УТИЦАЈ ХРИШЋАНСТВА НА ДРУШТВЕНИ

И МОРАЛНИ ЖИВОТ У ПОЗНОРИМСКОЈ

ИМПЕРИЈИ (IV-VI век )1

У доба гоњ ењ а хриш ћана био је утицај Ц ркве на јавни ж ивот

врло ограничен. Од К онстантина В еликог (306-337) пољ е црквене де-
латности знатно се прош ирило. П роповед и кати хи зи рањ е, тајне и
дисциплинарна средства Ц ркве деловала су на р елиги озн ост и морал
старих кул тур н и х народа ож ивљ ујући, очиш ћавајући и одрж авајући ,
а на још слабо цивилизоване народе врш или су васпитан утицај и из
основа су и х новоформирали. Ц рква је, уз пом оћ држ аве, непрек идн о
чинила напоре да уклони рђаво стањ е и негативне појаве у јавном
ж ивоту и да спроведе реформе. Ш тавиш е, и свемоћ им ператора морала
је да чини уступк е прем а моралним захтевим а хриш ћанства. Б ило је,
додуш е, због масовног прелаза у хриш ћанство изазваног зак онски м
мерама, м ногих хриш ћана који су само по и м ен у били хр иш ћан и. Већ
бл. Јероним истиче да је Ц рква у њ егово доба (IV-V в.) била, исти на
постала м оћнија и богатија, али у погледу врлине слабија (vita Malchi с.
1). П адањ а моралног нивоа код хр иш ћан а била је неоспорна чињ еница;
ди сци пл ин а је постала лабавија и религиозни ж и в от површ нији.
Ш то се тиче става Ц ркве прем а привредном ж и воту, у виш е
махова била је постављ ана тврдњ а да су црквени оци не сам о ош тро
осуђивали трговину и занат, него да су, ш тавиш е и приватно влаени-
штво одбацивали и заступали ком унистичке идеје. А л и ово ни је тач-
но, односно делим ично је претерано. А к о су неки црквени оци, као св.
Григорије Н иски и св. А м вросије М илански називали трговањ е прља-
вим и срамним начином стицањ а иметка, то су они, с једн е стране,
стајали под утицајем античког ниподаш тавањ а ж и в ота и материјал-
ног стицањ а, али еу, с друге стране, били вођени истинском ж ељ ом да
ситничарски д у х и нелојалну теж њ у за добит, уопш те изопачености
спекулативне трговине ж и гош у, а никако д а о суђ ују трговањ е као
такво, које је и члановим а клира било забрањ ено тек крајем IV века.
Х риш ћанство је у слојевима м ал их занатлија, обртника и трговаца
већ од свог почетка им ало најјаче и најсигурније присталице. Против
приватне својине наводно уперене изјаве н ек и х ц р к вених отаца дели-

1Црква, календар за 1945. годину, 36-38.

