МИХАИЛО ЛАЛИЋ

ЗЛО ПРОЉЕЋЕ
РОМАН

ШЕСТО ИЗДАЊЕ

НОЛИТ • БЕОГРАД 1974

ЗЛО ПРОЉЕЋЕ
ДАН ОРУЖЈА И СЕОБА
 уђење је — као да се извлачим из Јаме, мрачнс
и уске. да бих упао у празниНу од које стрепиг
и већ унапријед затварам очи.\Кад би могло да се
остане тамо. како било. и да се не зна ништа, као
камен иод водом и локва у пукотини, то бих изабрао.
Ади ту је свијест, и сјећање. и навика да се дише, и
бесмислена потреба да се зна гдје је шта — па тету-
рам по неком подземљу, док ми све јасније бива да
ме нешто тјера и избацуЈе одатле и да ћу свакако опет
да се сретнем с искеженим лицем дана. Опирем се
још мало. само тренутак још да не знам — а. као
слама у коси. остали су отпаци онога I I I TO се у сну
видјело. па се стресају и губе.
Огварам очи: брдо Маљ С П О КО Ј Н О стоји усред
источног неба; црни се висинска боровина и. на врху,
златан пропланак Вилу.јевог кола. Као да је све по
старом и све што је било да nnje било. Слутим, по
падинама, линију Лима доље, како вијуга завучена
под пазуха висова с тврдим облици.ма у магли. Црна
и избраздана мокра земља, опране стијене у невесе-
лом зеленкастом сјају из облака. у које се мијешају
шуме висова прљаве и жуте у априлу.
Преко лица ми прелази мокар вјетар са сировим мирисом
снијега и сићушном росом издалека. Десни крај узглавља мокар
је. по длакама су се ухватиле бистре лепогице капи. Волио сам
некад ту сирову CBje- жину и због ње овај отворени вајат гдје,
искоса, као
под чобански кућер. дође помало од свега што се v небу збива.
То је мој давнашњи лежај — много сам на њему сањарио у
прољећа и јесени кад сам се још варао да се не може све
изгубиги. одједном, као што је сад изгубљено.
Зглобови ме боле а мишићи су се издијелили у отврдле
чворове. и пијело тијело. чврсто и жилаво до прије четири
дана. изломљено је у много засебних цјелина што типгте.
рашрафљене и посвађане. Не мо- гу да замислим како ћу
устати да се обучем, а онда није баш сигурно да hv моћи да
корачам. Много је тога било. И куд бих? Да тумарам око куће,
по баштама и уз погок. а из села да ме гледају и да онда дођу
да ме виде и да ме послије дуго муче питајући о свему и
свачему јер немају шта друго да раде у ове гадне дане.
Не, најбоље би било да гу останем лежећи ваздан и у све
дане будуће — да спавам. стално спавам. али кад се пробудим
да се ничег не сјетим и да не мислим на оно што нећу. Зашго
баш не могу да будем па- метан на да се загњурим у ситне
ствари: како капи ки- ше клизе низ чађаве сламке крова . . .
Свака од њих узме са собом мало растворене чађи и спусти је
на земљу од тога су локве тамне. И мале баре шго клокоћу,
што вуку у земљу тај дим који је хтио к не- бу. како оне
одбљескују потамњели лист црне јове који се по земљи
котрља! И то је живот — не знам с каквим правом га ми
нрезиремо: кретање и неста- јање, два вида што се стално
смјењују у бескрајном току дана.
Око куће се повлачи неко тихо тумарање. Мукло су се
отворила врага избе, трапаво је изашла крава. Она мукну
влажном, огромном трубом што одјекну у стијењу брда
Мучња. Неко је руком помилова по плећима и промрмља њено
име у знак ноздрава. За- мириса прошлим љетом. на пвјетни и
медени мир ливада и лептирова, шака сијена баченог на мокру
земљу. ОндеГ се чу шуман уздах и ситно штрицкање. Теле
погрча скоковима златне срне и завитла преко видика
перјаницом црвеног репа.
 „Држи малога'\ рече Џана, моја стрина, сасвим тнхо.
,.Јако ли је“, чух танак глас дјечји или дјевојачки, и би ми
криво. Очекивао сам да hy чуги Бранка, зато ми је криво. Синоћ
ми је Џана рекла да је отшпао. али ја бих свеједно хтио да га
чујем. Негдје је у неком рову. негдје јуриша или пуца — а ја
би.х хгио да је ту и да. умјесто овог дјечјег Гласа, чујем његов.
Гласови су им утишани. Мисле спавам. И не би хтјеле да
ме наљуте бар првог јутра. За њих сам ја . . . Не знам шта сам.
Уопште не зна.м шга сам ни за њих, ни за себе. Ако се право
узме — нешто nrro се изненада појавидо заједно с другим и
много ве- ћим невоља.ма. скитница која је онет наишла кад јој
је на другој сграни. тамо гдје се лакше и љенше живи, због
нечег загустило.
Онда се укрстише четири мљечна млаза ломећи се о
дрвене зидове штругље. Њихов шум полако отуп- љује.
падајући v пјену што клобуча крајевима. већ густ и мукао.
Изнад тога чује се како хуји ријека Ме- ђа. једнолико ту под
јовама а љутиго на водопаду Караџиног кланца крај Угрга. На
махове водене масе падају као тешки ударни. а то личи на
бомбе авионске кад их слушам издалека.
Утишало се село Међа. нема више оних галам- иија. Ни
пси. ни пјетлови. ниједна од четири водешше не ради. Тек
касно. са шумовитих коса Пискаве до- лине. јави се Којо
Милетић као да духове сазива. Још је жив, значи. Он причека
одјеке или одзив ка- кав да чује. па опег заурла са.м под
Мучњем и Тури- јом, као посљедњи преостали човјек на
свијету. да самог себе. и да мене овдје, охрабри и разговори.
А рат се још не чује. бар овдје не, и ничим се не одаје —
ако не том увећаном тишином.
Мукло. умјесто орања. тумба се мрачан равни- нама
ВоЈводине и котрља се крвавим главама по иутевима
словеначким; већ је стигао као кољач у градове хрвагске и
хернеговске. и врипгги њушећи попришта брежуљкасте
Шумадије, и урла иреко ма- кедонске сиротшве хиљадама
топова пгго их дању и
ноћу овамо к Црној Гори вуче. гежак. пијан, успла- хирен . . .
Смрвљено је све што та њим остаје.
Али зашто ја. кад i од затворим очи. само о ње- му
мислим?
Још је далеко и довде неће доћи бар за десетак дана. И кад
се приближи. ни тада не треба мислити 1 о њему — само му
гледати у очи упорно и тврдо. док склони свој гадни поглед. Јер
он је само стихија сас- тављена од сигница. привремено
окупљених. једно- ставно убитачних, као све што нас окружује
ни- / пгга друго. Дај нешто друго да се чује, да се гледа. да се
мисли — да се о њему, још нечујном, ни зре- нутак не мисли!
Кроз облак се прокрало мало сунца да позлати стару
криворогу шљиву на обору и косим пљуском захвати вајат и
мокру сламену стреху над креветом. Заигра блиједа прегршг
сјаја no мојој постељи као утвара. па умриЈе. Обасја капут
објешен на наслону столице и дрвена ребра наслона као да је
под ха- љином неки чудан скелет скривен.
То одијело, једино што еам успио да донесе.м. сувише је
фино за село Међу. Та.мно љубичаста тка- нина с танким
црвеним пругама то је сувишно овдје. Чађ возова и блато
путовања дугог и ужасног као да га нијесу дотакли. Треба да
потражим Бран- кове сукњене чакшире — оне су мало грубе, и
гре- бу кожу око кољена. али су гопле и може се навићи на
њих. и онда се човјек не издваја од околине.
Ипак не би било згодно да то тражим. Џана ми не би
одбила. а послије то би је мучило слут- њом. јер овдје је као и
свуда: кад је рат. сви су cvje- вјерни. Незгодно је узимати за
себе оно шго припада војнику који се бори и може погинути
— то је као да га унанријед осуђујеш и грабиш свој дио од по-
којника. Не, него останимо сваки при своме. кад већ не може
да се размијенимо сасвим да он дође овдје, а ја гамо гдје је он
сад.
,.Ти не спаваиТУ рече Џана. а мнрис млијека ис- пуни
читав вајат.
 ,.Не”, рекох. „Пробуди ме Којо Милетић из Пи- скаве
долине."
,.0, виче Којо. Сад не пјева, због рата, али виче више него
икад.“
Она пронесе штругљу и затвори врага за собом. Весело
запупкара ватра на огњишту као у добре дане. Један врабап
склизну са стрехе и попрска ме влаж- ним крилом. Спустио се
на ивицу кревета и подска- Kvje као да је све то његово и све
добро. Мало се за- чуди што ме tv вили и заста да ме разгледа
јед- ним оком. па другим оком, као да ме процјењује. Онда
угледа једну сламку и поче да је окреће; она му се више допаде.
Већ је навикао на моје присуство, али, кад почех да се извлачим
испод покривача, он се оп- резно удаљи.
Преко барица. хладнијих него што сам мислио, бос
отхрамах до потока и загњурих главу под слап. Освјежен,
тресући мокром косом око себе видјех своју десну руку како
изводи Један бесмислен покрег у ваздуху изнад чесме: она је
покушавала да заврне славину Koja не постоји, слап да заустави
и шум да му прекине. Са жаљењем погледах ту руку из града.
избјеглицу: многе навике шго их је тамо сгекла мораће овдје да
заборави.
Посљедња славина коју је савјесно заврнула прсла је у
ножару запаљене улице, а. из распуклих цијеви вода је
клокотала низ Видинску улицу и уви- >ала у нодруме да удави
несрећнике који су се тамо Ј К Л О Н И Л И тражећи спаса.
Зар не бих могао да се не сјећам тога? Да по- дигнем неш
го као зид око тога. као i роб да го обзи- дам да ми више не
долази? Јер не треба то мени, ни ником буди паметан, заборави!
..LLIra ћеш за доручак да ти спремим?“, рече Џана док сам
буљио у сгару шљиву.
Стресох се. јер унутра ми је одједном хладно. ,.НемоЈ сад,
не могу ни да замислим јело ?"
,.Не треба да замишљаш", каже дма.. „Јело је да
се |еде. да се живи." с> х Ч г 'rh,
>о
 И она стоји — упорна, без милости. Гдје јој је она
љепота? Сад више није она коју сам знао ту ско- ро, не ни она
што сам је знао једном давно. Лине јој је посивјело као под
неком паучином, а очи се испраз- ниле и капци нарасли,
искрзани и трошни. Мршава, стоји право као нож и гледа ме
оштро као да сам још увијек оно што сам давно био — дијете
које мора да слуша шга му се каже.
Затим један просјев из очију. мало оног бесми- сленог
што се зове љубав: она је гу тако одавно. и она ничему није
крива, и она добро види да смо ми, Тајовићи, несрећан род
који је спао на танке гране а чинила је све што се може да нас
подигне. и сву је снагу истрошила у томе, а ми ништа нијесмо
дали за то, и увијек мора силом да нас гони да узме- мо храну
а тако се обрадовала синоћ кад сам до- шао . . .
,,Добро“, рекох. ,,Дај нешто љуто, ако имаш“ само да
је прекинем.
,.Ракију“, као да се обрадова. ,.И паприке, да их испржим
са скорупом.“
Ракија ми запали грло. стара и хладна. и мири- шљивим
свјетлупањем загрија ми главу. Био сам потпуно заборавио
овај мелем несрећника и. осје- ћајући како ми тупи вид, рекох
— добро! Шга бјеше оно што ме толико мучи — упитах се код
треће чаше. Али, са сјећањем које дође — смучи ми се. и ја,
мрачан у лицу, пожурих да искапим још толико.
Онда узех да једем. За ових дана био сам заборавио како
се то чини. Комадићи хљеба ми испадају из руке или, кад их
принесем. на под, а с гутањем иде много теже. Читава стара
машина побунила се против тога. Једва проради. Неко други,
можда један од мојих прадједова. зину изнутра. из дубине.
ужасно гладан. и засјени ме. Не да ми да мислим, ни да
тугујем. по- крећући руку да брзо граби и купи. као да некуд
VCKO - ро мора да се пође.

Најзад, тежак и љут, и стидећи се због тога, зло- бно је

упитах:
,,Јеси ли сад задовољна, Џано?“
 ,.Него како“, она се стварно осмјехну први пут од синоћ и
учини ми се слична оној што је била. ,.Мо- ра се јести.“
Извадих цигарету, а плава дјевојчица с киком, она што сам
јој прије упознао глас него лице, при- несе ми ватру са огњишта
да запалим.
,.Јеси ли ти, мала. од Ђемића?“, упитах је. ,.Не“, рече
она.
,.Не‘\ потврди Џана. љута због нечег. ,,У моју кућу, док
сам жива. Ђемићи неће улазити."
Охо, ово се нешто озбиљно опет закувало. По- ново су се
посвађали, али то се мене не тиче. Стоји жена. оштра као нож,
и чека још нешго да кажем, а ја то нећу. Дунух сукљај дима
ирема Маљу, упра- во према Вилујевом колу наврх њега, и не
знам шта ми би да баш то упитам:
,.3наш ли ко је био Вилуј?“, рекох.
,.Не. Ко је биоГ
,.Не знам ни ја. Мислим да није био наш. и мо- жда
уоппЈте није био Црногорац ни Србин. neio не- каква
климентска чобанчина, Илир или ко зна. А Ка- раџа је
вјероватно био наш, па ни о њему се не зна je ли поЈинуо. или
je умро. или су га виле однијеле.“ ..Не зна се“, потврди она. ..А
шта ће ти то сад?“ Ништа. тек тако. Можда ћемо, у овом смаку
што сад урла. сви ми нестати као Вилуј и Караџа, па онда ће се
потомци јадних и ко зна чијих остатака, стојећи пред неким
новим ратом. упитати: какав ли је то народ живио у овим
кланцима, покрај вода, гдје сс још видс трагови
земљорадничких насеља . . .
..Морам да спремим кућу“. рече она устајући. ..Сигурно he
доћи да те виде."
,.Вјероватно'\ и пожурих да устанем. „Ако дођу даЈ им
ракије. Мене данас неће наћи. Идем у шу- му. не зна се гдје, да
лутам, јер данас нијесам за раз- говор и нико ми не греба." Ila
изађох.

2 М. Лалић, Зло прољеће 17

 Свуд око куће, кроз шљивик и поред потока окру- женог
љесковином, раширио се прашан и загушљив сладуњави мирис
сијена. Идем, а он за мном, опојан, сув, помијешан с мало
буђи. То је што су оставили за прољећње орање — а од тог
орања, изгледа, ни- шта неће бити. Преораће нас топовима
можда, па и то није баш најгоре од оног што нам се може до-
годити.
Једном је већ било нешто слично — памтим ли ја то или
ми се чини? Прво је иролетио цеиелин поред Турије, као риба
и говораху да у њему има живих људи. а послије су мајка и
тетка Рака почеле да ору, ондје крај ријеке, с двије краве које
су збуњено вукле рало шго се искривљавало час на једну час
на другу страну. Жене су изгледале невесело а краве су се јед-
ва мицале, а ја сам с подзиде. остављен, гледао иско- са како
се повијају мршаве кравље кичме и како им се мијешају
предње и задње ноге у напорном ситном корачању.
Понекад би пала једна од крава, а жене су чекале да
устане, и мајка је шамијом брисала сузе а тетка Рака кричећи
замахивала прутом да и њу удари.
Послије је мајка копала могиком ову башту гдје сад
стојим — само ми је овај простор изгледао ши- ри и
значајнији. ЈЈица јој се не сјећам ни тада јер ја нијесам знао да
ћу имати тако мало времена да га гледам али замахе сам пра
гио. и сјећам се како су иза мотике остајали глатки засјеци
жуге земље. Ја сам те засјеке звао ,,стопа“, јер сам чуо да
нешто, nrro ја нијесам знао шта је, зову тако ,,стопа“ и мислио
сам да је то.
Ливаде су празне, ако иреко њих пођем одмах ће ме
уочити и знаће да сам дошао. Боља је шума, невидљив је
човјек у Њ О Ј . Стојим да одахнем, а кроз љесковину се чује како
ирска самотна чесма изнад иута. Лијеп сребрни млаз и мали
базен ш го га је слап сам ископао у мекој зеленкастој земл>и
протканој жи- лама. Около лежи лањска nanpai cnnjei ју је по-

IK
валио и она се више неће дићи. па сад враћа земљи оно што је
била од ње узела и од сунца ухватила.
Испод трна вире двије мајушне љубичице — пла- шљив,
плавичасти. јадни живот без храбрости да се покаже и рашири.
Дотакох их врхом прсга — меке су и њежне и тако хладне.
Направио сам многе окуке козјим стазама које се пењу ка
Караџи. Преко грмља гледам под собом сву долину ријеке Међе.
дугу и уску, испод Мучња, гдје се ређају тмур.на села — Утрг.
Међа и Бреза, пе- стом пресјечена у проширеној равнипи крај
Лима. И види се зелено Глувље између Међе и У грга — ту се
спуштао један дуг глечерски језик са Жељина, давно једном кад
Лим није постојао. у језеро што се пру- жало од Ћаф-Бора до
Тифрана. И види се гробље на саставпима Међе и Брезе.
заједничко, с огромним пло- чама довученим из Турије.
Овдје гдје је сад ливада — прије се раж сијала. Једном ме
мајка преселила овамо у љетњи дан кад се жње, па сам лежао у
хладу умотан у непгго из че- га се нијесам могао извући и само
сам крајичком ока назирао како разне жене међанске машу бље-
штавим срповима и причају и намјерно не чују како ја вичем
очајан и огорчен од зноја, од оних веза. од страховитих
скакавапа који ме опкољаваху и гледаху опасним укоченим
очима.
А онда дође мајка да ме спаси. Али то је било посљедње
што је за мене могла да учини прије него je као СЈенка нестала
из ових долина што их гледам и са свијета. Ја и нијесам видио
кад је нестала. тек послије сам осјетио да је нема, да нико не
долази, да ме сви гледају са сажаљењем које ми је отада до-
садило.
Можда ми је само због те успомене. а човјек је само
успомена на земљи. драго ово мјесто пусто и глуво, гдје
огорјели пањеви личе на рањенике. на ро- гате ђаволе. на одрге
јарце, на свашта, а у барама расте јововина с горким мирисом
мени тако пријат- ним. и ливаде су простране, нагнуте према
долини што ЈУ Ј е глечер усјекао, с изненадним заравнима и

2* 19
лијепим изворима са којих се може пити хладна вода кад се
клекне на кољено и широк јовин лист се стави лагано на
водену површину.
То. како се пије в о д а с л и с т а — д а с е и з - вор
не замути и да прими горчикав укус од јововине научио сам
прве јесени послије оног првог рата. Још нијесам био дорастао
за чобана-, али Ћука, сестра од тетке, свеједно ме водила за
овцама — јер код куће није имао ко да ме чува. А онда — то је
био једини начин да заборавим мајку, јер код куће све ме на њу
подсјећало. и кад су шкрипнула врата, мислио сам да долази и
трчао да је сретнем.
А то, код оваца, и није било лоше, па ни тешко чини ми
се. Овце су у ствари саме ишле, а ми за њи- ма. Оне су,
изгледа, добро памтиле Глувље и, ма куд да их потјерамо, оне
су некако налазиле начина да- се тамо обрету. А тамо, то јест
овдје . . . У ствари — да ли је баш овдје било? . . . Јер мени је
то онда нешто друкчије изгледало . . . шириле су се ливаде које
су за моје ондашње мјере изгледале бескрајне и пуне
различитих чуда — са равницама које су ми се чи- ниле
пространије и са брдима височијим него ова што их гледам.
Сваког дана смо ишли другим путем и сваки пут
проналазили нова мјеста. Ова гомила камења била је, чини ми
се, по нечему што сам заборавио, много значајнија, и не гако
обична као данас, а око ње је било некакво високо дрвеће које
су, ђаво би их знао зашто, посјекли. И онда — котари су били
друкчије распо- ређени и кућиште Ћола Огрије још је чувало
натруле греде зелене од маховине. Све што се с тих нових
мјеста видјело — изгледало је донекле познато, али сваког
дана мало друкчије, и зато сам могао да вјерујем да стално
откривам нове просторе.
Али друштво, што смо га налазили. било је углав- ном
исто — дјевојке из Међе и Утрга, понекад чак и одоздо из
Брезе. и све су биле лијепе на неки други начин. Неко вријеме
долазио је и мали један дјечак. учитељев син — Баћо. Послије
он преста да долази: био је нашао некакву бомбу и куцнуо
њоме о зид. и
тако погинуо као одрасли људи што гину, а ја сам с Kapaue
гледао. с нејасном дјечјом завишћу. како га носе на гробље. код
моје мајке: некакав дуг ред људи што је љутито зујао и мрморио
кроз прогрушале воћ- њаке.
Ваљда заго што сам ја једини од друге врсте у њиховом
друштву — много сам се допадао тим дјевој- кама које су све
биле скоро одрасле и велике. Воље- ле су да ме милују rio коси
и шггале. сваког дана. по- некад и више пута днсвно, којом ћу
се од њих оже- нити, с којом ћу да спавам у кревету. Схвативши
да је то за њих врло важно — почео сам да се цјенкам и
погађам, и нросто сам их уцјењивао: оном ћу се оже- нити која
ми набере највише шљива.
Шљиве су тих дана биле обране и ријетко гдје. на
врховима воћака. видјела се по која. рањена од пти- ца,
смежуране коре и смањена, али слатка од меда ко- ји се у рани
накугшо. Волио сам те шљиве. иако ни- кад нијесам успио да
потрошим све што донесу, а пр- сти су ми били љепљиви од
њиховог сока густог и златастог. Али можда више од тога волио
сам да гледам дјевојке како се надмећу. велике и бујне. с
бијелим стегнима, која су се откривала при пењању као неке
тајне које се тек слуте и никад се не покажу.
Често сам мијењао избор да ниједној не учи- ним криво. И
оне су тражиле да мијењам, можда су ме оне томе научиле —
јер су долазиле са сјетним лицем и говориле: ,,Данас је ред да
мене узмеш. још никад ме нијеси изабрао." А ја сам имао
сажаљења и, стварно. све сам их волио. Чак и сад, кад су оне то
позаборављале у животним невољама Koje су дошле, ја их
памтим с једном тужном љубављу, врло чистом, којом се могу
вољети само сјенке у сјећању.
А кад бих изабрао било коју од њих, она би ме узела на
крило и миловала меком косом чији праме- нови су ми залазили
под кошуљу и голицали ме по леђима. Или би моју главу
завукла у бијелу топлину под својим грлом и ја сам кроз платно
осјећао, са слат- ком језом, њене тврде јабуке како дишу, како
се мичу с ударцима српа и, вреле. трљају уз моја мека ребра.
 Остале, тобоже увријеђене што сам их оставио, окупиле
би се да пјевају против мене:

Ај, шшо си ме upebapuo, Jlago, Ладо!

Вјерну љубу пошзио, ја/ње младо . . .

Гласови су им се дизали високо над тишинама Глувља,

изнад Мучња, и ја сам гледао како стижу у јесење плаветнило
над Туријом. Тамо је стајала, а ето и сад се види. нешго
смањена, рушевина тур- ске noi раничне карауле која ми је
онда врло чудно из 1 ледала. Њен јужни зид, окренут према
Међи, наши су по средини порушили скоро до земље. али ћош-
кови куле, тврђе зидани, остали су нешто височији као два
жута рога. Тако сад та рушевина иа ви- су личи на танак лук
младог мјесеца који се вјечно помал>а и никад се не одваја са
тог мјеста, и не расте него се тањи.
Чинило ми се да горе, над брдским П Ј И Љ КО М , ви- дим
треперење њихових гласова и да сва долина, кроз сладак
јесењи I I I V M бистрих вода. чује њихову гугу и прекоре мени
упућене. Лака језа хватала ме од re пје- сме, а ријеч ,.љубав“.
неизвјесног значења које сам тек нагађао, бојила je небеским
плаветнилом све што се креће земљом златнозеленом са
стадима чији чек- iapii метално туку кроз руменило трешања и
ораха и кроз пјесму.
Дан је пролазио, а оне су ме клеле — те младе вјештице с
руменим уснама и шиљатим зубима, та врела уста — па су ме
најзад уклеле:

По cbujeiua иријешао, Ладо, Ладо,

Друу /by5ab не нашао, ја!ње младо

У сгвари, и прекори и миловања били су намије- њени не

мени већ другима: одраслим. космагим мом- цима, који су у
гом трснутку били заузети пљачком Вихора и Плава, те нијесу
имали времена да се поза- баве дјевојачким туг ама и својим
мушким дужно- сгима. I а пљачка била је нешто као обавезно
за све њих који су прешли петнаесту једини иосао на који
се у то вријеме радо ишло. Нестајали су ноћу, ia њима се
страховало по десетак дана. ria онда су стизали мучки. с брда и
беспутних сграна. с читавим стадима и товарима.
Понекад су се враћали мрки. без ичега. с про- горјелим
искаишаним кабаницама и капама. гдје су с неким поносом
показивали рупе од куршума. које су се мени чиниле ситне и
недостојне те приче. Онда су опет и опет одлазили, упорни, с
убјеђењем да се свете за све турске зулуме од Косова, а светили
су се у ствари на бихорским јадницима који нијесу ни могли ни
умјели да се бране.
Мој стриц Тајо Бранков и Џанин брат Вучко Ћемић били
су v то вријеме најславнији пљачкаши из ова три села.
Најчешће су ишли заједно, без много друштва. залазећи у
дубину иза Пештери и убијајући некакве хоце око Сјенице. Па
су на коњима долазили и пуцали се са стражама жандарским
око Берана и Андријевице. Мој отац је понекад с њима одлазио.
а враћао се уморан и тмуран. заклињући се да више с њима неће
поћи јер они су луди. товорио је. и они ће једном оставити главе
тамо.
Стриц је ћутке прелазио преко његовог гунђања, а Вучко
Ћемић. нешго мањег раста а широк. у плећи- ма и као сливен од
неког страшног здравља, црвен. с црвеним брковима. смјешкао
се показујући фине зубе:
,.Опет ћеш ти. Јоко. с Вучком. чим се одмориш . . . Ајде,
знам ја тебе.“
И тачно отап је оггет одлазио носећи исггод кабанице
једну кратку пушку, погођену метком у некоЈ борби. закрпљеног
кундака, коју није хтио да промијени ни за једну другу. Вучко
Ћемић је гу пушку звао ,.Чађа“ и смијао се на њен рачун. Али.
сујевјеран као сви ловци и лупежи, он се сигурније осјећао и
био боље расположен кад је знао да и Јокова ,,Чађа“ иде с њим.
Због Вучка, а можда и због ње саме — од свих дје- војака
у Глувљу највише сам вотио Џану. Према ње- ном лицу. бијелом
и зарудјелом унутарњим румени- лом. замишљао сам џанарику,
некакву чудну воћку
из пјесама, чије је она име носила. Личила је помало и на
брезу Џана, танка и вижљаста и с неким сребр- настим сјајем у
лицу, у гласу, у свему што чини. И чинило ми се да ме она
воли више него иједна од тих дјевојака, чак — да их је она
научила да ме воле.
Колико ли је трајала та богата јесен воћа и меса? Сваки
дан се клало по селу и месо нам је било већ до- јадило, и онда
смо пекли кромпире и доносили киселе зукве и ложили ватре
да се испече кестење. Разгова- рало се крај огњева о свачему и
ја чух страшне приче о прекра1)ама и осветама и комитима из
шуме, КО Ј И не мисле да се смире.
* Рат je био завршен већ одавно. али мир још ни- како није
могао да почне. Остало је много оружја скривеног по кућама,
а људи, који су годинама учили да се убијају, сад више нијесу
могли да се одвикну од заната. Тек би се нашао мртав човјек,
у планини или на путу, и није се знало ко га је убио; а послије
би се нашао други човјек, убијен у кућеру код оваца, и онда се
знало да је то онај први освећен.
Све то, и још многе друге ствари — неке, о по-
кварености мушке омладине, мени сасвим неразум- д>иве —
знале су и причале ове дјевојке. Каткад би се згрануле
опазивши да их пажљиво слушам, па су ме слале да вратим
овце тобоже, а у ствари — само да ме уклоне одатле. Али, ја
сам ускоро научио како треба поступати да не примијете моју
пажњу. И сад, кад бих им казао шта сам све од њих чуо — о
тајнама које је моје ћутање сачувало оне би се зачудиле.
Једном ме Џана загрлила као што су то друге радиле
често, али тада Марица, ћерка комите Сајка Доселића,
прћоноса и мршава, рече да је тај загрљај намијењем мом
стрицу Тају Бранкову, а не мени. Џана устаде сва црвена у
лицу и њих двије се посва- ђаше, а ја омрзох Марицу толико
да јој ни до данас нијесам опростио, иако већ одавно знам да
је била у праву.
 Та јесен кад бих могао сву да је разастрем и раширим и
још једном. бар скраћено, проживим! . . . Радо бих je задржао за
сав живот, али она je одлетЈела са земл>е с лишћем, с боровим
иглицама. у неповрат, и сад је негдје у непојмљивој вјечности.
А мени је остала прегршт праха од јутара и вечери и мириса
ње- них купина опаљених сланом на камењу које је хладно
освитало око ове исте ријеке, под прним јовама које су и онда
биле сгаре и згрчене као данас.
Били смо завели обичаЈ да. кад се стриц и отап врате кући,
уморни и брадати, са похода — ја им ис- причам све што сам
чуо и видио тих дана. То су они пробали моју способност
посматрања и памћења, и обично су били задовољни доказима
које сам им пру- жао. Јер ја сам им тако добро представљао
стрица Лу- ку Остојиног како се буни против пљачке. и Николу
Качаранду како храмље кад иде, и кмета из Брезе Милана
Настића како врти штапом промичући докон низ село и уз село.
Умало што не направише глумца од мене — но, ја их
разумијем. јер били cv то намучени пљачкаши и лупежи
грабљивог морала, који је код њих рат развио. Они су осјећали
да долази неко ново вријеме, у којем њихова искуства неће
имати више никаквог значаја. па су хтјели да мој развитак
упуте неким другим правпем. А осим тога — нијесу имали
друге забаве. ни другог начина да дознају шта се у селу ради и
прича за вријеме њиховог одсуства.
Понекад је навраћао кмет Настић. јер он је био велики
пријатељ с мојим опем. а и волио је. чини ми се. свуд да
навраћа. И одмах је почињао да се хвали како je разговарао с
наредником, и с начелником среза и командантом мјеста, и како
ће на изборима побиједити некакав Цемовић. његов рођак. а
свијет he се послије тога поправиги. Тају Бранкову. моме стри-
цу. било је увијек досадно да то слуша. а кад му ствар сасвим
дојади — он се окретао к мени и превлачио ру-
ком као да гусла. Ја сам добро познавао тај знак и од- мах сам
почињао пјесму:

Кмет крмачу записнички пита:

Колико си похарала жита ? . . .
А крмача преко носа iygu:
Ви KMemobu нарори сте људи . . .

