пре Хри­с та на свет­ској

ду­хов­но-ре­ли­ги­о­зној по­зор­ни­ци се ја­вља
Бу­да са сво­јим уче­њем по ко­јем је све
пат­ња, иза пат­ње сто­ји же­ља, а уки­да­ње
пат­ње се мо­же по­сти­ћи га­ше­њем же­ље
та­ко што ће­мо се од­ре­ћи вла­сти­тог Ја као
из­во­ра же­ље и при­ве­за­но­сти за ма­те­ри­
јал­не ства­ри, те ме­ди­та­ци­јом ући у ста­ње
нир­ва­не, но­ве ре­ал­но­сти у ко­јој ви­ше
не­ма по­нов­ног ра­ђа­ња и уми­ра­ња. Јед­на
ве­о­ма ра­ди­кал­на и чуд­на иде­ја да се не­га­
ци­јом и на­ди­ла­же­њем соп­стве­не ег­зи­
стен­ци­је мо­же по­сти­ћи уз­ви­ше­но, тран­
сцен­дент­но и трај­но по­сто­ја­ње.

септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25

 У пе­ри­о­ду ан­тич­ке Грч­ке код Де­мо­кри­
та сре­ће­мо по­јам ата­рак­си­је (бе­стра­
шће, спо­кој­ство), ко­ји озна­ча­ва пут ка
бла­же­ном и уз­ву­ше­ном жи­во­т у. Од­ба­
ци­ва­ње стра­сне ве­за­но­сти за свет ов­де је
услов да му­драц (фи­ло­зоф) оства­ри иде­
ал­но ду­хов­но и емо­тив­но ста­ње. Овај
по­јам, ме­ђу­тим, не­ма „ин­тен­зи­тет“ нир­
ва­не јер не под­ра­зу­ме­ва со­те­ри­о­ло­шку
(спасењску) ди­мен­зи­ју.
Мо­н а­ш ки ке­н о­з ис ни­ј е
до­га­ђ ај од ово­га све­та и
ве­к а, већ са­д а и ов­д е ­
за­до­б и­ј а ес­х а­то­л о­ш ку
ди­м ен­з и­ј у. То је ­
пре­д у­к ус бу­д у­ћ е­га ве­к а
По­ја­вом мо­на­штва у хри­шћан­ству се
ак­т у­е­ли­зу­је став: ако си хри­шћа­нин,
бу­ди хри­шћа­нин до кра­ја, у пот­пу­но­
сти, це­лим сво­јим би­ћем. По­зна­то је да
је на­кон пр­ва три ве­ка хри­шћан­ства
до­шло до сла­бље­ња цр­кве­не ди­сци­пли­
не, а по­све­ће­ност ве­ри је сла­би­ла. Мно­
ги се ни­с у ми­ри­ли са та­квим ста­њем
ства­ри. За њих ве­ра у Хри­ста ни­је би­ла
ус­пут­на ствар по­пут ба­вље­ња на­у­ком,
умет­но­шћу или дру­штве­ним ак­тив­но­
сти­ма, већ основ­ни, а че­сто и је­ди­ни
циљ у жи­во­т у.
Мо­на­си су се угле­да­ли на Хри­ста.
Ње­го­ва жр­тва на кр­сту под­се­ћа­ла је на
оба­ве­зу и но­ше­ња вла­сти­тог кр­ста. Он,
ко­ји је био по­слу­шан до смр­ти, узео
об­ли­чи­је слу­ге и уни­зио се­бе по­став­ши
исто­ве­тан љу­ди­ма, по­с та­је обра­зац
мо­на­си­ма, ко­ји је­ди­но из љу­ба­ви пре­ма
Хри­сту сле­де Ње­гов пут.
Реч ке­но­зис зна­чи уни­же­ње, ис­пра­
жње­ње, сми­ре­ње. То је, за­пра­во, од­ри­ца­
ње од се­бе, али не у бу­дистичком сми­слу
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
пот­пу­не не­га­ци­је се­бе, већ од­ри­ца­ње од
ста­рог чо­ве­ка у се­би – од­ри­ца­ње од ста­
рог Ада­ма и ње­го­вог пр­во­род­ног гре­ха,
од­ри­ца­ње од соп­стве­не се­бич­не во­ље. То
је уми­ра­ње ра­ди по­нов­ног ра­ђа­ња јер ко
хо­ће жи­вот свој да са­чу­ва, из­гу­би­ће га; а
ако ко из­гу­би жи­вот свој ме­не ра­ди, на­ћи
ће га (Мт 16, 25).
За­што се од­ре­ћи се­бе? За­што се ли­ши­
ти угод­но­сти и за­до­вољ­ста­ва овог све­
та? За­што се тре­ба од­ре­ћи сво­јих ци­ље­
ва? Од­го­вор има­мо код апо­сто­ла Па­вла:
Ја и сма­трам све за ште­ту пре­ма пре­
вас­ход­но­ме по­зна­њу Хри­ста Ису­са,
Го­спо­да мо­је­га, ра­ди ко­је­га сам све оста­
вио, и сма­трам све за три­це, да бих
Хру­ста до­био (Фи­лип 3, 8). Ов­де Хри­
стос по­ста­је основ­на вред­ност, је­ди­ни
циљ, но­ва ре­ал­ност.
Мо­на­шки пут је тра­же­ње Хри­с та,
про­на­ла­жа­ње и сје­ди­ње­ње са Њим.
Истин­ски мо­нах по­на­вља апо­сто­ло­ве
ре­чи: Не жи­вим ви­ше ја, не­го Хри­стос
жи­ви у ме­ни.
Мо­на­шки ке­но­зис ни­је до­га­ђај од ово­
га све­та и ве­ка, већ са­да и ов­де за­до­би­ја
ес­ха­то­ло­шку ди­мен­зи­ју. То је пре­ду­кус
бу­ду­ће­га ве­ка. То је ан­гел­ски жи­вот
на­у­чен и усво­јен још у зем­ном жи­во­т у.
Та­ко се Не­бо спу­шта у људ­ску ду­шу.
Хри­шћа­ни не­на­кло­ње­ни мо­на­штву
по­с та­вља­ју пи­та­ње за­што чо­век мо­ра
да по­с та­не мо­нах да би се та­ко сје­ди­
нио са Хри­с том. Зар оби­чан мир­ја­нин
(човек који живи у свету) сво­јом
искре­ном ве­ром и ис­прав­ним жи­вотм
не мо­же да оства­ри исте ци­ље­в е?
На­рав­но да мо­же. Раз­ли­ка је у на­чи­ну
и по­све­ће­но­с ти. Мир­ја­нин, хтео – не
хтео, мо­ра да пра­ви ком­про­ми­се са
све­том, док истин­ски мо­нах то не
чи­ни. За истин­ског мо­на­ха све су три­
це са­мо да би Хри­с та до­био.  m
Аутор је психолог у
Деветој београдској гимназији

Три ико­не ­
бу­ду­ћег ве­ка
Мо­на­штво ни­је са­мо пу­ки
под­виг јед­не ве­ре, већ
та­јан­стве­на про­ја­ва
исти­ни­тог чо­ве­ка.
Ко­ји је то чо­век?
Алек­сан­дар
Ми­лој­ков
З а хри­шћан­ско мо­на­штво се ка­же
да је на­ста­ло у 4. ве­ку. То је са­мо
де­ли­мич­но тач­но. Тач­но је ако под
тим на­ста­ја­њем под­ра­зу­ме­ва­мо уре­ђе­
ње и ор­га­ни­за­ци­ју мо­на­штва и мо­на­
шког жи­во­та у Цр­кви. Мо­на­штво, пак,
као хри­шћан­ски етос по­сто­ји од са­мих
по­че­та­ка Цр­кве. Мо­на­штво по­сто­ји у
Лич­но­сти и ето­с у Бо­го­чо­ве­ка, Го­спо­да
Ису­са Хри­ста, осни­ва­ча Цр­кве. Пр­ви
Мо­нах у Цр­кви је сâм њен Осни­вач.
Мо­на­штво ни­је са­мо пу­ки под­виг јед­
не ве­ре, већ та­јан­стве­на про­ја­ва исти­
ни­тог чо­ве­ка. Ко­ји је то чо­век? То је
чо­век ко­ји сво­јим ето­сом про­ја­вљу­је
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
Тема броја
оно исти­ни­то, од Бо­га пред­за­ми­шље­но
на­зна­че­ње чо­ве­ка. Чо­век по во­љи Бо­жи­
јој, бу­ду­ћи обо­же­ни чо­век – то је мо­нах.
Тај се етос опи­т у­је у три за­ве­та ко­ја
мо­нах да­је при­ли­ком свог по­стри­га и
ко­ја као мо­нах ка­сни­је жи­ви. То су
за­вет уз­др­жа­ња, за­вет по­слу­шно­сти и
за­вет си­ро­ма­штва, од­но­сно не­сти­ца­ња
лич­не ма­те­ри­јал­не сво­ји­не. У тим за­ве­
ти­ма се кри­је та­јан­стве­ни етос но­во­га
чо­ве­ка. У њи­ма је пред­о­кус оно­га што
ће тек би­ти, у „но­вом не­бу и но­вој
зе­мљи“. Три за­ве­та су три ико­не Бу­ду­
ћег Ве­ка.
Та три за­ве­та пр­ви је на Се­бе узео
пр­ви Мо­нах у Цр­кви, Го­спод Исус Хри­
стос. Тим три­ма за­ве­ти­ма је Го­спод,
Но­ви Адам, из­ле­чио три ра­не не­по­слу­
ша­ња ста­рог Ада­ма. Но­вог Ада­ма Дух
Све­ти је од­вео у пу­сти­њу да бу­де ис­ку­
 шан од ђа­во­ла, баш као не­ка­да ста­рог
Ада­ма и Еву у Едем­ском вр­т у.
На­кон че­т р­де­с е­то­днев­ног по­с та
ку­шач пред Го­спо­да из­ла­зи са пр­вом
ку­шњом: Ако си Син Бо­жи­ји, ре­ци да
ка­ме­ње ово по­ста­ну хле­бо­ви (Мт 4, 3).
Но­ви Адам на то од­го­ва­ра: Не жи­ви
чо­век са­мо о хле­бу, но о сва­кој ре­чи ко­ја
из­ла­зи из уста Бо­жи­јих (Мт 4, 4). То је
пр­ви за­вет, за­вет уз­др­жа­ња. Тим за­ве­
том се из­ле­чу­је чо­ве­ко­ва по­гре­шна
од­лу­ка да свој жи­вот ба­зи­ра ис­кљу­чи­во
на од­но­с у са ство­ре­ном при­ро­дом. Јер
ако чо­век оп­шти са­мо са ство­ре­ном
при­ро­дом око се­бе, је­ду­ћи и пи­ју­ћи од
ње­них пло­до­ва, на кра­ју ће оку­си­ти
смрт. Чо­ве­ку је ну­жно да се на­хра­ни
Реч­ју Бо­жи­јом ка­ко би за­и­ста био жив.
Реч Оче­ва, Син Бо­жи­ји је за­то и по­стао
чо­век – да сва­ки ко­ји од Ње­го­вог Те­ла и
Кр­ви оку­си ви­ше не уми­ре, не­го да има
жи­вот веч­ни. За­вет уз­др­жа­ња ле­чи и
за­блу­ду да се смрт­ност чо­ве­ко­ва мо­же
из­ле­чи­ти при­род­ном сек­с у­ал­но­шћу и
ра­ђа­њем по­то­ма­ка. Ко­ли­ко год де­це
ро­дио не­ки чо­век, он ни­ка­да не­ће ро­ди­
ти се­бе. Чо­век ра­ђа­њем спа­ша­ва људ­ску
вр­сту, али не и оно у шта смрт ди­рект­но
уда­ра – кон­крет­ну људ­ску лич­ност. Та­ко
пр­ви мо­на­шки за­вет, за­вет уз­др­жа­ња,
би­ва ико­ном бу­ду­ћег чо­ве­ка јер се већ
са­да уз­др­жа­ва при­род­ног одр­жа­ва­ња
жи­во­та – хра­не и сек­с у­ал­но­сти. Мо­нах
ти­ме све­до­чи да су Те­ло и Крв Хри­сто­ва
пра­во је­ло и пра­во пи­ће (Јн 6, 55). Све­до­
чи и да пра­во обе­смр­ће­ње ни­је обе­смр­
ће­ње без­лич­не људ­ске вр­сте, већ обе­
смр­ће­ње људ­ских лич­но­сти, си­но­ва и
кће­ри Бо­жи­јих ко­ји се не же­не и не
уда­ју јер ви­ше не мо­гу умре­ти, јер су као
ан­ђе­ли, и си­но­ви су Бо­жи­ји ка­да су си­но­
ви вас­кр­се­ња (Лк 20, 36).
По­пев­ши Го­спо­да на врх је­ру­са­лим­
ског хра­ма, ку­шач пред Ње­га ста­вља и
дру­гу ку­шњу: Ако си Син Бо­жи­ји, ско­чи
до­ле, јер је пи­са­но: Ан­ђе­ли­ма сво­јим
28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
за­по­ве­ди­ће за те­бе, и узе­ће те на ру­ке
(Мт 4, 6). Но­ви Адам на то од­го­ва­ра: И
ово је на­пи­са­но: Не­мој ку­ша­ти Го­спо­да
Бо­га сво­је­га (Мт 4, 7). То је дру­ги за­вет,
за­вет по­слу­шно­сти. Овим за­ве­том се
из­ле­чу­је не­по­слу­шност ста­рог Ада­ма,
ње­го­во кр­ше­ње Бо­жи­је во­ље и за­по­ве­
сти. Због та­квог пре­сту­па Адам је за­до­
био во­љу су­прот­ну во­љи Бо­жи­јој,
по­стао је про­тив­ник Бо­жи­ји, те је ти­ме
се­бе и сво­је по­том­с тво одво­јио од
Жи­во­та и усе­лио у жи­вот при­вид­ни и
ла­жни. Та­квом Ада­мо­вом од­лу­ком
чо­век је по­стао би­ће за смрт. Ра­ђа­ње
чо­ве­ка по­с та­ло је, за­пра­во, по­че­так
уми­ра­ња. Јер, при­род­но, чим се чо­век
ро­ди, он по­ла­ко по­чи­ње да уми­ре. Смрт
ни­је са­мо тре­ну­так ка­да се ду­ша одва­ја
од те­ла. Смрт је про­цес, ко­ји мо­же тра­
ја­ти ду­же или кра­ће: У зно­ју ли­ца сво­га
је­шћеш хлеб свој, док се не вра­тиш у
зе­мљу, од ко­је си узет. Јер си зе­мља и у
зе­мљу ћеш оти­ћи (Пост 3, 19).
Но­ви Адам је, од­би­ја­ју­ћи да не­по­вер­
љи­во ис­пи­т у­је и ку­ша Бо­жи­ју во­љу,
из­ле­чио људ­ску во­љу од са­тан­ске, про­
тив­при­род­не по­бу­не. Људ­ска во­ља је
по­но­во по­ста­ла при­род­на и са­гла­сна са
во­љом Бо­жи­јом. Тој при­род­ној во­љи
Го­спод је по­у­чио род људ­ски да­ју­ћи му
обра­зац мо­ли­тве: Оче наш, ... не­ка бу­де
во­ља Тво­ја ка­ко на не­бу та­ко и на
зе­мљи, ... Хте­ти оно што Бог же­ли ни­је
ума­ње­ње чо­ве­ка и ње­го­ве во­ље, већ
упра­во пот­пу­но оства­ре­ње и обо­же­ње
чо­ве­ка. Узи­ма­ти во­љу Бо­жи­ју за сво­ју
во­љу зна­чи хте­ти жи­ве­ти, хте­ти ра­до­
ва­ти се и хте­ти љу­би­ти дру­гог. При­зна­
ње во­ље Бо­жи­је је и при­зна­ње пра­ве
сло­бо­де и од­ри­ца­ње оне илу­зи­је да се
сло­б о­да мо­же оства­ри­ти на­с у­прот
ње­ног Из­во­ра. Од­ри­ца­ње Бо­га и Ње­го­
ве во­ље као из­во­ра сло­бо­де зна­чи од­ла­
зак у роп­ство ну­жно­сти. Чо­век ко­ји
жи­ви су­прот­но во­љи Бо­жи­јој би­ва
за­ро­бљен ну­жно­сти­ма сво­је ство­ре­не
 Тема броја
при­ро­де. Јед­на од нај­го­рих при­род­них
ну­жно­сти је са­ма смрт. А онај ко је смр­
тан – мо­же ли би­ти сло­бо­дан? Не. Јер
смрт­ник не мо­же а да не умре, хтео то
или не хтео. Би­ти сло­бо­дан пре све­га
зна­чи би­ти жив, по­сто­ја­ти и мо­ћи сло­
бод­с тво­ва­ти. Не­ма сло­бо­де у гре­х у,
смр­ти и не­би­ћу. Та из­ле­че­на при­род­на
во­ља чо­ве­ко­ва је истин­ски бу­ду­ћи
чо­ве­ков етос. По­слу­ша­ње ко­је
мо­на­штво као свој дру­ги за­вет
да­је свом ду­хов­ном оцу и ру­ко­во­
ди­те­љу пред­ста­вља пред­у­кус и
ико­ну оне бу­ду­ће и пра­ве сло­бо­
де, где је чо­век сав се­бе пре­дао
Бо­гу и где је Бог сав Се­бе пре­
дао чо­ве­ку да ни­је­дан ко­ји Га
ве­ру­је не по­ги­не, не­го да има
жи­вот веч­ни (Јн 3, 15).
По­пев­ши Га, по­том, на
ви­со­ку го­ру, по­ка­зав­ши Му
сва цар­ства ово­га све­та и
сла­ву њи­хо­ву, ку­шач је пред
Пр­вог Мо­на­ха по­ста­вио и тре­
ће ис­ку­ше­ње: Све ово да­ћу те­би
ако пад­неш и по­кло­ниш ми се
(Мт 4, 9). Го­спод је на то од­го­во­
рио: Иди од ме­не, са­та­но, јер је
на­пи­са­но: Го­спо­ду Бо­гу сво­ме
кла­њај се и ње­му је­ди­но­ме слу­жи
(Мт 4, 10). То је тре­ћи за­вет,
за­вет си­ро­ма­штва и до­бро­вољ­ног
од­ри­ца­ња од бо­гат­ста­ва и сла­ве
про­ла­зног све­та. Тај за­вет из­ле­чу­је
чо­ве­ко­во идо­ло­по­клон­ство. То идо­
ло­по­клон­ство се ни­је огле­да­ло са­мо
у по­кло­ње­њу ла­жним бо­го­ви­ма,
не­го и у обо­го­тво­ра­ва­њу ма­те­ри­је и
про­ла­зних ства­ри на дру­ги на­чин.
Чо­век је на­пра­вио идо­ле од ма­те­ри­
јал­ног бо­гат­ства, од про­ла­зне људ­
ске по­ча­сти, до­сто­јан­ства, сла­ве и
дру­штве­ног угле­да.
Све је то по­ста­ло
сми­сао чо­ве­
ко­вог жи­во­
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29
 та, че­му се он по­кла­ња слу­же­ћи том
идо­лу свим сво­јим мо­ћи­ма и уме­ћи­ма.
Од­ри­ца­ње од та­квих ме­ра вред­но­сти,
као тре­ћи мо­на­шки за­вет, ни­је пре­зре­
ње ма­те­ри­је као та­кве ни­ти, пак, пре­
зре­ње људ­ског зна­ња и тру­да да овај
свет учи­ни леп­шим и бо­љим ме­стом за
жи­вље­ње. Тај за­вет је од­се­ца­ње ауто­
ном­но­сти тих вред­но­сти и њи­хо­во пра­
За­в е­т и уз­д р­ж а­њ а, по­с лу­
шно­с ти и си­р о­м а­ш тва је­с у
три сту­б а хри­ш ћан­с ког
пра­в о­с лав­н ог мо­н а­ш тва.
Свој узор и ин­с пи­ра­ц и­ј у
има­ј у у пр­в о­м е Мо­н а­х у,
Но­в ом Ада­м у – Го­с по­д у
Ису­с у Хри­с ту, Ко­ј и је обра­
зац и исти­н а сва­ког чо­в е­
ка. Као та­к ви, они пре­в а­з и­
ла­з е ва­ж е­њ е са­м о за мо­н а­
хе. Ти за­в е­т и пред­с та­в ља­ј у
про­з ор у гле­д а­њ е бу­д у­ћ ег,
обо­ж е­н ог и обе­с мр­ћ е­н ог
чо­в е­к а
во и је­ди­но од­ре­ђе­ње у од­но­с у са Бо­гом.
Не­са­би­ра­ње бла­га на зе­мљи већ на не­бу
(Мт 6, 19–20) је­сте јед­но истин­ско бо­га­
ће­ње у си­ро­ма­штву. То си­ро­ма­штво
ни­је пу­ко не­ма­ње ко­ли­ко је не­ве­зи­ва­ње
за бо­гат­ства и сла­ву про­ла­зног све­та.
Та­кав за­вет је јед­но истин­ско осло­бо­ђе­
ње чо­ве­ка. Мо­нах не осе­ћа пре­зир пре­
ма бо­гат­ству, зна­њу и сла­ви ово­га све­та.
То би би­ла је­рес ма­ни­хеј­ства. Зна­ју­ћи да
та­кве вред­но­сти ни­с у зле по се­би, већ
да се мо­гу ис­ко­ри­сти­ти ка­ко на зло,
та­ко и на до­бро, мо­нах их не пре­зи­ре,
већ оста­је пре­ма њи­ма сми­рен. То је
упра­во и Хри­стос учи­нио ку­шан овим
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
тре­ћим ис­ку­ше­њем: ни­је про­клео зе­ма­
ља­ска бла­га, већ је остао сми­рен и окре­
нут пре­ма оном нај­ве­ћем бла­гу на не­бу
– по­кло­ње­њу Бо­гу Оцу. Јер то нај­ве­ће
бла­го је из­вор и свих оста­лих бла­га и
ра­до­сти. Од­се­ца­њем Бо­га као нај­ве­ћег
бла­га чо­век је у об­ма­ни јер ће убр­зо
оста­ти и без бла­га ко­ја су Бо­жи­јом
ру­ком да­та чо­ве­ку – смрт ће га ну­жно
одво­ји­ти од њих. Та­кво по­и­ма­ње вред­
но­сти жи­во­та је као ка­да би се чо­век
окре­пљи­вао и ра­до­вао би­строј и хлад­
ној во­ди ка­квог по­то­ка, а огра­дио и
од­ба­цио ње­гов из­вор. Та­кав по­ток убр­
зо пре­с у­шу­је и на­ив­ни чо­век оста­је
же­дан. По­глед на свет и ње­го­во вред­но­
ва­ње у од­но­с у са Бо­гом је исти­на бу­ду­
ћег, обо­же­ног чо­ве­ка. Тре­ћи мо­на­шки
за­вет, ко­ји од­се­ца сла­ву и бо­гат­ство
ово­га све­та као идо­ла­три­ју, пред­ста­вља
тре­ћу ико­ну бу­д у­ћег људ­ског ето­са.
Са­да­шњи си­ро­ма­си је­с у бо­га­та­ши бу­ду­
ћег ве­ка.
За­ве­ти уз­др­жа­ња, по­слу­шно­с ти и
си­ро­ма­штва је­с у три сту­ба хри­шћан­
ског пра­во­слав­ног мо­на­штва. Свој узор
и ин­спи­ра­ци­ју има­ју у пр­во­ме Мо­на­ху,
Но­вом Ада­му – Го­спо­ду Ису­с у Хри­сту,
Ко­ји је обра­зац и исти­на сва­ког чо­ве­ка.
Као та­кви, они пре­ва­зи­ла­зе ва­же­ње
са­мо за мо­на­хе. Ти за­ве­ти пред­ста­вља­ју
про­зор у гле­да­ње бу­ду­ћег, обо­же­ног и
обе­смр­ће­ног чо­ве­ка. И брач­ни чо­век, са
сво­јим брач­ним спе­ци­фич­но­с ти­ма
жи­вље­ња, мо­же оку­си­ти ове три бо­го­
чо­ве­чан­ске вр­ли­не, три ико­не Бу­ду­ћег
Ве­ка. Кроз Го­спо­да Ису­са Хри­ста, као
пр­вог Мо­на­ха, али и пр­вог Же­ни­ка
не­ве­сте Цр­кве, ове три ико­не да­те су
као ме­ра пра­вог и бо­го­љу­би­вог људ­ског
ето­са. Јер, по ре­чи­ма Све­тог Јо­ва­на Зла­
то­у­стог, брак и мо­на­штво су две па­ди­не
јед­ног и истог бр­да.
Те две па­ди­не во­де ка јед­ном и истом
вр­ху – на ви­со­ку го­ру обо­же­ња и обо­го­
чо­ве­че­ња.  m

