Република Српска
,,Ј У Стручна и Техничка школа", Дервента 
Адреса: Светог Саве бб. тел.: 053/333-300 (337-035), e-mail: ssrzs.de@teol.net
ЈИБ: 4400159570005 , Организациони код: 0815049 
 

____________________________________________________________________________________
ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС      
Православна вјеронаука
реализација: 13-16.09.2022. 
РЕАЛИЗАТОР:`    Драган Милојевић
РАЗРЕД , ОДЈЕЉЕЊЕ:  IV1,IV2,IV3,IV4 
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ:  Православна вјеронаука  
НАСТАВНО ПОДРУЧЈЕ:  Црква кроз вјекове
 
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:  Милански едикт 313. године
 
ТИП ЧАСА:  Обрада  
ЦИЉ ЧАСА:   -увођење ученика у област духовно-вјерског живота
  -развијање личне одговорности, према
  - да ученици постану добро информисани о основним изворима знања духовног
  хришћанског живота и препознају ситуацију хришћанског друштва у првим
вјековима.

ЗАДАЦИ: а) образовни:  -Ученици ће научити

основне чињенице о почецима ране Цркве. Анализирање
           положаја хришћана у римском друштву и стварање култа мучеништва.
б) васпитни - мотивисати ученике да пробуде самосвијест о потреби остварења заједнице као
начина јединства Бога и човјека. Ученици ће анализирати и актуелизовати улогу
хришћана кроз историју прије Миланског едикта. Мученици свједоци Цркве.
                   в) функционални:  - ученици ће слушати наставну јединицу и активираће личну креативност и
  заинтересованост да са предавачем лакше утврде знање и повежу положај
  хришћана са савременом ситуацијом.
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ:  -Ученик ће бити способан да:
  -научи да је Христос осниваЧ Цркве
  - препознати положај хришћана у римском царству прије 313. године.
  - објаснити Улогу цара Константина у уздизању хришћанства као државне
религије.
  - анализирати Значај цара Константина у сазиву Првог Васељенског сабора.
  - Потрееба за Очување јединства учења ране Цркве.
- Коријени монаштва настају у 4. вијеку.

ОБЛИЦИ РАДА:  -фронтални

  -индивидуални  
 НАСТАВНЕ МЕТОДЕ:  - усмено излагање
  - наставни разговор
  -писање
  - илустрација и демонстрација  
НАСТАВНА СРЕДСТВА -вербална,табла,уџбеник,демонстрација(кроз иконе)
ВРЕМЕНСКА ДИНАМИКА:   - уводни дио часа: 10`
  - главни дио часа: 25`
- завршни дио часа: 10`
САДРЖАЈ ЧАСА:  
  УВОДНИ ДИО ЧАСА: (10минута)

-Поздравити ученике. - Прочитати молитву. Поновити тезе претходне лекције

ГЛАВНИ ДИО ЧАСА: (25 минута)

- ИЗЛАГАЊЕ: Почетак ране Цркве описао је јеванђелист Лука. Хришћани су били у непрестаном искуству крштења и
,, ломљења хљеба". (Евхаристија). Након, разилажења са јеврејском традицијом, хришћани се почињу окупљати
,,по кућама", ради молитве и ломљења хљеба( служења Евхаристије). Кроз прва три вијека хришћанство се снажно
укоријенило како међу јеврејима, тако и међу другим народима. Римске власти су у почетку хришћанство сматрали
огранком јеврејске монотеистичке вјере. Међутим, све већи јаз и не прихватање хришћана од јевреја, њихових
сународника, хришћани постају изоловани и маргинализовани у друштву. Последица овакве маргинализације довео
је до утемељена становишта по коме је хришћанство радикална секта која врши ,, сумњиве радње" и подрива
интегритет римског царства, стварајући подјеле у друштву. Будући да су изоловани у срединама од својих
сдународника, хришћани нису били признати у римском царству, тј. хришћанство није сврстана међу признате
државне религије. На тај начин, постаје и јасно да свака оптужба против хришћана је без суда извршавана.
Хришћани противећи се култу римских богова, одлучно исповједају Христа. И тако већина римских царева одлучно
издаје указе против хришћана. Све ово је довело до признавања или потпуног уништења хришћана. Први који је
одлучио да Хришћанаство потврди као признату религију јесте цар Константин и Лициније. у Медиолану ( Милано)
едиктом 313. године. Тек под царем Теодосијем Великим, хришћанство постаје државна религија и уско повезана са
држвом. Оно што је значајно јесте да признавањем хришћанства, велики број грчких философа постају хришћани,
што је доприњело и развоју богословља ране Цркве. Култ мучеништва који се утврдио прије Миланског едикта је
био примјер истрајно исповједања вјере у Христа. Карактеристично је да управо у овом периоду благостања, јавља
се почетак монаштва. Први испосници одлазе у Египатске путиње далеко од свијета, и предали Богу. Двије године
прије Миланског едикта 311. године, на основу заједничког договорацезар Галерије издао је едикт вјерске
трпељивости који је давао одређено олакшање за живот хришћана. Међутим едикт се није поштовао у свим
провинцијама па је долазило до местимичних прогона. Константин Велики и Ликиније иду у корак даље па 313.
године доносе Милански едикт, којим се проглашава вјерско начело слободе и једнакости за све римске грађане
без обзира на вјерску припадност, а хришћанској заједници Црквикоја се у документу назива Corpus christianorum
признат је статус правне особе којој се признаје право посједовања слободног располагања некретнинама(црквама,
гробљима, задругама).
Завршни дио часа ( 10 минута)
- Поновити основне тезе обрађене лекције. Ученике индивидуално активирати да искажу своја
лична запажања и искуства кроз црквену историју и однос друштва и Цркве.
План записа на табли:
- Христос- оснивац и глава Цркве. - Хришћанство није призната религија у римском царству прије миланског едикта.
- 313. године цар Константин издаје указ у Медиолану ( Милану) који се признаје хришћанство као религија.-
Престаје прогон хришћана. - Црква је отворен за философе ставове и учења. - Појава мнонаштва у Египту.
.
Литература: -Уџбеник Православна вјеронаука 4 разред.
- Свето Писмо Стари и Нови завјет,