Било је то нешто као одговор на Настићеву хва- лу:

постављао сам га на његово мјесто. Стриц се ки- дао од
смијеха, а отац се мрштио и пријетио ми. На- стић је
покушавао да одговори шалом. а ипак је одла- зио љут —
мислим да ме још отада мрзи и да у њего- вој помами против
комуниста има и један дјелић те старе наше мржње.
Онога дана кад сам причао о Џани и шта ми је Марица
Доселића рекла — примијетих да Тајо Бран- ков слуша го с
повећаним интересовањем и да му та ствар није непријатна
као шго сам мислио да ће бити. Приморао ме да поновим и
опширније испричам, из- влачећи неке ситније појединости
које сам као неваж- не био испустио за њега је то имало неки
нарочит значај. а при том ме i ребао по образу својом тврдом и
оплром брадом од које ми је горило лице.
Тада видјех ,да мој отап некако забринуто ћути, мрачан у
лицу, и да се нешто мучи и рогуши. Најзад проговори
распијепљеним гласом који је режао од пригушене љутине:
,.Вала, Тајо. мислио сам да те спасим и да те од- војим од
те куће. а ево не могу."
Стриц ме спусти с кољена доста грубо. Мало ме и
одгурну. као да сам му на сметњи. шкрипну столицом на којој
сједи и рече:
..Не треба мене нико да спасава, Јоко! Ја сам зрио и
пунољетан."
„То је лупешка кућа", дрекну отац и удари шаком
по столу.
,.А ја — шта сам?"
„Нећу с лупежима да се везујем за вјечито", рече отац
промуклим гласом.
 „А ти — шга си?
„Нећемо тако", опет зарежа отац.
„Данас свако граби шта може. Будала је ко не узима."
Гледаху се. задихани, као да су застали усред хр- вања.
Отац је већ био блијед. Уплашио се, значи, јер он није тако
висок и нема тако дугачке руке као мој стриц. Било ми га је
жао, чак — био сам готов да нре- ђем на њ^гову страну. Ћутање
потраја као да се прикрадају један другом из неког мрака за
један жеш- ћи напад. Било је у гоме размишљања и разних нро-
мјена које ее показаше кад отац нроговори друкчијим, скоро
тихим гласом:
,.Не кажем ја да су Ђемићи слаби ..Баш је мени брига јесу
ли слаби или јаки." ..Храбри су у рату, и с пушком, и добри су
друго- ви, само —- могу да нреваре."
,.Мене не могу.“
,.И они су таква раса“, продужи отац. „учиниће оно што му
се свиди. на кад би читав свијет од тога пропао. Тај ги неће да
промисли . . .“
,.А ти смишљаш и мЈериш. на учиниш исто ш го и они,
са.мо са закашњењем и слабије“. рече стриц и од- махнувши
руком као да тјера муву: ,,не волим ни ја та mhoio мулра
мрцварења."
..Они су себични као животиње", рече отац опет мирно,
„јер они не знаЈу да и други зреба да живе. Просто су дивљи.“
„Ако су ти дивљи, немој да се жениш од њих.“ ,.Нећу“,
рече отац. „Али . . .“
,.И не треба. не приморава те нико.“
..Не ни тебе. надам се.“
..Ако неко покуша да те нагјера. бранићу те.“ „Није
нотребно", рече оган. „Нема онасности за мене.“
„Бранићу те. на макар да си дијете начинио у гу њихову
одиву."
Отац се осмјехну од јада и ја вилјех да he да по- пусти.
КраЈевима усана бЈеше му се ухвагила сива пје- на од које је
изгледао ружан. Дође ми га жао због уза-
лудних напора пио их је уложио у ту ствар мени са- свим
нејасну. и баш у тренутку кад сам ra највише жалио — он ме
спази како пажљиво слушам и гледам шта се ту ради. Тек гада
видјех колико је љут. Он ме 3 i раби 'за уво и одиже ме од
зе.мље, другом руком от- вори врата и иабаии ме једни.м
замахом напоље. Онда продужише да вичу један на другог, али
ja већ ниЈе- сам могао да схвати.м шта — пјевало ми је уво.
Јесен је још трајала по њивама и залазила уз пла- нину —
гако дугу и богату ја је више никад не дожив- јех. Сва златна
од лишћа и сребрна од слана. плава од неба и од дима
чобанских огњева. који као да су се дозивали с брда у брдо.
преко ријеке Mefje и преко Лима. И звона овнујска као да cv се
лозивала и као да су разговарала — она из Ма.ља с онима из
Клнна. и с Караџе и из Пискаве долине. преко вода што су
теклејош сасвим бистре.
Кукурузи су већ били покупљени а жуте тикве. са- бране
на гомиле, осгавиле су за собом дуге лозе што се суше. Пасуљ
је био извјешан по острвама и отава се димила на сунпу, а сви
нрозори no селу били cv окићени нрвеним низовима паприка.
На платнима су се сунчале исјечене крушке. па су их дјевојке
у пле- тивачама доносиле на Глув.ље и зобале уз плетњу и
разговор. У навиљцима отаве јутром смо налазили ле- жаје
гдје су комити преспавалиЈ
Они су долазили код наше куће — страшни наиз- глед, а
добри људи у ствари. Био је ту Тодор Дуло. плећат и ћутљив. и
Вукалица Марковић. омален. који је знао да иодражава све
животињске гласове. и Ма- ричин отац, Сајко Доселић.
Долазио је Марко Брада- рић — хваљаше се да је многе Турке
убио. и онда Ћо- ко Ћошић. румен. с грбом краља Николе. и
Милоња Мимовић. у жандарској блузи. руњав као медвјед.
бра- дат, с фишектарима и ножевима оштрим с обје стране.
Понекад би донијели кошницу меда или кацу ско- рупа
узегу ту из села — јер они нијесу вољели да ду- го носе ствар
коју узму — ту су је начињали и остав- љали. а отац се
послије домишљао како да затури тра- гове. Причаху о
удовицама — Марковић je њих многе
познавао. а у његовим причама. свучене до гола. чуд- новато су
изгледале. и ја сам их касније с пажњом по- сматрао да
откријем нешто од оног што се гу чуло.
Били су комити нешто незадовољни с Вучком Ће- мићем.
Говораху да им смета, да га они већ дуго трпе и да се то тако не
може: неће да иде с њима. ради све на своју руку, пљачка . . .
Стриц им донесе једном пис- мо од њега: то што ради. може и
без њих — писало је тамо. Они рекоше — кајаће се. Ја мислим
да се тај, ипак. никад није покајао: њему je недостајало такво
осјећање и он никад није разумио шта значи ријеч ка- јање.
Прелазио је просто са ствари на ствар и ишао даље — без
размишљања.
Метака. аустријских и не знам чијих не. било је свуда
позакопаваних. Под сваким трном, у дуварима чим ти затреба
могао си да их извучеш однекле. Извјежбали смо се да вадимо
олово из чаурииа. па смо га претапали и врачали. Барут би
сасули у дуге бразде нашаране у пијеску; кад се то тако запали
— у ваздуху су за тренутак треперила златна слова. шаре и
крстови од пламена. Гавро Гривић. којем је такав један барутни
пламен опрљио нос и трепавице. нодмет- нуо је у воденичарско
огњишге стегу метака. па је ви- дарица и врачара Јека добила
под сукњу шаку жера- вице од те експлозије.
Једном се код нас појави чудан човјек: жандарм- ска блуза.
на ногама опанци а на глави — црногорска капа. Избио је у
расвит из љешћара и рече да тражи Вукалицу Марковића. То
mv је рођак. рече: хтио би к њему да пође, да се одметне, јер се
посвађао с коман- диром. Мој отац му одговори да је чуо за
Вукалицу Марковића. али да га никад ниЈе видио. Ја се зачудих
његовој заборавности и хтио сам већ да га подсјетим, али ме он
тако брзо и изненада чвргну прстом у косу изнад чела, гдје
одмах поче да расте чворуга. Забо- л>е ме, заборавих шта сам
хтио.
И — као да ништа није било. огап поче да одвра- ћа
странца од његове намјере. Јесен је већ при крају, рече он, зима
долази; не иде се у зиму у хајдуке: пла- нина је и хладна и
гладна . . . Нек се прегрпи до про-
љећа, боље ће му бити. А странац је дотле тумарао погледом
но соби. као да нешто тражи. па опет упита ко би га могао
саставити с Вукалипом — паре би му
дао . . .
Два дана допније. опет у саму зору, запуцаше пу- шке
доље код гробља. Послије рекоше да су изгинули некакви
жандарми. Све село је ишло да их види. и мене стриц поведе
да видим како леже и чекају уви- ђај као да је то неопходно
npnje него их спусте у земљу. Бјеху растурени: двојипа код
јаза. па један на ледини к-paj гробља и JOLU Један у потоку. Тај
по- сљедњи лежаше лијевом страном липа уза земљу; око уста
и низ браду бјеше му се згрушало мало крви и попрњело. као
нека краста. али ја ипак препознах у њему оног странца што је
долазио да преко нас дозна за Вукалипу . . . Стрип ме мрко пог
леда и запријети да ником не зупнем о томе.
Послије се пришаче да је то стварно био неки даљи рођак
Вукалице Марковића. и да га је то сам Вукалица препознао и
убио. чак трчао је -за њим, рањеним, и дотукао га. И сви
одобраваху Вукалипи, јер. рекоше онај би њега. Мени га је
ипак било жао видио сам mv отворена уста и окрвављене зе-
мљаве зубе. а очи су му гледале зачуђено и плашљиво мене и
стрица, као да питају, док над њим стојимо шта ће то бити с
њиме.
Отада нас комити не посјетише до снијега, али cv
жандарми долазили: Једном испред зоре. а два пута у вечерње
сате, па у поноћ, па више пута преко дана. (' напереним
бајонетима улазили cv v избу — ми- слећи. ваљда. да су наша
говеда наоружана а овце ратоборне. Једнога примораше да се
пење на таван, а тај, одрастао човјек\ дрхташе од страха и
брањаше се плачним гласом: да он не може да се пење тако ви-
соко, јер има жену и дјепу. Мене су гледали стра- шним очима
те посумњах да ме можда сматрају за нрерушеног комиту.
Oian им је упорно доказивао да је он. за врије- ме
црногорске државе, био клубаш. и да су га затва- рали зато
што је био за уједињење. Он је имао и до-
казе за ту ствар. али му наредник рече да су се многи клубаши
покајали и разочарали, па су сад баш они најгориЈ Отац тада
ућута и више није помињао своје мучеништво. Стрип Тајо
гледао их је мрким погледом. Упиташе га што и он не иде у
комите. а он им одго- вори да засад има пречег посла и да му
шума неће побјећи.
Поносио сам се својим стрипем што је тако јак п висок и
све жандарме гледа одозго као ситнеж. Он је био начуо нешто о
Лењину и с чудним весењем говораше: ,.Тај све котрљаС —
,.Шта котрља“, пи- тао сам га. а он рече: ..Бујере и труле газде“.
Ја није- сам знао шта ie то, али сам замишљао да је округло. И
чињаше ми се да се мој сгрип спрема да пође том Лењину па и
он да котрља.
А посљедњих сунчаних дана — мора да је било негдје
крајем октобра. разочарах се у стрица.
Сједј1“ли смо. ми чобани. на оној ливади на дну Глувља.
Је ли могуће да је то она иста ливада I L I TO је сад гледам овнм
очима које су видјеле ужасе? . . . И играли смо једну чобанску
игру: ,.Мргав човјек" ..куд ћемо га*‘ — ,,у Вилино i робље'* . . .
А Марица Доселића дође и шапну ми да други не чују:
'..Ако ћеш да видиш вука. ено га у јововини. Само полако,
да га не уплашишА
Хтио сам да видим вука. како да не, и опрезно пођох до
оближњег, ено га — и сад стоји. жутнулог густиша. Провирих
кроз гране — учини ми се да је огроман вук. Али кад боље
погледах — то је Тајо. мој стриц. и није сам. Он држаше за
руку Џану Ћемића, а она га удари прутом по длану н насмија
се. Мора да га је забољело. iep он се наљути и навали — као да
he је смождити. И, што никако нијесам очекивао. он тако
страшан и устремљен умјесто свега — пољуби је, па, умјесто да
прекине, он joj заврну главу далеко иза леђа. са загњуреним
лицем у лице. Њене руке склопише се око његовог врата, црног
и тврдог као да је од храстовине. и она се више не брањаше.
Побјегох. збуњен и засграшен. а Марица Досе- лића
дочека ме подсмјешљиво:
 ..Видје ли га?“
Тада зграбих камен и бацих га за њом. и криво ми би гнто
је не с гиже.

4.

Bpaha се из планине, из Жељина. нит Пискаву долину.

Којо Милетић. и опег виче: виче као луд и као да је пожар
угледао. и као да се дави. и онда као да му кожу гуле са жива
тијела. Па и гуле је, ту кожу његову већ нешто око двадесет
година. Он се појавио негдје у данима мог цјетињства. одне-
куд из кршевитих страна, и унајмио се. мршав и ja- дан и
муцав још преко свега. дуга врата и скоро ho- сава лица —
унајмио се у наших рођака дол>е у Брези, у старог лисца Ћока
Тајовића, којем наши нијесу хтјели ни на сахрану да пођу.
Стари лисац био је командир краља Николе, и баш он je
хапсио мога оца због клубаша и неких пи- сама која су стизала
из Србије. Један син му је био швапски шнијун од њега су
остале двије госпођице, које су ми доЈадиле. намазане. што се
зову истим презименом као ја. Остала су му још два сина, Bje-
штаци у картању и уображени да су они господски род: један
од њих је пензионер Миго Тајовић и луња џадом. а други је
некакав чиновник који навија за Лондон, Берлин, Токио и Рим,
за све I U TO је против Москве.
Велико имање што га је стари лисац прикуиио крађом и
штедњом и огимачином, и велика породи- ца с госпођицама. од
којих се једна ипак некако удала све то Којо Милетић држи на
леђима као Аглас. а при том весело замуцкује и непрестано
обећава да he се оженити и стећи кућу. Поштен је као злато.
кажу, али злаго никад није могло бити тако поштено. У ствари,
то и није пошгење него просто — не зна човјек друкчије.
У вишим разредима гимназије, док смо сноро учи- ли
Марксову науку, очекивао сам да he се он одјед-
ном иобунити као Цанкаров Jepnej. Југ Јеремић је чак и пјесму
написао о тој замишљеној побуни, но та пјесма се не појави
цензура je забранила зборник у којем је она била штампана. Ми
смо тај састав ипак показали Коју Милетићу покушавајући да га
придо- бијемо за побуну, али — не би ништа.
Он има неку болест у грлу и љекар му је рекао да мора
стално напрезати гласне жице, ако неће да сасвим онијеми.
Огада је он про.пјевао и то је је- дини његов отпор природи и
судбини — а кад пјева. чудновато: уопште не муца и не затеже.
и глас му је чист и снажан, с једном пријатном металном про-
дорношћу. Ко га не познаје. кад га чује у даљини, заклео би се
да је то глас снажног младића који мора да има пријатно лице и
бистар ум.
Само Гавро Гривић. онај с опаљеним лицем. во- Л У Ј С К И М
плућима и коњском снагом, могао је да се такмичи с њим.
Памтим како су се њћх двојица до- зивали с брда у брдо. с
разних мјеста, а села су одје : кивала и чуло се. кажу. до у
Трепчу. Кад погибе краљ Александар у Марсељу, прочу се
овамо име францу- ског министра Луја Бартуа. који је с краљем
заједно погинуо, а Гавру се однекуд допаде то француско име,
па је са Стражишта двапут дневно урлао, силан и безбрижан:
„Луууј Барту-у-у!” као да га прозива. На TV рику
одговарао је Којо Ми- летић, ма гдје се задесио. ма rura да je
радио, дугим и растегнутим повицима:
,,Ево га-а-а!“
„Гдје си, гдје. о Французу“ — мукнуо би Гривић тада. а
Којо би чисго и јасно одговорио:
..Низ Жељи-и-ин. v думачу!“
„Долази ли што женско тамо. Луј Барту?“ ,,Дође, дође
..
То нам је било једино позориште — брезанско, међанско и
утрошко заједно.
Сад је то опет спало на једнога, на Николу-Која Милетића.
Гривић се претргао довлачећи јапију за кућу, и болује на
постељи, и нема изгледа да ће оздра-

3 М . Л а л и ћ . Зл о пр о љ ећ е 33
вити. Мора да му је мучно кад чује Која како ra је
надтрајао и како сам продужава. А Којо не може
сад ла пјева — јер је рат и чекају се зли гласови. и
само лудом би се могло опростити да запЈева у ове
дане; не може ни тужбалице да развлачи — јер то би била зла
слутња за младе момке који су одведени не зна се куд. Осгало
му је join само да виче упразно. без наде на одзив.
Вичи сад, друже мој, до миле воље! И дерњај се, и алачи
— колико те грло служи! Јер ги си по- штен као злато и као
коњ кад се натовари па носи. И — ти си се знојио у овој земљи
хранећи нерадне. и тебе су варали као све нас наградом које
нема. Урлај. не жали се, не жали никог. јер кад видиш оно шго
сам ја видио — глас he ти се прекинути. и биће тишина на
свијету.
А ја да се вратим спомињању; да видим. оно што је
ирошло. из дубина. Јер тамо има мало златног праха разасутог.
чнни ми се — да покушам да га ску- ним још једанпут, не би
ли ми бар мало заевијетлило у овај облачни дан. /Није важно
гдје сам стао — глав- но је да могу да мислим на нешто друго
а не на оно о чему нећу.
Једнога дана иза подне мој отаи наоштри бри- тву и
обрија се. Вио je нешто узбуђен — oi ребе се на два мјеста и
испра лице ракијом. То ме зачудн јер никад се он није бријао
кад иде у нљачку. У сутон обуче димије са златним обрубом
око цепова и џамадан од црвене чохе са широким златним гра-
нама. Опаса се свиленим појасом, турским, опљач- каним у
Плаву од неког.бега. За појас стави наган и накриви га — да се
гледају украшене корице од бије- ле кости.
Послије закопчаваше докољене, бијеле као сни- јег, и
сгричеве опанке, који су имали пеге као ципеле. па се прекри
церадом хаџије пз Сјеннце. Изгледаше млађи и височији, танак
и лијеп као никад прије и онда пође некуд прије него сам се
нагледао његове љепоте изненада откривене.
 Паде мрак. а мој стриц Тајо тумараше ио кући као смушен.
Ђука донесе неке тањире — мисјшм да су и они били однекуд из
нљачке — и распореди их по столу што смо га купили у Николе
Качаранде за јалову овпу. Стрицу се не допаде raj распоред, па
га joLii више поквари. па се онда попе на таван и ски- де суво
месо. свињско и волујско. и поче да ra ко- мада. Закачи се
ножем по прсту, намршги се. посиса крв и посоли рану. па
иродужи посао.
По његовом расположењу очекивао сам да нам дођу
жандарми. али по том спремању никако нијесам могао погодити
шта треба да дође.
Месо бјеше нарезао у кругшо комађе, погледа га
незадовољно и одмахну руком. Затим поче да точи ракију у
боне. у гестије. у бардаке пгго су се блистали од глеђе и ибрике
с поклопцима. Сва кућа замириса на шљивовипу. а од те опојне
паре мени се завртје глава. Beh сам дремуцкао, непотребан и
сасвим забо- рављен на клупи. кад пред кућом загопта мој оган
с коњем. и заларма неш го весело као да се добро напио.
Отворише му широм врата а он свечано уђе и, водећи је за
руку — као неку залуталу овчицу уве- де Џану. Она је ишла
погнуте главе. као да је нешто погријешила. Дође ми је жао јесу
ли они луди какав је то начин — а још се смЈешкају бркати н
огромни! Хтио сам да је браним, да покушам све што могу да
учиним за њену заштиту — само. још није- сам изабрао чиме да
почнем. а они нијесу ни примије- тили шга намјеравам. Тада
мој отап викну:
..Нека ги је срећна”, и грубо је гурну према стри- пу. који
се збуњено смјешкаше. стојећи с рукама иза леђа и трљајући
палце један уз други.
Он је прихвати и. чини ми се. као да се руковаше. Онда
погледаше мене — чекали су. изгледа, нешто да им одобрим. Ја
нијесам знао пгта, само сам буљио. Онда ме Џана зграби и поче
да ме љуби уснама стра- LiJHO врелим. од којих сам узалуд
покушавао да закло- ним липе или бар очи. Догле мој отац
бјеше већ отво- рио прозор и поче да пуца, као луд, у мрак.
увис.
прско ријеке. док еу чауре падале у собу задимљене и вреле
као жеравица.
Мало му би тога, него поче да дозива: Луку Осто- јина
Тајовића. па Николу Качаранду. Драга Бори- кића. Видриће и
Машана Јеремића.
..Дођи да пијемо“. подвикиваше он и. да објасни. ..довео
сам снају!*‘
Стигоше четири тетке. и Рака међу њима. с да- ровима, и
забрбљаше тако сложно да се није знадо шта која хоће. Ни
појединачно оне нијесу знале. чини ми се. јер су одустајале од
започетих послова и почи- њале да куде оно што су мало прије
саме предлагале. Вукле су сто тамо и овамо да ra боље
намјесте. Двије од њих бјеху довеле мужеве — свечане л>уде.
који cv говорили из баса и смијали се разглављујући видице
при томе.
Затим стиже Качаранда са женом. па барјактар Гривић с
кабаницом до пета. Послије дође стриц Лука. тмуран, и Драго
Борикић звани Причалица. За њима стиже стари Чауш. који је
имао добар нос за весеља и жалости. то јест за све нридике
гдје се точи ракија. С Машаном Јеремићем дође Милан
Настић. који се тамо био затекао.
Напуни се кућа. Почеше здравице и говоранције. Наста
збрка и вртоглавииа од шала. од прича. од некаквих заједања
која пролажаху Једна кроз др\га као зупци гребена. Ја сам
покушавао да све истовре- мено чујем али то се није могдо. и
да све видим а видио сам само мноштво бркова који се мичу.
црвене влажне усне и откривене зубе. Сјећам се само да ме
неко узео на руке и положио на постељу. а те руке мириеаху на
сапун кроз cbv ону ракијетину и ларму.
Сјутрадан се настави. У ствари — не знам. јер можда се
то није ни прекидало. Још прије не'го сам огворио очи чух
како Никола Качаранда галами. Са- кат на једну ногу, он није
могао да иде v пљачку, али је месо пештерских оваца волио
више него они који су их огуда опљачкали и догнали. Месо и
ракија то је било и остало његово највеће весеље. и можда
је само то било у стању да га подсјети на младост. Он причаше
како се женио: Јергу његову он је био препросио некаквом
Зорићу, а Зорићи су опасни и чекали су га у засједи да га убију,
а једном је он на- ишао на њихову засједу и једва се
одбранио . . .
..Сјећам се ја тога". рече Милан Настић и поче да наводи
стихове:
Полепшо еоко cubu из потока
Капар криНи . .

,.Богами“. рече Качаранда. ..летио би и ти да cv те

потјерали онакви лакци као мене што су!"
..А знате ли како је изгледала та потјера?", упита Настић
надвикујући галаму. И онда он сам одговори: ..Шушнуо гуштер
у грмену. а Качаранда наш. како је храбар човјек запео да бјежи
кроз трњаке. Није смио ни да се помоли на ливаду, него све
шумом, и наравно нове. новнате димије mv је tv ђаво однио.
Послије му је Јерга пет година крпила гаће лиспа- рима од тих
димија. и вјерујем да и сад v њиховој кући може да се нађе по
која закрпа од тога . . ."
..Чудновато је", рече стари Чауш. ..како се ови Та- јовићи
жене увијек некако изненада. по ноћи и отми- цом. и на брзину.
Тако им се и отац женио. Бранко Тајов. и дјед им. Тајо Видрић,
памтиш ли, Машане?"
..Оно. знаш. нек се жене људи како им je ћеф", рече
Машан Јеремић. ,.само нека има дјеце."
Качаранда опет поче да прича како га је рођак његов Ман
Вуколић. швапски шпијун. злостављао под окупацијом и како га
је нагонио да скида капу пред њиме и како је Манову жену.
Јалку. морао да назива госпођом. И други се присјећаху шта је
радио Ман Вуколић и шта Миро Дренковић.
..Где.су они сад?", упита стари Чауш.
..Треба да плате". дрекну Машан.
Милан Настић објасни да су они сад чиновници некакви у
Пећи, а стриц Лука рече да их треба обје- ■ сити, а оне шго су
их поставили — у затвор. Мој отац надовеза да држава штити
шпијуне, и да то не слути на добро.
 По подне. столове и све остало изнијеше на њиву испод
куће. Гријало je сунпе. Дођоше дјевојке да виде младу и момни
да виде дјевојке. Са.мо нико није по- кушавао да пјева или
игра: село је било тужно због смрти малог мога друга Баћа,
учитељевог сина. који је имао дланове меке као кадифа. А
била је, осим ове, у сваком братству бар по једна туга
неожаљена довољно.
Пред вече стиже поп. прастар. с једним жутим зубом у
доњој и једним у горњој вилипи. Он натјера мога стрипа и
Џану да. држећи се за крајеве једног пешкира. обилазе око
софре. Они се збуњиваху. а он. исуЈући им матер кроз
мрмљање молитава, учаше их шта треба да кажу. Послије им
стави онај пешкир на главе, па су морали, с главом уз главу, да
га носе и опет да се окрећу.
Затим поп скиде епитрахиљ и сјеДе да омезети. Један
комадић меса, несажвакан добро, запе му негдје у гркљану и
стаде: висио је о једној жилици која се би- ла заплела око
његовог крњег зуба. Поп избуљи очи гушећи се. Једва га
спасише, и он, натмурен. пође на мирном вранчићу, пијан као
чутура. Општински пандур Рајо, звани Циго, иђаше поред њега
и придр- жаваше га да не падне.
Најзад се разиђоше сви. прегрнули од сједења и тешки од
оног што су појели и попили. Мој стриц и Џана смјестише се у
малу собу. Два-три дана касније примијетих да из те собе ноћу
често допиру тајан- ствени шумови. Нешто као грицкање. па
пригушени врисци и шкрипа ствари и као да се читава кућа
љуља од нечега.
„Шга је оно?“, упитах оца.
„Не знам“, рече он. и као с осмијехом додаде: „Питај
стрица да га није нешто напало”.
„Стрико Тајо“, викнух ја, „је ли те то нешто на- пало?“
„Мишеви“, фркну он. „Лупни нечим да их упла- шиш“.
Отада сам чешће морао да вичем на мишеве. а стриц и
отац су се смијали томе и причали другима.
који су ее опет смијали.
 Ено Југ Јеремић. лута по Караџи — мене тражи Па да,
знао сам упоран је увијек. Требало је ла се сјети, бар по гоме
што сам побјегао од куће. да ми је јутрос нешто тешко, и да ме
пусти. Али он ми- С Ј Ш да С В О Ј О М оданошћу може све да
надокнади такви су они који на селу живе и неизљечиво наивни
остају. И сад ће сасвим да ми досади кад почне да распитује с
оном похлепном радозналошћу — па право по ранама.
Кад бих могао да постанем невидљив док он про- ђе!
Толико има простора — нека прође! Повукао сам се у крај, а он
тумара; знам унапријед све шта ће да каже, а он ипак овамо иде,
умјесто толико других путева — и не да ми да се сјећам чега ја
хоћу у један овакав дан кад за друго нијесам . . . Тако. понекад
смо безобзирни у име другарства и оданости која вшпе ничем
не служи . . .
Блијед је и замишјБен, ни њему Н И Ј С лако, и иде ногу пред
ногу — оборене главе, као да би све те брезе и храстове хтио
својим изгледом да расплаче. Уви- јек је човјек у самоћи тужан
ту више не може да се заварава; зна шта је и нечим унутра
предосјећа, као што је долазећи на свијет знао већ унапријед и
— заплакао.
Ено прође — хвала богу! Можда уопште и није пошао к
мени, само сам се узалуд уплашио. Гледа Утрг, тамо је кренуо.
Пожури, човјече — тамо је ли- јепа Ива Ћемића, танка као
бреза, мала срна! Ако јој досада нијеси казао бар нешто од
онога што си смишљао, учини то што прије, јер више нема
времена долазе дани без љубави, као слана и као иње, да нас
изједначе, а послије — празни простори под јаловим облацима.
Окренуо се — готов сам сад.
,,Ехеј“, виче — нема ми спаса. ,,Гдје - си се то са- крио као
куна у јаму?“
Ћутим, а он шири руке издалека . . . И зашто чо- вјек,
онда, да се не сакрије гдје он хоће? Треба га пу- стити, и без
тога му је тешко.
 ,,Сломих се, тражећи те“, каже.
Он сматра да је похвално за њега то што није жа- лио
труда да ме пронађе. И пожурио је, као да неким нагоном
осјећа да бих се сад најрадије окренуо да побјегнем.
Устадох. Испружих руку што даље испред себе, да ме не
грли и дрмуса као UITO смо навикли да чи- нимо у данима
наших дјечачких,одушевљења — јер мене боли сваки додир и
вријеђа ме као да ми је сва кожа огуљена, ria зато никад
нијесам сигуран да ми се не огме врисак што заглушује.
Он свеједно не схвати мој покрет. Из залета ме зграби за
руку, па за врат — једва се одржах на но- гама и дође ми да
завришгим. и онда се истргох скоро силом, овлажен по образу
од његових пољубаца и бри- шући им трагове.
.,Да знаш колико сам стрепио за гебе“, рече. ,,Ми- слио
сам — нећемо се више видјети.“
А ја ништа, само у себи мислим: и не би то било велика
штета, као шго није нарочиго cpeha то пгго се опет гледамо.
Ето, гледамо се. а зар нам је боље од тога: два привремено
преостала, два изгубљена човјека који ништа не знају, између
два напада из ваздуха, меки, од воде и костију, а не могу ни да
се бране. Ето, гледамо се, а шта имамо од тога — дуго се
нијесмо гледали, па нослије опет никад нећемо.
,,Уморан си“, рече. ,,Види се да си гадно прошао.“
Види се, шта могу — не гледај, ако ти је тешко. Најбол>е
је да се не гледа. И кад бомба пада, а чини ги се право се на
тебе устремила, ти нехотице затва- раш очи, и зној изнутра
избија умјесто одбране, а нема времена ни да изађе сав, него
се смрзне негдје ме- ђу порама, и нешто друго прекида ти
дисање, па се гру- ди надују као мијех и у сљепоочнипама
туку чекићи.
Он стоји. Нешто у мом држању већ га је охла- дило. Жао
ми је, али ми више нијесмо оно што смо били. Он је чуо само
вијест о томе. а ја сам се ггод бом- бама, у рушевинама, кувао
очајно па смо сад страни Један другом, а го не може да се
сакрије.
 ,,Сједи“, рекох, јер ми је незгодно да буљи тако запањен, и
показах му оборено дрво у трави. ,,Да има сунца, могли бисмо
да се сунчамо."
..Је ли те оно затекло у Београду?“
,,Јесте. Зар би могло да ме негдје друго затекне?"
,,Ђаво би га знао, то мора да је било сграшно."
„Богами. било је“, климнух главом.
„Причај ми“, рече горећи од нестрнљења.
„Сад не могу."
Јер ја сам то платио, па је оно сад моја крвава некретнина;
боли кад у њу дирам као у рану, а од тог бола ништа боље не
бива. Зато не могу и нећу — за пуку радозналост која се гојила
у овим шумама, у тишини, заклоњена брдима и растуреношћу,
па би сад хтјела да зна како изгледа, а то изгледа горе него
пакао; кад се огроман град, раснвјетао. одједном запали и
задими људским месом — тако го изгледа!
Али он још не схвата: ,,3ар тако?"
„Тако. Причекај недјељу или двије, можда hy онда.“
Он причека неколико тренутака.
„Имаш ли дувана?", упита жалосним гласом.
Пружих му, а он узе цигарету, па је гледа. Извади из uena
01 њиво и кремен да укреше вшру. Нудим му шибицу, а он
одмахује главом:
„Волим труд да ми замирише, тако се слађе пуши."
Ех, чобанине! Напипао је оштру ивицу кремена,
притиснуо уз њу црвенкасту мрвицу труда. Замахну огњивом —
па по прсту. Тако му и треба. Али он ништа — опет. Танка
линија дима диже се усправно увис и замириса — ипак на
паљевину. Али онда и сваки други ђаво може да ме подсјеги на
то. а сад човјек не смије да буде мек и дрхтав. с осјетљивим
живцима слабића.
„Треба и ја нешго слично да набавим", рекох, а мислио
сам: да се навикавам.
„Узми ово моје“, и пружи ми као да је једва до- чекао.
„Имам друго код куће. а труда сам осушио за годину . . . "
„Не треба ти за 10 дину."
 „Знам. Раздаћу га, ако неко хоће.“
Образи су му упали. сама кожа. И та кожа се увлачи за
димом цигарете унутра. па остану рупе у лицу. Дође ми га жао
— он J O L U ОД јуче није имао шта да пуши. Такви су они —
теренције. посељачени сту- денти, чудаци и, у ствари, највећи
идеалисти. Личе помало на руске народњаке, само су дуже
издржали и упорнији су од иједне секте коју је икад земл>а
вид- јела. Плаћају чланарине, дају прилоге, купују хартију за
штампање летака, а пуше из туђих кутија и носе продрте
ципеле и — једва чекају шта, ће коме покло- нити.
Све о пролетерима, стално за раднике — а ми других
пролетера овдје немамо осим њих и оних по пиланама, но сад
би нам свеједно било да свуд имамо фабрике и димњаке.
,,Је ли погинуо ко од наших?“, рече, кад сам се надао да
више неће.
„Много их је погинуло, Југо, а сви су наши били они који
су погинули.“
Поцрвенио је, погодило га. „Знам да су наши. него од
познатих — то питам.“
Почех да му набрајам познанике. а он се најежи и
удараше се по кољену и гледаше ме као да моли да престанем.
Очи му се раширише. а образи побје- гоше у рупе, али ja
ниЈесам могао да престанем и да учиним криво неком од
мртвих. Преснијети се. затвори очи, притискао је уши
длановима и можда више није ни слушао. али ја свеједно
избројах скоро све.
„Шта је с Видром?“
То нијесам очекивао. ..Не знам“, рекох безбојним
гласом.
„Значи — и она је.“
..Не знам"\ понових. али он је већ знао.
Очи му склизнуше плашљиво поред мене: „Дај ми Ј О Ш
један дуван.“
Загледао се у Турију и у облаке изнад порушене карауле.
Загледах се и ја у то тамно кључан>е са сје- вера сивих и
голубастих маса што се мотају и губе облике и стварају нове
затим. Све је тако. Долази и
пролази и мијења облике и — љепота зато не може бити
трајнија, а успомена је да нас мучи све док се не спусти лијени
спокој и погаси све од чега видљивост долази.
„Треба да сиђемо у варош“, рече. „Да се јавимо у
добровољце.“
„Можемо“, рекох. „А знам шта ће нам рећи.“ „Знам и ја,
али треба да се учини шта се може. Ако си уморан, ти остани.“
Да останем — а он ми је већ разбио самоћу и за- мутио ми
она врела гдје се сјећам! Сам да будем, па да се мучим с тим
сјенкама — не, не могу. Боље је свуда, ма гдје, успут, ово и оно
да се види па да се ништа не мисли.
„Добро онда, да идемо преко Утрга.“
Одмахну главом: „Не, него низ Брезу.“
„Мислио сам да ти волиш горе.“
„Зашто“, и стаде.
„Шта ја знам зашто, водио си ме тим путем и кад ми се
није хтјело. Због Иве, ваљда — да је видиш бар издалека.“
И заћутах — нешто га је увриједило. Гледа ме, мрачан у
лицу, и као да пита јесам ли сишао с ума. Па као да покушава
да ми погледом зјенипе разврне и да у њима нађе нешто што би
га више наљутило. И то траје већ неколико тренутака једва
издржах Taj поглед, то саслушање од погледа, с неодређеним
сумњама што почеше да се буде.
„Зар не знаш шта има ново тамо?“, и некако потиљком. јер
није хтио руком ни погледом, показа ми прамен магле над
Утргом гдје су Ћемића куће. А глас му бјеше шупаљ и туђ, као
да има неког пре- мрлог плача у њему.
„Не знам. Нијесам чуо. Шта има?“
„Збиља — не?“, и опет ме погледа да се увјери говорим ли
истину.
„Не, и не, и није ми стало до тога. Новости доста на све
стране, запетљало се на све стране, а мени је много и без тога,
ето!“
 ,.Чућеш и то“, рече и пође укосо низ ливаду, бр- зим
ходом, па нијесам могао да му видим лице.
Шта је то могло да се деси? Шарлах или каран- тин, или
се удала за другога. Врло важно! Или је неко
од Ћемића ухваћен у крађи, па пукла срамота — а
ни то није важно. Није им нрви пут, крали су и прије па се
заборави, ником нишга. И као да су Ћемићи проблем у свијету
не знам шта то треба да се чује о њима, кад и без тога има
доста јада. Доста јада у свијету све је јадно у свијету. гдје год
завириш. и зато немој да завирујеш . . .
Осмијехне се понекад село освијетљено кроз обла- ке, а и
то је некакав тужан осмијех, па се послије бод- љиви плотови
најеже и голуждраве дубраве изнад ораница, а Стражиште се
црни као брадавица од ра- спуклих плоча вулканског камења,
гдје су дједови на- ши држали стражу да им Турци не дођу
изненада. И онда пуста тишина — кад би бар једна сирена
заур- лала да разбије ово подмукло, непрестано.
И онда ливада и два реда кућа у Брези, и
опет
тишина — ни дјеца на мосту неће да се
поиграју, пала
је и на њих сјенка страха. Празна цеста. Пред ханом на
балкону — поп, баксуз, стоји. Нема мира да сједне, не може од
страха. Има већ три године како он луди страхујући од рата —
а сад му се. ево, прима- као и наднио. Глас му је био плачан
чим почне о рату, и цвилио је, па ми је гадно било да га
слушам — ста- лно тражаше неког ко би му доказао да рата
неће бити. Сигурно га није нашао. Шта ли ће сад са својим
сграхом да чини?
Испружио је руку да нас задржи. Чујем: хтио би нешто о
Београду да сазна.
..Идемо у добровољце”, одговорих као да сам ra
погрешно разумио.
Он тужно клима главом — потпуно je разумио. Сам је,
тешко му је па зове с балкона Мига Тајовића, пензионера, да
га упита хоће ли скоро ,,на једну пар- тију“, а то је на картање
у ракију — као да ништа није било.
 ,,Ево ми се пржи мало рибе'\ каже Миго. ,,Ето ме одмах.
чим то свршим.“
И стварно мирише из кухиње на рибу. а он стоји, кљунат,
на танким ногама, с раширеним дими- јама — тако личи на
уморну птицу која се спустила на земљу, око бара, да се рибама
храни и да их кљуца. Гледа нас прилично безобразно, јер ми
немамо ко- лико он, а немање је по његовом мишљењу велика
мана и срамота, па зато чека да га први поздравимо. И Југ
Јеремић. не знам шта је то њему, подиже руку и промрмља
нешто у име поздрава.
,,Здраво, момци!“, виче Миго Тајовић на то.
Увијек ми тако подваљује кад с неким у друштву
пролазим. Он зна да га никад нећу поздравити, а све- једно;
прави се као да то не зна. и убраја мене међу те којима
отпоздравља. Лукав је. зна све шта знам и шта мислим о њему
— а опет тако. Мораћу то једном да прекинем. и онда стадох.
..Какви момци?“, вичем. ,.Гдје су момци?", а глас ми
одјекује од зидова.
Он се збуни. ,,Ти и Југ, ви сте момци, ја мислим."
,,Југ је један, а са мном ти је боље да немаш по- сла!“
,,Добро, синовче“, каже неким гласом скоро му- ченичким
и који треба да изазове сажаљење.
,,И да ме не ословљаваш, кад ја тебе и не гле- дам!“
,,Добро“, ‘вели. ,,Хвала, хвала“, и клања се.
На прозорима се појавише да виде ко се свађа. Ваздан ће
данас о томе да расправљају — јер овдје се још ништа не
догађа. Јесте рат, али то је далеко; гине се негдје, али они не
знају о томе. И не знају шта ће сјутра, и неће да мисле о њему
— само префе- ранс и рибе и још нешто о чему може да се
распреда за столом.
А ја — требало је да останем у оном Београду, у
разореном, запаљеном, јер ја сам његов и — тамо ми је све
остало.
 Пожурисмо да видимо јесу ли. Погодио је. а ипак. чудно
то изгледа. Никад не бих помислио да имамо толико тонова,
који сасвим добро изгледају, чак личе на руске, које смо
гледали на сликама и у њих пола- гали наду. И никакве страже
око топова. можеш да их гледаш док те очи заболе, и послије
свуд путем до иза окуке. а и тамо су — ко зна докле. Ту нешто
није сасвим у реду: с тим војничким стварима друкчије се
поступало. Али. можда је природно тако — сад. кад више нема
зашто да се крије . . .
„Можда he они овдје фронт да учврсте". рече Југ.
„Не знам LUTO би их онда спуштали у долину“. прогунђа
Видрић.
„Могли би Њемце бар Једном да потучемо". на- стави Југ.
„Бар ми. кад други нико неће. Замисли: као код Мојковца у
прошлом рату — то би нас ипак донекле опрало, је ли, Ладо?"
„Јесте", рекох. „Опрало би нас, али неће."
Он се зачуди: „Ш го не. у овим урвинама. кад се толико
оружје одједном најежи. а наши људи нијесу кукавице. је ли.
Иво?"
„Па јесте". рече Иван Видрић pacejaHO. ..Треба- ло би . . .“
„А може", настави Југ, и хтио би већ да ое оду- шеви. али
му смета нешто на нашим лицима. „Терен је одличан — од
Ругове, од Санцака. па све затвориш. и ријеке ти помажу, и то
што нема путева — пома- же ти."
„Помаже", рече Видрић. „само — мени се чини да ово
овдје није доведено за борбу."
„И ја мислим", рече Лабуд Лабудић. задуван. јер је журио.
и гресну чупавом главом. „Па их оста- вили без страже, без
икога. То је опет нека издаја. сигуран сам."
Он је увијек сигуран у оно што тврди. Ако неким
случајем тврди обратно — онда је опет исто толико упоран. И
то је тако готово и печено код њега. и по- навља се. иа ме
увијек подстиче да.пређем на супротну страну. Не знам зашто
би то била издаја — ако неко доведе гопове у Ц-рну Гору да је
брани? Никад, откад
ностоји, црна и прецрна, није имала толико топова, и сви да се
саберу I H TO су је бранили и нападали скадарски, румелијски и
они босанских паша и аустро- угарски, није их било толико . . .
Али ја не могу то да расправљам с Лабудом Ла- будићем,
јер он је грлат а^-ја уморан — боље да се не свађамо. Ево смо
стигли до вароши, а она је одједном: нренасељена. Главна
улица је сиво маслинаста од вој- ничких униформи, и закрчена
— толико теретњака и санитегских кола, омнибуса, paia
В О Ј Н И Ч К И Х и таљига, и све прљаво до ушију. Не* улази ми се у