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК
Нај­ва­жни­ји­
монашки
труд је­
очи­шће­ње
ср­ца од стра­сти
З а­бла­го­да­ри­мо Го­спо­ду! Ето, опет су
се на др­ве­т у ва­ше оби­те­љи за­мет­
ну­ли пу­пољ­ци; опет су на њи­ви
ко­ју об­ра­ђу­је­те ни­кли бла­го­на­де­жни
из­дан­ци про­бив­ши се из зе­мље; опет се
но­ве не­ве­сте при­во­де и обру­чу­ју [небе­
ском] Же­ни­ку. За­бла­го­да­ри­мо Го­спо­ду!
Али не­мој­мо за­бо­ра­ви­ти да се ве­ли­чи­на
не са­сто­ји у бро­ју, не­го у си­ли. Се­ти­мо се
ко­ли­ко се на­ро­да сте­кло код Ге­де­о­на. Па,
ипак, пре­ма зна­ку да­том од Бо­га, са­мо
три­ста бе­ше удо­сто­је­но да по­ста­ну бла­
го­на­де­жни вој­ни­ци. Сви оста­ли, прем­да
уве­ћа­ва­ху број рат­ни­ка, не до­ме­та­ху
сна­гу. Они би сво­јим при­су­ством са­мо
оте­жа­ва­ли во­ђе­ње бо­ја. Због то­га су и
от­пу­ште­ни сво­јим ку­ћа­ма.
Не ка­зу­јем ове ре­чи да бих код ико­га
осла­био же­љу за сту­па­њем у оби­тељ
ни­ти да бих по­ко­ле­бао спрем­ност да се
у њу при­ма­ју но­ве ис­ку­ше­ни­це, не­го да
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31
Тема броја
бих и код вас ко­је сте већ при­мље­не и
код оних ко­је тек на­ме­ра­ва­ју да вам се
при­дру­же под­ста­као још ве­ћу рев­ност и
го­то­вост да бу­де­те до­стој­не оно­га што
пред­у­зи­ма­те и што сте от­по­че­ле. Број,
до­ду­ше, ни­је нај­ва­жни­ји, али је, раз­у­ме
се, бо­ље уко­ли­ко је ви­ше до­брих.
Не ми­слим да је не­кој од вас при­ли­
ком сту­па­ња у оби­тељ не­до­ста­ја­ло рев­
но­сти и на­ме­ре да по­ста­не до­бра ино­
ки­ња. Ипак др­жим за ма­ло ве­ро­ват­но
да су све ме­ђу ва­ма рев­но­сне оно­ли­ко
ко­ли­ко би тре­ба­ло, те да има до­ста чак
и оних ко­је сна­гу сво­је рев­но­сти тро­ше
на не­што дру­го, а не на оно што је
по­треб­но. Ка­ко до­ла­зи до јед­ног, а ка­ко
до дру­гог? Узрок се пре све­га са­сто­ји у
то­ме што од са­мог по­чет­ка ни­је би­ло
раз­ја­шње­но у че­му је су­шти­на мо­на­
шког под­ви­га и че­му тре­ба стре­ми­ти
на­кон сту­па­ња у ма­на­стир.
 Во­лео бих да ме­ђу ва­ма бу­де што ма­ње
оних ко­је ће се бри­ну­ти са­мо за јед­но:
да нај­пре бу­ду при­мље­не за ис­ку­ше­ни­
це, за­тим по­стри­же­не у ра­со­фор, и, нај­
зад, у ма­лу схи­му. Јер њи­ма је ту и крај
же­ља. До­сти­гав­ши га, оне се пре­да­ју
спо­кој­ству оста­ју­ћи за­до­вољ­не сво­јим
по­ло­жа­јем, као да ни­ка­да ни­шта дру­го
ни­с у же­ле­ле. На­рав­но, без та­квог по­рет­
ка не­ма оби­те­љи. Ме­ђу­тим, спо­ља­шњи
по­ре­дак ма­на­стир­ског жи­во­та ни­је увек
и су­штин­ски по­ре­дак мо­на­хо­ва­ња.
Мо­на­штво се по­сти­же из­ну­тра, ве­ли­
ким тру­дом, скри­ве­но од људ­ских очи­ју
и оста­ју­ћи зна­но је­ди­но Бо­гу и ду­ши
ко­ја рев­ну­је за сво­је спа­се­ње.
Шта сте иза­шли да ви­ди­те у пу­сти­
њи – пи­та­ше Го­спод Ју­деј­це бу­ду­ћи да
су мно­ги ме­ђу њи­ма од­ла­зи­ли Јо­ва­ну
Кр­с ти­те­љу са­мо да ви­де ха­љи­не од
ка­ми­ље дла­ке и по­јас ко­жни око бе­да­ра,
да ви­де где се на­ла­зи и чи­ме се за­ни­ма.
Ме­ђу­тим, тре­ба­ло је из­ла­зи­ти ра­ди
по­ка­ја­ња и ри­да­ња због гре­хо­ва сво­јих.
За­то и ја вас пи­там: За­што сте до­шле у
ову пу­сти­њу? Ни­је ми на­ме­ра да ма ко­га
из­об­ли­чим, већ пи­там, во­ђен искре­ном
же­љом да ме­ђу ва­ма не бу­де оних ко­је
32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
ће сву си­лу мо­на­штва ви­де­ти са­мо у
цр­ној оде­ћи и у по­рет­ку ње­ног при­ма­
ња.
Де­ло на ко­је сте се од­ва­жи­ле је­сте
ве­ли­ко и мно­го­це­но. Али ње­га тре­ба
вр­ши­ти ва­ља­но. По при­ро­ди сво­јој, оно
је по­све уну­тар­ње, док је све спо­ља­шње
у ње­му са­мо до­да­так. Сва си­ла мо­на­хо­
ва­ња је­сте у очи­шће­њу ср­ца од стра­сти.
Ка­ко то би­ва?
Пр­во­бит­но чо­век бе­ја­ше ство­рен као
пра­ве­дан, али је до­шло до па­да, а за
њим и до ра­строј­ства. У чо­ве­ку се по­ја­
ви­ло са­мо­љу­бље, ко­је је за со­бом по­ву­
кло чи­та­ву го­ми­лу стра­сти, ко­је уда­ља­
ва­ју од до­бра и на­во­де на грех. У овом
ста­њу чо­век па­ти и стра­да. Због то­га је
Го­спод на зе­мљи и уста­но­вио ле­чи­ли­
ште – све­т у Цр­кву са ње­ним све­тим
тај­на­ма. У кр­ште­њу се од­ри­че­мо са­та­не
и свих де­ла ње­го­вих, и свег слу­же­ња
ње­го­вог, и све гор­до­сти ње­го­ве, од­но­
сно свих стра­сти, и при­ма­мо си­лу да их
по­бе­ђу­је­мо. Они­ма ко­ји па­да­ју на­кон
кр­ште­ња при­па­да све­та тај­на по­ка­ја­ња,
у ко­јој се из­но­ва по­на­вља­ју кр­штењ­ски
за­ве­ти и об­на­вља­ју из­гу­бље­не бла­го­дат­
не си­ле. Ако из­но­ва пад­не, по­кај­ник

из­но­ва и уста­је истим пу­тем по­ка­ја­ња.
И опет па­да, и из­но­ва уста­је. И та­ко до
кра­ја жи­во­та. То је оп­шти пут спа­се­ња.
Због то­га и по­сто­је по­сто­ви и при­пре­ма
за при­че­шће. На­рав­но, бо­ље би би­ло да
се не па­да на­кон кр­ште­ња или да се
по­сле јед­ног па­да и уста­ја­ња кроз по­ка­
ја­ње ви­ше не па­да. Ме­ђу­тим, стра­сти су
ва­зда бли­зу ср­ца, а по­ро­дич­ни и дру­
штве­ни жи­вот да­ју мно­го по­во­да за
њи­хо­во раз­бук­та­ва­ње. Сто­га се де­ша­ва
да хри­шћа­нин не из­др­жи и да падне,
или да два­пут или три­пут оста­не ус­пра­
ван да би че­твр­ти и пе­ти пут пао. Ка­је­
мо се, али из­но­ва па­да­мо.
Бол­но је па­да­ти све док нам је са­вест
осе­тљи­ва и док у на­ма жи­ви осе­ћа­ње
бла­го­ча­с ти­во­с ти и стра­х а Бо­жи­јег.
По­што из­бе­га­ва­ње тог бо­ла и не­при­јат­
но­с ти де­ли­мич­но за­ви­си и од на­ше
во­ље, има љу­ди у ко­ји­ма се раз­го­ре­ва
дух и ја­вља ре­ше­ност да свој жи­вот уре­
де та­ко да без па­да­ња мо­гу да ис­пу­ња­ва­
ју за­ве­те да­те на кр­ште­њу и при­ли­ком
по­ка­ја­ња, те да жи­ве не оп­те­ре­ћу­ју­ћи
ви­ше са­вест и не жа­ло­сте­ћи Бо­га, тј. у
не­пре­ста­ном по­бе­ђи­ва­њу и ис­ко­ре­њи­
ва­њу стра­сти. Не­ма­ју­ћи на­де да ће ову
на­ме­ру успе­шно мо­ћи да оства­ри у све­
ту, по­не­ко се уда­љу­је и на­ста­њу­је у
пу­сти­њи, од­но­сно оста­вља дру­штво и
сту­па у ма­на­стир. Пре­ма то­ме, сту­па­ње
у мо­на­штво је­сте знак ре­ше­но­сти да се
жи­ви без пре­пу­шта­ња вар­ка­ма стра­сти.
Мо­на­хо­ва­ње је не­пре­кид­ни под­виг
по­бе­ђи­ва­ња и ис­ко­ре­њи­ва­ња стра­сти
– ка­ко би­смо се у чи­сто­ти и не­по­роч­но­
сти по­ја­ви­ли пред ли­цем Го­спод­њим.
Ето и ва­шег де­ла­ња! На ње­га обра­ти­те
сву па­жњу по­све­ћу­ју­ћи му све сво­је
сна­ге. Ма­на­стир­ски ти­пик, чи­ји су глав­
ни мо­мен­ти пост, по­слу­ша­ње и мо­ли­
тва, пру­жа вам по­ре­дак жи­во­та ко­ји
не­ће пот­хра­њи­ва­ти стра­сти, ко­ји их
не­ће иза­зи­ва­ти. Он, ме­ђу­тим, не ис­ко­
ре­њу­је стра­сност. Мо­же се би­ти пот­пу­
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33
Тема броја
но ис­пра­ван у по­гле­д у по­што­ва­ња
ма­на­стир­ског ти­пи­ка, а у ср­цу би­ти
ис­пу­њен стра­сти­ма. Има бла­го­ча­сти­вих
же­на у све­т у, оде­ве­них у све­тле ха­љи­не,
ко­је има­ју дух ино­ки­ње, а има и за­мо­на­
ше­них у чи­јем је ср­цу свет. Ва­ља се
усред­сре­ди­ти на ср­це и па­зи­ти – шта из
ње­га ис­хо­ди, а за­тим од­се­ца­ти све што
је стра­сно. Пред ва­ма је бор­ба, и то
не­пре­ста­на. Ви не­ма­те мно­го по­во­да за
рђа­ва де­ла, али ми­сли и осе­ћа­ња ни­с у
увек са­о­бра­же­ни спо­ља­шњим усло­ви­
ма. Упра­вља­ти њи­ма ка­ко ва­ља пред­
ста­вља циљ ва­ше­га под­ви­га. Све­тов­ња­
ци се по­нај­већ­ма бо­ре са злим де­ли­ма, а
ино­ки­ње са по­ми­сли­ма и по­хо­та­ма.
Же­ли­те ли да се спа­се­те, уђи­те уну­тар
се­бе, па­жњом сво­јом по­ста­ви­те стра­жу
крај ула­за у ср­ца и ис­тре­бљуј­те све
не­при­ја­тељ­ско што из ње­га из­ла­зи и
што к ње­му при­ла­зи. Мно­ге су књи­ге
на­пи­са­не и да­нас се пи­шу о то­ме ка­ко се
мо­же ус­пе­ти у то­ме де­лу. Овом при­ли­
ком ка­за­ћу са­мо јед­но: рев­нуј­те за
чи­сто­т у, и у тој рев­но­сти са бо­лом при­
ти­чи­те Го­спо­ду мо­ле­ћи се за по­моћ.
Оно­га ко­ји се на­да на Го­спо­да, по­се­ти­ће
ми­лост. Не зна­те от­ку­да ће у ча­с у не­во­
ље до­ћи ура­зу­мље­ње и сна­га. По­зна­ће­те
то на де­лу, и сáмо ис­ку­ство ће вас на­у­
чи­ти ве­шти­ни упра­вља­ња со­б ом.
Не­мој­те од­ба­ци­ва­ти ни спо­ља­шње
ру­ко­во­ђе­ње – из Пи­сма и жи­ве ре­чи.
Ипак, уну­тар­ње је сил­ни­је и плод­ни­је.
Ако та­ко по­жи­ви­те, би­ће­те истин­ске
слу­шки­ње Бо­жи­је у мо­на­шком чи­ну.
Не­ка вам Го­спод по­да­ри и ра­зу­ма и сна­
ге да ис­тра­је­те на ово­ме пу­т у. Амин.
4. ју­на 1860. у Се­зе­нов­ском жен­ском
ма­на­сти­ру (Там­бов­ска гу­бер­ни­ја)
Од­ло­мак из књи­ге По­у­ке све­ча­сним ино­ки­
ња­ма о то­ме шта од њих зах­те­ва мо­на­штво
(превод Ксенија Кончаревић).
Текст пре­у­зет из елек­трон­ске би­бли­о­те­ке
сај­та Све­то­са­вље (http://www.sve­to­sa­vlje. org/
bi­bli­o­te­ka/in­dex. htm)
 Разговор са оцем Тихоном (Ракићевићем),
игуманом манастира Студенице
Разговор водио Бранимир Нешић
З а чи­та­о­це Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­
ра раз­го­ва­ра­мо са игу­ма­ном цар­
ске ла­вре ма­на­сти­ра Сту­де­ни­це,
ар­хи­ман­дри­том оцем Ти­хо­ном (Ра­ки­ће­
ви­ћем).
z Ти­хо­не, ка­да се у хри­шћан­ској
zОче
ци­ви­ли­за­ци­ји по­ја­ви­ло мо­на­штво и
ка­ко се раз­ви­ја­ло кроз ве­ко­ве?
zМла­
- У но­во­за­вет­ном пе­ри­о­ду, од Све­тог
Јо­ва­на Кр­сти­те­ља ко­ји пред­ста­вља јед­
ну вр­сту ме­ђе из­ме­ђу ста­ро­за­вет­ног и
но­во­за­вет­ног под­ви­жни­штва, мо­на­
штво као вид под­ви­жни­штва ја­вља се
од по­чет­ка, од по­ја­ве пр­вих хри­шћан­
ских за­јед­ни­ца. Мо­на­штво ка­кво га ми
да­нас по­зна­је­мо, да­кле мо­на­шки жи­вот
у ма­на­сти­ри­ма као из­дво­је­ним за­јед­ни­
ца­ма, нај­ви­ше се об­ли­ко­вао у 4. ве­ку, у
34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Стрмим
путем до
Царства
Небеског
вре­ме ка­да се кр­сти­ла Рим­ска им­пе­ри­ја,
ка­да је Рим по­стао пра­во­слав­на Ро­ме­ја.
Као од­го­вор на та­да­шње ду­хов­но ста­ње
у дру­штву, ко­је ни­је би­ло на по­треб­ном
ни­воу, по­ја­ви­ло се из­два­ја­ње ма­на­сти­ра
из тог и та­квог дру­штва. Ка­сни­је смо и
ми, Ср­би, ка­да смо се кр­шта­ва­ли, при­
ми­ли та­кав об­лик мо­на­шко-ма­на­стир­
ског жи­во­та; наш ма­на­стир Сту­де­ни­ца
је на­след­ник та­квог на­чи­на жи­во­та.
z ди љу­ди да­нас, у за­ви­сно­сти од
сте­пе­на уцр­ко­вље­но­сти и ја­сне пред­
ста­ве шта је Цр­ква, има­ју раз­ли­чи­те
по­гле­де на мо­на­шки жи­вот, ре­као бих
у од­ре­ђе­ној ме­ри ро­ман­ти­зу­ју и иде­а­
ли­зу­ју мо­на­шки при­зив. Мо­же­те ли
на­шим чи­та­о­ци­ма по­бли­же да об­ја­сни­
те шта је то мо­на­шки жи­вот и ка­ко
из­гле­да је­дан дан мо­на­ха.
- Ра­зни љу­ди на раз­не на­чи­не до­жи­
вља­ва­ју мо­на­хе. За јед­не су мо­на­си

