Br.

3/4 - 2004

CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 F

- list za duhovno prosveeqe (dvomeseno izdaqe) Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosvetenstva Pravoslavnog Mitropolita zagrebako-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA Bratstvo manastira Lepavina Manastir Lepavina 48306 Sokolovac Tel / fah (+ 385) 48 661 032 WWW posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hr e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hr Glavni i odgovorni urednik: Arhimandrit Gavrilo (Vukovi) Tehniki urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)
udotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske

Izdava:

Naslovna strana:

STABLO BOGORIDIINIH udotvornih ikona sa srediqim motivom Rodestva Hristovog godina VIII

Izdaqe:

Ukupno izdanih brojeva: 37 Broj: Tisak:

Vavedeqe Presvete Bogorodice

3-4/04 (37) Skaner Studio d.o.o., Stubika 49, Zagreb

Miweqem Ministarstva kulture br. 532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeqa 1997. asopis Put, Istina i ivot na temewu lanka 18. toka 13, stavak 2 Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga, osloboen je plaaqa poreza na promet.

Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle u poseti Mitropoliji zagrebako-wubwanskoj

4
hristowubiva brao, blagoslov Boiji e se nesumqivo poeti izlivati na Vau svetu obitew. I Gospod e na udesne naine poeti umnoavati Vae bratstvo, privodei Vam probuene monahe i hristoeqive iskuenike... Danas se, blagodarei i svetim molitvama prepodobnog oca Justina, obnovilo nae monatvo, i to ponajvie upravo preko qegovih uenika: Visokopreosveenog mitropolita Amfilohija i preosveenih episkopa Atanasija, Artemija i Irineja. Dok su boravili u Grkoj, oni nisu samo izuavali teoloke studije u Atini, nego su odlazili i na istinski duhovni univerzitet, na Svetu Goru, i od opitnih staraca-podvinika kao pele skupwali pouke sa qihovih medotonih usana; mitropolit Amfilohije je, naprimer, odreeno vreme posle svog doktorata boravio na Svetoj Gori i svakodnevno odlazio starcu Pajsiju, sluei zajedno sa qim u qegovoj skromnoj keliji. Odlazili su uenici naega Avve i drugim grkim duhovnicima, starcu Jefremu na Katunakiji, Amfilohiju na Patmosu, o. Filoteju Zervakosu, starcu Porfiriju, o. Dimitriju Gagastakisu, uvenom duhovniku koji je bio mirski svetenik (nakon to su se upokojili u Gospodu, za svakog od qih su duhovna deca napisala itije, i u qima se esto spomiqu imena naroito mitropolita Amfilohija i episkopa Artemija)... Sada je, hvala Bogu, dolo vreme da uberemo plodove: uenici Avvinih uenika duhovno su sazreli da na sebe prime najtei i najasniji krst slueqa u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ovom prilikom zahvawujem Visokopreosveenom mitropolitu Amfilohiju i Preosveenom vladiki Jovanu to su mi ukazali ast pozivom na hirotoniju i to su mi, u mojoj etrdesetoj godini monatva (od toga dvadesetoj u manastiru Lepavini), tako podarili veliku duhovnu radost. Sveta Liturgija, dakle, u manastiru treba da bude kruna svakodnevnih manastirskih bogoslueqa, a za svakog hrianina - kruna qegovog linog Bogu slueqa. Jer, samo na Svetoj Liturgiji, u Svetoj Evharistiji, na tajanstven nain prisustvujemo Tajnoj Veeri i, kao nekada sveti Apostoli, ulazimo u najprisniji odnos sa Gospodom Hristom. Svaka Sveta Liturgija se savrava zato da bismo se svi mi, lanovi Crkve, orodili i sjedinili sa Bogom, u svetom prieu Telu i Krvi Gospodqoj. Ipak, preesto pred tom Tajnom nad tajnama stojimo u hramu kao nezainteresovani, bilo iz neznaqa bilo iz nemarnosti... Tekst sv. Nikodima Agiorita i sv. Makarija Korintskog O estom prieivaqu, kojem je tematski slino predavaqe Preosveenog vladike Hrizostoma o Bogosluequ kao nainu ivota pravoslavnih hriana, objavwujemo zato da bi nas prenuo i bio nam od pomoi u prevladavaqu takvih slabosti. U sledeem broju usledie nastavak... Na kraju, svima elim da to ee, sa strahom Bojim, verom i wubavwu, pristupate ai ivota, i tako stiete zalog budueg, venog ivota. S blagoslovom iz manastira Lepavine

RE UREDNIKA
Pomae Bog, dragi itaoci! I ove godine je u manastiru Lepavini sveano i lepo proslavwena manastirska slava, praznik Uspenija Presvete Bogorodice. U prisustvu mnogobrojnih vernika i gostiju, prazninu arhijerejsku liturgiju sluio je Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit zagrebako-wubwanski G. Jovan, a svima nam je radost bila uveana rukopoloeqem Aleksandra Obradovia, studenta Bogoslovskog fakulteta, za akonsku slubu. U Svetoj Tajni svetenstva se, reima naeg Mitropolita, darom Duha Svetoga obnavwa crkvena jerarhija, a naem je manastiru taj in rukopoloeqa na veliki praznik doneo jo i veliki blagoslov - obogaeqe duhovne blagodati. Za mene je pak posebnu radost, nebozemnu, donelo prisustvo na rukopoloequ dosadaqeg arhimandrita ostrokog Jovana (Puria) u in episkopa dioklijskog, koje je obavweno u sabornom hramu Hristovog Vaskrseqa u Podgorici. Svetu arhijerejsku Liturgiju sluio je Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, uz saslueqe dvanaest arhijereja i vie svetenika i akona, a u torestvu same hirotonije, tom jedinstvenom dogaaju unutar Crkve i za Crkvu (A. meman), inilo se ba kao da se Nebo spustilo na zemwu. Samo petnaestak dana ranije u manastiru Deani je Patrijarhu, na hirotoniji dotadaqeg igumana deanskog Teodosija za episkopa lipwanskog, sasluivalo vie od 40 jeromonaha i jeroakona; i boravei tada u podgorikom hramu, u okruequ mnotva monaha i monahiqa, pomislio sam kako se ispunila ewa o. Justina elijskog o obnovi srpskog monatva... Stariji monasi znaju kako je u naim manastirima bilo jo nedavno, pre par desetina godina. U Crnoj Gori je, naprimer, bilo malo monatva: nekoliko monaha u Ostrogu, nekoliko u Praskvici, bila je mati Savatija u manastiru Baqi... U svome pismu bratstvu manastira Rae, na iju je molbu sa ruskog preveo zbornik Monaki ivot, avva Justin pie kako esto razmiwa o tome zato kod nas ustvari nema pravog monatva. U nastavku tog pisma Avva kae da je obnova mogua samo u bukvalnom svetootakom ispuqavaqu monakih zaveta, i potom rakom bratstvu i qihovom tadaqem igumanu Julijanu daje konkretni, a neprolazni savet: Otponite u Vaoj svetoj obitewi sa postom po svetom Tipiku; prestanite sa upotrebom masti i mesa. Tako ispunite, i neprekidno ispuqavajte prvi zavet monaki. Ne recite: Ne moemo izdrati zbog tekih fizikih poslova. Ali, zar su maqe teke poslove radili Sv. Teodor Studit, Sv. Pahomije Veliki, Sv. Teodosije Veliki i qihova mnogowudna bratstva? ...Takvome postu neizostavno dodajte bogoslueqa po Tipiku; sve redom, sa svetom Liturgijom svakodnevnom kao krunom. A umna molitva neka ne prestaje u srcima Vaim ni daqu ni nou. Postupite li tako, moja

QEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI G. PAVLE BORAVIO U ZAGREBU

U nedewu, 25. jula 2004. godine, svi zagrebaki Srbi obradovali su se dolasku Qegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Pavla u qihov grad. Posle hirotonije novog episkopa gorqokarlovakog Gospodina Gerasima u manastiru Gomirje, Svjatjeji Patrijarh je na poziv Qegovog Visokopreosvetenstva Mitropolita zagrebako-wubwanskog i cele Italije Gospodina Jovana doao u Zagreb. U kasnim popodnevnim asovima Qegovoj Svetosti prireen je doek u Mitropoliji zagrebakoj. U pratqi Svjatjejeg Patrijarha bili su Mitropolit veleski i povardarski G. Jovan i Episkop sredqoevropski G. Konstantin. Posle kraeg predaha, gosti predvoeni domainom Mitropolitom Jovanom poli su na veerqe bogoslueqe. Posle bogoslueqa, Qegova Svetost je kratko besedio prisutnom narodu, da uvaju veru svoju i da pred braom rimokatolicima svedoe veru pravoslavnu ivotima i delima svojim. Sutradan, 26. jula 2004. godine, Qegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle sluio je Svetu Arhijerejsku liturgiju u manastiru Svete Petke u Zagrebu. Sveta Liturgija na kojoj je naalstvovao Svjatjeji Patrijarh veliko je duhovno okrepweqe za sve zagrebake Srbe. U svojoj propovedi Qegova Svetost je rekao: Bogu se pomolismo, brao i sestre, u ovom svetom hramu, molei se Bogu i qegovim svetim iz roda naega, da nas podre u svemu onom to je sveto i estito i milome Bogu pristupano, kao to kae na narod. Da izdrimo do kraja na ovom putu uskom i tesnom, kojim kao hriani treba da idemo ne bojei se nikoga i niega sem greha koji nas udawuje od Boga, Koji je na Stvoritew, Promislitew i Spasitew, onako kao to su to inili nai preci i u doba petstogodiqeg ropstva i u doba borbe za slobodu i do dana danaqeg. Nikada ne zaboravimo rei Hristove: Da se svetli svetlost vaa pred wudima i da vide vaa dobra dela i proslave Oca vaega koji je na nebesima. Na taj nain i kad nebesima utimo propovedamo nauku Hristovu svojim delima, svojim vladaqem i postupaqem, vodei rauna da mi danas predstavwamo svoj narod i svoju svetu veru pravoslavnu. To je zadatak svih nas, svagda i svuda. Gospode, pomozi nam da kad iziemo pred lice Tvoje, pred nae svete pretke, da nas i oni priznaju i poznaju kao svoje verne sluge i da nas i Ti prizna kao Svoje verne sluge i slukiqe. To je smisao i ciw naega ivota, da ve ovde u ovom svetu steknemo poetak blaenstva, koje emo nastaviti u neprolaznom Carstvu Nebeskom. Gospode, pomozi nam da budemo dobri uenici svojih vernih uitewa. Tebi, Gospode, slava i hvala, svagda, sada i u sve vekove. Amin. Posle Svete Liturgije, Svjatjeji Patrijarh je obiao saborni hram Svetog Preobraeqa Gospodqeg, na kojem su u toku opseni unutraqi radovi i rekonstrukcija, novi eparhijski muzej, koji je u potpunosti zavren, novu biblioteku, koja je u fazi katalogizacije oko 5000 naslova, novi eparhijski arhiv u fazi ureeqa, novo adaptirano krilo zgrade u Ilici 7 sa magacinskim prostorom i mesto za druge crkvene potrebe te odeweqe gde se vri restauracija ikona i drugih crkvenih stvari. Patrijarh je blagoslovio sve radove i nastojaqe da se crkveni ivot unapredi i pobowa.

PROSLAVWENA MANASTIRSKA SLAVA - PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE VELIKA GOSPOJINA U MANASTIRU LEPAVINI

Proslavwaqe Uspenija Presvete Bogorodice u stira Lepavine, protojereja-stavrofora Marinka Juremanastiru Lepavini zapoelo je bdenijem uoi pra- tia, arhijerejskog namesnika grubinopowskog, protoznika, a sutradan je Qegovo Visokopreosvetenstvo jereja-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha varadin-

Mitropolit zagrebako-wubwanski i cele Italije Gos- skog, protojereja Nenada Obradovia, protonamesnika podin Jovan sluio Svetu arhijerejsku Liturgiju uz Milivoja Topia, paroha u Vienci, protojereja Petra saslueqe arhimandrita o. Gavrila, igumana mana- Olujia i jeroakona Vasilija. Na poetku Svete Litur-

7 gije je student Bogoslovskog fakulteta Aleksandar Obradovi rukoproizveden u in teca i ipoakona, a u produetku Sv. Liturgije je ipoakon Aleksandar proitao zakletvu pred svojim duhovnim ocem protojerejemstavroforom Marinkom Juretiem, arhimandritom Gavrilom, protojerejem-stavroforom Zvonkom Pilingerom, protojerejem Nenadom Obradoviem, protonamesnikom Milivojem Topiem, protojerejem Petrom Olujiem i jerakonom Vasilijem, koji su sasluivali sa Visokopreosveenim Mitropolitom G. Jovanom. Na odreeno vreme protojerej-stavrofor Marinko Jureti i jeroakon Vasilije privodili su ipoakona Aleksandra za akonsku hirotoniju. Tokom Svete Liturgije novorukopoloeni akon Aleksandar je proiznosio jektenije. Prazninu propoved je odrao Qegovo Visokopreosvetenstvo Gospodin Mitropolit: Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha. Draga brao i sestre, evo velikog praznika, Uspenija Presvete Bogorodice - Velika Gospojina. Danaqi praznik nam pored svoje lepote, koja nas okupwa u nae svete manastire, i pored divnih molitava, daje odgovor na najtee pitaqe, koje se tie svih wudi na ovoj zemwi. Na narod je o tome znao da kae u svojoj mudrosti: Ko se rodi, umret mora. Zato se raamo kad na kraju treba da umremo? Dok smo ivi neto vidimo, neto shvatamo, a ne znamo ta e se sa nama dogoditi kad umremo, osim po veri naoj hrianskoj koju ispovedamo u Simvolu vere, a zasnovanoj na rei Bojoj, svetom Otkrivequ, na onome to je Bog preko Svojih ugodnika, preko Biblije, preko Svetog Pisma, objavio rodu wudskom. Velika je tajna da se Gospod Hristos, Sin Boji, drugo lice Svete Trojice, javio u svetu, iveo sa wudima i postradao od bezakonika, predat na najteu, najstraniju smrt - krsnu smrt. Time je iskupio sve nas, dao osmiweqe naem ivotu i dao odgovor na to najvee pitaqe, o ivotu i smrti. Ako je Bog takvu tajnu prihvatio i izvrio, to se ini radi svih nas wudi, jer je u poetku Kqige napisano da Bog stvori oveka od praha zemawskog i dunu mu duh ivotni i ovek posta dua iva. Ali, zbog pogreke praroditewa, kae bogonadahnuti pisac u Starom Zavetu, vraa se telo u prah, od koga je i postalo, a duh se vraa Bogu, Koji ga je stvorio. Od Adama pa do danaqeg dana wudi umiru. Umirali su i veliki proroci, izabranici Boji, apostoli, i evo, danas se seamo ovog dogaaja, Uspenija Presvete Bogorodice. Seamo se Qezine anelske due, Qe Koja se udostojila da bude hram Svetoga Duha, Koja je posluila najveoj tajni Bogovaploeqa Sina Bojeg, Koju nazivamo Mati Boja. To nije prazna re, to je re puna tajne koja prevazilazi wudski razum. Arhangel Gavril dolazi sa palmovom granicom Presvetoj Bogorodici da joj kae da e uskoro iz ovoga sveta otii u onaj nebeski, da je dolo vreme Qenog uspenija - da sa zemwe bude vazneta na Nebo. Ako posmatramo freske i ikone posveene danaqem prazniku, onda vidimo kako apostoli dolaze na Qezin pogreb kao na nekim svemirskim letelicama, i asno pogreboe Qezino telo u Getsimaniji, u Jerusalimu, gde je Presveta Bogorodica vrlo rado i esto obilazila sva ona sveta mesta koja su bila vezana za ivot i rad Gospoda naeg Isusa Hrista. Apostol Toma, koji je propovedao Jevanewe u Indiji, ne bee tu, nego je zadocnio; i tre-

8 eg dana, kada je doao, zamolio je svete apostole da mu pokau Qezin grob. A kada ga otvorie, ne naoe telo Presvete Bogorodice. Jer je Gospod Hristos, Sin Boji vozwubweni, Koji je roen od Duha Svetog i Djeve Marije, uinio takvu poast Majci Svojoj, Koja je bila najsvetiji hram. Podigao je na Nebesa, u nebeske dvore, da se tamo moli Bogu za nas, kao Majka itavog roda wudskog, kao Majka svih hriana. Zato joj se u molitvama tako toplo obraamo. I vi ovde, u manastiru Lepavini, pred Qenim udotvornim likom lepavinskim, molite i traite Qenu pomo, kao to svako dete tri rairenih ruku majci svojoj, jer e ga ona sigurno darivati wubavwu. U danaqim pesmama posveenim Presvetoj Bogorodici, posebno u akatistu, molimo se: Radujsja Obradovanaja, po uspeniji svojem nas ne ostavwajuaja. Raduj se, Obradovana, Koja po vaznesequ Svome nas ne ostavwa! Ona se moli za nas, i Gospod Isus Hristos rado prima molitve Presvete Bogorodice. Sve ono to je budemo molili, Ona e preneti pred Presto Boji i Bog e nam biti milostiv, pomilovae nas, spustie Svoju milu ruku nevidwivu koja e nas voditi kroz ovaj svet do ciwa - da po veri i delima naim, kad se bude pribliavao kraj naeg ivota, kraj naeg uspenija u Crkvu Nebesku, ne malake tada dua naa, nego da nam bude vrsta vera u to da emo doi kod Gospoda Boga, Koji nas je iz wubavi stvorio i doveo u ovaj svet. Bog je prema nama pokazao Svoju neizmernu wubav. Gde smo bili pre roeqa, pre postojaqa? Bog nas je stvorio, dao nam je bogoliku duu, dao nam je Svoje sveto Otkriveqe da ivimo po vowi Bojoj; i ako se budemo trudili da ivimo hrianskim ivotom, da ivimo po zapovestima Bojim, Bog e nam dati neiskazanu nagradu. Bog nee zaboraviti nijedan uzdah na. Nee zaboraviti nijednu suzu. Nee zaboraviti nijedno dobro delo koje inimo prema bliqem iz wubavi prema Bogu, jer je to vowa Boja. Eto, brao i sestre, neka danaqi praznik bude duhovni podsticaj u jaaqu nae vere da ovek ivi i posle smrti, kad izae iz ovoga sveta, svestan svoga ivota kao to smo svesni i sada samih sebe, i da e se u dan Stranog suda nae kqige otvoriti pred svim svetom i nijedan na postupak i nijedna naa pomisao nee biti sakriveni. Bie sve objavweno, bie sve poznato. To treba da nas to vie usmerava ka onome to je dobro, to je sveto i estito, onome to Bog oekuje od wudi i naroda Bojeg, od nas kao Svoje dece. Neka vam je danaqi praznik srean i blagosloven, i da vaa molitva u ovom svetome hramu bude Bogu mila i draga; i za svaki napor koji ste izdrali posebno oni koji se pripremaju za sveto priee - da Bog podari izobiwe blagodati Svoje, koja e nas ispuqavati mirom i blagoslovom Bojim i hrabrie nau duu da se ne bojimo u ovome svetu, da nastojimo da svaki dan budemo duhovno to savrniji, da se svakoga dana peqemo kao na stepenicama za jedan stepenik vie da bismo bili blie Bogu i blii jedni drugima. Tako proslavwajui danaqi praznik Uspenija Presvete Bogorodice, da proslavimo Svetu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, u vekove vekova. Amin. Po zavretku propovedi, Arhimandrit o. Gavrilo je priestio vernike svetim Tajnama. Na kraju bogoslueqa izvrena je sveana litija oko manastirskog hrama i preseen slavski kola, koji je sa velikom wubavwu umesila kuma manastirske slave gospoa Borka ai iz Baqa Luke. Nakon bogoslueqa je iguman manastira, arhimandrit Gavrilo, pozvao narod na trpezu wubavi, koja je prireena u manastirskoj trpezariji. Na kraju trpeze G. Mitropolit je ponovo uputio narodu poune rei o pravilnom ivotu u hrianskim jevanelskim vrlinama: Na ovaj veliki praznik Presvete Bogorodice, Qenog Uspenija, ovde u manastiru Lepavini, tradicionalno je veliki narodni sabor. U naoj Eparhiji zagre-

9 bakoj ovo je najznaajniji praznik, jer se ovde najvie okupwa naeg vernog naroda, ne samo Srba pravoslavnih iz ovoga kraja i ostalih krajeva, nego i wudi iz Rimokatolike crkve dolaze u velikom broju i s velikim potovaqem manastira Lepavine, koji je pod omoforom i zatitom Presvete Bogorodice. Danas posebno izraavamo veliku radost - to je ono to mi koji radimo u Crkvi, svetenici, moemo da doivimo - jer smo na Veliku Gospojinu imali rukopoloeqe u in akona naeg mladog, sada oca, Aleksandra Obradovia, dete koje je roeno ovde u naim krajevima, u Velikim Zdencima, od oca svetenika, iz svetenike porodice. Danas to dopuquje ovu nau prazninu radost. S druge strane, radujem se to ova trpezarija postaje tesna, to se sve vie naih vernika okupwa oko manastira Lepavine, a ove godine posebno imam veliku radost da pozdravim naeg ambasadora iz Republike Srbije i Crne Gore. Doao je da bude sa nama, da vidi kako Srbi ive i kako Srpska crkva posle svih tekih godina - posle II svetskog rata i veoma tekih godina u borbi za opstanak te posle ovih nemilih ratnih godina. Manastir Lepavina je u svojoj misiji iskwuivo duhovnog delovaqa, duhovnog sadraja i aktivnosti, uspeo da prevazie sve potekoe. Ovo je svetiqa, moemo da kaemo, univerzalnog hrianskog znaaja, jer se ovde za pomo Boju, za pomo Presvete Bogorodice, obraaju wudi ne samo iz naeg okrueqa, iz bive Jugoslavije, nego prelaze i kontinente, toliko se ova svetiqa proula u celom hrianskom svetu. To nas raduje, i sve ovo u emu se nalazimo je rezultat dobre vowe i meuhrianske saradqe, ono to je zadatak nas verujuih wudi, ono emu nas Sveto Jevanewe obavezuje. to se tie komfora, jo mnogo tota nedostaje, jo mnogo tota treba da se uradi; ali ono to je najglavnije, duhovni sadraj koji nas okupwa oko svetog oltara i u hramu, to privlai sve poklonike koji dolaze ovoj svetiqi. Evo, i ove godine mi smo se okupili, pre svega, da se Bogu pomolimo. Veoma sam radostan da je veliki broj priasnika koji dolaze u manastir da nau izraz svoje vere; dolaze da se ispovede i prieste, da ondu odu svojim domovima duhovno ohrabreni da se dawe bore u svojim ivotnim prilikama. Kao hriani treba da svedoimo Jevanewe Hristovo u danaqe vreme, koje je obiweeno velikom moralnom krizom. Ovo moemo da uporedimo sa Jevanewem, kad Gospod kae da se ne moe sakriti grad koji na gori stoji. Jer se iz dawine vidi; to smo dawe od brda, sve vie vidimo ono to na vrhu stoji. Ili, Gospod kae da se ne uie svje tiwka i ne mee pod sud nego na svijeqak, te svijetli svima u ku i (Mt. 5, 15); kao to svetlost razgoni tamu, tako da na hrianski ivot bude svetlost za druge, da druge podstie na ono to je dobro, da bi u drutvu bilo vie onoga to je pozitivno. Da se borimo protiv zla, protiv greha, protiv svih negativnosti hrianskim ivotom i vrlinama. Jako se radujem to je gospodin ambasador sa nama, da vidi ta se u manastiru Lepavini dogaa, da o tome ima lino iskustvo. Mi Srbi smo sada u specifinoj situaciji. Srbija je kao matina drava i mi se nalazimo van qenih granica. Imamo istorijska iskustva iz vremena patrijarha Arsenija arnojevia i pre qega; kad je doao ovde, istorija belei da je bilo vie od dvadeset episkopa Srpske pravoslavne crkve. I ovde je boravio, u naem manastiru Lepavini, i imao je itekako puno posla da uvrsti veru pravoslavnu, da Srbi ostanu svesni svog porekla, svoje pripadnosti, svoje verske opredewenosti, i svih onih kulturnih vrednosti koje je na narod stvorio u okviru Crkve. esto odlazimo po naim manastirima u Srbiji i divimo se arhitekturi, ivopisu, freskama i ikonama, i drugim kulturnim dragocenostima, koje svedoe o veri naih predaka, iji amanet treba da ujemo i, po mogunosti, uvamo i sledujemo, da ga se drimo ako elimo da budemo u celini srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Ovi praznici su jedan od takvih podsticaja, i mnogo se radujemo to (na prazninom ruku) osim u ovoj trpezariji nai gosti sede i u onom starom delu konaka; bilo je sluajeva kada su bili jo i u dvoritu, pa smo opet svi

10 bili objediqeni. Jedna misao hrianskog ivota nas je objediqavala i okupwala. Neka manastir Lepavina i dawe bude izvor vode ive, u jevanelskom smislu: jevanelske nauke i jevanelskog ivota. Kao to ovek edan hrli k izvoru da se napije vode, tako da ovo nae proslavwaqe Velike Gospojine buda taj izvor vode ive, jevanelske i blagodatne, tj. onih duhovnih vrednosti koje nam osiguravaju veni ivot. U tome da je pun smisao verskog ivota pravoslavnih Srba u ovim zapadnim krajevima. estitam vam danaqi praznik, ovaj veliki, lepi, divni praznik, u kome se mnogi hriani zavetuju da u svom religioznom i molitvenom ivotu potujui Bogorodicu potuju Boga, i izraavaju svoju versku pripadnost i privrenost Gospodu Isusu Hristu kao naem Spasitewu. Neka je srean praznik, i daj Boe da odlazei svojim domovima ponesete radost i blagodatne doivwaje iz ove svetiqe, koja e vas podravati u vaem svakodnevnom ivotu, donositi vam blagoslov Boji, mir, sreu i sve to je potrebno u hrianskom ivwequ. estitam danaqi praznik i zahvawujem naim vrednim domaicama koje su se potrudile u manastirskoj kuhiqi da nam posle bogoslueqa prirede ovu domainsku, manastirsku trpezu. I ovo jelo, iako je skromno - jer nije u onom smislu da ovek ivi zbog jela - neka bude na blagoslov, na vau radost. Da vam Gospod podari zdravwa i da mnogo godina dolazite ovoj svetiqi, da bismo zajedniki proslavwali ugodnike Boje i najsvetije ime Boje. iveli!

Pravoslavni manastir Lepavina RASPORED BOGOSLUEQA

Bogoslueqe:

as:

dan:

jutreqe

04 - 06

svakodnevno

08 - 09 liturgija 10 - 11.30

svakodnevno nedewom i praznicima

veerqe

19 - 20

svakodnevno

poveerje

21 - 22

svakodnevno

11

PUT U DEANE
o je mrak, svetli samo reflektorima obasjana crkva Svetog Marka. Na vratima autobusa spiskovi putnika. Kau da tako mora, zbog granice. Molitva i akatist Svetom krawu Stefanu Deanskom. Dva autobusa kreu ka jugu. Idemo u Deane, na hirotoniju novoizabranog Episkopa lipwanskog Teodosija, igumana manastira Deani. Sve bi da klikne od radosti, dua bi da poleti, a bol je sputava. Nad Srbijom se plavi praskozorje. Sedmovrata ia, crkva kraweva, prvo je odmorite. Ulazimo u drevni hram, stradao kroz vekove, ruen i obnavwan, i odoleo svim burama. Episkop iki, gospodin Hrizostom, koji je vanim obavezama spreen da krene na put, doekuje brau episkope. Vredne sestre iz manastira ia srdano nas primaju i ugoavaju u gostoprimnici. Pitomi predeli Rake oblasti. Sa brega, kao svetionik bele se urevi Stupovi. I stara Petrova crkva, najstarija sauvana pravoslavna bogomowa (iz 7. veka), stoji obasjana suncem. Zri penica. Miriu svei otkosi. Daleko, daleko, plave se planine. Onamo 'namo za brda ona..., pevao je negda kqaz Nikola Petrovi. Mi idemo drugaije. Put se peqe uz planinu. Podne odavno prevalilo. Preko Roaja u Crnoj Gori idemo prema Kuli. Tamo je tuna i runa granica sa Kosovom i Metohijom. Velianstveni mir planina, modro nebo, planinski povetarac, ubor potoia. Iznad tamnih borova, na planinskim vrhovima se beli sneg. Reklo bi se, prava idila, romantini opis planine, ali... U lepoti predela putnici ne mogu da uivaju. Preporueno je da se na prozore autobusa navuku zavese. Taj deo planine, koji je na teritoriji Crne Gore, ne titi KFOR, a deava se da neki snajperista enlui dobro sakriven meu drveem. Granini prelaz je na mestu od davnina zvanom Savine vode. Nije tako nazvano po obanima, ni po putnicima, nego po Svetome Savi, ijim je imenom narod osvetio sve krajeve svoje zemwe. Naa je zemwa i sa ove i sa one strane granine rampe. Autobus u kojem je Qegova Svetost Patrijarh srpski G.G. Pavle sa arhijerejima, svetenicima i monasima ve eka. Pristiu i dva autobusa iz Crne Gore, predvodi ih Mitropolit Amfilohije. Po ranije dogovorenom planu prihvataju nas Meunarodne snage. Na Kosovo i Metohiju se ne dolazi i ne odlazi kao na ili sa bilo kojeg mesta na kugli zemawskoj, nego se ulazi i izlazi kao u logor. Stupamo na svetu srpsku zemwu. uvaju nas italijanski vojnici u sastavu snaga KFOR-a, zadueni za oblast Metohije. Borbena vozila sa tekim naoruaqem, ispred i iza svakog autobusa. Nad nama helikopter italijanske vojske. Put vijuga niz planinu, sa visine od skoro 2000 metara gledam Metohiju. Izgleda sasvim malena, zelena, zlaana i plava. Da je meu dlanove svije kao spasonosnu kap vode. Da je na srce privije kao melem. Vara dawina, odavde se vidi samo lepota. Sporo silazimo niz planinu. U autobusu svi ute. Sputamo se na breuwke, pa u ravnicu. Bez rei, bez suza, zurim kroz odmaknutu zavesu. Sve blista na suncu junskog dana. Novi crveni krovovi, mnogo dece i aavi zidovi spawenih srpskih kua obrasli korovom. Izgraen je novi put, prolazimo kroz predgraa, Pe vidimo iz dawine. Pogledi i nepristojni pokreti onih koji stoje pored puta jasno govore ta misle. U vazduhu se osea mrqa kao teak, odvratan zadah. Posle neverovatnih zaobilaeqa, i voqe po nekim novim, meni sasvim nepoznatim putevima, bar sat vremena vie nego to je potrebno kada se ide uobiajenim putem, konano izbijamo na put za Deane. Doekuju nas dobro znani drvoredi jabuka i oraha. Sve smo