тај густиш. Да ли би могло некако — сгранпутицом? Али они

ништа не гледају, него иду, а гдје сви — ту ваљда и ја могу.
Унутра је збрка и гјескоба. Не знам — на нешто заудара,
на панику све више. Назеб.ти су, покварили стомаке, кашљу и
лица су им потамњела, необриЈани су, неопрани. Нијесам ни
знао како нам је ружна вој- ска, и уплашена, чини ми се.
,,С главе риба смрдиЛ ,,С
главе, богами.“
То неки грађани — официру, а он погнуо главу ћу ги. Шта
је њима — шофери и дућанџије, а почели да нападају. Некакве
нервозне сирене и лактање, и нешто треба да се догоди. Сви
чекају да се догоди и сви се грабе да буду поред зидова и да се
леђима на нешго ослоне.
,,Не зна се ни ко пије, ни ко плаћа.“
,,3наће се ко плаћа — ми, као вазда.“
,,Само се не зна ко командује.“
,,И то се зна — иета колона.“
Нрихватили су наше пароле, и — као увијек, са
закашњењем — кад смо их ми већ напустили да оја- чамо
одбранбену слогу. То сад незгодно одјекује и с горчином га
слушаш — јер је истина, а ти си говорио с надом да неће бити
баш тако и да ће се бар мало прочистити послије толико хуке и
борбе. Не могу нишга да кажем и чудно ми је како то ови други
на- лазе неке ријечи — као у искежену рану прсгима, и ножем,
и иглама, док ти се смучи, а знаш да је узалуд.

4 М. Лалић. Зло прољеће 49

 ,.Ш га сте се окомили, људи, шта је ново?“
,.Није то ново него старо: иобјегао за Голеш пла- нину.“
,.Ко је то побјегао?“
,.Брашић, генерал, и армију довео. Видиш, ако ти нијесу
испале, гдје ју је довео! Хтио би, изгледа, да га жене бране.“
Нађосмо неке наше, а сви посивјели и збуњени, и као да
им је тијесно од стрепње и хладно изнутра na дрхтуре. Помало
се стидимо један од другог, јер ми смо нешто друго чекали од
будућности што смо је украшавали неуморним маштањима и
својатали је и подмићивали све до овога хладног данас.
Најежили су се сви као болесници, само још два-три држе се и
ко- чопере а очи су им се иштетиле ria не знаш куд гле- дају и
виде ли ишта од овог.
Око нас шофери и обућари и неки дјечаци из гим- назије,
и један грбави I H TO се овако нада да се про- шверцује у
добровољце и тамо некакав Гинемер по- стане. Па нас гурају
да идемо:
,.У штаб, право код команданта! . . .“
,,Само оружје. лако ћемо за друго!“
Понадах се: инак је остало нешто од Црне l ope, од
старог. И онда — то је народно одушевљење, а оно је M H O I им
осваЈачима стало на ну г. И то расте док ме гурају између
теретњака и газе по ногама и прибијају уза зид. Осјећам —
загријали су се, крв прорадила, виче се, живи се, и све брже се
продире. И војнини се одједном осмјехују, па су се од тога
про- љепшали.
Задржа нас затворена капија и преплашени crpa- жари
нред њом. Чекамо. Ромори и расте мноштво нао- коло — све
су оне жичане ограде погазили и наиу- нили баште
заталасаним главама. Ако се то наоружа бар упола. и оне
топове да извучемо на Чакор. а неке на пријепољску цесту да
окренемо M O I J I H би Њем- ни да стану, да размисле, и задут да
Лим не виде . . .
А чекамо, јер онима унутра не жури се да изађу. Нијесу
навикли да говоре с нарогушеним, с народом, или од стида не
могу. Не, они уогнпте неће да изађу
 траже представници да им се пошаљу. Заурлаше иза мене:
,.Нећемо делегацију!“
Вране с кровова дигоше се јатимице и побјегоше у
пустолине преко Лима.
,,Ни у канцеларију да се иде нећемо!“
А одјекује од зидова заглушно на махове: ,.0-о-о-о-о.“
Хтјели би све напољу да се обави, јер — и шан- чеви су и
војске напољу, и кише и сунце и планине са шумама. Нико не
вјерује у затворене просторе, и гдје су столови и хартије —
тамо су их много наварали и никад нијеси био на равној нози.
Зидови помажу они- ма унутра, шта ли. па увијек надмудре
човјека у оном загушљивом ваздуху.
Помало киша попрскује и један облак од Кома се гуши.
Чекамо и чекамо. па онда — нема другог из- лаза. Изабраше
десетак људи. угурасмо их кроз ка- пију. Сад ће они да распале
говорима, а послије ће чути знам већ какве одговоре. Нема
оружја, ни борбе. ништа. Hnje ми суђено да омиришем барут.
ни да омрчим пушку — нишга. Не надам се, а чекање тим више
додијава. па као да сам огуљен сад до табана вријеђа ме и
тсошуља и они што ми дигиу иза врата. А они о Брашићу,
никако да га забораве. ,,Треба њега утући као џукелу!“
,,Јесте, па да се баци на ђубре.“
,,То би добро било за почетак, а једном се нешто мора
почеги.“
Сгварно мора, а онда зашто да се не почне овдје, данас?
Тако се и прави историја: бациш џукелу на ђубре, а неко други
узме ствар у руке. Тај послије мо- ра друкчије, бар од страха да
га не баце тамо, и почи- ни чуда од јунаштва, и све позлати
подвизима . . .
Југ Јеремић се замислио и премјешга се с ноге на ногу.
Гледа ме, па вели:
,,Не би то лоше било.“
,,Не, ни тешко — у овој забуни“.
,,Али би могло да нам се пребаци ,,Онда нам је
лакше да га не дирамо“.
 „Узалуд причате“, каже грбави, „он је већ побје- гао за
Подгорицу“.
Изађоше делегати посивјели и уморни. Није по- требно
да их питаш шга је било. види се то. Полетје- ше псовке на
прозоре: учини ми се — стакла подрхта- вају. Али то су само
ријечи и узнемирен ваздух. Почех с муком да се извлачим из
тога. јер је узалуд. још једно узалуд више. Вријеђа ме кошуља.
па сам се погрбио од узалудног и тетурам за онима што су се
некуд про- били. Не знам гдје сам, а и шта ће ми то. Свеједно
је, узалуд — само да ми је ваздуха да дохватим.
Мало су се прориједили. Дише се. Запалих. па ба- цих
цигарету, а једна сивомаслинаста сјенка зграби опушак прије
него сам га ногом разгазио. Од стида не могу да погледам ко
је. Југ Јеремић узе ме за руку заборавио је да ме то вријеђа.
Полако извукох ру- ку да протрљам очи — мријена је пала на
њих од влаге и рђе, па се све мутно врти наоколо, али сад је
боље. Види се пекара и војници што су се окупили — да кра-
ду хљеб, чини ми се.
И онда један дугачак официр штрчи преко устала- сане
масе — униформа му је чиста и испеглана. а на реверу
мртвачка глава и двије укрштене коске испод ње. Опазили су
га војници бјеже: он дрекну на јед- H O I кржљавог. кривоногог
— да ће му кости поло- мити. Уплаши се војник. претрча
песту. спотаче се преко изгажене жице, паде — а ђонови му
закрпљенп и пете нема на једној ципели. Окренух се на другу
страну, а Иван Видрић стоји и гледа:
..Овај би се слабо провео да тако рокне на Бран- ка
Тајовића“.
,,И послије више не би роктао“, рече ЈЈабуд. „Био би
мекши од памука“.
Био би мекши, и ја мислим. Јер Бранко — уви- јек ми се
чинило да је он мало изузетан. а сад видим да то и други
признају. И кад је мали, био, и послије с оном праћком, никад
није дао на себе ни на оне што су с њиме . . . Сад је с пушком
негдје. далеко је. Све би ми лакше било да сам с њиме. све бих
могао и све смио.
 И дидим — то сам збо 1 њега ја дошао овдје из запаљеног
Београда гдје ми је све друго остало. А да сам знао гдје је он —
не бих долазио.
Хшо бих да чујем још о њему, а нез!Одно је го родовско и
прастаро да се види. Прислушкујем, али они су прешли на
друго: о кајању, о природи, о некој дјевојци која је нешто крива,
а он да није крив нима- ло, али он је такав да неће хтјети да се
врати и то ће му узети главу. Пожељех да то о неком другом
гово- ре. треба да буде о неком другом много је сва зла на нас
да падну . . .

7.

Они иду а ја заостајем. Уморан сам споља и изну- тра, а

оно што говоре и оно што се свађају теоретишу- ћи уназад,
паметни уназад, о положаЈу Црне Горе у Југославији, о неким
стварима које је требало раније учинити — то је као да ме бију
по глави. Стадох иза неких врба док зађу за окуку, а толико су
заузети са- ми собом да задуго неће примијетити да ме нема.
Кроз протањене облаке сунце са западног неба баца поред
Жељина блијед сјај под којим се чудновато жути тра- ва и
земља и мртва вода базалтна и непомична.
Могао бих ту да останем: сва мјеста на земљи подједнако
су углавном удаљена од Сунца. Ту да оста- нем и да ноћим и да
ноћивам до потпуног распадања ткива. И ништа да ми не буде
криво. Хиљаде младића, од којих неке познајем, заноћиће тако
на мокрој земљи и на камењу по којем се купи роса у ову ноћ
што до- лази с Берингова мора. И они се неће дићи сјутра, ни
никад више. да промијене мјесто, иако би сигурно сви могли и
умјели да буду бар мало срећнији од мене под овим шго
дОлази.
Најзад ппак пођох i врдом цесзо.м. ружпом. i дје се увијек
можеш срести с човјеком који те љути оним што зна и оним
што не зна. И питах се: што баш мора да се живи; и не нађох
одговора који би ме задово- љио. Онда пређох на стазу што
води преко Утрга
она је мека и запуштена, кроз шуму води и њоме се служе
углавном само Утржани. а они у варош иду само кад морају.
Полако сам се попео преко превоја, а он- да погледах долину
што ми је дотле била сакривена иза брда.
Сутон се вуче уз ријеку, поред ваљаоница и мли- нова.
средином села, да погаси и оно мало сјаја што је остало по
врховима брда. Је:дан пас залаја од Ради- шића кућа. Једна
жена изађе да види ко је и. разоча- ранц видећи мене,
зловољно ми отпоздрави. Код Ће- мића у баиЈти, на жици
разапетој са шљиве на шљиву, лепршаху опране кошуље. Ива,
одједном тако слична својој старијој удатој сестри, отежала —
јер љенота је тако пролазна — бјеше изашла да их скуии.
Нака- 1 нљах се, а она се уплаЈпи.
„Здраво Иве, лиЈепа дјевојко“, рекох, јер она је то стварно
једном била.
Она загњури главу у н>едра и нешто неразумљиво
промрмља. Овдје је стварно нешто почело, неки ђаво али од
мене то не би морали да крију, ако није и срамотно
истовремено. Или је она нешто скривила, или је то нека од
њених сестара.
„Како су твоји, Иве?“, рекох, да бих 1 нтогод дознао.
Она опет иромрмља нешто, зграби кошуље и по- жури у
кућу. Па добро, јесам ли ја луд човјек, или шта? Шта ће ми да
се мијешам у туђе ствари? Зар ми је мало оног, него да и
њихово иреузимам. И запЈто она да ми одговори кад нијесмо
никакав род? Добро, мала, рекох — ако ти nehein да говориш,
то је да ми буде лак 1 не! А дубље у себи мислио сам: раг има
много шш ре убитачно дејство него ЈЈЈТО се мисли; и тамо гдје
су људи о њему само чули — он је већ бацио своје не-
видљиве тешке зраке; и послије, кад буде изгледало да је
пресгао, он ће још многе убијаги накнадним деј- ством тих
зрачења ...
Вечера бјеше иостављена и ламиа упаљена да бу- де
свечаније. Џана ме одмах понуди ракијом. Не знам шта мисли
о мени, али то је лијепо шго одмах тако почиње — да не морам
да тражим.
 ,.Куд си ваздан, Ј1адо?“
„У војску сам се јављао.“
Она се зачуди: „Па?“
„Не примају“.
„Имају доста војске, значи.“
„Је ли ме ко тражио?“, упитах.
„Учигељ Јасикић је долазио.“
Испаде ми чаша из руке и сломи се. Како су ми то
несигурне руке: и зачуде се, и хтјеле би да гледају и да мисле
умјесто да чврсто држе оно што су узеле. Почех да скупљам
комадиће стакла — то опет руке: као да се надају да се може
поправити.
„Не мари“, рече она. „Тражио те да гшта за Видру знаш ли
шта.“
„Не знам“, рекох набусито, јер је тако можда
убједљивије. ..Нијесам ништа чуо.“
„Забринуо се за њу. Доћи ће сјутра опет, рекао је.“ „Ти му
кажи да ја не знам“, и наведох боцом да пијем.
Сад тек видим колико сам жедан. Кад би Џана знала то,
окренула би се некуд, изашла би — јер сти- дим се да тако пред
њом пијем.
,.Ја сам вечерао“. рекох. ..Код једнога друга. уз пут. И
тамо сам пио, али ово је једно чудо! Чудо како ми се пије. или
је та ракија таква . . .“
„Пиј. има је доста“, рече она. И изађе као да је по нечему
погодила моју жељу.
Наведох флашом. Нешто ме тјерало да преста- нем. Сам
себи сам говорио: „Доста је, — познаће сјетиће се . . .“ Али
усне нијесу могле да се одвоје од глатког хладног грлића L U TO
ми тако пријатно звецкаше о зубе. И истовремено сам мислио:
„Не мари. Сви смо голи под хаљинама. И шта је то према . . .
према . . . према . . .“ — „Према чему?“ ..Према Београду'“
На дну бопе оста нешто мало. Ако је преврнем изгледаће
као да је случајно пала и просула се. И, с подмуклим
лукавством пијанице. пролих чашу воде по поду. а затим
изврнух боиу крај гога. Устадох на отежале ноге и одвукох се
на eajar. Свлачио сам се већ
лежећи. журно, да то свршим прије него ме сан ухвати. Али
кад навукох покривач и видјех звијезду изнад стреје како се
љуља у процијепу међу обланима по- сумњам да сна неће бити.
Мало затим, моје очи ми се учинише као једна пукотина у
тарабама иза којих се одиграва нешго те- шко и одвратно. Она
гужва повлачења удесетосгручи сс паклом бомбардовања и
камионима пуним искида- них руку. На гранама Карађорђевог
парка видјех опет дјечје хаљинице како висе, земљаве, а из
њих капље крв на војнике што трче погнути и усплахи- рени
— капаше им та крв по капама. а из растворе- них трбушчића
до земље се спуштаху размотана цри- јева као дуге змије, као
лијане у прашуми, од којих сав предио доби фантастичан
афрички изглед, пуст, без живих.
Да то не гледам отворих очи, с напором, као да изнутра
разбијам печате на њима, и усправих се у кревету. Она
звијезда нестала је већ покривена обла- цима. Шга hy сад?
И узех да се сјећам, присилно и тешко у почетку, оног
што одавно више није тако болно као што је би- J I O и што,
посуто златним прахом мјесечина и свитања, понекад изгледа
чак и лијепо.
Оне зиме почеше да се прорјеђују комити. Некн
изгибоше, а они пгго су због лоповлука у шуму оти- шли,
испредаваше се скоро сви и ходају по селу бес- послени и
горди као да замишљају да су неку славу стекли крадући
удовичку стоку. С њима Марко Бра- дарић из Аса. који је имао
сестру удагу у Видрића крај гробЈћа — често је свраћао
мојима, који очиглед- но постајаху све i рубљи према њему.
Нарочито Џана.
Једном, док смо ја и она били сами код куће, до- ђе он и
затражи чашу воде. Она му донесе, а он пру- жи руку. да је
узме: при томе руке им се некако разми- нуше: он дотаче њену
хаљшну, а она га гурну чашом испод ува и сву ону воду сручи
му низ груди. Тада га истјера, онако мокрог, на снијег.
Остали наши пријатељи из шуме били су сви на броју.
Понекад би и нове довели: Драга Прелевића,
високог скоро колико мој стриц, и малог Булатовића и
натмурене Јелиће. Само Вучко Ћемић никад више не дође. Он
је био љут на мога стрица и на све. па се др- жао сам на своју
руку: долазио је у село изненада, ше- тао поред кућа као
слободан човјек, силазио на цесту да уплаши пролазнике, а
онда се губио по десетак да- на да се о њему не зна.
Сву зиму биле су свадбе. Женили су се стари мом- ци који
су закаснили због ратова да то прије учине, и младићи којима је
таман дошло вријеме, и бивши ко- мити који су раније мислили
да је го глупост. Понекад би позвали мога оца v сватове. Чешће
стрица. Понекад п обојицу. Тада смо ја и Џана остајали сами
код куће и кроз замагљена стакла гледали како путем јашу раз-
галамљени коњаници за барјаком, и препознавали смо ко je ко.
Али, било је неких људи који, не знам зашто, ни- јесу
звали наше на свадбу. Оца то као да није дирало, али стриц се
страшно љутио. Стао би крај прозора и ругао им се док
пролазе. Кад опале метак, он је гово- рио ,,пљаф“ и кривио уста
да покаже да они ни то не умију како треба. а кад запјевају —
псовао им је матер што уображавају и дерњају се тако. Мени се
чини да је њему још увијек било криво што његова свадба није
прошла тако хучно.
Онда дође прољеће и почеше радови какве прије нијесам
видио. Просто се сељак био зажелио земље и одједном
заборавио све друго. Чак и мој стрип. који ми никако није
личио на друге. Њиве оживјеше ни- кад нијесу биле тако
лијепе, и јармови по њима и раз- нобојни волови, и вика и
вране у мирису орања. док су ме на брани возили замо и овамо,
мене — малено! Тајовића, који још никако није могао да схвати
по че- му је толико важан у сунчаним просторима којима се
краја не зна.
Једнога дана мукло пуче пушка на цести, а онда видјех да
сви, са свих њива, гледају низ ријеку. Онда се чу кас. Вучко
Ћемић иројури на коњу преко заси- јаних њива и никога не
поздрави. Око главе бјеше за- мотао шарен турски шал, пушку
држаше преко коље-
на, ишчезе долом поред водопада. Они што су му бли- же били
кад је пројахао — рекоше да су му видјели закрвављене
страшне очи.
,,Убио је некога‘‘, рече отац.
„Вјероватно“, хладно одговбри стриц.
Поподне се чу да је убио Марка Брадарића, кон-
тракомиту. Нашао ra у хану и извукао га напоље. на цесту . . .
За руку га je извукао, а Марко је само викао: „Не дајте ме
људи, убиће ме!“ Нико није ни покушао да га спасава, а и није
се имало кад.
„Није добро што га је убио“, рече мој огац.
Стриц га изненађено погледа: „Што, да није ште-
та?“
„Није штета за Марка, њега је го и чекало. Али за Вучка
је штета.“
„Ни за њега“, рече стриц.
Он је знао све и оно што he бити. и никад није говорио
„чини ми се‘‘, или „мислим" и „изгледа ми‘‘, као мој отац.
Зато ми се свиђао.
„Сад се Вучко не може пријавити", рече огац. „Ро- бија
му не гине ако га ухвате.“
„Неће њега нико видјеги на робији", одговори стриц.
Ја нијесам знао шта је робија тада. али сам зами- шљао
да је то зелено i ранато дрво на KOJC се комити пењу кад желе
да спавају. Они су тако и говорили је- дан другом: кад неко
задриЈема у соби „Устај, на- спаваћеш се на робији".
Кукурузи никоше, а отац се шеткао око њих и по- казивао
ми како лијепо расту. како сваки дан помало расту и како he
бити велики. Мени се чинило да он ту нешто измишља, јер
нијесам могао уонште да ви- дим го растење а ни да схватим
што га оно толико весели.
ГЈљачку нико не иомињаше као да су се нешто спидјели
ње. Сбока је била изјављена у планину, на богату ^траву. и
понекад су се чули огуда чектари и мукла бука волујска.
Онда до1)е uiac да je у БиЈелом Ilojby 1101 инуо не- ки
Бошковић, врло важан човјек. Послије се дознало
да је убијен због неке жене, удовице дарежљиве нре- ма
мушкарцима, и знало се ко га је убио — али у том тренутку
говораху само о Турцима и о њиховом од- метнику Јусуфу
Мехоњићу. Нико Цемовић је по- звао Васојевиће из два среза
да освете „српску вилу“; по селима је настала пуцњава и
дозивање. Пљачкаши су уживали да их неко назове
осветницима — пође из нашег села све осим ЈТуке Остојина
Тајовића, пође чак и хроми Никола Качаранда, бадајући оном
кра- ћом ногом као да сади купус.
Качаранда се није добро провео: све су били опља- чкали
док је он стигао. Нашао је само некакав казан за прање, врло
тежак, и узео га. Гавро Гривић, тобоже да му помогне — понио
му је тај казан неких сто- тинак метара, а онда га поставио
насред цесте као мету за пуцање и прорешетао га мецима. Тако
се Ка- чаранда вратио без ичега, а уморан и жедан, и напио се
од јада — па причаше како му је Гавро Гривић побјегао с
мегдана.
Други су донијели, и наши су донијели, све што се могло.
А онда почеше закопавати то L I I TO су дони- јели. и клали су
стоку I U TO су је догнали. грозничаво, као да им пријети
непозната опасност. И стварно опасност дође; јер поче
међусобно прекрадање у стра- шним размјерама. Губили cv се
волови у планини, а онда су их налазили заклане и
рашчеречене — месо објешено уврх смрека да се суши, а коже
разапете под пећинама.
Појавише се коњокрадице из Брђа и Бара Краљ- ских и
Лукушићи из Лијеве Ријеке и почеше да не- стају коњи. прво
они с ливада а послије и из изба. Они који су послом одлазили
у Подгорицу причаху да су тамо, на пазаришту, пре позн али
комшијске ко- ње и чудили су се откуд они тамо, али нијесу
могли ништа да учине.
Увече су се чујали повици за потјеру, час из Бре- зе, час из
Међе, час из Утрга. Бјеше то страшно за мене и за Џану, jep
смо често остаЈали сами код куће, док се виче и пуца наоколо.
Отац и стриц су одлазили у засједе по Караци и до ГлувЈБа, и
враћали огуда
преотету стоку. Удовице. којима су вратили јунад, за-
хваљиваху дуго и досадно, а лупежи, који су се осје- ћали
оштећени тиме, писаху им писма без потписа, пуна псовки и
пријетњи.
Крајем љета украде се коњ Вучка Ћемића, и то се одмах
рашчу као да је из цркве украдено. Многима би драго —
надали су се да ће Вучко стати на крај лупежима. И он је то
мислио, и одмах је отишао, при- јеким путем, у Подгорицу.
На пазарни дан сишао је под прилаз вароши и препознао
свога коња. Зграбио је јахача за ногу и сву- као га доље, онда
га је ошамарио и ударио га ногом у леђа. Није хтио да пуца,
досадило му се било да убија, само је попритегао коња,
окренуо га и хтио је да узјаше ту су га убили Чемеркићи из
Брђа, за паре које им је дао стари Брадарић.

8.

Те године су асгрономи одредили праву величину сјајне

звијезде Алфа Орион. Овдје код нас само су коњо- крадице и
комиги знали нешто о звијездама, а велико клање, започего
нападом на турске пограничне карауле 1912. завршавало се
ријетким појединачним погиби- јама, као пљусак кад престане
а Ј О Ш се однекуд стре- сају изненадне крупне капље.
Истовремено је почињала и друга мука: нова држава, жељена
и кована у звије- зде иостепено. постајала je гадан сплет кврга
које неко. подмукао и фабежљив, стеже издалека.
С првим пјегама јесењег жутила — у нашој кући иојави
се Бранко. син стрица Таја, у облику живог и дречавог
завежљаја из којега је вирила љугига мала глава без вјеђа и
скоро без косе. Стриц се одједном уобрази. и постајаше
њежан. и расприча се, а ia видјех да сам у његовим очима
из^убио много од своје при- Јашње важносзи. Он ме једном
упита како ми се до- пада мали.
,,Никако“, рекох да му се освегим.
„Зашто никако?“, намршти се он.
 ,.Нема вјеђа.“
Тај недостатак он не бјеше уочио. Откри коли- јевку да
провјери.
..Стварно нема“, признаде. ,,Али, порашће му, ваљда. Хоће
ли?“, упита мога оца.
..Наравно", одговори он који је једини међу нама знао
тајну пораста и опадања.
Јесен дође. стока сјави с планине и измијеша се по тек
очишћеним њивама, по ливадама и кроз шуме гдје је, под
талогом опалог лишћа, изницала нова гра- ва намамљена
свјетлуцавим кишама и благом топло- том без вјетрова. Ја више
нијесам ишао за овцама, не знам зашто. Скитао сам око
воденица, с Југом Је- ремићем, откривајући нове предјеле који,
чињаше ми се, да су тек створени. Долазио је к нама Вујо
Дрен- ковић из Брезе, пјегав дјечак који се послије одселио у
Метохију, а понекад и син комита Доселића, Нико Сајков, и ми
смо на прутовима јахали и топтали та- банима као копитама.
јер је требало да представљамо нечије сватове.
Послије нас је Вујо водио у Брезу да нам пока- же хан с
балконом и велики мост и једну накривљену кулу с чардаком
гдје су биле вране — изгледало је као да је све то његово. па
смо му завидјели. Тај пје- гави дјечак био је рођена скитница, и
није случајно што се тако рано одселио у Метохију, јер он ни
овдје као да није имао мира. Ишли смо у кућу Луке Осто- Јина,
мога даљег стрица, на Зараван, да видимо њего- вог Ненада.
мало дијете, колико Бранко, само много мирније. И уопште —
стално смо некуд ишли и нешто ново налазили.
У Глувљу — дјевојке нијесу пјевале о мени. За- боравиле
су ме. Чини ми се да се нијесам ни осврнуо на то, а кад би
сложиле гласове у једну нову мело- дију —
Је ли cbac/ба ил' је жалба, те се село окупило Крај језера,
крај зелена, igje кошуте трабу шзе . . .