ду­хов­не атле­те, че­сто их без­гра­нич­но
иде­а­ли­зу­ју; дру­ги љу­ди мо­на­хе са­жа­ље­
ва­ју, сма­тра­ју­ћи нас не­у­спе­лим љу­ди­ма;
тре­ћи, пак, сма­тра­ју да је то по­зив за
ин­те­лек­т у­ал­це... А од­го­вор је сле­де­ћи:
мо­на­си су љу­ди као сви дру­ги, а по­во­ди
за мо­на­шки жи­вот су пот­пу­но хри­
шћан­ски, као што и дру­ги хри­шћа­ни
има­ју хри­шћан­ске те­жње и ци­ље­ве,
са­мо што мо­нах, по пре­и­мућ­ству, хо­ће
бр­же и од­мах, да­кле, мо­нах стр­ми­јим
пу­тем же­ли да оства­ри оно што и дру­ги
љу­ди хри­шћа­ни же­ли, а то је Цар­ство
Не­бе­ско, Цар­ство Бо­жи­је, да бу­де­мо
за­јед­но око Хри­ста Ме­си­је, ка­да се уки­
не смрт, ка­да се уки­не патња и за чо­ве­ка
и за тво­ре­ви­ну. То хо­ће­мо и ми мо­на­си,
то хо­ће и дру­ги хри­шћа­ни. То су, у ства­
ри, уну­тра­шње же­ље сва­ког жи­вог
чо­ве­ка – за­до­би­ти Цар­ство Не­бе­ско.
Сле­ди, да су же­ље мо­на­ха пот­пу­но нор­
мал­не и при­род­не као и же­ље дру­гих
хри­шћа­на.
z дом сте из ча­чан­ског кра­ја, де­тињ­
zРо­
ство сте про­ве­ли на­до­мак Ов­чар­ско-
ка­блар­ских ма­на­сти­ра. Ка­ко је те­као
ваш жи­вот­ни пут ка Цр­кви и Хри­сту,
да ли сте као де­те има­ли кон­так­те са
мо­на­си­ма и мо­на­шким на­чи­ном жи­во­
та?
- За ме­не је, док сам био у основ­ној
шко­ли, све то би­ла не­по­зна­ни­ца, али
при­јат­на не­по­зна­ни­ца: при­вла­чи­ла ме
је на­ша исто­ри­ја, при­вла­чи­ле су ме
пе­сме о Све­то­ме Са­ви. Ни­сам имао
мно­го при­ли­ка да се као де­те дру­жим са
мо­на­си­ма. Тек од сред­ње шко­ле, ко­ју
сам за­вр­шио у Бе­о­гра­ду, ак­тив­ни­је сам
по­чео да идем у Цр­кву и да ис­тра­жу­јем
и са­зна­јем шта је то пра­во­слав­но мо­на­
штво, као и да се дру­жим са мо­на­си­ма.
Углав­ном су то би­ли ста­ри­ји љу­ди, ме­ни
вр­ло дра­ги; тек ка­да сам био пред сво­
јим од­ла­ском у ма­на­стир по­чео сам да
се дру­жим са мла­ђим мо­на­си­ма ко­јих
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35
Тема броја
ни­је би­ло то­ли­ко ко­ли­ко их је да­нас.
Су­сре­ћем се са оцем Ју­ли­ја­ном, игу­ма­
ном сту­де­нич­ким 90-их го­ди­на про­
шло­га ве­ка, по­чи­њем ре­дов­но да до­ла­
зим у Сту­де­ни­цу, и по­сле две го­ди­не
од­лу­чио сам да оста­нем у ма­на­сти­ру.
zОтац
z Ју­ли­јан је оста­вио вр­ло ду­бо­ке
тра­го­ве у исто­ри­ји срп­ског мо­на­штва
дру­ге по­ло­ви­не 20. ве­ка. Глас о оцу Ју­ли­
ја­ну се про­те­же не са­мо у сту­де­нич­ком
кра­ју, већ и у чи­та­вој Срп­ској Пра­во­
сал­вној Цр­кви као јед­ном ве­ли­ком
ду­хов­ни­ку и мо­на­ху. Ре­ци­те нам
не­што ви­ше о ње­му.
- До­шао сам са још пар при­ја­те­ља код
оца Ју­ли­ја­на да нам он бу­де ду­хов­ник. У
то вре­ме ме­ђу мо­јим при­ја­те­љи­ма би­ло
је по­пу­лар­но има­ти ду­хов­ни­ка, па чак и
да се са њим хва­ли. Про­зрев­ши на­ше
ми­сли, пр­во што нам је отац Ју­ли­јан
ре­као, пре не­го што смо се ис­по­ве­ди­ли
и при­че­сти­ли, би­ло је да је да­нас та­кво
вре­ме да не мо­же­мо на­ћи ду­хов­ни­ка
ко­ме се мо­же­мо пот­пу­но по­ве­ри­ти да
нас од­ве­де у Цар­ство Не­бе­ско. Зна­чи,
од­мах је то на­ше ус­хи­ће­ње спу­стио на
ми­ни­мум. Ми смо код ње­га че­сто до­ла­
зи­ли, али нам отац Ју­ли­јан, бри­ну­ћи о
на­шем ду­хов­ном пу­т у, ни­ка­да ни­је
да­вао по­во­да да се са њим хва­ли­мо.
Отац Ју­ли­јан је био је­дан нор­ма­лан про­
ду­хо­вљен чо­век. Ни­је да­вао по­во­да да
се с њим хва­ли­мо, а не­при­мет­но је ути­
цао да се уз ње­га по­ла­ко сми­ра­ва­мо. Он
се­бе ни­је сма­трао ве­ли­ким ду­хов­ни­ком,
че­сто нам је то го­во­рио, али је био сре­
ћан и по­но­сан ка­да ози­да­мо не­ки зид
или не­што кон­крет­но на­пра­ви­мо. Он је,
ка­да да­нас раз­ми­шљам о ње­му, био
ве­ли­ки ду­хов­ник на је­дан не­при­ме­тан и
не­на­ме­тљив на­чин.
zМлад
z чо­век ре­ши да оде у мо­на­хе. То
сва­ка­ко пред­ста­вља ве­ли­ки по­трес за
ње­го­ву по­ро­ди­цу, по­себ­но за ро­ди­те­ље.
 Се­ти­мо се са­мо при­ме­ра Раст­ка Не­ма­
њи­ћа и ње­го­вог оца Сте­фа­на Не­ма­ње.
Ка­сни­је обич­но би­ва да се по­ро­ди­ца
мно­го ви­ше ве­же за Цр­кву, ро­ди­те­љи,
мо­же­мо ре­ћи, кре­ну си­но­вље­вим сто­
па­ма. Шта са­ве­ту­је­те мла­дим ис­ку­
ше­ни­ци­ма ка­да до­ђу у ма­на­стир?
Тре­ба би­ти па­жљив пре­ма сво­јим
ро­ди­те­љи­ма. Све­ти Са­ва је био па­жљив,
во­лео је сво­је ро­ди­те­ље, то са­зна­је­мо и
из ње­го­вих, али и из дру­гих спи­са.
Ипак, ни­је био то­ли­ко па­жљив да од­у­
ста­је од Цар­ства Бож­јег због ро­ди­тељ­
ских же­ља. Ка­да је Све­ти Са­ва 1206. и
1207. био ов­де, у Сту­де­ни­ци, опи­с у­ју­ћи
тај пре­лом­ни тре­ну­так у свом жи­во­т у,
zДе­
он по­ре­ди се­бе као из­гу­бље­ну ов­цу ко­ја
је по­вре­ди­ла сво­је ро­ди­те­ље, али, у
ства­ри, по­вре­дио их је из љу­ба­ви пре­ма
Бо­гу. Ка­сни­је, као што зна­мо, Пре­по­
доб­ни Си­ме­он је кре­нуо за њим, и он се
за­мо­на­шио као и Са­ви­на мај­ка и чи­та­ва
по­ро­ди­ца, и чи­та­ва ло­за њи­хо­ва, као и
на­род ко­ји је искре­но кре­нуо још ви­ше
сто­па­ма хри­шћан­ским. То би­ва бол­но
јер се по­ре­ме­те ро­ди­тељ­ски пла­но­ви:
ро­ди­те­љи мно­го ула­жу у сво­ју де­цу,
пла­ни­ра­ју и, од­јед­ном, то се по­ре­ме­ти.
36  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Нор­мал­но је да ће то иза­зва­ти по­трес
код њих! Мно­го би чуд­ни­је би­ло ка­да
би не­ко же­лео да ви­ди сво­је де­те у ма­на­
сти­ру. Отац Ју­ли­јан би сма­трао да
не­што ни­је у ре­ду ка­да би ви­део да не­ки
ро­ди­те­љи во­ле што је њи­хо­во де­те оти­
шло у ма­на­стир, би­ло му је то сум­њи­во
јер би нор­мал­ног си­на или ћер­ку ро­ди­
те­љи при­род­но хте­ли да им бу­ду ту, уз
њих. Да­кле, нор­мал­но је да ро­ди­те­љи
па­те и да им бу­де те­шко, али ка­сни­је,
Бож­јом бла­го­да­ћу, ти ро­ди­те­љи има­ју
ве­ли­ку уте­хе од те де­це и об­ла­го­да­те се
пре­ко њих.
z ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка би­ли
смо све­до­ци ве­ли­ког при­ли­ва мла­дих
љу­ди у Цр­кву, мно­ги су да­нас све­ште­
ни­ци или мо­на­си или ак­тив­ни ла­и­ци у
цр­кве­ном жи­во­ту. Ка­ко об­ја­шња­ва­те
то вре­ме?
- По­че­ћу од­го­вор са за­па­жа­њем јед­ног
Нем­ца, он се звао Ерлс Бенц, ко­ји је
70-их го­ди­на 20. ве­ка, по­во­дом пра­во­
слав­ног мо­на­штва, за­б е­ле­жио: „За
област ис­точ­но-пра­во­слав­ног мо­на­
штва та­ко­ђе ва­жи да се идеал и ствар­
ност че­сто по­кла­па­ју са­мо де­ли­мич­но
или се уоп­ште не по­кла­па­ју. Идеал је,
ме­ђу­тим, и у вре­ме­ни­ма пот­пу­не про­
па­сти ис­точ­ног мо­на­штва увек из­но­ва
спа­ша­ван. Сто­га ни­је ис­кљу­че­но да
на­кон са­да­шње епо­хе при­вид­но пот­пу­
ног про­па­да­ња пра­во­слав­ног мо­на­штва
не усле­ди раз­до­бље об­но­ве и прак­тич­
ног оства­ри­ва­ње овог иде­а­ла“. Да­кле,
за­па­жа­ње овог Нем­ца од пре не­ко­ли­ко
де­це­ни­ја у не­кој ме­ри се оства­ри­ло.
Не­ка­да је де­ло­ва­ло да ће иде­ал пот­пу­но
про­па­сти, 60-их, 70-их го­ди­на 20. ве­ка,
ме­ђу­тим, то се ни­је де­си­ло и не­ће се
де­си­ти. О об­но­ви ма­на­сти­ра го­во­ри и
сам Све­ти Са­ва у не­ко­ли­ко на­вра­та и на
zДе­
раз­ли­чи­те на­чи­не. Ка­да опи­с у­је град­њу
Сту­де­ни­це, Са­ва ка­же да је Не­ма­ња
са­гра­дио овај ма­на­стир на по­кој и умно­
же­ње мо­на­шког чи­на. Ме­ђу­тим, на дру­
гом јед­ном ме­сту, у Сту­де­нич­ком ти­пи­
ку, у 25. гла­ви, ка­же не­што дру­го. То
по­гла­вље но­си на­слов О то­ме да не
во­ли­мо да вас бу­де ве­ли­ки број, не­го ако­
је и ма­ло да бу­ду са љу­ба­вљу. Да­кле, он
ту же­ли да се умно­жи мо­на­штво, али не
же­ли по сва­ку це­ну ве­ли­ки број мо­на­ха,
нај­ве­ро­ват­ни­је по­у­чен ис­к у­с твом из
Све­те Го­ре и ис­ку­ством Цр­кве уоп­ште,
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
да број мо­на­ха сам по се­би не зна­чи
мно­го, не­го да то тре­ба да бу­де уте­ме­ље­
но на здра­вим осно­ва­ма. Ми се ра­ду­је­
мо ка­да љу­ди до­ла­зе у ма­на­сти­ре, али не
ра­ду­је­мо се пре­ви­ше. Бит­но је да до­ђе
онај ко­ји же­ли да до­ђе, ко на здра­вим
осно­ва­ма има по­ста­вље­ну ве­ру. Мо­же
да се де­си да се не­ко за­ле­ти, да га то
др­жи јед­но вре­ме, али да по­сле диг­не
ру­ке од све­га. За­то по­сто­ји ис­ку­ше­нич­
ки пе­ри­од. Бо­ље је да не жу­ри­мо са тим
и да вр­ло опре­зно при­сту­па­мо сва­ком
но­вом ис­ку­ше­ни­ку.
z ша­ва се да не­ки ла­и­ци, ко­ји су пре­
те­жно од ско­ра ушли у Цр­кву, а под
оним рев­ни­тељ­ством ка­рак­те­ри­стич­
ним за нео­фи­те, пре­ска­чу сво­је па­ро­
хиј­ске све­ште­ни­ке, сма­тра­ју­ћи да они
ни­су на ду­хов­ном ни­воу ко­ји је њи­ма
по­тре­бан, и од­ла­зе у ма­на­сти­ре, тра­
же­ћи се­би ду­хов­ни­ке ме­ђу ка­лу­ђе­ри­ма.
Да ли је то ис­пра­ван на­чин?
- Нај­бо­ље би би­ло ка­да би чо­век мо­гао
да бу­де са сво­јим све­ште­ни­ком, да се
овај око ње­га тру­ди, да на­пра­ве па­ро­
хиј­ску за­јед­ни­цу. То се че­сто де­ша­ва,
али има слу­ча­је­ва ка­да то и не успе­ва,
 или ка­да је то до­ста те­шко, по­себ­но
ка­да се ра­ди о љу­ди­ма ко­ји жи­ве у
ве­ли­ким гра­до­ви­ма. То се по­не­кад и
мо­же раз­у­ме­ти и оправ­да­ти. Че­сто се
до­га­ђа да су љу­ди та­ко на­стро­је­ни да
има­ју не­ка сво­ја ме­ста где од­ла­зе, ван
сво­је па­ро­хи­је, че­сто у дру­ге епар­хи­је,
где про­на­ђу ду­хов­ни­ке ко­је слу­ша­ју, па
се де­ша­ва да до­но­се ту­ђи ти­пик у свој
град, у сво­ју па­ро­хи­ју, па то на­ме­ћу
дру­ги­ма... Ту мо­же на­ста­ти про­блем.
Наш ма­на­стир је осно­ван са јед­ним
ци­љем, са пот­пу­но ја­сном ви­зи­јом ка­ко
се ов­де жи­ви. Ов­де до­ла­зи мно­го љу­ди.
Ка­да би­смо се ми, мо­на­си, пре­ви­ше
по­све­ти­ли са­мо љу­ди­ма мо­жда би­смо
не­ки­ма би­ли од ко­ри­сти, али не би­смо
има­ли брат­ство. Ве­ли­ки број љу­ди и
не­ки мо­на­шки по­ре­дак те­шко мо­же да
са­по­с то­ји. Због то­га ми гле­да­мо да
љу­ди ко­ји ов­де до­ла­зе при­ме бла­го­дат
на бо­го­слу­же­њу, да осе­те све­ти­њу, и
ми­мо нас мо­на­ха све­ти­ња са­ма ов­де
ра­ди за нас, Бог ра­ди за нас, као и све­
ти­те­љи ко­ји се у Сту­де­ни­ци на­ла­зе.
Мо­на­си по­слу­жу­ју дру­ги­ма, али има­ју
и свој одво­је­ни жи­вот о ко­јем по­себ­но
во­де ра­чу­на, као и у сва­кој дру­гој по­ро­
ди­ци, мо­ра­мо се оку­пља­ти из­ме­ђу се­бе
и до­го­ва­ра­ти ако же­ли­мо оп­ста­ти. Ка­да
не­ко поч­не ре­дов­но да до­ла­зи код нас а
да је пре­ско­чио сво­ју па­ро­хи­ју, ми га
по­са­ве­т у­је­мо да про­ба да се оства­ри у
сво­јој па­ро­хи­ји, у сво­јој цр­кви, у свом
гра­ду. Та­ко је нај­бо­ље.
На­рав­но да љу­ди ко­ји су се оства­ри­
ли у сво­јим па­ро­хи­ја­ма, ко­ји су та­мо
про­на­шли при­ја­те­ље и ко­ји им се ра­ду­
ју, оби­ла­зе ма­на­сти­ре, али на је­дан
здра­ви­ји на­чин: не да до­ла­зе у ма­на­сти­
ре за­то што у сво­јим град­ским цр­ква­ма
не мо­гу да оства­ре сво­је ду­хов­не по­тре­
бе, већ схва­та­ју ма­на­сти­ре као до­пу­ну
свом ду­хов­ном жи­во­т у, као јед­ну вр­сту
ду­хов­ног опле­ме­њи­ва­ња.  m у на­ше вре­ме од не­ких са­мо­про­гла­ше­
38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Ра­до­слав
Ми­ја­то­вић
П ре не­го што поч­не­мо са из­ла­
га­њем на­сло­вље­не те­ме, мо­ра­
мо са исто­риј­ске стра­не ка­за­
ти реч – две о св. тај­на­ма Мо­на­штва и
Бра­ка. Ка­да се го­во­ри о мо­на­штву, у
раз­ли­чи­тим уџ­бе­ни­ци­ма обич­но на­ла­
зи­мо по­дат­ке о то­ме да се на­ста­нак
мо­на­штва у Цр­кви ве­зу­је за 4. век
по­сле ро­ђе­ња Хри­сто­вог, и то за две
нај­по­зна­ти­је лич­но­сти – св. Ан­то­ни­ја
Ве­ли­ког и Па­хо­ми­ја. Да ли је та­ко?
Па­жљи­во чи­т а­ју­ћи Ста­ри за­вет,
су­сре­ће­мо се са лич­но­сти­ма ко­је жи­ве
аскет­ски (нпр. Сам­сон, за­тим за­јед­ни­
ца Есе­на, ...). На пре­ла­зу из­ме­ђу Ста­рог
и Но­вог за­ве­та Св. Бла­го­ве­сник Га­ври­
ло све­ште­ни­ку За­ха­ри­ји ја­вља бла­гу
вест о ро­ђе­њу Јо­ва­но­вом и го­во­ри о
бу­ду­ћем под­ви­жнич­ком на­чи­ну жи­во­
та нај­ве­ћег ро­ђе­ног од же­не. У из­ве­
шта­ју св. је­ван­ђе­ли­ста Ма­те­ја Го­спод
ка­же а има ушко­пље­ни­ка ко­ји су се­бе
ушко­пи­ли Цар­ства ра­ди не­бе­ског
(оп­шир­ни­је по­гле­да­ти Мт 19, 12 ).
На­кон ства­ра­ња на­ших пра­ро­ди­те­ља,
Бог им у Ста­ром за­ве­ту да­је и бла­го­
слов за ра­ђа­ње и упра­вља­ње тво­ре­ви­
ном. Пр­во Хри­сто­во чу­до је би­ло пре­
тва­ра­ње во­де у ви­но на свад­би у Ка­ни
га­ли­леј­ској, што све­то­о­тач­ко пре­да­ње
ту­ма­чи као бла­го­си­ља­ње брач­не ве­зе.
Ап. Па­вле о бра­ку го­во­ри као о ве­ли­кој
тај­ни... Хри­ста и Цр­кве (Еф 5, 32).
Све­ште­на исто­ри­ја Цр­кве по­зна­је сек­те
(ма­ни­хеј­ство, мон­та­ни­зам, ...) ко­је су
од­ба­ци­ва­ле све­т у тај­ну Бра­ка због то­га
што она на­вод­но про­ти­ву­ре­чи аскет­
ским иде­а­ли­ма хри­шћан­ства.
Са жа­ље­њем мо­ра­мо ре­ћи да се чак и
них ду­хов­ни­ка, ко­ји ни­с у уте­ме­ље­ни у
 Тема броја
Сло­бо­да као те­мељ
под­ви­жнич­ког жи­во­та
у мо­на­штву и бра­ку
У бра­ку, као и у мо­на­штву, до­ла­зи до
пре­о­бра­жа­ја чо­ве­ка. Чо­век пре­ва­зи­ла­зи
ин­ди­ви­ду­ал­ност, за­тво­ре­ност, оту­ђе­ност,
и ис­пу­ња­ва при­зив чо­ве­ку да кроз Ли­тур­ги­ју
стек­не ис­ку­ство но­вог жи­во­та у Хри­сту