12 blie. Niu se sela: Raui (nazvano po Rauu elniku), Zabre (ime samo govori), Wubua (po wubi nekoj vernoj), Streoc (od strelci, tamo je boravila vojska sredqevekovnih vladara), Wubeni (opet wubav), Istini (kau da je u sredqem veku tamo bila sudnica). Sva ova sela pored puta Pe-Deane, i jo mnoga druga, pomiqu se u Deanskoj hrisovuwi (darovnici manastiru), u kojoj su, pored svega ostalog, popisana i domainstva sa imenima svih lanova. Tada, sredinom etrnaestog veka (manastir je zidan od 1327. do 1335. godine), u celoj gusto nasewenoj oblasti bilo je samo nekoliko arbanakih porodica, koje su ivele u udawenim planinskim katunima. Danas, posle 669 godina, od svega srpskog ostala su samo imena sela. Oterani su i prognani i oni iji preci ni u vreme Velike seobe pod Arsenijem arnojeviem nisu otili, nego ostali na rodnoj grudi. Tamo gde se u neprekinutom nizu ivelo od pamtiveka, mnogo, mnogo pre nego to je Sveti kraw Stefan (po mestu gde je sazidan manastir nazvan Deanski), podigao svoju zadubinu, vie ni jedne due srpske nema. Ulazimo u Deane. Sa mosta na Bistrici se vide brda iznad manastira, obrasla pitomim kestenom. Nekada davno, monasi su posadili nekoliko hektara borova u obliku krsta. Prolazila stolea, izrasla uma, borovi vitki, preko trideset metara visoki. Krst od borova obrubwivala kestenova uma, neno zelena i treperava. Kome su smetali borovi, veliki, visoki, vitki, kakvih nigde nije bilo? Ili je smetalo to to tvore znak krsta, koji putnike pozdravwa izdaleka? Vie od polovine borova je iseeno, sada je u moru nenog zelenila samo tamno ostrvce bez oblika. Pogled na taj ivi krst bilo je prvo to me je itav ivot saekivalo pri ulasku u Deane i posledqe to sam u oima nosila odlazei. Stiemo u centar gradia, stegnuta srca, iako znam da je nemogue, ipak oekujem da vidim neko poznato lice. Mrka, pretea, puna mrqe su lica onih koji stoje na trgu. Nas koji dolazimo svetiqi u pohode, nas koji smo tu odrasli kao i oni, nas koji smo sa qima ili u istu kolu, smatraju najveim neprijatewima i da nije ovolikog obezbeeqa, Bog jedini zna ta bi bilo. Iz najstranijih snova se ovek probudi, ali ta da radi kad je java gora od stranih snova? Sve stare kue, sa dvoritima punim cvea, nestale su u plamenu. Nove i lepe zaposeli neki novi stanari. Onda vidim kuu moga detiqstva. Davno sam napisala da su mi i uspomene iz detiqstva postale beskunici. Sada sam to to sam nekad zapisala, na javi videla. Zato? Boe moj, zato je wudska ludost toliko velika? Zato ih zlo obuzme jae nego dobro? A bilo je mesta, i zemwe i vode i neba za sve. Sve je u magnovequ, autobus ne sme ni za trenutak da zastane. Bol se zgrudvao u grudima i gui, ali suzu ne putam. Ipak je to materijalno i prolazno. ao mi je svih izginulih i stradalih, onih to se potucaju bez svoga doma, iupanih iz korena. ao mi je i onih to nas sa neizmernom mrqom gledaju. Podnojem bregova i kroz senku kestenove ume put ide ka manastiru. Dva kilometra od gradia. Na pola puta je grobwe. Ledeni uas me obuzima. Znam da su se newudi obraunavali i sa pokojnicima, ali grevito u sebi uvam sliku starog senovitog tihog mesta, na granici manastirskog imaqa. Izmeu dva otkucaja srca, izmeu dva treptaja oka, proli smo pored grobwa. Dovowno vremena da se vidi kako se iz gustog trqa pomawaju delovi polomwenih spomenika. Kopriva osvojila. Draa prekrila, mramorje u paramparad razbijeno. Tu vie ne izdrah. Jauk, godinama priguivan, otrgao se. Suze bola, uasa i tuge. Zakukala sam iz glasa, gledajui ispreturane grobove. Moji roditewi, pradeda, deda i baka, tetke, svi u velikoj porodinoj grobnici. Silno su se dumani potrudili da ni na nadgrobnim spomenicima ne ostane trag o ivotu i postojaqu Pavievia, Nikevia, Zogovia, Bakia, Stefanovia, Vulia, Pavlovia, Radonqia, Mitrovia, Popovia, Jovanovia, Danilovia, ivkovia... i tako redom. Ni na zadunice ne mogu na grobwe, niti bilo ko od onih iji mili i dragi, zauvek usnuli, poivaju na deanskom grobwu. I emu onda pria o wudskim pravima? Nekada smo okuku koja vodi prema manastiru zvali Rt dobre nade. Sada je tamo ogromna kula straara. Na kuli italijanski vojnici. uvaju danonono svetiqu, bez koje bismo mi izgubili kamen temewac naeg postojaqa. Na kraju livade, ispod starog voqaka, prema reci, vide se tenkovi. Sve je ograeno bodwikavom icom. Kao osiqaci nanizane straare. Vire cevi mitraweza. I onda zasija manastir. Kua Boja i naa. Pesnici su pesme pisali, pisci opevali, slikari slikali, svako na svoj nain opisivao sklad, lepotu i dobrotu deanske crkve i monaha, a meni u glavi samo jedna jedina misao, samo jedan usklik: Kui sam. Konano

13 sam dola kui! ruen ni obnavwan. Nita tamo nije dograivano i Stiemo pred kapiju. Nita ne vidim od suza. pregraivano, sve je onako kako je Sveti kraw Stefan Prilazimo. Kapija raskrilila kapke da doeka goste. Deanski zamislio, sin qegov, car Duan zavrio, i fra Vita iz Kotora sazidao. ivopis je onakav kako su ga ostavili mnogi ivopisci, od kojih je samo jedan zapisao ime, Sr Greni. Blagi miomiris se iri crkvom, otvoren je kivot sa motima Svetog krawa Stefana Deanskog. Tako miriu samo moti svetitewa i ni jedan drugi miris na zemwi ne moe se sa ovim uporediti. Celivam Svete moti, i sklaqam se da i drugi mogu da priu, a ostala bih satima, drei se grevito za ivicu kivota, kao za majin skut. Kao u snu prilazim mestu na Wubim i milujem svaki kamen. Prolazimo ispod kojem se kupuju svee. Mnogo mi svea treba, za ive, sve ogromnih svodova. Tu je nekada bila zvonara, via i od moje vowene, koji nisu mogli da dou u Deane i za sve samog manastira, jedino mesto na kojem jo stanuju koji prominue ovim svetom, a iji prah nema mira na uspomene. deanskom grobwu, i za one koji zauvek usnue daleko, Zazvonila su sva zvona, pozdravwaju Patrijarha sa posledqom ewom vezanom za Deane. i arhijereje. Palim svee na grobu arhimandrita Makarija, Iz senovite sveine prolaza ulazimo u portu. negdaqeg igumana deanskog, naeg Mae. Stojim bez daha, pokreta, misli. Kao da smo Ureeni i doterani konaci i trem pruaju isti, proli kroz pakao i sada nam se prua predukus Raja. Radujem se to postojim, zahvalna Bogu i Svetome krawu Stefanu Deanskom to nam je omogueno da opet doemo u Deane. Sve je skoro isto kao nekada, samo je sada jo lepe. ini mi se da je trava zelenija i crkva svetlija i nebo sunanije i vazduh mirisniji i ubor vode jasniji. Godinama mi je ewa bojila sliku, a Deane sam pohodila samo u molitvenim mislima. Polako prilazimo crkvi. Poznati mirisi, velianstvena lepota i mir. Zidovi natopweni molitvama generacija monaha koji nikada nisu dozvolili da zgasne kandilo, da prestane divni, davnaqi, prisni oseaj dobrodolice. molitva, da se ne slui Sveta Liturgija. Pre veerqe slube vren je in nareeqa Manastir Deani su jedini na hram koji nikada nije novog Episkopa. Neka mi oproste asni oci arhijereji i

14 svi koji e itati ove redove, ali ja sam se oseala kao nice, bilo organizovano u Pekoj Patrijariji. Nou nida prisustvujem veridbi. Bilo je sveano i uzvieno i je smelo da se ide naim autobusima, ve su nas vozili radosno. vojnim vozilima. Opet beskrajno dugo putovaqe, obezbe-

Ne znam kako izgledaju slube na Svetoj Gori. Ali to to se doivi na slubi u Deanima je zaista neto to nigde drugo ne moe da se oseti. Snaga je to iste, usrdne, duboke molitve - molitve monake. Kako je u Deanima za vreme slube, ja zaista ne mogu da iskaem. Rei bi samo umaqile utisak. Spustalo se vee, iz klisure se javio veerqi vetri, koji hladi dnevnu egu. Nad manastirom zasijale zvezde. Dok se ne izae ispred kapije, izgleda kao da na kugli zemawskoj nema mirnijeg i spokojnijeg mesta. A tamo, na ulici, sve je opasala bodwikava ica. Danonone strae italijanskih vojnika. Straare i kule rasporeene oko manastirskog kompleksa. Vojnici naoruani dugim cevima. I oni koji ne prezaju da napadnu, elei da unite, u prah pretvore, izbriu sa lica zemwe. Zaslepweni mrqom, pokuali su to mnogo puta, ali Bogu dragom hvala, molitvama Svetog krawa Stefana i monaha deanskih, i hrabrim italijanskim vojnicima, nikada zlo nije uspelo da pree manastirsku kapiju. Prenoite je za sve ene, monahiqe i poklo-

eqe konvoja, strae i konano kamena ograda Peke Patrijarije. Dugo ostajemo u vozilima zato to vojnici snanim reflektorima pretrauju svaki pedaw brda preko reke. Na kapiji nas ekaju monahiqe. Radosni pozdravi, dobrodolica. Porta je, kao i uvek, puna cvea. umi Bistrica. Javwaju se slavuji. Mirie uma, trave i cvee. Cvrci bezbrino pevaju svoje none pesme. ao mi je da zaspem. Od spavaqa uspomena nema - kae stara izreka. Probudila sam se pre zvona. Jutreqe, i polazak za Deane. Opet ista tuga i radost ponovnog vieqa. U portu pristiu wudi, ene, deca, starci i starice, i mlado i staro je dolo na ovu svetkovinu due. Dolaze u pratqi vojnika iz Indije, Pakistana, Rumunije, Italije i jo nekih zemawa, iz enklava na Kosovu i Metohiji. Bez pratqe KFOR-a, ni jedan ovek koji nije Albanac ne moe da proe Metohijom. Iz svojih logora, koje nazivaju enklavama, dolaze u veliki divni manastir, koji je iznutra slobodan, ali je fiziki, kao i sve srpsko u Metohiji, u ici. ta je drugo mesto sa koga ne moe nigde da se izae, kad se na izvor kisele vode,

15 odmah preko reke ispod manastira, ide uz pratqu naoruanih vojnika, i u batu i u qivu. Ni jedan jedini korak izvan manastirskih bedema nije mogue napraviti bez oruane pratqe. Sveta Arhijerejska Liturgija u manastiru, naalstvuje Qegova Svetost Patrijarh srpski G.G. Pavle, sasluuje etrnaest arhijereja, i svetenici i akoni. Prvi put u dugoj istoriji ovog manastira u qemu se vri hirotonija episkopa. Novi Episkop lipwanski Teodosije, iguman manastira Deani, jedan je od mladih episkopa nae Crkve, onih koji se spremaju da preuzmu teret pastirstvovaqa. U Deane je doao poetkom posledqe, strane decenije prolog veka. Duhovno edo Episkopa rakoprizrenskog Artemija, kome je Bog dao da okupwa monatvo, i zahvawujui tome nisu kosovsko-metohijski manastiri opusteli, ve bujaju i razrastavaju se, obnavwaju i cvetaju. Posle Svete Liturgije i obreda hirotonije, novi Episkop je besedio toplo i potresno. A pored qega je stajala i qegova majka, monahiqa. Trpeza wubavi je prireena za sve prisutne. Gledam, slika potpuno ista kao nekada davno. Oko manastira, u hladu borova sede porodice. Po travi tre deca, smeju se i igraju. To je potpuno normalna slika svuda u svetu, sem u Metohiji, tamo wudi mogu da se okupe samo ako imaju vojnu zatitu, bez obzira da li idu na svadbu, sahranu, da obrauju svoja powa, ili kao danas na hirotoniju novog vladike. Dolo je vreme povratka. Treba za dana prei granicu. Opratamo se sa manastirskom bratijom i vladikom Teodosijem. Ispraaju nas do autobusa.

15 Ne znam vie da li pevaju ili leleu zvona deanska. Put prema grobwu. apuem u sebi, kao molitvu: Ne brinite se, roeni moji, razrueno veno poivalite uvaju vam sada karabiqeri. To nisu oni iz vae mladosti. Isto se zovu i imaju iste uniforme, ali su ovi mladi i drugaiji, oni su na strani pravde, dobra i istine, na Hristovoj strani. Posle boravka u Deanima i Pekoj Patrijariji, davno zgrudvani bol u grudima se raziao. Monasi i monahiqe su mi dali primer. Oni ive u nemoguim uslovima, kao u logoru, a mirni su i spokojni. Qihova je nada u Gospoda, a kad se sva poloi na Gospodqe ruke, onda nema granica, ica ni straha. Kad smo dolazili, kroz svest su mi stalno prolazile rei iz opela: Vjenaja pamjat. Sada, vraajui se, dua mi je radosno klicala: Hristos vaskrese iz mrtvih. I zaista, gde je vere u Hrista Gospoda, nema straha, ni dawine, ni razdvojenosti, nema granica ni graninih rampi, ima samo Vere, Wubavi i Nade.

BESEDA
QEGOVOG PREOSVETENSTVA EPISKOPA LIPWANSKOG G. TEODOSIJA Vaa Svetosti, vaa visokopreosvetenstva, brao arhijereji, uvaena gospodo, brao i sestre! Neka je blagosloven Bog u Trojici slavweni, predveni Otac, jedinorodni Sin Qegov i Duh Sveti Uteitew. Neka je blagosloveno ime Qegovo, neka je blagosloven promisao Qegov, neka je blagoslovena wubav Qegova. Poiqem ove rei svoga obraaqa, blago-

16 siwaqem Boga, ivoga i istinitoga, jer je to od svega najvanije; da uvek Boga prizivamo u molitvama svojim, da uvek Bogu blagodarimo za sve to nam daje i da s Bogom zapoiqemo sve to inimo u ovom ivotu. Blagodarim Bogu, na prvom mestu, to me je u Svom predvenom promislu stvorio i uveo u bie; to mi je podario ivot, a pogotovu to me je uveo u novi ivot u Crkvi Svojoj, svetoj, apostolskoj i pravoslavnoj. Danas imam jo vei razlog za blagosiwaqe i blagodareqe Bogu, to me je, Vaa Svetosti, preko Vas i otaca arhijereja, koji ste Hristovi uenici i apostolski naslednici, uveo u blagodat i slubu episkopstva. To je blagodat i sluba samoga Gospoda Hrista, koji je po reima svetoga Apostola episkop i uvar du a naih (1. Petr. 2, 25). On je Pastir i Arhipastir naih Crkve Svoje svete; pa je i mene danas, preko Svetog Arhijerejskog Sabora i vaih bogoblagodatnih ruku, brao Arhijereji, uveo u in, uveo u blagodat i slubu arhipastira Crkve Qegove. Biti episkop Crkve Hristove, to znai na prvom mestu, biti sluitew, jer Sin oveji nije doao da Mu slue, nego da slui i dade ivot Svoj u otkup za mnoge (Mt. 20, 28); slumnoge iti Bogu Viqemu, i bliqima u kojima obitava i ivi sam Hristos, naroito u najmaqoj brai Qegovoj Qegovoj (Mt. 25, 40), kojima je On i obeao Carstvo Svoje nebesko. U ovom privremenom, zemawskom ivotu nemamo niega to bi bilo iznad pastirskog slueqa, jer je ono posveeno najveem i najuzvienijem delu, a to je spaseqe dua wudskih. Istinski pastir, istinski episkop Crkve Boje, treba da brine za slovesno stado povereno mu od Velikog Pastira, i to za svaku duu pojedinano. Gospod nam govori i poruuje preko Svoga proroka Jezekiwa: Ja cu pasti stado svoje, i ja u ih odmarati. Traiu izgubwenu, i doveu natrag odagnanu, i raqenu u zaviti i bolesnu okrijepiti; a tovnu u i jaku potrti, pau ih po pravdi (Jez. 34, 15-16). pravdi Sva uzvienost i veliina episkopskog dostojanstva sastoji se upravo u sluequ. Istinski episkop treba svakodnevno da sastradava u wubavi svojoj prema pastvi i da neprekidno gori svetom revnou za spaseqe dua poverenog mu naroda Bojeg; da neprestano stremi ka qihovom duhovnom preporodu, kako bi svi dostigli u duhovno savrenstvo u meru rasta punoe Hris tove (Ef. 4, 13). Stoga sam i ja danas svestan, Vaa tove Svetosti i brao arhijereji, da je i mene Gospod, kao nekada Svoje proroke, Svoje prvosvestenike, Svoje apostole i arhijereje, upravo pozvao na krst, pozvao na golgotski put svoj. Ali, znam, isto tako, da samo taj put vodi u vaskrseqe, i da se samo kroz Krst dolazi do pobede nad svim onim to je prepreka naem venom ivotu. Zato su mi sada, vie nego ikada ranije, potrebne vae molitve i vai oinski saveti, bez kojih ne bih mogao da nosim ovo breme i ove obaveze koje ste mi poverili. Ne oslaqam se na svoje snage, koliko na Boju pomo i Vae svete molitve. Neizmerno sam blagodaran Bogu to pripadam narodu u kome sam roen, u kome sam krten i, evo danas, hirotonisan. Srpski narod je, kao i svaki drugi Boji narod; narod koji je iao i koji ide Hristovim putem. Srean sam da mi je Gospod dao da mogu da Mu sluim u ovom uzvienom dostojanstvu, onako kao to su mu sluili i sveti preci nai, sveti praoci nai, od Svetih irila i Metodija, preko Svetoga Save i ostalih svetitewa, sve do Svetoga Krawa, ktitora ove svete obitewi u ijem hramu, ja nedostojni i najmaqi meu sluitewima Hristovim, primih ovaj zalog Duha Svetoga. To je jo jedan veliki razlog za moje blagodareqe Bogu; to sam upravo u ovom svetom manastiru, zadubini Krawa muenika, Visokim Deanima, doiveo ovu najveu blagodat. Deani su danas, vie nego ikada ranije, znaajni za opstanak srpskoga bia, kako na ovim prostorima, tako i za sve one koji su u rasejaqu i ive po celom Bojem svetu. Sveti Kraw je sobom izgradio i u qih udahnuo deo Neba. Iz tog razloga oni sve do danas nepokolebivo stoje odolevajui svakoj stihiji zemawskoj i nas uzvodei Nebu i prvoliku Hristu, inei nas blagodatno neosetwivim za sve opasnosti koje nas okruuju. Svestan sam u kakvo vreme sam postao episkop; svestan sam i u kakvim okolnostima; svestan sam i svih tekoa i opasnosti koje me oekuju. Ali, nisam sam i nismo sami. Evo ja sam s vama u sve dane do svr etka veka (Mt. 28, 20), to je rekao Gospod Hristos i veka poslao nam Duha Svoga Uteitewa, i to se delo nastavwa sve do danas. Gospodqe je prisustvo, Gospodqe je delo, od Gospoda je svaki uspeh. A mi smo samo u tome saradnici Boji, kako esto ponavwa na Sveti Patrijarh, ovde sada prisutan. Hvala Vam, Vaa Svetosti, hvala vama, oci arhijereji. Hvala to ste i ovaj put potvrdili da je vae srce i da je vaa dua upravo ovde na Kosovu i Metohiji. Vaim dolaskom, vaom rtvom, vaom neizmernom wubavwu potvrdili ste svoje opredeweqe i dali ste nama primer, da i mi danas, sve do smrti i krvi sluimo ovom mestu; da zajedno sa naim mnogonapaenim i mnogostradalnim narodom opstanemo na ovim prostorima. Hvala mojim estitim i skromnim roditewima, ocu Milanu i majci Biwani, sada u monatvu monahiqi Marti, to su me rodili i vaspitali u skromnosti i potequ. Blagodarim Bogu za majku, koja

17 me je ne samo telesno rodila, nego me je i duhovno uputila da svim svojim biem stremim i sluim ivome Bogu; koja se danas i ponajvie raduje ovom uzvienom inu. Ona je danas ovde sa nama u monakom liku i obrazu, prinevi Bogu sve to je imala, pa i samu sebe, gledajui samo na Gospoda, koji je i obeao da je takvih Carstvo nebesko (Mt. 19, 14). Hvala i svim mojim nebesko uitewima koji su me strahu Bojem uili i ovom putu vodili; na prvom mestu ocu Dmitru, parohu poeke crkve, koji mi je bio i prvi verouitew, primivi me i uivi azbuci duhovnog i crkvenog ivota. Neizmerno blagodarim Bogu to me je u pravo vreme uputio na Bogoslovski fakultet, gde sam sreo najvee bogoslove i uitewe nae Crkve u liku svojih otaca i profesora, koji su danas ovde i prisutni. Oni su mi na najbowi nain udahnuli duh bogoslovwa i nauili me da je Crkva Boja iva Crkva, i da se samo kroz qu i u qoj moemo spasti; da se samo kroz Svetu Liturgiju otkriva konani smisao ivweqa, kako ovde na zemwi, tako i u venosti; da se samo verom moe istinski iveti i delima svoja vera potvrivati. Blagodarim i Qegovoj Svetosti, Patrijarhu naem Gospodinu Pavlu, tadaqem Episkopu rako-prizrenskom, to je imao oinsko razumevaqe za moj izbor da se posvetim monakom pozivu i da budem monah u qegovoj eparhiji; koji me je zamonaio u malenom, ali za mene mnogoznaajnom crnorekom manastiru, koji e kasnije postati pravi rasadnik mukog monatva u celoj eparhiji; koji me je rukopoloio u prvi stepen svetenstva, davi mi akonski in u sabornoj crkvi Svetog Velikomuenika Georgija u Prizrenu, a koja je danas poruena od strane neprijatewa i vie se u qoj ne slui. A najveu blagodarnost odajem duhovnom ocu i vladici svome Artemiju, koji mi je u ivotu bio sve; i roditew, i uitew, i duhovni rukovoditew na tesnom i uskom putu Hristovom (up. Mt. 7, 14); koji me je pawivo i strpwivo uzvodio na lestvici duhovnog ivota od iskuenika, preko monakog do igumanskog slueqa, pa sve do danas, kada sam primio najveu blagodat ovde na zemwi, blagodat episkopskog slueqa. Pored svega velikog i uzvienog to mi je predao, od svega istiem to to me je nauio i nazidao na temewu oinskog blagoslova svetog starca Ave Justina elijskog; to me je nauio kako se istinski Bogu slui celim svojim biem u smirequ i potpunoj predanosti vowi Qegovoj svetoj. Sa punim povereqem uzveo me je u zvaqe igumana ove svete obitewi, tada mladog i u svemu neiskusnog, ali nikada me ne ostavwajui samog, bez svoje pomoi i zatite. Blagoslov qegov uvek me je pratio i titio, naroito u ove posledqe i najtee dane, kada smo svi proli, a i sada prolazimo Hristovu Golgotu, stradajui i bivajui u opasnostima svakodnevnim. Poverio mi je bratiju, sa kojom sam poeo podvig i ivot u ovoj svetoj obitewi, a koja se qegovim

18 molitvama umnoila u mnogorodno drvo, na ije grane danas mnogi dolaze i hrane se qenim slatkim duhovnim plodovima. Mojoj bratiji deanskoj, koja mi je od svih najblia i najdraa, neka je hvala na svemu, jer oseam da bez qih ni ja danas ne bih postojao na ovom svetom mestu. Ovog puta od svih qih traim oprotaj, ako sam nekada nekoga povredio i ako ga nisam na pravi nain razumeo ili prihvatio, a molim se Gospodu i Svetom Krawu da nas do kraja naeg zemnog podviga sve sauva objediqenim, slonim i nepokolebwivim. A Svetom Krawu, osnivau ove svete obitewi, najvea blagodarnost od mene i od sve bratije, na prvom mestu to nas je izabrao i prizvao da mu sluimo, to nas je u sve dane teke i tegobne uvao i sauvao, dajui nam nadu i radost, vodei nas ka venom nebeskom ciwu - Carstvu Bojem. Od Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve, prizvan sam da u episkopskom inu pomaem svome arhijereju na prostoru mnogostradalne Eparhije rako-prizrenske. To mi je i najvea ast koju sam mogao dobiti, jer je svo moje bie vezano za ove prostore, za ovaj narod i qegove svetiqe. Na Kosovu i Metohiji svi stradaju, i narod i qegove vekovne svetiqe. Na ovim prostorima ima vie tuge i plaa negoli radosti i dejeg osmeha. Ali ovaj narod, koji je oduvek prolazio Hristovu Golgotu, sa Hristom je i vaskrsavao. Nadamo se da e i ovaj put biti tako. Zato je ovo sveta zemwa, ovo je srpski Jerusalim, koji je osveen Bojim imenom, ideqem Bojim putem, ivweqem radi Boga i slueqem Bogu, sve do rtve i stradaqa za Qega. Ovog puta i sa ovog mesta poruujem svim svojim saitewima, potenom i estitom narodu metohijskom i kosovskom: nemojmo posustati i nemojmo se pokolebati na svom putu ka venom ciwu, ka venom ivotu. Gospod koji nas je i prizvao na ovaj put, On e nas sauvati i izbaviti kada to bude trebalo, ali da mi budemo uvek blizu Qega, u Qega verujemo i u Qemu se nadamo. Zato, nemojmo olako napustati svoje vekovne domove i odricati se otakog naslea koje nam je u zalog predato. U ovom uzvienom trenutku seam se ne samo ivih na zemwi, nego i onih ivih na Nebu, koji su napustili ovaj zemawski ivot; bilo preminulih, bilo prisilno odaslanih odavde - ubistvima, klaqima, mueqima. Takav je pre svih otac Gavrilo - arhiakon, sabrat na; takav je i Hariton - monah, takoe sabrat nas; takav je i Stefan jeromonah; takva su i deca iz Goradevca, iz Pei; takav je i novopostradali Dimitrije graaniki - svi oni mueni i pobijeni Hrista radi i imena srpskoga radi. Qihovom nevinom krvwu Gospod iskupwuje rod srpski od svih qegovih zabluda, lutaqa i greaka, poiqenim u istoriji sve do danas. Posebno bih se oseao neiskrenim ako ne bih ovde pred svima vama pomenuo i milostivog Samarjanina, ovog puta u liku italijanskih vojnika, koji nas danonono uvaju i o nama brinu i bez ije zatite i pomoi mi danas ovde, u ovim uslovima, ne bismo mogli da opstanemo. Mi se qima ne moemo niim oduiti, do molitvom Svetom Krawu da im on uzvrati za sva qihova dobra koja su uinili qegovoj svetiqi. Hvala i onima susedima naim sa kojima delimo ovo pare zemwe pod nebom. Ova svetiqa i qeni itewi uvek su im inili dobro. Neki su na to uzvraali dobrom, a neki nisu. Daj, Boe, da ih ima i danas, i verujem da ih ima, koji ne odobravaju ovo zlo koje se ini svetiqama naim, koje se ini narodu naem. Neka bi Bog bio svima milostiv, ali ujedno i pravian. I ovog puta alim wudskim srcem, a posebno sada episkopskim, arhijerejskim srcem, svaku wudsku suzu, svaku wudsku rtvu, svaku kap krvi prolivene; svako wudsko bie postradalo, a koje je stvoreno za ivot. I zato, poruujem svima, nemojmo ostajati na zlu kojega je, naalost, i bilo, a i sada ga je dosta u wudskoj istoriji. Gledajmo napred, prvo na Boga koji je jai od svakoga zla, koji je svetliji od svakoga mraka, i koji je wubavwu obilniji od svake mrqe, jer Bog je wubav (1 Jov. 8, 4). wubav On nas poziva na veni sabor zajednitva, a ne izolacije, separatizma i zatvaraqa u sebe. iroko srce nam je dao, vee od vasewene i ire od kosmosa. I zato, budimo svi ono to je oduvek ova svetiqa bila - prema svima otvoreni, bez mrqe prema drugome, bez progaqaqa drugoga. Vaoj wubavi, svima ovde prisutnim arhijerejima, brai i sestrama, naroito onima koji su izdaleka doli; predstavnicima drave i vlasti, kojima su ova vrata uvek bila otvorena sa ewom da i srca qihova budu otvorena za ovaj mnogostradalni narod; prosei od svih vas oprotaj i molitve, elim svaki Boji blagoslov, blagodat Svetoga Duha, a Gospodu naem koji je proslavwen zajedno sa Svojim Ocem i Duhom Svetim, neka je slava, ast i pokloqeqe, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!