- сузе су ми ишле, не знам зашто, и пошто нијесам знао шта је

језеро, ни кошуте, могао сам да замишљам
штогод хоћу, а то што сам замислио било је љепше од свега
што постоји.
Кад бих сад могао тако нешто!
Поред свих прича о крађама бјеше остало мно- го стоке и
сви се питаху како да је изиме.
,,Клаћемо“, говораше стриц. ,,А у Биору има до- ста
сијена.“
Он је у Бихору имао побратима Арслана — спа- сио га је
негдје давно од пушке Марка Брадарића, па су се тако
побратимили — с којим бјеше ухватио везу за зимницу.
Арслан je долазио у нашу кућу и ноћивао на вајату, овдје гдје
сам сад ја, а сви причаху да ће нам оставити вашке. Он их
ипак не остави; ја бар није- сам видио да их оставља и
сматрао сам да је то због његове заборавности. Кад говори —
под грлом му се кретала мјешинаста израслина гуше — и глас
му је, пролазећи кроз њу као кроз наргиле, добијао жу- бораву
рапавост. Слушајући га, мислио сам да он то намјерно чини. и
било ми је криво што мој отац, па ни стриц, који је све могао.
не могу гако рапаво н крупно да говоре.
Шљиве бјеху родиле и те године. и Качаранда ци- јело
љето галамљаше иабијајући обруче. Из Маља и из Губавча је
доносио дуге грабове младике и ква- сио их у јазу поред куће
да остану сирове и савитљиве. Свеједно, није могао стићи за
све. Јављали су се нови качари, Mapaiyn и Чаушев син и још
неки, па је село од јутра ло мрака одјекивало муклим
ударпима. Мој стриц Тајо покушао је и го с пуно поуздања.
али он је имао сувише јаку руку, па су му се сгално ки- дали
обручи кад удари. Најзад је одбацио сјекиру:
,.Није то но сао за човЈека као nrro сам Јћ.”
,,Није”, подругну му се отац. „Ти си створен да копаш
крље.“
„Сигурно, само не знам за шта си ти створен.“
„За адвоката. Немам дозволе, а да је имам брзо бих се
намлатио пара и одмах бих се преселио
У Србију.”
Џибра провре и њени румени клобуци таласаху се новрх
препуних каца, а лијепи ружичасти млазеви
текли су низ дуге и правили баре по качари. Кисељ- каст мирис
шираше се надалеко око куће а сићушне мушице, као прашина,
дизаху се у финим ројевима лебдећи изнад тога непрестано.
Тајанствени звуци врења шапутаху и мукло шумљаху унутра.
Млазеви се стишаваху и иолако добише зеленкасту боју, па се
осушише прелазећи у златаст глеђ. Најзад све превре и замрије.
Једне вечери, сасвим изненада, моји намјестише ракијски
казан под чесмом, ту испред куће. Џана у карлици донесе
мокру црвену иловачу за замазива- ње. Бјеше го чудан посао —
послије воденице прва фабрика коју сам видио. Бранко
загалами он још није могао да схвати како je то лијепа и
нарочита ствар. Сгриц га узе и нољуби га. а мене помилова. ria
се изгуби некуд у сугону који дође iioiom из јово- вине.
Џана пренесе иостељину из куће и просгрије, на једној
љеси положеној на камење, за мене и за оца, ту крај казана.
Онда наложи ватру и ми уз румен сјај вечерасмо слушајући
бучан шум чесме што је текла преко казанске луле. Видио сам
да су Џана и отац нешто забринути. Говорили су врло мало, и
без во- ље, и чини ми се да су оно што говоре некако силом
измишљали, а оно о чему ћуте било им је главно. Нај- зад она
узе Бранка и однесе га у кућу, а лице јој бјеше блиједо и
слеђено.
Звијезде ми сметаху и тај шум, сталан, није ми дао да
заспим. А онда и отац — стално устајаше да дода дрва на
огњиште. па да промијени бурило под лулом, па да принесе
нову џибру, и стално ме гура- ше устајући и враћајући се да
сједне и да запали ци- гару.
„Куд је отишао сгриц?“, упитах га одједном.
Он се трже — ,,1Тст!“, рече и замахну да ме удари. ,,Не
смијеш ником рећи да је некуд одлазио. Ником живом! Јер, ако
кажеш, убили би ra неки људи, и ти више не би имао стрица “
Загим, изненада — он сам загалами као да је стриц ту и
као да се нешто оштро свађају. Тада ја
још нијесам знао шта је лудило, а послије, кад су ми га об|
ашњавали — увијек сам се сјећао тог ноћног призора.
Чини ми се да послије тога нијесам склопио ока, али
ипак, у зору, кад стриц дође — видјех да сам се налазио у
неким другим просторима, необичним и у које више нијесам
могао да се вратим.
Бјеше блијед и уморан стриц, и одмах сједе. На његовом
лицу бљесну нешто као осмијех, а усред осмијеха сјетан облак
који никад прије нијесам видио. Отац руком и главом направи
један покрет који је значио пигање; стрип обори песницу к
земљи то је био одговор. Затим ме погледаше и, ношто им се
учини да спавам. отап промрмља;
,.Је ли се бранио?“
,.Није имао кад.“
,.Обриј се ако можеш, па прилегни.“
Златна земља јесења бјеше модрикасга од свита- ња.
Свјетлуцаше роса шго се ухвагила но покрива- чима. Један
облачак, гоњен јаком струјом вјетра, стре- ловито прелете
изнад нас према Жељину. Стрии оте- тура у кућу а отац сјегно
сјеђаше пред казаном, гу- рајући угарке у вагру. Онда склопи
очи и мрмљаше нешто пло inije молитва. Кокошке. пробуђене.
растр- чаше се наоколо и гледаху казан као неко чудо и ка-
каризаХу међу собом о њему. Учини ми се да би чов- јек, кад
би добро пазио, могао да научи кокошји Језик. С том намјером
заспах.
Пробудих се гек кад се бјеше објугрило и мој отац
викаше из гласа:
,.Качаранда-а-а, дођи да почнемо!“, и одмах за- тим;
,,Кмете-е, овамо на првијенац!“
Дим сукљаше право увис. као да и он зове да се дође.
Стрип изађе обријан, у старим очевим чакши- рама. које по
кољенима измаза иловачом са казан- ckoi лијепа и затим
џибром. Да је сву ноћ радио око казана. не би успио да се тако
запрља. Џана изнесе све столине и клупе шго смо их у кући
имали и раз- мјести их у грави. нод љесковином, с које се лист
по лист откидаше падајући у извор и око ње 1а.
 Први лође стари Чауш, страх чобана. с огромним жутим
брчинама, у које је почела да се мијеша сје- дина. Њега је дим
дотвао, јер он је осјетљив на ге ствари. Тек послије стиже
Качаранда с Настићем, па Лука Остојин Тајовић, ћугљив и
чудноват човјек.
..Шга ти би. Лујо. да гласаш комунисте?‘\ упига га
Качаранда. с подсмијехом. чим стиже.
,,Од ћефи“, рече Лука као да се свађа: ,.t>mio је слободно
да гласа гдје ко хоће."
,.3нам да re нико није нагнао, но пгго баш њих изабра?",
продужава качар.
..Е, барем име им је поштено", рече Лујо. ,,3нам шта
значи."
„Није ro због имена, него је тебе и учитеља Вра- новића
покварио доклор Марковић, а он је школо- вана будала."
..Да имамо још онаквих будала, љепше би се живјело на
свијету."
..А ја ти кажем да је он луд", заинатио се Кача- ранда. ,.Ја
њега знам, вечеривао је код мене. и видим луд! Ohe да
изједначи свијет, а то ни сам бог не би могао кад би хгио."
Стари Чауш накашља се и прекиде ову бесмиеле- ну свађу.
Он узе чашу и наздрави првом сину M o i a стрица Таја. Бранку.
који већ бјеше почео да се дерња врло безобзирно. и ножеље да
још буде синова и кће- ри. да процвјета кућа која је била већ
завела и yi ро- жена итд. Покушавао сам да замислим каква би
ту онда ларма настала кад би дошли толики синови, и још
кћери. Он рече да су Тајовићи, не знам запгго, лијеп сој и да
треба да поживе и надживе . . .
„Амин", прекидоше га сви одједном. jep им је до- садило
да чскају, а он наведе и искапи чашу, и онда узе да је хвали. ту
ракију: како је чиста, и питка, и сачувала мирис и добила не
знам шга. и није оваква ни онаква, каква се њему не би
допадала, него баш таква каква је. У ствари. њему се допадала
свака ра- кија и сваку је он умио да похвали великом и сигур-
ном рјечитошћу. Качаранда бјеше опрезнији. Прво окваси усне
па их посуши језиком, сивим као упијаћа

5 М. Jla.inh. Зло npojbche 65

хартија. па онда наведе кроз гркљан и. као да при- слушкује
како капи клизе у његов трбушни подрум. Тек онда подскочи
на ону једну здраву ногу:
,.Скидам јој капу‘\ рече. ,,Добра је као бог који нас је
створио!“
Дође Беле Тробрк у црвеном џамадану. Звали су га
Тробрк због ране која му је расјекла десни брк и подијелила га
на двоје. а ту рану добно је у некој ноћној крађи. И он одржа
говор. а сва три брка су му подигравала изнад чаше. Дође Бојо
Видрић, а тај није могао да склопи вилице при говору, па је
било тешко схватити шта хоће да каже — зато су га звали
Мумло. Дође и Машан Јеремић. он је послије умро на путу за
Метохију, и Драго Борикић, причалица који, ако иије умро. и
сад измишља приче тамо по Ме- тохији.
,.Видио сам ватру синоћ“, рече Милан Настић. „И одмах
сам помислио да је то казан прорадио.“
,,1ребао си да свратиш", рече отац и — изнена- да слага
врло глатко: „Свуноћ се Тајо мучио ту сам и уздисао што нема
друштва."
„Није то ни лак посао", рече Настић.
..Није. а нарочито кад човјек не воли иикакав по- сао, као
овај мој брат", и онда поново слага сасвим озбиљно — тај
човјек што се страпшо љутио ако ја понекад кажем нешто
мало друкчије од истине: ,.Не- гдје око поноћи. док смо
пресипали казан. посвађали смо се — те је све прашгало."
„Чуо сам ја вашу галаму". рече Качаранда. „И. ла се не
утишасге — дошао бих да вам ударим деге- неке. јер не ваља
кад се браћа свађају."
„Ја се с мојим братом никад не свађам", рече На- cinh.
,,Пара му дајем колико хоће, али зато мора да слуша. јер бих
га ја за |ркљан! И удавио бих ia кад се наљутим. јер ја сам
гакав да он не смије ни да писне."
Више нијесам могао да их сушам. јер су прича- ли
свашта, и ја пођох с Вујом Дренковићем да гле- дам како
Видрићи пиле греде за нову кућу Андрије Видакова, Ивановог
опа. То је било занимљиво за
гледање — јер i реда стоји у ваздуху, на сохама, и један човјек
мости преко њега и вуче пилом по сре- дини. а двојица стоје
дол>е као да су они коњи а онај горе кочиЈаш, па тако ваздан
вичу. А ситна пи- љевина из дрвета остипа се наоколо као
брашно и пада онима доље на бркове и на вјеђе.
Пред вече. кад сам се вратио, друштво око ка- зана још
бјеше на окупу. Као да је то неки празник. Однекуд стиже
пандур Pajo Циго и каза да je прошле ноћи погинуо Јеврем
Чемеркић, судија, негдје далеко, у Тарабић-Хану, гдје је био на
некаквом увиђају. Док је то причао. на лицу му видјех нешго
слично задо- вољству. Такав израз задовољства виђао сам ка-
сније на лицима сарадника криминалне рубрике кад имају
какву крупну сензацију, и увиЈек сам морао да се сјетим Раја
Цига у таквим приликама.
..Зна ли се ко га је убио?“. упита Настић.
,.Јок“, рече пандур и објасни: ,.Кроз прозор. пу- шком. три
метка и — димове.“
„Ђемићи“, рече Настић. „А да нијесам јутрос за- текао
Таја код куће. ја бих иосумњао на њега.“
„Ни Лим га не би опрао", рече Качаранда. „Не“, додаде
Тробрк. „Вазда сам ја говорио: може сумња да падне на права
човјека, и проиао је ако нема свједоке.“
Одједном загледаше се. Сјетили су се да ће мо- рати да
иду на суд, а то нијесу вољели. И разиђоше се куд ко.

9.

Склопих очи — уморио сам се. Можда бих мо- гао ту да

станем, јер све ми се расијава пред очима и лица, што сам их
добро знао. растварају се у зелене и плаве дроњке као на
оштећеним фрескама. Гдје- гдје извири једно око и гледа ме
мученички и пита ме докле ћеш ме дозивати? И онда видим
једна усга с брковима — шта то радиш? И једну бору уз чело
што се диже — пст, прекини! А послије их
пратим кроз село кад су ишли, док пас Јована Јаси- кића,
ужаснут. урла на те сјенке птто их дижем из гробова.
А то je само гренутак вјечности, npnje њега су били
вјекови глечера. Један бљештави реп ледника сурвао се. низ
Утрг и низ Глувље, у језеро с пастрм- кама, и послије су
дошла илирска племена из пећина и Римљани, не знам зашто,
па је све ишло као под- мазано. на језерским днима која су
трунула под шу- мама чекајући Словене да донесу хељду и да
посију раж. која је била само кукољ пшеница афганских . . . А
ја Впдру држим за руку и хтио бих да вјерујем да је жива. јер
прсти на руци сви су остали, непгго сивљи, и милујем их и
одлажем, одлажем, и надам се да hy моћи да никад не дознам
да је нема . . .
Онда се усправљам у кревегу и пушим и слушам како пас
завија. Ми нијесмо имали пса откад памгим. То је чудновато
за једну такву нородицу која има овце и која прима комите —
али билоје тако. Али онога јутра кад су жандарми дошли да
одведу стрица он je познао по лавежу брезанских паса да то
они долазе и да су баш овамо кренули.
..Издали су ме Ћемићи", рече и брзо поче да се обува.
Прифну кабаницу: ..Кажи да сам отишао у Биор, ради стоке, а
послије ћемо видјети”, и изтуби се уз поток.
Ћемићи су били нохапшени прије шедељу дана збо!
убислва у Тарабића Хану и отац је био гај који се плашио
њихове издаје, а не сгриц. Сад се ствар изокренула. Џана брзо
очисти собу, па је изгледало све у реду кад жандарми стш оше.
Бранко их гледаше зачуђено, јер то су били први које је он
видио. Онда одједном стаде да ничи. јер је осјегио да су
неири- јаши. А огац је изгледао равнодушан, с 'једном ци-
шром \ scniNia коју није хзио да испусги, и сасвим мирно рап
овараше с њима. Рече да је Тајо Тајовић ошшао у Бихор, збо 1
стоке, и да he се увече или дан каспије враппи.
Оп he еам доћи на позив", рече. ..Осгавиге му познв да
зна i дје да дође/‘
 И жанларми оставише позив. Док cv се удаља- вали иреко
њиве стриц дође.
„Шта ћу сад?“, упита.
„Смисли“, рече отац.
,.Да идем у шуму?“
Отац ћути.
„Али то би значило да ја сам признајем."
,.Јесте'\ рече отац.
,.А то не би ваљало за вас iuio остајете."
,.3а нас не мари."
..Онда ie најприродније да идем у шуму. Доста сам се и
мотао овуда."
Отац сдегну раменима. Џана гледаше час једнога час
другога. Бранко гукну нешто весело. а и мени се допадало да
стриц оде у шуму. Бар би.х имао чиме да се хвалим пред Вујом
Дренковићем и другима. Ади стриц се одједном покаја:
..Како би било да питамо Луку Осгојина?", рече.
„Никако", рече отац.
..Зашто?"
..Зато што он неће хтјети ништа да ти савјетује. као ни ја.
Нико ти не може рећи шта је боље. кад ни једно није добро. и
неће да преузме кривицу на себе. Ту ствар ти сам ријеши!"
Стриц ћуташе неко вријеме. а ја сам једва са- влађивао
жељу да му кажем своје мишљење. Можда би боље било да сам
рекао — ко зна, био је у таквој недоумици да би и мене
послушао. Најзад он рече:
..Ако је тако, онда ја нећу у шуму."
..Добро", рече отац.
..Јер ја не знам jecv ли ме издали Ћемићи или је то са.мо
нечија сумња."
..Нп ја го не знам". промрмља отац.
,,И ја имам свједоке да сам ујутро освануо овдје, а нек се
нађе други мајчин син који ће од Тарабић- Хана стићи да овдје
осване!"
„Јесте", рече отац, „Имаш свједоке и да си у по- ноћи био
овдје и да смо се свађали."
 ,.И ro. Али ако видим да су ме Ћемићи издали ја ћу се већ
некако ишчупати из затвора. А онда ћу отићи у шуму начисто.
и онда бисмо се нашли.“
Џана донесе да доручкујемо и он навали да се наједе.
Трпао је у себе као ала. а ia и отаи и Џана нијесмо могли ни
rio чашу млијека да прогутамо. Он се насмија:
..Уплашили cre се. слабогиње; а шта би на мом
мјесту?"
Па се обриЈа, пјевушећи нешто растегнуто и ry- сларско.
и дотјера бркове. Отишао је. а увече се не врати. Отац му
сјутрадан однесе храну. Послије је чешће ишла Џана. а отац
само понекад. Доносили су ми бијеле симите на повратку и
причаху шта су видјели и чули у затвору и у вароши. Затвор!
Ја сам ro замишљао као неизречену љепоту каква се само у
пјесмама наслућује. То није просто као шума. него нешто „за
људе" и 1ДЈе има људи са синџирима и бра- датих апсанџија.
А једном пођосмо Byjo Дренковић и ја да сами видимо
како изгледа загвор. Нијесмо хтјели путем да идемо. јер би нас
неко од одраслих препознао и вратио. Једно вријеме ишли смо
обалом. путићима кроз врбаке. а јесења хладна вода прскаше
нам босе ноге. У Чукару се задржасмо скупљајући свјетлуцаво
камење састављено из финих танких листића. Ми их
назвасмо ..књиге" и накуписмо пуне џепове тих књига.
Онда смо се пели уз Чукар. заобилазећи купи- њаке,
увјерени да ћемо горе. чим се попнемо. угле- даги затвор.
Понекад бисмо се окренули за собом да погледамо Међу.
кућице које постајаху све мање и воденице које се сасвим
заклонише нза врбља. По- слије видик посгаде много шири —
Бреза и Утрг ни- јесу више личили на себе: нестало је све
познато и досадно, а само занимљиви и чудни знаци остали.
Већ смо били гладни, а брдо над нама стајаше као да се
уопшге не пењемо.
Најзад нађосмо једну долину и једну зараслу ста- зу што
се успињаше благим нагибом. Некаква мрачна јововина бјеше
гу израсла, па једна стара башта са
шљивама, чија су се стабла жутјела од маховине. Горе
угледасмо црну брвњачу невесела изгледа.
..Ондје живе дивљи људи'\ рече Вујо.
Ја сам хтио да бјежимо, али он предложи да им се
прикрадемо. Испод дрвета јави се веселим гласом једна чесма и
то нас охрабри. Њива бјеше затрав- љена. над опалим плотом
најахала брезовина. Ишли смо опрезно. ногу пред ногу. поред
сатрулих баскија које су се извалиле поред пута. Вујо нађе
блиставу змијску кошуљицу још од прољећа. меку као пау-
чина. и даде ми пола ње. јер она доноси срећу. Одјед- ном се
нађосмо под самом стрејом брвњаче.
Кров бјеше испроваљиван. а стреја као изглода- на. Задах
расквашене чађи и трулежи запахну нас тако да смо устукнули.
Два миша. један за другим, претрчаше нам преко ногу. Унутра
загребе нешго за- гонетно и страшно. Јурнусмо на ливаду, па
поред кру- шке и садјевеног пласта сијена. Непознаг човјек с
пу- шком стајаше иза пласта и дрекну:
..Шта радите ту?“
..Хтјели бисмо да видимо затвор'\ рече Вујо. ..Видјећете га
убрзо. ви лупешка когшлади! За- твори се и граде за гакве као
што сте ви. Врзо кући!“
Од страха био сам стегао у руци оно пола змиј- ске
кошуљице тако да се све у прах претворило. Он то видје, баш
кад смо кренули да иођемо, и викну: ,.Шга је то? Писмо! Дај
овамо" — а кад видје да није писмо, би му криво, наљути се
што се уза- луд понадао и замахну да ме удари. Па онда запри-
јети да ником не кажемо да смо га ту видјели — јер ће нам,
рече. језике ишчупати.
Силазили смо низ ливаде с једне на другу, а кроз међе које
их раздвајаЈу било нас је страх да прођемо. И, како нам се под
ногама козрљаше клобучаво ље- сково лишће — привиђало нам
се да мишеви трче испод жбуња, преко мртвих птица. Најзад,
једва, при- ближисмо се кућама, и ја тек тада упитах Вуја:
,,Је ли оно дивљи човјек?“
,,Не, оно је још горе: контракомитаћ!“
 ..Зашто кажеш — ah?“
,.Зато што је гад.“
Џана нам даде да једемо. а Вујо исприча моме оцу да смо
видјели контракомиту. Отац се намршти и забрину се. а онда
узе косијер и конопац:
..Одох ја у дрва“. рече.
Он — у дрва' Никад он није ишао да спрема дрва а сад и
у ro удари. Можда зато што стриц више није код куће. можда
— но ја сам све више губио повјерење у оно iiito он говори и
покушавао сам да нађем прави смисао. али га нијесам
налазио.
Увече отац стварно довуче једну овећу грану. Ни- је
морао ићи тако далеко да је тражи. имали смо таквих и ту
исиред куће. Па ни њу није хтио да до- несе. није волио да ма
шта узме на леђа илн на ра- мена.
Послије дође Лука Тајовић. Он гледаше Бранка.
иа рече да he бити добар момак. а за Ненада. свога сина, рече
да не ваља ништа — миран је. а дјеиа не треба да су мирна.
Мој отац поче да му се жали:
..Замисли: рало. молим те! Ставио сам ra под стреху:
свако рала тако оставља а оно. по ноћи. неко дошао п
растурно ми рало. Све расапио: гредељ на једну страну.
ручицу бацио у њиву. а оне ситније ствари однио, ђаво би га
знао куд. Значи пријети ми човјек, или ми даје знак да греба
да се селим одав- де и да ми рало. значи, не треба . . .“
Лука Оетојин се најсмија. Нзгледало је невјеро- вагно.
јер сам дотле замишљао да он то не умије. И поче да говори
нешто шго ми се тек касније разја- снило.
..Није то никакав знак“. рече. „него је то урадио Даган
мугави."
..Ја сам мислио да он није луд“. рече отац.
..Није. али је велика невоља на њега. Оженио се оном
старком из Т репче. па не може да је растљени. Не може. јер
Даган има врућу крв — па издуши ирије него нешго стварно
учини. Не може да јој разоре
бразду никако, јер је оно старија дјевојка, па се то учаприло —
треба ту јак раоник . .
,.Па неће ваљда ралом да то ради“. повика мој отац
изненађен.
..Неће ралом“, насмија се Лука, „него има једна стара
бајалица по којој човјек, кад му се тај малер деси треба да
истрчи из постеље и раснарча нечије рало, које прво нађе. А
послије да се врати и сломи ђаволу нос. Разумијеш, јер он се
тако расхлади на ваздуху. и мисли на друго, и онда треба да му
се врати моћ.“
,.Аха“, присјети се отац. „Само ми је чудно како не нађе
неко друго рало, него баш моје.“
„Траје то већ петнаест дана“, рече Лука. ,.По села ie
остало без рала. зато и знам.“
„Ау“, рече отап и насмија се: „Шго не спасаваш човјека!“
Послије Лука оде а на вратима се појави мали Вукалица
Марковић, с пушком. и кукурикну весело.
„Сједи'\ понуди му отац.
„Немам кад, чека ме друштво пред кућом". рече.
„Ријешили смо да те послушамо селимо се. Јавићу ти ако опет
дођемо."
„Боље да се селите". рече отап.
„Имамо и других знака да су нас оиазили", иро- дужи
комит. „Пружи руку". рече ми. и на длан ми спусти дуг
троструки златан ланац. Бјеше то злато хладно као змија.
„Пружи другу". рече. па ми на њу спусти други ланап. „То
друго је за малога. за Бранка. До виђења". и рукова се с опем.
па са мном.
Више га никад нијесам видио. Погинуо је. годи- ну или
двије касније. у једној кући негдје код Андри- јевице. опијен. у
дубоко.м сну. гако да пушку није ни чуо, ни бол осјетио. Н ако
на оном другом свијету неко може да изводи шале и да
кукуриче, то је си- гурно он. jep био је непоправљив весељак,
драг у дру- штву и лак земљи no којој је ишао.
Не прође ни недјеља дана, а ч-у he да je Даган Видрић
ocrao без жене. Оставила га је. Није ни била за њега, рекоше.
Та његова несуђена, у своје врије-
ме чувена љепотииа, одбила је била многе просце. Не ком се
тајно обећала, тај је у рагу погинуо, била је већ ушла у године
кад су опет почели момцп да се жене; само тако, пошто је већ
превактила, могла је припасти Дагану.
Послије објаснише и зашто га је оставила.
Снаха Даганова, Љубица, родом од Брадарића из Аса,
била је довела брата Мирка, једну крупну мом- чину, тобоже у
госте. а у ствари — да он изврши оно око чега се Да 1 ан узалуд
мучио. Знала је да дјевојка неће пристати на то и нашла је
начин да је превари. Ноћу, кад је Даган изашао да нађе и
рашчини нечије рало, yiурала је у собу Мирка Брадарића. По
мраку, он се увукао у кревет и већ је прелазио у напад. али
дјевојка je напипала њетву ;iyiy косу и досјетила се да то није
ошишана Даганова глава. Није се дала. а сјутрадан се вратила
у Трепчу.
Рала. она што су преостала, више нико није дирао.

10.

Тај пас. урлик његов више се не може слу- шати. Зар je

неко у стању да спава уз то? Језа ме хвага. Требало би да ra
убију jep он, изгледа, не може да пресзане сам.
То je чудно како извиЈа. с неком опаком стра- шћу, и
изненада се 3ai рнава и мијења глас. Гада. умје- сто да
ирекине. бар док удахне. он као сирена, упа- ipai и увлачећи.
убрзава вргло! звука из влажних ра- л>а што се пење до у
облак па нагло пада у муклину неко! подземно! јецања и
распадања. И кад се најзад понадам да he стати, уморан или
задављеп болом, он опет диже крвав крик. сиров и оппар, и
као фијук Bjeipa с неба. или бомбардера -који се обрушава,
леди крв једним сзрахом који је поклао сва јунаштва.
Може ли пас да чује, или чиме ro осјећа, про- паст што
нам долази? Можда се земља тихо ipece под челичним
оклопима. иод њиховим лавинама што дан и ноћ i урају.
Вјетрови што се дижу и облаци пгго до-
лазе — могу ли они овамо донијети задах барута, кад се зна да
су мириси један процес који стално тече и стално се преобраћа
у узбурканом океану ваздуха над висинама? И звук je тром и
немоћан пред планин- ским бранама — сумњам да иједан титрај
бијеса што тамо влада, и кол>е и касапи и на бодљикаво коље
на- бада. може прећи неугашен преко Маља. Па по чему он то
осјећа?
Осим ако људи, који отуда долазе, нијесу на оди- јелу и
тијелу донијели нешто од тога што сад дражи осјетљиво чулно
ткиво животиње. Можда је у моју косу стигла прашинаста
материја крви и смрги, и сад се то испарава. Јер ја сам Видру
мртву додиривао и љубио и покушавао да је носим и надао се
да је спа- сим — а за читав живот ће ми остаги бол од тога, па
и кад бих живио дуже него шго ћу моћи и хгјети.
Или је војни логор у вароши. знојан и вашљив. убапио у ваздушна
ст руЈања над долином звуке и ми- рис е с асвим нове и који буне. Можда. јер
т амо неки чисте пушке и мијењају страже и вичу гушећи с е у великој
неизвје сно сти која је паника хиљада. смрадних и вашљивих, с конзервама.
бе з хљеба, с назебима. у прогорјелим кабанипама — а све то ВЈетар диже и
до- но си и дражи пс е по успаваним селима да урлају.
Прође поноћ. Сад је сјутра. Три сата те слушам, чудо
псеће — знаш ли ти за умор? Доста је тога! Тре- ба да знаш да
та пјесма није нова. То је страх од смрти и пријетња посмртном
муком хришћанска, језуитска, ко зна од кога украдена. Цвилиш.
кукаш, предсказујеш као сви злослутни проропи одједном.
Убићу ја тебе. ако нико други неће, ако никог другог не могу, и
душа ће ти се тада смирити као и моја, као и све. Треба да знаш
да ми ниЈе стало до тих пред- сказивања. ником до њих није
стало она нијесу баш ни истинита, она су само твој псећи страх
пред не- познатим појавама и лажна су! Зар те зато хране?
Попушгаш. је ли? Дуго си издржао! Ријетко, ри- јетко, све
тише, и као да жалиш што ти јаукаљка слаби. Њемци. мајстори
технике, тај лелек и цвилеж и све што језу производи, ухватили
су у машину и
укључили у мотор штуке, да и тиме појачају ратна оружја. да
ломе живце паником и лудилом — а ипак је твој урлик дужи . .
. Е па доста је. казао си. зна се већ све. Сад се смири! Нећеш.
је ли?
Као да je мало Јада и без тога. Данима само идем и идем.
а непрестано само несрећне гледам — на сто начина, на
хиљаду — а оне што их нијесам видио. и они нијесу ништа
мање. Урлај. урлај! Сад знам зашто моји никад нијесу пса
држали. Били су они осјетљиви пљачкаши префињених
живаца. и знали cv унапријед да тај наш пас. ако би ишта
осјећао. имао би стално да урличе и несреће предсказује.
Оплакујеш. је ли? Себе или мене 1 ? Е па. гурај са- мо! Већ
под твојим урликом. блиједе. као под каме- ном. чујем и друге
гласове. Један уздах долази из собе у којоЈ Џана спава. то jecr
не спава него мисли и узди- ше. И нешто као звиждук чује се с
цесте — шта ли то значи? Ријека шуми и слап чесме и
удаљени водопади па ми се чини да блеје овце испод тога.
неке овце врло блиједе и уморне то можда из сна мога блеје и
из далеких усномена.
И ето. то блејање се опет понав.ља — као да није сан, и
није. Јер ja осјећам тачно како ме боде v очима. и из грла ми
горак дувански задах допире и један лист с јововине, мокар.
вјетар ми на кревет баца. и он шу- шти, а кроз шуштање блеје
овце. некако збуњено. не- како јадно, танконоге. затупасте,
миле моје — бе-е-е-е.
Чак је свеједно да ли лудим или спавам. али тај глас је
сливен у жалост и лебди над мрачном пусти- њом, један
прамичак живота угрожен. једно бе-е-е-е.
Иде средином долине право низ Брезу. као фе- њер, као
нешго што нестаје и опет се појављује. по- ново и поново,
испрекидано, и као поворка што за- лази иза брда и што још
има закашњелих сљедбеника који притрчавају и не могу да
стигну и плаше се да су већ изгубљени — бе-еееее. бе-еееее —
у пустињи незнана краја, гдје се сива цеста бјеласа, уз ток
воде разливене — беее — још из времена глечера који су
клизили у долину пуну језерске воде.
 11 го није да се варам јер. ено: у Брези пас залаја. а један
други му се придружи из брда, у басу забринуто. И онда доље
неко викну и чу се звиждук: као одговор. Од тога ее лавеж
умножи и урликање удвоетручи јер пас Јована Јасикића не
престаје, а из Шљемена, сакривеног облацима, курјачки завија
торник Вукоде Тасдача. као да се надмеће.
Сад he ваљда почети да ее отварају врата и про- зори и
почеће дозиви одоздо уз долину —- јер то је по свој придици
некаква сеоба народа. Само куд пду. куд се може? . . .
Обукох ее да будем спреман кад позову, јер рат је таква
ствар, чуо сам. да увијек мораш бити спре- ман на све што те
сиађе. Пси се смирише и тек мрзо- вољно и ријетко неки од
њих одговори на непрекидни урдик из Међе. Али тај проклеги.
шугави, изгледа не- ће никад пресгати. Он је навио ту своју
снраву и за- спао затим, и сад га ништа не може прекинути.
Почех да се скидам, али онда опег једно изгубље- но бе-е-
е, жалосно, донесено лаким BjeipoM, долином узводно доириЈе
до мене. Па они стварно некуд иду к југу или к сјеверу, иестом
иду, а ђаво би знао куд cv то кренули. Пођох низ њиву да видим
је ли истина. или сам то у лудом сну измислио. Прво једно
блесаво спотицање преко неких жила што су свуда под мраком
разапеле мреже и као да ме хва- Tajy за врхове ципела, и вуку
ме к земљи и опомињу да се смирим. Онда се већ навикох.
Прођох поред Качаранде. Његова огромна куће- рина,
додавана и дограђивана, и која се никад неће завршити.
шираше се као планина. По обору, који је исговре.мено његова
качарско-столарско-сандукџиј- ска радионица. бјеху расуге
љуске и струготине. Оне замирисаше на боровину. Из дасака.
Koje је норед плота сложио. једна мачка суну преко јаза и ја
уздрх- тах јер унугра. у мени, има неко врло плашљив и
сметен. нешто од прастарог. препотопског. преосталог као
шкрге да се плаши иако више нема нишга да се чува.
 Три куће Гривића на погоку разјапљеном и пу- ном
пљуска. бјеху мирне као празне. Можда су не- чујно некуд
отишли. Под прозором Ђукана Вуколића нечије псето глодаше
кост. Оно љутито регну на мене и побјеже у шљивак изнад
пута. Кућа Мана Вуколића црњаше се као авет, накривљена, а
задах трулине и измега запахну од ње. Од када памтим — та
кућа уви- јек на неш го гадно заудара. Кроз i рање се забијеље
Тробркова ,,кула“ од чатме. Некаква штенад сигним гласовима
зацвиљеше испред ње као да се жале, из- гладњела и
напуштена.
Нађох, више по сјећању него по виду, танку мо- стљику преко
ријеке. Сваки пут. прије него ст анем ногом, треба да опипам даску под
собом. Она с е љуља. Помичем с е стопу по стопу, па ми с е ријека учини
ужасно широка. Из Јововине с е запрњеше широке њи- ве, па воденица. па
т ри куће Чаушевића. По слије кућа Дагановог брат а, па Даганова, иа
удовице Јаие, којој је мој от ап радо свраћао. и кад смо га тражили, ту
смо га наЈчешће налазили.
Послије се. око гробља, наређаше Видрићи: једни испод
пута равнипом норед ријеке, други на подзиди изнад пута.
Нигдје освијетљена окна ни жива гласа. Само вода шуми у
потоцима који одозго падају и за- глушују ријеку. Вшие се не
чује ни riac Јасикића. Ни гласа с песте.
Куд ли ја го лутам зна ли ико? Читао сам како се луди; то
отирилике овако почиње једним поноћним лутањем за
утварама, које некуд маме несрећника . . .
Па ипак има нешто живо на цести. Слушам то су копита.
Нема mhoio коња, гри највише. И то су натоварени коњи који
једва нреплићу, успоравају и каскају као на подвијеним
ногама. Један човјек кашље, затим викну на њих гласом
хранавим од ка- шља. И онда се опет осу једно отегнуто бее-е-
е и чу се нешго као клетва.
( иђох на ливалу између два реда кућа и избих на neciv.
Поворка бјеше већ прошла, али с јужне окуке помоли се одмах
дру! а. ( ачеках је. Наиријед иде неко ко се ослања на штап, а
за њим краве, па овце, па два
коња упрегнута у кола и црна гомила на колима. Ви- сок
мушкарац иде за колима пазећи, ваљда, да не испадне шта из
њих. Гледам и слушам, а све ми то некако невјероватно изгледа
и безоблично је и ма- гловито као слике из сна. Нешто
истргнуто, неочеки- вано. неповезано — тумба се, иде,
пролази.
Би ми на чудан начин незгодно да се обратим томе
непознатом свијету што из ноћи долази и у њу се губи. Ипак се
присилих:
,,Који сте ви то?“, викнух у мраку.
ОнаЈ заст аде истуривши дугачак дебео шгап или пушку можда пред
собом.
,,Који смо, је ли?“, и причека. ,,Ево. видиш. који смо“, и
наљути се. ..Никоји“, дрекну и пође даље.*
Мора да издалека иде, а свуд уз пут су му доса- ђивали
т^квим питањима најзад му је дојадило, и ето, на мене је
истресао све. Не мари, и ја понекад чиним тако. Послије се
покајем, тајно, у себи, али ни- кад не покушавам да поправим
ствар.
,,Одакле идете?“, довикнух за њим.
Осјетих да је опет застао.
,.Окле идемо? Е, благо ти мијци, колико знаш“, па продужи.
Гад!.Он мисли да. ако је њему тешко — сви нао- коло
пливаЈу у срећи, и да он мора мало да им за- горча тим
дивљаштвом. Мојој мајци под оним храсто- вима сад је
свеједно знам ли ја нешто или не знам, али такав један лупеж,
као овај што je прошао — не би смио да помене моју мајку. Она
је била мала и несрећна, безимена једна жена, која је до
Тарабоша ишла пјешке и носила хљебове мужу и дјеверу, који
су зебли у шанчевима и при јуришима остављали ко- маде коже
на жипама око Скадра. Па кад се вратила, убијена леденим
кишама, дуго је боловала. То је би- ла она!
,,Лупежу!“, викнух за њим. али он ништа не од- говори.
Можда није ни чуо — одмакао је. Нећу ваљда трчати за
њим да му то кажем зна он то и сам.
 Сад опет долази неко цестом и шљунак се осипа под
многобројним ногама. То је поново једна стонога сељачко-
с 1очарско 1 домаћинсмва која je заузеда своје мјесго у овој
ноћној сеоби народа и стада. Напријед иде огроман грмаљ с
торбетинама, под којима се по- гнуо. Можда би боље било да
ra не дирам. Нек про- лази. А инак — зашто да га не упигам?
Нијесу сви једнаки, чак и не M o i y да буду. Ако и не одговори
неће ми глава пасти.
,.0дакле идете, стари?" рекох.
,.Из материне!". дочека он.
Тада чух како неигго из мене скоро скичи: „Идите онда у
божју магер!"
„Идемо, идемо", хладнокрвно ирогунђа бадајући пред
овцама.
Ноћ. Мокра ливада. Ниско небо. Најбоље je не мислити.
Требало би се убити — али то je глупо еад. кад he се и без тога
погинути. Можда је чак и љенше погинути, бар наше вријеме
сматра тако. и то је онда у знаку времена. Може нешто остати,
макар име — као што су остала имена оних о којима ништа не
знамо. И онда, љепше је кад се нишга не зна: Ка- раџа и
Вилуј, на примјер јер тајанственост уљеп- шава. А дотле —
нребираЈ ситне ствари, капљице, трав- ке. прах из којега еи и у
који ћегп ускоро.
,.Ау-ууу-ииууу“, арлаукну пас Јована Јасикића.
„Ау-ууу-ииуу", одговорих му скоро истим гласом, који
зазим одјекну од стијене.
Пас ућута. изненађен тим новим и удвострученим
урликом на који нема шта да каже.
 Д А Н ГЛ АС Н И К А