пре­да­њу и жи­во­т у Цр­кве, ве­о­ма че­сто
мо­же чу­ти ка­ко хри­шћан­ство до­пу­шта
брач­ну ве­зу из­ме­ђу му­шкар­ца и же­не
са­мо због „снис­хо­ђе­ња те­ле­сним сла­бо­
сти­ма“ и ка­ко је брак ли­шен под­ви­
жнич­ког на­чи­на жи­вље­ња. Та­кву по­ја­ву
на­ла­зи­мо и код по­је­ди­них чла­но­ва
Цр­кве ко­ји би­ва­ју оду­ше­вље­ни аскет­
ском ли­те­ра­т у­ром (нпр. Жи­ти­ја све­
тих), где – пред оду­ше­вље­њем ве­ли­ких
под­ви­га Ота­ца Цр­кве – за­не­ма­ру­ју
брач­но пов­ди­жни­штво или под­ви­
жнич­ки ка­рак­тер бра­ка.
У че­му се са­сто­ји под­виг у већ по­ме­
ну­тим тај­на­ма? Без мно­го дво­у­мље­ња
ре­ћи ће­мо да је сло­бо­да ка­ко у бра­ку,
та­ко и у мо­на­штву пред­у­слов за под­ви­
жнич­ки на­чин жи­во­та. Као по­твр­д у
на­ве­шће­мо два мо­мен­та из са­ме струк­
ту­ре обе све­те тај­не. Од кан­ди­да­та ко­ји
сту­па у мо­на­штво тра­жи се да пред
за­јед­ни­цом из­ја­ви да сво­јим сло­бод­ним
ра­зу­мом и по сво­јој сло­бод­ној во­љи
при­сту­па Го­спо­ду у ма­на­стир – ни­ка­ко
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
по ну­жди или мо­ра­њем. Чин за­ру­че­ња
ко­ји прет­хо­ди са­мој све­тој тај­ни Бра­ка
има исти циљ – где же­них и не­ве­ста
пред за­јед­ни­цом тре­ба да по­све­до­че
свој до­бро­вољ­ни при­ста­нак на сту­па­ње
у брак.
Све­та тај­на Бра­ка ни­је ни­ти на би­ло
ко­ји на­чин сме би­ти по­сма­тра­на као
це­ре­мо­ни­јал­но бла­го­си­ља­ње му­шкар­ца
и же­не, као не­ки нео­п­ход­ни ре­ли­ги­о­зни
„до­да­так“ у чо­ве­ко­вом жи­во­т у, као што
ни мо­на­штво не сме би­ти по­сма­тра­но
као изо­ло­ва­ни и ин­ди­ви­ду­ални под­виг
је­дин­ке ван за­јед­ни­це. То нај­бо­ље ви­ди­
мо на при­ме­ру мо­на­ха пу­сти­ња­ка ко­ји
шест да­на у сед­ми­ци про­во­де у лич­ном
под­ви­гу по­с та и мо­ли­тве, али су у
не­дељ­ни дан при­с ут­ни у ма­на­сти­ру на
ли­т ур­гиј­ском са­бра­њу и при­че­шћу­ју се
са оста­лом ма­на­с тир­ском бра­ти­јом.
Та­ко нам и мо­на­си – пу­сти­ња­ци по­ка­зу­
ју да ни­с у за­тво­ре­не ин­ди­ви­дуе до­вољ­
не са­ме се­би да кроз лич­ни под­виг
пу­т у­ју у Цар­ство Не­бе­ско.
 У бра­ку, као и у мо­на­штву, до­ла­зи до
пре­о­бра­жа­ја чо­ве­ка. Чо­век пре­ва­зи­ла­зи
ин­ди­ви­д у­а л­ност, за­тво­ре­ност, оту­ђе­
ност, и ис­пу­ња­ва при­зив чо­ве­ку да кроз
Ли­т ур­ги­ју стек­не ис­ку­ство но­вог жи­во­
та у Хри­сту. На тај на­чин Брак и Мо­на­
штво пре­ста­ју да бу­ду на­чи­ни са­мо­за­
до­во­ља­ва­ња при­род­них по­тре­ба, већ
чо­век (кроз брак и мо­на­штво) пре­ва­зи­
ла­зи соп­стве­ну људ­ску при­ро­ду и би­ва
у Ли­т ур­ги­ји сје­ди­њен са Хри­стом, и не
са­мо са Хри­стом, већ и са дру­ги­ма.
Сло­бо­да и љу­бав се ме­ђу­соб­но пре­
пли­ћу. У при­лог то­ме го­во­ре нам и не­ка
би­блиј­ска ме­ста ко­ја су ве­о­ма оштра:
Ко­ји љу­би оца или ма­тер већ­ма не­го
ме­не, ни­је ме­не до­сто­јан; и ко­ји љу­би
си­на или кћер већ­ма не­го ме­не, ни­је ме­не
до­сто­јан (Мт 10, 37–38); оста­ви­ће чо­век
оца сво­је­га и ма­тер сво­ју, и при­ле­пи­ће се
же­ни сво­јој и би­ће дво­је јед­но те­ло ( 1.
Мој 2, 24). Све­ште­ни одељ­ци мо­гу нам
оста­ти не­схва­тљи­ви ако ни­смо све­сни
ци­ља ко­ји има­ју у ви­ду. Ова би­лиј­ска
ме­ста не го­во­ре ни о ка­квом его­из­ му или
не­до­стат­ку љу­ба­ви пре­ма бли­жњи­ма,
пре­вас­ход­ни циљ ових ре­чи је­сте сло­бо­
да од при­род­не ну­жно­сти и пот­чи­ње­но­
сти њој. Сло­бод­но во­ле­ти и би­ти сло­
бод­но во­љен су­шти­на је хри­шћан­ског
жи­во­та и под­ви­га. О то­ме нам упра­во и
го­во­ри ве­ли­ки До­сто­јев­ски кроз уста
Ива­на Ка­ра­ма­зо­ва – ко ме мо­же на­те­ра­
ти да во­лим оца. У Цр­кви те­ле­сно срод­
ни­штво или при­род­но срод­ни­штво ни­су Венчање у манастиру Студеница
од­ба­че­ни, они би­ва­ју пре­о­бра­же­ни.
Срод­нич­ке ве­зе пре­ста­ју у Те­лу Хри­сто­ по­сто­ја­ња као дар и при­нос Бо­гу. При­
вом да чо­ве­ка огра­ни­ча­ва­ју са­мо на би­о­ но­си га у ли­т ур­гиј­ску за­јед­ни­цу да га
ло­шке окви­ре. На то нам нај­бо­ље ука­зу­је на­ка­ле­ми на цр­кве­ни на­чин жи­во­та
ли­т ур­гиј­ско ис­ку­ство жи­во­та у Цр­кви, ка­ко би га об­ла­го­да­тио – са ци­љем да
где ви­ди­мо да се од­но­си ме­ђу чла­но­ви­ма свој жи­вот учи­ни не­про­па­дљи­вим и
јед­не кон­крет­не ли­т ур­гиј­ске за­јед­ни­це бе­смрт­ним.  m
увек из­ра­жа­ва­ју пој­мо­ви­ма по­ро­ди­це (в.
1. Кор 16, 20). Аутор је вероучитељ у
У обе­ма по­ме­ну­тим св. тај­на­ма чо­век Трећој београдској гимназији
сло­бод­но при­но­си свој при­род­ни на­чин
40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
 Мо­на­штво: ­

Тема броја
исто­риј­ски и ­
прак­тич­ни увод
Хри­ш ћа­н и оно­га вре­м е­н а, осни­в а­ч и ­
и уте­м е­љ и­в а­ч и мо­н а­ш ког на­ч и­н а ­
жи­в о­та, из­ра­ж а­в а­л и су сво­ј ом ­
цр­к ве­н о­ш ћу не­з а­и н­т е­р е­с о­в а­н ост ­
за свет и „при­р од­н и“ на­ч ин жи­в о­та

Не­ма­ња је био ве­о­ма ва­жан фак­тор у са­мо­ме

Ан­дри­ја­ше­вић Цар­ству. Уре­ђе­њем Цар­ства од стра­не
ца­ра Кон­стан­ти­на и Ми­лан­ским едик­

Р еч о мо­на­штву, том рав­но­ан­гел­

ском на­чи­ну жи­во­та ко­ји се
до­бро­вољ­но при­хва­та, ко­ри­сти­
мо да се под­се­ти­мо на из­вор и су­шти­ну
мо­на­шког жи­во­та, од­но­сно на бо­го­
слов­ску под­ло­гу ова­квог на­чи­на жи­во­
та. Срп­ски на­род обич­но ка­же да је
не­ко оти­шао у ма­на­стир раз­о­ча­ран или
по­је­ден не­ка­квим те­шким жи­во­том,
или обре­ме­њен оп­штим жи­вот­ним не­у­
спе­хом. Ово је да­ле­ко од исти­не. Кра­так
осврт на сми­сле­ност мо­на­шког за­ве­та,
као и на­ше мо­на­штво у по­след­њих
не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, от­кло­ни­ће нас од
ове не­цр­кве­не из­ми­шљо­ти­не.
На­ста­нак мо­на­штва да­ти­ра од по­ста­
ја­ња хри­шћан­ства др­жав­ном ре­ли­ги­
јом. Рим­ско цар­ство је у сво­ме од­ре­ђе­
њу од­у­век има­ло др­жав­ну ре­ли­ги­ју, и то
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41
том 313. л. Г. хри­шћан­ство до­би­ја сло­
бо­ду ве­ро­и­спо­ве­да­ња, а уско­ро по­ста­је
и др­жав­на ве­ра. Ни­је, да­кле, хри­шћан­
ство по­тре­бо­ва­ло Ви­зан­ти­ју, већ обр­
ну­то - хри­шћан­ство ни­ка­да ни­је по­тре­
бо­ва­ло др­жав­но уре­ђе­ње ни­ти га је оно
од­ре­ђи­ва­ло. Ово на­ро­чи­то под­вла­чи­мо
због то­га што мно­ги све­ште­ни­ци Цр­кву
и мо­нар­хи­ју до­во­де у не­ка­кву по­ве­за­
ност, не­рет­ко и ме­ђу­за­ви­сност, па је
мо­нар­хи­ја нео­пх­ од­на Цр­кви, или је
Бо­гом да­на. С дру­ге стра­не, има и са­вре­
ме­них по­зи­ва да Цр­ква по­др­жи де­мо­
кра­ти­ју или не­ка­кве „де­мо­кра­ти­је“.
Ни­шта од ово­га ни­је нео­п­ход­но Цр­кви
ни­ти је део Ње­ног би­ћа.
Ка­да је 313. л. Г. да­та сло­бо­да за до­зво­
ље­но и јав­но прак­ти­ко­ва­ње хри­шћан­
ског ето­са, а не­ду­го по­том и ка­да хри­
 шћан­ство по­ста­је др­жав­на ве­ра, ве­ли­ки
број љу­ди је ушао у жи­вот Цр­кве. Мно­
ги до та­да ве­ру­ју­ћи има­ли су по­тре­бу да
са­чу­ва­ју свој хри­шћан­ски етос од евен­
ту­ал­ног раз­вод­ња­ва­ња, од љу­ди ко­ји­ма
је хри­шћан­ство до та­да би­ло стра­но.
Са дру­ге стра­не, по­ста­нак мо­на­штва
ни­је ве­зан са­мо за то да се есен­ци­ја ве­ре
са­чу­ва од ула­ска ве­ли­ког бро­ја љу­ди у
Цр­кву. Хри­шћа­ни оно­га вре­ме­на, осни­
ва­чи и уте­ме­љи­ва­чи мо­на­шког на­чи­на
жи­во­та, из­ра­жа­ва­ли су сво­јом цр­кве­но­
шћу не­за­ин­те­ре­со­ва­ност за свет и „при­
род­ни“ на­чин жи­во­та. Ово ни у ком
слу­ча­ју не зна­чи да су мр­зе­ли или пре­
зи­ра­ли ма­те­ри­јал­но. Упра­во се
у Цр­кви пре­в а­зи­ла­зи и
на­ди­ла­зи при­ро­да – она се
пре­о­бра­жа­ва и спа­са­ва, а
42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
не од­ба­цу­је. Мо­на­штво и пред­ста­вља
пре­ва­зи­ла­же­ње при­род­ног по­рет­ка.
Ула­зак и мо­на­ха и ла­ик­ а у ли­т ур­гиј­ско
са­бра­ње прет­по­ста­вља да оста­ви­мо сва­
ку жи­вот­ну бри­гу и да на­до­гра­ди­мо
свој при­род­ни на­чин жи­во­та, пре све­га
окре­та­њем ка Хри­сту и Ње­го­вом Дру­
гом до­ла­ску у свет. То окре­та­ње ка Хри­
сту и бу­ду­ћем Цар­ству Све­то пи­смо
Но­вог за­ве­та је пред­ста­ви­ло кроз опис
опре­де­ље­ња апо­сто­ла да сле­ду­ју Хри­ста
оста­вља­ју­ћи све сво­је има­ње, ро­ди­те­ље,
же­не и де­цу или, тач­ни­је ре­че­но, кроз
под­ре­ђи­ва­ње све­га што је до та­да чи­ни­