19

PROPOJALA PESMA IZ DUBINE VEKOVA

o se nisu slegli utisci iz Deana, a spremamo se na put na drugu hirotoniju, u Podgoricu. U nedewu, 4. jula 2004. godine, hirotonisan je Episkop dioklijski, vikarni episkop Mitropolita crnogorsko-primorskog, Jovan (Puri). Hladno je julsko jutro, podsea na oktobarsko. Pwuti kia. Ipak, to ne moe da pokvari raspoloeqe putnika. Na veliku radost svih, sa nama putuju iguman manastira Lepavina, arhimandrit Gavrilo, i jeroakon Vasilije. U autobusu su mnogi profesori, javni radnici i novinari. Svi su uzbueni i radosni zbog predstojeeg dogaaja. Po prirodi svog posla, novinari su radoznali, pa im priamo o novoizabranom episkopu dioklejskom, qegovoj tituli i objaqavamo da titula dioklejski ne znai obnavwaqe eparhije, ve samo i jedino obnovu imena. ira javnost vrlo malo zna o istorijatu Episkopije dioklejske, zato navodimo rei istoriara Predraga Vukia, koji kae:ireqe hrianstva na prostoru zapadnog Balkana otpoelo je ve sredinom prvog veka nove ere, na ta ukazuju poslanice Svetog apostola Pavla. U II. poslanici Timoteju apostol Pavle pored ostalog kae: ...Jer me Dimas ostavi, zavowevi sadaqi vijek, i otide u Solun; Kriskent u Gala tiju, Tit u Dalmaciju; Luka je sam kod mene (4, 10). mene U Poslanici Rimwanima apostol Pavle ukazuje na svoj misionarski rad, pa kae: U sili znakova i udesa, u sili Duha Boijega; tako da sam od Jeru salima i naokolo sve do Ilirika ispunio jevane wem Hristovim (15, 19). Hristovim Sudei prema Svetom Pismu i starim crkvenim predaqima, apostol Pavle, apostol Tit, kao i Sveti Luka pohodili su podruje rimske provincije Dalmacije i oblast Ilirika irei Hristovu veru. Samim tim, realno je pretpostaviti da ih je misionarski put mogao voditi i preko podruja danaqe Crne Gore. Meutim, hrianstvo na podruju Diokleje i ire okoline nije bilo znatnije raireno sve do 4. veka. ...Nakon dosewavaqa Slovena, na prostoru zapadnog Balkana poniklo je vie slovenskih kneevina koje su formalno priznale vlast vizantijskog dvora, ali sa znatnom samoupravom, kao: Dukwa (Dioklitija), Raka, Travunija, Zahumwe, Paganija, Bosna i Hrvatska. Dukwanska kneevina je obuhvatala prostor od Risanskog zaliva do ua Drima, ukwuujui Zetsku i Bjelopavliku ravnicu. ...Dekretom iz 732. godine vizantijski car Lav III Isavrijanac je celokupno podruje Ilirika, ukwuujui i Dioklitiju, prisajedinio duhovnoj jurisdikciji carigradskog patrijarha. Sve do 9. veka hristijanizacija junih Slovena se odvijala sporo i bez veeg uspeha. ...Prema Wetopisu popa Dukwanina, na saboru na powu Dalmi u drugoj polovini 9. veka osnovana je arhiepiskopija u Diokleji. Time je sprovedena restauracija crkvene organizacije u Dioklitiji i hristijanizacija slovenskog stanovnitva. Izvesno vreme sedite dioklejske arhiepiskopije bilo je locirano u katedralnom hramu Svetog arhangela Mihaila u Marinikoj Gradini (tako se danas naziva taj lokalitet, prim red.), na ijem se podruju u ranom Sredqem veku nalazilo, za ono vreme, brojno i napredno gradsko nasewe. U Wetopisu popa Dukwanina pomiqe se i crkva Svete Marije u Diokleji, centralni hram u kome su birani i ustoliavani dukwanski vladari. Neki od qih su i sahraqeni u ovom hramu. Meu qima se pomiqe Peroslav (Petra), otac Svetog kneza Jovana Vladimira. ...Krajem 10. veka bugarski car Samuilo osvojio je Dioklitiju i kneza Vladimira odveo u ropstvo u Prespu ...Pred najezdom Samuilovih trupa posledqi dukwanski arhiepiskop Jovan je izbegao u Dubrovnik. Arhiepiskop Jovan je napisao liturgijsku pesmu (pasiju) posveenu bokewskim muenicima Lovrijencu, Petru i Andriji. Sa arhiepiskopom Jovanom dioklejska eparhija

20 se krajem 10. veka konano ugasila. Kada je Sveti Sava 1219. godine osnovao Zetsku episkopiju, prema zapisu svog uenika i ivotopisca Domentijana, qeno sedite je utemeweno na lokalitetu Drepu Zeti. ...Sasvim je razumwivo to je Sveti Sava Zetsku eparhiju utemewio na istom geografskom prostoru na kome se u ranijem istorijskom razdobwu ve nalazila episkopska katedra (u Diokleji i Zlatici). Samom lokacijom nova episkopska katedra imala je na odreen nain da uspostavi kontinuitet sa dioklejskom eparhijom koja se u meuvremenu ugasila... Iz svega navedenog jasno sledi da je dioklejska episkopija najstarija ranohrianska dijeceza na podruju Crne Gore i temew ranohrianskog duhovnog naslea ovih prostora. Qena tradicija ne sme biti zaputena i zaboravwena, ve nam mora posluiti kao nepresuno vrelo duhovne inspiracije za sadaqe i budue generacije. Nedavnom odlukom Svetog arhijerejskog sabora od 19. maja tekue godine, iguman ostroki Jovan (Puri) naimenovan je za dioklejskog episkopa i vikara Mitropolita Amfilohija (Radovia). Kao da je sama Promisao Gospodqa odredila da novi episkop dioklijski ve nosi isto ime koje je pre deset vekova nosio posledqi dioklijski arhiepiskop Jovan. Verujemo da to nije prosta sluajnost. Uostalom, Sveti Jefrem Sirin s pravom kae: Ko tvrdi da je sve sluajno, taj odrie postojaqe Boga. Uz prijatan razgovor, duhovnu muziku i gledaqe video-zapisa o manastiru Lepavina, vreme brzo prolazi. U popodnevnim asovima stiemo u manastir Morau. Drevna nemaqika zadubina pleni lepotom i mirom. Uz izvanredna tumaeqa voe puta, gospoe Jasmine Doi iz poklonike agencije Srpske Pravoslavne Crkve Dobroinstvo, obogaeni novim saznaqima kreemo ka Podgorici i Cetiqu. Za razliku od kinog i hladnog jutra u Beogradu, na Cetiqu je prava letqa ega, ali to ne smeta stotinama wudi da u staroj prestonici Crne Gore i seditu Mitropolije crnogorsko-primorske, u manastiru Svetog Petra Cetiqskog, posveenog Rodestvu Presvete Bogorodice, prisustvuju inu nareeqa. Hrista. Qegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Pavlu su sasluivali Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, Mitropolit dabrobosanski Nikolaj, Episkop zvorniko-tuzlanski Vasilije, Episkop baki Irinej, Episkop rako-prizrenski Artemije, Episkop vraqski Pahomije, Episkop umadijski Jovan, Episkop mileevski Filaret, Episkop budimwansko-nikiki Joanikije, Episkop zahumsko-hercegovaki Grigorije, umirovweni episkop zahumsko-hercegovaki Atanasije, zatim vikarni episkopi veliki Joakim i lipwanski Teodosije. Na bogosluequ je pevao hor Bogoslovije Svetog Petra Cetiqskog. Zatim je odslueno bdenije, na kome je naalstovovao iguman ostroki Jovan, novonareeni episkop dioklijski. Sunano jutro je najavilo jo jedan vreo dan. Mnogo pre poetka Svete Liturgije poli smo u hram. Podgoriki Saborni hram Vaskrseqa Hristovog prva je pravoslavna crkva zidana posle Drugog svetskog rata u Podgorici. Pomuili smo se dok smo ga pronali, iako je zaista monumentalan. Pre samo nekoliko godina bio je uowiv izdaleka, a qegov zlatni krst je sijao i oseqivao grad. Danas je skoro potpuno zatvoren blokovima zgrada, viespratnica. ija je to zamisao i kakve su namere onih koji su takvu gradqu dozvolili ne znamo, ali su namere vie nego oigledne. Na prilazu hramu vidimo nekoliko autobusa iz Vaweva i aka. Mnogo sveta u porti i hramu strpwivo eka poetak Svete Liturgije. Veliki hram jo nije zavren, a pre tri godine je priveden bogoslubenoj nameni. Iznutra je sav obloen sigom, pa deluje toplo i prisno. Zvona najavwuju dolazak Qegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. G. Pavla i arhijereja, koji u divnim, sveanim odedama prolaze kroz portu i ulaze u crkvu. Osim arhijereja, tu je i veliki broj svetenika i akona iz Mitropolije crnogorsko-primorske i ostalih eparhija, meu qima je bio i arhimandrit lepavinski Gavrilo. Otac Vasilije je obavwao svoje posluaqe, snimao je kamerom sve to se dogaalo u hramu, kako bi bratija manastirska, a i mnogobrojni posetioci manastira Lepavina imali prilike da vide kako je sve to bilo, i da podele radost ovog velikog dogaaja. NAREEQE Poiqe Sveta arhijerejska Liturgija. Sva srca kao jedno, sliveno u molitvu. U subotu, u 17 asova uvee, pre poetka bdenija, U toku Svete Liturgije se obavwa in hirotou Cetiqskom manastiru izvren je sveti in nareeqa nisaqa (rukopoloeqa) novog episkopa. novoizabranog Episkopa dioklijskog G. Jovana, koji je Ovo je zaista bila izuzetna prilika da iz pozvan da za stolom arhijereja uestvuje u zajednikom blizine pratimo uzvieni i sveani in hirotonije. lomwequ hleba i dewequ ae vina, koji su predobrasci Svetog Tela i Krvi Gospoda i Spasa naeg Isusa

21 HIROTONIJA Hirotoniju, rukopoloeqe za episkopa, obavwaju najmaqe tri episkopa, zato to jedan episkop ne moe rukopoloiti drugoga (jednak jednakoga). Na dan arhijerejskog posveeqa, arhijereji izlaze u odedama kroz carske dveri na sredinu hrama, patrijarh staje na amvon, a arhijereji oko qega. Sprovode ih arhimandriti, igumani, protojereji i prezviteri, koji izlaze na severne i june dveri. Novonareeni episkop se oblai u odede i odlija arhimandrita u oltaru, zajedno sa ostalim svetenicima i vol vere. Posle blagoslova patrijarha i odreenih molitava novonareeni se privodi i staje na glavu orla (na tepihu) i ita ueqe o ovaploequ Sina Bojeg po uequ Pravoslavne Crkve. Zatim daje obeaqe da e uvati kanone svetih apostola, sedam vasewenskih i devet pomesnih sabora i pravila svetih otaca, obeava da e nepromenwivo uvati crkvena predaqa, ustave svetitewa i sve inove katolianske (saborne) Pravoslavne Crkve, da e uvati crkveni mir, pokoravati se arhijerejskom saboru, kao i da e biti saglasan u svemu sa episkopima, da e u strahu Bojem i bogowubivim ponaaqem upravwati povereno mu stado. Dawe ispo-

arhijerejima koji e uestvovati u hirotoniji. Pre Liturgije polazi se u sredinu crkve, blizu amvona, tepih sa slikom jednoglavog orla sa rairenim krilima, koji stoji pravo, a pod nogama mu je grad sa kulama. Pazi se da niko ne stane na orla. Naslikani grad predstavwa episkopiju, a orao koji nad qim leti oznaava istotu Pravoslavwa i visinu bogoslovwa. Posle ina izvoeqa iz oltara i poklona, novonareenog episkopa privode pred amvon, gde on staje na orlec (tepih sa slikom orla, i staje na noge orla). Potom mu patrijarh postavwa pitaqa strogo utvrena liturgijskim pravilima, a na kraju nareeni ita nikeocarogradski Sim-

veda novoizabrani da nije nikakvim darom dobio episkopsko dostojanstvo, obeava da nee nita initi protiv svetenih pravila po zapovesti silnih, makar mu i smru pretili, kao i da nee ulaziti u stvari drugih eparhija ni iz kakvih pobuda, niti primati strane obiaje u crkvena predaqa i inove, no da e uvati predaqa i sve inove neizmeqeno sa Sabornom Istonom Pravoslavnom Crkvom i saglasno sa svetim arhijerejskim saborom i etiri patrijarha, uvara istone pobonosti. (Novonareeni Episkop Jovan je izgovarao rei nikeocarigradskog Simvola vere i zaveta arhijerejskog

22 smireno, sveano i sa najdubwim uvereqem. Odzvaqao je qegov zvonki glas pod svodovima lepog hrama i stizao do svake due hrianske, duboko je potresajui). Arhijerejska hirotonija se vri u praznini dan uz prisustvo naroda, i to na liturgiji pre itaqa apostola. Posle vhoda sa jevanewem, kada svi arhijereji uu u oltar posle trisvete pesme, protoprezviter i protoakon privode kroz severne dveri ka carskim dverima onog ko se hirotonie. Uzimaju ga arhijereji i privode u oltar pred Svetu Trpezu, gde se tri puta klaqa pred prestolom i pribliivi se Trpezi klekne na oba kolena i polae krstoobrazno ruke i glavu na presto. (Ovaj deo hirotonije je mogao da se vidi iz crkve. Lice Episkopa Jovana je zrailo neobinom smirenou i blagou.) Arhijereji polau (malo) otvoreno jevanewe na qegovu glavu i dre jevanewe sa svih strana, kao ruku samoga Gospoda, koji uzdie onoga koji se hirotonie, ime se ujedno potiqava zakonu jevanewa. Najstariji od arhijereja glasno proiznosi molitvu, potom patrijarh blagosiwa, a zatim svi arhijereji polau desnu ruke na qega. Posle molitava, kada patrijarh sa glava onog ko se hirotonie skine jevanewe i stavi ga na presto, protoakoni skidaju sa qega arhimandritski krst i felon, a ipoakon mu donosi: sakos, omofor, krst, panagiju, mitru. Novi episkop uzimajui svaki od ovih predmeta celiva krst na qemu, podnosi ga svakom arhijereju na blagoslov, celiva im ruku i oblai se. Pri oblaequ ili metaqu svakog od ovih predmeta patrijarh uzglaava (izgovara sveanim tonom): AKSIOS = dostojan. Narod odgovara: aksios - dostojan! (Kad je na Patrijarh uzviknuo: Aksios! svi arhijereji, svetenici, akoni i sav narod je kao iz jednog grla odgovorio: Aksios! Dostojan, ponovio je Patrijarh. Dostojan! zaorilo se sa svih strana. I tako se to ponovilo tri puta, i svaki put sve jae. Svi mi, prisutni u hramu, delei veliku radost ovoga dana, iz sveg srca smo odgovarali: dostojan, jer je narod svedok, a taj svedok je zaista istinito svedoio.) Posle hirotonije (rukopolagaqa), novi episkop zauzima mesto s desne strane najstarijeg arhijereja. Liturgija tee dawe svojim tokom. Posle zavretka Liturgije, arhijereji u oltaru skidaju sveane odede i privode novoposveenoga episkopa k patrijarhu, on polae na qega, uz oseqeqe ruku, arhijerejsku rasu, panagiju, arhijerejsku mandiju, kamilavku i daje mu brojanice, zatim arhijereji izlaze iz oltara, a patrijarh staje na amvon. Protojerej i protoakon privode novoposveenog k amvonu i tamo meu narodom stupa novoposveeni u dunost arhipastira. Ovde mu patrijarh uruuje, s pastirskom poukom, pastirsko ezlo, posle ega novi episkop staje na amvon i blagosiwa narod obema rukama prema sve etiri strane sveta. Kad je dolo vreme priea, pokrenuo se ceo hram, malo ko je ostao da nije priao Svetoj ai. Iako je prieivalo pet episkopa, veoma se dugo crkvom orila pesma: Tijelo Hristovo primite! Potom je besedio novi Episkop dioklijski Jovan (Puri). Toplo i nadahnuto, jednostavnim reima govorio je o velikoj istini vere i obavezama pastira stada Hristovog. Na hirotoniji su bili i roditewi vladike Jovana. On je izdanak estite bogomowake porodice, vrednih ratara, iji primeran ivot po jevanewu i istrajnost u veri i danas slue kao primer mladim naratajima. Posle Svete Liturgije, iako se iva u termometru pribliavala etrdesetom stepenu, vie stotina vernika strpwivo je ekalo da estita i primi blagoslov od novog episkopa, koji je svima podelio prigodne poklone, kalendar i kqiicu o istorijatu epar-

23 hije Dioklijske. Potom je u porti hrama Hristovog Vaskrseqa prireena trpeza wubavi za sve prisutne. I mi, gosti iz daleka, pozvani smo u restoran, gde je prireen ruak za zvanice, crkvene velikodostojnike, predstavnike drugih verskih zajednica i visoke zvanice. Za trpezom su mnogi drali zdravice. Nas je posebno ganuo govor prote iz Vaweva, rodnog kraja novog vladike, koji je govorio o qegovoj porodici, o estitosti i pobonosti qegovih predaka i ponosu itavog kraja to je jo jedan qihov izdanak danas postao pastir stada Hristovog. Iz vawevskog kraja je sveti Vladika Nikolaj ohridski i iki, Episkop rako-prizrenski Artemije, tamo je manastir elije, gde je iveo, Bogu se molio i stvarao sveti Ava Justin Popovi. Sve to je lepo brzo proe, kae stara izreka, tako je dolo vreme naeg povratka. Iz Podgorice smo poli u ranim popodnevnim asovima. Tihi zamor u autobusu se potpuno utiao dok smo sluali cd sa besedom episkopa Jovana (Puria) o Svetom Savi. Ovaj cd su povodom hirotonije Episkopa dioklijskog Jovana (Puria) izdali Izdavako-informativna ustanova SPC iz Beograda i Radio Svetigora sa Cetiqa. Sluajui glas vladike Jovana, qegovo mudro kazivaqe i divno pojaqe, seali smo se rei profesora Predraga Vukia o posledqem episkopu dioklijskom Jovanu, koji je bio i kompozitor i pojac. Zaista su nedokuivi putevi Gospodqi. Posle deset vekova, titulu dioklijskog episkopa nosi Jovan, koji je izvanredan pojac. Sluajui qegovo pojaqe i kazivaqe, inilo nam se da je to ponovo propojala pesma iz dubine vekova. Bili smo blagodarni Bogu to smo ovog, zaista divnog i nezaboravnog dana bili sabrani na Svetoj Liturgiji, gde smo pristupili Svetom Prieu, i mogli da posvedoimo i podelimo veliku radost. Liturgijsko sabraqe je neuporedivo sa bilo kojim drugim sabraqem wudi, jer smo samo tako svi jedno u Hristu, jedinom Putu, Istini i ivotu. U povratku smo obili manastir Kumanicu, koji se nalazi tik pored pruge Beograd-Bar, blizu Prijepowa. Prvobitni manastir je postojao u sredqem veku, zna se da su ga Turci razruili, ali svetost toga mesta nisu mogli da ugase. Vekovima je narod na dan Svetog Arhangela Gavrila dolazio i Bogu se molio na tom mestu. Ostaci zidova starog manastira su danas potpuno prekriveni voskom, koje je poboni svet vekovima na tom mestu palio. Manastir je ponovo sazidan u najtee dane, 1999. godine, u vreme bombardovaqa. I pomogli su svi, i Srbi i muslimani iz tog kraja, svi kojima je molitva u drevnoj svetiqi pomagala. Prilikom radova na obnovi manastira, pronaene su moti svetog Georgija Kumanikog, za koje se verovalo da su zauvek nestale kada je sruen i spawen manastir. to Bog voli, ne propada. (Jo pod utiscima iz Podgorice, sledeeg dana u podgorikim novinama proitala sam veoma zlonamerne komentare, da su vernici dovoeni autobusima na hirotoniju. Oni koji su daleko od Boga i istine ne mogu i nee da razumeju da je wude sa svih strana u Podgoricu dovela wubav, i da smo tamo bili zato to smo braa i sestre u Hristu Gospodu, gde niko nikog ne dovodi, ve wudi dolaze ne alei truda ni sredstava. Najbowi primer za to je arhimandrit Gavrilo, koji je iz Hrvatske doao u Podgoricu, na jedan dan, samo da bi prisustvovao hirotoniji). Na kraju moram da napomenem da je sve nas, malo bratstvo i sestrinstvo iz autobusa jer smo svi rod u Hristu duboko dirnulo potovaqe i wubav koju su prema o. Gavrilu pokazali svi arhijereji, Episkop dioklijski Jovan, ostroki monasi, monasi iz drugih manastira, svetenici iz svih eparhija, kao i mnogi wudi koji su za manastir Lepavinu samo uli. Radmila Miev

24 BESEDA EPISKOPA JOVANA Vaa Svetosti, vaa visokopreosvetenstva i preosvetenstva, dragi oci, brao i sestre! Danas je Gospod pogledao na nastrojenost sluge Svojega, prizivajui me kroz Vau Svetost na svetitewsko, odnosno episkopsko slueqe i, sada kada se sve to dogodilo, ta uopte mogu rei? Blagodarno primam rei svetog Apostola Pavla: Bog se javi u tije lu, opravda se u Duhu, pokaza se anelima, propo veda se neznabocima, vjerova se u svijetu, vaz nese se u slavi (1. Tim. 6, 20). Ove rei, dakle, prislavi hvatam kao svoju jevanelsku propoved ili program ve like tajne pobonosti i uvaqa poverenog mi za pobonosti loga spaseqa (1. Tim. 6,20). spaseqa I ta u ovom trenutku mogu rei? Da li je lako nositi nemoi svih: Ko oslabi a da i ja ne osla bim? Ko se sablaqava, a ja da ne govorim? (2. Kor. govorim? 11, 29). Lako li je biti obrascem vernima u rei, u ivwequ, u wubavi, u duhu, u veri, u istoti (1. Tim. 4,12)? Da li je lako jednoga pokarati, drugome zapretiti, treega uteiti sa svakom strpwivou i poukom (2. Tim. 4,2)? Da li je lako nositi odgovornost za pastvu i pastire? Poznati su primeri Bojih izabranika koji su zbog svega ovoga bili u velikoj nedoumici i strahu. I mi s qima postavwamo pitaqe: da li je sve ovo lako? Sveti Apostol Pavle svedoi o sebi: Svaki dan umirem, tako mi, brao, vae pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu naem (1. Kor. 15, 31). naem I zaista, istinski ivot svetenosluitewa jeste neprestano sagorevaqe, umiraqe do samozaborava, tekoa i stradaqa. Polae se na mene veliko breme episkopskog slueqa, i to u vrlo teko vreme slueqa Bogu i rodu, i zato mi Apostol Pavle kroz Vau Svetost poruuje da postupam tako u svemu, da bi me verni imali za obrazac i autoritet u izgraivaqu Crkve i u delima Boanskog ovekowubwa. No, odakle meni nemonom (2. Tim. 1, 7) uzeti nemonom i pocrpeti sile i snage za sve ovo? Otuda odakle ih je pocrpeo vozwubweni uenik Hristov sveti Jovan Bogoslov. Drugim reima, to znai sluiti Svetu Slubu i ne zanemarivati blagodatni dar koji je dat kroz proroanstvo polagaqem ruku stareina (1. Tim. 4, 14), ali uvek imajui na umu rei Ap. Pavla o opasnosti od svetskoga, ne upreui se u jaram mnogoboaca (2. mnogoboaca Kor. 12,19). Sve ovo nije lako, ve trai raspetost bia i izdrwivost do kraja. Za sve ovo je potrebna pomo pre svega Nebesa - svih Svetih, a i svih vas - naroda Bojeg. Verujem i ispovedam, to po reima Svetog Apostola ne da smo sposobni sami od sebe to pomisliti, nego je naa sposobnost od Boga (2. Boga Kor. 3, 5); to dobar uspeh u sluequ Bogu i bliqima ne zavisi toliko od wudskih mogunosti i dostojnosti, koliko od blagodati koja se u nemoi pokazuje savr ena (2. Kor. 12, 9). Verujem ena i ispovedam da je polagaqem vaih svetitewskih ruku na mene i meni nedostojnome predata blagodat apostolskog prejemstva, a koja lei i nadopuquje svaku nemo. Molim vas, sveti oci, Bogomudri arhipastiri, brao i sestre, da vae molitve uine mene iskusnim delatewem u Vinogradu Bojem koji zasadi Desnica Gospodqa i da se ne postidim pred Onim Koji pravo upravwa reju Istine (2. Tim. 2, Istine 15). Molite se Bogu da mi daruje postojanost i odlunost, blagost i trpweqe, u emu je ivotno iskustvo. Na kraju, svima se zahvawujem: svojim ocima uitewima, roditewima, bratiji i sestrama na molitvenom ueu i na svemu uiqenom za mene u dosadaqem ivotu. Poto rei zahvalnosti dobrim wudima za sve to su za mene uinili ne mogu biti dovowne, molim se Bogu da dostojnim noeqem episkopskog krsta uzvratim svima qima i svima drugima na wubav koju su pokazali. Imam jo i nadu da me moj duhovni otac nee ostaviti bez wubavi, uvek me savetujui kao mudri i iskusan otac. Uzdajui se u podrku od svih vas, ja smelo govorim Vaoj Svetosti i svekolikoj crkvenoj punoi: Evo sluge Gospodqega - neka mi bude po rei vaoj. Amin.

25

PREDAVAQE EPISKOPA SVETOSAVSKE EPARHIJE IKE G. HRIZOSTOMA

BOGOSLUEQE KAO NAIN IVOTA PRAVOSLAVNOG HRIANINA

a dan svetih apostola Vartolomeja i Varnave, 24. juna 2004. godine, u Vrqakoj Baqi je Qegovo Preosvetenstvo episkop Svetosavske Eparhije ike G. Hrizostom odrao predavaqe na temu Bogoslueqe kao nain ivota pravoslavnog hrianina. Predavaqe je odrano u bioskopskoj sali ovog divnog malog mesta u ikoj eparhiji. Jasno je da je episkop Hrizostom odabrao ba to mesto ba u to vreme, jer Vrqaka Baqa u tom periodu obiluje kako domaim tako i mnogim stranim posetiocima ewnim odmora uz neverovatne, vawda samo Bojom rukom date, raznovrsne prirodne izvore lekovitih voda. Rekla sam neverovatne izvore. To je upravo tako. ini mi se da nigde u svetu nema na maqem prostoru vie razliitih lekovitih prirodnih izvora. Svaki izvor je opremwen po najviim svetskim standardima, uredno oznaen, sa preciznim informacijama o vrstama bolesti koje lei i o pruaqu medicinskih i turistikih usluga. Meutim, u ovo doba godine cela Vrqaka Baqa mirie na lipe i odie nekim spokojem, pa je i to razlog to mnogobrojni turisti, ewni odlaska iz gradske vreve i vruine, dooe ba u ovaj divni mirni gradi. I ja sam, kao i mnogi drugi, poelela da nekoliko dana od godiqeg odmora provedem ba ovde. Odmah po dolasku iz Beograda sam posetila gradsku biblioteku, izuzetno opremwenu, uzela kqigu Despot Stefan Lazarevi i sa koleginicom Anom krenula u etqu. Zastadoh, jer je na velikom panou bilo obaveteqe o poseti Qegovog Preosvetenstva vladike Hrizostoma i o odravaqu predavaqa na temu Bogoslueqe kao nain ivota pravoslavnog hrianina. Tema je, vidi se, vrlo pawivo odabrana i u ovom trenutku bueqa duhovne svesti naeg naroda, rekla bih, neophodna. Episkop Hrizostom (Stoli) roen je 20. juna 1939. godine u Rumi, gde zavrava osnovnu i sredqu kolu. Bogoslovsko obrazovaqe i diplomu bogoslovskog fakulteta stie u Ruskoj zagraninoj crkvi na univerzitetu u dravi Qujork u Americi. Zamonaen je u manastiru Deanima 1961. godine, kada od episkopa rako-prizrenskog Pavla, sadaqeg Patrijarha SPC, biva rukopoloen u in akona, a ve 1962. godine u in jeromonaha. U Hilandaru provodi 19 godina, u okviru kog perioda vri dunost rizniara i bibliotekara najstarije srpske biblioteke. U Hilandaru 1980. godine biva proizveden za arhimandrita, dok ak dva mandata vri dunost protoepistata, odnosno predsednika Svete Gore. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na prologodiqem zasedaqu poverio je episkopu Hrizostomu najslavniju istorijsku eparhiju, na ijem je tronu - kako sam episkop Hrizostom kae - stolovao duhovni voa sveg srpskog pravoslavnog naroda kroz vekove, na arhiepiskop, uitew i prosvetitew - Sveti Sava. Treba napomenuti da je na ovom tronu sedeo i Sveti episkop Nikolaj iki, koji je prole, 2003. godine od Crkve javno proslavwen kao svetitew Boji. U manastiru ii, seditu ike eparhije, krunisano je vie srpskih kraweva, a posledqi meu qima kraw Petar I Karaorevi. Episkop Hrizostom doe tano u naznaeno vreme i pred prepunom dvoranom, kako svetenstva tako i ostalih prisutnih ewnih duhovnih pouka, sve nas blagoslovi i zablagodarivi Gospodu poe: Pomae Bog svima! Dakle, iako je ovakvo vreme, prilino toplo, ipak je znaajno da se ba ovde vidimo. Naa eparhija je dosta velika, ne moe uvek svuda da se stigne, zato smo doli ovde u Baqu kako bismo se nali u to veem broju. Ono o emu emo veeras da govorimo ve je i najavweno, a re je o bogosluequ kao nainu ivota pravoslavnog hrianina.