мично су неоригиналне; делим ично пак нападају погреш н у употребу
м атеријалних добара и н ал аж у хриш ћан им а заповест о добротворној
делатности, или н ајзад, заетупају извесни идеални к ом ун и зам харита-
тивни, по обрасцу грчког ф и лозоф а П латона и хриш ћан ске праопш ти-
не у Јер усал им у, ш то лако м ож ем о схватити као р еак ц и ју против
грам зивости и материј алистичког располож ењ а и звесн и х, нарочито
великоварош ких кругова оног времена. О моралној дозвољ ивости вла~
сниш тва имовине, богатства и трговине, веома јасно се и зр аж ав а нај-
већи црквени отац зап адне цркве бл. А вгустин; он је најбољ е образло-
ж и о и и деју и задатак хриш ћан ске ц и вил изац ије и др ж авн е заједн и ц е
у свом дубоком см иш љ еном философ ском дел у De civitate Dei (О бож ан-
ској држ ави ).
Ц рква је затекла ропство као једну, у друш твеном ж и в оту антич-
ког света, дубок о укорењ ену, по и згл еду н еоп ходн у установу, и у прво
време није била ни у п ол ож ају да неш то у овом погледу и зм ени . Н ала-
зећи се пред оваквом ситуацијом , Ц рква је при знала ропство, па је и
сам а на својим поееди м а др ж ал а робове. М еђутим, Ц рква је већ од
самог свог постојањ а, руковођена убеђењ ем о једнак ости љ уди пред
Богом (1 Кор. 12, 13; Гал. 3, 28), чи ни ла напоре да чисто правни однос
и зм еђ у господара и робова претвори у морални, и да суровост и т еж и н у
рим ски х закона уб л аж и хриш ћанском љ убављ у. У чието црквеном
погледу и црквеним односим а ни је постојала ни как ва класн а разлика.
Х риш ћани су см атрали роба као брата у Господу, и роб је био у поседу
исти х средстава благодати као и господар, црквена достојанства била
су приступачна и робовима, уз претпоетавку д а су п олучи ли елободу,
што је, и з појм љ ивих разлога, изгл едал о потребно. Обратно, пак, госпо-
дар је у случају какве погреш ке и кривице подл еж ао истим црквеним
казнам а као и роб. П од ути дајем хриш ћанства, које је наглаш авало
ду ж н о ст рада за све без р азлик е, поступно се см ањ ио број робова;
ослобођавањ е робова сматрано је као богоугодно дело, од Ц ркве је
стално препоручивано и у пракси знатно врш ено. Д р ж ав н о зак оно-
давство, које је и з разлога хум ан и тета већ од почетка царства, нарочи-
то за владе тзв. „добр их“ царева II века, у корист робова било активно,
иступало је у хр истијанизирајућој се им перији све ревније у корист
убл аж ењ а правног и друш твеног пол ож аја робова. К онстантин В ел и к и
је изједначи о убиство роба с делом убиства изврш еног с предум иш љ а-
јем. Н адаљ е је исти им ператор наредио д а акт ослобођењ а роба у хр ам у
и на хриш ћан ски м богослуж ењ им а, као и оно досадаш њ е у незнабо-
ш ким храм овим а врш ено, им а правно дејство свечане м ан ум и си је (ma-
numissio - давањ е слободе робу); клирици пак могли су своје робове
било каквим тестам ентарним располож ењ ем , или једноетавном без
одређен е форм е учињ еном изјавом , пуш тати на слободу. Ц ар Јусти н и -
јан (5 2 7 -5 6 5 ) ук и н уо је сва на ослобађањ е робова одн осна зак он ек а
ограничењ а, па је, ук и дајућ и уједно и сталеж осл обођен ик а (liberti),
подарио ем анципованим робовима пун а грађанска права и дао је робо-
вима да могу, уз п р етх о д н и пристанак својих господара, с т у п а т и у б р ак
са слободним ж е н а м а . У б у р н и м врем еним а сеобе народа, када су се
пок идале све везе постојећег поретка, досп ели су и м ноги слободни
љ уди опет у сталеж робова. А ли, са све дубљ им продирањ ем хриш ћан-
ског ду х а , ипак се њ ихов полож ај побољ ш ао, и ум есто ропства, ступи-
ла је у западној половини рим ске им еприје установа км етства у разно-
ликим градацијам а, док је у источним областим а им пери је ропство и
даљ е постојало.
К онстантин В е л и к и је у б л а ж и о и неке р ан и је , у многом т о л и к о
свирепе одредбе казненосудског поступка, у к ж н у в ш и ни з т е ш к и х вр-
ста казни , н ар о ч и то к а зн е у д а р а њ а ж и га н а ч ел о, и борбе у циркусу.