ло њи­хов жи­вот но­вом жи­во­т у – за­јед­
ни­ци са Хри­стом и са бу­ду­ћим Цар­
ством Бо­жи­јим. Упра­во ово опре­де­ље­
ње да се оста­ви при­род­но, од­но­сно оно
што се у да­на­шње вре­ме че­сто на­зи­ва
ло­гич­но, је­сте по­че­так мо­на­шког на­чи­
на жи­во­та. Ово ука­зу­је на то да је мо­на­
штво има­ло ес­ха­то­ло­шку ди­мен­зи­ју.
Сто­га је сав под­виг и аске­ти­зам упе­рен
до­ла­зе­ћем Цар­ству. Oставља се про­ла­
зно и не­пот­пу­но, људ­ско и про­па­дљи­во,
и под­ви­гом се же­ли оства­ри­ти ула­зак у
Ли­т ур­ги­ју. За­то се че­сто тре­ба под­се­ти­
ти ре­чи Све­тог Ири­не­ја Ли­он­ског, ко­ји
ка­же: „На­ша ве­ра је у Ев­ха­ри­сти­ји, а
Ев­ха­ри­сти­ја је по­твр­да на­ше ве­ре.“
Пра­во­слав­на Цр­ква је ве­о­ма по­но­сна
на сво­је мо­на­штво. Ипак, мо­на­штво не
пред­ста­вља из­раз ни­ка­квог ели­ти­зма у
жи­во­т у Цр­кве. Мо­нах по­стри­гом не
пре­ста­је да бу­де вер­ник као и сва­ки
дру­ги ни­ти по­ста­је над­вер­ник. Мо­нах је
онај ко­ји оче­ку­је оства­ре­ње Цар­ства
Бо­жи­јег, и ка то­ме хи­та це­лим сво­јим
би­ћем. Та­ко је и ма­на­стир­ска за­јед­ни­ца
по­ку­шај да се већ у ово­ме жи­во­т у, и у
ово­ме па­лом све­т у, ус­по­ста­ви про­стор
за ула­зак Цар­ства. Иако се мо­на­шка
за­јед­ни­ца мо­же учи­ни­ти за­тво­ре­ном и
са­мо­до­вољ­ном, и не­ки­ма та­ко и де­лу­је,
она у Цр­кви ни­ка­да ни­је пред­ста­вља­ла
је­дан оде­љен и са­мо­ста­лан ор­га­ни­зам у
од­но­с у на Јед­ну Све­т у Са­бор­ну и Апо­
стол­ску Цр­кву. Мо­на­штво не пред­ста­
вља мо­на­хо­кра­ти­ју у од­но­с у на Цр­кву
или Ње­но од­ре­ђе­ње, а ни Ње­но уре­ђе­
ње.
Мо­на­штво ни у ком слу­ча­ју не тре­ба
фа­во­ри­зо­ва­ти та­ко што ће­мо га пре­у­
зви­ша­ва­ти из­над дру­гих слу­жби Цр­кви
и у Цр­кви. Тре­ба ука­за­ти и на јед­ну
са­вре­ме­ну бољ­ку, ко­ја већ не­ко вре­ме
ис­пу­ња­ва жи­вот на­ше по­ме­сне Цр­кве.
У по­след­ње вре­ме број­ни ве­ру­ју­ћи,
на­ро­чи­то нео­фи­ти, иду по ма­на­сти­ри­
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43
Тема броја
Пра­в о­с лав­н а Цр­к ва је ­
ве­о ­м а по­н о­с на на сво­ј е
мо­н а­ш тво. Ипак, ­
мо­н а­ш тво не пред­с та­в ља
из­раз ни­к а­к вог ели­т и­з ма у
жи­в о­т у Цр­к ве. ­
Мо­н ах по­с три­гом не ­
пре­с та­ј е да бу­д е вер­н ик
као и сва­к и дру­г и ни­т и
по­с та­ј е над­в ер­н ик
ма би­ра­ју­ћи се­би ду­хов­ни­ке. Вре­ме­ном
не­ки вер­ни­ци по­чи­њу да глу­ме мо­на­хе у
свом хри­шћан­ском жи­во­т у. Ла­и­ку је у
нај­в е­ћем бро­ју слу­ча­је­в а до­в о­љан
аутен­ти­чан од­нос са па­ро­хиј­ским све­
ште­ни­ком (ко­ји би тре­ба­ло да му је
стал­но на рас­по­ла­га­њу) и не­ма по­тре­бе
гра­ди­ти не­ка­кав не­цр­кве­ни ели­ти­зам
ти­ме што се „пре­да­је­мо“ ду­хов­ни­ци­ма
по ма­на­сти­ри­ма. Ово не­ка­да за по­сле­
ди­цу има узи­ма­ње бре­ме­на ко­је је го­то­
во не­мо­гу­ће из­не­ти, а де­ша­ва се и да
ре­зул­тат све­га бу­де лич­но не­за­до­вољ­
ство, ко­је на кра­ју бу­де ка­мен спо­ти­ца­
ња у ду­хов­ном жи­во­т у, као и по­тен­ци­
јал­ни раз­лог не­сла­га­ња, а че­сто и раз­до­
ра са бли­жњи­ма. Ср­би су се од­у­век у
ма­на­сти­ри­ма учи­ли цр­кве­но­сти и хри­
шћан­ском ето­с у, али то на­у­че­но тре­ба
пра­вил­но и сми­ре­но прак­ти­ко­ва­ти, а не
„на­у­че­ним“ уз­ди­за­ти се­бе из­над дру­гих.
Ула­ском у Цр­кву сва­ки чо­век по­чи­ње
да жи­ви мо­на­шки, пре­ва­зи­ла­зи пат­њу и
стра­да­ње схва­та­ју­ћи њи­хо­ву сми­сле­
ност, и ула­зи у „ра­дост сво­га Го­спо­да“.
Из­ла­зак у освит не­дељ­ног да­на, у сре­та­
ње Хри­сту Ко­ји ће до­не­ти вас­кр­се­ње и
Веч­ни Жи­вот као по­бе­ду над смр­ћу,
је­с у циљ и сми­сао хри­шћан­ског жи­во­та
под­јед­на­ко за ла­и­ка као и за мо­на­ха. m
 Размишљања ­
у тишини
Рад­ми­ла Гру­јић
Разговор са Богом
– Мо­ра ли се баш сва­ког ју­тра мо­ли­ти
Бо­гу?
– А тре­ба ли сва­ког ју­тра ре­ћи ком­
ши­ји: „До­бро ју­тро“?
– Тре­ба. Ако си ле­по вас­пи­тан.
– Ето, сам си од­го­во­рио. Али, уз то,
по­ред ју­тар­њег по­здра­ва, са ком­ши­јом
по­не­кад тре­ба и по­раз­го­ва­ра­ти, ду­же
или кра­ће, за­ви­сно од оба­ве­за, па и
по­зва­ти га у сво­ју ку­ћу на „ча­ши­цу раз­
го­во­ра“. Ето, та­ко и са Бо­гом – сва­ког
ју­тра и ве­че­ри. Да не тре­ба, за­што би,
уоп­ште, по­сто­ја­ло мо­на­штво? А они
дру­ге оба­ве­зе и не­ма­ју не­го да се да­но­
ноћ­но обра­ћа­ју Бо­гу и да са Њим ду­го,
ду­го раз­го­ва­ра­ју: о се­би, о на­ма и о
це­лом све­т у. Они се за­ла­жу за нас код
Бо­га јер има­ју ве­ли­ку сло­бо­д у пред
Њим, јер су Бо­гу при­ло­жи­ли сво­је
жи­во­те. Мо­на­си су при­мер нај­леп­шег
вас­пи­та­ња на зе­мљи. Ко за жи­во­та сво­
44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
га се­би при­у­шти ова­кво вас­пи­та­ње, тај
ће по­сле сво­је смр­ти бла­го­ва­ти у ствар­
ној Ле­по­ти. Уисти­ну се це­лог свог жи­во­
та вас­пи­та­ва­мо за ту Ле­по­т у од­ри­чу­ћи
се ру­жно­ће (гре­ха).
Ис­ку­ше­ник
У ма­на­сти­ру је ис­ку­ше­ник. Игу­ман је
по­де­лио за­ду­же­ња – по­слу­ша­ња. Ис­ку­
ше­ни­ка је до­па­ло да по­ма­же у ку­хи­њи,
да љу­шти кром­пир. По­сле кра­ћег вре­
ме­на он не­го­ду­је:
– Ма, не мо­гу ја ово да ра­дим! (Па­у­за.
Че­ка ре­ак­ци­ју. Сви ћу­те и ра­де.) Ни­сам
на­ви­као. (Оста­вља нож.) Ја не­ћу ви­ше
да ра­дим. (Опет че­ка да му не­ко не­што
од­го­во­ри.) Има ли не­што дру­го? (Сви
ћу­те.) Па, ре­ци­те ми не­што! За­што
са­мо ћу­ти­те?
Он­да му ку­вар од­го­ва­ра:
– Од нас ни­си до­био за­ду­же­ње, не­го од
игу­ма­на. Ми не­ма­мо пра­во да се ме­ша­мо.

– А где је игу­ман?
– И он је на по­слу­ша­њу.
– Па, шта ра­ди?
– Ко­па ви­но­град.
– Идем код ње­га.
Од­ла­зи. За­ти­че игу­ма­на на ка­ме­ну,
цр­ве­ног у ли­цу и зно­ја­вог, ка­ко оти­ре
зној са че­ла. Кад га је ви­део, хтео је да
по­бег­не. Али игу­ман му је мах­нуо
ру­ком. Он при­ла­зи и од­мах се прав­да.
– За­бо­ле­ла ме гла­ва, па сам иза­шао на
ва­здух.
– Зар ти ни­ко ни­је дао та­бле­ту?
– Ни­ко. Уства­ри, ни­сам ни тра­жио.
– Иди, не­ка ти да­ју та­бле­ту и од­мо­ри се.
Он кре­ну, па за­ста­де. Се­ти се да тре­ба
да узме бла­го­слов. Вра­ти се и за­тра­жи
бла­го­слов. Са­да су по­че­ле ми­сли да га
мо­ре: сла­гао је, од­био је да ра­ди у ку­хи­
њи, ... Са­да ће га баш за­бо­ле­ти гла­ва.
Пред ве­че­ру игу­ман је пи­тао ку­ва­ра.
Овај му је го­во­рио ти­хо и као да се сти­
ди, све по­гле­да­ју­ћи на не­по­слу­шног
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  45
Тема броја
ис­к у­ше­ни­ка. Он­да је игу­ман по­звао
ис­ку­ше­ни­ка и пи­тао га да ли му је пре­
ста­ла гла­во­бо­ља. По­што је ве­че­ра би­ла
по­с та­вље­на, игу­ман је бла­го­сло­вио
тр­пе­зу и ре­као јед­ном од мо­на­ха да ста­
ви на та­њир ко­мад хле­ба и од­не­се га
ис­ку­ше­ни­ку и ка­же му да то у дво­ри­шту
по­је­де. Ис­к у­ше­ник је био згра­нут,
по­гле­дао је у игу­ма­на и иза­шао на­по­ље.
Кад је по­сле ве­че­ре игу­ман ишао ка
ма­на­стир­ској цр­кви, ис­ку­ше­ник је смо­
гао сна­ге да га за­у­ста­ви и упи­та:
– За­што са­мо ко­мад хле­ба?
– Спа­си­тељ наш је ре­као: Во­лу ко­ји
вр­ше не за­ве­зуј уста, и: Рад­ник је
до­сто­јан сво­је пла­те (1. Тим. 5, 18).
Aко не­ко не­ће да ра­ди, не­ка и не је­де (2
Сол. 3, 10). За­то су рад­ни­ци до­стој­ни
ве­че­ре. Ипак, ми про­сја­ци­ма и ва­ра­ли­
ца­ма снис­хо­ди­мо и ни­кад им не ус­кра­
ћу­је­мо хлеб на­су­шни.  m
Ауторка је вероучитељ при цркви
Вазнесења Господњег у Жаркову
 Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Три
си­ја­ли­це
Ма­ли­ша Пу­шо­ња
Т ри си­ја­ли­це су по­ста­вље­не
та­ко да фор­ми­ра­ју тро­у­гао.
Сва­ка од њих мо­же би­ти
укљу­че­на или ис­кљу­че­на, и сва­ка функ­
ци­о­ни­ше по на­ред­ном пра­ви­лу:
1. Ако су ње­не су­сед­не си­ја­ли­це у ме­ђу­
соб­но су­прот­ном ста­њу, да­та си­ја­ли­ца ће
оста­ти у истом ста­њу у ко­ме је би­ла.
2. Ако су ње­не су­сед­не си­ја­ли­це ме­ђу­
соб­но у истом ста­њу, да­та си­ја­ли­ца ће
сво­је ста­ње про­ме­ни­ти.
Ако ни­јед­на окол­на си­ја­ли­ца ни­је укљу­
че­на, она ће се укљу­чи­ти. Ако су обе
су­сед­не си­ја­ли­це укљу­че­не, она ће се
ис­кљу­чи­ти. А ако је јед­на си­ја­ли­ца укљу­
че­на, а дру­га ис­кљу­че­на, он­да ће си­ја­ли­ца
оста­ти у истом ста­њу.
Не­ка по­чет­но ста­ње бу­де да су две си­ја­
ли­це укљу­че­не, а јед­на ис­кљу­че­на. Две
си­ја­ли­це ко­је су укљу­че­не ће оста­ти у
истом ста­њу јер су и јед­ној и дру­гој су­сед­
не си­ја­ли­це у су­прот­ном ста­њу. Си­ја­ли­ца
ко­ја је ис­кљу­че­на ће се укљу­чи­ти због
дру­гог пра­ви­ла, ко­је ка­же да тре­ба да
про­ме­ни сво­је ста­ње ако су ње­не су­сед­не
46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
си­ја­ли­це у ме­ђу­соб­но истом ста­њу. По­сле
пр­вог пе­ри­о­да све три си­ја­ли­це ће би­ти
укљу­че­не. У на­ред­ном тре­нут­ку због дру­
гог пра­ви­ла све три ће се ис­кљу­чи­ти.
По­што су са­да све ис­кљу­че­не, у на­ред­ној
ите­ра­ци­ји ће се све укљу­чи­ти. И та­ко
ре­дом. Офор­ми­ће се кон­стант­но све­тлу­
ца­ју­ће ста­ње, у ко­ме се све три си­ја­ли­це
син­хро­ни­зо­ва­но укљу­чу­ју и ис­кљу­чу­ју –
до­би­ће се груп­на осци­ла­ци­ја.
Ово по­на­ша­ње не за­ви­си од по­чет­ног
ста­ња. Ка­кво год по­чет­но ста­ње би­ло,
си­ја­ли­це ће до­спе­ти у ста­ње у ко­ме се све
син­хро­ни­зо­ва­но укљу­чу­ју и ис­кљу­чу­ју.
Син­хро­ни­зо­ва­но по­на­ша­ње си­ја­ли­це је
фе­но­мен ко­ји је на­стао као про­дукт сва­ке
си­ја­ли­це, али то по­на­ша­ње ни­је свој­ство
сва­ке по­је­ди­нач­не си­ја­ли­це. Скуп од три
си­ја­ли­це има ква­ли­та­тив­но дру­га­чи­је
свој­ство од сва­ке си­ја­ли­це по­је­ди­нач­но.
Син­хро­ни­зо­ва­но све­тлу­ца­ње ни­је осо­би­
на сва­ке по­је­ди­нач­не си­ја­ли­це, већ је то
осо­би­на ко­ја по­сто­ји са­мо на ни­воу гру­пе
си­ја­ли­ца. Сва­ка по­је­ди­нач­на си­ја­ли­ца у
син­хро­ни­зо­ва­ној гру­пи до­би­ја до­дат­ни