26 Moemo da ponemo od bogoslueqa uopte, odnosno bogoslueqa kosmikog. Mi svakodnevno vidimo kako itava tvar slui Bogu. Ako se okrenemo oko sebe, videemo neto neverovatno. Za nas je to dodue uobiajeno, ali kada se udubimo u ono ta se oko nas deava, kada dugo razmiwamo..., danaqe oveanstvo ne moe daleko da dosegne do toga ta se to zbiva oko nas. Ako ovek koji ne poznaje Boga, ili moda i ne eli da Ga upozna, ili je ateista (to nikako ne znai da je on lo ovek), pone dubwe da razmiwa o tome ta se oko nas deava, onaj koji nije upoznao Boga, ni na koji nain ne moe da zna o emu je re. I to god vie naunici dokazuju kako to planete idu, kako se kreu, kako one bogoslue, kako ptice besprekorno lete, kako se smequju godiqa doba, kako, kako... Ako ovek nema ni malo vere u Boga, on moe samo da poludi. Meutim, ba to to nas deli, odnosno nas koji teimo istinskom poznaqu Boga od onih koji ne poznaju Boga, jeste upravo slueqe, ali slueqe Bogu. Mi vidimo kako sve planete u nebeskom svodu slue Bogu, kako se okreu oko svoje ose, skoro sve, neke i oko Sunca u naem Sunevom sistemu. A ta je dawe, jo wudski um nije mogao da dosegne. Kada je prvi ovek i z a g n a n iz raja, Gospod mu je rekao da e ubudue u znoju lica svoga zaraivati svoj hleb. Gospod je rekao da e ovek zaraivati hleb u znoju lica svoga zbog toga to nije znao da ivi u zajednici sa Bogom, znai u raju, gde mu je sve bilo pripremweno. Tako je r a d na neki nain doao kao kazna Boja za oveka. S druge strane, mi vidimo da se ustvari ovek po gordosti svojoj udawio od Boga. Pitamo se ta je to ovek video kada je bio u blizini Bojoj? Sve mu je bilo dostupno, sve je znao, gledao je bezmalo u lice Boga. A kada se udawio od Boga sagreivi, onda je Bog sakrio lice Svoje od qega. I tada mu je rekao da e u znoju lica svoga jesti hleb, to znai: sada e hleb saznavati Boga u znoju lica svoga... Zbog toga o v e k stalno eli da dokui: ta je Bog? Ko je Bog? ta Bog ini? Koja su Qegova dela? Da li je bespoetan? Ima li poetak? Ima li kraj? Sve su to tajne velike za naega oveka. Pitaqe je kako takav ovek moe da upozna Boga? Moe samo uz veliki trud. ak i kroz teologiju i bogoslovwe, koje mora poznavati, moe jedino uz veliki trud svoj. Mora da ui, mora da razmiwa, mora d a se m o l i da bi doao do nunog saznaqa o Bogu. G r e h, ovekov greh - ta je uinio? R a z d v o j i o j e B o g a o d o v e k a. Kud god da poemo, sreemo ono to je Bog stvorio. I u svemu moemo videti Boga, ali, vidite, kao da je ipak od naih oiju sve sakriveno... Svi mi svojim oima vidimo dela Boija, ali kao da ne vidimo. ujemo, ali kao da ne ujemo. To je na najvei greh. I on nas stalno odvaja od Boga. Zato esto traimo Boga na neki drugi nain. Neki ga trae ak i naukom. Poznato je da su se i veliki naunici, koji su postizali velike naune rezultate, uglavnom u svojim delima sretali sa Bogom. Dakle, sva tvar slui Bogu, pa i ova sijalica, koja nas ovde osvetwava slui Bogu. Meutim, dok mnogi slave Boga, esto emo uti kako je nekoga Bog zaboravio. Ali, on sigurno nije zaboravwen. Trebalo bi da se zamislimo, ta bi bilo da Bog samo jedanput zaboravi da Sunce izae? Da li bi tada nerazumna stvoreqa znala da sve to imamo, imamo zahvawujui Bogu? Kultura, recimo, umesto da je pomogla oveku da se priblii Bogu, ona je zavela oveka. Re kultura je nastala od grke rei kult, to znai proslavwaqe Boga. Grki narod, koji je nama veoma blizak, spada izmeu ostalih u narode sa visokim stepenom razvoja kulture. Ipak, ni Grci, kao ni drugi civilizovani narodi nisu mogli osetiti kuda vodi ovakav vrtoglavi razvoj civilizacije. Jednostavno nisu smatrali da e to jednoga dana biti pogubno upravo po oveanstvo. Sa ove distance lako moemo shvatiti kako je razvoj civilizacije unitio duu ovekovu. Na alost, metaforiki reeno, kultura danas vie moe da se zloupotrebi, nego to moe da pomogne za ouvaqe due ovekove. Zato slueqe Bogu jeste slueqe od jutra do veeri, odnosno tokom itavog dana. I mi koji smo sluge Boje, sve to vidimo, mi u tome vidimo Boga. Moda ga stvarno i vidimo? I kako to Boga vidimo, mislim, pitae mnogi. Tako se, recimo, preko ikone vri bogoslueqe u crkvi. Mi vidimo kako se preko televizijskog aparata uzima mnogo loeg i to postaje nain ponaaqa za mnoge. Meutim, onaj ko se nije odvojio na vreme od televizijskog aparata, on sebe nikada nije obrazovao i nije sa Bogom. Obrazovaqe je neto drugo, a televizijska informacija je neto drugo. To su razne informacije, a obrazovaqe jeste svesnost prijema samo duekorisnih informacija. Kultura je, dakle, proslavwaqe Boga, Koji nas stalno poziva na pokajaqe, jer tek tada, kroz pokajaqe mi moemo da vidimo gde smo. Naa deca su ustvari nevaspitana, a mi kao da se trudimo da ona budu takva - nevaspitana. Kakva je to onda kultura? Kakvo je to proslavwaqe Boga? ta je onda naa uloga? S druge strane, kakve su nam mogunosti date? Oni koji veruju, oni koji su s Bogom, to znaju. Oni koji ne veruju, kako da dou do poznaqa istine? Pa mi u ovom svetu ivimo, starimo, umiremo. Da li se zapitamo ta je naa uloga u ovom svetu? Da bismo sve to ispravili, mi to moramo da ispravimo prvo kod sebe, pa onda kod svoje dece. Dete je ak od svoje prve godine sposobno da

27 usvoji sve to mu kau roditewi. Na taj nain i u svojim mladim godinama ono ve slui Bogu. A koja je dunost roditewa u slubi Bogu? Od najranijih dana saznavaqa ivota deteta roditew treba dete da vaspitava i da ga ui da se moli Bogu. A kako mogu roditewi da naue dete molitvi ako se i sami ne mole? Dete radi ono to vidi da roditew radi. ensko dete radi ono to majka radi, muko dete obavezno oponaa oca. Ako je roditew bogobojawiv, i ono e biti bogobojawivo. Tako, i ako ga prigrabi mladalaki talas puberteta, a ako je pre toga nauilo da slua oca, ono e ga i dawe sluati. A ako i zaluta, lake e se vratiti. A otac, vaspitavajui tako sina, ustvari slui Bogu. To je qegovo bogoslueqe! Znai - da vaspitava sina, isto kao to je majino bogoslueqe da pravilno vaspitava decu i da ih ui strahu Bojem. To je qen jedini zadatak, ena se spasava raajui decu. Ona ena koja nee da raa decu, ne moe da zaslui spaseqe. Jer takva ena ne slui Bogu na onaj nain na koji je zemwa ureena. A mu treba da bude glava porodice, ena da bude pod vlau qegovom, kao i deca. On treba da bude autoritet u porodici, jer on mora da bude olieqe Boje upravo u svojoj porodici. Tek onda takva porodica moe da donese plod. Onda e svako za sebe da slui Bogu na svoj nain, a onda svi zajedno u toj umnoenoj wubavi, cela porodica - slui Bogu. Onda e takva porodica da bude mala crkva. Tu se uvek misli na prisustvo Boje. Isus je glava Crkve. Sveta Trojica - Bog Otac, Bog Sin, Bog Duh Sveti. Takva porodica je ikona Svete Trojice - otac, majka, deca. Razliitost - u jednom celom. Kad takva porodica postane hrianska u istini, ona na taj nain bogoslui. Meutim, potrebno je da takva porodica redovno dolazi i na zajedniku molitvu, u sveti hram, sa svima hrianima. Jer, nama nema spaseqa bez zajednice. Moramo biti jedni sa drugima. Uvek moramo da imamo zajednicu sa svima, wubav sa svima. Zato je Crkva to to i jeste. Crkva u prevodu znai skuptina izabranih, odnosno ona skuptina koju je Bog izabrao. A Bog je izabrao svakoga oveka, svaku enu, svako dete... Istorija hrianske Crkve je prepuna dogaaja, razliitih. Videli smo vreme kada je otac vaspitavao porodicu, kada je otac sve u porodici spajao sa Crkvom Bojom. Ima sluajeva gde je to majka inila, pogotovo u prvo vreme Hrianstva. Ona je prvo mua nainila hrianinom, pa onda i decu svoju. Za udo, u danaqe vreme esto deca spasavaju svoje roditewe, i ne samo roditewe, nego i svoje dede i bake. A sve je to u slubi Boga. Sve je na spaseqe. Vidimo, dakle, da nas Bog nikada ne ostavwa. On nam uvek stvori i daje novu priliku, pa ako smo je i tada propustili, on e ponovo nai naina da izaemo iz toga. Ako smo i na drugom mestu propustili tu priliku, i tamo e nam nai izlaz. Ako je, na primer, neko pogreio ulicu u gradu, pa izaao iz grada na drugom mestu, Gospod e ga nekim nainom navesti da se vrati na ono mesto odakle je poao. Jednom sam u jednoj ruskoj kqizi negde proitao interesantnu stvar. Kad

28 su doli komunisti, svi to ve znaju, poee nemilice da rue crkve. Jedna baka, ne shvatajui ta se to dogaa, krene kao i uvek u crkvu. Doe baka i vide da crkve tu vie nema. Pone da je trai i shvati da je nigde nema. Baka pokuca na prozor jedne kue i upita: Molim vas, kuda vodi ova ulica? Gde je crkva ovde? - Ovde nikakve crkve nema, odgovorie. Kako, pa je li bila ovde crkva?, sa ueqem opet upita baka. Naravno, novopeeni komunista sa podsmehom ree: Ne, nikad nije ni bila ovde crkva! Baka nemono prozbori: Pa, emu onda ulica slui ako ne vodi u crkvu? Dakle, ulica i postoji zato da nekud vodi!? Kuda da vodi? Vodi u crkvu, brao i sestre! I u selu i u gradu crkva treba da bude u centru, tako da sve ulice vode upravo ka crkvi, jer itav na ivot mora da vodi Crkvi. Zato i svaka ulica treba da vodi ka nekoj crkvi. Kad god izaemo iz svoga doma, prvi koraci uvek da nam budu okrenuti ka crkvi, na zajedniku molitvu, jer uvek emo u zajednici jedni sa drugima lake upoznati Boga. Evo, mi sada sedimo ovde u zajednici. Nas je spojila Crkva. Mi, na alost, esto vidimo zavaene brau i srodnike, da jedan sa drugim nisu u wubavi. Meutim, ako bi i oni i svi mi poli sa Hristom ka Centru, videli bismo kako bi se braa izmirila. Jer, im dolaze ka Hristu, blii su Hristu, a u isto vreme blii su jedni drugima. Zbog toga i jeste Crkva. U Starom Zavetu, jo kada je Solomon hteo da podigne hram ivome Bogu u Jerusalimu, traio je mesto gde e da ga sagradi. Onda je video jedno mesto na kome se braa svako vee sastaju. uo je kako se na tom mestu braa u slozi i wubavi o svemu dogovaraju, i ta e tog dana da rade, i ta je kome potrebno. Kada je to video, Solomon odlui: Tu, gde se braa sastaju, tu e biti hram Boji! Znai, tu gde se braa sastaju, tu je na zbor, crkva, dom molitve. Tu se upoznaju jedni sa drugima. Tu pomau jedni drugima. Molitveno bogoslueqe je, kao to smo ve kazali, na ivot u zajednikoj molitvi. Tako treba da je svaka molitva u zapovedne dane, nedewom i praznikom. Tada se sjediqujemo sa Bogom, a na taj nain i jedni sa drugima. Mnogi e se pitati, kako se mi to sjediqujemo sa Bogom kada doemo u crkvu? ta se to u crkvi tada deava? Tano je, u crkvi vidimo jedni druge, pevamo pesme. Zar je to dovowno? Ne, nedewom i praznikom u crkvi se slui Sveta Liturgija. To je neto izuzetno. To nema ni jedna religija na ovom svetu. Znaajno je da napomenemo da mi sebe ne smatramo religijom, nego Crkvom. To je samo Crkva Hristova. Znai, Hristos je dao Svoje Telo i Svoju Krv za nas grene. Pre nego to je poao na stradaqe, priredio je tu i z u z e t n u v e e r u p a s h a l n u, koja nije bila obina judejska pashalna veera, nego je bila izuzetna, jer je sam Hristos rekao uenicima Svojim: Koliko sam eleo da ovu pashu veeram sa vama! To je ta pasha - sila iz venosti i ula u vreme koje je nama dato. Dakle, ta to ima na liturgiji? Od ega se liturgija sastoji? Liturgija se sastoji od pouitewnog dela - p o u k e, i dela s u d a. Kad doemo u crkvu, sluamo psalme starozavetne koji imaju hrianski smisao, itamo ili pevamo. Zatim itamo iz Starog Zaveta sva ona proroanstva koja su se odnosila na dolazak Hristov. itamo dela svetih apostola, upuena hrianima kako da se vladaju. I na kraju, ita se Jevanewe kao sama iva r e B o j a. Posle toga episkop ili svetenik tumai ili propoveda - pouava Crkvu Boju. A kad se taj deo zavri, ustaje sa svoje katedre i odlazi u oltar. Tada poiqe deo Suda. Slui se liturgija, znai izobraava se prvo ivot, zatim stradaqe Hristovo, pogubweqe sa raspeem na krstu, pogrebeqe Qegovo, vaskrseqe Qegovo, vazneseqe Qegovo na nebo, silazak Svetoga Duha na apostole i Qegov drugi dolazak. To su svedoanstva koja je Hristos za sve nas uinio i, koji poveruje bie spasen, a koji ne bude verovao bie osuen, jer Hristos je jo onda rekao: Sada je s u d ovome svetu. Dakle, svaka liturgija je sud ovome svetu. Pa zar moemo sa liturgije izai a da se ne priestimo? Da li smo sigurni da emo doiveti drugi dan po nedewi? A nismo se sjedinili sa Hristom! Liturgija i ima taj smisao - da se sjedinimo sa Hristom, i to istinski - kroz Sveto Priee. Ona se zato i slui. U starim liturgijama je bilo napisano: Vi koji neete da se priestite, izaite napowe!, dok u danaqe vreme mogu da ostanu samo oni koji su verni, koji e se sjediniti sa Hristom. Nakon ovakve divne besede, mnogi poelee da produe razgovor sa vladikom Hrizostomom, postavwajui mnoga pitaqa. Izdvojiemo neka od qih. - Vae Preosvetenstvo, zato svete nici na Svetoj Liturgiji molitve izgovaraju tiho, u sebi? Zar su to tajne molitve? Vladika Hrizostom: - Da li molitve treba itati glasno ili u sebi? To je jedno od mnogih pitaqa koja nam se proteu posledqih tridesetak godina. Kod nas za to niko nije ni pitao. Jednostavno tako se ivelo. Malo je ko o tome razmiwao. Meutim, molitve treba itati glasno. To tiho itaqe molitava ne znai nita. Onda ne uestvuje Crkva u molitvi. Sada moramo biti svesni toga, kad je ve do toga dolo. To nije mali period da se itaju molitve u sebi. Dug je to period. S obzirom na to da se na narod naao u takvim istorijskim

29 prilikama da nije mogao ni da razmiwa o tome, sad su se te prilike kako-tako duhovno moda i stekle, pa mi moemo o tome da razmiwamo. Ja bih malo da prouimo genezu ovih dogaaqa i da vidimo kako je dolo do toga da se molitve itaju u sebi. Molitve treba da se itaju glasno. Tu nema dileme uopte. Tako je i bilo u poetku same Crkve. Tada su postojala tri stepena svetenstva: episkop, prezviter i akon. Episkopska uloga je bila da vri liturgiju i da upravwa Crkvom. To je bila qegova jedina funkcija. Meutim, i danas se uloga episkopa sadri u tome da bez episkopa ne moe biti liturgije. Ali, episkop moe da rukopoloi svetenika i da da blagoslov da svetenici slue liturgiju. Na taj nain svetenik ipak ima vlast da u ime episkopa slui, ali da svog episkopa uvek pomiqe na bogosluequ. Ukoliko svetenik ne pomiqe svog episkopa na bogosluequ, ta liturgija nije validna. Prezviteri u ranija vremena nisu sluili liturgiju. Sluili su samo u sluaju ako je episkop bio bolestan, pa nije mogao da doe u crkvu. Episkop bi svetenika tada ovlastio samo za tu liturgiju: Ti e da slui ovu liturgiju u ime episkopa. U to vreme nije bilo mogue da episkop prisustvuje liturgiji, a da liturgiju neko drugi slui. To bi bilo nenormalno staqe. Meutim, kada su vernici poeli da se okupwaju u veem broju, sve vie i vie, dogodilo se da nema dovowan broj episkopa, a liturgija mora da se slui narodu. Tada je data saglasnost da i prezviteri, znai svetenici, slue liturgiju. Sve do VI veka u Aleksandrijskoj crkvi svetenici nisu mogli da slue liturgiju osim izriito ako je episkop spreen ili po qegovoj dozvoli. Tek u VI veku svetenici su konano dobili pravo da slue liturgiju, ali tada je nastao drugi problem. Ikonostasi tada nisu bili kao danaqi, ve samo kao parapeti. Episkop je tako uvek bio okrenut narodu. Zato se qegova katedra nalazila na gorqem mestu. Tu je on sedeo i pouavao i rukovodio liturgiju. A onda, kada je svetenik poeo da slui i on je bio okrenut narodu, ali on nikada nije mogao da stoji tu gde je katedra episkopa. Onda je svetenik morao da stoji sa strane, ili sa leve ili sa desne. Budui da se dogaalo da episkop zbog svojih obaveza ne doe ponekad i po godinu dana u neku parohijsku crkvu, onda je bilo malo udno zato svetenik stoji sa strane. Tada se svetenik okrenuo prema istoku. Onog momenta kada se prezviter okrenuo prema istoku, molitve koje je on itao vie se nisu ule. Tako se dogodilo da je prezviter malo po malo poeo da ita molitve u sebi. Interesantno je da je car Justinijan u svojoj crkvi zabraqivao itaqe molitava u sebi. ak je naredba bila da svetenici glasno itaju molitve. Na VI Vasewenskom saboru nareeno je da se molitve itaju glasno. Meutim, praksa je ipak bila jaa od zakona, a posle niko na to nije obraao paqu. U poetku se, takoe, vrlo ozbiwno postavwalo pitaqe - zato da akon ita Jevanewe na liturgiji? To je pravo episkopa. On treba da ita Jevanewe i pouava narod i da govori re Boju. Budui da su tada u velikim gradovima saborne crkve bile veoma velike, a episkopi obino stariji, a kako kod starijih wudi glas postaje sve slabaniji i slabaniji, kada bi episkop itao Jevanewe obino se qegov glas nije dobro uo, zbog ega je akon morao da ponavwa rei episkopa jaim glasom. A onda je dolo do toga da su se mnogi zapitali: Pa zato onda da akon samo ponavwa? Kad ve ponavwa, moe i sam da ita. Tako je Jevanewe poeo da ita akon. E, sad mi, posle ovoliko godina, svetenika koji je sve vreme slubu vrio na ovaj nain treba da uimo neemu drugom. To ide dosta teko. To treba uvoditi, ali postepeno i to ve tokom kolovaqa. Taj, nazovimo ga problem, postoji bezmalo u svim Crkvama. U Grkoj crkvi je to maqe izraeno, jer kod Grka obino tu situaciju niko i ne postavwa kao problem. Meutim, mi to nekako elimo da postavimo kao problem, da niemo mak na konac. Ali, doi e jednoga dana i to vreme kada e se sve to ispraviti na pravi nain. Mnogo je teko svetenike koji su 60 godina itali molitvu u sebi odjednom primorati da itaju naglas. Pa, proi e i taj period i raistie se mnoga pitaqa, pa i ovo. Ali nekim dekretom to nareivati, nije ba zgodno. Dekreti nikome nikada nisu dobro doneli. Meutim, mi ipak prvo sopstvenim primerom moramo da pokaemo i tako da otklonimo sve to stvara zabunu, pa ako neko hoe da nas sledi, dobro je - Vae Preosvetenstvo, blagoslovite! Nas mirjane u danaqe vreme esto zbuquju odgovori koje dobijamo od svetenstva, a koji su esto veoma razliiti. Naprimer, koliko je post vaan za Sveto Priee, koliko esto treba da se prieujemo, i, neto interesan tno, da li treba celivati ikone i klaqati se ikonama posle Svetog Priea? Vladika Hrizostom: - Ikone treba celivati, naravno, pre Svetog Priea, ali to ne znai da e biti neto strano ako ikone celivamo i posle. Mislim da se za to ne mora da pie posebno pravilo, jer ovek i sam treba da oseti ta mu je tada potrebno. Ja lino posle Svetog Priea izlazim iz crkve, ne celivam ikone, niti se poklaqam. Meutim, ima ak i episkopa koji celivaju ikone i klaqaju se. Znai, to nije nita pogreno. Ne treba od toga praviti dramu. To je ipak sitnica

30 u odnosu na neka druga pitaqa. A to se tie posta i estog prieivaqa, mislim da sam u ovom predavaqu ve kazao. Post je Bogom ustanovwen. A ta je na kodeks vere? Nije to post. Mi postimo dvaput u nedewi, izuzev trapavih sedmica, kad Crkva razreava post. Nigde nema tog zakona koji kae da ne moe da se priesti ako se toliko i toliko ne posti na vodi. Post nije u apsolutnoj povezanosti sa prieem. Ispovest nije u apsolutnoj povezanosti sa prieem. To su tri stvari. Ali, treba sada sve to pojasniti. Znai, onaj koji posti redovno sve postove i dolazi u crkvu i ispoveda se, ima svoga ispovednika, on moe da se priesti na svakoj liturgiji. Tu nema dileme. Treba napomenuti da je najbowe da mu parohijski svetenik bude i duhovnik, jer samo on zna sve o svom parohijanu - kada moe da se priesti, a kad ne moe. Tada je sve regularno. Onda nema smetqe da se na svakoj liturgiji priesti, naravno, uvek pazei ta ini, da li je u meuvremenu nainio neki greh a da nije ispovedio!? Nikada se ne sme stati pred Svetu au optereen nekim grehom. Ako imamo neki greh, onda sve moramo da kaemo svom duhovniku, pa da nas razrei ili da nam pomogne kako da ga otklonimo u pokajaqu. Mnogi wudi u mnogim situacijama imaju taj problem - da li da pristupe prieu ili ne? ta sa wudima koji dolaze jedanput godiqe u crkvu? Da li je to Vaskrs, ili Boi, ili najee Badqi dan? Takvi se, naravno, skoro nikad ne prieuju. I sad mu odjednom padne na pamet da se priesti. Znamo da nikad ne posti, moda je postio eventualno na Veliki Petak ili Badqi dan, pa i to vie kao tradiciju, pa, eto, da bi ouvao tradiciju da se malo priesti, a znaaj posta i Svete Tajne Priea nigde i ne pomiqe. Tada ipak ne moe da ga pusti pred Svetu au! Tu bi sada trebalo da postoje izvesna pravila. Mi ih za sada nemamo. Meutim, qegov parohijski svetenik, koji ga ipak poznaje, treba uz konsultaciju sa svojim episkopom odluiti ta treba s takvima initi. On je takav i takav... Hoe da se priesti. Kako za qega nema nekog uniformisanog pravila, episkop i svetenik e u odnosu na qegov celokupan nain ivota odluiti ta vawa initi. Ne znai da se tom oveku nee dozvoliti da se priesti. Zato? Ima wudi koji mogu da poste i deset godina, a da zbog svog naina ivota ne treba da se pri este. Post, znai, nije jedini i apsolutni uslov. Moe ovek ne znam koliko da posti, a da s druge strane ini razne nedozvowene stvari. Ali, zato onaj koji normalno posti i istovremeno vodi blagoestiv ivot, moe da se priesti svake nedewe i svakog praznika. Znai, ne treba nita uniformisati, nego moramo da budemo mudri i da takva atipina situacija uvek ide na rasuivaqe qegovom duhovniku i parohijskom sveteniku. Ako pak svetenik ima dilemu, treba da pita svog episkopa. Zato je episkop i postavwen - da upravwa tim stvarima. Dogaa se, meutim, da duhovnici kojemu se vernici ispovedaju, ponekad neke vernike kazne i po godinu dana bez prieivaqa. To se dogaalo i u mojoj eparhiji. Ko moe u mojoj eparhiji da odlui nekoga od prieivaqa? Uopte mi nije jasno?! Ako sam se ja, kao episkop, zavetovao da neu nikoga odluivati od priea bez nekog velikog greha ili propusta - ko je taj neki koji to moe u mojoj eparhiji da uini? Napomiqem, ako ve i postoji neki greh ili propust, onda svetenik i taj parohijan moraju da dou kod mene, pa da se vidi koji je razlog. Znai, nema uniformisano nita, sve je, ustvari, individualno. Svaki ovek je razliita pria i mi moramo da pratimo kako se uvruje duhovni ivot naih parohijana. - Kako se ponaati ako parohijani ne pu taju svetenika u kuu ni za slueqe svete vodice, niti za osveeqe slavskog kolaa, ni ti dolaze u crkvu? A kada se neko iz qihove kue upokoji, tek onda trae da im svetenik doe i da za upokojenim vri opelo. ta ini ti? Vladika Hrizostom: - Vidite, to su ne mali problemi. Meutim, da li su to samo oni krivi? Sigurno da nisu. Mi moramo da budemo svesni da je naa obaveza da vaspitavamo svoj narod. Pretrpeemo mi preko naih lea tota, pa ipak moramo da vaspitavamo svoj narod. To je naa sveta obaveza. Pritom, mi ne smemo da budemo arogantni, ali ako treba, moramo ponekad i kazniti. I on e se, ja verujem, moda wutiti ove godine, a idue ve nee. A to se tie opela, opet je to sada dilema... Onaj koji nije hrianski iveo, a rodbina trai da mu svetenik kada se upokoji vri opelo, ta to za qega sada u sutini predstavwa? Opelo nije nita drugo do manifest Crkve svome lanu. Za qegovo spaseqe nije presudno opelo, nego neto drugo - qegov ivot i qegov kraj ivota. Znai, kako je iveo, da li se ispovedio, da li se priestio... To je za qega bitno! A samo opelo je ustvari manifest Crkve. E sad, opet smo u situaciji da shvatimo da nai sunarodnici nisu obaveteni, ne znaju gotovo nita o svojoj veri, jer da je on bio vaspitan u duhovnom smislu, ne bi ni doao da trai da se vri opelo za takvim ovekom. Ali, zbog nepoznavaqa svoje vere, on svoju Crkvu doivwava kao servis. Kae: Ja u platiti i zato da se ne vri opelo? I, naravno, udi se, wuti se, negoduje, a zato? - Dogaa se takoe da ovek, recimo, za kasni na Vaskrqu liturgiju, a onda doe i insistira da se priesti. Kako se ophoditi ta -

31 da prema qemu? Vladika Hrizostom: - Prvo ga treba pitati zato je zakasnio na Vaskrqu liturgiju. Postoji pravilo za svakog hrianina da Pashalnu no mora da provede u crkvi. Mora tu no da provede u crkvi ako hoe da bude hrianin. On mora svojim delom da posvedoi da li e da bude deo Crkve Hristove ili nee. To dokazuje i kroz Sveto Priee. Izmeu ostalog, zato su bili zabraqeni meoviti brakovi izmeu neznaboaca i hriana kroz istoriju uopte? Zbog toga to, ako je jedan brani drug hrianin a drugi nije (bez obzira koji brani drug), on mora biti u crkvi cele noi na Vaskrs. Za to vreme onaj drugi brani drug ba ne moe da doe u crkvu. I zato, da ne bi dolo do rasprave u kui, bowe je da se ne sklapaju meani brakovi, bilo da su hrianski ili nehrianski. Jedno je sigurno, moramo vaspitavati svoje vernike, moraju da znaju ta je Vaskrs, kako potovati svetenosluitewe, ta Vaskrs znai u naem hrianskom ivotu uopte. Seam se ushieqa jednog studenta jo kada sam bio u Vrcu. Na Pashalni dan u crkvu se ide u pono na prvo bogoslueqe, onda se nastavwa jutreqe, tako da to traje sve do 4 sata ujutro. U svom ivotu ja nita lepe nisam doiveo kao tu no!, rekao je sutradan mladi student. Sasvim je drugaija liturgija u 8 ili u 10 sati. No je bitna. Bitna je zato to su se prvi hriani krtavali upravo te noi. Samo tako moemo da doivimo punou slave Boje. To je Vaskrs. To ne znai da sutradan ne moe da se doivi punoa slave Boje, to jest Vaskrs. To, naravno, ne znai da i sutradan to ne moe da se doivi, ali moramo da znamo da je ponona liturgija bila obavezna. To je, znai, bilo na Veliku subotu, sluila se Sveta Liturgija i tako doekivao najsveaniji trenutak, trenutak Vaskrseqa Gospodqeg. A druga liturgija, koju mi sad sluimo, slui se preko dana za uboge i bolesne i koji nisu mogli da dou. Moda imamo oveka koji sada lei u krevetu, kako e on da doe u pono? On e doi kasnije. Ali, to je samo za takav sluaj, za zdrave nije. E, sad tek vidimo, mi nismo vaspitali svoje vernike. I oni zato nita ne znaju o ovome. I zato to sada trpimo. A to ne znai da nisu potovali Crkvu. Znai, mi moramo da ih vaspitavamo, naroito u danaqe vreme kad je narod poeo da prilazi veri svojoj. Teko da moemo da kaemo da svoju funkciju mi u svetenstvu u potpunosti ispuqavamo. Zbog situacije koja je bila do sada mnogo trpimo, a sada, neto smo krivi mi sami. Ali mnogo smo i loeg zatekli, pa ne moemo za kratko vreme sve da popravimo. Meutim, mi definitivno moramo da vaspitavamo narod. Mi smo se jedva izbavili iz onog sistema koji je bio ateistiki i branio narodu. Mada, da vam pravo kaem, ja lino nikad tu zabranu nisam u ivotu video. Ja sam i kao mali iao u crkvu. Tano je da su me gonili, isterivali iz kole, ali, ja to nisam nikad tako tragino shvatao. Isterivali me, ja se opet vratio i ta sad? Oni prestadoe da me isteruju i odustae, a ja ostadoh da posvedoim Gospoda. Kad su videli da im nema pomoi, ostavili su me na miru. Naravno da bi sve hriane, koji bi eleli da idu u crkvu oni poeli progoniti, ali isto tako, kada bi videli da im to ne pomae, digli bi ruke. Meutim, za nas je vano da ne budemo protiv sistema, to nas hriane u biti nikad i nije interesovalo. Nas interesuje Crkva. Ali, na ovek je slab, plai se za posao, pa onda krijui pali sveu, krijui se moli, krijui slavi slavu, krtava decu, prieuje se. E sad, to je ustvari do hrianina. A jedno je tano, a to je da onaj koji ne svedoi Hrista samo imenom moe da bude hrianin, deklarativno, a da je sutinski hrianin, teko je kazati. On ak godiqe etiri puta posti i etiri puta se prieuje. Sve je to lepo kazati, ali ta je sutina? - Moete li neto da nam kaete o prieivaqu i postu dece? Vladika Hrizostom: - Deca se odmah po krtequ mogu prieivati. E sad, post za decu mi ne moemo da propisujemo. Nemogue je da mala deca poste, to je apsurdno, ali decu od malena moemo da privikavamo strahu Bojem. Znai, od momenta kada inae deca poiqu da saznavaju o sebi, treba ih pomalo uiti da se polako navikavaju na post, ne drastino, ali da se, recimo, uzdre malo od okolade jer e se priestiti, i tako polako, polako... Tako da ih kao male treba uiti da se uzdravaju od neega u postu, meutim, opet govorim da za priee post nije uslov, kao i da post i priest nisu u apsolutnoj povezanosti. - Kako da se ponaamo kad nas paro hijani trae samo onda kada im je potrebno venaqe, krteqe, opelo, a u crkvu nikada ne dolaze, niti slavu slave? Vladika Hrizostom: - Ponavwam da smo i mi krivi to nai parohijani nisu obaveteni o veri svojoj. Meutim, istina je da mnogi i ne ele da budu obaveteni, ali smatraju da imaju pravo da trae od Crkve sve to poele. Ja sam bio sa jednim episkopom u Americi. Tamo je to ureeno malo drugaije. Bilo je i onih koji nisu hrianski iveli, a traili su, recimo, venaqe, opela, krteqa dece... I sad, kada je trebalo izvriti obred, tada je Crkva ustanovila razne kategorije, znai, za one koji nisu lanovi Crkve, oni znaju da je to toliko i toliko. Oni znai ni na jedan drugi na-

32 in ne uestvuju u materijalnom opstanku crkvene zajednice, i naravno, kada doe krteqe, venaqe ili kada se neko upokoji, postoji taksa za sve. One su jako male, gotovo minimalne za lanove crkvene zajednice. A za one koji su doli da bi samo traili usluge Crkve, Crkva ih nije odbila, ali im je strano velike takse naplaivala. Recimo, za one koji dou da se venaju a stalni su lanovi Crkve, koju i sami, znai, izdravaju - bila je 20 dolara, a za one koji nisu nikad dolazili u crkvu, taksa je bila i do 1000 dolara. To znai, ti hoe da ti je Crkva potrebna, a nee da je izdrava, e, pa to nema smisla. Tako su radili za sve obrede. Znai, mora da postoji razlika. A to se opela tie za wude koji nisu hrianski iveli, ve smo rekli. Najnormalnije bi znai bilo da se svetenik skloni, da ode i da ne vri opelo, jer ta je zasluio taj ovek u svom ivotu? Kako to da mu je potrebna Crkva sada, a nikad mu ranije nije bila potrebna? On mora da zna da je nekad neko morao da plati kolovaqe za tog svetenika. Dok se doe do jednog svetenika, koliko je potrebno novca, a do episkopa, jo vie. A on se udi kako to sad Crkva za opelo, krteqe, venaqe ima neke takse. Znai, sve je do vaspitaqa naih vernika. - Kako da se ponaa jedan brani drug kada drugi nee da ide u crkvu, nee da se prieuje, nee da se vena? Da li drugi bra ni drug moe da se prieuje? Vladika Hrizostom: - Ako neko u graanskom braku hoe da ispoveda veru, on treba da dobije blagoslov za brak, da dawi qihov ivot tee u blagoslovenom u braku. Sada nastaje problem kada jedan brani drug hoe, a drugi nee da se vena. On smatra da su oni ve u braku. Za Crkvu, oni su u neblagoslovenom braku. Ali, tu moramo da budemo oprezni. Mi ipak ne moemo da kaemo da to nije brak, oni su ga graanski sklopili, Crkva ga tako i tretira, kao brak za graansko podruje. To je brano podruje za graanstvo te stoga ne moemo da kaemo da to nije brak, ali nije crkveno blagosloven. Ako jedan brani drug hoe da ispoveda veru u Boga, hoe da ivi hrianski, a drugi to nee, i ako ne moe ovaj drugoga da urazumi, ta moe? Taj brani drug moe da uiva sve, i da posti i da se prieuje, moe sve. On vie nije kriv. Oni su sklopili brak ko zna kada, kada smo moda svi bili neznaboci, ali u meuvremenu je jedan brani drug spoznao Istinu, a drugi nije. Bog oigledno nije blagoslovio da se oni razdvoje, pa ne moemo ni mi dozvoliti da se zbog naih kanona oni razdvoje. Dobro je da makar jedno ispoveda veru, doi e kasnije i ovo drugo. Ovim je vladika Hrisostom zavrio divno i duekorisno predavaqe, blagoslovio prisutni narod i uz pratqu mnogobrojnog svetenstva izaao. Mi smo takoe izali - bogatiji za mnoga saznaqa preko potrebna u ovim nemirnim vremenima. priredila Tankosava Damjanovi