6 М. Лалић, Зло прољеће

.
Б
ила је тишина, безгранична, која је упила све
појмове. и сасвим глува, под којом нема постојања.
Затим кашаљ сам за себе. Један човјек, који лебди
у тами и не мора да се ослања на нешто. ни да мисли
ни да осјећа. који нема име и облик и о којем нећу
ништа да знам — то он кашље. или-му се само причи-
нило да је негДје чуо кашаљ. Хтио бих да га забора-
вим. и да опет буде тишина, али он се не мири с тим
не да му кашаљ. И као да од њега полазе конци,
звучни и шкрипави. и једно бљескање немоћно и не-
веседо — присјећам се: то он гради простор и врије-
ме. с мјерама и границама, паучину свјесног с мрским
појмовима. сад и овдје. које ја гурам из онога
што се зове сјећање, пазећи да при том не заљуљам
нешто што би зазвечало.
Ухватио је дах, баш кад сам почео да га заборав- љам, и
каже шупљим гласом који ничему не личи: ..Остарило се; не
може се више . .
,,То je назеб", чујем један сив алт, који je некад давно био
сребрнаст, како наставл>а његове напоре ,.Вријеме се мијења.“
Сад ми више не сметају као прије. Нека врста равнотеже
настала је између мог непокрета и њихове не зна-се-ни-гдје-је
немоћи. Чини ми се да сам камен Kpaj потока: слушам мрмор
таласића К О Ј И пролазе. а они немају гдје да се зауставе; но то ме
неће по- кренути.
 „Три рата“, каже он; али то су само ријечи. ,,И четрдесет
година службе, и болести и бриге . .
,.0. разумије се.“
То је као да, око мене, наносе муљ, мек и влажан с
грулим лишћем и жилавим кончићима коријења. Мени је
добро тако нек продуже. Они су само двије сјенке у простору
који су саме себи створиле и одре- диле. а мене то ничим не
обавезује. Полако се удаља- вају низ падину нече 1 што је као
бријег, према долини коју ја не видим и из које се већ једва
чују, препле- тени и скоро пријатни:
,.На звом мјесту, ја бих то друкчиЈе удесио.“
,,Како?“
..Дијете је дијете твоја крв.“
Сад су се већ сасвим изг убили, и скоро ми је жао I I J I O их
нема. Два таласа, или можда само двије кап- ље. који су
склизнули и нестали у долину. И опет је тишина као прије
постања. Али ево опет наилазе, као да круже. или су то неки
други у једном прамену мириса који ми пронесе кроз крајичак
сјећања зелену рудину око манастира: пред конаком, у
јабуковој ејенци. стара кафеџнјка, у шнроким шалварама, пече
кафу. а наоколо брује пчеле.
,.У каквом су сродству они?"
,,Мој отан и њеног оца огац — од два брата дјеца.“
Чује се кафена кашичица како мути у шољи. То мора да
је негдје врло близу и опет ми нред очи из- лаш кафеџиЈка из
Берана, из Нурђевих Стубова, с ли- цем јабуке која је
презимила у ковчегу, с руменим пругама и кончићима. Никад
нијесам мислио о њој, никад ми није сметала. Ником она није
сметала, и умрла је тихо једне зиме, а у прољеће више је није
било под Јабуковим сјенкама, ни вагрице од чамових дасака.
ни ибрика из Призрена . . .
. . Н е м а зу н и ка к в о ! с р од с Ј ва . “
..Ка-ко?“
..Нема смезње да се узму: црква не забран>ује.“
Зашто и да забрањује једној сларици, чистој као ичела. да
пече кафу на чамовој Baipn која је при-
јатно мирисала. с врло мало плавкастог дима, под кровом
старог конака? Ја никад код ње нијесам rio- ручио кафу да
попијем, али сам гледао како се беран- ски главари башкаре на
оним клупама, сједећи, обу- чени у доламе и цамадане, с
пиштољима удјенутим у кожне силаве. И то је било лијепо и
тихо, а ја сам био заљубљени гимназист пред чијим очима је
све искрило љубичастим или плавим сјајем, чежњом нечег
недостижног.
,.Ваљда неће бити да нема сметње. То се никад није чуло .
. . Срамота би било.*‘
,,Само се молба пошаље владици, ради форме.“ ,.Ради
форме“, понови сребрнасто сиви алт. „Ли- јепо. богами!“
Али то што сад наилази — то су кораци. То зна- чи да
стварно постоји блатњава земља, која се врти, трпећи*на себи
људе што тумарају немирни и вјечно гладни нечег, јер не могу
да све стрпају одједном и да се насите. То су изношене ципеле
с одлијепљеним ђоном који прска, и мора да је Југ Јеремић у
ципела- ма горе — нема мира. Он вуче некакву штапину за
собом — то је да би боље личио на сељака, и да би му сељак
боље вјеровао кад му прича о колхозима.
Он стоји изнад мене. Осјећам га као мукли прити- сак и
као злу кишу што одозго виси. Окружује га не- што као облак
од задатака и дужности и обавеза које сам ја престао да волим,
и стално га прате неке наде које су просто луде. Мораћу једном
да му кажем све то — нек ме пусти да се смирим.
„Спаваш ли?“, пита ме негдје одозго, као са та- вана.
Рекох му: „Ти си идиот“, али то се не чу, јер ми је било
тешко да покрећем вилице и отварам усне и да правим звук
гако рано.
„Спавај, љенштино, спавај“, и он прође.
Ш гапом је одгурнуо врата пред собом. врло вје- што. као
прави сељак, што он у ствари и Јесте, и сад тамо галами,
покушавајући да бар не изгледа невесело: ,,Здраво, Учо“, каже,
а мене нешто боцну унутра. ,.Сјајно изгледаш. Баш се не даш.
Мило ми је . . .“
 Шта му је мило? Лаже да му је мило. као што ни- је тачно
ни то ла учитељ Јасикић сјајно изгледа. Ја знам rio оном
кашљу. који сам под сном чуо. да тај не може изгледати ништа
бол>е него што је прошле године изгледао. а то је било доста
јадно.
,,Па јесте“, одг овори учигељ. ..Бори.м се. грабим. Живот
је такав.“
,Л1рождрљив је живот“, каже Јут Јере.мић. као мудрац са
Истока. ,.И вјечно је гладан.“
,.Вјечна борба“, додаје учитељ храпавим гласом и набраја
низ ствари које се сударају на зе.мљи и. око ње, у облацима.
Он још пе зна да га је. као и мене. већ ударило оно што
неће моћи никад да заборави. Он је дошао да то дозна, а ја сам
хтио да побјегнем. да ме не ви- ди јер ми je незгодно да лажем
пред његовим по- штеним лицем. Сад не могу да побјегнем.
ухваћен сам на спавању.
,,3емљу“, каже Југ Јеремић. „неки је зову — глад- на
планета, јер на њој све једно друго прождире. и све се бори,
канџама. кљуновима и брзином
..Волна волну ужасно попире“, наставља стари Јасикић.
За њега је Горски ^ијенац скуп свих знања и мудрости, у њему он
налази одговор на све. а можда и утјеху. „О бријег се ломе
обадвије.“
Опет је Југ Јеремић узео ријеч: ..Закон глади“. ка- же, а
по гласу му познајем да ie и сам гладан. јер он је толико луд да
није имао времена ни да доручкује журећи да ми досади овдје,
..влада у живом свијету исто онако сигурно као L U TO закон
бескрајног кретања и вјечног немира управља мртвом
материјом . . .“ Цана се ућутала. Ја мислим да је она збуњена
толиком мудрошћу која се одједном прелива н просипа
наоколо. Само поче да звецка тигањем и ножем спрема нешто.
јер је чула да се спомиње закон глади иротив којега се она
бори на свој начин. Како би било да побјегнем док још не
знају да сам будан? ... И куд да бјежим? . . .
Најзад учитељ Јасикић однекуд, из дубоког и
преоптерећеног памћења, извуче Лукреција: „Јесмо
ли ми осјећали штогод због немира у Риму у вјеко- вима који су
протекли прије нашег рођења . . . И. кад ирестанемо живјети,
бићемо исто тако заштићени од болова и страховања која
долазе.“
Бићемо заштићени, учитељу, го је једино добро које ми
данас обећаваш! Видра је већ заштићена, учи- тељу,'не питај ме
за њу! Не питај ме то, само то, јер је тамо рана и бол и бојим
се да не вриснем. Стрпи се мало, учитељу, још који дан, док
будемо зашти- ћени, или бар док позавидимо онима што су
зашти- ћени и постане обична ствар да се о томе говори.
Он се заканива и промрмЈБа: ,,Дави ме. ђаво . . . Чуо сам да cre с е
јавЈБали у доброволше
,,Узалуд“, рече Југ.
,,Паметно“, закЈБучи учитељ.
,,Шта паметно?“
„III го вас нијесу примили. Не би ни право било до јуче си
га апсио и пендреком, а данас да га бациш на фронт да
погине.“
,,Hnjecy то они гледали да буде право“, рече Југ Јеремић,
„а ни да нас поштеде.“
,,Не, и ја вјерујем.“
Све се слажу. Затим почеше о совјетско-немачком пакту, а
тамо се уопште не слажу, па Југ Јеремић, ут- јеран у процијеп,
час муца збуњено, час прескамуче: ни сам не вјерује у оно iijto
говори. и све више се за- глибљује.
А Вндра ми је рекла на растанку: „Немој оцу да казујеш“,
и опда је додала још једно ,,немој“, али више није имала даха,
и ја не могу да погодим шга то немој.
Јадна, моја! А шга ћу сад да му кажем? Дошао је, то је
други пут што долази, и сигурно само о томе ми- сли, а зла
слутња му не да мира ни по ноћи. IIJ га да му речем - научи ме,
дошапни ми, помогни ми ако ге игдје има осим у сјећању?
„Устај, Ладо“, наднио се Југ изнад мене, скоро виче.
„Бјежи, Југославе, не дирај ме!“
 ,,Дижи се, ништа ти не помаже!“
,,Сву ноћ нијесам спавао. све ме боли . . .“
Хтио сам још ла набрајам. Он ме прекиде: ..Има их данас
доста који нијесу спавали.“
,.Има ли?“ рекох заједљиво. ..Има неких што су објешени
и заклани — закољи се и ти, да ме оста- виш на миру једном."
Али он то прими као шалу и муваше ме песницама кроз
покривач. Покушавао сам да се браним и да га мало боље
закачим. али то није ишло.
,.Југо“, замолих ra. ,.ако нијеси баш сасвим идиот води
тога старца. нек иде кући. Не знам ја ништа о његовој кћери. а
не могу сад да устајем са.мо да бих му то казао.“
„Он је дошао тебе да види. и то је нормално. Мо- раш
устати!“
..Добро. кад је нормално“. рекох навлачећи пан- талоне.
„Нека га ђаво носи, кад.је нормално" — и на- вукох ципеле.
Запалио сам цигарету да ми то врати храброст. али она
бјеше горка као отров. некаква покварена ци- гарета од
чемерике. Да ми је да ме ухвати она некада- шња брбљивост,
она — кад језик лети далеко пред мп- слима и може да
нрикрије штошта да се не види и не осјети. Али то је давно
прошло. Сад ништа нема. и ми- сли могу само уназад, а језик
се заоловио и узалуд их чека. Пређох руком кроз K O CV и
отворих врата.
Учигељ усгаде. погрбљен и мршав. а усне којима ме
пољуби бјеху плаве и хладне. мргве. као да cv од плаве глине.
На сљепоочницама, окруженим сиједом косом, скоро јаме.
„Много си ослабио, Ладо", претече ме он. Слегох
раменима: јесте споља. али изнутра је још горе.
,,А Видру моју нијеси видио? Не.“
„Не", чух свој мукли глас — он се из мене појављу- је
увијек кад говорим оно што није истина. ..Прошао сам јој
поред стана док још није био погођен. али тамо никог није
било. Разбјегли су се некуд били.“
 ,,Уплашио сам се‘„ рече он. ,,Она ми је најмилије дијете.
И баш зато . . . И некако — богами . . . Не могу да снавам, сву
ноћ нијесам ока склопио.' к
Окрет аше с е на стол ици као да га нешто гуши. По- пи чашу ракије,
он који је годинама држао дуге и у- иорне проновиЈед и против алкохола, па
с е намршти.
,,Несрећа“, рече. „Куд год се окренеш. И те избјег- лице из
Метохије. . . Не зна се коме је горе.“ Затим устаде. ,,До
виђења", и гледаше ме као да свеједно не- што пита.
Пође тетуравим ходом ст арца који нажљиво нре- лази баре и Јаже и
води рачуна, због зглобова сасвим ист рошених, због реуме, због т ри рат а и
чет рде с ет го- дина службе, о свакој неравнини на уском путу изме- ђу
њива.
Југ Јеремић ме гледаше: „Ајмо“, рече.
„Куд?“
„Доље на цесту: да видимо те избјеглице из Мето- хије.“
„Мислиш ли да је то занимљиво?“
„Не, али мораш да гледаш истини у очи.“
„Зашто баш исгини? Сад су јој очи гадне, закрвав- љене и
џелатске. И лице јој је крволочно и одвратно. Лаж је љепша.“ ~i
Истина не може оно што може лаж: да ублажи' непотребни
бол и умекша онај страшни прелаз између слутње и сазнања.
Јер истина је, као и природа, уобра- жена и хладна и тврда, а
лаж згодна и утјешна људ- 1 ! ска творевина. Ако смо нешто ново
створил и откад по^./ стојимо у вјечности — то је лаж(~СЈна је
сасвим наша, па и ако у нрироди постоје неке њене клице —
фата- моргана и камуфлажа с мимикријом ми смо у то- ме тако
далеко одмакли од тих праизвора да се они више не могу ни
нрепознати. . .
„Богами“, забринуго рече Југ, „ти си већ ингере- с ант ан по ст ао. . .“
„Заго и нећу да се показујем даље. Уморан сам. Идем у
густиш — у пустињу.“
 Пуста мјеста — њих једино могу и дал>е да волим. То je
једна љубав лишена наде и разочарења. Свијет их је оставио и
путеви су их заобишли. и она много не траже од онога К О Ј И ту
сам долази. Дочекују га ти- шином и жуборима великог
спокоја што одавно траје. Једна грана му маше руком да под
њу дође: жбун по- казује прамичак зечје длаке што га је у
пролазу задр- жао; на пропланку шарено иерје означава мјесто
гдје је грабљивица вечерала.
Над потоком стоји буква скоро пресјечена мра- вињаком
који још спава. Стрми засјек обале црвени се над вировима
мрке воде прекривене грањем и ли- шћем накупљеним од
Јесени. III га су ту сњегови по- ломили и поплаве раскопале!
Један до с камењем које труне у маховини. Један лаз затворен
као соба. а по њему пола метра дебео ћилим од полегле
папрати. И онда привремено острвце од наноса окружено
водом и на њему. оборено. огуљено дрво бијело као костур.
Не знам шга ме ту подсјећа не њене очи. али све ме гледа
с неком тужном захвалношћу каква се не може ни замислити
тамо међу људима. И више као да не постоји сад и о в д ј е.
него само ток у вјеч- ност, непролазан. у ваздуху који нико
прије није уди- сао и на земљи одавно негаженој. Сједим и
мислим гдје ћу бити кад ово овдје озелени и гдје ћу бити кад
мраз падне и сњегови гране поломе?. . .
Снијег j o L i i није био пао. кад стриц дође из затво- ра.
Пустили су га. послије оноликих свједочења. а он бјеше љут
као да га уопште нијесу пустили и прије- ћаше ћемићима и
посвађа се с мојим оцем. Бјеше га ухватио некакав немир.
стално некуд нестајаше. Ми- слио сам да ће у пљачку. али он
ваљда није могао сам. Два дана издржа гако. онда пође у
Бихор. код Арслана, да види стоку; а отац му говораше да се
не свађа с љу- дима тамо.
V вече отац оде у село, као увијек. Ја пођох с Џа- иом на
чесму за воду — јер сам се плашио да останем у кући сам. с
малим Бранком, кад је напољу тако де-
бео мрак од земље до неба и кад свјетиљка у соби из- гледа
слаба и несигурна. Чесма је црчала док се звије- зде огледаху у
локвама хладне воде. Посуде су се спо- ро пуниле. Хватала ме
нека језа. Пођосмо најзад, а један човјек стајаше крај врата
пред качаром.
,,Што си се вратио тако рано, дјевере?“, упита Цана, јер
мишљаше да је то отац.
Онај човјек не рече ништа, као нијем. Он се уда- љи иза
ћошка па уз поток, а све ћутке, као авет. Онда се чу тих
звиждук, као птичји, а то им је био уговоре- ни знак за нешто.
И неки корапи зашушташе у опалом лишћу горе. Џана утрча у
собу да види Бранка. Она га узе у наручје и мене зграби испод
друге руке. Трчала је преко њива. шумно. ломећи кукурузне
стрњике.
Нађосмо оца код Видрића, играше се п р с т е н а; она му
каза да је била засједа, а он као да се не за- чуди.
,,То су“. рече, „жандарми. или комити, или контра-
комити. Сад се сваки ђаво смуца око кућа. Не мари. нека их
тамо. Није то ништа.“
Ја сам већ знао да не могу погодити кад отац го- вори
истину а кад не. Понекад ми се чинило да уви- јек друго мисли.
Џана рече да би најбоље било да он сад с нама пође: јер они
сад знају да он није код куће. и чекаће ra, и могу ra убити.
Отац се насмија:
,,Да ме убију — па то би најбоље било. А кад је нешто
најбоље“, додаде, ,.онда се то сигурно неће до- годити. Води
дјецу да спавају и не брини.“
Џана се заплака. Страх ју је, рече, да сама с дје- цом буде
у кући.
,,Иди“, викну отац грубо. ,,Дјеци и женама нико ништа
неће!“
Тих дана наврати Ћоко Ћошић. Још је био с ко- митима и
око врата је носио објешен дурбин на јед- ном каишу с
пређицама. Он тихо говораше оцу да су Чемеркићи кивни на
нас и да се спремају за освету. Отап упита би ли комити могли
учинити нешто да нас помире.
,,Ништа“, рече Ћоко. ,,Покушавали смо, али то су
чворновати људи. Кажу да им част не да да то оставе
 — jep им je оно био једини школован човјек у брат-
ству.“
„А част им не смета да убијају за паре", подскочи отац,
блиЈед у лицу и најежен. ..Е. добро. е лијепо". и моташе се по
соби. ..Има.мо и ми части! Имамо. вала. колико они! Нек
изволе! Кажи им да се неће.мо укло- нити!"
Али кад стриц дође из Бихора. отац већ бјеше про-
мијенио мишљење. Он поче да га наговара на сеобу. Сјетио се
неких даљих рођака из Топлице — они би нас добро примили.
говораше. Та.мо је земља богата и жи- вот лакши, путеви су
добри. све се на коли.ма превози и човјек ништа на леђима не
мора да понесе. Жито ра- ђа — нигдје као ту, и сељак човјек
никад не мора да купује жито, чак — свиње гоје на кукурузу! .
..
,.Нек их гоје на чему им је ћеф", рече стриц. ,,али ја нећу
да се селим.“
Отац се наљути: ,,Убио ге бог. као што и хоће. ваз- да ли
си луд!“
,.Не бојим се коњокрадипа", рече стрип.
,,А зар би се боље бојао од господе с великим ше-
ширима? Ови су гори."
Док сам покушавао да се досјетим шта су велики шешири
и чему служе, стриц рече:
,.Нећу да бјежим и готово! А ти с Ладом треба да се
макнеш одавде. Ено ти кућа у Равни, уз цесту. бунар пред
кућом. Можеш крчму да отвориш ондје."
..Хвала на части", рече отап. ..Што ти не би тамо пошао?"
,,Могу, ако велиш. Али не бп било паметно. . .“
И онда не знам колико прође дана. Не ни недје- ља. Опег
ноћ — учини ми се да се неко спотаче пред кућом. Огац већ
бјеше стао крај прозора као да при- слушкује. Доње окно био
сам сломио два дана раније и Џана је преко рама разапела
једну крпу да вјетар мање дува. Огац одиже крпу и опали из
пиштоља.
„Ранише ли те“. викну стриц из мале собе. па истр- ча и
поче да пуца у ноћ: „Не бјеж, курво. но приче- кај!“, и отрча
некуд.
 Из љешћара неко опали два метка. Отац доведе стрица
споља и крај лампе, у дну собе, отцијепи с ње- ra кошуљу сву
крваву и љутито је баци на под.
„У месо је“, рече стриц као да се правда и захвати кашику
соли којом засу рану, а онда дршком кашике гураше со унутра.
у ону крв из које се искези побије- љело месо. Онда чусмо
Луку Остојина како дозива пре- ко ријеке:
,.0, Јоко Бранков — шта би то ноћас. шта?“
..Ништа није било“, одговори стриц веселим гла- сом. ..Не
брини за нашу страну.“
Сјутрадан зором отац нађе крвав траг који је во- дио
испод прозора до љесковог густиша. То га мало овесели. И ја
сам то послије гледао: бјеху неједнаке капље. тамне, као рђа,
или као стара цибра.
Десетак дана касније отац отвори крчму у Равни. Мало му
је помагала Ћука. понекад је долазила тетка Рака. која је ту
близу удата била. Он је сам послужи- вао ракијом и умио је да
скува кафу и чај — а то је било једино што су путници могли
добити код нас. Набавио је и неке карте, па је играо с неки.ма
из Ма- раша. и онда су се често свађали — јер. говораху, он
цвикује карте и зато добија.
Пред вратима се бјеше пружила празна цеста. рав- на и
чиста, у недоглед Пустог поља. Двапут дневно про- лазио је
Рајо Циго огуљена лица, у фијакеру с по- штом, доље. па горе.
најчешће сам. И онда су наилази- ли разни путници. људи
свакојаки и занимљиви. Било је међу њима војника без паре у
џепу — они нијесу имали за ракију и нијесу тражили кафу,
него само ча- IIIV воде да смекшају црвљиви двопек који су
носили у к\ шјама од картона. Њима смо давали хљеба, или па-
суља. ако је нреостало. а они су били врло захвални и веома
мирни, ћутљиви, сиромашни људи, одведени да- леко од својих
кућа.
Понекад би наишли космати Личани и Далматин- ци који
траже посла, или барабе с ножевима и неки што носе дућане на
трбуху од села до села и губе се у неповрат. Улазили су сељаци
кад се враћају с пазара, уморни и жедни, да часте жене које су
већ самим ула-
ском у крчму осјећале ла су почашћене. И онда стари Чауш;
он нам je од свих ич Међе најчешће долазио и некако се ocjehao
као код своје куће.
Жандарми бјеху најтежи — јер они су увијек не- што
распитивали и нешто замјерали и гледали да им гшће дође
иабе и да им ми будемо захвални што су га попили. Отац се
најприје чуђаше., а онда затеже и. кад би нешто наручили.
викаше на њих;
..Г1аре на астал! Не дам више вересије ни миломе богу на
висини. Доста су ме наварали!"
Уопште, била je то година свађа. Једном у расвит студене
зоре чу се некакав врисак и танак глас као из проиијепа
дозиваше са окуке нечије име. Бјеше то ци- ка и лелек и нешто
језиво и нечувено. Равњани зага- ламише, и отац, бос по
слани. потрча с прекраћено.м пушком Чађом према клисури из
које почиње равница. Одозго н нз лугова трчаху други неки с
кол>ем. не- ки полуголи. како су устали из постеље. сви боси.
Они се убрзо вратише а међу собом вођаху плав- ског
кириџију, Једног стаситог момка. измученог и из- рањављеног.
Напао га комита Мимовић. ту на путу. а хгио да му олере кожу,
онако живом, и већ почео одо- 3io с чела, а. кад је видио да
наши долазе. пустио га и повукао се у поток. Кирицију
положише на клупу и испраше MV ране ракијом. Трагови
коноппа којим ie био везан још му се познаваху по рукама.
Бјеше се у- плашио, није могао ништа да једе, или кад се
разда- ни — ииак пође за својим коњима низ Пусто поље.
У недјељу увече. кал је крчма била пуна момака и
дјевојака из Равнн и кад су већ дуго пјевали ..Ој Јово. Јово,
заплет' коло. Јово” и одговарали ,.Ој Маро, Маро. заплешће се
само" унаде Милоња Мимовић с неким непознатим друштвом,
с пушчеринама и фишектарима. Два прозора су била отворена
због врућине — поче искакање, и пола собе се одједном
испразни. Мој от ац бјеше скокнуо у собицу понадао сам се да
ће умаћи али он се збо 1 нечег опет појави. постидио се ваљда.
Мимовић га гледаше пришкиљеним оком:
,,Што се ти. Јоко Гајовићу, мијешаш v моје ства- ри?"
 ,,А ти — што нападаш сиротињу?“, одговори отац муклим
гласом у коме је било страха и некакве незгод- не дрхтавице.
Почех да се стидим за њега.
„Браниш Турке, je ли?“
..Иди у Турску. па их тамо мучи. а не пред мојим прагом!“
То je већ било чвршће, али плашио сам се да не попусти.
„Знаш ли да ја могу да те одерем као јарца?" рече
Мимовић и искези бијеле зубе из огромне црне браде.
Тада ми се учини да га треба молити да то не чи- ни. и
био сам готов да клекнем на кољена. а само сам се плашио да
то не буде смијешно. Тада шкљоц! и Мимовић поче да иде
уназад према вратима. а непре- стано гледаше Чађу, прекраћену
пушку коју je отан држао наперену.
„А то . . . а тако . . .“, говораше Мимовић одмичући.
„Брзо. брзо“, викну отац. „Немој мени да припад- не
уцјена luto је дају за твоју погану главу?“
И онда Мимовић истрча и ноче да виче нешто спо- ља, а
отац изнутра. Они шго су остали, уплашени да не дође до
пунњаве. покушаваху да примире побјешње- лог крчмара. а он
рече да с Мимовићем човјек не може друкчије: ако му мало
попусги - пропао је . . .
Руси емигранти бјеху занимљиви. Они пролажаху некуд и
враћаху се, са женама чудноваго обученим: у панталонама, са
капама какве прије нијесам виђао, и гледаху ме бистрим,
плавим рибљим очима. Сви су они. и оне, вољели да пију, а
нијесу баш сви имали новца. Нуђаху некакве шалове да
продају, а отац би им дао по чашу ракије и упућивао их на
друга мјеста да то про- дају. Изгледа нико није хтио да купи те
њихове шало- ве, па су их опет и опет доносили и нудили.
Један од њих, у козачкој униформи. с чизмама, Мороз.
бјеше. као да je брат Вукалице Марковића. у- вијек весео. Узео
би да одигра нешто лијепо. ударају- ћи длан о длан и ђон о ђон.
Људима би од те игре до- шле сузе у очи и увијек би се нашао
неко да плати. или би крчмар час гио добром вољом. Тај весели
Мороз
научи ме како се на руском ncyje и неке сличне ства- ри, па се
по селу прочуло како ја све знам. и дјеча су ми завидјела.
Послије паде снијег, а Мороз с друштвом никад ви- ше не
наврати. Зи.ма бјеше испресијенана свадбама и свађама. На
свакој од тих свадба десио би се неки скандал о којем би
непознати весељаци још истог дана саставили шаљиву пјесму,
а због те пјесме су послије насгајале тучњаве и освете и
савези и завјере. У једну од тих пјесама уђе и наша крч.ма.
опет некако у вези с тим стварима.
Жењаше се неки Мињаш из Аса. а у сватовима Мирко
Брадарић. огроман и лијеп. јахаше зечкасту бе- девију
тјерајући је да се пропиње на задње ноге и бапа пјену. При
повратку. пијан. пошто је успут почино низ ситних зулума, он
покуша да утјера кобилу у хан и да јој наручи пиће. Отап је
био пошао да набав.ња ракију; замјењиваше га тетка Рака. То
што Брадарић чини она схвати као увреду њеног рода и
одједном се нарогуши као мачка.
Држала је преслицу задјенуту за појас и вретено и руци.
Она баци вретено на коњаника н исука пре- слицу.
Пљоштимице свом снагом распали по коњској њушци. Сломи
се преслица. а она још замахиваше оним што јој ie остало у
руци. Бедевија устукну на другу сграну цесте и одмахиваше
главом да отресе бол тамо и овамо. а коњаник се бјеше
скљокао на земљу и пре- мираше од смијеха. Ето. о томе
догађају саставише Равњани пјесму:

A.i' да hiii/иш Мирка Дуп .иака:

Он naioHti хата Трбуљака На gbopobe
Јока ПодмуклаИа.
Дочека ia Рака из буџака.
баш прее.шцом. жалоена му мајка,
те pacCuabu коња и јунака . .