ква­ли­тет, а то је осо­би­на да све­тли син­
хро­ни­зо­ва­но.
Ово се де­ша­ва и у људ­ским за­јед­ни­ца­
ма. За­јед­ни­ца је са­чи­ње­на од љу­ди. Љу­ди
ко­ји се по­на­ша­ју син­хро­ни­зо­ва­но, као
си­ја­ли­це, чи­не да за­јед­ни­ца, као и гру­па
си­ја­ли­ца, до­би­је ква­ли­тет ко­ји ни­јед­на
лич­ност не­ма са­ма по се­би. Лич­но­сти у
за­јед­ни­ци до­би­ја­ју свој­ства ко­је не­ма
ни­је­дан члан за­јед­ни­це по­на­о­соб.
Та за­јед­ни­ца је са­чи­ње­на од љу­ди, али и
љу­ди су са­чи­ње­ни од за­јед­ни­це. Чо­век без
за­јед­ни­це је оси­ро­ма­ше­ни чо­век, чо­век
ко­ји не­ма ква­ли­те­те ко­је мо­же има­ти у
за­јед­ни­ци. Али чо­век мо­ра по­сту­па­ти
син­хро­ни­зо­ва­но да би за­јед­ни­ца има­ла
ква­ли­тет, тј. свој­ство ко­је ни­ко сам за
се­бе не­ма. Без те син­хро­ни­зо­ва­но­сти,
дру­гим ре­чи­ма – без до­бро­те, не­ма ни
ква­ли­те­та у за­јед­ни­ци, као што у ску­пу од
три си­ја­ли­це без син­хро­ни­зо­ва­ња не­ма
за­јед­нич­ких осци­ла­ци­ја. А ка­да не­ма ква­
ли­те­та, он­да ни по­је­ди­нац не­ма осо­би­не
ко­је мо­же има­ти у за­јед­ни­ци. Он не­ма
осо­би­не ко­је му мо­же да­ти за­јед­ни­ца.
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47
Љу­д и ко­ј и се по­н а­ш а­ј у
син­х ро­н и­з о­в а­н о, ­
као си­ј а­л и­ц е, чи­н е да
за­ј ед­н и­ц а, као и гру­п а
си­ј а­л и­ц а, до­б и­ј е ­
ква­л и­т ет ко­ј и ­
ни­ј ед­н а лич­н ост не­м а
са­м а по се­б и.
Чо­ве­ку без за­јед­ни­це фа­ли ква­ли­тет ко­ји
му она да­је. А тај ква­ли­тет ни­је са­мо не­што
што до­ла­зи као до­да­так би­о­ло­шком жи­во­ту
је­дин­ке. Тај ква­ли­тет чи­ни да жи­вот жи­ви,
да жи­вот по­сто­ји. Пи­та­ње ка­ко је, ко­јим се
су­се­ди ме­ђу­соб­но по­здра­вља­ју, је­сте пи­та­
ње о ква­ли­те­ту. На то пи­та­ње се од­го­ва­ра
са: „До­бро је.“ Тај од­го­вор је од­го­вор о ква­
ли­те­ту. Чо­век од­го­ва­ра и ка­же да је до­бар
жи­вот, да је благ жи­вот.
Чо­ве­ку без за­јед­ни­це фа­ли до­бро­та
жи­во­та, ње­му фа­ли до­бро­би­ће. Он без
за­јед­ни­це и ни­је пра­ви чо­век јер не­ма
ква­ли­тет ко­ји га основ­но чи­ни чо­ве­ком.
А тај ква­ли­тет је­сте онај дру­ги ко­ји га
пи­та и за ко­га се он пи­та – онај дру­ги
члан за­јед­ни­це, ко­ји чи­ни да он по­сто­ји.
И на кра­ју, или на по­чет­ку, ње­му фа­ли
Онај Пр­ви ко­ји чи­ни да по­сто­ји онај дру­
ги, а ко­ји чи­ни да он по­сто­ји. За­јед­ни­ца
се на грч­ком је­зи­ку ка­же Εκκλησία што је
у Све­том пи­сму тех­нич­ки тер­мин, ко­ји се
на срп­ски је­зик пре­во­ди реч­ју Цр­ква -
чо­век без Цр­кве је оси­ро­ма­шни чо­век,
чо­век без правог жи­во­та.  m
 Дру­штве­на од­го­вор­ност хри­шћа­на
Подршка православних
осо­ба­ма са
ин­ва­ли­ди­те­том
Православнa ан­га­жо­в а­н ост на дру­ш тве­н ом ­
пла­н у тре­б а да до­п ри­н е­с е ак­т у­е ­л и­з а­ц и­ј и пра­в а
осо­б а са ин­в а­л и­д и­т е­том ка­ко би се по­б ољ­ш ао
њи­хов по­л о­ж ај
Вла­ди­мир
Мар­ја­но­вић
П ре­ма по­да­ци­ма Свет­ске здрав­
стве­не ор­га­ни­за­ци­је, у Ср­би­ји
жи­ви око 500.000 осо­ба са не­ким
ви­дом ин­ва­ли­ди­те­та. Њи­хов по­ло­жај је
ве­о­ма те­жак. Осо­бе са ин­ва­ли­ди­те­том су
ве­о­ма че­сто ис­кљу­че­не из број­них сфе­ра и
сег­ме­на­та на­шег дру­штва – за­по­сле­ња,
по­ли­ти­ке, кул­т у­ре, обра­зо­ва­ња, … Они
жи­ве у ат­мос­фе­ри дис­кри­ми­на­ци­је, ко­ја је
нај­че­шће по­сле­ди­ца не­до­стат­ка еду­ка­ци­је,
пред­ра­с у­да и не­зна­ња осо­ба без ин­ва­ли­
ди­те­та, као и оп­штег еко­ном­ског ста­ња.
Је­дан од им­пе­ра­ти­ва и осно­ва со­ли­дар­но­
сти је­сте да ја­ки по­ма­жу сла­бог. Дру­штво
со­ли­дар­но­сти мо­ра да по­мог­не они­ма
ко­ји­ма је то по­треб­но да би се лич­ни
не­до­стаци до из­ве­сне ме­ре ком­пен­зо­ва­ли.
Православнa ан­га­жо­ва­ност на дру­штве­
ном пла­ну тре­ба да до­при­не­се ак­т у­е­ли­за­
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
ци­ји пра­ва осо­ба са ин­ва­ли­ди­те­том ка­ко
би се по­бољ­шао њи­хов по­ло­жај. Чи­та­во
дру­штво је ду­жно отво­ри­ти сво­ја вра­та
ства­ра­ју­ћи усло­ве у ко­ји­ма ће се овим
љу­ди­ма омо­гу­ћи­ти јед­на­ко и рав­но­прав­но
уче­шће у ду­хов­ном, кул­т ур­ном, по­ли­тич­
ком, со­ци­јал­ном и еко­ном­ском жи­во­т у. То
ни­је мо­гу­ће оства­ри­ти пре­ко но­ћи, већ је
по­треб­но вре­ме и са­бор­ни рад свих нас, а
не са­мо оних ко­ји се овом про­бле­ма­ти­ком
ба­ве про­фе­си­о­нал­но. Нео­п­ход­но је ра­ди­
ти на ши­ро­кој еду­ка­ци­ји це­ло­куп­ног
на­шег ста­нов­ни­штва, као и ре­ле­вант­них
дру­штве­но-по­ли­тич­ких фак­то­ра, од ко­јих
че­сто и за­ви­си до­но­ше­ње број­них од­лу­ка.
Ва­ља охра­бри­ва­ти за­јед­нич­ку при­род­ну
ко­му­ни­ка­ци­ју де­це са ин­ва­ли­ди­те­том и
де­це без ин­ва­ли­ди­те­та. На­ро­чи­то је ва­жно
бо­ри­ти се про­тив свих об­ли­ка пред­ра­с у­да,
пре­ма ко­ји­ма се ови пр­ви до­жи­ва­ља­ва­ју
као „про­кле­те“ и „обе­ле­же­не“ осо­бе. Је­дан
од ви­до­ва бор­бе про­тив ова­квих и слич­
них пред­ра­с у­да је­сте и за­јед­нич­ко вас­пи­
та­ње и обра­зо­ва­ње у по­ро­ди­ци, пред­
школ­ским и школ­ским уста­но­ва­ма. Осно­
ву та­квог вас­пи­та­ња тре­ба да чи­ни до­жи­
вља­ва­ње за­јед­нич­ког жи­во­та и по­тре­ба Ва­љ а охра­б ри­в а­т и ­
де­це са ин­ва­ли­ди­те­том и де­це без ин­ва­ за­ј ед­н ич­к у при­р од­н у ­
ли­ди­те­та. ко­м у­н и­к а­ц и­ј у ­
Ве­о­ма је ва­жно љу­ди­ма са по­себ­ним
де­ц е са ин­в а­л и­д и­т е­том ­
по­тре­ба­ма ство­ри­ти усло­ве за оства­ри­ва­
ње пра­ва на рад. и де­ц е без ­
Са­мо је­дан од прак­тич­них про­бле­ма и ин­в а­л и­д и­т е­та
ба­ри­је­ра са ко­ји­ма се су­сре­ћу осо­бе са
ин­ва­ли­ди­те­том је­сте кре­та­ње. На­ша сре­
ди­на и на­ше окру­же­ње тре­ба да им омо­
гу­ће што лак­шу мо­бил­ност. У овом прав­ њи­хо­ва нео­т у­ђи­ва пра­ва,
цу се већ чи­не од­ре­ђе­ни на­по­ри и из­ве­ ко­ја им, као и свим љу­ди­ма,
сног по­ма­ка има, али је нео­пх­ од­но још апсолутно при­па­да­ју!  m
пу­но ра­ди­ти. У ур­ба­ни­стич­ким пла­но­ви­
ма и про­јек­ти­ма за из­град­њу ста­но­ва и
дру­гих обје­ка­та тре­ба ин­си­сти­ра­ти на
ре­ше­њи­ма ко­ја не под­ра­зу­ме­ва­ју фи­зич­ке
ба­ри­је­ре ко­је оне­мо­гу­ћа­ва­ју кре­та­ње.
Па­жњу не тре­ба по­све­ћи­ва­ти
са­мо фи­зич­ким усло­ви­ма ра­да,
пра­вед­ној пла­ти, укла­ња­њу
пред­ра­с у­да и ба­ри­је­ра, већ и
емо­тив­ном жи­во­т у ових
љу­ди. Без љу­ба­ви пре­ма
хен­ди­ке­пи­ра­ним осо­
ба­ма ни­је мо­гу­ће
ре­ши­ти њи­хо­ве
ег­зи­стен­ци­јал­не
про­бле­ме, омо­гу­
ћи­ти им интег-
рацију у дру­
штво и прак­
тич­но ре­а­ли­
зо­ва­ти

септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49

 ЗЕМЉА ЖИВИХ
Победити
своју површност
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког Иринеја,
а под старатељством братства манастира
Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем.
Детаљније о пројекту Земља живих
можете прочитати у трећем броју
Мисионара за 2009. годину.
У рубрици Земља Живих објављујемо
сведочанства штићеника ове
заједнице.

По­не­де­љак
26.4.2010.год.

П. Б. Д. Б.

Бра­ћо,

Ово је пр­ви по­не­де­љак у за­јед­ни­ци, а

мо­жда и у жи­во­т у, да ми је био леп.
Увек ми је по­не­де­љак био му­чан, ваљ­да
за­то што је пред­ста­вљао по­че­так рад­не
не­де­ље. Ка­да бо­ље раз­ми­слим, ви­дим
да ни­сам из­гра­дио до­бар од­нос пре­ма
ра­ду. Пре ми је по­сао био са­мо сред­
ство пре­ко ко­јег ћу до­ћи до дро­ге. Сам
рад ме ни­ка­да ни­је ис­пу­ња­вао.
Ми­слим, у нор­мал­ним окол­но­сти­ма,

50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010

јер кад сам био дро­ги­ран мо­гао сам ра­ди­
ти би­ло шта. У зад­ње вре­ме по­ку­ша­вам
из­ме­ни­ти тај од­нос. По­ку­ша­вам да ужи­
вам у сва­кој оба­ве­зи и по­слу ко­ји ра­дим.
Ви­дим ка­ко се кроз по­сао су­о­ча­вам са
са­мим со­бом и сво­јим од­но­сом пре­ма
жи­во­т у. По­ку­ша­вам по­бе­ди­ти сво­ју по­вр­
шност и не­за­ин­те­ре­со­ва­ност. Ни­је увек
ла­ко јер је то ве­ро­ват­но уко­ре­ње­но ду­бо­
ко у ме­ни али ћу се искре­но по­тру­ди­ти.
Осе­ћам да овај пут ствар­но имам во­ље и
сна­ге за то. Имам осе­ћај да сам тек са­да
са­зрео и да ми тек пред­сто­је нај­ве­ће
по­бе­де. Же­лим да ви­дим И. и Т. и да се
ма­ло од­мо­рим од овог тем­па и то је
бу­квал­но све. Ми­слим да имам не­ки ма­ли
страх од су­сре­та са спољ­ним све­том. Од
то­га ко сам уства­ри ја у од­но­с у на спољ­ни
свет и оне у ње­му. Ово ће би­ти пр­ви пут
по­сле два­де­се­так го­ди­на да сам ово­ли­ко
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51
ду­го „чист“. Го­ди­на­ма сам се дро­ги­рао и
бу­квал­но од­ра­стао и фор­ми­рао се кроз
дро­гу. Ов­де са­да ка­да раз­ми­шљам о се­би
знам да сам М. К, да сам из Сом­бо­ра, да
сам се дро­ги­рао 14 го­ди­на и да имам
же­ну и де­те. Али ко сам ја по­сле свих тих
го­ди­на и по­сле ово­га ов­де? Ми­слим да ће
ми би­ти ја­ко чуд­но да се срет­нем са њи­ма
нор­ма­лан. Осе­ћам као да сам се про­бу­дио
из ко­ме и са­знао да имам же­ну и де­те и
не­ки жи­вот иза се­бе.
Бо­же, по­мо­зи ми, мо­лим те!
Хри­стос Вас­кр­се!
Ми­сао да­на: Му­дрост
Гле, исти­ну љу­биш, и ја­вљаш ми не­по­
зна­но­сти и тај­не му­дро­сти тво­је.
 Дру­штве­на од­го­вор­ност хри­шћа­на
Људ­ска пра­ва
и Пра­во­сла­вље
Тач­н о је да је сло­б о­д а по­ј е­д ин­ц а пре­с уд­н а, ­
али је ујед­н о тач­н о и да сва­ком по­ј е­д ин­ц у тре­б а
да­т и пра­в е и аутен­т ич­н е ар­г у­м ен­т е pro et con­t ra
да би ту сло­б о­д у мо­гао да оства­р и у пра­в ом ­
сми­с лу ре­ч и
Свештеник
Го­ран Жив­ко­вић
Н а­ше вре­ме, по­ред оста­лог, ка­рак­
те­ри­ше и стал­но по­тен­ци­ра­ње
људ­ских пра­ва, посебно у кон-
тексту мањинских групација. Шта о људ­
ским пра­ви­ма ка­же нај­ва­жни­ја књи­га –
Је­ван­ђе­ље и ка­кав нам при­мер у том
по­гле­ду да­је сâм Го­спод Исус Хри­стос?
Код осни­ва­ча хри­шћан­ске ве­ре, на­им ­ е,
при­мет­но је пот­пу­но по­што­ва­ње ту­ђе сло­
бо­де као јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих да­ро­ва
Бо­жи­јих, а ко­ји је уско по­ве­зан са тер­ми­
ном ко­јим се ба­ви­мо. Ка­да ис­це­љу­је бо­ле­
сне и не­моћ­не, они га по пра­ви­лу пи­та­ју за
ис­це­ље­ње, а сле­по­га, на при­мер, пи­та шта
да ура­ди за ње­га. Ка­да уче­ни­ци­ма го­во­ри
о од­ри­ца­њу и кр­сту, Он на­гла­ша­ва из­бор
чо­ве­ка по­чи­њу­ћи ре­че­ни­цу са ’ко же­ли да
ме сле­ди’. За Го­спо­да сло­бод­но мо­же­мо
ре­ћи да се по­на­шао пот­пу­но у скла­ду са
да­нас то­ли­ко ме­диј­ски при­сут­ним кон­вен­
52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
ци­ја­ма о људ­ским пра­ви­ма. Данас се нај­че­
шће се по­ми­њу вер­ска и на­ци­о­нал­на пра­
ва, пра­во на по­ли­тич­ко опре­де­ље­ње, на
при­ват­ност, а од скора све чешће и пра­во
на сек­су­ал­ну ори­јен­та­ци­ју... Не мо­же­мо
по­ри­ца­ти вред­ност ра­зних кон­вен­ци­ја ко­је
се ба­ве овом те­ма­ти­ком, ма­да би у неким
случајевима би­ло му­дри­је по­слу­шати
са­вет Св. ап. Па­вла, ко­ји у По­сла­ни­ци
Ко­рин­ћа­ни­ма ка­же да му је све сло­бод­но,
али ни­је све на ко­рист.
По­сто­је и пра­ва ко­ја се ниг­де и ни­ка­да
не на­во­де, а од су­штин­ског су зна­ча­ја за
сва­ког чо­ве­ка – то су пра­во чо­ве­ка на
жи­вот и пра­во на Исти­ну. Ве­ро­ват­но ни­ко
не­ће по­ре­ћи да је пра­во на жи­вот нај­о­
снов­ни­је и нај­ва­жни­је пра­во за сва­ко­га,
да­ле­ко ва­жни­је од свих го­ре­по­ме­ну­тих.
По­ста­вља се пи­та­ње за­што се он­да то пра­
во не по­тен­ци­ра као ова дру­га – с об­зи­ром
на, на при­мер, чи­ње­ни­це ко­је се од­но­се на
број абор­т у­са по раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма.
Код нас се та број­ка ме­ри сто­ти­на­ма хи­ља­
да, у брат­ској Ру­си­ји ми­ли­о­ни­ма, у европ­
ским зе­мља­ма исто та­ко. Исти­ни за во­љу,
у по­је­ди­ним др­жа­ва­ма ЕУ, ма­хом оним са ар­гу­мен­те pro et con­tra да би ту сло­бо­ду
ја­ким ри­мо­ка­то­лич­ким ути­ца­јем, абор­т у­ мо­гао да оства­ри у пра­вом сми­слу те ре­чи.
си су за­бра­ње­ни, али опет мо­же­мо ре­ћи да Не ула­зе­ћи у то ко је крив или од­го­во­ран,
се та те­ма ни при­бли­жно не тре­ти­ра сход­ оно што се са пу­ном си­гур­но­шћу мо­же
но ње­ном зна­ча­ју. За­ни­мљив је у овом кон­ста­то­ва­ти је­сте да пра­во на Исти­ну
кон­тек­сту слу­чај ко­ји се аутору текста да­нас ни­је до­вољ­но пру­же­но љу­ди­ма, а о
де­сио на ин­тер­не­т у: ка­да је, уче­ству­ју­ћи ње­му се ни­ма­ло не бри­ну ни крај­ње ли­це­
на јед­ном све­тов­ном фо­ру­му, по­ста­вио мер­ни тзв. бор­ци за људ­ска пра­ва. Са дру­
ве­о­ма по­тре­сне фо­то­гра­фи­је по­је­ди­них ге стра­не, на на­ма пра­во­слав­ним хри­шћа­
абор­т у­са, ад­ми­ни­стра­тор тог фо­ру­ма их је ни­ма, ко­ји би тре­ба­ло да бу­де­мо со све­т у,
за трен ока из­бри­сао указујући да је по­ру­ сто­ји од­го­вор­ност све­до­че­ња Исти­не на
ка уз­не­ми­ру­ју­ћа за чла­но­ве. Зна­чи да је на­шим че­сто сла­ба­шним пле­ћи­ма. Не­ки
са­мо то ва­жно, а жи­во­ти не­ро­ђе­не де­це са ме­ди­ји су нам сви­ма на рас­по­ла­га­њу
сни­ма­ка су пот­пу­но не­ва­жни? Сло­бод­но (ин­тер­нет, на при­мер), та­ко да не­ће­мо
се мо­же ре­ћи да је ов­де ци­ни­зам, и то кур­ има­ти оправ­да­ња ако за­не­ма­ри­мо овај
то­а­зан, до­ве­ден до са­вр­шен­ства. све­ти за­да­так.  m
Са дру­ге стра­не, људ­ско пра­во на Исти­ Аутор је свештеник при храму
ну је да­ле­ко пот­це­ње­ни­је – оно се ско­ро Преподобне мати Параскеве у Лапову
ниг­де и не по­ми­ње као би­ло ка­кво пра­во.
То јед­но од нај­пот­це­ње­ни­јих пра­ва да­нас.
Ми ко­ји зна­мо ко је Пут, Исти­на и Жи­вот
раз­у­ме­мо шта то у су­шти­ни зна­чи – то
зна­чи да су зи­да­ри пре­зре­ли ка­мен ко­ји је
гла­ва од угла. Као што је биљ­ки – сем во­де
и зе­мље – нео­пх­ о­дан и ва­здух да би мо­гла
да жи­ви, та­ко је и чо­ве­ку – сем во­де и хра­
не – по­треб­на Исти­на да му бу­де нео­п­хо­
дан ру­ко­во­ди­тељ у ла­ви­рин­т у зва­ном
жи­вот. Мо­жда је гре­шка што се мно­ги
пи­ла­тов­ски пи­та­ју шта је Исти­на
до­ла­зе­ћи та­ко до не­у­спе­шног
ду­хов­ног лу­та­ња, а за­тим и ре­ла­
ти­ви­зо­ва­ња тог бит­ног пој­ма –
уме­сто да се пи­та­ју Ко је Исти­на.
Иако се Дух Све­ти као Дух Исти­
не до­ка­зу­је из ве­ка у век сва­ко­ме
оно­ме ко то же­ли да ви­ди и иако
ја­сно све­до­чи да је Исус Син
Бо­жи­ји Је­ди­но­род­ни ко­ји је осно­
вао сво­ју веч­ну Цр­кву Пра­во­слав­ну,
чи­ње­ни­ца да ве­ћи­на љу­ди не жи­ви и
ди­ше ли­т ур­гиј­ски све­до­чи о то­ме да та
ве­ћи­на ово пра­во ни­је оства­ри­ла.
Тач­но је да је сло­бо­да по­је­дин­ца пре­суд­
на, али је ујед­но тач­но и да сва­ком по­је­
дин­цу тре­ба да­ти пра­ве и аутен­тич­не
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53
 Живот у Христу
Криза
духовног
живота
За­м и­р е ли ду­хов­н и жи­в от?
По­с та­ј е ли он су­ш тин­с ки
не­б и­тан? Да ли уме­с то
по­с ве­ћ е­н о­с ти и пре­д а­н о­
сти, го­р у­ћ ег ср­ц а и бо­го­
тра­ж и­т ељ­с ког ума, има­м о
ру­т и­н у, фор­м у и ими­та­ц и­ј у?