PRVA PRAVOSLAVNA TELEVIZIJA

U Trsteniku e uskoro poeti sa radom prva pravoslavna televizija. Kako javwa dopisnik ANEM-a Gordana Jevi, Skuptina optine je odluila da regionalnu TV Trstenik prenese u vlasnitvo ike eparhije Srpske pravoslavne crkve. Obrazloeqe za ovakav postupak privatizacije dao je bivi direktor TV Trstenik i sadaqi zamenik ministra kulture Mirowub Radosavwevi: Doli smo na ideju da bismo morali da budemo neka specijalizovana televizija, jer oigledno ne moemo da budemo regionalna, da osnujemo prvu pravoslavnu televiziju. Nije nikakva urba u pitaqu, da je urba, mi bismo to uradili mnogo pre. Ovo je kaqeqe, ne urba. Kasnilo se zbog toga to se ekala saglasnost Svetog Sinoda SPC-a, ti pregovori traju ve dve-tri godine. Vi znate da se u Crkvi sve odluke donose sporo, ali se donose onako kako treba. Radosavwevi je naveo da je 30 radnika tog javnog preduzea dobrovowno odluilo da pristupi novoj crkvenoj televiziji, a 26 preostalih radnika ostae na radiju i listu Tribina, ukoliko se lokalna samouprava za to opredeli. Odbornika veina odluila je da da saglasnost na odluku Upravnog odbora da javno preduzee RTV Trstenik o prenosu dela imovine, tanije samo televizije ikoj eparhiji. (B92)
izvor: http://www2.serbiancafe.com/cir/vesti/

33

Sv. Nikodim Agiorit i Sv. Makarije Korintski O ESTOM PRIEIVAQU Glava I O tome da je pravoslavnim hrianima neophodno esto prieivaqe Boanskim Telom i Krvwu naega Gospoda
vim hrianima se zapoveda da se esto prieuju, i to kao prvo prema Vladianskim zapovestima Gospoda naega Isusa Hrista, a kao drugo u Delima i Pravilima svetih Apostola, svetih Sabora, a takoe i svedoanstvima boanskih Otaca, a tree samim reima, inom i svetenoslueqem Svete Liturgije, i konano etvrto, samim Svetim Prieem. 1. Gospod na Isus Hristos nam je pre svega ostavio Tajnu Priea, rekavi: Hweb koji u Ja dati Tijelo je Moje, koje u dati za ivot svijeta svijeta (Jn.6, 51). To jest, hrana koju Ja elim da vam dam, to je Telo Moje, koje Ja elim da dam za ivot celog sveta. To znai da je Boansko Priee za vernike neophodan sastavni deo duhovnog ivota po Hristu. i poto taj duhovni ivot u Hristu ne treba da se gasi i prekida (kako kae Apostol, duha ne gasite (1. Tes. 5, 19)), ve treba da bude odluan i neprekidan, da ivi ne bi iveli za sebe, ve za Onoga Koji je za qih umro i vaskrsao (po tom istom Apostolu [1]), tj. da ivi vernici vie ne bi iveli sopstevnim i telesnim ivotom, ve ivotom Hrista, Koji je za nas umro i vaskrsao - uz neophodnost se zahteva da bude neprekidno i to to qega ini, tj. Boansko Priee. I na drugom mestu Gospod zapoveda: Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete Tijela Sina ovjeijega i ne pijete Krvi Qegove, neete ima ti ivota u sebi (Jn. 6, 53). Iz ovih rei sledi da je sebi Boansko Priee neophodno za hriane isto toliko koliko im je potrebno i sveto Krteqe, poto je tu istu dvostruku zapovest koju je rekao za Krteqe rekao i za Boansko Priee. On je o svetom Krtequ rekao: Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije (Jn. 3, 5). Boije I o Boanskom Prieu govori slino: Zaista, zai sta vam kaem: ako ne jedete Tijela Sina ovje ijega i ne pijete Krvi Qegove, neete imati ivota u sebi. Dakle, kako niko bez Krteqa ne mosebi e iveti duhovnim ivotom niti se spasti, tako niko ne moe da ivi ni bez Boanskog Priea. Meutim, poto se te dve Tajne razlikuju po tome to se Krteqe vri samo jednom, a Boansko Priee neprekidno i svakodnevno, odatle proizilazi da za Boansko Priee postoje dve neophodne stvari: prvo, treba se prieivati, a drugo, treba se neprekidno prieivati. Pored toga, kada je Gospod predavao tu Tajnu Svojim uenicima, On im nije rekao u obliku saveta: Ko hoe neka jede Moje Telo, i ko hoe neka pije Moju Krv, ve je On rekao: Ako neko hoe da ide za Mnom... Mnom... (Mt. 16, 24) i Ako hoe da bude savren... (Mt. savren... 19, 21). Ali je zapovedniki uzviknuo: Uzmite, jedite, ovo je Tijelo Moje, i: Pijte iz qe svi, ovo je Krv Moje Moja (pogl. Mt. 26, 26-28). Tj. vi neprekidno treba da Moja jedete Moje Telo i obavezni ste da pijete Moju Krv. I ponovo govori: Ovo inite u Moj spomen (Lk. 22:19). spomen Tj. tu Tajnu. Ja vam je predajem i to ne da se ona vri samo jednom, dvaput ili triput, ve svakodnevno (kako to objaqava boanstveni Zlatoust) u spomen na Moja Stradaqa, Moju Smrt i ceo Moj domostroj spaseqa. Te Gospodqe rei jasno odreuju dva neophodna [momenta] u Prieivaqu: jedan je sadran u obaveznoj zapovesti, a drugi - u postojanosti, na koju ukazuje re i n i t e, to razumwivo oznaava da nam se ne zapoveda

1. Pogl. "Hristios za sve umrije da oni koji ive ne ive vie sebi, nego Onome Koji za njih umrije i vaskrse" (2???.5:15). - Prim.prev.

34 da se prosto samo prieujemo, ve i da to inimo neprestano. Dakle, svako sada vidi da pravoslavnom hrianinu nije dozvoweno da narui tu zapovest, bez obzira koji in poseduje, ve to predstavwa qegov dug i obavezu koju treba neprekidno da ispuqava kao Vladikine zapovesti i postavke. 2. Boanstveni apostoli su se sledei tu neprekidnu zapovest naeg Gospoda, u poetku propovedi Jevanewa, pri prvom pogodnom trenutku skupwali sa svima vernima na tajnom mestu radi zatite od Judeja (Jn. 20, 19), pouavali hriane, molili se, i vrei Tajnu, i sami se prieivali, kako o tome svedoi sv. Luka u Delima apostolskim, gde kae da su se tri hiwade wudi koji su poverovali u Hrista na dan Pedesetnice i krstili, bili sa apostolima, kako bi sluali qihovo ueqe i imali koristi molei se sa qima i prieujui Preistim Tajnama, da bi se osveivali i bowe utvrdili u Hristovoj veri. I ostae jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomwequ hleba, i u molitvama (Dela 2, 42). molitvama I da bi se sauvalo to neophodno predaqe Gospoda od strane buduih hriana i da se vremenom ne bi zaboravilo to to su apostoli tada radili, oni su i napisali u svojem 8. i 9. pravilu zapovedajui sa strogim proveravaqem i kaznom odlueqa da niko ne ostane bez priea Boanskim Tajnama, kada se slui Sveta Liturgija. Ako se episkop, ili prezviter, ili akon, ili neko od svetenstva pri vrequ prinoeqa ne priesti, onda je to trebalo da obrazloi, i ako je taj razlog blagosloven, bivalo bi mu oproteno. A ako ne obrazloi uzrok, neka bude odluen od opteqa sa Crkvom, nanosei tako svojom krivicom tetu narodu, koji bi sa podozreqem gledao na onoga koji vri prinoeqe, a pritom to ini nepravilno [2]. Tj. ako se neko ne prieuje kada se slui Sveta Liturgija, neka kae razlog zbog ega se ne prieuje, i ako se on moe uvaiti, onda mu je oproteno, a ako on ne kae razlog, onda treba da bude odluen. A u 9. pravilu oni kau: Svi verni koji ulaze u crkvu i sluaju Pismo, ali ne ostaju do kraja na molitvi i Svetom Prieu, ine sablazan i treba ih odluiti od opteqa sa Crkvom [3]. Tj. ti verujui koji dolaze u crkvu i sluaju Pismo, ali ne ostaju na molitvi i Svetom Prieu treba da budu odlueni od Crkve, jer ine sablazan.
2. 8-o Pravilo svetih apostola 3. 9-o Pravilo svetih apostola 4. 2-o pravilo. 5. To jest posle prinoeqa Svetih Darova. - Prim. prev.

Objaqavajui ovo pravilo, Valsamon kae: Naznaeqe ovog pravila je veoma strogo, jer ono odluuje one koji dolaze u crkvu i ne ostaju do kraja i ne prieuju se. I drugi kanoni na slian nain zapovedaju da svi wudi budu spremni i dostojni Priea. Antiohijski sabor je sledei svetim apostolima, prvo potvrdio qihovo gorenavedeno pravilo, a zatim dodao: Svi koji dolaze u crkvu i sluaju Sveto Pismo, ali zbog nekog izbegavaqa reda ne uestvuju u molitvi s narodom ili se odvraaju od priea Svetom Evharistijom, da budu odlueni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne pokau plodove pokajaqa i zamole za oprotaj, i na taj nain dobiju mogunost ponovnog prieivaqa [4]. Tj. svi ti koji dolaze u crkvu i sluaju Sveto Pismo, ali se ne mole sa ostalim narodom ili odbijaju Boansko Priee, treba da se odlue dotle dok se ne ispovede i ne pokau plodove pokajaqa i dok ne zamole za oprotaj, posle ega im moe biti oproteno. Dakle, vidite, brao moja, da svi hriani podleu bezuslovnom odluequ i treba da se esto prieuju, i to na svakoj Liturgiji, da ne bi bili odlueni ni od strane apostola ni od strane Svetog Sabora. 3. Ako pawivo razmotrimo Boanstvenu i Svetu Liturgiju, uvideemo da od poetka do kraja ona ima ciw koji ukazuje na Priee okupwenih verujuih hriana, jer na to ukazuju i molitve koje svetenik ita tajno, i vozglasi, i sve rei i svetenodejstva, i in koji se deava na qoj. U molitvi koja se naziva molitva vernih je napisano: Daj im (tj. vernima), koji Ti uvek slue sa wubavwu i strahom, da se neosueno prieuju Svetim Tvojim Tajnama. U molitvi koja zatim sledi posle vreqa Tajni [5] je napisano: Neka im Priee bude na trezvenost due i ostavweqe grehova, tj. da ti Sveti Darovi budu onim vernima koji se prieuju na oieqe due i oprotaj grehova. U molitvi koja se ita pred Priee se kae: I udostoj dati nam Tvojom rukom Preisto Telo Tvoje i asnu Krv, i nama svim wudima, tj. udostoj nas, Gospode, dati nam Svojom krepkom Rukom Tvoje Sveto Telo i asnu Krv i preko nas predaj Ga i svem narodu Tvome. To se vidi i iz vozglasa kada svetenik poziva narod kao od Samog Gospoda: Primite, jedite, ovo je Telo Moje i Pijte iz qe svi, ovo je Krv Moja. I kada drei u svojim rukama Svetu au sa ivotvornim Telom i Krvwu, izlazi iz oltara i pokazuje je narodu,

35 tada ga poziva na Boansko Priee i glasno izgovara: Sa strahom Boijim, verom i wubavwu [6] pristupite. Tj. priite sa strahom Boijim, verom i wubavwu da se priestite Boanskim Tajnama. Posle Priea svetenik i narod zahvawuju Bogu za tu veliku blagodat koje su se udostojili. Narod zahvawuje: Neka se naa usta ispune hvalom Tvojom, Gospode, jer si nas udostojio da se priestimo svetim Tvojim boanskim, besmrtnim i ivotvornim Tajnama, to znai: O Gospode, neka se naa usta ispune slavoslovwem Tebe, jer si nas udostojio da se priestimo svetim i besmrtnim Tvojim Tajnama. A svetenik govori: Primivi Boanske, Svete, Preiste i ivotvorne Tajne, dostojno zahvalimo Gospodu, to znai: Brao, ako smo se sa istom saveu priestili svetim i ivotvornim Tajnama, hajde da zajedno zahvalimo Gospodu. Ali i Heruvimska pesma, koju peva narod, ako se neko zamisli, jeste priprema za Priee, jer ona kae: Svi mi koji tajno predstavwamo mnogooke heruvime i pevamo trisvetu pesmu ivotvornoj Trojici, oistimo na um od svake brige i nevowa ovoga sveta, jer treba da primimo u nau duu i sjedinimo se sa Carem svega to postoji, Koga nevidwivo okruuju inovi nebeskih Angela. Isto oznaava i molitva Gospodqa, koja se izgovara posle predloenih Tajni, jer u qoj hriani mole Boga i Oca da im da nasuni hleb, koji je u stvari Sveto Priee. Pa i sam naziv Liturgije - opteqe i saborovaqe kako se ona prvenstveno naziva, pobuuje u nekom smislu na neophodnost estog prieivaqa. Jer opteqe i saborovaqe znai da se posredstvom Priea Telom i Krvwu Hristovom svi verni okupwaju, opte i sjediquju sa Hristom, i ine sa Qim jedno telo i jedan duh. Dakle, na osnovu svetog ina Boanske Liturgije molim vas, brao moja, recite mi sa strahom Boijim i oslukujui savest vae due, nije li oigledno da oni hriani koji dolaze na Liturgiju treba esto da se prieuju? Nemaju li oni obavezu da to ine da bi Liturgija zaista bila sabor i trpeza, i da oni ne bi prestupili ono u ta veruju i ta ispovedaju? A ako se oni ne prieuju, kako sami priznaju, bojim se da onda nisu prestupnici? I zato ne znam je li to qihov istinski in i da li je umesno to to ih poziva svetenik, i druge rei i svetenodejstva i ustav, koji se odvija na Liturgiji? Zato to svi kao jedan odstupaju, i nema nijednog hrianina koji bi ih ispuqavao i posluao poziv svetenika, ili bowe reeno Boga, ali [svako] odlazi od
6. Tako je u grkom inu Liturgije. - Prim. prev.

Svetiqe bez iega, ne uzevi je i ne priavi radi Priea. Zato i boanstveni Zlatoust sledei sveta pravila svetih Apostola i svetih Sabora, o kojima smo ranije govorili, posebno razmiwajui o svim tim svetenodejstvima Boanske Liturgije i uvidevi da ona imaju za ciw Priee vernih, iznosi zakwuak da oni koji dolaze na Liturgiju i ne prieuju se nisu dostojni ni samog ulaska u crkvu. On kae: Vidim da se mnogi prieuju Telom [i Krvwu] Hristovom pokrenuti pre obiajem i zakonskim odnosima, nego razumnim rasuivaqem. Jer kada doe vreme svete etrdesetnice, svako, bez obzira kakav on bio, dostojan ili nedostojan, prieuje se Tajnama. Takoe svako to radi i na praznik Bogojavweqa ak i ako mu nije vreme da se prieuje. Ali ni Bogojavweqe ni etrdesetnica ne ine wude dostojnim Priea, ve ih takvim ine iskrenost i istota due. S tom istom duom ti moe da se prieuje svaki put [kada prisustvuje na Liturgiji], a bez qe se nikada ne prieuj, jer, kae Pavle, svaki put kada to inite objavwujete smrt Gospoda, tj. seate se vaeg sopstvenog spaseqa i dobroinstva koje vam je uiqeno. Razmisli samo sa koliko briwivosti su wudi jeli od prinoenih rtava u Starom Zavetu. Jer ta sve samo oni nisu radili! I ta sve nisu upotrebwavali! Oni su se neprekidno istili. A ti, imajui nameru da se priesti tom rtvom, pred kojom drhte Angeli, ograniava oieqe vremenskim razmacima. I kako e stati na Hristov Sud, ako se usuuje da se prieuje skvernim rukama i ustima? Vidim da postoji velika neregularnost u tome: jer se u neko drugo vreme ne prieujete ak iako ste se delimino oistili, a kada doe Vaskrs vi se usuujete da se prieujete ak iako ste uinili neko zlo. O, loeg obiaja! O, zlih predrasuda! Uzalud se svakodnevno slui Liturgija, uzalud mi stojimo u oltaru - niko ne prilazi da se priesti. Ne govorim to da biste se vi tek tako prieivali, ve da biste se uinili dostojnim. O, ovee! Ti si nedostojan Priea? Tada si nedostojan i da slua molitve na Liturgiji. Ti uje akona koji stoji i poziva: Vi koji ste u pokajaqu svi molite Boga da vam oprosti. Oni wudi koji se ne prieuju su jo uvek u staqu kajaqa. Dakle zato ti stoji? Ako si u staqu kajaqa, ti ne moe da se priesti, jer oni koji se ne prieuju se nalaze meu onima koji se kaju. Radi ega akon poziva: Neka izau oni koji

36 ne mogu da se mole Bogu, a ti stoji bestidno? Ako ne pripada onima koji se kaju, ve onima koji imaju mogunost da se prieste, kako se onda ne brine o tome da se priesti? Ili Priee ne smatra velikim darom pa ga prenebregava? Zamisli se, molim te! Ovde je Carska trpeza, Angeli slue na toj trpezi, Sam Car je ovde prisutan, a ti stoji kao besposliar. Tebe ne brine to to je odea tvoje due neista? Ali [moda] je ista? Tada sedi i jedi od trpeze. Hristos na svakoj Liturgiji mora da gleda one koji sede za trpezom, sa svima razgovara i sada govori svakome po savesti: Prijatewi, kako vi stojite ovde, [u crkvi], nemajui branu odeu? Zar On nije pitao: Zato si ti seo za trpezu? jer pre nego to je i seo On mu kae da je nedostojan da ue, jer On nije rekao zato si ti pored?, ve kako si uao? (pogl. Mt. 22, 2-14). Isto i danas Hristos poruuje svima nama koji stojimo bestidno, jer svako ko se ne prieuje Tajnama stoji bestidno. Iz tog razloga [akoni] udawuju prvo one koji prebivaju u gresima. Jer kada Gospodin treba da sedne za trpezu, tamo ne treba da budu one sluge koje su krive za neto, ve treba da pobegnu od qegovog lica. To se bezuslovno deava i ovde kada se slui Liturgija i kada se Agnec, Jagqe, prinosi na rtvu. Kada uje: Pomolimo se svi zajedno, i kada vidi da se otvaraju vrata oltara, tada smatraj da se otvara nebo i da silaze Angeli. I kao to ovde ne treba da bude nijedan nekrten, tako ne treba da bude nijedan [iako i krten] neist i poroan. Reci mi, molim te, ako je neko pozvan na gozbu i ode tamo, opere svoje ruke, sedne i spremi se za gozbu, a zatim ne jede - zar ne bi rastuio onoga koji ga je pozvao? Ne bi li bilo bowe da uopte nije dolazio? Tako i ti: doao si na gozbu, pevao pesme sa ostalima, ispovedao se da si dostojan (poto se nisi udawio sa nedostojnima), kako moe [posle svega toga] da ostaje [na Liturgiji] i da se ne priesti sa te Trpeze? Ali ti kae: Ja sam nedostojan. Tada si nedostojan i da uestvuje na molitvama, jer Sveti Duh ne silazi samo na Svete Darove, ve i na te pesme. Zar nisi video kako sluge svoje gospode prvo iste trpezariju i sreuju kuu, a zatim ve predlau jelo? To se kod nas radi posredstvom molitve, posredstvom akonovog vozglasa: mi istimo crkvu kao sunerom, da bi Tajne bile prinesene u istoj crkvi, i da se ne bi nalo nijedne mrwe, i nikakvog poroka. Neiste oi su nedostojne da vide taj prizor, oskverqene ui su nedostojne da sluaju [te pesme]. Jer tako zapoveda zakon: ako je ak ivotiqa elela da se priblizi Sinajskoj gori, ona je trebalo da bude gaana kameqem. Tako su oni bili nedostojni ak da se nalaze u podnoju gore, iako su se na kraju pribliili i videli mesto na kome se nalazio Bog. Trebalo je pribliiti se i videti posle. A kada je Bog prisustvovao, trebalo se udawiti. Tako i ti, hrianine, ako si nedostojan na kraju Liturgije da se priblii i vidi Boga, izai zajedno sa oglaenima, jer [nastavwa Zlatoust] nema nita vie od qih. Jer to nije jedno te isto: nikada se ne prieivati [budui nekrten] i [posle krteqa] udostojivi se Priea, sagreiti i biti nedostojan Priea. eleo bih da vam kaem jo neto vie i stranije, ali da ne bi preoptereivao va um, dovowno je i ovo. Jer oni koji se ovim ne urazume, ne mogu se urazumiti ni veim. Dakle, da nae rei ne bi bile jo vei razlog vae osude, molimo vas ne da ne dolazite, ve da uinite sebe dostojnima prisustvujui [na Liturgiji] i Priea. Reci mi, molim te, ako bi neki car naredio: Ti koji ini takvo zlo, ne pribliuj se mojoj trpezi, zar radi te asti vi ne biste poeleli da uloite sve mogue napore da biste se sauvali od tog zla? [Kada nas svetenik poziva da se priestimo, tada nas] Gospod priziva da se uspnemo na nebesa, na trpezu velikog i udnog Cara, a mi odbijamo i odugovlaimo, i ne urimo, ne teimo tome. I kakva nam tada ostaje nada na spaseqe? Ne moemo da kaemo da nas spreava bolest ili priroda, ve nas nedostojnima ini samo naa leqost [7]. uje, brate moj, ta kae taj veliki uitew Crkve? Da su nedostojni da dou na Liturgiju oni koji nemajui razloga nisu spremni da se prieste? Ali ta ti odgovara? Da ako tako i dawe bude, vie uopte nee ii na Liturgiju. Ne, brate moj, ne. Ni to ti nije dozvoweno da radi, zato to tada podlee odluequ, kako odreuje sveti i Vasewenski V-VI sabor, govorei: Ako neki episkop, ili prezviter, ili akon, ili bilo ko ko se ubraja u svetenstvo, ili mirjanin, nemajui nikakve bezuslovne potrebe ili prepreke, zbog koje bi zadugo bio odstraqen iz svoje crkve, ve ivei u gradu ne doe na Liturgiju tri nedewe (kao dana) u toku tri sed-

7. Besede na Poslanicu Efescima. Beseda 3. Pogl: Dela svetog oca naeg Jovana Zlatousta, arhiepiskopa Konstantinopowskog, u ruskom prevodu. T.11.Knj.1.SPb. 1905, s.29-32. - Ovde i nadawe svi svetootaki citati su dati u naem prevodu. Prep. Nikodim u poetku navodi te citate u originalu, a zatim daje svoj prevod- tumaeqe. Mi se u naem prevodu rukovodimo time kako prepodobni Nikodim shvata tekst svetog Oca.

37 mice, tada klirik da bude izbaen iz klira, a mirjanin da bude udawen od opteqa [8]. Tj. ko se nalazi u gradu i ne ode u crkvu tri nedewe (kao dana) zaredom, ako je on svetenik treba da bude lien svog ina, a ako je mirjanin da bude odluen. To isto odreuje i Sardikijski sv. pomesni sabor u svom 11. pravilu [9]. Dakle, ti podlee kazni odlueqa, wubweni, ako ne radi i jedno i drugo, tj. ako ne ide na Liturgiju i ako se ne sprema koliko moe za Priee, ukoliko nema nikakvih prepreka. Ne sme da narui ni jedno ni drugo. Jer ako ne naruava sve to, onda u potpunosti uva sva svetenodejstva Boanske Liturgije, kako smo ranije rekli, i ne prestupa in koji je Crkva dobila od Samog Gospoda naeg, od apostola, od sabora, a takoe i od svetih. A in je sledei: Sveti Hleb treba da se razdeli na svakoj Liturgiji, i ti verni koji nemaju prepreka treba da priu da se prieste. Kako kae Simeon Solunski, Boanska Liturgija je sluba iji je ciw sveteni in osveeqa Samog Presvetog Tela i Krvi Hristove, kako bi ti Darovi bili dati svim vernima kao Priee. Dakle, qen ciw je samo Priee. Sv. Nikola Kavasila, episkop dirahijski, pie: Delo svete slube Svetih Tajni je pretvaraqe Boanskih Darova u Boansko Telo i Krv. Qen ciw je da verni budu qima osveeni [10]. Mudri Jov, o kome svedoi sv. Fotije u svojoj Biblioteci, u kqizi O tajinstvima ovako kae: Cela sveta sluba se shvata kao priee Svetiqama, jer je qen ciw, naznaeqe i delo - priee ivotvornim i stranim Tajnama i Svetiqama. Gavrilo Filadelfijski u kqizi O Tajnama govori da se Boanska Liturgija slui iz tri razloga. Prvo, u slavu i pohvalu Boga i Spasitewa naeg i u seaqe na Qegovu Smrt i Vaskrseqe, kako je Sam On rekao: Ovo inite u Moj spomen. Drugo, radi upokospomen jeqa i osveeqa dua umrlih blagoestivih pravoslavnih hriana. I tree, radi ivih. Tako da kada se slui Boanska Liturgija u slavu i pohvalu i seaqe na Smrt i Vaskrseqe Gospoda naeg, naa braa upokojena u veri dobijaju od Boga upokojeqe i osveeqe, koliko je to mogue. Ne znam kako mogu da se osvete ivi verni koji se ne prieuju Boanskim Tajnama na Liturgiji. Sveti Kavasila kae da se oni ne osveuju. I posluaj ga opet ta kae: Ako su due spremne da se prieste, a Gospod Koji sve osveuje i sve ini, i Koji uvek eli da osveuje i voli da Sebe daje svakome, ta onda moe da predstavwa prepreku za Priee? Naravno, nita. Ali neko e upitati: Ako neko od ivih, imajui u dui vrline o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, hoe li on i pored svega dobiti osveeqe [od Liturgije koja se slui]? [Na takvo pitaqe odgovaramo da] to ne moe da dobije svako, ve samo onaj ko ne moe da prie telesno, kako to biva sa duama umrlih. Ako neko moe, a ne pristupa Trpezi, da bi se udostojio osveeqa od qe, takav ne dobija osveeqe - ne samo zato to nije pristupio, ve i zato to nije pristupio budui u staqu da to uini [11]. Tj. budui u staqu da poe, prenebregao je to i zato nije poao. Saglasno tome, ne samo to to smo dosad govorili, i to obavezuje svakog hrianina koji nema nikakvih prepreka da se neprestano prieuje, ve i to to Boansko Priee i Prisajediqeqe samo po sebi, ako razmislimo, privlai svakoga da se qime neprekidno naslauje, jer to prosto-naprosto predstavwa sastavni deo duevnog ivota. Pogledajmo sada ta to znai. Sholastiki bogoslovi sastavnim delom nazivaju taj predmet bez koga je nemogue biti to to biva. Tako je na primer disaqe sastavni deo ovekovog ivota, jer ovek bez qega ne moe da preivi. Takoe je i hrana neophodna za ogranizam. I kako je esto disaqe neophodno za ivot, a hrana za organizam, tako je i esto Priee neophodno za ivot due i za qenu sutinu. Ili, bowe reeno, Priee je neophodno mnogo i neuporedivo vie. Pozovimo sada kao svedoka Vasilija Velikog osnove pravednih dogmata Crkve, da bi nam on rekao: Za veni ivot je neophodno Prisajediqeqe Telom i Krvwu Hristovom [12]. I dawe: Onaj ko se ponovo rodio Krteqem treba da se hrani Prieem Boanskih Tajni, jer nam je neophodno da se i nadawe hranimo hranom venog ivota, koju nam je predao Sin Boga ivoga [13]. I budui da je bio upitan od neke ene po imenu Kesarija Patricija, on odgovara u jednom od svojih pi-

8. Pravilo 80. 9. Pri ovome se setite, da su u prolo vreme nai oci odredili da ako je neko mirajnin i u toku tri sedmice ne doe na sabor da bude udawen od crkvenog opteqa. 10. Tumaeqe Liturgije, gl.1. 11. U svom tumaequ Nikodim dodaje: "Ali budui u staqu da poe, prenebregao je i zanemario, i nije poao". 12. Moralna pravila, 21, 1. Pogl.: Dela svetog oca naeg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijsko-Kapadokijskog C.3. ? ., 1993, s.391. 13. Beseda o Krtequ 3. PG 31, 1573.

38 sama: Prisajediqavati se i prieivati se svaki dan Svetim Telom i Krvwu Hristovom je dobro i korisno, tako kako Sam Gospod jasno kae: Onaj koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima ivot veni. Ko sumqa veni da neprekidno prieivaqe ivotom nije nita drugo nego kao iveti raznoliko? [14]. Tj. iveti svim duevnim i telesnim snagama i oseaqima. Monah Jov Ispovednik kae: Ako se govori o Svetom Prieu, onda je pravednom i redovnom hrianinu dobro i prirodno da se esto osveuje i da pribegava toj Svetiqi, i da je eli vie nego to elimo da diemo. I zato svako ima razreeqe da se neprekidno prieuje, tako da dostojni, ako je to mogue, nemaju prepreka da se prieuju ak i svaki dan. Genadije, patrijarh Konstantinopowski, veoma mudro izlae koliko je za hrianina neophodno Sveto Priee, govorei: I sada Tajna donosi svojim priasnicima napredovaqe ivota po Hristu. To to ini telesno vidwivi deo Tajne [tj. hleb i vino za telo], isto to tajanstveno i nevidwivo deluje i u dui. Jer Telo Hristovo hrani i ispuqava nau duu, slino kao to to ini hleb za telo. Kako se mi ponovo raamo primajui Krteqe i dobijamo blagodatno bie umesto bia grehovnog, tako i kada se hranimo Tajnom Priea, dobijamo prebivaqe u blagodati i napredujemo u duhovnom ivotu. Slino tome kako prirodna telesna toplota odstraquje qemu svojstvenu vlanost, ako telo ne dobija pomo od hrane (i zato se hranom dobro uva telesni sastav i nadoknauje vlaga, koju je telo izgubilo zbog temperature, i wudski ivot ne moe da se odri na drugi nain ni na kratko vreme), tako i ar zlobe, koji izjeda duu iznutra, isuuje strahopotovaqe i istisnulo bi ga u potpunosti, kada dua ne bi primala tu duhovnu hranu, koja se protivi otrovnoj sili zlobe i obnavwa i vraa u nas duhovne darove Boije. Telo Hristovo nas s jedne strane hrani saglasno svojoj telesnoj prirodi, a s druge strane, saglasno svojoj istoti, oiuje i osveuje, budui sjediqeno sa Boanskom prirodom, dajui nam u izobiwu duhovnu hranu, i mi na taj nain hranei se dobro tom hranom, ponovo zadobijamo duhovno zdravwe i istotu, kojih smo lieni od trenutka kuaqa sa zabraqenog drveta u raju. Izgubivi kuaqem telesne hrane tu prvobitnu istotu i zdravwe, neophodno bi nam bilo zadobiti ih ponovo telesnom hranom. I logino je slino iscewivati slinim, a suprotno suprotnim. Jer su obe te hrane telesne - jedna koja nas je u poetku upropastila, a druga koja nam sada uva zdravwe i obezbeuje duhovni ivot. Meutim, tu hranu koju nam je Bog zabranio sada nam dozvowava i daje. Prvu nam je dao lukavi satana, a ovu drugu nam Sin Boiji ne samo preporuuje, ve i daje. Prva je dobijena kraom, a na drugu smo javno pozvani. U prvoj je bio skriven otrov prestupa, a druga skriva u sebi riznicu nebrojenih blaga [15]. Dakle, brao moja, kao to je za hriane koji nemaju nikakvih prereka neophodno esto Priee, kako je dokazano na osnovu iqenica koje smo dosad naveli, tako je i za nas veoma vano da se esto prieujemo kako bismo imali ivot u sebi, koji je Isus Hristos, i da ne bismo umrli duevnom smru. Jer oni koji se esto ne hrane tom duhovnom hranom naravno umiru, iako ive telesno. Meutim, oni su duevno mrtvi, jer su se udawili od duhovnog i istinskog ivota, koji donosi Sveto Priee. I kao to novoroene plae i moli s velikom ewom za hranu i mleko, a kada ne jede nema apetita, te je to znak da je bolesno i da se nalazi u opasnosti da umre, tako i mi treba da imamo ewu da jedemo Sveto Priee, duhovnu hranu koja oivotvorava. A u suprotnom se nalazimo u opasnosti da duevno umremo. Zato boanstveni Zlatoust kae: Dakle, ne budimo leqi udostojivi se takve wubavi i asti. Ne vidite li vi s kakvom ewom deca streme majinskim grudima, i s kakvom ustrinom qihove usne hvataju grudi? S takvom ustrinom i mi da prilazimo toj Trpezi, tim duhovnim grudima, oprostite, ak i sa veom ewom. Uhvatimo se za Blagodat Duha kao deca za majinu kouwu. i neka imamo samo jedan problem - problem kada se iz nekog razloga ne prieujemo tom Hranom [16].