К азн а разапињ ањ а н а к р с т и з а ш л а је из уп отреб е још у ток у IV века,
уколи ко њено п р и м е њ и в а њ е није, м ож е бити, в ећ К онстантин В елики
био забранио. И сти цар наредио је и човечније поступањ е са затворени-
цима, за које се и чувени незнабош ки ретор Л ибан ије (IV в.) заузим ао.
Један закон, издан 409. године, ставља еп ископ им а у д у ж н о ст и зада-
так посећивањ е тамница, с тим да онем огућује неправедна осуђивањ а
на там ницу. Од значаја за убл аж ењ е казненог поступка било је и поде-
љ ивањ е права азила, које је, раније привилегија н езн абош к и х храмо-
ва, било сада пренесено и на црквене зграде.
Још виш е је учинило хриш ћанство за очувањ е човечјег ж ивота.
Оно је пре свега, у погледу сам оубиства, које је стојичка ф илософ ија
теоријски оправдавала, а које је и доста често у античко доба врш ено,
створило строж е миш љ ењ е и суд, који је у врем еним а познорим ске
им пери је долази о до важ ењ а. Бл. А вгустин у сп ису De civitate Dei, I
2 2 -2 7 , док азао je безусловну греш ност акта сам оубиства. Ц рква је про-
писала стр о ге казне против сам оубиц а (забрана спом ињ ањ а њ и хови х
и м ен а при богослуж ењ им а, ускраћивањ е црквеног погреба). Ц рква је
од свог почетка већ сасвим одлучно осуђивала доста распрострањ ени
обичај убијањ а дец е у утроби м атериној, већ или одм ах после рођењ а,
и остављ ањ е (напуш тањ е) деце; пом есни црквени сабор у А н ки ри 314.
год. (кан. 21) одређује за ове преступнике десетогодиш њ е одлучењ е из
црквене заједн ице. К асније су напори Ц ркве у овом погледу наиш ли на
пуно разум евањ е и потпору др ж авн и х власти. Тако је К онстантин
В елик и убиство детета, изврш ено на основу очинске власти (patria ро-
testas), изједначио с убиством изврш еним над сродником (parricidium),
одредивш и прим ерену казну. Овај владар је водио борбу и против
излагањ а (напуш тањ а) деце тиме, ш то је нађено дете потпуно досуђи-
вао н алазач у односно хранитељ у, а касни је је издао и забр ану у правом
см ислу речи. Бољ и хриш ћани су од почетка осуђивали гладијаторску
борбу, а К онстантин В елики је исту већ изрично забранио и ограничио
забраном извођењ а злочинаца на борбу у арену (325). З а цара Х онорија
(3 9 5 -4 2 3 ) ове игре су биле потпуно укинуте.
Ш то се тиче сексуалног ж ивота, ваља нагласити д а је у незнабо-
ш ком свету раније постојало чистије и узв и ш ен и је схватањ е. А л и у
доба царства овакво схватањ е било је само изним ка. Опћенито пак
владало је у овом погледу веома лаксно схватањ е и пракса; једино
прељ уба, али ни она не свагда, била је предмет ош тријег пресуђивањ а.
За дем орализаторно дејство незнабош ке м итологије, литературе, већег
броја јавних светковина и позориш та, им амо м ногих док аза у овом
времену. Х риш ћанство је и у овом погледу довело до и зр аж аја виш у
моралност. Х риш ћанство је подигло на виш и степен полож ај ж ен е,
признало је исту за сам осталну и равноправну личност, и дало је брач-
ној вези виш и, светлији, натприродни карактер и садр ж и н у. Значајно
је да је Ц рква, од почетка, захтевала брачну верност, не само од ж ен е
него и од м уж а. Она је, исто тако, ош тро иступала како против прељ у-
бе, тако и против ванбрачног сексуалног еаобраћаја. И први хриш ћан-
ски им ператори п р едузим али су већ сходн е м ере против овог порока.
У постављ ењ у брачних зап река због сродн ичк их веза, Ц рква је даљ е
иш ла него држ ава. Гледе опш тег признањ а и спровођењ а начела не-
разреш ивости брака на Западу, није се тако брзо дош ло до коначне
одлуке. Н а И стоку је Ц рква, с обзиром на држ авн о законодавство,
које је у з извесне услове дозвољ авало развод брака, остала трајно по-
пустљ ивија и није усвојила начело неразреш ивости брачне заједн ице.
Н а Зап аду пак, нарочито бл. А вгустин (IV-V в.) и папа И нок ен тије I
(4 0 2 -4 1 7 ) енергично су се заузи м ал и за м он огам ију и неразреш ивост
брака. И пак су и код герм анских народа, нарочито к од плем ства и
владара, још столећим а постојали, виш е ил и мањ е, лабави назори и
обичаји у овом правцу.