Виктор Вицановић

К а­да би се пра­ви­ла ранг ли­ста нај­

фре­квент­ни­јих те­ма у вер­ској
или цр­кве­ној пу­бли­ци­сти­ци, при
са­мом вр­ху би се на­ла­зи­ле те­ме ко­је се
од­но­се на еку­ме­ни­зам, ре­фор­му ли­т ур­
ги­је и ли­т ур­гиј­ског жи­во­та, исто­ри­ју
цр­кве, ак­т у­ел­на де­ша­ва­ња у пра­во­слав­
ним цр­ква­ма, ... Не пот­це­њу­је­мо зна­чај
на­ве­де­них те­ма, али се чи­ни да је све
ма­ње тек­сто­ва ко­ји се од­но­се на оно што
је нај­ва­жни­је и су­штин­ско за спа­се­ње –
на ду­хов­ни жи­вот. Сти­че се ути­сак да се
на спа­се­ње све ви­ше гле­да као на спон­
тан и ме­ха­нич­ки про­цес, ко­ји про­из­и­ла­
зи из са­ме при­пад­но­сти Цр­кви, ли­т ур­
гиј­ској за­јед­ни­ци или уче­ство­ва­њу у
Све­тим тај­на­ма, а да све оно што се ти­че

54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010

под­ви­жнич­ког жи­во­та, опит­ног и ду­хов­
ног, пре­ме­шта у дру­ги план као ап­стракт­
но, не­у­хва­тљи­во и (ин­тра)су­бјек­тив­но, а
мо­жда и ана­хро­но.
За­то се са пра­вом по­ста­вља­ју пи­та­ња:
За­ми­ре ли ду­хов­ни жи­вот? По­ста­је ли он
су­штин­ски не­би­тан? Да ли уме­сто по­све­
ће­но­сти и пре­да­но­сти, го­ру­ћег ср­ца и
бо­го­тра­жи­тељ­ског ума, има­мо ру­ти­ну,
фор­му и ими­та­ци­ју?
Мо­гу се на­ве­сти мно­ги раз­ло­зи за осе­ку
ду­хов­но­сти – се­ку­лар­ни дух (ко­ји све
ви­ше про­жи­ма цр­кве­ни жи­вот), не­до­ста­
так зна­чај­них ду­хов­ни­ка, бр­зи­на и по­вр­
шност (као до­ми­нант­не од­ред­ни­це са­вре­
ме­ног на­чи­на жи­во­та), пре­ве­ли­ко снис­хо­
ђе­ње и пра­вље­ње ком­про­ми­са ко­ји се
од­но­се на жи­вот и ди­сци­пли­ну хри­шћа­на,
не­спрем­ност све­ште­но­слу­жи­те­ља да ра­де
на се­би и да са­ми ду­хов­но на­пре­ду­ју, ...
Про­тив­ар­гу­мент за на­ве­де­не кон­ста­та­
ци­је по­ла­зи од то­га да је ду­хов­ни жи­вот
сва­ког вер­ни­ка ње­го­ва лич­на
ствар, да про­из­и­ла­зи из
ње­го­ве ве­ре и лич­них
скло­но­сти, од­но­сно при­
ро­де ње­го­ве лич­но­сти.
Због то­га сва­ка ге­не­
ра­ли­за­ци­ја и на­во­ђе­
ње уоп­ште­них
за­кљу­ча­ка мо­гу
ство­ри­ти не­тач­ну
сли­ку о ре­ал­ном ста­
њу. Ду­хов­ни жи­вот
вер­ни­ка, са овог ста­
но­ви­шта, пред­ста­вља
ис­кљу­чи­во ин­ди­ви­ду­
ал­ни од­нос пре­ма Бо­гу
и Цр­кви, и не мо­же се
ге­не­ра­ли­зо­ва­ти. Овај
ар­гу­мент има сво­ју
оправ­да­ност и на­чел­ну
при­хва­тљи­вост, али
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55
ако се у об­зир узму кон­текст у ко­ме жи­ви­
мо и објек­тив­ни по­ка­за­те­љи укуп­ног вер­
ског жи­во­та, про­блем се са ин­ди­ви­ду­ал­
ног по­ди­же на ни­во оп­штег.
Ка­да го­во­ри­мо о објек­тив­ним по­ка­за­те­
љи­ма не­до­вољ­не при­сут­но­сти ду­хов­ног
жи­во­та, ми­сли­мо пре све­га на број од 3 до
5% од де­кла­ри­са­них вер­ни­ка ко­ји су
ре­дов­но при­сут­ни на не­дељ­ним и пра­
знич­ним ли­т ур­ги­ја­ма, по­вр­шне и ру­тин­
ске ис­по­ве­сти уочи при­че­шћа, не­до­ста­так
ис­ку­сних ду­хов­ни­ка и, са­мим тим, ус­кра­
ће­ност за ду­хов­но ру­ко­во­ђе­ње и ду­хов­не
раз­го­во­ре, све ма­ње ду­хов­них ли­ца ко­ја
сво­јим под­ви­жнич­ким жи­во­том сти­чу
сми­ре­ње, чи­је пло­до­ве мо­гу да по­де­ле са
дру­ги­ма, и, као што смо на по­чет­ку на­ве­
ли, за­о­ку­пље­ност ма­ње ва­жним те­ма­ма у
од­но­су на спа­се­ње и обо­же­ње вер­ни­ка.
Ва­жно је, та­ко­ђе, ја­сно и пре­ци­зно
де­фи­ни­са­ти са­др­жај пој­ма „ду­хов­ни
жи­вот“. Мно­го се го­во­ри о ра­зним „ду­хов­
но­сти­ма“, та­ко да ова ва­жна ка­те­го­ри­ја
до­би­ја све ви­ше јед­но рас­пли­ну­то, ма­гло­
ви­то и ши­ро­ко зна­че­ње.
Шта је ду­хов­ни жи­вот? Мо­жда је нај­кра­
ће и нај­пре­ци­зни­је од­ре­ђе­ње дао Све­ти
Се­ра­фим Са­ров­ски ка­да је ре­као да је сми­
сао хри­шћан­ског жи­во­та у за­до­би­ја­њу
бла­го­да­ти Ду­ха Све­тог.
Ду­хов­ни жи­вот, да­кле,
је­сте при­сут­ност и де­ло­
ва­ње Ду­ха Све­тог ка­ко у
жи­во­т у сва­ког ве­ру­ју­ћег
чо­ве­ка, та­ко и у жи­во­т у
цр­кве у це­ли­ни. Али
ка­ко зна­ти да је у пи­та­
њу бла­го­дат Ду­ха Све­
тог?
 Ко­ји су пло­до­ви при­су­ства и бла­го­да­ти
Ду­ха Све­тог? Од­го­вор на­ла­зи­мо код апо­
сто­ла Па­вла: А плод Ду­ха је­сте: љу­бав,
ра­дост, мир, ду­го­тр­пље­ње, бла­гост, до­бро­
та, ве­ра, кро­тост, уз­др­жа­ње (Гал 5,
22). До на­ве­де­них пло­до­ва се не до­ла­зи
спон­та­но ни­ти се они ме­ха­нич­ки ути­ску­ју
у ду­шу вер­ни­ка. По­треб­на је си­нер­ги­ја
Бо­га и чо­ве­ка. Чо­век, с јед­не стра­не, мо­ра
да пре­по­зна кад, где и ко­ли­ко од­сту­па од
прин­ци­па и да­ро­ва Ду­ха Све­тог, ко­је ис­ти­
че апо­стол Па­вле, и да за­тим пре­ду­зме све
оно што сто­ји до ње­га да сво­је сла­бо­сти и
ма­не тру­дом и под­ви­гом пре­ва­зи­ђе. Бо­жи­
ја бла­го­дат је, са дру­ге стра­не, ту да ма­лом
и не­моћ­ном чо­ве­ку по­мог­не у тој те­шкој
бор­би са са­мим со­бом – чо­век не би ни
мо­гао да по­бе­ди се­бе без Бо­жи­је по­мо­ћи.
56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
У прак­си је по­треб­но и тре­ће ли­це – у
ви­ду ду­хов­ни­ка, стар­ца или бра­та у Хри­
сту – ко­је би сво­јим ис­ку­ством и зна­њем
по­мо­гло  вер­ни­ку у пре­по­зна­ва­њу и пре­
ва­зи­ла­же­њу ис­ку­ше­ња. Ду­хов­но ру­ко­во­ђе­
ње је увек би­ло стуб ду­хов­ног жи­во­та, а
да­нас оно по­ста­је нај­сла­би­ја ка­ри­ка. Ве­ћи­
на вер­ни­ка же­ли да ис­пу­ни са­мо спо­ља­
шње и фор­мал­не „оба­ве­зе“ – да про­сла­ви
кр­сну сла­ву, да се не­ко­ли­ко пу­та го­ди­шње
при­че­сти, да се та­да ис­по­ве­ди (ма­да „не­ма
шта да ис­по­ве­ди“ јер ни­ко­га ни­су уби­ли,
ни­су укра­ли, ...), да по­вре­ме­но не­де­љом
или пра­зни­ком оде у цр­кву, да при­ло­жи
сим­бо­ли­чан при­лог, ... Они су ти­ме за­до­
вољ­ни и ми­сле за се­бе да су ве­ли­ки вер­ни­
ци. Не за­ни­ма их да пре­и­спи­та­ју се­бе – да
ли су по­ка­за­ли ду­го­тр­пље­ње, бла­гост,
уз­др­жа­ње, кро­тост, ... све оне вр­ли­не ко­је
на­во­ди апо­стол Па­вле, да ли у њи­ма има
пло­до­ва Ду­ха Све­тог, ко­ја вр­ста мо­ти­ва­
ци­је по­кре­ће њи­хо­во по­на­ша­ње (ин­стик­
ти, инте­ре­си или љу­бав ка Хри­сту), ка­ко
одо­ле­ва­ти ис­ку­ше­њи­ма, ка­ко по­сти­ћи
уну­тра­шњи мир, ка­ко се мо­ли­ти Бо­гу,
ка­ко не по­на­вља­ти исте гре­хе, ка­ко опра­
шта­ти, ... По­ду­жи је спи­сак ових ду­хов­них
те­ма, али оне све ма­ње за­ни­ма­ју вер­ни­ке,
али и па­сти­ре.
Не­ко ће при­ме­ти­ти да у ре­чи­ма апо­сто­
ла Па­вла ко­је смо на­ве­ли има пре­ви­ше
пси­хо­ло­шких ка­те­го­ри­ја ко­је се мо­гу сре­
сти и код осо­ба ко­је ни­су хри­шћа­ни (ате­и­
сти, бу­ди­сти...), та­ко да оне ни­су dif­fe­ren­tia
spe­ci­fi­ca хри­шћан­ске ду­хов­но­сти. Мо­жда
је то, и то са­мо де­ли­мич­но тач­но, али
по­ред спо­ме­ну­тих кри­те­ри­ју­ма ду­хов­но­
сти по­сто­је и дру­ге од­ред­ни­це ко­је из­ра­
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
жа­ва­ју спе­ци­фи­чан од­нос вер­ни­ка пре­ма
Хри­сту, ко­ји се не мо­же на­ћи ни у јед­ној
ре­ли­ги­ји. Та­ко Све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ник
ка­же: Ро­див­ши се јед­ном за­у­век у те­лу,
Сло­во Бо­жи­је се из чо­ве­ко­љу­бља не­пре­ста­
но ра­ђа у Ду­ху у они­ма ко­ји же­ле. И он
по­ста­је Мла­де­нац, об­ли­ку­ју­ћи се у њи­ма
по­мо­ћу вр­ли­на. И от­кри­ва се оно­ли­ко
ко­ли­ко зна да мо­же да га сме­сти у се­бе онај
ко­ји га при­ма.
Су­шти­на хри­шћан­ске ду­хов­но­сти је­сте у
ду­го­трај­ном и на­пор­ном пре­о­бра­жа­ва­њу
вла­сти­те лич­но­сти  бла­го­да­ћу Ду­ха Све­тог
– сје­ди­њу­ју­ћи се са Хри­стом у све­тим тај­
на­ма уз упо­ред­но мо­ли­тве­но жи­вље­ње и
ис­пу­ња­ва­ње Ње­го­вих за­по­ве­сти. Ка­да би
ово за па­сти­ре и вер­ни­ке сваг­да би­ло при­о­
ри­тет, ду­хов­ни жи­вот не би за­ми­рао ни­ти
би пре­ла­зио у пу­ку фор­му или ри­ту­ал.  m
Су­ш ти­н а хри­ш ћан­с ке
ду­хов­н о­с ти је­с те у ­
ду­го­т рај­н ом и на­п ор­н ом
пре­о ­б ра­ж а­в а­њ у вла­с ти­т е
лич­н о­с ти  бла­го­д а­ћ у ­
Ду­х а Све­тог
 Бе­се­да
Све­то­ан­дре­јев­ска на­да
Ни­ј ед­н о­га тре­н ут­к а не ре­л а­т и­в и­з у­ј у­ћ и ­
ва­ж ност др­ж а­њ а, пре­д ач­к их и на­ш ом ­
Све­том Цр­к вом про­п и­с а­н их, ­
пра­в и­л а ве­р е на­ш е, сме­с ти­м о ­
је­д и­н о Хри­с та у цен­тар жи­в о­та сво­ј их!
Ђа­кон
Не­над М. Јо­ва­но­вић
У име Оца, и Си­на и Све­то­га Ду­ха!
Же­но, осло­бо­ђе­на си од не­мо­ћи сво­је (Лк
13, 12) – од­је­ку­ју ове ре­чи Го­спо­да Све­др­
жи­те­ља, Ис­це­ли­те­ља ду­ша и те­ла на­ших.
Оста­вља­ју нас ве­чи­то за­ди­вље­ним ре­зо­
лут­ни и не­по­ко­ле­би­ви не­кон­фор­ми­зам
Хри­стов и Ње­го­ва ре­ше­ност да не до­пу­
сти да му пе­ри­фер­но за­ма­гљу­је би­стри­ну
по­гле­да на са­му су­шти­ну све­га што нас
окру­жу­је.
Не под­ле­же Он и не по­во­ди се за фо­р­
ма­ма и ис­пра­зно­ме и без­ду­шно­ме др­жа­
њу сло­ва за­ко­на и обо­го­тво­ра­ва­њу про­
пи­са, ко­ји и дан да­нас ка­не да у ду­ша­ма
мно­гих за­у­зму ме­сто Оно­га Ко­је­му би
тре­ба­ло да нас при­во­де.
Сле­по др­жа­ње да­на су­бот­ње­га, без
об­зи­ра на по­тре­бе и стра­да­ња бли­жњих,
уда­ља­ва­ју нас, за­пра­во, од Хри­ста, Ко­ји
нам за узор пре­по­ру­чу­је ми­ло­сти­во­га
Са­мар­ја­ни­на, а не на­о­па­ко и фо­р­ма­ли­
стич­ко фа­ри­сеј­ско „рев­но­ва­ње“. Кад
58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
би­сте, пак, зна­ли шта је то: Ми­лост
хо­ћу, а не жр­тво­при­но­ше­ње, не би­сте осу­
ђи­ва­ли не­ви­не. Јер је Син Чо­вје­чи­ји го­спо­
дар и су­бо­те (Мт 12, 7–8).
Је­ди­на жр­тва до­стој­на Љу­ба­ви Бо­жи­је
је­с у ср­ца на­ша и љу­бав, ко­ја у сло­бо­ди
де­ла. За­то нам је је­дан од не­по­гре­ши­вих и
по­у­зда­них пу­то­во­ђа на ово­ме пу­т у са­мо­
жр­тве­не хри­сто­ли­ке љу­ба­ви упра­во и
Све­ти Апо­стол Ан­дреј Пр­во­зва­ни!
Бла­го­че­сти­ви муж овај, ва­и­сти­ну, пр­ви
ме­ђу пр­ви­ма да­де бла­го­при­ја­тан и му­жа­
ствен од­го­вор на нај­не­чу­ве­ни­ји по­зив,
ко­је­га људ­ска уста ика­да из­го­во­ри­ше: Хај­
де­те за мном и учи­ни­ћу вас лов­ци­ма љу­ди
(Мт 4, 19). И сâм не­раз­мр­си­во за­пле­тен у
мре­жу Љу­ба­ви Го­спод­ње, он ста­ме­но
ко­ра­ча­ше за Учи­те­љем сво­јим од то­га тре­
на, па све до хри­сто­по­доб­не бла­же­не и
кр­сно-вас­кр­сне кон­чи­не сво­је – од ру­ке
оних ко­ји Га рас­пе­ше ми­сле­ћи да Бо­гу слу­
жбу чи­не (Јн 16, 2) и ко­ји прет­по­ста­ви­ше
соп­стве­не про­ла­зне но­р­ме и тру­ле­жне
про­пи­се са­мо­ме Ло­го­су, Оно­ме Ко­ји да­ру­је
сми­сао сва­ко­ме де­лу и по­кре­т у људ­ско­ме.
Ли­ше­ни Ло­го­са, ли­ше­ни спрем­но­сти да
по­ло­же жи­вот свој за бли­жње сво­је (Јн 15,
13), а обре­ме­ње­ни фа­на­тич­ним ту­ма­че­
њем и др­жа­њем за­ко­на, ко­је обо­го­тво­ри­ Бе­се­да одр­жа­на на Све­тој Ли­тур­ги­ји
ше, од­се­ко­ше се и од са­мо­га по­тен­ци­ја­ла о Св. Ап. Ан­дре­ју Пр­во­зва­но­ме,
за бо­го­по­зна­ње и бо­го­со­зер­ца­ње, па 30. но­вем­бра (13. де­цем­бра) 2009. го­ди­не
са­мим тим и за спа­се­ње. Упра­во у по­сне Го­спод­ње у бе­о­град­ско­ме хра­му
да­не ове не до­зво­ли­мо се­би да од др­ве­та Све­то­га Aпостола и Је­ван­ђе­ли­сте Лу­ке
не ви­ди­мо шу­му! у Ко­шут­ња­ку
Не до­пу­сти­мо се­би да – за­гњу­рив­ши се
у фо­р­ма­ли­стич­ко и бес­плод­но ту­ма­че­ње
и бес­крај­но над­му­дри­ва­ње око сло­ва
ти­пи­ка, ка­но­на и дог­ми –
об­не­ви­ди­мо за са­гле­да­ва­
ње Хри­ста у сва­ко­ме
од нај­ма­ње бра­ће
(Мт 25, 40) Ње­го­
ве, тј. у сва­кој не­по­
но­ви­вој лич­но­сти,
као жи­вој ико­ни
Бо­жи­јој. Ни­јед­но­га тре­
нут­ка не ре­ла­ти­ви­зу­ју­ћи
ва­жност др­жа­ња, пре­дач­ких
и на­шом Све­том Цр­квом
про­пи­са­них, пра­ви­ла ве­ре
на­ше, сме­сти­мо је­ди­но Хри­
ста у цен­тар жи­во­та сво­јих!
Бу­ду­ћи со све­ту (Мт 5, 13) и
бу­ду­ћи по­зва­ни да про­но­си­мо
не­твар­ну та­вор­ску све­тлост, већ
ов­де и са­да про­бу­ди­мо у се­би и
дру­ги­ма на­ду на Жи­вот Веч­ни – на­ду,
ко­ја је де­ло љу­ба­ви у сло­бо­ди, а не у око­
ре­ло­сти ср­ца, не­спрем­но­га да се при­не­се
на жр­тву ог­ње­ну за угод­ни ми­рис Го­спо­ду
(Бр 28, 6), бл­а­го­у ­ха­ну жр­тву на добробит
За­јед­ни­це – бли­жњих сво­јих.
Ус­клик­ни­мо ве­ри, на­ди и љу­ба­ви и ми
са пр­вом и нај­из­ а­бра­ни­јом по­ро­ди­цом
срп­ском, ко­ја про­сла­вља упра­во Пр­во­зва­
но­га Ан­дре­ја! При­ко­вав­ши са­ми се­бе на
ан­дре­јев­ски крст са­мо­жр­тве­не не­по­ко­
ле­бо­во­сти и рев­но­сти за Љу­бав,
ус­клик­ни­мо, да­кле, јед­но­гла­сно са
срп­ским кра­љев­ским До­мом Ка­ра­
ђор­ђе­ви­ћа: БОГ МИ ЈЕ ПР­ВА
НА­ДА!
Са­да и увек и у све ве­ко­ве.
Амин.
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
 Ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­т у
Хри­сто­ва Цр­ква и но­ви
ко­му­ни­ка­ци­о­ни си­сте­ми
Са­в ре­м е­н о (пост)мо­д ер­н о дру­ш тво мно­г им сво­ј им
иде­о­л о­ш ким по­с тав­к а­м а и им­п е­ра­т и­в и­м а свет и
чо­в е­к а во­д и ка сво­ј е­в р­с ном за­б о­ра­в у Бо­га и ­
обез­л и­ч е­њ у људ­с ког би­ћ а. Сто­га је нео­п ­ход­н о ­
учи­н и­т и све­ц е­л о­с ни под­в иг ка Бо­г у као ­
жи­в о­н о­с ном из­в о­р у

древ­на све­ти­ња сло­бо­де ми­шље­ња. Сва­ко

Ан­дреј Про­тић
рав­но­прав­но мо­же да из­не­се сво­је иде­је и
да због њих бу­де по­хва­љен или исме­јан.