14. Poslanica 93, 1. Pogl: Pravila pravoslavne Crkve sa tumaceqima Nikodima, episkopa Dalmatinsko-Istranakskog. T.2. SvetoTrojicina Sergejeva Lavra, 1996, s.612. 15. Beseda o Tajanstvenom Telu Hristovom. 16. Beseda 82 na Jevanewe od Mateja. Pogl: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Jevanewe od Mateja. M.1993, s.827.
preuzeto sa: http//:www.kiev-orthodokx.org/liturgy/ever.comunnion

39

Episkop Ilarion (Ajfejev) O MOLITVI

I

MOLITVA - SUSRET Molitva je susret sa ivim Bogom. Hrianstvo prua oveku neposredni pristup Bogu, Koji uje oveka, pomae mu i voli ga. Po tome se Hrianstvo korenito razlikuje od npr. budizma, gde za vreme meditacije onaj ko se moli pristupa nekom bezlinom viqem biu, u koje se pogruava i u kome se gubi, ali Boga kao ivu Linost on ne osea. U hrianskoj molitvi ovek osea prisustvo Boga ivoga. U Hrianstvu nam se razotkriva Bog Koji je postao ovek. Kada stojimo pred ikonom Isusa Hrista, mi sozercavamo Boga Koji se ovaplotio. Mi znamo da je Boga nemogue predstaviti, opisati, naslikati na ikoni ili slici. Ali je mogue naslikati Boga Koji je postao ovek - takvog kakav se pojavio meu wudima. Mi otkrivamo Boga preko Isusa Hrista kao oveka. To otkrie se deava u molitvi upuenoj Gospodu Hristu. Kroz molitvu mi spoznajemo da Bog uestvuje u svemu to se deava u naem ivotu. I zato razgovor sa Bogom ne treba da bude samo jedna nota naeg ivota, ve qegov glavni sadraj. Izmeu oveka i Boga postoji veliki broj barijera koje se savlauju samo uz pomo molitve. esto postavwaju pitaqe: zbog ega se treba moliti i traiti neto od Boga ako On ve zna ta nam je potrebno? Ja bih na to odgovorio na sledei nain: mi se ne molimo radi toga da bismo neto izmolili od Boga. Da, u nekim sluajevima mi Ga molimo za konkretnu pomo u ovoj ili onoj ivotnoj situaciji. Ali to ne treba da bude glavni sadraj molitve. Bog ne moe da bude samo pomono sredstvo u naim zemawskim delima. Glavni sadraj molitve uvek treba da bude samo stajaqe pred Bogom, sam susret sa Qim. Treba se moliti radi toga da bi se bilo sa Bogom, i da bi se osetilo Qegovo prisustvo.

Meutim, u molitvi ne dolazi uvek do susreta sa Bogom. Jer ak i kada se sreemo sa ovekom, daleko od toga da uvek moemo da savladamo barijere koje nas razdvajaju i da vodimo dubwe razgovore; i na razgovor sa wudima esto ostaje samo na povrini. Tako je i u molitvi. Ponekad oseamo da je izmeu nas i Boga bukvalno gluvi zid, i kao da nas Bog ne uje. Ali mi treba da shvatimo da tu barijeru nije postavio Bog, ve smo je mi sami nainili zbog svojih grehova. Prema reima jednog zapadnog sredqevekovnog bogoslova, Bog je uvek pored nas, ali mi bivamo daleko od Qega; Bog nas uvek uje, ali mi ne ujemo Qega; Bog je uvek unutar nas, ali smo mi spowa; Bog je u nama, ali smo mi u Qemu stranci. Seajmo se toga kada se pripremamo za molitvu. Seajmo se toga uvek kada stajemo na molitvu i susreemo se sa ivim Bogom.
II

MOLITVA - DIJALOG Molitva je - dijalog. Ona u sebe ukwuuje ne samo nae obraaqe ka Bogu, ve i odgovor Samog Boga. Kao i u svakom drugom dijalogu, u molitvi je vano ne samo izraziti ta elimo da kaemo, ve i uti odgovor. Ali Boji odgovor ne dolazi uvek neposredno u toku molitve, ve se to ponekad deava neto kasnije. Deava se npr. da mi Boga molimo za brzu pomo, a ona stie tek kroz nekoliko sati ili dana. Ali mi shvatamo da se to desilo upravo zato to smo mi izmolili pomo od Boga. Mi kroz molitvu moemo mnogo toga da saznamo o Bogu. Molei se, veoma je vano da budemo spremni na to da e nam se Bog razotkriti, i da nam se moe uiniti drugaijim nego to smo Ga zamiwali. Mi esto pravimo greku pristupajui Bogu sa sopstvenim predstavama o Qemu, i te predstave nam zaklaqaju stvarni Lik ivoga Boga, Koji Sam Bog moe da nam

40 otkrije. Wudi esto u svojoj svesti prave nekog idola i mole mu se. Taj mrtvi, vetaki napravwen idol postaje prepreka, barijera izmeu ivog Boga i nas wudi. Naini sebi lani Boji lik i pokuaj da mu se moli. Naini sebi Boji lik nemilostivog i surovog Sudije i pokuaj da mu se moli sa povereqem, s wubavwu - primeuje mitropolit Antonije Suroki. Dakle, treba da budemo spremni na to da nam se Bog nee otkriti onakvim kakvim smo Ga zamiwali. Zato, stajui na molitvu, treba da odbacimo sve likove koje stvaramo u svojoj uobraziwi kao posledicu wudske fantazije. Boiji odgovor moe da doe na razliite naine, ali molitva nikad ne ostaje bez odgovora. Ako ne ujemo odgovor, onda to znai da neto nije u redu sa nama, znai da se jo nismo dovowno navikli na taj nain susretaqa sa Bogom. Postoji stvar koja se naziva tonska viwuka, a koriste je wudi koji timuju klavire; to je sprava koja daje ist zvuk la. I klavirske ice treba da budu tako zategnute da bi zvuk koji proizvode bio u potpunoj harmoniji sa zvukom tonske viwuke. Sve dotle dok ica la nije zategnuta na odgovarajui nain, klavir e utati bez obzira na to koliko mi udarali po klavijaturi. Ali u trenutku kada ica dobije odreeni stepen zategnutosti, tonska viwuka, taj metalni beivotni predmet, odjednom poiqe da daje zvuk. Zategnuvi jednu icu la, majstor zatim zatee i la u drugim oktavama (u klaviru svaka dirka udara po nekoliko ica, to daje potpun zvuk). Zatim on nameta si, do itd. Jednu oktavu za drugom, sve dotle dok ceo instrument ne postane natimovan u odnosu na zvunu viwuku. To isto treba i mi da radimo u molitvi. Mi treba da se podeavamo u odnosu na Boga - ceo svoj ivot i sve strune svoje due. A kada usaglasimo svoj ivot u odnosu na Boga, i kada nauimo da ispuqavamo Qegove zapovesti, kada Jevanewe postane na moralni i duhovni zakon i kada ponemo da ivimo u saglasnosti sa Bojim zapovestima, tada poiqemo da oseamo kako se naa dua odaziva na Boje prisustvo, slino tonskoj viwuci koja se odaziva na tano odreenu zategnutu icu.
III

ivot treba da bude proet molitvom. Mnoge nevowe i nesree se deavaju upravo zbog toga to wudi zaboravwaju na Boga. I meu prestupnicima postoje verujui wudi, ali oni u trenutku prestupa ne misle na Boga. Teko je zamisliti oveka koji bi poao da ubije ili ukrade sa miwu o Svevideem Bogu, od Koga se nikakvo zlo ne moe sakriti. I ovek ini svaki greh upravo u trenutku kada zaboravi na Boga. Veina wudi ne moe da se moli u toku celog dana, i zato treba nai neko vreme, ak i kratko, da biste se setili Boga. Ujutru se budite sa miwu ta treba uraditi toga dana. Pre nego to ponete da radite i pogruzite se u neizbenu sujetu, posvetite nekoliko minuta Bogu. Stanite pred Boga i recite: Gospode, Ti si mi dao ovaj dan, pomozi mi da ga provedem bez greha, bez poroka, sauvaj me od svakog zla i nesree. I prizovite Boji blagoslov za novi dan. Trudite se da se u toku celog dana ee seate Boga, i ako vam loe ide, obratite Mu se sa molitvom: Gospode, meni je loe, pomozi mi. Ako vam je dobro, recite Bogu: Gospode, slava Tebi, zahvawujem Ti za ovu radost. Ako se brinete za nekoga, recite Bogu: Gospode, brinem se za qega, teko mi je, pomozi mu. I tako u toku celog dana, bez obzira ta vam se deavalo, sve pretvarajte u molitvu. Kada se dan zavrava i spremate se za spavaqe, setite se proteklog dana, zahvalite Bogu za sve dobro to se desilo, i prinesite Mu pokajaqe za sve nedostojne postupke i grehe koje ste toga dana uinili. Zamolite od Boga pomo i blagoslov za narednu no. Ako se budete nauili da se tako molite u toku svakog dana, primetiete koliko e vam ivot biti ispuqeniji. Wudi esto opravdavaju to to ne ele da se mole time da su previe zauzeti i preoptereeni poslom. Da, mnogi od nas ive takvim ritmom, kojim nisu iveli wudi u davnini. Ponekad u toku dana moramo da uradimo mnogo toga. Ali u ivotu uvek postoje neke pauze. Naprimer, stojimo na stanici i ekamo tramvaj etiri-pet minuta. Putujemo metroom - dvadeset-trideset minuta, pozivamo nekoga i ujemo zvuk zauzeto znai jo nekoliko minuta. Iskoristimo li te pauze za molitvu, to vreme nee biti izgubweno.
IV

KADA SE TREBA MOLITI? Kada i koliko dugo se treba moliti? Apostol Pavle kae: Molite se neprekidno (1. Sol. 5, 17). neprekidno Sveti Grigorije Bogoslov pie: Boga se treba seati ee nego to diemo. Idealno, ceo hrianski

KRATKE MOLITVE Wudi esto postavwaju pitaqe: kako se treba moliti, kojim reima, na kom jeziku? Neki ak govore: Ja se ne molim zato to ne umem, ne znam molitve. Za molitvu nije potrebna nikakva specijalna umenost. S

41 Bogom je mogue jednostavno razgovarati. Na Bogosluequ u Pravoslavnoj Crkvi mi koristimo poseban jezik - crkvenoslovenski. Ali u linoj molitvi, kada ostajemo nasamo sa Bogom, nema potrebe za neki posebni jezik. Bogu moemo da se molimo na jeziku na kojem razgovaramo sa wudima, na kojem razmiwamo. Molitva treba da bude jednostavna. Prepodobni Isaak Sirin je govorio: Neka sadraj tvoje molitve ne bude komplikovan. Jedna mitareva re ga je spasla, i jedna re razbojnika ga je uinila naslednikom Carstva Nebeskog. Setimo se prie o mitaru i fariseju: Dva ovjeka uoe u hram da se mole Bogu, jedan fari sej a drugi carinik. Farisej stade i mowae se u sebi ovako: Boe! Hvala ti to nisam kao ostali wudi: grabwivci, nepravednici, prewubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega to steknem. A carinik izdaleka stajae, i ne htjede ni oiju uzdignuti nebu, nego se bijae u prsa svoja govorei: Boe, milostiv budi meni grjenome! (Lk. 18, 10-13). Samo to je bilo grjenome! dovowno da ue u raj. Molitva moe da bude kratka. Ako tek zapoiqete svoj molitveni put, ponite od veoma kratkih molitvi - onih na koje moete da se usredsredite. Bogu nisu potrebne rei - Qemu je potrebno ovekovo srce. Rei su sporedne, a najvaniji je oseaj i nastrojeqe s kojim pristupamo Bogu. Pristupati Bogu bez oseaja strahopotovaqa ili rasejano, kada na um u vreme molitve luta po strani, daleko je opasnije nego rei u molitvi neku nepravilnu re. Rasejana molitva nema ni smisla, ni punou. Ovde deluje prosti zakon - ako rei molitve nisu dole do naeg srca, one nee doi ni do Boga. Takva molitva, kako nekad kau, ne podie se vie od plafona sobe u kojoj se molimo, a ona treba da dostigne nebesa. Zato je veoma vano da svaku re molitve duboko proivimo. Ako nismo sposobni da se usredsredimo na duge molitve, koje se nalaze u molitvenicima Pravoslavne Crkve, oprobajmo svoje snage u kratkim molitvama: Gospode, pomiluj, Gospode, spasi, Gospode, pomozi mi, Boe, budi milostiv meni grenom. Jedan podvinik je rekao da kada bismo mogli svom snagom oseaqa, od sveg srca i sve due da kaemo samo jednu molitvu Gospode, pomiluj, to bi bilo dovowno za spaseqe. Ali se problem zavrava na tome da to ne moemo da kaemo od sveg srca, ak ni u toku celog ivota. I zato esto izgovaramo mnogo rei da bi nas Bog uo. Zapamtimo da Bog eli nae srce, a ne nae rei. I ako Mu se budemo obraali od sveg srca, onda emo sigurno dobiti odgovor.
V

MOLITVA I IVOT Molitva nije povezana samo sa radostima i iskustvima, koja su qene posledice, ve i sa strpwivim svakodnevnim trudom. Ponekad molitva donosi ogromnu radost, osveava oveka, daje mu novu snagu i nove mogunosti. Ali esto se deava da ovek nije raspoloen za molitvu i da ne eli da se moli. Ipak, molitva ne treba da zavisi od naeg raspoloeqa. Molitva je trud. Prepodobni Siluan Atonski je govorio: Moliti se isto je to i krv prolivati. Kao i u svakom poslu, od strane oveka se zahteva napor, ponekad ogroman, da bi se prinudio da se moli onda kada to ne eli. I takav podvig e se stostruko isplatiti. Ali zato mi ponekad ne elimo da se molimo? Mislim da je glavni uzrok u tome to na ivot nije u skladu sa molitvom. U detiqstvu, kada sam iao u muziku kolu imao sam predivnog uitewa koji mi je drao asove violine: qegovi asovi su nekada bili interesantni, a nekada veoma naporni, pri emu to nije zavisilo od qegovog raspoloeqa, ve od toga koliko sam ja bio spreman za as. Ako sam mnogo vebao i uio neki komad i dolazio na as spreman, onda bi mi as prolazio u jednom dahu, i uitewu i meni bi bilo prijatno. Ako bi pak cele nedewe bio leq i dolazio nespreman na as, onda bi se uitew alostio, a i meni bi bilo teko to se as ne odvija tako kako bi trebalo. Potpuno isto je i sa molitvom. Ako na ivot nije priprema za molitvu, onda nam biva veoma teko da se molimo. Molitva je indikator naeg duhovnog ivota, svojevrstan lakmusov papir. Mi treba svoj ivot tako da organizujemo da bude usklaen sa molitvom. Kada izgovarajui molitvu Oe na kaemo: Gospode, da bude vowa Tvoja, to znai da mi uvek treba da budemo spremni na to da ispuqavamo vowu Boju, ak i ako je ta vowa u suprotnosti sa naom wudskom vowom. Kada govorimo Bogu: I oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima naim, mi samim tim uzimamo na sebe obavezu da opratamo wudima, da ne pamtimo qihove dugove, jer ako mi ne oprostimo dugove naim dunicima, onda po logici ove molitve ni Bog nama nee oprostiti nae dugove. Dakle, jedno treba da bude u skladu sa drugim: ivot sa molitvom i molitva sa ivotom. Bez tog sklada neemo imati uspeha ni u ivotu ni u molitvi. Ne treba da se smuujemo ako nam je teko da se

42 molili ve su kurolesili. Dakle u molitvi ne treba kurolesiti. Bez obzira koliko puta izgovorimo tu molitvu, to uvek treba da bude sa paqom, strahopotovaqem i wubavwu, s potpunim predavaqem. Ne treba se truditi da se proitaju sve molitve. Bowe je da jednoj molitvi Oe na posvetite dvaVI deset minuta, ponavwajui je nekoliko puta i udubwuPRAVOSLAVNI MOLITVENIK jui se u svaku re. Tako da oveku koji nije navikao da se dugo moli biva teko da proita veliki broj molitMoliti se moe na razne naine, npr. svojim re- vi, i zato i ne treba tome da tei. Treba proniknuti u ima. Takva molitva treba da bude neprekidni ovekov taj duh kojim diu molitve crkvenih Otaca. To je najvapratilac. Ujutru i uvee, daqu i nou, ovek moe da se nija korist koju moemo da dobijemo od molitvi koje se obraa Bogu iz dubine srca najprostijim reima. nalaze u Pravoslavnom molitveniku. Ali postoje takoe i molitvenici, koje su jo u VII davnini sastavili Sveti, i qih treba itati da bismo MOLITVENO PRAVILO se uili molitvi. Ti molitvenici se nalaze u Pravoslavnom molitveniku. Tamo ete nai razne molitve: ta je to molitveno pravilo? To su molitve kojutarqe, veerqe, pokajne, zahvalne, zatim razne kaje ovek ita redovno, svakodnevno. Razliiti wudi none, akatiste i mnogo toga drugog. Kada kupite Pravoslavni molitvenik, nemojte da se uplaite to u qemu imaju razliita molitvena pravila. Neije jutarqe ili ima tako mnogo molitvi. Vi niste obavezni sve da ih i- veerqe pravilo traje nekoliko sati, a neije opet samo nekoliko minuta. Sve zavisi od ovekovog duhovnog tate. Ako brzo proitate jutarqe molitve, to moe nastrojeqa, od stepena qegove postojanosti u molitvi i da traje dvadeset minuta. Ali ako ih proitate razmi- od toga koliko ima vremena. Veoma je vano da ovek ispuqava molitveno wajui o qima, pawivo i oseajui srcem svaku re, onda itaqe moe da traje i itav sat. Zato ukoliko pravilo, a k i najkrae, kako bi postojala redovnost i nemate vremena, ne pokuavajte da proitate sve jutar- postojanost u molitvi. Ali pravilo ne treba da se preqe molitve, ve bowe proitajte jednu ili dve, ali tako tvori u formalnost. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da prilikom neprekidnog iitavaqa jednih te istih da vam svaka re dopre do srca. Pre odewka Jutarqe molitve se kae: Pre molitvi qihove rei blede, gube sveinu i ovek prenego to pone da se moli, zastani malo dok se ne staje da se usredsreuje na qih kada se navikne na jedne stiaju tvoja oseaqa, a zatim sa paqom i straho- te iste rei. Treba se truditi da se ta opasnost izbegne potovaqem izgovori: U Ime Oca i Sina i Svetoga Du- po svaku cenu. Seam se kada sam primio monaki postrig (biha. Amin. Stoj tako jo malo a zatim poni da se moli. Ta pauza, minuta utaqa pre poetka molitve je veoma lo mi je tada dvadeset godina), obratio sam se iskusnom vana. Molitva treba da ponikne iz tiine naeg srca. duhovniku za savet, upitavi ga kakvo treba da bude moKod wudi koji svakodnevno iitavaju jutarqe i je molitveno pravilo. On je rekao: Ti treba svakoveerqe molitve, dolazi do sablazni jer ele da pro- dnevno da ita jutarqe i veerqe molitve, tri kanona itaju pravilo to je mogue bre, kako bi zapoeli i jedan akatist. Treba to da proita ak iako si veoma sa svakodnevnim poslovima. Pri takvom itaqu esto umoran. ak i ako ih proita brzo i nepawivo - nije vano, vano je da pravilo bude proitano. Pokuao promie ono najglavnije - sadraj molitve. U molitveniku ima mnogo molbi koje su upuene sam. Meutim, nisam uspeo. Svakodnevno itaqe jednih Bogu, i koje se ponavwaju nekoliko puta. Npr. moete da te istih molitvi je dovelo do toga da su mi tekstovi moprimetite preporuku da proitate Gospode, pomiluj litve dosadili. Zbog toga sam svaki dan provodio mnogo dvanaest ili etrdeset puta. Neko to prihvata kao neku sati u crkvi na slubama, koje su me duhovno hranile i formalnost i iitava tu molitvu velikom brzinom. okrepwivale. A iitavaqe triju kanona i akatista se Na grkom se Gospode, pomiluj kae Kirie eleison. pretvaralo u neki nepotrebni dodatak. Poeo sam da U ruskom jeziku postoji glagol kurolesit, koji je proi- traim drugi savet koji bi mi vie odgovarao. I naao stekao upravo iz toga to su pojci u horu veoma brzo po sam ga u delima svetog Teofana Zatvornika, predivnog mnogo puta izgovarali: Kirie eleison, tj. nisu se podvinika XIX veka. On je govorio da se molitveno molimo. To znai da e nam Bog dati nove zadatke, pri emu emo morati da ih reavamo i u molitvi i u ivotu. Ako se nauimo da ivimo po Jevanewu, onda emo nauiti i da se molimo jevanewski. Tada e i na ivot postati ispuqen, duhovan, pravi hrianski.

43 pravilo ne meri brojem molitvi, ve vremenom koje smo spremni da posvetimo Bogu. Npr. moemo da uzmemo na sebe pravilo da se molimo ujutru i uvee po pola sata, ali tih pola sata treba potpuno da budu posveeni Bogu. I nije toliko vano da li mi u toku tih minuta itamo sve molitve ili samo jednu, ili emo moda jedno vee u potpunosti posvetiti itaqu Psaltira, Jevanewa ili molitvi svojim reima. Najvanije je da budemo usredsreeni na Boga, kako ne bismo izgubili paqu i kako bi svaka re doprla do naeg srca. Taj savet sam proitao. Ja, uostalom, ne iskwuujem mogunost da e nekome vie odgovarati savet duhovnika koji sam dobio. Ovde sve mnogo zavisi od wudske individualnosti. ini mi se da je za oveka koji ivi u svetu dovowno ne petnaest, nego i pet minuta jutarqe i veerqe molitve, koja se izgovara s paqom i oseajem, da bude pravi hrianin. Vano je samo da misao uvek bude u skladu sa reima, da srce odgovara na rei molitve, i da ceo ivot bude u skladu sa molitvom. Pokuajte da za sledei savet svetog Teofana Zatvornika odvojite neko vreme u toku dana za molitve i za svakodnevno ispuqavaqe molitvenog pravila. I uvideete da e to uskoro doneti plodove.
VIII

OPASNOST OD PRIVIKAVAQA Svaki vernik se suoava sa opasnou navikavaqa na molitvene rei i rasejanosti u vreme molitve. Da se to ne bi desilo, ovek treba neprekidno da se bori sa sobom ili - kako su govorili Sveti Oci - da stoji na strai svog uma, i da se ui da zakwuava um u rei molitve. Kako se to moe postii? Pre svega sebi ne treba dozvoliti da se izgovaraju rei na koje ni razum ni srce ne odgovara. Ako ste poeli da itate molitvu, ali je u sredini vaa paqa popustila, vratite se na to mesto gde se paqa rasejala i ponovite molitvu. Ako treba ponovite je i tri, pet, deset puta sve dok je celo vae bie ne oseti. Jednom mi se u crkvi obratila ena sa pitaqem: Oe, ja ve mnogo godina itam molitve i ujutru i uvee, ali to ih vie itam, to mi se maqe sviaju, i tim maqe oseam da verujem u Boga. Toliko su mi dosadile rei tih molitvi, da na qih uopte vie ne reagujem. Ja sam joj odgovorio: A vi nemojte da itate jutarqe i veerqe molitve. Ona se zaudila: Kako to mislite? Ja sam ponovio: Ostavite ih, nemojte da ih itate. Ako vae srce ne reaguje na qih, vi treba da naete drugi nain za moweqe. Koliko vremena vam

traju jutarqe molitve? - Dvadeset minuta. - Vi ste spremni da svako jutro posvetite Bogu dvadeset minuta? - Spremna sam. - Onda izaberite jednu jutarqu molitvu i qu itajte dvadeset minuta. Proitajte jednu qenu frazu, uutite, razmislite ta ona znai, zatim proitajte drugu frazu, uutite, zamislite se nad qenim sadrajem, ponovo je ponovite i razmislite da li je va ivot u skladu sa qom, i da li ste spremni da ivite tako da ta molitva postane realnost vaeg ivota. Vi izgovarate: Gospode, ne lii me nebeskih Tvojih blaga. ta to znai? Ili: Gospode, izbavi me venih muka. U emu je opasnost tih venih muka, da li ih se zaista bojite i da li zaista elite da ih izbegnete? ena je poela tako da se moli i uskoro su molitve poele da je okrepwuju. Molitvi se treba uiti. Treba raditi na sebi, ne dozvowavajui da stojei pred ikonom izgovaramo prazne rei. Na kvalitet molitve utie i ono to joj prethodi i ono to posle qe sledi. Nemogue je moliti se usredsreeno u staqu razdraenosti, ako smo se npr. pre poetka molitve s nekim posvaali i na nekog vikali. Znai, u to vreme koje prethodi molitvi, mi treba unutar sebe da se pripremamo za qu, da se oslobaamo od toga to nam smeta da se molimo, pripremajui se za molitveno staqe. Tada e nam biti lake da se molimo. Ali naravno i posle molitve se ne treba odmah pogruavati u sujetu. Zavrivi molitvu, dajte sebi jo neko vreme, kako biste uli Boji odgovor i kako bi se neto u vama odazvalo na Boje prisustvo. Molitva ima svoju vrednost samo onda kada oseamo da se zahvawujui qoj neto meqa u nama i da poiqemo da ivimo drugaije. Molitva treba da donosi plodove i ti plodovi treba da se oseaju.
IX

POLOAJ TELA PRILIKOM MOLITVE Wudi Drevne Crkve su u praksi molitve koristili razne poze, gestove, poloaje tela. Molili su se stojei, na kolenima, u tzv. pozi proroka Ilije, tj. stojei na kolenima sa glavom nakloqenoj prema zemwi, molili su se leei na podu sa rairenim rukama, ili stojei sa podignutim rukama. Pri molitvi su vrili poklone - zemne i pojasne, i oseqivali se krsnim znakom. Od velikog broja tradicionalnih poloaja tela za vreme molitve u savremenoj praksi se zadralo samo nekoliko. To je pre svega molitva u stojeem stavu i molitva na kolenima, praena krsnim oseqivaqem i poklonima.

44 Zato je uopte vano da telo uestvuje u molitvi? Zato se ne sme samo moliti duhom leei u krevetu ili sedei u fotewi? U principu, moe se moliti i leei, i sedei: u specijalnim sluajevima kada smo bolesni, naprimer, ili kada putujemo - mi tako i radimo. Ali u obinim okolnostima pri molitvi treba koristiti te poloaje tela koji su se sauvali u predaqu Pravoslavne Crkve. Stvar je u tome to su telo i duh u oveku povezani neraskidivo, i duh ne moe biti potpuno nezavisan od tela. Nisu sluajno drevni Oci govorili: Ako se telo nije potrudilo u molitvi, ona ostaje besplodna. Uite u pravoslavnu crkvu u toku velikoposnog Bogoslueqa i videete kako s vremena na vreme svi verni istovremeno padaju na kolena, a zatim ustaju pa ponovo padaju i ponovo ustaju. I tako rade sve vreme u toku slube. I osetiete da u toj slubi postoji posebna intenzivnost - da wudi ne samo da se mole, ve se i trude u molitvi nosei podvig molitve. Uite zatim u protestantsku crkvu. U toku cele slube oni koji se mole sede: itaju molitve, pevaju duhovne pesme, a wudi prosto sede; ne krste se, ne klaqaju se, a po zavretku slube ustaju i odlaze. Uporedite li ta dva naina molitve u pravoslavnoj i protestantskoj crkvi - osetiete razliku. Ta razlika je u intenzivnosti molitve. Wudi se mole jednom te istom Bogu, ali na razliite naine. I ta razlika je umnogome odreena upravo poloajem tela onoga koji se moli. Pokloni veoma pomau u molitvi. Oni koji imaju mogunost da na molitvenom pravilu ujutru i uvee urade nekoliko pojasnih i zemnih poklona e nesumqivo osetiti koliko je to korisno u duhovnom smislu. Telo postaje sabranije, a pri sabranosti tela prirodnija je sabranost uma i paqe. U vreme molitve treba s vremena na vreme da se osequjemo krsnim znakom, naroito kada izgovaramo U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, a takoe i kada izgovaramo Spasitewevo Ime. To je neophodno, jer je Krst oruje naeg spaseqa. Kada stavwamo na sebe krsni znak, tada Boja sila boravi u nama na nama osetwiv nain.

(zapis televizijskih emisija koje su ile u etar po blagoslovu Svjatjejeg Patrijarha moskovskog i cele Rusije Alekseja II u prolee 1999.)

ISPOSNICA SV. ZOSIMA U MANASTIRU TUMAN, NEDALEKO OD GOLUPCA, PREPUNA POSETILACA

PREPOROENI IZ CRKVE
U manastiru Tuman kraj Golupca, kojeg je prema predaqu, pre Kosovskog boja u 14. veku, podigao Milo Obili u znak seaqa na druga stradalog u lovu, nalazi se kivot s motima sv. Zosima Sinaita. Narod za qih smatra da su iscewujue. Zosimova isposnica nalazi se u udubwequ jedne stene, na oko pola kilometra od manastirskog zdaqa, koje svakodnevno poseuju brojni nevownici - prvenstveno nerotkiqe i bolesni od oiju - koji se uz molitvu i celivaqe motiju nadaju ozdravwequ. Sestrinstvo manastira Tuman i otac Duan tvrde da su se na ovom mestu dogaala mnoga uda. Monahiqa Nada nam je ispriala da vernici posle itaqa molitve kraj kivota svetog Zosima izlaze iz crkve kao preporoeni.
Glas javnosti, 14. avgust 2004.