Пјесма је била знатно дужа. али мој отац се љутио на њу:

зашто да га називају подмуклаћем. кад он у тој ствари ништа
није крив?
 Снијег окопње рано, само се планине бијељаху. Сгриц
бјеше отишао у Србију, у Топлицу, да посјети рођаке. Отац се
жаљаше на пробаде. Тегка Рака, ње- гова сестра. хтјела је да га
жени: сваки дан је доноси- ла нове предлоге и хвалила некакве
дЈевојке и удовине. Њега је тада хва гао кашаљ и он забринуто
прислушки- ваше нешто у i рудима. и онда би зловољно
одмахнуо руком:.
..Пусти ме. молим те. Хоћеш ли, де! Видиш лп да сам
болестан човјек?”
Некако је све чешће причао о тој болести. а ме- ни се
чинило да он то ради с неком посебном намјером. И клима му
не прија. говораше. и та вода из бунара. А мени се баш бунар
доиадао и мислио сам да је вода из бунара на неки начин боља
од изворске, коју може и овиа и говече лако да нађе и замути. И
онда је наоко- ло била сребрнаста врбовина. а не црне и
невеселе јове као у Међи. и равницом је текао Лим. изребрен
на окуци, ријека рибље боје. која се прелива и игра. а не
засјењена и тамна као Међа.
Онда се чу да су жандарми у планини опколили доктора
Марковића. вођу комуниста. Па да су комити заузели Колашин
и шетају по њему. па да све го ни- ie истина. Опег се спремаху
за некакве изборе све нам зидове. споља и изнутра. обложише
плакатима раз- них странака. То нам уљепша кућу — никад она
није била тако пуна обећања која се не остварише.
Стиже стриц — измршавио. тмуран и он. Одлу- чише да
се преселимо у Србију и да се имање прода. и да се све то
сврши тајно и брзо. Требало je да понуде Мига Тајовића. као
најближег, да он купи да нека друга крв не притиска земљу
Тајовића. Годинама није- су говорили с њим и сад је то било
тешко. Огац рече да би боље било да му се ништа не казује.
Сгрии се сје- ти да би нам он тада могао пониш гити уговоре. и
узе на себе да говори с Мигом. Зна се да је двапуг ишао к ње-
му за те ствари.

7 М. Jla inh. 3.10 npo.behe 97

 Други пут, кад се враћао кући, дочекали су га Че-
меркићи у Дивљој страни. код оних иећина што се сиве кроз
мрку буковину. Прво cv га ранили у руку. У грчао је у заклон
испод литипе и почео да пупа из пиштоља. Погодио је само
Авра Чемеркића. који отада. сакат v ногу, никуд не иде, а још
је жив и проклиње Таја Та- јовића што га је оставио да се
мучи.
Ја сам послије често ишао у онај заклон испод сти- јене
гдје је стрип погинуо. Шума. из Koje су на њега дуго пуцали.
и сад изгледа млада. А над заклоном ви- си лозар у густим
вријежама. као дебела зелена завје- са мора да је и онда био
тамо, зато је стрип могао тако дуго да се брани.
Гледао сам га мртва: нос му се савио јаче него при- је и
окоштио, жут, а бркови легли на оно оштро лице. Послије га
сахранисмо, па ја и отап пођосмо у Раван. Ишли смо цестом, а
он сваки час застајаше да се иска- шље и одмори.
Попрскиваше киша и један грдан пљу- сак из планина гушаше
се као ноћ к нама — али он ни- је могао да убрза ход. Ииак
стигосмо прије пљуска и он откључа хан. а на нас зину
мемљива празна просто- рија.
Отац поче да скида изборне плакате радикала, де-
мократа и других земљонерадника. журно. као да се раби с
неким. и све их стрпа у пећ. Набапа неке љуске поврх тога и
чамовину једног сандука који развали но- гом. То се упали и
соба се брзо 3ai peja а он леже у кре- вет. Пљусак настави као
коњица цестом. Замрачи се. Онда се отворише врага и уђе
Лука Остојин — поток воде покуља из њега ирије него ie
проговорио. У ства- ри. он и није ништа говорио. него приђе
моме оцу и по- че да му шапће нешто. Очеве беоњаче
бљеснуше и ја осјетих да je то важна ствар.
,,То он сигурно — за доктораА рече отац.
..И ја мислим'\ промрмља Лука.
..Цестом није."
,,Не. Луговима се прокрао. да га не видимо. Преге- ћи ћу
га.“
..Авров брат'.' Насто? Чудновато."
 „Мисли да смо заузети сахраном, и тако. у забуни, да се
провуче. Куд ћеш?"
Отац бјеше извукао мршаве дуге ноге и зграбио
панталоне. Не одговори ништа, пожурио је да се обуче.
,.Куд ћеш?“, викну стрико-Лука на њега.
,,То не могу да пропустим."
„Лези гу! Лези, кад ги кажем“; и обори га на кре- вет и
држаше га: ..Гдје је докгорова кућа?“
,.То ја треба да учиним", рече отац борећи се с ка-
шљом. ,.Moja је то ствар. само још то могу.“
..Гдје је кућа, питам те“ — прије нијесам знао ка- ко ie
стрико-Лука, онај мирни човјск. који нпкад није ишао у
пл.ачку ључ и јак п гр\б према моме оцу.
..Она luto cv чесме испод ње", истисну отац нај- зад са
жаљењем.
„Бијела?"
..Бијела."
..Ја сам за мене нашао свједоке", рече стрико-Лука
отвараЈући врата. ,,А ги зовни некога да види да си ту био,
требаће то.“
Он изађе у кишу и усједе на некаквог коња који као да је
нечујно стигао пред нашу кућу. Коњски топот убрзо ишчезе у
пљуску. Отап лежаше жуз у лицу. ћу- тећи. Зној му се скупи по
челу у крупне капи. које су личиле на пликове и брадавице.
Понекад ме погледа’ затим обори очи. Помислих да се он стиди
од мене што се показао гако слаб пред сгрико-Луком. Најзад он
рече:
..Шта ћеш ти кад мене не буде?“
Зачудих се. Никад прије нијесам номислио да би« и то
могло да се догоди. Онда се сјетих стрица. У очи ми грунуше
сузе и загринух се. Он ми иомилова косу, умјесто да ме удари
као што je то обично чинио кад плачем.
,,Немој“, рече. ,,Нећу ја још. А и иије ro ништа. Ја сам
био млађи од тебе кад ми је отац погинуо на ево колики сам
ггорастао."
'Гако благо и скоро равноправно разговарао је са мном
само стриц; отац никад прије. Сад изненада уо- чих како су
они слични били, и како овај човјек овдје и онај што смо га
спустили у i робље у ствари су ис-
ти. Не могу они један без другога. нестаће зато један за
другим. А мени остаје да будем сам. што нико на сви- јету не
воли.
„АјдеА рече отан. опет благо. „отвори врата и зов- ни
Раку. Нека дође. болестан је' Јоко.“
И ja отворих врата. једва. јер су била забрекла од кише.
Напољу већ бјеше ноћ. згуснута маглом. а Лим хујаше низ
Лугове распо.мамљен и учини ми се да већ допире до бунара.
Кад затворим очи — чини ми се да и сад чујем онај танки глас
бачен у немушту таму до- лине као нешто крхко и свјетлупаво:
„О. тетка! О тетка! О тетка Раке-е-е-е . . . О. зове те тата
да дођеш. болестан је-е-е . . .“
Дуго сам звао. а онда из далеке помрчине. из брда, чух
један M V U I K H глас глје дозива:
..О, Раке Радева! Сиђи доље до хана — дијете Јо- ково
зове сву ноћ. Сигурно је нека велика потреба.“ И гада. прије
него је она стигла, дођоше комшије. Сви бјеху покисли.
пригрнути костријетним врећама преко главе, а бркови им
мокри и објешени.
..Не дај се, Јоко‘\ говораху. и
..Немој да се пустипС. и
..Сви смо ми браћу имали и губили. па с.мо ево живи
остали.”
А отап рече да он већ одавно носи болест и да га је ово
само догукло. Он им показа гдје стоји ракија и за- моли да
сами узму. Они се нећкаху. али ипак узеше. Стиже и учитељ
Врановић. с кишобраном и с братом који га је свуда пратио,
чудновата изгледа човјек — јер он је и бркове бријао сасвим,
па му је од тога дуго ли- пе изгледало још дуже а зелене очи
cv бапале хладан сшев. тврд и непријатан, преко те голијети
под висо- ким челом. Тај комуниста, први којега сам видио
жи- ва. задржа дуже очеву руку и опипа је rope изнад длана.
„ТемператураА рече.
Ја са.м мислио да је ro име болести. Чини ми се да су и
дру! и мислили тако. Они узеше да предлажу љеко- ве. Један
рече да се стави облог од љуге ракије. други препоручи
слачицу а грећи врелу пару. Нијесу се мог- ли иогодити шта је
најбоље. Почеше да се надвикују.
Учитељ их стиша руком. Никад нијесам видио да се та- ко
одједном покоравају једној руци која је махнула кроз ваздух.
Он рече да се иде доктору сјутра зором.
,,Чеху, је л?“, припита тетка.
,,Јесте, Храпцу", објасни он. ,,Код чесама. Узмите мога
коња“, додаде.
,.Ваља се ја у љекаре никад нијесам поуздао“, рече отац
пригушеним гласом, ,,али, пошто ти кажеш опробаћу.“
..Треба. треба", загаламише.
..Дужан ie човјек да учини све што може“. додаде отац.
Послије учитељ Врановић оде и комшије се ра- зиђоше.
Спавао сам. Сјећам се само да је лампа сву ноћ горјела и тетка
Рака се кретала. тамо и овамо. а за њом иогрбљена огромна
сјенка. као peri облака густа и ско- ро опипљива. која ми је
прелазила преко очију и буди- ла ме кад је нема. У зору тетка
доведе коња што га је позајмила код Врановића. и веза га за
плот. Коњ ie грицкао сијено и чекао. док се отаи спремаше. Још
ни- ie био гогов кад дођоше жандарми и казаше му да је
ухапшен.
Г.Нек је са срећом". подругну се отан. ..А могу ли знати
зашто?"
Жандарм се намршти: ..Знаш ти зашто. ајде не- Moi TV да
се правиш Шваба."
..Кад водите човјека од куће. rrnje скупо да му ка- жете
зашто. да би знао колико ће тамо пландовати."
Жандарм га посматраше зачуђеним хладним очима:
..Убио је човјека. а сад се измотава! Видиш ли ти ово?",
упита Једног од својих другова. а тај се гек га- да. као по
команди. зачуди и зину и. одмахујући pv- ком. показа да је то
ван граница његове способности схватања.
..Човјека. велиш?". припита отац, и као да је то врло ситна
ствар. осмјехну се: ..Аха. а ја сам се бо- јао да није нешто
срамотно."
Он опаса свилени nojac који je од бегова опљачкао и узе
кабаницу:
 ,,Ово he ми бити посгеља — код тога тамо докто- ра“,
рече.
Помилова ме по глави и дотаче ме врелим обра-
зом:
„Ето, сад ме немаш“, рече и онда се окрену тегки
Раки: ..Поведи га кол Џане. она ће га добро пазити. Знам ја да
he она њега пазити! Пазиће ra као своје ди- јеге. а ја више не
тражим.“
Закључа хан и даде тетки кључ, па се norie на ко-
ња.
Оде. а жандарми за њим. Више га живог нијесам видио.
Умро је у болници: два сата раније били су га пренијели гамо
из затвора.
Послије га донесоше у Међу. Лежао је у великој соби
пред отвореним ирозором. обучен у ново одијело. са шалом и
револвером. Очи m v се бјеху удубиле. лине утекло у лобањске
рупе а нос се нропео. савијен и као увећан — нажуљи ме кад
покушах да ra пољубим. Над њим гуговаху моје тетке.
многобројне и све сличне јед- на другоЈ и она зла. из Пећи,
6jeine стигла да прису- ствује и чујаше се надалеко.
Док лелекаху неки људи, из разних села и мени сасвим
н£познати. ог ромним гласовима. као да зову не- ког с оне
сфане планине, гледао сам како Никола Ка- чаранда геше
даске за сандук брадвама и глача их. пи- ли и закива. Онда ми
се и го досади. Побјегох од куће, од лелека и кукњаве, и
нридружих се Југу Јеремићу, малом дјечаку који се одавно
изгубио. У његовим очи- ма тога дана изгледао сам врло
важан заго iiito ми је oian умро у затвору и што га: ero, толики
људи жале. Његов отац je нросто иогинуо у рагу; он га није
видио никад и није знао да ми објасни је ли боЈБе погинути
или умријеги. Упигасмо Ану, cecipy његову, а она рече да није
добро ни једно ни друго.
Онда почесмо да гонимо лептирове, и ја скоро са- свим
заборавих жалост. Један пугник наиђе на коњу и упита —
коме се ro чини жалба.
„Јоку I ајовићу, оцу овога“, рече Југ Јеремић и ру- ком
показа мене.
 Тада се опет сјетих куд грља оно мноштво и шта вичу они
људи, па ме сузе облише. И страх и тјескоба од свијета ухвати
ме. Путник из торбе на седлу извади јабуку и баш^ ми је. Ја ie
пустих нек се котрља — није ми било до јабуке. Али ie Југ
Јеремић стиже и доне- се. па ме мољаше и досађиваше ми да ie
узмем, а нај- зад се и он заплака. Више се не сјећам што је
било с том јабуком, а сигурно се не сјећају ни Југ ни онај
путник што ie прошао. —

Увијек ie у шуми и у животу тЛкб - не можеш одједном

видјети све што ти поглед обухвата. Стал- но се открива још
нешто што нијеси прије опазио и што као да ie тек насгало.
(Оне мрке мрље на гран- чицама — пупови су и будуће лишће,
дрво њих с му- ком истискује кроз шевчице и цједиљке тање од
длаке. И то што ће постати боја земље и хлад за стада и хран-а
многих живих врста. сад је тек наговјештај у мрким пјегама
сличним онима какве излазе на лица породиља.
А док се та нијема сила разлиста под сунпем у густо
зеленило, ми ћемо већ бити поробљена земља, нешто као
зелени кокошарник, безимено. прогутано. замрачено
пространство. забран један и само осредње ловиште гдје
побједнички пси кољу. Узалуд нам и Ње- гош и Карађорђе и
Јосип Шгросмајер. бискуп ђако- вачки, и Руђер Бошковић и
Илири и комунисти и не знам ко. и као да нијесмо имали Кења
Станкова и Приннипа. а Bvk Брајотић и Новак Рамов да нијесу
мрчили пушке.
Мрзио сам генерале и сабљаше и све што држи власт над
људима. чак и кад cv мртви и кад заборав- љени леже испод
земље спомен ми је њихов био i нусан а сад бих љубио пете ма
којем од њих. ако би био у стању да постави један непрелазни
бедем на овим брдима и да брани крајичак земље и мало части
и ма- ло наде за будуће. Али таквога изгледа нема. свршено
je. И онда боље да не мислиш о томе шта ће доћи јер за
ужасом ће ипак некакав спокој доћи — мисли о прашини из
које си и у коју ћеш. мисли о прошлом. о далеком, о лицима и
данима од којих ништа осим пра- ха није остало.
С5сга иза мене крчма на Равни празна и закључана. И
бунар ocra да се саспе и пресахне под камење.м. И Ли.м. с
рибљим преливима. и врбапи сребрнасти испод песте. и
дугачко Пусто поље — све то неста. Опет сам спавао у великој
соби. гдје се и Џана с Бранком пресе- лила, па сам слушао
како шуми поток у јововини и че- тири водениие ријеком
Међом. а с Караие водопади претупаху неким муклим
бубњевнма као намјерно.
Сграх ме бЈеше од тих бубњева. од ноћног лаве- жа и
чобанског дозивања с курјацима — iep нема ко да ме брани. И
онда сам се дуго мучио докле заспи.м. а и снови су долазили
пуни страха. Дани што су сви- тали и што сам се погајно у
њих надао. имали су за- сјењене хладне зоре кад ie соба пуста
а шљива под про- зором, на коју су стриц и отац вјешали
заклане браве да их деру. дрхташе од вјетра као v грозници.
Џана je тада већ била на њиви и измахивала је мотиком упорно
све док једног дана не дођоше Ћемићи да по- могну.
Ја прије нијесам познавао rai Џанин род. Бјеху круини и
страшни људи који много јед\. вичу кад 1оворе. грокћу кад се
смију и непрестано се свађаху. Најмлађи и најљепши од њих.
Пеко. ожењен Марицом Доселића. бјеше добио и другу ћерку.
Они то сматра- ху великом грешком и нијесу му далп ни да
зине. а ако уграби да нешго каже сви га сложно поклапаху:
„Ћути, ћуги. ти си женски отац". и он ie стварно ирвенио
од стида.
Стоку смо били распродали или дали на мљека- рију.
Једину краву која је остала, мирну Шунду Џана je изводила
прије зоре на попасак. а ia сам се б\- дио сам у oi ромној
празној соби. Самоћа мн ie била страшна и једва сам чекао да
се пробуди Бранко а тада су почињале нове муке. Јер Бранко
тада бјеше нер- возно дериппе које хоће да се љуља. или још
да спава.
или некуд да се носи и да му се нјева уз то, и. ношто ioni није
знао да говори нлачем ме гоњаше да го чи- ним.
Покушавао сам да га придобијем и понекад је све мирно и
лијепо ишло играо се перперима и кру- нама. новцем нропалих
држава који ie изгубио важ- ност, и пушчаним чаурама које су
се још увијек сву- да вукле. и гукао ie од задовољства. Али кад
му је мокра хаљина, и кад га нешто жуљи или i ребе. поста- iao
ie несносан. Тада сам га гукао. али оп од тога још јаче
плакаше. и гледаше ме злим очима као мачка кад се спрема да
офебе. Најзад сам почињао и сам да пла- чем и пространа соба
одјекиваше нусто и тужно.
Џана ie долазпла да нас умири. уморна и забрину- га, и
одмах би Вранку придала по који шамар за ње- i ову дерњаву
која од тога постајаше већа.
ЈВето поче гадном сушом. Јазови се копаху на бр- зину.
Око воде избише многе свађе. јачи отимаху да спасу своје
њиве. за нејаке изгуби се сажаљење. Џана сгално грабљаше
неком воду час Белу Тробрку, час Мпкоњи Сгрмеитију; једном
је узе Боју Мумлу, а тај дође до nauie њиве и заурла као рањена
мачка:
..Оаууу. ауе. аии!" И поче да се удара песницама у груди.
Ја се престравих и сјећам се да сам вриснуо и но- кушао
да побјегнем, а Џана подиже могику и крену к Boiv вичући:
„Немој дјецу да ми сгрављујеш, ти мумлава по- гани, но
се мичи одагле!"
Ти дани. кад она е водом ради. били су ми нај- i ори. Кад
би Бранко заспао. грчао сам на њиву да по- бјегнем од самоће.
А тамо. v високом кукурузу. ie- два сам назирао Џану како
копка неке бразде и прави мале насипе и опет их разваљује,
заустављајући жубо- раве впрове око струкова. непрестано и
покрегу. све даље ка крају њиве. све ниже к доњим браздама.
По- i n v i a и пзгубљена у I O M зеленом густишу препозна- вао
сам гдје је гек по лаком њихању пера илп по тихој гужаЈБци
пгго се чула са те стране.
 Понекад бих се иришуњао да чујем шга то она та- ко
тужно пјевуши, и слушао сам како помиње мога оца и као да с
њим о мени разговара:
Ја ia iichr офојииш ос/ кшлош b'paiiKU MOUI.
И nch v io ншлаксшш. с/оста му јс злс жалоаТш
Ос/ сус/бапс lipoKjiciuiiituc . . .

Од тога сам посумњао да мој отан. на неки непоз- нат

начин, кришом, као комита, долази ту на њиву и пита како
живимо. Покушавао сам да га видим, али то ми никад не пође
за руком. Тих вјетар би пирнуо уз ријеку, греперећи сивкастим
наличјима јововог лишћа, и онда би почела да се таласају
зелена копља кукуруза а ја сам мислио да то он иде и покреће
их кабанипом и трчао сам стазом да га претекнем. но узалуд.
Џана би изашла из њиве са замршеном косом пре- ко
чела. боса. са земљавим чланпима. Више није би- ла ни близу
онако лијепа као некад. Липе јој је око- шгало и погамњело. а
очи као да су се смањиле. уву- чене, уморне и умртвљене. Она
би се зачудила што ме гу види и, пребапивши мотику из десне
у лијеву руку. миловала.ме rio коси:
..Јадо мо). хоћемо ли се одржати?“
Могла би тако и данас да ме запита, али боље ie што то
не чини.
Bohe бјеше заметнуло, али од суше све опаде путеви су
били посути зеленим и жугим замепима. Ка- чаранда бјеше
тужан. Јеремићи подналули од глади. Вујо Дренковић више
nnje долазио да посјети тетку у Међи. а она га није позивала
јер није имала ш га да му да за јело. Говораху о сељењу у
Метохију. Дошао би каткад стрико-Лука — откад су га
пустили из затвора да посједи и да пита може ли нам нешто
помоћи. У3i ред би ме помиловао. мене. па Бранка, ria опет
ме- не. Не знам зашго је то пред Џаном показивао да ме- не
више воли.
Ј°ј једном рече. гихи.м гласом и муцајући. да она не
мора да се веже за ову нашу кућу, него. ако на- иђе добра
прилика, нека иде — он he прихватити дје-
цу и пазиће их . . . Она одговори да о томе не треба да се
мисли. Тала ја још нијесам схватао о чему се то ради. али у
jecen дођоше Ћемићи и нанунише собу и на свечан начин
саонш гишб Џани да су је обећали не- каквом човјеку. Она
бјеше почела 'да служи ракију, а кад то чу — зачепи бопу и
затвори је у сандук.
„Шта мислиш ги о том‘\ уиита њихов бркати пред-
водник.
„НећуТ рече она.
Они се згледаше: „Ми смо дали ријеч човјеку . . .“
..А сад MV кажите да сте га преварили. Није вам први пут
да некога превариге."
Узбунише се и галама нарасте, али се њен оштар глас
пробијао кроз све то. Они су, рече, другом ripe- пустили да
освети њеног брата . . . Они устајаху да пођу. а она продужи.
Они рокгаху на њу — да ће је удариги. а она рече да су они
издали њеног мужа Чемеркићима. Најзад они пожурише да се
удаље, и послије, годинама. нико од њих није ушао у нашу
кућу. и нико од нас није тамо одлазио.
Усамисмо се гако, а и други су били усамљени јер је
долазила зла година и (;трах од глади. и нико ником није хтио
да одлази јер би се могло поми- слити да то због глади одлази.
и нико никог није звао у посјету. iep: чиме да се похвали? Само
је отап Мана Нуколића. шпијуна швапског, стари Тибо, ишао од
куће до куће и ieo све iiito mv се да. и ничега се тај ни- је
стидио. и могао си да ra псујеш ваздан, хранећи га. а он се тада
не би љутио.
Мора да би ми код куће страшно досадило у те дане. али
ја сам већ ге јесени пошао у школу и дивио сам се зализаној
просиједој коси учитеља Јасикића. Други учигељ. Тадић, из
Сињевке. био је још чуднији: он остављаше испод доње усне
малено. колико муши- па. парче браде — а ја сам v почетку
мислио да је то стварно мушица и нестрпљиво сам чекао да
видим кад ће најзад одлегјети.
Најчешће сам ишао преко Дивље сгране. јер то је био
ближи пут. У сунчане дане то ie весело изгледало: ријека у
долини расута преко камења бљешти као сто-
i ину поломљемих огледала, а преко ње. уз Пискаву долину,
иде Којо Милетић и виче машући рукама. Али кад је облачпо
страх ме хваташе од таклона испод литице гдје je мој стрии
попшуо. Та;ха сам грком си- лазио у Ливаде изнад Лима. |дје је
у горњем спрату била школа а у доњем крчма Наје Осакати.
У школи јс било врло занимљиво. Неки ђаци. од- расли. с
брчићима. више су говорили о дјевојкама не- ro о оном што
учитељ тражи. Била је то закашњела рагна омладина.
распуштена и поремећена. а нијесу се лали тући него. чим би
који од учите.ва покушао то. отварали су врата и одлазили уз
гготок у шуму. Њихов прави старјешина био је Јаков Видрић.
којега с> и звали „Учитељ". и то име му је остало до смрти.
Тај већ остарији момак учинио је прнје тога низ
чудноватих п углавном опаких ствари. које с\ се том покољењу
омладнне много допадале. Свога она. До- ка сгарога, који ie
био тих и чист и некако сличан овци, тај је једном сасвим
прописно окупао у ријеци Међи. Био се Доко спремио ra иде
на noi реб војволе Лакића и обукао димије и кондре п све шго
je најљеп- ше имао. п већ кренуо. Онда MV је Јаков предложио
да ће га он пренијети преко рнјеке, да му уштеди пут што би
заобилазио да спп не до моста. 11 онда ie Јаков ски- H V O обућу
и заврнуо ногавиие: узео ie стариа на леђа и пренио га и гада,
умјесго да ia спусти на обаду. спотакао се тобоже и вратио га
у вир. Сав мокар и пренеражен. извукао се Доко из воде:
„Ада што ме не баци овдје. него тамо?*\ викао je на сина
— а та ријеч послије посга као нека посло- вица за све њпх
којн су ставнлн себн \ задатак да увијек учине друкчше и
обратно од ohoi што се очекл је и да сваког изненаде неком
подмуклом досјетком. П обично cv те досјетке падале на рачун
оних IIITO не могу да се бране, а служиле су за смијех онима
uno сједе и нипгга не раде.
Увијек је било нешто да се прича о тим „ђацнма" Јакова
Видрића. Опет закачише воденнчарку.. Њена једина поњава
стајала је извјешена на плот\ пред ку- ћицом, а неки од њих је
наишао путем и бацио тај њен
жалосни покривач у воденичку стублину. Поњава се обавила
око кола и сва се исцијепала, а они су се сми- јали послије
слушајући како стара жена кука и прок- лиње над том гомилом
закрпа које је с муком из воде извукла.
И онда je ..Учитељ” натјерао Гавра Гривића да украде
хљеб испод сача жени Бела Тробрка и да сач намјести над
празном црепуљом тачно онако како је стајао нрије крађе.
Тробрк је те ноћи имао неке госте на вечери и, кад су сјели око
софре тек тада је опажено да хљеба нема и да је ту умијешала
прсте некаква нечиста сила.
Барјактару Гривићу нослали су нешто као зваии- чни акт,
с печагом и нечитким потиисима. гдје га производе у чин
мајора и позивају да се пријави на благајну ради примања
прииадлежности. Удесили су да се тај акг помијеша с осталим
поштанским по- шиљкама и да га пандур Рајо Циго достави на
озна- 4 c h v адресу. C b v ноћ ..мајор“ није спавао бијући се са
сумњама. а ујутру ie кренуо у варош. У крчми код Наје сачекао
га је ..Учитељ" с друштвом, на су се напили у част пензије, а
барјактар Гривић je послије урлао од јада и пријетио и морали
су задуго да се склањају далеко од његове куће.
Некакве подсмјевачке душе. изопачен нагон и скоро
нагонска вјештииа да се инак не закаче с јачима. напротив: —
гим досјеткама су их забављали и на- метали се н допадали
гиме. Неки од њих су се касннје поженили, неки и дјецу имају.
али и данас су углавном онакви какви су били у оно вријеме
кад су писали и под кућне прагове подметали срамотна писма о
дје- војкама које су се снремале за удају. Ја мислим да је за све
го био крив раг и оно што су у ропсгву видјели и претрпјели.
Какве ли he се наказе, као скорпије под каменом. излећи под
овим ратом?
Одмаче дуга јесен. опет се предаваху неки од пре-
осталих комига. Забијеље зима на Мучњу и на Вилује- вом
колу. С неком стрепњом сам се провлачио кроз бакарие и
кадифене густише паирати и кроз купињаке Дивље стране.
Чињаше ми се да ме иеко однекле гле-
да и да oi ољело грање чудно мрда. „То је вјетар". убје- ћивао
сам себе и журио да се спустим на чистину. у Ливаде.
Одједном испаде жандарм:
..Гдје си видио онога с пушком. у кожуху?"
..Нигдје."
И да сам га видио. не бих му казао. А сгварно сам желио
да видим тога човјека у кожуху — јер то је. го- ворило се.
доктор Марковић — који се познаје с Ле- њином. Тај je.
изгледа. био највјештији од комита ишао је углавном сам и
варао жандарме како ie хтио.