Ф о­рум је код ста­рих био ме­сто оку­

пља­ња и из­раз по­ли­тич­ке сло­бо­
де, суд­ске вла­сти и ме­сто за тр­го­
ви­ну. На­стан­ком им­пе­ри­ја, фо­ру­ми ула­зе
у ре­гре­си­ју и по­ста­ју сво­је­вр­сне пи­ја­це, а
по­ли­тич­ке и суд­ске функ­ци­је пре­ла­зе у
ве­ле­леп­не згра­де – сим­бо­ле из­гу­бље­не
сло­бо­де. Власт по­чи­ње да се вр­ши иза
ку­ли­са и за­ве­са, да­ле­ко од по­гле­да и уче­
шћа на­ро­да.
Да­нас фо­ру­ми по­но­во жи­ве – раз­ви­је­
ни­ји не­го ика­да. Са­да у ур­ви­на­ма вир­т у­
ел­ног све­та, по­но­во су по­ста­ли по­при­шта
су­сре­та ми­шље­ња и иде­ја. Ин­тер­нет је
скра­тио ра­сто­ја­ња, та­ко да да­нас не­ма
пре­ве­ли­ке дис­тан­це за би­ло ко­га ко же­ли
да се су­о­чи са иде­ја­ма дру­гих или, пак, да
дру­ге су­о­чи са сво­јим иде­ја­ма. Та­ко смо,
ма­да у из­ме­ње­ној фор­ми, све­до­ци и уче­
сни­ци про­це­са у ко­ме је на­но­во ожи­ве­ла
60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
Има оних ко­ји са­мо чи­та­ју, дру­ги скри­ва­
ју сво­је иден­ти­те­те, а тре­ћи пре­у­зи­ма­ју
пу­ну од­го­вор­ност за све што на­пи­шу.
Ка­ко Цр­ква тре­ба да гле­да на ову по­ја­
ву? Две нај­зна­ме­ни­ти­је „фо­рум­ске“ бе­се­
де у Све­том пи­сму сва­ка­ко су бе­се­да све­
тог ар­хи­ђа­ко­на Сте­фа­на на тр­гу („фо­ру­
му“) у Је­ру­са­ли­му и све­тог апо­сто­ла
Па­вла на атин­ском Аре­о­па­гу. По­зна­ти
Лу­кре­ци­јев стих има сво­је­вр­сни од­јек у
бе­се­ди све­тог ар­хи­ђа­ко­на Сте­фа­на, запи-
саноj у Де­ли­ма апо­стол­ским: Али Све­ви­
шњи не жи­ви у ру­ко­тво­ре­ним хра­мо­ви­ма
(ДАп, 7, 48–50). По­сле ове бе­се­де ар­хи­ђа­
кон Сте­фан је по­стра­дао од ру­ку сво­јих
су­на­род­ни­ка по­став­ши пр­во­му­че­ник
Хри­сто­ве Цр­кве. Му­че­нич­ком по­стра­да­
њу све­тог Сте­фа­на лич­но је при­с у­ство­вао
и мла­ди Са­вле, ко­ји је чак и при­чу­вао
огр­та­че не­ких „све­до­ка“ (тј. при­пад­ни­ка

ру­ље за лин­чо­ва­ње). Ка­да је, знат­но
ка­сни­је, већ као апо­стол Па­вле, на атин­
ском Аре­о­па­гу др­жао про­по­вед не­зна­бо­
шци­ма, све­ти­тељ се ве­ро­ват­но се­тио и
Сте­фа­но­ве бе­се­де по­но­вив­ши у сво­јој
бе­се­ди „Не­по­зна­том Бо­гу“ Сте­фа­но­ве
ре­чи да Бог не жи­ви у ру­ко­тво­ре­ним хра­
мо­ви­ма (ДАп 17, 22–31).
Спој рим­ског и је­вреј­ског у апо­сто­лу
Па­влу био је и обе­леж­је чи­та­ве ње­го­ве
ми­си­је – сма­тран је „апо­сто­лом мно­го­бо­
жа­ца“ и ње­го­ва рев­ност у ши­ре­њу ве­ре у
Хри­ста рас­пе­то­га, Ју­деј­ци­ма са­бла­зан, а
Је­ли­ни­ма лу­дост (1 Кор 1, 23) до­ве­ла је до
из­ве­сних не­спо­ра­зу­ма са дру­гим апо­сто­
ли­ма, ко­ји су мо­ра­ли би­ти раз­ре­ше­ни на
Апо­стол­ском са­бо­ру у Је­ру­са­ли­му око 50.
го­ди­не по­сле Хри­ста (ДАп 15–30 и Гал 2,
1–21). Успех ми­си­је ме­ђу мно­го­бо­шци­ма
за­ви­сио је од знат­но флек­си­бил­ни­јег
чи­та­ња ју­деј­ског за­ко­на, а на­ро­чи­то про­
пи­са о об­ре­за­њу, ко­ји су од но­ве ве­ре
од­би­ја­ли мно­ге не­је­вре­је. На овом са­бо­ру
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61
Свети Апостол Павле проповеда у
Атини, слика из 1515. године,
Victoria and Albert Museum, Лондон
апо­стол Па­вле је дао ве­о­ма од­луч­но ту­ма­
че­ње ста­ро­за­вет­них про­пи­са, ко­је је,
на­кон то­га, по­ста­ло и са­бор­ни став Хри­
сто­ве Цр­кве (из­ра­жен и кроз ико­ну брат­
ског за­гр­ља­ја апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла).
Па зар и у да­на­шњем пост­се­ку­лар­ном и
ре­па­га­ни­зо­ва­ном све­т у Бо­го­чо­век Хри­
стос опет ни­је по­стао онај Не­по­зна­ти Бог
о ко­ме је про­по­ве­дао све­ти Па­вле? Да ли
у свим њу­еј­џер­ским „вер­зи­ја­ма“ Хри­ста
ду­ша ко­ја че­зне за из­во­ром „жи­ве во­де“
мо­же да „пре­по­зна“ оног Јед­ног и Је­ди­ног
Бо­го­чо­ве­ка Хри­ста и спа­со­но­сну за­јед­ни­
цу ње­го­вог Те­ла и Исти­не?
Не­по­ре­ци­ва је чи­ње­ни­ца да Цр­ква Хри­
сто­ва идеј­но и ду­хов­но ни­ка­да ни­је стаг­
ни­ра­ла и да се ва­зда при­ла­го­ђа­ва­ла све­т у,
али не да би се све­т у по­ко­ра­ва­ла (што су
би­ле оп­т у­жбе свих кон­сер­ва­ти­ва­ца свих
вре­ме­на), већ да би свет спа­са­ва­ла и
уз­но­си­ла ка Цар­ству Пре­све­те Тро­ји­це
кроз бес­крв­ну ев­ха­ри­стиј­ску жр­тву –
са­бра­ње свих оних ко­ји сво­јим ин­те­лек­
 Ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­ту
ту­ал­но-ду­хов­ним по­тен­ци­ја­лом
мо­же до­при­не­ти, оста­ви­ти
ду­хов­ни пе­чат на пла­ну цр­кве­
ног ето­са и ли­т ур­гиј­ског жи­во­
та. Та­ко по­ка­зу­је­мо да кре­а­тив­
ност су­штин­ски из­ви­ре из сло­
бо­де као ико­не Бо­жи­је у на­ма
(1 Мој 26–28), а ко­ја се оства­
ру­је је­ди­но кроз ак­ти­ван од­нос
љу­ба­ви и слу­же­ња Бо­гу и бли­
жњи­ма.
Цр­ква да­нас не­ма „лук­с уз“
да учи­ни от­клон од ур­ви­на
ин­тер­не­та – не у вре­ме­ну
ка­да на­шу де­цу пре­ко истог
ре­гру­т у­ју са­та­ни­сти и на­во­де
на кри­ми­нал; не у вре­ме­ну ка­да ра­зни
ву­ко­ви у јаг­ње­ћим обра­зи­на­ма све­до­че
сво­ју „исти­ну“ Хри­сто­вог је­ван­ђе­ља, у
име ког по­зи­ва­ју чак и на про­сти­т у­ци­ју и
нар­ко­ма­ни­ју; не у вре­ме­ну ка­да је ин­фор­
ма­ци­ја то­ли­ко да су се пре­тво­ри­ле у дез­
ин­фор­ма­ци­је. Као што је не­ка­да све­ти
ар­хи­ђа­кон Сте­фан по­све­до­чио исти­ну
сво­јој ју­деј­ској бра­ћи – и због тих сво­јих
„но­во­та­ри­ја“ по­стра­дао – и као што је
све­ти Па­вле не­зна­бо­шци­ма по­све­до­чио
исти­ну вас­кр­се­ња Хри­сто­вог и био због
то­га де­ли­мич­но из­врг­нут и ру­глу – и
да­нас је пред Цр­квом иза­зов да сво­је ов­це
по­ша­ље ме­ђу ву­ко­ве.
Са­вре­ме­но (пост)мо­дер­но дру­штво
мно­гим сво­јим иде­о­ло­шким по­став­ка­ма
и им­пе­ра­ти­ви­ма свет и чо­ве­ка во­ди ка
сво­је­вр­сном за­бо­ра­ву Бо­га и обез­ли­че­њу
људ­ског би­ћа. Сто­га је нео­пх­ од­но учи­ни­
ти све­це­ло­сни под­виг ка Бо­гу као жи­во­
но­сном из­во­ру. То је је­дан од при­мар­них
за­да­та­ка. Цр­ква већ је­сте при­с ут­на на
ин­тер­не­т у јер су ту при­с ут­ни не­ки ње­ни
чла­но­ви – по­себ­но мла­ди, ко­ји су бу­дућ­
ност.
За­то је нај­ве­ћа пра­во­слав­на па­три­јар­
ши­ја на­ше­га до­ба пр­ва и да­ла свој са­бор­
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
ни од­го­вор
на иза­зо­ве тех­но­трон­ског и
пост­гло­бал­ног до­ба (код нас об­ја­вље­не у
књи­зи Осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је Ру­ске
Пра­во­слав­не Цр­кве). Из истог раз­ло­га је и
па­три­јарх РПЦ Ки­рил по­звао на ак­тив­
ни­је ми­си­о­на­ре­ње пре­ко ин­тер­не­та.
Не ро­бу­ју­ћи окол­но­сти­ма све­та ко­ји сав
у злу ле­жи, гру­па кли­ри­ка, бо­го­сло­ва и
ла­ик­ а ушла је у за­јед­нич­ки по­ду­хват
из­град­ње пра­во­слав­них ми­си­о­нар­ских
фо­ру­ма по­пут Ве­ру­јем и Жи­ве ре­чи уте­хе,
ко­ји рад са бла­го­сло­вом над­ле­жних ар­хи­
је­ре­ја схва­та­ју пре све­га схва­та­ју од­го­вор­
ност, а не као при­ви­ле­ги­ју. Циљ нам је да,
у ме­ри соп­стве­них мо­гућ­но­сти, пра­ти­мо
све ак­т у­ал­не те­ме и по­ку­ша­мо да фор­му­
ли­ше­мо од­го­во­ре у ду­ху пра­во­слав­ног и
све­то­о­тач­ког пре­да­ња. Отво­ре­ни смо и
спрем­ни за сва­ку вр­сту кон­струк­тив­ног
ди­ја­ло­га за­рад ми­си­је и све­до­че­ња Исти­не
жи­во­та у Го­спо­ду Хри­сту, а све­до­ци то­га
су мно­го­број­ни на­ши чла­но­ви – при­ја­те­
љи, ко­ји при­ме­ћу­ју да нам је сви­ма за­и­ста
до­бро ов­де би­ти (Мт 17, 4).  m
Аутор је је­дан од ад­ми­ни­стра­то­ра
хришћанског пор­та­ла По­у­ке (www.po­u­ke.org) и
фо­ру­ма Жи­ве Ре­чи Уте­хе

Ок­то­бер­фест
Свештеник
Вукашин Милићевић
П ре не­ко­ли­ко го­ди­на сам био у
Мин­хе­ну. Го­ди­ну – две пре то­га
сам био и не­ко­ли­ко пу­та у Бер­
ли­ну. Ка­да сам пр­ви пут пу­то­вао у Бер­
лин, оче­ки­вао сам Не­мач­ку на ка­кву смо
на­ви­кли из га­стар­бај­тер­ских при­ча: тро­
то­а­ри као под ко­нац, мо­жеш да је­деш са
ас­фал­та и сл. Био сам за­чу­ђен ка­да сам
от­крио град ко­ји ни по че­му не сли­чи
ме­сту ка­кво сам за­ми­шљао. И то за­чу­ђен
у нај­по­зи­тив­ни­јем сми­слу. Мин­хен, а
на­ро­чи­то обли­жњи Фрај­зинг (а из­гле­да и
це­ла Ба­вар­ска), у пот­пу­но­сти од­го­ва­ра­ју
по­ме­ну­тим оче­ки­ва­њи­ма. Све је у го­то­во
са­вр­ше­ном ре­ду – од ша­ра­на у не­ка­квој
септембар/октобар 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63
Из другачијег угла
ре­чи­ци у Фрај­зин­гу ко­је мо­жеш да
по­сма­траш и хра­ниш са мо­ста, до глав­ног
тр­га у Мин­хе­ну.
Но, за­што го­во­рим о ово­ме? Зар те­ма
овог бро­ја ни­је мо­на­штво?
Упра­во за­то што је те­ма мо­на­штво. Јер
реч Мин­хен до­ла­зи од ре­чи мо­нах. На
гр­бу овог гра­да је упра­во мо­нах, бе­не­дик­
ти­нац ре­као бих. А Фрај­зинг? Е, па то је
ста­ро епи­скоп­ско се­ди­ште, град са огром­
ним ма­на­сти­ром у цен­тру или, бо­ље, на
вр­ху, не­где из осмог ве­ка, са гро­бо­ви­ма
игу­ма­на и епи­ско­па из истог пе­ри­о­да.
Не­ко­ли­ко сто­ти­на го­ди­на пре оног вре­ме­
на ко­је по­сло­вич­но опи­су­је­мо са „Шва­ба
глоц, Ср­бин боц“. Из­гле­да да по­сто­ји не­ки
про­блем са овом „из­ре­ком“, да не ка­жем
пред­ра­су­дом? Или мо­жда не, по­што по­ред
свих тих ма­те­ри­јал­них и пи­са­них тра­го­ва
 Из другачијег угла
кул­т у­ре ви­љу­шке за­и­ста ни­сам ви­део.
Мо­жда он­да боц­ка­ње ви­љу­шка­ма до­ла­зи
на­кон што се, ре­ци­мо, ре­ши про­блем уни­
вер­за­ли­ја. Уства­ри, ми­слим да ка­ко они
ко­ји су боц­ка­ли ви­љу­шка­ма, та­ко и они
ко­ји су исту ствар ра­ди­ли ма­ње суп­тил­
ним ме­то­да­ма ни­су мно­го ма­ри­ли за уни­
вер­за­ли­је или аре­о­па­гит­ске спи­се. А и
обрат­но.
Оно што је на­кон све­га ово­га за­чу­ђу­ју­ће
је­сте то што је при­су­ство мо­на­штва у овој
не­ка­да мо­на­шкој зе­мљи да­нас нај­ви­дљи­
ви­је у, ве­ро­ва­ли или не, про­из­вод­њи пи­ва.
На­и­ме, го­то­во сва­ко пи­во у на­зи­ву има
не­ка­кве ве­зе са ка­лу­ђе­ри­ма: Ав­гу­сти­нер,
Па­у­ла­нер, Фран­ци­ска­нер, ... Да­нас је асо­
ци­ја­ци­ја на фран­ци­скан­це ве­се­ли ка­лу­ђер
по­пут фра-Та­ка са ети­ке­те за пи­во, а
не, ре­ци­мо, св. Фран­ци­ско. А за то
су „кри­ва“ са­ма бра­ћа.
Чи­ни ми се да је кључ­
но пи­та­ње сми­сла
по­сто­ја­ња мо­на­шког
ре­да у Цр­кви пи­та­ње
на­чи­на ње­го­вог
64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5/2010
при­су­ства у жи­во­т у Цр­кве, ње­го­ве ви­дљи­
во­сти. И ту је не­ка­ко нај­бо­ље при­бе­ћи
оној ди­ја­лек­ти­ци ко­ја ле­жи у осно­ви сва­ке
до­бре те­о­ло­ги­је. Да би би­ло истин­ски при­
сут­но, мо­на­штво не тре­ба и не сме да бу­де
на­ро­чи­то „ви­дљи­во“.
Јер ви­дљи­вост га во­ди ди­рект­но у ком­
про­ми­то­ва­ње, ди­рект­но и без око­ли­ша­ња
у ср­це све­та, од ко­га оно же­ли да се спа­си.
Ако тим пу­тем кре­не, оно гу­би се­бе, али,
што је по­губ­ни­је, гу­би и Цр­ква јер се она у
свом исто­риј­ском хо­ду по­след­њих 1.500
го­ди­на го­то­во не­дво­ји­во ве­за­ла за ње­га.
То се из­гле­да до­го­ди­ло на За­па­ду, и због
то­га су да­нас пр­ве асо­ци­ја­ци­је на по­мен
мо­на­штва фра Так (уко­ли­ко смо до­бро­на­
мер­ни) или онај фи­ни То­мас де Тор­кве­ма­
да (уко­ли­ко су нам на­ме­ре ма­ло „зло­че­
сти­је“). Да се ово по­пра­ви, по­треб­но је
мно­го ви­ше тру­да не­го да се про­сто
кре­не „из по­чет­ка“.  m
Аутор је све­ште­ник при ка­пе­ли Св.
Јо­ва­на Зла­то­у­стог у Сту­дент­ском гра­ду
у Београду и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник
ра­ди­ја Сло­во љуб­ве