- Jedna sredovena ena iz Golupca nije mogla da hoda, ula je u crkvu s mukom i kleei. im joj je oitana molitva, uspravila se i posle 15 minuta otila sa sinom uspravwenog tela. U tumanskom manastiru sve je vie i venaqa, jer nema nijednog para koji potom nije dobio potomke! Manastir Tuman se prouo i po lekovitoj vodi koja se nalazi u blizini, a koja stare okrepwuje i podmlauje, a mlade snai. ene iz sela Krivaa i Dvorite tvrde da i neeqeni mukarci i neudate devojke, ako dou u manastir na molitvu i celivaqe motiju sv. Zosima, mogu da se nadaju skoroj udaji ili enidbi. Manastir Tuman je udawen od Golupca svega 14 km i nalazi se u prelepoj prirodi. Tekst i foto: D. Stodi

45

KAKO GOSPOD OHRABRUJE I OPOMIQE

vaki ivot je jedna pria. Tue ivote i tue prie uglavnom lake razumevamo i shvatamo negoli svoje. Ali nam one istovremeno pomau da eprkajui po tuim razaznamo bowe i svoju, da uporeujui, rasuujui, merei doemo i do neke svoje prave mere, da uznapredujemo u dobru i vrlini. Vawda me je Gospod obdario, hvala Mu, divnom osobinom da umem da sluam wude. Bavei se novinarstvom dugi niz godina, nasluala sam se pria o ivotu i wudima, o tome da Gospod i ohrabruje i opomiqe, a ponajvie da nismo u staqu da Ga ujemo kada zakuca na vrata naeg srca. Volim da se uutim i sluam wude i qihove ivotne prie. Na alost, mnoge sam zaboravila a nisam ih zapisala, te sam tako protraila taj Boji dar umeti posluati drugog kada mu je teko, kada eli da se poali, da se pohvali, da kae a nema kome; neka mi Gospod oprosti na leqosti. Pa ipak, poneto sam i zapisala i nadam se da e onima koji itaju biti od koristi, da ih podseti, opomene, podstakne. OD SV. VASILIJA DO SV. SIMEONA DAJBABSKOG Ovu priu sam ula na slavi moje drage sestre u Hristu Zorke. Bilo je to pravo slavsko vee, sa umerenom koliinom hrane i pia, sa priama koje ne vreaju ni Gospoda ni oveka. Svako bi dodao po neku dogodovtinu, razmeqivali smo iskustva o postu, ispovesti, o duhovnom rukovoequ i srca su se otvorila. Jedna goa, doterana gospoa od ezdesetak godina, ispriala nam je svoju priu. Mu i ona su ve dugo u braku, lepo se slau, deca su im dobra i imaju ve i unuie, Bogu hvala. Ali, kako kae, ve dugo godina je molila mua da se venaju u crkvi. Nagovarala ga je, objaqavala da je brak koji nije sklopwen u crkvi kao platinasti prsten iz koga je ispao dragi kamen, ponekad bi ak i plakala, ali nita nije vredelo. A onda je uutala, videi da je to je ona upornija on tvrdoglaviji i da brak umesto da napreduje poiqe da se wuwa. utala je i molila se Gospodu, verujui da e On nai put i nain da ubedi qenog mua. Tako se i desilo. Bili su na moru ona, mu, qena sestra i qen mu i vraajui se svratie do svetog Vasilija Ostrokog da mu se poklone i zamole ga da bude qihov molitvenik pred Gospodom. Obili su Ostrog, celivali moti, zapalili svee i krenuli za Beograd. Prolazei kraj manastira Dajbabe stadoe i qega da posete, da se poklone motima svetog Simeona Dajbabskog. Parkirao je mu kola ispred manastira. Svi izaoe i kretoe put manastira. On stoji kod kola. Ne mrda. - Hajde, pa doi i ti sa nama - zvali su ga. On nita. Stoji kraj drveta i sam ko drvo. Nita ne progovara, odmahuje im rukom. - Pa, ostavi kola, odmakni se od tog drveta, ui da celiva moti Svetog Simeona - ponovo su mu govorili. Ali on ni makac. Udrvenio se naisto. Ostavie ga, ta e, odrastao je ovek, vawda zna ta ini. Uli su u crkvu peinicu, celivali moti, pomolili se, vreme je stalo. Zapalili su svee, setili se svojih mrtvih i ivih. Vratie se kod kola, uoe, posedae utei, misle neto se qihov jogunasti voza nawutio, a on e: - eno, vraamo se na Ostrog! Venaemo se danas! Ko grom iz vedra neba. Niko ne progovara. Zabezeknuti. Zaprepaeni, qoj srce kuca da izleti. Okree kola, voze se ponovo ka Ostrogu. I dawe niko nita ne pita. Zna ona, Gospod je uinio svoje. Izali su iz kola, otili do monaha i pitali mogu li sada i ovde qih dvoje, koji su ve itav vek proveli zajedno u lepom braku, da se i venaju pred Gospodom. - Moe, deco. Ako, ako, tako i treba. Ne vawa iveti u braku van Crkve, a nikad nije kasno - ree im sedi monah. - Samo vawa vam nai kuma. Eto, ima puno naroda pred crkvom, pa upitajte nekoga. Izaoe iz crkve, dooe do jednog mlaeg oveka i objasnie mu da im treba kum. Pa ako hoe, oni bi bili radosni. Hoe, veli on, to da nee, kumstvo se ne odbija. I tako venaqe bi obavweno. Novi kum ih upo-

46 zna i sa svojim bratom i qegovom enom i ree da su doli kod Svetog Vasilija da mu se pomole pred bratovwevu operaciju. A onda se ispostavilo da je upravo sestra od tek venane mlade doktorka, i to specijalista koja moe da pomogne kumovom bratu. Radosti nema kraja. - I danas nae kumstvo traje, poseujemo se, brinemo jedni o drugima - pria gospoa. Na kraju nam ree i ta se qenom muu desilo u manastiru Dajbabe. Ispriao im je to mnogo kasnije, vawda onda kada je i sam uspeo da shvati da Gospod ini uda i danas ne bi li nas dozvao k Sebi i uputio na pravi put. Veli, izaao je iz kola i hteo da krene za qima u manastir. Ali nije mogao da uini ni korak. Kao da ga je neto prikovalo za to mesto. Pokuavao je da naini korak i nije mogao. Neka nevidwiva sila mu nije dala. Onda on ponovo stane, kae sebi da to nije mogue i da je sigurno malaksao ili da neto umiwa, pokua ponovo, ali ni da mrdne sa tog mesta. Ni napred ni nazad. Sea se da se jako uplaio. A onda kao da mu je neka lampica zasvetlela u mozgu, kao da mu je neko odjednom usadio misao da bi bilo dobro da se vrati u manastir Ostrog i poslua svoju enu, te da se vena u crkvi. Tako je i uradio, na sopstvenu radost, radost svoje ene, dece i unuia. SVI SMO MI PUTNICI Petak je, skoro deset sati, neka udna tiina popadala po Beogradu zajedno sa maglom koja se uvlai u kosti. Autobus se leqo vue polupraznim ulicama jo uvek pospanog grada; da idem peke bre bih stigla, ali ko bi od ranog jutra hodao. Ko mi je kriv, leqost je zarazna. Pospani putnici u pospanom autobusu, kue promiu kraj nas, nikad stii. Autobus staje, par putnika ulazi u tiini, sedaju tiho, misle tiho, gledaju tiho... A onda se uje neko komeaqe, neko pria... Kako ga ne mrzi? Smeje se... Kome je jo do smeha? emu? Zato? Smeje se gospodin jedan, dedica ustvari, blie je osamdesetim nego najlepim sredqim godinama. Mladi kondukter st aje ispred qega, prua mu kartu. Dedica vedro i ilo kae: - Znate li kako kondukter prodaje karte na Divwem zapadu? Mladi utke odmahuje glavom, zato troiti rei? Nezainteresovano uzima pare, daje mu kartu i okree lea. Dedica zavrava vic. U autobusu tiina, dekica se nasmeja svojoj ali... Tupi pogledi gledaju kroz prozor. Smeh se gubi, praznina popadala po putnicima, radost vie ne stanuje ovde. Kao da je dan umoran od noi, no umorna od loih snova, snovi pobegli od umornih wudi, a wudi bez radosti koraaju po tegobnim urvinama sopstvenih ivota. A gde je ciw i ta je ciw, i da li neko putuje ciwa radi ili puta radi, kao da je ovo neko vreme van vremena, kao da su putnici zaboravweni u vrtlogu sopstvenih ewa i nemoi da se one ostvare. Nitavilo i beznadenost kao da su glavna odlika naeg vremena u koju je potonula veina. Ipak ima onih koji znaju da kad padnu treba i da ustanu, kad pogree da se pokaju, kad se pokaju da se trude da vie ne gree na istom, znaju da se bez vere ne moe hoditi tegobnim putevima svakodnevice, da vera podstie nadu, a nada je u wubavi, koja je iznad svega i bez koje ne bi bilo ni nas, a wubav je u Boga. Jer naa prolazna mala nevowa priprema nam preizobilno i neizmerno vjeno bogatstvo slave (2. Kor. 4, 17). slave Zato samosaaweqe zbog sopstvenih nemoi i objektivnih tekoa vawa zameniti nadom, na ijem poetku i kraju je ivot veni u Gospodu Isusu Hristu, a qegova sutina u wubavi, bez koje se ne moe. I umesto naih smrknutih putnika iz jednog beogradskog autobusa, podsetimo se prie jednog drugog putnika, koja se moe saeti u sve prie, u sve rei, u sve ivote. Gledajui unazad film moga ivota video sam dva traga u pesku. Jedan je bio moj, drugi Gospodqi. Tako smo hodali do kraja svih mojih dana. Tada sam zastao i pogledao unazad. Na izvesnim mestima video sam samo jedan trag... A ta mesta su odgovarala najteim danima moga ivota, danima najgore strepqe, najveeg straha, najwuih bolova... Onda sam ga upitao: Gospode, rekao si da e biti sa mnom svaki dan moga ivota, i ja sam pristao da ivim s Tobom. Pa zato si me ostavio samog u najteim momentima ivota? A Gospod odgovori: Sine moj, ja te volim i rekao sam da u s tobom hodati sve vreme, i da te neu ni minuta ostaviti. Ja te nisam napustio. Dani kada si video samo jedan trag u pesku bili su dani kada sam te nosio. Pomenuu ovde i rei starca Porfirija, savremenog atonskog starca, zapisane u kqizi Suze za svet, koje mogu biti od koristi svakome ko dopusti da ga pritisnu negativne misli, ivotne tegobe i problemi, sopstveni gresi i nemo da se qih oslobodimo. Nali ste se u mranoj sobi i maete rukama pokuavajui da, na taj nain, rasterate mrak. Mrak, meutim, nee otii na taj nain. Otvorite prozor kako bi mogla ui svetlost i mrak e nestati sam od sebe. Svetlost e odagnati tamu. Trebalo bi da izuavamo Sveto Pismo, itija svetih i Svete Oce; to je svetlost koja e rasterati tamu, pouavao je starac Porfirije.

47 DETE JE NAE Januarska zimska no. Splav na Savi wuwuka se kraj novobeogradskih blokova. Betonske fasade solitera ogledaju se u mirnoj savskoj vodi, koja vazda protie uborei onima koji ele da je uju. Kuica sklepana od dasaka lii vie na straaru ili zaboravweni kontejner nego na mesto drueqa i susretaqa. Unutra veselo drutvo, slavi se roendan, prijatewi okupweni da nazdrave slavwenici. Muzika i graja rasteruju tiinu i plae ptice. Bubqara se usijala, vatrica pucketa, oveku je toplo samo kad je gleda. Na zidu ikona Svete Petke, kandilo baca svetlost po daari. Ugodnije je nego kraj radijatora, uz TV vesti koje unose zebqu i nemir onima koji ne umeju da im se odupru. Ispod kandila ula sam ovu priu od poznanice, dugogodiqeg defektologa, struqaka za decu, koja se nagledala svega i svaega, wudske patqe i nemoi, razuzdanosti bez odgovornosti i nespremnosti da se snose posledice, i zato kad ona kae zdravwe je dar Boji, zna ta govori i vawa joj verovati. Qena pria tee ovako. Mladi brani par, voleli se, uzeli iz wubavi, a nisu ba mnogo znali jedno o drugom. Ali, wubav je bila presudna. Sve je teklo nekim normalnim tokom, venaqe, vreme zawubwenosti i radovaqa, planiraqe i, najzad, beba. ena je otila da se porodi, ve su bili i ime smislili. Mu je uzbueno ekao u hodniku; veli, lake bi mu bilo da se on poraa, nego ova neizvesnost. A onda, lekar je izaao, ovek se nasmejao, ali ga je doktor uhvatio blago za ruku i poveo u ordinaciju. - Sedite, gospodine... Vidite, vaa ena se porodila. Ona je dobro. - A beba? - upita otac. - Pa, situacija je malo komplikovana. Vae novoroene je malo neobino. Zapravo, beba nije dobro. Beba je poprilino defektna. Posavetujte se sa enom. Moda ne elite da vidite bebu. Moda hoete odmah da je se odreknete. Dogovorili su se. - Znate, dete je nae. Kakvo je takvo je, ali nae je. Voleemo ga i pokuati da mu pomognemo ta god da je - odgovorili su. Poznanica mi kae da je takvu bebu bilo teko gledati. Imala je na licu oi, nos i veliku rupu, ak nije mogla ni da sisa. Uradili su protezu tamo gde su usta, majka kae da se ponekad u poetku i gadila kada bi beba sisala. Ali, malo po malo, operacijama su doterivali bebino lice i ko ne zna priu od poetka, verovatno ne bi primetio na qemu nita neobino. Danas, beba vie nije beba, dete milo i drago, veselo, ilo, wupko, svako bi ga poeleo. Ne zna se kojim darovima ga je Bog vie obdario, na radost svojih roditewa. Dobro ui, svi vole da su kraj tog deteta. A ta bi bilo da roditewi nisu hteli to dete, da su ga se odrekli, da su ili preicom sledei samo svoje ewe i zadovowstva, da nisu bili odgovorni i spremni na rtvu? Umesto optuivaqa i samooptuivaqa, umesto krivice i prezira, umesto pitaqa - zbog ega, zbog koga, zato, postojala je wubav; a ona je svakog dana zajedno sa bebom rasla i uveavala se. Ta wubav, uz velike rtve, odricaqa, esto suze, pa i kratkotrajne svae, savladala je sve tekoe i donela plodove lepote zajednikog branog ivota, roditewstva. Gospod esto preko dece priziva roditewe, a u naem vremenu moda vie nego ranije, mladi su u crkvu doveli i svoje roditewe otpale od vere tokom mnogih godina ateizma, komunizma i drugih izama savremenog doba. Ponekad roditewi vide da qihova deca revnosno odlaze na bogoslueqa, pa krenu za qima da vide kuda to momci i devojke svakog nedewnog jutra naprosto hrle bez obzira kada su prethodne noi legli, ne vodei rauna da li je hladno ili pretoplo, prosto tre da ih ne mogu stii. Sledei decu uu u crkvu, pa ostanu i oni. Ali, ponekad se i kroz stradaqe, muku, nedau i bolest stie do jedinog pravog lekara, Gospoda i qegovih svetitewa. Tako je bilo i sa gospoom ija se erka Milena, crnomaqasta devojka, lepotica na majku, iznenada jednog dana vratila ranije s posla i poalila majci da joj nije dobro. Otile su u Kliniki centar, pregledali su je i rekli da odista neto nije u redu, ali da predlau da ode kui i ponovo doe predvee da ponove analize i spremno doekaju jutro. Tako su i uradile. Predvee su analize bile jo loije nego prethodne, ali deurni lekar nije hteo da je zadri u bolnici. - Imamo mi i hitnije sluajeve. Idite kui pa ako joj pozli, doite - rekao je poprilino nabusito i wutito, bez mogunosti komunikacije i prigovora. Te noi Mileni je perforiralo slepo crevo. Hitno su je prevezli do bolnice, jo hitnije operisali. Majka je probdela no, kae, najteu u qenom ne ba lakom ivotu. Setila se da je rano ostala bez majke, da su je podizali roaci, da je mu ostavio, da je puno radila kako bi dve erke zavrile fakultet, zaposlile se i krenule svojim putiima samostalno u ivot. Kada je sledeeg jutra ula kod Milene u sobu, devojka je leala prikaena na aparate, cevi na sve strane, bele plahte prekrile su je pa se jedva razaznaje gde poiqe belina prekrivaa a gde se zavrava bledo devojino lice.

48 - Bila je sva hladna. Beivotna. Zar je ovo moje dete koje se tako milo smeje, koje se tako slatko wuti, koje sledeeg vikenda treba da proslavi dvadeseti roendan? - razmiwala je majka. Deurnog lekara pitala je za operaciju i prognozu, oekui ohrabreqe i ispuqeqe sopstvenih nada. Slegao je ramenima, rekao: - Ne mogu vam nita odreeno rei. Mi smo uradili to smo znali i umeli. Moete da ekate i nadate se. ekaqe je trajalo tri dana i tri noi, a kao da je protekao ceo jedan ivot i nebrojano dana, neprospavanih noi. Majka je milovala svoju Milenu po ruci, po elu, tepala joj, priala prie koje je volela, ak joj je i pevuila. Gospoda se nije setila, molitve nije izgovarala, uzdala se... ni sama ne zna u ta. A onda je Milena otvorila oi: - Mama - rekla je - ba sam udan san saqala. Kao da stojim u nekom redu, a ne znam gde sam, ne znam ta ekam i zato. Ima tu jo puno wudi, ali je tiina. Onda ujem glas koji mi kae: ekaj, ekaj, i ti treba da se zahvali Svetom Luki, jer je i tebi spasao ivot. Onog dana kada je Milena operisana (31./18. oktobar) bio je Sveti Luka. Majka je zaplakala i pustila Gospoda k sebi. Suze su spirale sve ivotne tegobe, ispirale i istile duu, jer vele, kao to se more isti olujom tako i wudska dua posle mnogih patqi i tegoba biva proiena da bi sijala pred Gospodom i wudima. - Ne znam - kae mi Milenina mama - kako sam se to tokom ovih decenija izgubila, odvojila od vere, od Crkve, zaboravila na mamu i baku, zaboravila na lepotu boinog jutra, na vreme Vaskrqeg posta, kada sam kriom od bake pojela u koli ono to ne smem, zaboravila na divne prie koje nam je na popa priao u crkvi. Ne znam, veli, kako sam se prepustila zaboravu i hvalim Gospoda to mi je ponovo dopustio da mi bude putovoa, pomonik i utoite. Bez Qega vie ne mogu, a sa Qim, koga uvek putam da ide ispred mene u svemu to radim, ta god me snae znam da je On tu, da me nee napustiti sve dok ja Qega ne napustim. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mt. odmoriti 11, 28), reeno je u Svetom Pismu. Takoe u Svetom Pismu nam je upuena i jednostavna poruka: Sve, dakle, to hoete da ine vama wudi, tako inite i vi qima: jer to je Zakon i Proroci (Mt. 7, 12). Uvek kad Proroci ujem ove rei setim se, sada ve upokojenog, mog brata u Hristu Srana. Izgovarao ih je veoma esto, a evo priseam se i jedne od qegovih mnogobrojnih pria, koja je moda i praktina realizacija ovih rei. KRSTI POMAE I U INDIJI Desilo se to na Sranovom putovaqu u Indiju i Nepal. Jednog dana krenuli su da se pequ uz nekakvu planinu, kako bi obili jedno od tamoqih svetilita. Sunce uprilo, prainina se podigla, pa treperi u vazduhu bez daka vetra. Vawalo je jo dosta hodati, poetak puta je ostao daleko iza qih, a na vidiku jo niega osim visokog neba. Svi su se preznojavali razmiwajui o trenutku kada e te veeri u hotelu piti rashlaeni sok i odmarati noge u udobnoj hotelskoj sobi, prepriavajui utiske sa danaqeg puta. Ipak, kao i svi turisti ewni avantura, ustrajno su hrlili da vide neto novo, nepoznato, uzbudwivo. Ukraj puta, priao je Sran, sedi postarija ena, sva u ritama, rane po rukama i licu, mrava, skoro suva i beivotna kao i prainina koja ih je opkolila sa svih strana. Sedi i eka. Ispred qe inija u koju joj verovatno poneko od umornih turista ponekad spusti koju paricu. Ovoga puta, priseao se Sran, inija je bila prazna. Maio se za xep da spusti ubogoj prosjakiqi paricu nade, ali xep je bio prazan. U qemu nije bilo para, jer ih je ve prethodnih dana podavao mnogobrojnim prosjacima koji su bili na svakom koraku. Ipak, u xepu se nalo nekoliko krstia koje je poneo sa sobom na ovaj dugi put iz Beograda. Ko zna s kakvom idejom; zapravo, poznajui ga usuujem se da kaem da je imao nameru i tamo da misionari predano i srano kao to je to inio i dok je bio sa nama. Elem, izvadi Sran krsti i spusti ga u praznu iniju. Onda, nastavi put do vrha brda, gde su ostali skoro do veeri, razgledajui i odmarajui se. U povratku, ponovo prooe pored ene kraj puta. Ovoga puta, qena inija je bila puna. Iza naih turista ile su druge grupe iz Amerike, Nemake, ko zna odakle, ali put ih je kao i Srana naneo pored ene i inije. - Videvi krsti u praznoj asici, emu se svakako nisu nadali, behu iznenaeni, verovatno i obradovani, i svakako podstaknuti da i oni neto priloe priao je Sran. Tako su preko krstia nabacali dolare, marke, ta se kome nalo u xepu. A kad ve priam o strancima, dolarima i markama, setih se i prie sestre Jaqe sa poklonikog putovaqa po Rusiji. Grupa je krenula iz Beograda, prvo do Moskve, a zatim dawe u Optinu, Divjejevo i jo nekoliko svetiqa; ne zna se koja je vea i primamwivija za nas bogotraitewe, duhovno gladne i ewne susreta sa Bogom i qegovim svetitewima, pogotovo meu braom Rusima. Dobro su putovali, smestili se u hotel i ujutru, pre odlaska iz Moskve ree da posete Kremw. Stigli na veliki trg, a tamo, naroda i naroda. Grupe turista pohr-

49 lile sa raznih strana sveta, mirno stoje, ekajui u redu. uju nai da se grupe najavwuju danima unapred, to znai da nema anse da pre odlaska iz Moskve i oni uu i pogledaju. A onda, pria Jaqa: - Nismo se mi meusobno dogovarali, nekako je to dolo samo po sebi, poesmo da se probijamo izmeu redova. Wudi nam se sklaqaju, vawda misle tako treba, znamo ta radimo. Doosmo i do poetka reda, kad tamo vojnik na ulazu, pita: - Kuda ete? ta se gurate, niste najavweni. - Bauka - ree neko - mi smo Srbi. - Nu, Srbi? - Srbi, brate. Pusti nas da uemo pre ovih to stoje u redu. Vidi, oni tamo su nas bombardovali ni krive ni dune, pa sad, red je da nas pusti pre qih objaqavao je neko iz grupe. Vojnik se zamisli, pa odgovori: - Pravda. Ajde, brao Srbi, ulazite! Uli su Srbi jedan za drugim; ostali turisti se uzmuvali i negoduju, ali vojnik ih umiruje i govori: - Samo polako, ovo su Srbi i oni ulaze danas preko reda. Ova posledqa priica je vie o naoj snalawivosti nego o pomoi Gospodqoj, ali i o wubavi i ewi da mala nepravda stane nasuprot velike. Uz ovu priicu podsetih se i jedne iz vremena oca Antonija, koja moda na prvi pogled i nema direktne veze sa isprianim dogaajem, ali svakako e biti od koristi. Jedan lovac divwih zverova doe da lovi u gori o. Antonija. Videi da Antonije zabavwa brau on se sablazni time. Starac elei da ga umiri i da mu pokae da je po nekad potrebno davati brai po neko poputaqe (zabavu,) ree mu: - Stavi strelu svoju u luk i zategni ga. Lovac tako uini. Starac mu ree: - Zategni jo! Lovac zatee luk jo. Starac mu opet ree: - Zategni luk jo vie! Lovac odgovori: - Ako zategnem luk vie nego to treba prelomie se. Na to mu sv. Antonije ree: - Tako biva i u delu Bojem. Ako prekomerno bude naprezao moi brae, oni e ubrzo otpasti od Boga. Potrebno je davati im po katkad i poputaqa. BABICA I DEDICA
(Nego svakoga iskuava sopstvena ewa koja ga mami i vara, Jk. 1,14)

Priu sam ula od jednog slikara, izuzetno dragog i uglaenog gospodina, sa manirima kakvi se danas

retko sreu. Raspoloen i uvek wubazan, rado bi prihvatao novog sagovornika, sasluao ga i popriao o bilo kojoj temi. Naosmo se skupa u kafani, uoi otvaraqa jedne izlobe u Kruevcu. Maleno drutvance je sedelo za stolom. Meu qima par verujuih koji su vodili rauna ta e jesti, jer je bilo vreme posta, izazvae znatiewu prisutnih, pa se sa uobiajenih, kolokvijalnih tema o politici i vremenu prebacismo na neke druge, lepe prie i priaqa, koje stoga dobie novo ruho i smisao. Svako je imao potrebu da ispripoveda neto to je vezano za veru i verovaqe, a oni koji, kako rekoe, nisu ba verujui sloili su se da u ivotu ipak ima neka sila koja rukovodi oveka na qegovim putevima i putiima. Jedna od tih je i ova pria koju u vam sada preneti. Pomenuti slikar ree kako je nedavno bio na jednoj slavi kod prijatewa. Okupilo se puno gostiju kod prijatewa na slavi, a meu qima toliko lepih devojaka da se ne zna koja je lepa i koju bi pre ovek pogledao. Svee. Brbwive. Bezobrazne po malo. Gledaju u oi i pue usta, pria na slikar i smeka se. Nisam znao koju u pre pogledati. I ponesen vawda nesvesno, sam od sebe i ne znam kako, ma znam kako, ponesen od punoe ivota i uzavrelih strasti, poeh da se udvaram jednoj devojci. Poeh, pa nastavih. I ne umem da se zaustavim, idem sve dawe i dawe, kao da to nisam ja, kao da ne govore moja usta, iako moje oi gledaju. Qene crne okice upile se u mene, qen mio glasi bubqi mi u uima, ta bujna kosa koju zabacuje s vremena na vreme vijori mi pred oima, sve, ba sve na qoj je arobno lepo, mami me i privlai. Ko bi odoleo? Odjednom, svi se uutali i svi se pogledi uprli u mene. U deliu sekunde shvatam da sam sigurno preterao, da je stvar krenula nizbrdo, ali kako zaustaviti kola koja idu nizbrdo, kako obuzdati brbwiv jezik i savladati pomisli koje pristiu sa svih strana? Gledaju me i sluaju. Tu su i moja ena, tata, prijatewi, poznati i nepoznati. Preznojavam se. Crvenim. Kud u? ta u? ta mi bi? Proleu mi misli kukavnom i jadnom. Kako da se izvuem iz situacije. Uhvati me panika. Qima zabavno. Vidim, neki se i gurkaju, a oi im se smekaju. Pui e bruka. Onda se uozbiwim i pitam devojku strogim glasom: - ime se Vi, devojko bavite? Odjednom Vi, odjednom je osoba sa zanimaqem, odjednom hladan tu. Voda mi curi niz lea. Stomak mi se stegao. Sad je, biti il ne biti. - Ja sam babica - odgovara lepotica wupko. - E, pa sad mi je jasno zato mi se Vi dopadate, devojko, i otkuda moja naklonost ka Vama. Vi ste babica, a ja sam ve dedica.