Црвена метохијска говеда спотичу се цестом ра-

шчепљена од умора. најежена од глади и хладноће. по- слушна
и невесела. За њима ситно каскају овпе — ма- ле жртве и
каткад почну да блеје осврћући се на оне што их гоне. или на
нас који их гледамо. питајући погледима докле ће то да rpaie.
Гдје је било затравље- но. земља је огуљена и ишарана
отисцима папака.
За стоком иду покуњени псп и људи мокрн. сну- ждени.
згужвани, с хаљинама залијепљеним за ти- јела, као да су се
недјељама штавили у неко.м ужа- сном мочилу. Онда наиће
жена с једним дјететом на плећима. другим на грудима и
трећим које води за pv- kvдок оно храмље и плаче, а за њом
друга, погрбљена под бременом ствари замотаних у
сламарицу. Можда су јетрве. можда снаха и свекрва — разлике
у го- динама избрисане су и на лицима и у држању.
Онда опет стока и један коњ и два телета приве- зана с
обје сгране самара зачуђено гледају. мичу уши- ма и
наизмјенично пуштају тужне гласове у мрачну долину Брезе.
Па жене и по која дјевојка замотана до носа. да јој се не види
лице — јер не жели да је не- ко нренозна у гом незгодно.м
положаЈу кад тегли и носи кућне ствари, ситне и безначаЈне, а.ли
без којих се не може живЈети.
Онда опет овце и старац с ловачком пушком као на слици
сеобе Чарнојевића, па жене, па задуго нема
оваца него само жене с дјецом у малим свадљивим групама или
појединачно, задихане и ратчупаних коса, и по који старији
мушкарац с наговареним ко- њем, гдје из антрешеља вире дјеца
као Циганчад, блиједа од хладноће, од страха и несанице.
Већ сатима се то тако ваља у кратким размацима и
неједнаким таласима, мутним од мјешавине пре- сграшеног
људсгва и намучених животиња.
Стојим на дрвеном балкону хана и гледам то већ одавно.
Уморан сам од гледања. али не могу да пре- станем — јер го
има чудну привлачну снагу живог врт- лога. Изнутра ме
подилази тупо гађење и имам ути- сак да се непрестано. већ
годинама. окрећем у кругу. Затим ми се чини да они иети људи
и краве и товари шго су већ прошли однекуд опег наилазе.
Можда су се врагили. Можда они немају куд да оду. него
се само врге и вргећи се у бесмиеленом кругу мучења док
стока спадне с ногу, док дјеца у трешељима помру од глади.
Тада ће поворка бивати све рјеђа. цеета све пустија, и све he се
најзад стишаги у непокрегу. чијем 3ai pjbajy сви журимо
свјесно или несвјесно.
ЧуЈем кораке иза мене п пгуш гање сукње и један уздах.
Окренух се: крчмарица Наја присталица свих влада и свих
жандармерија, и свих који имају плаге или пензије па их троше
по крчмама. Без ње није мо- гла да прође ниједна изборна
кампања. а зато смо је називали именом јапанске новинске
агенције Куку- Најо-Осакати. Наслонила се на ограду.
потресена иризором, и ошгро ме гледа и ЈБузтгго пига:
„Видиш ли ти ово?"
То питање ie мени унућено. јер никог другог гу осим нас
двоЈе нема, и звучи као оптужба. Гледа ме као да сам ја једини
кривац и очевидно замишља да сам ја тај дивљи Шннтар који
је искорнсгио рат да ове несрећнике црногорске расгјера с
њива које су радили и огњишта која су били пропирили на ту-
ђем.
Дође ми да дрекнем на њу. али се савладах:
„Видим", рекох скоро мирно. „Па шта?"
 ,.Како — па шта? . . . Несрећа”, цикну на мене као да сам
и за све друге несреће крив.
,.Морала је да дође”, чух свој мукли глас, а затим: ,,3вали
су је неки”, и то таквим тоном да је одмах видјела на кога то
мислим.
,,3на се ко ју је дозвао”, рече она и гледаше ме, упорно.
право у очи.
То је та „реакшпа" што још није мртва и не да се. Она ie
дрска и насртљива и хоће да живи без об- зира на све luto се
наоколо догађа. и хтјела би да остане и послије — кад све
буде пропало. Она као да замишља да се опет налазимо пред
неким њеним из- борима гдје се оштре језичине. и као да је
све ово што видимо тек припрема и агитанија.
Ја још једном прогутах гњев и осјетих да то више нећу
моћи.
„Мислиш ли да смо несрећу дозвали ми?” упи- тах је с
мало тужне злобе. „Ми, комунисти?” — да би јој јасније било
питање. Надао сам се да ће бар сада постати опрезнија.
„Неко јесте”, и погледа ме безобразно. „Они што су
говорили да је бољи рат него —”
„Него пакт. Е па — то смо ми”. рекох. „И он јесте бољи
него пакт! Какав је да је. ипак је бољи! Бољи, бољи". викао
сам да заглушим мукле сумње које су постајале све гласније.
А онда заборавих све то и видјех њу пред собом. Дрхтао сам
од мржње кад јој викнух: „Али, свеједно шта је бо.ље — ти
причу- вај зубе. iep ми се смркло пред очима!”
А кад се мени смркне пред очима, овако као luto је сад —
може да буде гадних ствари и да се догоди нешто што знам да
не би било добро. Али. ђаво га однио. кад ми не дају да се
покажем на друзом мјесзу. онда ћу се бар овдје показати!
Она се измаче, запрепашћена. „Ово је моја кућа”. цикну
затим.
„С веједно . и показах јој шаку. „Ако те мазнем овим.
бољеће тебе као у сасви.м туђој кући!”
Мора да сам убједљиво изгледао. јер она се тада окрену и
утрча у кухињу и поче да премјешта лонце
око ватре. Тако! А ја уђох у крчму — можда ће се ту наћи неко
згоднији за тучу. Миго Тајовић, на при- мјер. или Миро
Дренковић, или бар поп. Зашто бар? Тај поп, ако га данас
ухватим, — тај ће ми за све платити! Одавно га трпим, а он и
не мисли да се треба поправљати! Тај, или који било други —
све- једно.
Унутра нађох столове заузете, а око њих засјели непознати
људи. Какав је то сад дивљачки обичај да у једној крчми свога
рођеног села немам гдје сје- сти? Чему то слути? Је ли то
лијепо, де? Откуд су се само довукли с разних сграна да
покрију нростор жедним длакавим стражњипама! Зар нигдје
другдје нема крчме? Зашто онда не поотварају нове бар ових
дана кад пропадамо. бар пијани да пропаднемо, као на
Марици?
Нећемо тако! А они сједе, још сједе и не мичу се, и не
мисле устајати. Неки тупо гледају у ракиј- ске чаше пред
собом. Други подигоше очи да виде ко сам, а онда их. с
нескривеним разочарањем спу- стише. Ја им се, дакле, не
свиђам — а кога бољег баш то они желе да виде? Гадно је. зар
не, да се тако отво- рено потпењује жедан човјек који нема гдје
да сједне!
Моју пажњу привуче мокар сто крај келнераја, до прозора,
накривљен и црвоточан — тамо бјеше наЈживље. Четири
човЈека, сасвим различиги Један од другог, састали су се тамо
да једном за свагда пречи- сте питање шиптарске мањине и
односа према њој. И не слажу се, па машу рукама. па говоре и
говоре. као да су они баш Једини Koje греба слушати.
Најгрлатији је плећат човјек мојих година, мо- жда нешто
старији, у доста добром сивом одијелу. Лице му је плаво па
преплануло, а направљено је од грубе и жилаве коже коју сам ја
негдје раније морао видјети. И очи су му тврде, дрске, мало
.мутњикаве и мени однекуд познате. и мислим да ми се та
врста очију никад није свиђала. Глас му је чврст. покрети
одсјечни, држање сигурно —- јер он je негдје био rio- липијски
писар или чиновник. и он је од оних што су увијек у нападу.
S М Jla.nih. Зао upo.bcho 113
 ,,Те летке и те бургије”, каже, „за то сте ви скуп- љали
прилоге и штампали ту шаренлажу и растурали да варате
народ. Да су Арнаути наша браћа! Па ви- диш ли ти ту браћу,
како нас удесише — и другови *— а то је спрдачина и срамота
како су то те ваше во- ђе срочиле. И још сте их позивали у
заједничку борбу, е па — ето ти сад борба. момче, а мени си
измамљи- вао паре за оне блесаве прогласе. И сад треба да
при- знаш да нијесте знали шта радите, јер ако сте знали —
греба вас на вјешала!”
Крупан младић у прокислој јевтиној кабанипи. не- што
као шумски радник с огромним рукама. сједи пре- ма њему и
брани се муклим гласом из којега не мо- гу да разаберем
ниједну ријеч. Помаже му плав ље- пушкаст ђак, али уморно и
не баш свесрдно, и као да сумња у то што говори. Четврти за
столом је бркај- лија у годинама, у улози предсједавајућег —
он ништа не говори, али се види да је на страни нападача и да
једва слуша оно што младићи говоре.
Крупни младић подиже глас, досадило му је да се брани.
„Јесте”, рече. „Ми смо њих позивали у заједни- чку
борбу. И да су пошли с нама. сад не би би.ли с Њем- цима. И
не би било ништа од овога. ни прогона. ни пљачке — као што
Рамиз Садик и други шиптарски ко 1Чунисти то не раде —”
..Рамиз Садик”, подругљиво викну Плави. ,.Уса- дио се
геби камен у главу, колико знаш! Рамиз Са- дик не чини
прољеће. Истакао си ми једнога Рамиза за примјер. IUro те не
спаси Рамиз? Што не идеш твом Салику?”
Прокисла кабаница се нарогуши и чух онај му- кли глас
како говори да су комунисти само истину износили и да ie
тачно да се према Шиптарима два- десег година нечовјечно
посгупало и да cv власти на- мјерно убацивале раздор и
неслогу између Црно- гораца и Шиптара, и да су успјеле,
користећи се зао- сгалошћу маса. а Црногорпи cv. нарочито
они од ста- pnie генерације, на многим мјестима тамо стварно
пра- вили такве свињарије за које данас, ево. плаћају сви . . .
 ,,Свињарије. кажеш”, викну Плави. ,.Немој да ја од тебе
направим такву једну свињарију”, и показа песницу. ..Него
пазн језик! Мени је жао што им ни- јесмо више направили, али,
ако будем жив — пуцаће кости некоме.”
Чекао сам да младић. онако крупан и снажан, од- говори
равном мјером. Међутим, он се због нечег по- колеба и покуњи
се и ућута, а одбрану преузе ђак, који поче да заплеће нешто
врло неразумљиво у пра- вилним књишким реченицама о не
знам чему. Што смо ми, комунисти. постали тактизери — то је
ужас! Све неке нагодбе. а нигдје песнипа да се појави. Све
одбрана и одбрана — заборавили смо како изгледа кад се иде v
напад.
Криво ми ie на крупног младића — он очигледно није
створен за погружено држање које сад има. Мора да 'се плаши
неиознате средине и савезника што би их Плави могао добити.
Можда он не слути да би неко стао и на његову страну. Али.
ако се плаши Плавог самог. ако ie тај Плави таква напаст као
што се прави — онда баш такав мени данас треба.
Кренух. јер нијесам могао дозволити да ми про- падне
један тако згодан скандалчић. И осјетих како ме ватра обузима
док прилазим и како ми глас иодрхтава:
,.Ти си сигурно неки храбар човјек’, и гурнух Плавог, док
сам с чуђењем гледао мјешавину познатих и непознатих црта
на његову лицу. ,.Мора да си мно- гим Арнаутима тамо
поломио оне њихове дугачке ши- је и кости.”
,.Ја те не познајем”, рече он хладно и охоло ме погледа.
,,То није важно. Кад неко има вољу да ломи кости и прави
свињарије — то се може и без познанства. Ја могу —”
„Ја не говорим с тобом”, рече он као да ме пре- зире.
„Али ти толико вичеш, нападаш и подваљујеш”, унесох му
се у лице, и дувао сам му већ у нос те је мо- рао да забаци
главу — „па дозволи да и ја теби викнем! Кад си тако храбар и
јунак — што то нијеси
тамо показао? — Што си се довукао овдје, тдје таквих јунака
на причу има колико хоћеш?”
Он ме гледаше раширеним очима, а из гих очију гледаше
ме нешто познато, издалека, с некаквим те- шким колебањем.
Најзад рече:
,,Ово је моје село.”
Како? Је ли могуће да је он толико пијан да не зна ни гдје је?
Ако је тако, онда боље да прекинемо нећу се, ваљда, тући с
некаквом пијаном скитни- цом што ју је несрећа натјерала
овамо. Не, то нећу.
,,Овдје сам се родио”, настави он, ,,и имам право да
кажем шта мислим, и да вичем колико ми је воља. Кад ми го
забране — онда сам готов са живогом”, и устаде. ,,Не треба ми
такав живот, разумијеш?”
На ногама је. Сад смо равноправни. И једнаки смо растом
отприлике. Могли бисмо да почнемо, али ја сам некако
изненада изгубио вољу да се тучем. Он пође до келнераја да
нешто поручи и поче да ра- зговара с крчмаром о звечећем и
папирном новцу а мене као да заборави.
Осјетих да сам поражен на неочекиван начин и запитах
непознатог младића у *кабаници:
..Ко је ово?”
• Вујо Дренковић", рече. ..Није он тако рђав као што
изгледа, него му је погинула мајка, јуче, кад смо кренули
овамо, и сад му је дошло
Byjo — значи! И увЈерих се да jecre. Дошло му Ј е — па да,
и мени је дошло, и многима је данас до- шло до гуше. Ваљда
сам зато постао овако опасан. Некакав магнетни ђаво буди
успавана јунашгва на све стране.
И онда се присјетих: ,,Можда сте и ви из овога
села?”
..Јесмо . одговори крупни. ..Ја сам Јеремић. Ма- шанов
унук. а овај овдје је Чаушевић."
Бркајлија се сам представи: Дра 1о Борикић! Мени се
учини као да је рекао Драго Причалица и би ми неприја i но од
те помисли. Јер он је био и минер и гуслар, и рибар и столар,
али лажов највише.
 Уз ракију, коју почех да пијем заједно с њим, скоро се
овеселих: ипак се живи! И ево појављују се људи који су били
избрисани из спискова мојих по- знаника, просто су се дигли
из гроба, а дру! и. за које нијесам знао ни да постоје — као да
су се одједном овако одрасли родили.

6.

Тако човјек може изненада да дозна неслућене и дивне

ствари као из сна. Да је живио. независно од свог живота и
далеко од мјеста свог кретања, у сјећа- њу других. друкчији и
љепши. годинама без промјена. вјечно млад, онакав каквог га
је тренутни снимак једног виђања тамо задржао. И то сјећање.
и та ирича по сјећању има своје нарочито освјетљење које није
ни ноћ ни дан, и најсличније је мјесечинр која срсбри и
иозлаћује.
Иде тако чудан ДЈечак. с трубом од врбовс корс,
посљедњом што му је стриц направио, између њива кад су
кукурузи узрасли до чланака. и стоји над мо- стовима који су
давно отплављени. и лута и враћа се лутајући по долини. и
краја му нема. Јесени су про- лазиле и мећаве путеве
прекидале. смјењивале cv се владе и кризе и болешчине, ишло
се тамо-амо и ка- зани cv димили с разних мјеста. расло се и
надало. сам је себе заборавио — а ипак се его иојави v чуде-
сном огледалу нечијег сјећања — босоног, с трубом, дјечак
бљеш гавих очију . . .
Вујо Дренковић приђе с неким двосмисленим ос- мијехом
и погледом у којем су се измијешале разне ствари.
Устадох: „Добро је што се не потукосмо!”
Он ме загрли: ..Видио сам да те сврби чапра.”
И сједосмо тако један крај другог — ми смо не- кад били
врло блиски: двоје сирочади! Он је додуше имао мајку, и имао
је стрица. али тај његов стриц био је од друге врсте.
 ,,Нас двојица смо одавно носили ципеле”, рече он.
„Сјећаш ли се — оне из Црвеног крста.”
Заборавио сам 5ио то. али сад ми излазе пред очи:
неједнаке. за читав број или два мања једна од друге. Неко их
je. не знам зашто, распарио. Они из општине c'ipainno су
покрали ту помоћ из Америке која је била тако касно стигла
нашој ратној сиротињи. Мора да су од ње крали и они у
Београду, а затим на Цетињу, а затим у срезу — зато је то још
више зака- снило и, у међувремену, да се не позна крађа. неко
се досјетио да све распари.
Послије, кад су већ раздијељене, морали смо сами да их
спарујемо, а то је ишло натегнуто, уз дуга тра- жења и
нагађања.
,,И шешир си носио. памтиш ли?”
,,Ја — шешир? То ти се учинило.”
„Ево су ти и сад уши у страну, то је од њега. Био је
преширок, па се на уши ослањао. ”
Да, збиља, то је била гадна ствар с тим шеширом.
Смијали су ми се и на купању; говораху да сједнем у њега као
у чамац, толико је био несразмјеран. По- слије сам га бапио. а
Кона, Тробркова жена. налегла је квочку у њега.
,,И онда смо ишли у рибе.”
,.Не памтим да смо ишта уловили.”
,.Ни ја, али смо се бар брчкали у води, око воде- ница —
све смо оне путељке утабали.”
Па послиЈе — како смо се тукли са Сињевчанима и како
смо тражили затвор, а нашли контракомиту. и како смо ишли
Мапу у госте, и како сам се плашио да уђем у његову кућу. Да,
Мап је био чудноват старац, много гадан, и чешаше се стално.
Кад је он чешао десном руком лијево пазухо, прсти његове
лијеве руке. испружене у страну, мрдаху врло смијешно као да
и они чешу нешто замишљено у ваздуху. Онда је узимао да
чеше десну страну и тако стално, редом.
„Мора да је имао страшне вашке”, рекох.
„Имао их је, али није се чешао од вашака — не- го од
свраба”, рече Драго Борикић. „А он није хтио да иде код
љекара, јер му се није хтјело да плаћа.
Тако је и умро с тим сврабом, сав изгребан, скоро огуљен. Ја
сам му градио сандук за укоп, заједно с Качарандом. Ето га
жив Качаранда, можеш га пи- тати.”
Ех, тај Драго — отао ie исти: чим зине. мора бар нешто и
да слаже. А кад лаже. мора да се позо- ве на живе свједоке који
нијесу присутни. или на мртве који би. кад би могли да се
врате. наводно. потвр- дили његове ријечи. Заједно с
Качарандом он није могао да прави никакав сандук, ништа, јер
Кача- ранда не грпи сарадњу и не воли да му се помаже или
сам ради, или неће ни да пипне.
Уосталом — нека лаже. Зар смо нешто бољи ми који то
чинимо исто тако, само мало рјеђе па зато и успјешније? Јер ми
то стварно чинимо — некад из нужде, некад из заблуде, или да
другог доведемо у заблуду ради неког већег циља којем
неоправдано придајемо огроман значај. Па, и кад смо увјерени
да говоримо истину — колико пута она испадне непоу- здана и
утјера нас у лаж! А он је бар поштен лажов. платонски,
идеална врста лажова на овом свијету пу- ном лажова.
..Сгварно је Мап био чудан човјек”. рекох насто- јећи да
створим пред очима његов лик већ одавно ра- зорен и
распршен. ,.Чини ми се да се о њему нешто страшно причало.
,,Јесте”, рече Драго, ,,да је убио Србијанца. И то је,
изгледа, истина. Оно, кад су се Србијанци повла- чили уз Лим,
за преко Албаније — један је заноћио код Мапа и није освануо.
Мора да је тај човјек некако неопрезно показао да има злата,
или бар новца, а Мап је био алав на те ствари. Кажу да је то
злато зако- пао, причало се о ћупу — али ја у то не вјерујем и
тражили су тај проклети ћуп, све су прекопали, али га никад
нијесу нашли. Углавном, Мап се тиме није користовао, и умро
је. као што свак зна, од глади, бос, го и нагрдан.”
,,Ја мислим да је он имао доста жита”, рече Bvjo.
,,Имао јесте, али он га је продавао”, објасни Дра- го. ,,Он
је за себе остављао само скроб да прави, и
то житки скроб, све жиђи како је залазио у године. И тако је
излипсао због слабе исхране, а то је у ствари глад —”
„И стар је био”, рече Вујо, „дрхтаху му руке . . . ”
„Зато што је појео аманет”, прекида га Драго.
„Не знам ја шта је он појео”, рече Вујо, „тек није могао
да дохвати сламку с пода, него би око ње пип- као по десетак
минута. А у кући смрди на нешто, не знам никад више онаквог
смрада — није на мртвада. него као распадање у подруму, као
кожа кад се штави па се оштети . . . ”
„То ie била његова кожа”. објасни Борикић. ..Он се сав
распадао од некаквог проклегства и логиње. Али ја ћу вама
испричати нешто занимљиво што се мени с њим догодило док
још није био тако стар као шго га ви памтиге". и поче да
савија цигарегу, пуштајући нашу радозиалост да се мало сама
собом распали.
Е па причај, брате, ево чекамо. Ево је и крчмар Тутуш
испружио врат да чује и људи што сједе за другим столовима
намјештају столице према теби. ко- ји ћеш сад почети да
зрачиш сјајем давно минулих дана. Они те знају, али сад им је
потребан неко ко може да их некуд из овог гадног вртлога
одведе и друго нешто да им покаже. Ајде, да прође вријеме уз
ракију, да бар мало заборавимо гдје смо и куд иде- мо. да не
мислимо све о јаду.
„Почни”, рече неко.
„Ево. ево”, и он лагано изглоцка папир и зали га
пљувачком и запали, задовољан што су се стишали сви друти
разговори.
„Дакле, у оно прољеће, оно прво послије балкан- ског а
прије европског рата, а идући рат акобогда би- ће васионски —
у доба орања је то било. Узео Мап негдје из села волове да оре
и орао богами цио дан. Гаће бијеле и кошуља на њему. ништа
друго; он дру-, гог одијела ни зими није имао, и вазда је бос
ишао откад ја памтим. У сутон пригнао волове пред кућу и
бацио им шаку сијена да дрмну, а он ушао у кућу да замете
мало скроба — то му је јадера и вечера
била. и све се брањаше како нема зуба па не може хљеб да
једе. Мислио је да стави нешто v кљун. па да одведе волове
газди — а сад да видиш како he се случити.

Волови оно мало сијенца одмах смирили а

није га ту било но тек да помиришу. И онда. гладни као свака
стока. пошли да потраже нешто друз о. и одмакли од куће. Mari
излио скроб v вагане. да се
охладн. па се помолио кроз прозор нема волова!
Одмах је заборавио вечеру. Грк за њима. страх ia да
их није ко украо; крало се много тада као и нослије
сваког рата. а доље. а rope. а тамо. а овамо нигдје
ни rpara. Не смије да каже комшијама — ако чују
шта тражи. украшће их сами. па му нема друге него да
ђинара по ливадама и претражује котаре и падине
гдје су сијена била.
Ноћ ухватила, мјесец изишао, а он преобио по
села и стигао до на гробље. А те ноћи ја сам имао да
самељем мало жита у воденици, ено ie ондје Kpaj i роб-
ља. види се: она исга. ништа ie нијесу поправили.
Излазим ја из воденипе. и немило ми баш што морам
поред iробља да прођем. Hnie ме страх. него некако
ме хвага туга — као кад треба да додирнеш мртво
тијело. Срећом мјесечина. свијетли лијепо, и све се
види. само се сјенке прне.
Иде.м, идем. а испод перова тумапну ми се нешто
бијело и дугачко и лијепо изађе на траву — као чов-
јек. само подскакује на једну ногу, подскакује. а другу
уторожило иа ie држи — овако . . . "
Ту Драго Борикић устаде иза стола и изађе на-
сред кафане. у оно мало слободног простора што је
остало међу. столовима. Све очи бјеху упрге у iteia.
а он подиже десну ногу изнад столова и објема ру-
кама се дохвати за ципелу онда стаде да подска-
кује на лијевој нози. iep ie сматрао да се без те очи-
гледне представе не може замислити то што ie он
видио.
..Овако". рече подскакујући. ..баш овако". и за-
довољан. врати се да сједне.
..Гледам ia то. а коса ми
у висину! Помислих да ће то бити тај вампијер што се причало
о њему — шта би друго могло и да буде ту на гробљу. Игра,
мислим. весели се што је изашао одоздо. Шта ћу сад? Богами
— не би се нико баш добро осјећао кад види вампијера који
подскакује на једну ногу. Ако почне.м да бјежим — одмах ће
он за мном. А они су брзи. стићи ће чим крене. Можда он само
то и чека, мислим у себи. и видим да ће ме ноге издати.
Онда се ријешим да идем ја на њега. Ко зна: ух- ватићемо
се, па шта ко.ме допадне. Само спустих бреме, па. да ме не
опази. тихо идем: ближ-ближ- -ближ-ближ, све сјенком. а
одијело ie на мени црно. не види се. Па кад га шчепах преко
појаса и прите- гох. он рокну — ама баш правим вампирским
гласом. Јак он па се отима. и све подскакује на ону једну ногу
али ra ja приклинчио, у оном страху, па ми се снага
удвостручила. Док он одједном дрекну: ,.Ва имја оца, и сина и
духа светога!”
Слушам: Мапов глас, од прве до посљедње. ,.Јеси ли ти
то. Мапе?”, рекох. али с малом душом. а он: ..Пусти ме. сила
те бож)а убила! — ..А што то под- скакујеш на једну ногу,
Мапе?”, питам ја. али ми не пада на ум да га пустим. ,.Убо сам
се на чивију; оћеш ли ме пустит да извадим ђавола тога!”
Пустио бих ја њега, те жељне душе. али ако ме превари
некаква стара вампирчина, шта ћу послије. И онда га питам:
„А шта радиш по гробљу, ноћу, Мапе?” — „Тражим волове. bvk
их заклао дабогда. Побјегоше ми испред куће. ”
Тачно сам га видио да је орао тога дана. и могло ie бити
да су му побјегли волови — а опет ми нешто сумњиво. Најзад
— ријеших да рескирам. Пустих ia и чекам — сад ће ме за
врат! Али не — он се ухватио за табан и виче „вуци ово!
Гледам: парче даске. са- трунуло. од сандука мртвачкога
остатак што су га прије неки дан избацили кад су раскопавали
гроб. а у томе — ексерчина, ево оволика. нешто искривљено
и
зарђало, паламар. Друго и не би могло кроз његове табане
тврђе од копита.
 Извукох му то и дадох му шаку дувана да набије у рану,
па он одскакара преко гробља да тражи во- лове, а мене тек
тада ухвати немоћ, те се једва до ку- ће одвукох. Мјесец дана,
или — да вас не слажем барем двије недјеље сам боловао од те
препади.” ,,Ех”, рече Вујо са жаљењем. ,,Што те не смаче, срам
га било! Да не причаш толико.”
„Ко да ме смакне?”, зачуди се приповједач.
„Тај вампијер, ада ко други!”
„Ето, па ти нијеси слушао шта ја причам. Није то био
вампијер прави, него Мап!”
„Свеједно, требао је и Мап. Ај, у здравље!”
„У здравље”, рекох и ја и сасух унутра.
Шта — па добро је. Иако има доста прича о стра- ху од
нечег што у ствари није опасно — није лоше да се још једна
прида. Ако се, како Тутуш тврди, то није догодило Драгу
Борикићу, то с Мапом, него Јо- вану Јасикићу — Драго је то
бар лијепо испричао. И док је причао — није се чуло како на
цести тужно блеје овце, и ја сам био заборавио на њих и на сву
ову биједу што се суче од Пећи и иза Пећи. И било ми је скоро
пријатно у том забораву, и жао ми је што он и даље не траје.
А кад би сад неко рекао да је тај рат, са свим не-
срећама које га прате,један измишљени вампијер и
ништа друго? И кад би га прекинуо! . . . Али — мртве нико не
може дићи, и Видру ја више нећу видјети, и све је тако како
јесте — није рат привиђење које ће ишчезнути, него смо ми
привиђења која још нијесу ишчезла. Хајде! Ми и онако
нијесмо ми. Нестварнији смо од сјенки једнога сна и биће је
наше привремено лебди у ваздуху као кратак звук и
бесмислено је као блејање тих оваца
којеми опет досађују.
„Сјећаш ли се", и Вујо
ме трза за рамена, „кад
извадише Крејку испод моста?”
„Крејку? Не знам. Чини ми се да то име никад нијесам
чуо. ”
„Не, а драо си се као да те ђаволи деру кад си је видио
онако надувену.”
„Чекај, молим те — ко је била та Крејка?”
 ,.Несрећна једна сиротица. Неко од ђака Јакова Видрића
напумпао је да затрудни. илегално дијете и онда се зато убила
од срамоте. Сјећаш ли се сад?” Ништа. Као да ми је рупа у
глави на том мјесту гдје је требало да буде Крејка. Сви смо ми
у ствари шупљикави. и нестварни смо и измишљени као
Крејка. То ће се ускоро видјети. И сви ћемо отићи низ воду као
Крејка. У здравље! И нико нас неће ни вадити из те воде, ни
спомињати . . .

7.

Он је устао и сад ми је невјероватно да се ја знам с тим

крупним човјеком широких рамена. Али он ме гледа очима из
којих вири један други. један који је волио да скита и никад се
није смиривао. и волио је да проналази нове предјеле и
засеоке који су дотле били ван нашег видика. ријеком, у
скривеним долина- ма. као незнани свјетови.
,.Да изађемо. Ладо”, каже он. ..Овдје је загу- шљиво
Устадох, а соба се заљуља као лађа. Добро је што ме је
узео под руку и тако имам на шта да се ослоним. Пређосмо
преко цесте између двије гомиле избјеглица. а онда се
спустисмо на ливаду, па поред јова и јазом, као кад смо ишли
у Мапову кућу. Слушали смо како шуми ријека — као увијек, и
још мало друкчије. Ако не ублажава. то бар отупљује. и од
влажног ваздуха изнад воде. у коме увијек има капљица.
човјек се бо- ље осјећа.
Ливада има неправилан облик и два-три камена. који су
из неког другог предјела и времена овдје дос- пјели, вире из
траве нуни свјетлуцавих љуспица. Крај њих je израсла Јабука.
а послије се ливада сужава и почиње опет јововина и мала
једна клисура између двије сиве осулине на чијим врховима се
види жбуње, као да сједи, као да су чељад посједала. а преко
њега прелазе облаци.
 Уђосмо у јововину. Пијан сам прилично, али осје- ћам
њен мирис, сличан горкој жалости која са сјено- витог мјеста
избија из нијеме чежње према сунцу. Ка- мење поред воде,
заобљено дугим котрљањима, исто је као онда. Сједимо,
ћутимо. Можда није случајно што смо ту дошли: оваква
укривена мјеста, ови мртви углови, добијају велику цијену с-
развојем догађаја. Можда несвјесно у нама ради неки нагон за
заштиту живота. Почео је прије времена, ми му се покоравамо
не знајући његово значење.
,,Сјећаш ли се, Bvjo, кад изгибоше комити?” ,.Како да не:
Мимовића сам гледао како лежи мр- тав, а брада му се
подвила. Њега и Рељића издали су Баблари; замисли: истјерао
човјека из кревета, везао га. претукао, а онда хтио да му легне
код жене . . . ” ,,Је ли се бранио Мимовић?” Јер ја знам само да
је погинуо, а у оно вријеме нико к нама није навраћао ни
причао како.
..Бранио се више од пола сата, али како је био пијан —
стално ie нишанио v главе. v ствари у капе Koie cv M V износили
на мету. Све им ie капе изрешетао. па су их послше чували за
успомену и ноказивали као доказ храбросги и ратне cpehe. А
кад су га убили ду- го нијесу смјели да му приђу, него су
пуцали и иупали у љешину, кидајући је куршумима. Плот иза
њега бје- ше пео окићен комадима његовог меса који cv се
тамо заустављали и прскали. А задисаше на ракију, као да се
бачва просула iep cv му отворили цријева.” Послије je Јован
Мнмовић. браг Милоњин, по- звао комите на договор —
тобоже да му помогну да освети брата. У ствари он je већ
одавно био у до- слуху с полицијом и, у пиће које је за комите
спремио, био је ставио неки јаки опој. Они нијесу ни слутили.
Страшни Тодор Дуло и весели Вукалица Марковић и десегак
других, пили су у малој кући крај шуме као неопрезне
живогиње. Само Сајко Доселић из Угрга, болешљив и
најсгарији од њих. од болова у стомаку није могао да пије.
То га је спасило тада. Он је дремупкао крај пе- ћи. али кад
је видио да други падају у сан као покла-
ни. забринуо се. Било му је сумњиво што ie Јован Мимовић
закаснио на заказани састанак, сумњао ie он на Јована и прше.
и покушавао је да пробуди дру- штво и видио ie како стоји
ствар. Онда је опрезно изашао нред кућу и сакрио се у жбун
пред вратима. Видио је како долази Јован Мимовић да оњуши
ствар и како се враћа из куће дајући знак жандармима. Јед-
ним метком Доселић му је сломио обје ноге.
Ни тај пуцањ није пробудио заспале комите. али
жандарми ниЈесу смЈели да уђу унутра. Пуцали су кроз брвна
и кроз под изнад избе. напамет, тако су утрошили сву
муницију. Ушли су тек ујутру, кад су видјели да кроз под у
избу и кроз расушена брвна напоље тече крв. Соба је била
запођена крвљу као црвеном простирком, а само један од
комита био је жив и још је спавао. Спавао је и кад су га
однијели и кад су га убацили у затвор.
Сјутрадан je начелник среза позвао предсједнике
општина, дјеловође, благајнике и кметове да им се похвали
ловом. Његова велика побједа била је пому- ћена само једном
бригом: Јован Мимовић. који се тако сјајно показао, тешко је
рањен. Начелник је учи- нио за њега све што се може. Позвао
је љекаре из Пећи и Подгорице, аутомобилима су стигли;
позвао је и Новикова са Цетиња. и тај је већ на путу. А све је
то узалуд, неће моћи да га спасе —
,.И дабогда да цркне!” зауралао је хор гласова одједном.
Начелник је зинуо запрепашћен. а они су урлали као
помамни непрестано:
..Дабогда да нико његов не остане. да му се по- гани траг
по трагу ископа заувијек. да mv земља кости растури. да му
пашчад кости разнесу што је осрамо- тио образ цпЈеломе крају
и цијелој Црној Гори'”
Два дана касније умро је и Јован Мимовић од те ране у
жесгоким мукама, а но селу ioeopaxy да није умро већ липсао.
Пошто сам ја у оно вријеме строго водио рачуна о значењу
појединих ријечи. упитах стрико-Луку:
 ,,Зашто кажеш да је липсао? Пас липше, а не чељаде.”
,.Кад је човјек поган и кад издаје, онда он није чељаде
него пашче. Онда се каже да је липсао. То је да MV се осветимо
и кад је мртав.”
И он ми причаше нешто дуго и замршено о дво- ногим
псима — ја сам се тек послије нагледао њих, различито
обучених. разних лица и очију. Покушавао сам да нађем неки
кључ и нешто по чему би се могли спол>а препознати. али то
се све разбило њиховом огромном разноликошћу. Остало је
једно: то су већи- ном из предратних покољења. Можда их је
рат изо- пачио. Можда то долази са старошћу, јер и звјерке,
старећи, све опакије бивају. Је ли то оно из Библије: нико од
оних преко четрдесет да не уђе у Обећану земљу; је ли то оно
Гетеово — да сваког сањара тре- ба објесити кад пређе
тридесету? Не знам. И не знам како онда да објасним то што је
код нас било не- ких старих људи кош cv упорно били и остали
људи ?
..Желио сам да дођем на ово мјесто '. рече Вујо. „Чинило
ми се да бих ту могао задовољно да посједим и не знам какво
уживање да осјећам. А сад ништа камен — вода — као и свака
друга. Шта ie то?”
,.И мени је тако. То је за го I II TO су нам све опљач- кали и
ми више ншесмо они шго смо били.
..Не. сад смо сасвим други.”
..Празни”. рекох.
„Погрбљени ”, додаде он.
„А кад неста црногорских комита”, рекох, „поче- ше да се
враћају швапски шпијуни . . . ”
..Јесте, уображени као да су били негдје на нау- кама. Moi
стриц. Миро Дренковић. у цивилном оди- јелу. као да ie
учитељ. с качкетом и пензшом коју M V је. не знам зашто. дао
министар Лабудић."
..А Ман Вуколић стиже на вранчићу. с Јелком која онда
ходаше гологлава, јер је тако у граду, у Пећи, научила да се
понаша као варошка госпођа. Па и он, сјећаш ли се, поче да
тражи пензију и стално
писаше неке молбе и вађаше документа, а сви џепови бјеху му
пуни сложених хартија.”
„.Болестан је. чуо сам. Ман Вуколић”. рече Bvio.
..Оздравиће. чим чује да Њемци долазе."
,.Неће. Пигао сам стрица, да ra пецнем, како му се
паргнер проводи. А он. лукав. као да се не сјећа куд ја циљам,
нема храбрости ни да се наљути. Лип- сује Ман, рекоше ми, не
може ни ноћ дочекати."
Преко ријеке се чује шупаљ шум воденичког јаза како
пада на уставу, а на гробљу стоје стари храстови. огромни, и
бешумно машу гранама. Сад ми личе на гавранове, иако су
сури од преосталог лишћа. И чини ми се да то они неком
домахују да им дође — можда момцима што сад на албанском
фронту крваре и које неко закопава у ровиту земљу јаруга које
сунце не гледа. ..Овамо, овамо". машу храстови. ..овдје има
мјеста. доста МЈеста” — јер они су навикли да се хране
људским месом и соковима из КО С Т И Ј У .
,.А послије почеше да се селе у Метохију...” ..Па јесте ".
рече Вујо. ..јер оно ie већ друго по ре- ду гладно љето било.”
,.И Јеремићи, кад пођоше. бјеху весели."
,,И други су били весели. а они нарочито: онако кр.упни.
могли су много да поједу, а одакле да узму?"
Они су тукли окласине да једу. Од срамоте није- су могли
то да носе у млин^а и млин би се покварио од тога. него су их
тукли сјекиром, ушимице, унутра у кући, да нико не види, и
онда је кућа мукло одјеки- вала и сви су знали од чега
одјекује. И онда су то јели, а од тог јела цријева се послије
врло тешко празне. уз болове од којих су јаукали у црној
јововини крај ријеке. Бјеху жути и као празни, мирни.
добричине, и одмах се могло видјети да су гладни.
Ја сам оној малој Ратки давао хљеба — Цана ми то никад
није бранила, и зато је волим. А она би до- шепељГала,
смјешна, жалост мала. спотичући се и падајући преко јазова.
iep ie у оној мајушној глави носила сјећање гдје може добити
хљеба. правог прав- цатог, кукурузног. Бјеху. ради шале.
ирогласили да ie iо моја вјереница, а ја нијесам имао ништа
против,
а ни она, него тепаше: ,,Кад си мој, кад си добар, дај ми мало
хљеба!” А послије она умрије, али ја мислим да није умрла од
глади — јер хљеба сам јој давао кад год је дошла — него мора
да је то била нека болест од које умиру дјеца.
,,И онда стари Машан умрије на путу”, рече Вујо. ,,Није
ни стигао до Метохије.”
И њега памтим: имао је лулу, и стално тражаше сламку да
је прочисти. Бог би га знао чиме је пунио ону лулу. Сувим
копривама и неком другом травом чини ми се — тек није му се
могло примаћи од зада- ха те луле и тих трава што димљаху. Ја
мислим да су многи пушачки проналасци његовом смрћу
угушени и многа искуства пропала. И стално му очи бјеху
црвене. од дима ваљда. и понека мутна суза клизила му је
удубином иоред носа.
Бјеше глад. а она ie на свој начин страшнија од рата.
Качаранда се ослони на риболов: цио дан би бауљао уз ријеку.
сав мокар, и завлачио је руке под камење и доље нод водом
радио нешго као да музе камење, и онда је извлачио румене
пастрмке. Нас, дјецу, гледао је као да нас не види и као да
никад није долазио у наше куће и пио и јео до грла. Никад се
не сјети да нам добаци макар најмању од тих риба, али му
Гавро Гривић једном украде читав лов и раздијели свима. Тада
Качаранда псоваше — као да је ријека само његова и све рибе
што у води живе.
И други се бјеху промијенили. Бргљиви Бојо Мумло, који
је имао жита за цијелу годину, жаљаше се да је гладан — и
стварно је био гладан, јер друкчи- је му не би вјеровали да
нема жита, кад му ни тако нијесу вјеровали. Глас му се бјеше
скоро одузео, а очи mv пожутјеле. Није се одмицао од куће. ни
кад треба да ради, све од сграха ла he га неко покрасти. Тробрк
промицаше некуд у сутоне. Покрадоше се- неке овце,
мишљаше се да је он то; чобани су по цијелу ноћ комакали да
покажу да су будни. Чауш продаде коња за жито — отада он
I I J C L L I K C иде. Његов син спре- маше се за сеобу, и Јаков Видрић,