50 Smeh se zaorio sobom, smejem se i ja iz srca. Dobro je, izvukao sam se. Uf, u posledqem trenutku sam spasao obraz. Mladost ne samo da obraduje oveka, ponekad ako ne pazimo ta bujica lepote, iekivaqa, dodira sa nepoznatim, moe oveka da obujmi i ponese nekontrolisano u zabraqene predele iz kojih se teko vratiti nazad, zakwuuje na slikar. Mi se smekamo i divimo qegovoj prisebnosti i snalawivosti, podseajui se da ovek treba uvek da se trudi da vlada sobom i svojim oseaqima, da ne uniava ponaaqem ni sebe ni druge. Drai mi je ovek koji je sagreio, ali zna da je zgreio pa se kaje, nego ovek koji nije sagreio pa smatra sebe pravednim, napisano je u Stareniku u poglavwu o Avvi Sarmatu. Podseam ovde i na priu o Avvi Olimpiju Kelijskom, koga napadne demon bluda. P a mu pomisao ree: Poi, nai sebi enu. A on ustane, pripremi glinu, naini od qe enu, pa ree sam sebi: Evo tvoje ene; treba dakle, dosta da radi da bi je prehranio. I radio je mnogo se trudei. A nakon nekoliko dana pripremi on opet glinu te naini ker i ree u svojim mislima: Rodila je tvoja ena; treba vie da radi da bi mogao da hrani i oblai svoje dete. I tako inei, onemoa i ree svojoj pomisli: Ne mogu vie da izdrim napor. A pomisao mu ree: Ako ne moe da izdri napor, nemoj ni enu traiti. I videi qegov trud, Bog ga oslobodi od iskueqa i qemu laknu. Wiwana Nikoli

VESTI SA INTERNETA

MIROTOIVA IKONA MAJKE BOJE LEPAVINSKE: JO JEDNO UDO BOJE

U crkvi Sv. Trifuna na Topiderskom grobwu ponovo je izneta mirotoiva ikona Bogorodice Lepavinske, koja je inae kopija udotvorne ikone Bogorodice iz manastira Lepavina pored Zagreba. Ja sam imala priliku i ranije da joj se poklonim i tada je na ikoni bio jasan trag kuda je teklo miro. Ovog puta, ikona izobilno toi miro i pozadina ikone je vlana. Wubaznou oca Dejana imala sam priliku da se u to uverim. Kako ree otac Dejan, jo jedno udo Boje. Ikona e biti u crkvi Sv. Trifuna do Krstovdana. Velika je wubav Gospodqa prema nama grenima. Slava Tebi, Gospode, i Majci Tvojoj to nas uva, tei i pokriva. Sestra (23. 9. 2004.) *** Koliko znam, ta kopija, a i sama je, udotvorne ikone Majke Boje Lepavinske, nalazi se u domu jedne porodice u Beogradu. Oni je s vremena na vreme iznesu u hram Svetog Trifuna na topiderskom grobwu. Teodora (28. 9. 2004.) *** Da, u pravu ste. To je kopija udotvorne Majke Boje Lepavinske i nalazi se u domu naih wudi koji su izbegli iz Hrvatske. Ikona je zamirotoila dok su jo iveli u Hrvatskoj i najavila im ratna stradaqa. Po blagoslovu Qegove Svetosti ova Hristowubiva porodica povremeno iznosi ikonu i do sada je bila u crkvi Sv. Aleksandar Nevski (tada nam je u poseti bio i otac Gavrilo iz Lepavine), zatim jednom u Vavedequ i nekoliko puta u crkvi Sv. Trifuna. Jue sam bila ponovo da joj se poklonim i ula sam da e jo danas biti u crkvi. Kada bismo zaista bili svesni kolika je wubav nae Bogorodice prema nama, ivot bi nam bio mnogo smireniji i smisleniji. Sestra (28. 9. 2004.) (napomena: od 23. do 29. septembra ovu temu na forumu BSN-a pogledalo je 570 posetilaca)
izvor: http://www.bsn.org.yu

51

ALATIRSKI SVETO-TROJINI MANASTIR

OBITEW KOJA JE PONOVO ZAIVELA

Alatiru sam ranije uo samo to da je Samaru osnovao alatirski vojvoda. Logino, taj grad je stariji od Samare. Potom sam saznao da je 1552. godina godina roeqa Alatira. Upravo u to vreme onde je bio osnovan Sveto-Trojini manastir. Prolazei pokraj svih mesta za vreme ratnog pohoda na Kazan, car Ivan Grozni je dao zavet da e, ako pobedi Tatare, u znak zahvalnosti Bogu onde osnovati svetu obitew. Tako se i desilo. O alatirskom mukom Sveto-Trojinom manastiru prvi put sam saznao iz razgovora sa towatinskim svetenikom Vjaeslavom Karaulovim. Jednom su do mene moji prijatewi doli automobilom, priao je otac Vjaeslav, i predloili da poem sa qima u Alatir. Tamo, kau, postoji neobian manastir i prozorwivi starac. Iskreno govorei, prema glasinama o prozorwivosti ovog ili onog svetenika uvek sam se odnosio veoma skeptino, zato to esto previe egzaltirani parohijani smatraju eweno za realno. Ali sam pomislio: zato da ne odem? I poao sam. I nisam zaalio. Starac, otac Jeronim, bio je nastojatew manastira, ne stariji od 60 godina. Zna, kako sam mu pristupio, tako je on o mom ivotu sve izrekao - ono o emu smo mogli znati samo ja i moja supruga. Pojavie se mogunost, obavezno poseti Alatir. Tamo se nalazi divna obitew! Nasluavi se na putu pria o tome kako bedno ive metani, da sva gradska preduzea vie ne rade i da ima mnogo nezaposlenih, koji preivwavaju zahvawujui povrtqacima, siao sam na alatirsku stanicu. Bilo je vlano zimsko jutro i nebo je bilo sivo, mrano. Zbog tunih pria mojih saputnika, takvim mi se uinio i grad. Zapravo, ne grad, ve selo. Vremenom potamnele seoske kue; retke, bukvalno aave, petospratne kutijice. Obitew sam poznao po zlatnom krstu koji je sijao na nebu. To sam prihvatio kao normalno i odmah zatim se zadivio: odakle usred potpuno sivog neba dolazi taj sunani odsjaj? Ugledao sam obitew ispred sebe, kao nevestu u venanici, u svoj svojoj istoti i skromnoj velianstvenosti. Kontrast u odnosu na okolinu je bio oigledan. U tom trenutku jo nisam znao da je pre svega etiri godine na mestu gde je trenutno manastir vladalo rasulo, jo vee nego u okrugu. Zgrade su bile polurazruene, kao posle bombardovaqa. Gomile smea i starudija. Zarali direci s iskrivwenim poprenim gredama umesto vrata. Svuda razliven mazut... Staqe se promenilo kada je nastojatew manastira postao o. Jeronim (Surigin), koji je tu doao iz Svete Zemwe. Sa svih krajeva Rusije su u Alatir poeli da stiu bogowupci, skupila se bratija. Odnekud su se u tom siromanom gradiu pojavila sredstva, i to ne malo, za uspostavwaqe obitewi. To to je ovde uradio o. Jeronim sa bratijom, za neto vie od etiri godine - pravo je udo! Wudi kao ja su dolazili da vide seoce Sarakta, u Orenburskoj eparhiji, u porodinoj obitewi oca Nikolaja Stremskog, koji je usinovio 50-oro sirote dece. - S vowom bi se moglo sagraditi i vie - primetio je otac Jeronim tokom naeg razgovora, kasnije. Ali, stvar nije u gradqi tih spowanih zidova, koliko

52 u gradqi svog unutraqeg hrama, da bismo zatim kroz qegovu izgradqu to je mogue vie pomogli sirotima i onima kojima je potrebno, ne samo materijalno, ve ono najvanije - duhovno. Prijatno su me iznenadili ta paqa i nenost s kojom su se monasi odnosili prema posetiocima manastira - bilo da je to poklonik, parohijanin ili ovek koji je sluajno svratio. Avaj, u mnogim naim 'izvikanim' manastirima ponekad odmahuju na obinog oveka kao na muvu. Iako je Sin Boji potpuno odreeno rekao: Imajte wubav jedni prema drugima, i po toj wubavi e wudi poznati da ste Moji uenici. To je wubav koju otac Jeronim i bratija manastira pruaju svakome ko im dolazi. Neobino redak sluaj u manastirskoj praksi: bauka ne samo da je nastojatew koji obavwa sve teke domainske i finansijske poslove, ne samo to slui vieasovna Bogoslueqa, ve i u svoju keliju svakodnevno prima kao duhovnik desetine wudi - od ujutru do uvee, i to ne obazirui se na teku bolest, koja ga je u posledqe vreme veoma oborila. Deavalo se, u podne bauka lei, a drugu polovinu dana, saalivi se na wude, koji dolaze kod qega iz cele Rusije, prima posetioce, saoseajui sa svakim i pritom savlaujui sopstvenu nemo i bol. Kako su mi priali itewi manastira, ivotna istorija arhimandrita Jeronima je zadivwujua. Postrienik Pskovsko-Peerskog manastira, duhovno edo starca Jovana Krestjankina, otac Jeronim se dugo godina podvizavao na Svetoj Gori. Zatim je bio otelnik u Judejskoj pustiqi, u Palestini, hranei se samo pustiqskom travom. Iz Svete Zemwe ga je u Rusiju doveo vladika Varnava, mitropolit eboksarski i uvaki (on je nastojatew Sveto-Trojinog manastira). est puta se bauka obraao Svetom Sinodu i nebrojeno puta vladici Varnavi, s molbom da mu dozvole da se vrati nazad u pustiqu. Ali, svaki put je bio odbijen. I svaki put kada je pokuavao da zaobie to posluaqe, kao to je sam priznavao, snalazile su ga nevowa i tuga. Jednom mu se ak desila i saobraajna nesrea u kojoj je zadobio teke rane. A posle toga - kako mu je Gospod otkrio za vreme molitve da e, ako ne ostane ovde, postradati za Hrista - otac Jeronim je rekao, shvatajui da je to Boja vowa: Biu ovde do kraja. Nikada neu ostaviti obitew. Treba napomenuti da je malo kome poznat alatirski manastir, koji je za vreme svog postojaqa upio u sebe najdragocenije, velike tokove unutar ruskog Pravoslavwa. Nastavi u drevno vreme, manastir je dugo bio u sastavu Trojino-Sergijeve lavre, kada je u qoj bio veoma jak duh prepodobnog Sergija. Poetkom XIX veka nastojatew obitewi je postao sapodvinik prepodobnog Serafima, arhimandrit Avram, koji je u Alatir preneo predivnu atmosferu Sarovske pustiqe toga vremena. Poetak XX veka - ponovo jaka duhovna bujica, ali ovog puta sa ruskog severa, koja je uslovila naredni procvat obitewi: jedan od najpoznatijih igumana iz cele istorije Valaamskog manastira, otac Gavrilo, postao je arhimandrit Sveto-Trojine obitewi. I na kraju, u nae vreme - o. Jeronim, donevi tradiciju Svete Gore. Ali, naravno, drevna istorija obitewi je bogata i svojim posebnim vaspitanicima. I najvei alatirski svetitew, shimonah Vasijan, podvizavao se ovde u XVII veku. Posle nekoliko stotina godina qegove moti su bile obretene potpuno netrulene, i od qih se deavalo mnotvo isceweqa i udesa. Nestale su posle varvarskog zatvaraqa manastira od strane bowevika. Zato je ostao udotvorni izvor Vasijana, gde je on pred smrt ostavio svoje verige. Taj izvor se nalazi u samom hramu. Voda iz qega veoma pomae wudima koji imaju problema sa elucem, jetrom i bubrezima. U manastiru se nalaze i dve udotvorne ikone Nerukotvoreni Lik Spasitewa i Boja Majka Kazanska, koja je spasla grad od epidemije kolere 1748. godine. U ast te ikone je nazvan jedan od hramova u manastiru, kojemu se slian, naalost, ne moe nai ne samo u Povoloju. Plafon i zidovi hrama su pokriveni rezanom hrastovom oblogom, veoma tankom i s umetnikim slikarskim radom, koji su majstori uradili potpuno besplatno, za godinu i po dana. Jeromonah Antonije pria da se za vreme graevinskih radova krajem 90-ih godina bratija suoila s masovnim wudskim grobnicama praktino na celoj manastirskoj zemwi. Ispostavilo se da su 30-ih godina crvenoarmejci provozili ovuda pravoslavne hriane svetenosluitewe i mirjane sa decom - iz svih gubernija. Ovde su ih neko vreme zadravali, vredjali ih, a zatim strewali. Svaki pedaw manastirske zemwe je zaliven krvwu. Monasi svedoe da kada su opojavali moti Novomuenika, iz qih je izlazilo divno blagouhaqe. Mnogi su dolazili da se poklone motima, a posednuti zlim dusima su pritom vikali, bukvalno bivajui poobarani. Trenutno u obitewi ima 100 itewa, od kojih su polovina monasi. Razni wudi, ponekad najneobinijih sudbina. Mnogo je intelektualaca, posebno iz Pitera. Jedan od shimonaha je u nedavnoj prolosti bio generalni direktor velikog preduzea u gradu Novorosijsk. A jedan od manastirskih jeromonaha je bivi narkoman, koji je oistio svoju duu od tog tekog greha najdubwim

53 pokajaqem. Pokajaqu i veri je priao kroz staqe klinike smrti, medicinski provereno. Posle toga, sea se da se sa drugom bio dobro ufiksao i odjednom vidi da idu po uarenom ugwu, a napred je plamen - kao u ogqenoj pei. U pozadini tog plamena stoji odvratan zli duh, ukazujui palcem na druga, govori: Idi tuda, a ti ostani! Vraa mu se oseaj i vidi da mu vre reanimaciju, potom saznaje da mu je drug umro od prevelike doze. Taj sluaj je tako potresao mladog oveka da je odmah po izlasku iz bolnice otiao u manastir. Lekar u obitewi, otac Zosima, pria da sluajevi izleeqa narkomana u manastiru nisu tako esti kako bismo eleli. Cela stvar je u tome da su za dobijaqe Boje pomoi potrebni velika ewa i iskreno pokajaqe. Roditewi uglavnom na silu ovde dovode narkomane, a oni nemaju nikakvu ewu da odstoje duge manastirske slube i da se mole. S druge strane, manastir se nalazi u samom Alatiru. ak je i do tog provincijskog gradia dola zaraza: narkodileri dovoze heroin iz Towatije, a mesta gde je mogue nabaviti smrtonosni prah poznata su svim narkomanima metanima. Bilo je sluajeva kada su ovisnici koji su dolazili u manastir propadali. Zato se odnedavno odluka o prijemu narkomana u obitew retko i veoma promiweno prihvata: samo ako se bolesnik odista pokajao i poverovao. A isceweqima alkoholiara, po reima oca Zosime, nema broja. S qima je mnogo lake. Ako su narkomani uglavnom mladi wudi (meu qima ko stigne do heroina retko doivi 30 godina), onda su alkoholiari solidna populacija koja je prekoraila granicu 40-ih. Pri emu meu pijanicama ima veoma mnogo predstavnika stvaralakih profesija: slikara, muziara, glumaca. Sa pijanicama, kada to nije muno, mi se borimo do kraja, pria otac Zosima. Bivalo je sluajeva kada su oni ne samo iskoreqivali tu strast iz sebe, ve i postajali monasi. Bio sam poastvovan da sa o. Jeronimom porazgovaram, tek pred kraj dana. - Bauka, vi ste dugo vremena iveli u Svetoj Zemwi. Sada se tamo proliva krv. Da li nam to predoava dolazea strana deavaqa? postavio sam svoje prvo pitaqe. - Sva sutina danaqih deavaqa u svetu, samim tim i u Palestini, zavrava se na tome da mnogi zakulisni vladari pokuavaju da zaponu Trei svetski rat. Za to i trae ispataoce tuih grehova - u liku Bin Ladena ili bilo kog drugog. Ali za nas to ne treba da bude vano. Najvanije je: Gospod nas jo trpi, voli i eka nae pokajaqe. Ali, avaj, ja esto putujem po Rusiji i vidim da narod sve vie i vie pada, duhovno i moralno. Neobuzdanost bezakoqa i razvrata. Potpuna nekaqivost onih koje bi trebalo surovo kaqavati. A Bogu se po obiaju obraaju samo pojedinci. - To jest, s jedne strane, hramovi se obnav waju i grade, a s druge... - Obnavwaqe hramova jo nije pokazatew. Pokazatew je nae duhovno staqe, koje mi projavwujemo i u drutvu, i u svojoj porodici. - A ta je sa prorotvima Svetih Otaca da e se pred kraj sveta Rusija preporo diti? - Bog moe i da ukine prorotva, zbog bezakoqa naroda. Na naoj je vowi - ili ukinuti postojaqe bezakoqa u svetu ili ga produiti. Naalost, danas ponekad dolazi do toga da je svako zauzet svojim regionalnim problemima i da ne pomae svome susedu. Saborni um i jedinstvo Crkve sad su vani kao nikad. I ne treba se povoditi za raznim galamdijama i histericima. Dobivi blagoslov od o. Jeronima, ujutru sam se priestio Svetim Hristovim Tajnama. Oprostivi se s obitewi, otiao sam. Kakva je blagodat naokolo, pomislio sam, u tom tihom, prijatnom gradiu sa umom i rekom nedaleko. Mora da je ovde leti predivno! I s tim mislima - kako zadivwujue! - napustio sam Alatir, koji je u poetku na mene ostavio tako teak utisak. Andrej Viktorovi Polinski prevela s ruskog Tankosava Damjanovi

54

OTAC RAFAILO SVETOGORAC

BEZ ISTINSKOG POKAJAQA NEMA SPASEQA

rajem marta, na Svetu Goru, u svoju keliju blizu Kareje, vraa se 73-godiqi hilandarski otac Rafailo (Drai), nakon kraeg boravka u svojoj rodnoj Srbiji. Otac Rafailo, maloshimnik, kao veoma mlad momak otiao je iz svog rodnog sela Drena blizu Lazarevca da slui Gospodu, tamo gde su nekada to isto inili i qegovi preci Bogoslav i Zosima. Najveu zaslugu za to ima qegova pokojna majka Katarina, dok se otac Borivoje, inae dugogodiqi pojac, nije slagao sa takvom qegovom odlukom, koja mu je iz korena promenila ivot. Nakon gotovo pola veka u monatvu, otac Rafailo je doao u svoj rodni kraj sa prilogom, koji je vredno sakupwao i od svoje skromne penzije, da sagradi crkvu u Drenu. - Prole godine sam se ukwuio u akciju za izgradqu crkve, koja je posveena Svetom Georgiju, na imaqu moje brae Jezdimira, Miodraga i sinovice Mire. Oni su poklonili plac, i pored toga svako od metana moga rodnog sela Drena, Burova i Novog nasewa je jo pomogao koliko je mogao. Neto novca su poslali po meni i naa braa Grci - pria otac Rafailo, ne krijui zadovowstvo zbog onoga to je do sada uraeno od radova. Ostaje jo da se pokrije crkva, da se iznutra izmalteriu zidovi, i da se sredi teren oko same crkve. On se, zajedno sa metanima Drena, iskreno nada da e se vriti sluba u crkvi na dan Svetog Georgija, kome je ova bogomowa i posveena. Iako veoma teko bolestan i star, otac Rafailo revnuje i dawe, ne tedei svoje krhko telo izmueno tekim monakim ivotom. - Gde sve nisam boravio na Svetoj Gori, prvo kao iskuenik Hilandara, gde su me nakon godinu dana na Boi zamonaili - prisea se otac Rafailo, koga
Pravoslavwe, br. 888, 25. mart 2004.

pameqe jo uvek izvrsno slui. Nakon 15 godina, boravio je u manastiru Ksenofontosu, gde je negovao stare monahe, pa u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon, gde je bio gostoprimac. Posle toga se vowom Bojom obreo u bugarskom manastiru Zografu, gde je po posluaqu farbao gvoe na manastirskim objektima. - Tu sam qihovog igumana nauio da mesi hleb kae stidwivo otac Rafailo. Nakon toga je boravio u manastiru Iver, gde je bio pomonik trpezarca, da bi se nakon toga naao u Ksiropotamu, gde je osam meseci mesio hleb i prosfore. Put ga je zatim naveo u Dafni, pa u Kareju kod velikoshimnika Haralampija. Jednog dana sreo ga je monah Averkije u Kareji i rekao mu: Majka Boja se saalila na tebe. Trebalo bi da ode na Hilandar u keliju gde je boravio i upokojio se monah Joanikije. Otac Mitrofan ti je dao blagoslov za ovo. To je bilo pre 22 godine. Od tada pa do danas otac Rafailo boravi u ovoj keliji kao otelnik, podvizavajui se za primer ostalima svojim delima i molitvom, tako da je jo za ivota postao uveni starac. No, qega kao da se sve to ne dotie nimalo. Skroman i jednostavan, pun wubavi prema svima i pravih duhovnih saveta, uvek spreman da pomogne, broji svoje zemawske dane, molei se neprestano Gospodu. - Bez istinskog pokajaqa nema spaseqa. Srbi treba da se vrate svojim duhovnim korenima - da se mole, poste i kaju za svoje mnogobrojne grehe. Bez toga ne moemo opstati kao narod - poruio je na kraju otac Rafailo, koji je celog ivota smireno trpeo nedae i iskueqa danonono se molei u suzama za svoj napaeni srpski narod. Dragica Radoji

55

SVETIQAMA U POHODE

POMOZIMO OBNOVU SVETIQE U DUBRAVI

a prelepim, ali nepristupanim obroncima Zlatibora nalaze se ruevine nekadaqeg manastira Dubrave iz 13. veka, koji su Turci poruili pre sedam vekova. Smatra se da je bio posveen proroku Iliji. Prole godine zahvawujui jeromonahu Danilu (Plaviu), pokrenuta je akcija za obnovu ove svetiqe. Naime, otac Danilo, inae maloshimnik, koji je do tada boravio u obliqem manastiru Uvcu, naiao je jednoga dana na ovu zaputenu i skrivenu svetiqu, za koju je jedino znao Zavod za zatitu spomenika. Tu je pronaao i jednu kolibu, u kojoj od tada ivi, bez vode i struje, vrsto reen da tu i ostane dok ne obnovi nekadaqu svetiqu. vraaqa nekadaqe manastirske zemwe. Naime, etiri domainstava su poklonila zemwu manastiru koja je bila u qihovoj svojini dugi niz godina. Danas manastir ima hektar i po obradive zemwe sa umom. Generaltab Vojske Jugoslavije, tj. Uprava za ineqeriju iz Beograda i obrenovaki ineqerci i qihove maine dobrovowno grade prilazni put do nekadaqeg manastira. Put je delomino izgraen, drvee raieno. Po proceni struqaka, potrebno je jo oko 30.000 litara nafte i mnogo novca za obnovu ove svetiqe, koja e, kada bude zavrena, biti posveena svetom Vasiliju Ostrokom - kae jeromonah Danilo, koji vrsto veruje da e ova svetiqa i pored ogromne besparice, uskoro ponovo oiveti. Svi koji ele da pomognu u obnovi dubrovske svetiqe, svoje uplate mogu da izvre na iro raun broj: 43700-623-8-940, poziv na broj: 14-19-09480-6 kod YU banke AD, Beograd, filijala Uice. Dragica Radoji
Pravoslavwe, br. 859-860, Beograd 1-15. januar 2003. str. 16

Otkrie krawevakih arheologa na iskopinama man. Dubrava ispod Zlatibora ZLATO U ZABORAVWENIM RUEVINAMA
Na mestu na kome je crkvu pre etiri go dine naao monah Danilo, na sunce dana sinu lo 260 mletakih zlatnika iz 16. i 17. veka Posle vie od tri veka skrivnica manastira Otac Danilo nerado govori o svom podvinikom ivotu ne samo na Svetoj Gori i Studenici, Dubrava, duboko u kaqonu Uvca, ispod Zlatibora, i qemanastiru Pustiqi u Uvcu, ve i o sadaqem prebiva- no silno blago, ugledali su svetlo dana. Iz ilovae, iz litu, tekim uslovima ivota i rada, maloj i uzanoj oltarskog dela manastira, ispod mesta na kome stoji akoqskoj stazici kojom vernici stiu do qega po savet i sna trpeza, na dubini od skoro dva metra, a u stvari duhovno okrepweqe. Saznali smo da je, zahvawujui odmah ispod poda stare manastirske crkve, arheolozi upravo qemu, uspeno zavrena zakonska procedura oko krawevakog Zavoda za zatitu spomenika kulture,

56 otkopali su - 260 mletakih zlatnika, najstariji iz 16, a veina iz 17. veka. U ponedewak, 17. maja, jedan od radnika koji arheolozima pomau na istraivaqu manastirskog kompleksa, udario je u oltaru krampom u zemwu. Zlatnici su se prosuli kao da su pre koji sat, a ne pre nekoliko vekova, ispali ispod ekia.

San monaha Danila

Priu koja sledi zna malo wudi. Po qoj, jo u vreme dok je bio isposnik u gorqoj Savinoj isposnici Studenice, monahu Danilu u san se javio patrijarh German i uputio ga da doe ovamo, da trai drevnu bogomowu, zaraslu svetiqu u kojoj je veliko blago, u kojoj su ikone i freske. Voen tim snom i blagoslovom svog vladike i igumana, monah Danilo je pre pet godina stigao u manastir Uvac, a onda i u Dubravu, u ije je ruevine, pre toga, tri puta u snu silazio. Posle je sve ilo samo kako Bog miluje, od dana kad je pomo za obnovu poela stizati sa svih strana, od manastira Ostrog, do Srbina iz Amerike koji je za gradqu puta do manastira odjednom dao 11.000 dolara. - Prvi put kada sam doao ovde, doneo sam sveu i kandilo, okadio manastir, a onda sam krenuo do brdaceta Glavica iznad ruevina. I, na tom putu, desilo

Strah od Turaka
- Otkrie je izuzetno vredno, moemo rei da se radi o ekskluzivnom nalazu, jer, ostave, odnosno skrivnice novca ne nalaze se tako esto u crkvama. Novac se nalazio direktno u zemwi, pa se moe pretpostaviti da je nekada bio u tkanini, vreici, koja je tokom vekova istrulila - kae Gordana Toi, direktor krawevakog Zavoda za zatitu spomenika kulture, koja je i rukovodilac radova u Dubravi iji je ciw da se formiraju konzervatorski uslovi za podizaqe crkve i konaka na temewima starog hrama. Na naenim zlatnicima su, kae Toieva, uglavnom dve predstave - na aversu je Sveti Marko koji blagosiwa Duda, na reversu Hrist u Mandorli, a u skrivnici je naeno i nekoliko austrougarskih novia. Svih 260 zlatnika su, kae direktorka Toi, izuzetno ouvani, bez ikakvih deformiteta, a arheologe nije iznenadila iqenica da su zlatnici tako sinuli. Svi su od istog zlata. - Ostava svedoi da se Dubrava nalazila u graninoj oblasti, gde je trgovina s Mlecima i drugim zapadnim zemwama bila izuzetno razvijena. Samo skrivaqe novca, moe se, po naim pretpostavkama, vezati i za burne istorijske dogaaje s kraja 17. veka na tom podruju. Bile su to posledqe godine Velikog rata izmeu Svete lige i Osmanlijskog carstva.

mi se neto udno, kao da sam se na trenutak izgubio, kao da nisam na tren bio u svom telu, kao da to nisam bio ja. Kad sam doao sebi, prekrstio sam se, i tada sam reio da se posvetim ponovnom podizaqu ove svetiqe poverio se monah Danilo pre tri godine, dok smo stajali iznad ruevina. - Tada je stradao manastir Pribojska baqa, mnoge crkve, metosi, manastiri Uvac i Dubrava, a do najvee turske odmazde dolo je posle 1697. godine. Wudi, monasi, pred nadolazeom opasnou skrivali su blago, tada je skrivena i riznica Pribojske baqe, pa je mogue da je u to vreme u skrivnicu u oltaru skloqen i novac Dubrave - kae Toieva. Na mestu na kome je bio stari manastir, arheolozi iz Kraweva ve su otkopali dva metra visoke zidove manastirske crkve, i pedesetak metara dawe, ka jugozapadu, ostatke manastirskih konaka. - Re je o maqoj, jednobrodnoj crkvi, sa polukrunom oltarskom apsidom, kojoj je kasnije dodata priprata. Sem novca nali smo i neto malo kasne

57 sredqovekovne keramike, ali na osnovu toga ne moemo ruevina, molei se Bogu da mu uslii molitve, da on, precizno odrediti vreme u kome je crkva zidana. ubogi monah, vrati slavu staroj Dubravi. I koliko su jo dana, on i Dobrivoje Kneevi iz ajetine, qegov najverniji pomaga, predsednik odbora za obnovu Dubraudo nevieno ve, proveli kujui planove za obnovu, obijajui pragove - Manastir Dubrava se pomiqe u istorijskim i traei dinar da se plate izvedeni radovi. Onomad, u ponedewak, kad je zlato sinulo iz izvorima kao metoh manastira Pribojska baqa, i zbog toga smatramo da je crkva sredqovekovna i da je stra- oltara Dubrave, otac Danilo, priaju oevici, nije ni dala u turskom periodu - kae Gordana Toi, u ijoj su trepnuo pred tolikim blagom. Tek je izustio: - Eto, vidite, kako se to hoe... Sad, sa Boijom ekipi, u Dubravi, jo Marija Aleksi, arheolog, Aleksandar Matovi, arhitektonski tehniar, i voza pomoi, imamo sa im da obnovimo crkvu. Pre ravno tri godine, kada je Dubrava bila u puGoran Jovanovi. stoj nedoiji, tek gomila kamena i sige, i kada smo moPosle zavretka sadaqih, istraivakih radova, koji su na samom kraju, sledi izrada projekta naha Danila pitali kako e i sa im e u ovim sirotiqkonzervacije i restauracije stare crkve i konaka, odno- skim vremenima zidati Dubravu i graditi put do qe, sno, neimari e posle vekova tame, ponovo zidati odgovorio je: - Bog e pomoi - kao da oekuje neko udo... Dubravu u kaqonu Uvca. Svi koji su ovih dana silazili do Dubrave, gleA monah Danilo, svetogorski iskuenik i studedali su udo svojim oima - iz ipraja izronili su ziniki isposnik, koga je ruka Sveviqeg, pre etiri godine, dovela na ruevine Dubrave, i koji od tada ima je- dovi crkve i konaka, do manastira se, umesto peke, kao dan jedini san, da obnovi stari manastir, prekjue je, ka- do pre par godina, sada dolazi putem irokim pet metara, probijenim kroz bespue i kroz litice iznad samog da smo ga sreli na putu ka ajetini, kratko prozborio: Uvca. - Bog uslii molitve onima koji veruju. A sam Gospod Bog zna, kau na Zlatiboru oni koTekst i foto: Zoran apoqi ji bowe znaju monaha, koliko je dana i noi otac Danilo probdeo u svojoj kolibici, odmah kraj manastirskih
Glas javnosti, 29. maja 2004. god

KRTEQE PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE U MANASTIRU VAVEDEQE KOD AKA
U manastiru Vavedeqe, osam kilometara od aka, jue je obavweno prvo kolektivno krteqe oficira i vojnika jedne vojne jedinice kod nas. Re je o krtequ petoro pripadnika Pozadinske baze Generaltaba Vojske Srbije i Crne Gore i majci jednog od qih. Sveanosti je prisustvovalo oko stotinu uniformisanih pripadnika jedinice koji su iz manastira, zajedno sa tek krtenim kolegama, otili na ruak pripremwen u kasarni Vojske Srbije i Crne Gore, u Poegi. inu krteqa koji je obavio svetenik Milorad Cicovi uz molitve monahiqa ovog enskog manastira, prisustvovao je i komandant Pozadinske baze Generaltaba, pukovnik Dragomir Krstovi, koji je
Ekspres politika, 29. septembar 2004.

rekao ovim povodom da su pripadnici ove jedinice u toku prole godine posetili 25 manastira irom otaxbine, pa je tako nastala zamisao da se krste i oni koji to, iz ranijih razloga, nisu krteni odmah po roequ. On je takoe uputio poziv stareinama i vojnicima u jedinici da se krste, ali samo po sopstvenoj vowi i kao lini in. Tu su jue krteni pukovnik Radomir Jovanovi, pomonik komandanta Pozadinske baze za moral i informisaqe, kapetan prve klase Saa Petrovi iz Beograda, Dragomir Grujovi iz aka, civilno lice na slubi u Vojsci Srbije i Crne Gore, Radmila Krsmanovi, i vojnik po ugovoru iz Lukvice kod Gorqeg Milanovca, Marijan Mirkovi i qegova majka.

58

NEOBINO OTKRIE U BLIZINI MANASTIRA POGOREVAC, U GRACKOVU KOD ZAJEARA KRST U CEROVINI
Neobian krst u cerovom drvetu, pronaen uoi Krstovdana u selu Grackovu kod Zajeara, otkrili su u blizini manastira Pogorevac metani Svetislav Tananovi, qegov prijatew Sran Radujevi i osmogodiqi Ivan, kada su krenuli da seku drva za zimu. se na tom mestu nalaze ostaci ranohrianskog manastira i da je duan da ga obnovi. Kopajui temewe, - U urbi smo sekli stabla motornom testerom pronaao je kamene ikone i druge materijalne dokaze ne obraajui paqu na oblik ili boju. Mali Ivan, postojaqa nekadaqe svetiqe. Krst pronaen uoi meutim, Krstovdana potvruje da Pogorevac, narodu poznat kao koji je sveto mesto, to i jeste - kae Obrad Markovi, dodajui trkarao da je pronaeni krst dobar znak jer predstvwa simbol p o r e d bueqa Hristove vere. nas, radosno Kad drvee progovori nas pozva da vidi- Nekada je bilo mnogo vie vere u wudima, vremo kako menom sve maqe, ali danas se duhovnost ponovo budi u je ucrtan narodu i sve je vie, naroito mlaih, koji trae sveta krst u mesta poput manastira drvetu. Na preseenom stablu, jasno smo mogli da vi- Svete Trojice. Dolaze ovde, dimo simbol vere. U udu smo najpre zagledali stablo sa ne znaju da se prekrste kako svih strana, a potom poeli da seemo drvo popreno, na treba. Moram da im govorim krugove i svuda je bio isti krst, ak i na granama. Jedva jer u Jevanewu je Isus smo mogli da verujemo svojim oima - ispriao je Sveti- uenicima rekao: Ako vi ne slav Tananovi iz Grackova. govorite, kameqe e progovoriti. Do sada sam o Krst u drvetu mnogim duhovnim saznaqima utao, ali evo, desilo Neobian pronalazak odmah je odneo Obradu se da je drvee progovorilo - kae Markovi. Markoviu, sopstveniku manastira Pogorevac koji slavi Pronaeni krst za sada je kod Svetislava Tananovia, Svetu Trojicu. koji svima pokazuje novo udo u ovom kraju. - Oduvek sam govorio da je ovo sveto mesto, koje je otkrio jo davne 1939. Milan Mici, koji je saqao da . Milenkovi

Jedva poverovali

Glas javnosti, 28. septembar 2004.