„учитељ”, с

9 М. Лалић, Зло прољеће 129

 оцем Доком и Драго Борикић с браћом, и Стефан Савовић из
Брезе . . .
Миго Тајовић купи неку земљу — за новац, рече, што га
је спремао да купи нашу земљу. И Миро Дрен- ковић
куповаше, и Бојо Мумло. поред свег гладовања. Просто је нека
нијема сила тјерала људе са земл>е у Метохију, као што их сад
отуда гоне Шиптари виком и пуцњавом.
,,Просто, између два зла!”
,.Шта — између два зла?”, упита Вујо, и ја се сје- тих да
нијесам сам.
,.Човјек”, рекох. „Једно зло га тјера у Метохију, друго
натраг.”
„Мене је стриц тамо отјерао”, рече Вујо. „Пла- тиће ми”,
додаде.
Мост на Кутку, стари, дрвени, из времена краља Николе.
бЈеше пао пол вјетром. а лруги се на том мје- CTV неће ни i
радити. Борову i рађу мостовских кула разнесоше да од ње
праве зубље за освјетљење. Барка бјеше намјештена на жици.
али они шго одлазе нијесу ie ни гледали. Дошли cv до i аза с
товарима. с ов- цама. с цингарама што весело клепетаху и с
овнуј- ским звонима која су мукло тукла: ..Збогом. збогом!' Tv
стадоше.
Покушавали су прво да убаце псе у воду, но пси су се
цвилећи извлачили на обалу и почеше да бјеже на- около.
Онда гурнуше једно јуне и бацаху се камењем на њега. Оно
искоси главу. заокрену и врати се. Један скиде чакшире и
уведе коња с товаром. Други намами овце на со и оне се
згомилаше на обали. Гурале су јед- на другу — пола њих ie
већ било v води. Неко ухвати овна за дрвени лучап чектара и
повуче га. а за њим се нанизаше овне као дуга и неравна
бијела npvra.
Послије пођоше говеда мирне троме краве и ге- лад с
одигнутим реповима. Волови се нећкаху. али најзад и они
загазише. Све је го пропало за прве двије године у Метохши
од врућине ваљда и од болешчи- на које су чекале у тој
равничарској клими као у за- сједи.
 Суние ведрог дана освјетљаваше долину. Онда угази у
воду Вујо сам — нико га не вођаше. Он пође право. млатараше
рукама по води десно и Лијево. а свијетле капљице у два реда
праћаху га као сребрни ројеви. Уплашио сам се за њега кад је
био насред Ли- ма. али он пређе и примаче се крају. Изађе на
обалу и окрену се — махну руком.
Очи су ми биле суве. али сам осјећао како ми уну- тра
душа плаче. Заборавио сам је, ту далеку дјечју ду- шу са
слутњама, и тек случај ме каткад подсјети на нешто што сам
осјетио и што се није дало објаснити. То је као што смо
заборавили свој негдашњи изглед и хаљине и глас. и да нам
неко покаже оно што смо би- ли — вјероватно би нас зачудио.
Пут зађе у шуму. Веселе клепке више се нијесу чуле него
само звона са овнова ,,Збогом, збогом!" И тај Bvjo што је тада
зашао у шуму — више се никад није вратио и не може да се
врати. Њега нема. Овај овдје што носи његово име није то он.
Он ie водио да тумара и да проналази; овај сједи на камену и
смишља како ће се осветиги. и набраја коме.

— 8.

Једни одоше у МетохиЈу. други у Затон на „турска" имања

— а глад остаде код нас. Стрико-Лука дође да узајми кукуруза
и Џана му даде колико је тражио. Он рече нека ником не казује
да ioin има. И нека до- бро пази кућу. и да закључава — jep су
се крађе поја- виле. Послије дођоше Ђемићи да узајме она их
от- iepa. И Тробрк дође да узајми. па се врати е празном
торбом. Мени их je било жао и чудио сам се Џани ка- ко може
да буде тако тврда.
Једне ноћи чух како виче оштро и кричаво: „Који си то?”
И затим, кад онај не хтје да каже „Чекај, чекај — отворићу
ја теби!”
У крову прасну једна даска и човјек побјеже. Сју- традан
дође стрико-Лука и отвори кров и појача засо- внице на
вратима. Отада Џана није спавала по ноћи.
него само уздисала. И ја нијесам спавао измишљајући
свакојаке опасности. Само је Бранко спавао. а он слат- ко
мљескаше v сну. и понекад би узсо да се гласно смије. нечему
што јс тамо сам измислио. Џана. која јс сма- трала да ја
снавам и да је нико не чује, i овораше му тада:
..Чему се смијеш. јадо мали, без оца, без уЈака, без
никога!”
Просјаци, и разне нротуве што су прије редовно
долазиле, бјеху већ одавно отишли у неке друге кра- јеве.
Мене бјеше жао I II TO их нема, јер они су увијек доносили
нешго нарочито из свијета — неке нове ри- јечи и вјештине и
тајанства враџбина и скитања. Ста- ри Тибо Вуколић, отац
Манов, покушавао је да их замијени. али он то није могао ни
умио. Он је само гражио да једе и јео је ћутке шга му се да, и
онда је одлазио, увијек незадовољан, увијек гладан као галеб,
да још негдје потражи и добије пешто за јело.
Навали се на нашу кућу. и стизао ie испрел ручка
редовно. као неки претнлатник, и онда би се извалио да се
сунча на обору, бос, голо грб, oi роман и бесгидан, жалећи се
како му снаха и син не дају ништа да једе, док му је кроз
дроњке на све стране нровиривало руж- но месо обучено у
прљаву кожу. Бјеше ми дојадило да ia гледам, али су ми.
свеједно, очи засузиле док ia је Џана тјерала. замахујући
једном притком, да се удаљи и да се више не приближи.
Он се повлачио уназад, спор и чудећи се, као во кад га
тјерају с нласта, а очи му се избуљише и руке су му биле
заузете дроњцима чакшира које су хтјеле да спадну. Најзад,
кад се већ прилично удаљио, осмјели се:
,,Кучко!”, дрекну да се освети и понридаде корак.
Не зјзам гдје је налазио још да једе. али држао се све
деблш и све тромији. Био је уобичајио да се из- вали у
хладовину на нуту крај мосга. скоро го. Ту би лежао. пио.
воду и празнио цријева без крегања, као свиња која је чврсто
везана и приморана на го. Зато je зсшко и i адно било
прелазити преко мосза и нреко ie његове бусије. Момци, које
није добро познавао, не-
ки од ђака Јакова Видрића. ухватили cv га једном док ie
загађивао ro мјесто и премлатили га мокрим коноп- цима.
Он им пријећаше: ,.Кад ја преврнем кожу наопа- ко, а МОЈ
Ман.перо наопако — видјећеш ко je Тпбо Вуколић!”
Гавро Гривић му рече да су то узалудне наде: не- ма више
Швабе и никад неће доћи оно вријеме кад су Међани скидали
капе нред госпођом Јелком Мановом. Не знам ie ли га
убиједило то или нешго друго. тек Тибо ипак премјести свој
логор с моста негдје у жбуње.
Тога или идућег љета он умрије. Биле су га издале ноге па
није могао да иде v скупљачке акције дуго врехмена. Само се
довукао до куће и, пошто га нијесу пустили унутра, шћућурио
се крај празног коша и ту умро. Његова снаха Јелка тек тада се
смиловала да му простре посгељу и нарииала ie над његовим
одром. а ја сам слушао како стално понавља: ..О. мој добри
родигељу . . . Moi болећи родитељу”. кроз мукле удар- це
Качарандине сјекире, која je закивала мргвачки сандук.
Жене су чуђаху како она може да буде тако бе- стидна. а
онда се сјетише да je то кћер вјешгице. И стварно. њена мајка
је била ..права вјештица”, а ro је нешто као главна вјештица
јер и вјештице имају своје чинове. које ми не знамо. Тако бар
казиваше Ман Вуколић. а он ie уживао v томе да располаже
везама с каквом било вишом и тајанственом влашћу то му је
било навика и то ra је пратило још од првог свјетског рата, и
он је тако могао лакше да живи.
Он je наводио разне, врло убЈедљиве доказе за ту своју
тврдњу, од којих један и до данас памтим. Једном му је, рече,
крава запрагла — ни кап млијека да се помузе; жена се одмах
досјетила да cv то чини и да треба звати њену мајку да их
скине; Ман се наљу- тио на жену и опсовао ioj мазер. али је
ипак морао отићи да консултује гашту; crapa вјештица
дочекала ra ie пред кућом: ..LJJia ћеш к мени ти што си ме
јутрос псовао!" Али се ипак смиловала и скинула чини с кра-
ве и Ман. кад се кући вратио, затекао је карлицу млије- ка и
скоруп. прст дебео. ухватио се одозго . . .
Ја сам тада желио да видим T V његову ташту, Стак- H V из
Црништа. и то да је видим на песги испод шко- ле. у тренутку
кад тамо пролази Једна друга непојмљи- ва сила први
аутомобили од Пећи и од Цетиња за не знам куд. Хтио сам да
гледам ко ће се коме уклони- ти с пута. jep сви други су се
склањали с пуга иред тим неманима са стакленим очима. а ми.
дјепа. бје- жали смо без даха. прескачући плотове и губећи
опан- ке при томе.
Код школе смо се окупљали. по нашем мишљењу ради
што веселије и гушће међусобне тучњаве. а по учитељевом
мишљењу ради нечег другог. нејасног и њему самом али кад
зазуји машина нестом. све дру- го смо заборављали. Онда смо
се хвагали брда и. у ројевима. с урођеничком радозналошћу и
циком по- смаграли како машинска ера долази и пролази.
остав- љајући облаке прашине над нашим главама. вашљи-
вим. краставим и пуним маште.
Каткад. издалека. кроз олују брзине за нас врло страшне
назирали смо унутра неке прилике сличне људима. Сви
говораху да су то људи. и ја сам говорио да су људи и причао
сам о томе Цани и Бранку али свеједно нијесам могао
вјеровати да су го људи. на- рочито не да су живи. Из тих дана
ми је и до данас остало мало неповјерења у те вјепггачке људе
који се возе аутомобилима.
Машине учесташе и ми почесмо да се навикавамо на
њих. Крчмар Тутуш није се ни освртао кад пролазе. Haia би
само стала тренутак док обрише руке о сукњу, а жандарми
устајаху да поздраве.
Једном се једна кола зауставише тачно испод шко- ле.
Изнутра изађе чупаво сгворењес гомилом клијешта и неким
кутијама и једним лавором. Дебели црвени људи. као нијеми.
сјеђаху унутра и брисаху се мара- мицама, док је он куцкао
нешто и сипао нешто и вр- тио се. бацајући сумњичаве и
нрезриве погледе на нас што се опрезно окупљасмо као мали
мајмуни са свих страна.
 То потраја дуже него што смо се надали. Онро- бали смо
фарбу гребући је ноктима, опипали гуме. пребројали шрафове
и исписали имена rio прљавим блатобранима. Шофер бјеше
завршио посао и унио своје ствари унутра. Из оног лавора тада
захвати пре- гршг чађаве течности и попрска нас. Завришташе
не- ки и ухватише се за очи. јер их је опекло. Испод ба-
гремова чу се врисак мале Видре, учитељеве кћери. Вељко
Настић, кметов син. удари шофера каменом у потиљак и сакри
се иза трна...
Кола кренуше уз урлик сирене који за тренутак надјача
сву дреку. Jvr Јеремић погоди плехани кров и улупи га. Остало
камење које смо бацали више није могло да достигне кола.
Учитељ Јасикић догрча из со- бе блијед у лицу и, кад видје да
нико није згажен, би му лакше. Извуче марамицу из џепа,
накваси је и поче да испира очи онима шго су вриштали, затим
препусти марамицу и испирање Ивану Видрићу, а он отрча у
жандармеријску станицу да се жали.
Послије паде снијег и. у сугон. док јс Џана сјекла дрва на
крљи пред кућом и док сам ја скупљао дрва да их унесем.
Бранко угледа мјесец на ведром небу и изненада повика:
,,Кока . . . Jaie . . . Кока . . . Јаје . . . "
И поче да подскакуЈе и пљескаше рукама, jep он је волио
јаја у то вријеме кад их нијесмо имали баш довољно, и хтио је
да му се скине оно одозго.
По снијегу се посукаше пси — велики, длакави, овчарски
и свакојаки, с много непознатих, који као да су ту дошли из
других села да гостују. То је за мене било врло незгодно, јер
више се није могло преко Дивље стране, и једини пут за школу
водио је поред њива, а пси су то изгледа однекуд знали и
чекали су ме тамо редовно. Једном или двапут спасио сам се
пуким случајем, а послије више нијесам смио сам да идем. Не,
iep они су ми због нечег сви били кивни и трчали су, чим ме
виде, уз грозан лавеж.
Онда је Џана ишла да ме прати, и водила je Бран- ка с
нама — јер тај није хтио да осгане сам код куће. Он се ничег
није плашио и покушавао је да се отргне
из Џанине руке да би појурио с псима, и гребао јој је руке,
љут, са сузама у очима, IJ ITO га не пусти. А пси, кад нас тако
утроје виде, мотали су се наоколо као да су заузети неким
другим послом и одмахивали су репо- вима правећи се као да
немају ништа иротив мене.
Тако сам стизао до Југа Јеремића, а послије, у друштву,
све ie било лакше. Ако би неки од тих паса и залутао да се
приближи нашој пртини — гађали смо ra грудвама и комађем
леда. а он ie бјежао безобзирце н кагкад није имао времена ни
да види и запамти ко га ирогони . . .
..Што си се толико замислио, Ј Ј а д о к а ж е Вујо. Глас
му се промијенио више од свега. Ништа по- знагог нема у том
гласу — као да је сасвим други чо- вјек узео Вујово име и боју
очију нешто сличну оној што ie била. Гледам га: то ie чудно. и
опет бих хгио да га питам је ли то он.
..Ништа. Посмаграм воду како тече.”
..Тече као зими”, каже он. ,,И хладна је као зими. Горе се
сњегови топе”, и он показује планину, нату- штену, с ггрљавим
сњежним браздама под пазухом. ,,Требало би једном да
пођемо горе у планину, кад се изведри. ”
Да, ако може да се изведри. Али мени се чини да се никад
неће изведриги. Прољеће је, а као да иде уназад, право у зиму.
Храстови на гробљу сасвим су се размахали, као луди.
Некаква огромна вјетрина, која се у овом заклону не осјећа,
нарасла је и чупа их и заврће им голуждраве вратове.
..Тамо би нам лијеио било”, каже он. ..Понесемо ручак са
собом и осганемо чигав дан, или два дана, што да не?”
..Кад се изведри”, кажем. ,,Што да не!”
Он опет иочиње да личи на OH OI што ie био. или би бар х!
ио да личи да луга. да озкрива што да не. Можда ie го само
покушај непгго се у човје- ку трза да се врати, одбиЈено од
слиЈепог зида не- могућности. у оно што се било тако недужно
некад. Требало би и сам то да покушам — што да не — јер кад
се нешго ради и кад се некуд иде из промјене у
 промјену, мање остаје времена за мишљење, и човјек може
некако да се брани и извлачи, бар дан по дан.
..Горе има колиба", каже он. ..Сигурно би се и кромпира
нашло. А ја волим кад ми мирише боро- вина. а кромпир се
пече у ватри. ’
..Могли бисмо да узмемо ловнице”. рекох. ..Ја имам
Бранкову. а и за гебе ћемо наћи Једну."
..То. то! Јер горе има јаребица — ја већ знам гдје ћу пх
наћи. И онда ћемо имати и меса. Па да — што да се гужвамо
овуда."
,.И да не гледамо Оно.”
..Просто. да се побјегне од јада, бар дан или два.”
А зар је то мало — дан или два? Дани су страшно
одужали, и за сат, ако станеш на прометно мјесто, можеш
видјети толико несрећних лица колико у чи- тавом животу
срећних нијеси видио. Дани су одужа- ли. а ноћи се нијесу
скратиле. с оним урликом. с оним поворкама. Тамо се ваљда не
чује како пас Јована Ја- сикића завија и арлауче. и v оним
потоцима гдје нема људи — како би било да одмах кренемо
тамо?
И онда се још сјећам светосавских свечаности: ђачки дан.
мраз. настријешила се земља по стрно- вима. Све грнуло к
школи. Мајке и бркати родитељи стижу у гомилама, с боцама
ракије, нарезани.м сиром и месом. са замотима приганица и
тепсијама пите, све- чано обучени и изненада весели да чују и
виде како ми мандрљамо разне пјесме о огаџбини и о Српству.
и о Циганину који хвали свога коња.
Долазиле су дјевојке да нокажу нове хаљине и момци да
се похвале колико су i рла ги и како могу да скачу увис с
раширеним рукама. Џана је долазила само због мене, да не
будем сам кад сви други имају неког да им дође. Обукла би се
лијепо — у црнину, али то је било све чисто и добро јој је
стајало уз њено бијело лице с плавом косом која је
провиривала испод шамије. Држала је Бранка крај себе, а он је
већ по- чињао да се руга оном што смо ми изводили, као што
се његов отац ругао сватовима.
Послије би учитељ Јасикић одржао говор да за- хвали онима
што су дошли, а они, пошто им је тако
лијепо захваљено — узели би да једу и пију уз огром- ну
ларму која ie послије до ноћи расла. Од те славе по
учионипама остајале би гомиле оглоданих костију и по
десетак дана је задисало на ракију. Вуколина хармоника
жестоко се растезала. младићи су почи- њали коло. а старији
су им га кварили. jep су и они по- кушавали да иг paiv и
хгјели да се покажу као млади. а испадало ie да су само
шашави.
Сваки пул би позивали Џану да уће у коло. али она НИЈС
хтјела. Ја сам желио да уђе jep би се зако видјело да је она
најљепша од свих жена које ту до- лазе, и надао сам се да ће
то она ипак једном учи- нити — али је она имала неке свог
разлоге који су је спречавали. И онда смо одлазили кући рано.
а она је носила испражњену ракијску боцу у обрамипи. нз које
је звецкало празно посуђе. спремала „конак" и палила лампу,
док је сва кућа мирисала на сијено.

9.

Моје сјећање је самовољно. Час бере цвијеће по ливадама

и хвата лептнрове. а час и црну земљу ис- под себе издире. И
онда се враћа горе и доље. по том простору што је изгубљен и
што више нема истока iiii запада. а у њему се не види сунце
као ии v chv . Ако ia вежем досадно бн бнло гледа ги како се
отима п слушати како цвилн. Ila ra пуштам. што да не. нек иде
куд хоће. јер свеједно ie и све ie равно до Комова.
Сад вндим двоје дјеце — јер Ненад, син стрико- -Луке.
почео је да долази к Бранку. У оној великој соби по буџацима
они cv се стално черупали око не- чег. јер Бранко је био
насртљив мали лупеж. а Лу- кин син није волио да попушта.
Џана их ie раздвшала и мирила и говораше Бранку да не ва,ља
бити такав у својој кући, али он тада још није могао да схвати
то да човјек треба да мијења нарав само зато што ie у својој
кући.
 ..Ако се сјутра изведри“, трза ме Вујо за руку, ..важи
лилоговор?"
..Важи”. рекох. ..И ако се ме изведри — важи.”
..Зар и по оваквом времену?"
..Што да не? Зар ми је нешто боље по оваквом времену да
сам овдје него да сам тамо?"
..Можда ie и rope овдје него тамо". рече Вујо. ..Онда
идемо. Дај руку!"
И устао ie — велики. сив. хладан. Он покушава
да опет буде оно што ie био — вођа кроз неистра- жене
предјеле. Ако га ro не спасн учиниће неко зло. а хтио би да га
не учини. Хтио би да добије вре- мена, да размисли — да то
бар не буде глупо зло.
..Куд ћеш? ", упитах га.
..Треба да потражим ловнииу негдје. ”
..Не тражи. даћу ти ону моју јер ја се не ра- зумијем у то.
”
..Боље да има сваки своју ". и оде.
Остао сам потпуно сам. и као да ми ie
лакше.
Сјутра. кад поћемо горе. поћи ћемо на разне стране.
сваки за себе. јер ie тако боље. И он. изгледа. ми- сли да ie
тако боље — зашго би иначе тражио другу ловницу. Како било
— ми смо ипак страни један дру- гоме. искуства су нам
различита и ране што смо их задобили боле на разне начине. А
досадило ми је то о рана.ма, нека га ћаво носи. и ге ране то је
као змија кад се вуче искрвављена кроз камење. а све ie
вријеђа.
Сад је и Ненад негдје војник, и то на албанском фронгу,
можда је с Бранком заједно. Добро би било да су заједно тако
би, ако се један рани. други могао да ra изнесе. као у прошлим
ратовима ш го се радило. То ie најбоље; иначе. ако чекаш
болничари да те изнесу — начекаћеш се и сва ће ти крв истећи.
Болничари су сграшљиви и себични људи и обично се у те
Јединиие шаљу слабићи и протекционаши који желе да свакако
осгану живи.
Требало је да свратим до сгрико-Луке он то очекује и
вјеровагно чуди се што још не дола^чм. и љути се онако у
себи. Јер он је изгубио много вре-
мена учећи ме како човјек треба да буде Човјек и да се не
лакоми на не знам какве јевтине ствари. У те јевтине ствари он
ie убрајао не само новац и земљу иего и власт и славу, и гешко
je било одредити шта је то шго није јевтино по његовом
мишљењу.
,,Синовче”, сукљаше с димом из њега, „послушај ме,
синовче! Имам оно једно дијете, и ако не буде човјек, Човјек”,
па подизаше кажипрст као* знак ус- клика, „не био ми жив, па
макар да је паметан колико Никола Тесла! Разумијеш ли ме?”
Да ли сам га разумио? Не знам ни сад.
А Ненад и Бранко, кад су одлазили у походе по селу и
чупали се с Вуколића дјечурлијом — показаше изненадну и
чврсту слогу. Доносили су чворуге и мо- дрице отуда и крили
их да не види Џана, а мени бјеше криво што су у тој борби
малобројни и што не могу да им помогнем. Само, они нијесу
тражили помоћ, и опет су одлазили, а онда Ман Вуколић сам
дође да се жали и да тражи мир.
Бјеше љето, опет. Чувао сам краву и једно теле. Koje je
имало да постане во, а Југ Јеремић се мучио с неким козама
евојим и туђим. и ми смо покушавали да заједно чувамо козе и
говеда. а то се никако није слагало. Везани тим савезом, КО Ј И је
сваки час при- јетио да се раскине. гледали смо одозго из брда
како Џана сама замахује у њиви и како на друку) страни Југова
мајка и сестра, погнуте, чепркају око кукуруза, и како Бранко
и Ненад јуре око воденица и по мосто- вима. Њима Д В О Ј И Ц И
највишс смо завидјели.
Они су тада већ откривали нове свјетове долином до
ЈЈима, као Вујо Дренковић и ја раније, а били су само нешто
мење предузимљиви. Стизали су тек до хана и до
жандармеријске касарне и мотали се тамо око Пантелије Руса,
који је уз кафану држао и дућан, а носио је чудновату капу и
говорио смијешне ријечи, које је било тешко разумијеги.
Бранко је послије при- чао о томе шта су видјели и вјешто је
приказивао разговор између старог Чауша и новог
жандармериј- ског наредника.
 ..Како ти је име?“, питао је стари Чауш жан- дарма.
,.Глишо. ”
,,Ада. Србине божји, баш погано! А презиме?"
„Мркаљ. ”
,.Аи, е, то је ЈОШ гадније. Пих” — и одмахнуо је руком
разочаран и самим изгледом жандарма, који није био ни крупан
ни бркат, него једна мала ћелава наказа с црвеним носом и
плавкастим лицем.
Уопште, ту дјецу је тада занимало нешто чега у вријеме
мога дјетињства. чини ми се, није ни било: како се играју
карте и како се свађају карташи на бал- кону изнад цесге. гдје
их свако може видјети и чути шта кажу један другом. како се
надувају и уобра- жавају и прсе пред осталим сељачким
свијетом, који у CBoioi вечној глупосги не зна пгга је а д у г и
п и к и такве важне ствари Koje они олако изг о- варају.
И онда — како су се на картама посвађа.ли на- редник
Мркаљ и Миро Дренковић. па како ie црве- на ћелава наказа
рекла Миру Дренковићу у брк страшну ствар: швапски шпијун!
А Миро је тада ско- чио, заурлао и за.махнуо да удари, али му
се рука сама зауставила у страху пред униформом. Рука му се
зау- ставила, а он је немоћно пао у столицу и молио је
жандарма да му каже ко му је рекао да је Миро швап- ски
шпијун.
Тада се жандарм направио пијанији него LUTO је, и узео ie
v руку чашу ракије па почео да пјевуцка. као блесав. гадним
кокошијим гласом:
Глишо iigc чо 'шју
а иишчице iijebajv
luijv-livii, Inijv-
livn.
Миро бчо uihaiicKii ипшјуп, uibaiicKii
ичшјуп, iuhaiicKii шичјун . .

ПослиЈе то „ћију-ћун” пође по селу и по другим селима.

Наредника назваше Ћију-ћун, а он се није љутио на то.
Говораху да је био потплаћен да оно каже Миру Дренковићу.
Цијенећи rio пјесми, коју је морао раније склопити у глави —
и ја мислим да је
био потплаћен. Рекоше да га је ro потплатио Миго Тајовић. јер
је то било негдје уочи предсједничких избора на којима му ie
Миро био противкандидат. и то је врло вјероватно.
Уосталом. не треба се ни чудиги пгго cv се дјеца f , то
вријеме најрадије мотала око цесте. Тамо је било најживље.
Сем тих нпо се каргају на балкону, у селу је осгало врло мало
живља. и го углавном они што су заузети наводњавањем
кукуруза и што на јазовима прекидају воду један другом.
Други су. ко год има сгоке. отишли у планину и врло ријетко
силазе отуда да донесу млијеко ..домарима" и да самељу жито
за оне горе у катуну.
Катун! То привлачно звучи. То је била моја не- испуњена
жеља годинама. Потхрањивао сам је ма- LUTOM која се није
имала чиме другим запослити. и она je од roia нарасгала као
напаст. Прождирала ме та жеља све више уколико ми је бивало
јаеније да је не могу испуниги. Јер ми више нијесмо имали
стоке као дру!и и ниЈесмо имали с чиме издићи тамо, и мо-
рали смо да се задовољимо причањима оних што оту- да
долазе.
Jyiy Јеремићу и мени причао је о томе Иван Ви- дрић.
који ie тада већ ишао v гимназију и имао не- што да полаже.
Он рече да горе има иекаквих чинов- ника, који су дошли на
одмор и разапели шаторе и од i p aL t. a направили хладнике око
језера, гдје се ку- najy и лове рибу веслајући на чамцнма и
керепу. А чобани су, рече, LLaLipaBHJin вртијељку, једну малу
за дјецу и Једну велику за одрасле, на се тамо окупЈтају сви и
врте се и пјевају.
Он ie знао нове пјесме, које су тамо настале. и
спомињаше имена пуна тајанствено! значења Ја- ков i роб и
Ђоров Јавор и Долина јаворова — ствари каквих овдје доље.
наравно. нема. И онда причаше ка- ко се мл LijeKO намузе у
..сга.мбураћ" или како се намузе у i рудву снијега, па се онда
nnje гако, док се волови буришкају и боре у грави до кољена.
И о сриЈемоши lOBopaine, и о боровнлшима у Рујишту, гдје
се набере шт pyi ља боровница за мање
од пола сата. Ми смо га слушали отворених уста, а то је њему
давало вољу да настави. Ко зна — можда смо му ми тада.
нехотице. открили да је лијепа сгвар и читаво уживање
опчаравити људе причом о стварима које нијесу видјели.
Можда ie још тада. несвјесно. припремао глас и мислп за
комунистичку ar итапију, У којој je послије имао много
успјеха.
Тамо су, у катуну, и неки од оних што се одсе- лили у
Метохију, па их је жеља довукла да ту опет прељете. Дјепа су
им, рече, научила да поздрављају и да псују на шиптарском, а
од те дјеце су послије и одрасли научили, па се сад највише на
шиптарском до- викују, и дјевојкама се каже ,,мори вајзе”, што
сасвим лијепо звучи, и кад курјаци нападају, онда се и њима
виче на шиптарском, а они боље бјеже од тога.
Курјаци — зар и тога има? Па онда су тамо скуп- љена сва
добра свијета, чинило ми се. Питао сам за овога и за онога, али
се нијесам усудио да питам за учитеља Јасикића, који је тамо
био с породицом, и с Видром, малом ћерком, коју сам волио да
посматрам кад то други не виде и да се дивим како је лијепо
ство- рена; а гледајући је, ја сам мислио да живот треба
почињати тако: од самог почетка лијепо створен. Иван Видрић
сам помену учитеља и Видру и све, а то им даде нарочит сјај у
мојим очима.
Помишљао сам, а не знам је ли и Југ Јеремић нешто тако
помишљао. да једног дана оставим ово опустјело село и да се
попнем у планину, и да се при- крадем до језера. до катуна. и
гдје ријека увире у ie- зеро. и гдје се волови бију у високој
трави сријемоши, да све то одједном видим, макар се и умрло
одмах затим. Да је Byio Дренковић био ту умјесто Југа ми
бисмо сигурно пошли једном.
Овако. није ми остајало друго него да гледам ту планину
како се ншри и диже у небо за Туријом. сва од пашњака
прошараних четинарима, мрка и зе- лена. с другим свијетом.
сакривеним иза тих огромних леђа. На врху, на саставу с
облацима, бљешташе пра- вилно засјечен кристал
Кременштака, а иза њега су била сва та језера и чудеса.
 Је ли то равно с друге стране, или је долина. или су
осулине и понори — нијесам знао. И онда сам из- мишљао
како изгледа Ћоров јавор и Јаков гроб. док одозго из западног
неба иадаху звонови овнујских чектара, утишани даљином,
разријеђени и охоли. у неправилним размацима. И бујаше бука
бикова с Волујника низ зелену Калуђерову ливаду и низ стрми
Клин. преко Седла котрљаше се у тијесну долину Међе као
крупно камење.
У навод дана планина се мијењаше. Дуге криву- лаве
сјенке падаху отула на потоке. гдје се по лије- скама проиињу
козе и на зелене подводне ливаде. Та- да. неутјешан. гледао
сам гривасте врхове од борова који се купају у сунцу, па у
танкој сунчаној паучини што постаје златна, па црвена, па
нсс 1варна и — гаси се. Ноћ, мужа, котлови. огњеви — а ја
тамо никад нећу стићи . . .
Доскоро. све до овога краја што је сад започео, кад 1од
сам имао добар и здрав сан појављивали су ми се пред очима
предјели које сам тада замишљао. Ја сам их тада све редом
преиознавао. чудећи ее како ми ro они опет долазе и како кроз
мугљаг година п догађаја још налазим путеве urro до њих
воде. Сад се и то разбило. Више ми неће доћи. а ни ја њима.
Не мари.
Хиљаде момака. еа сновима и чежњама као моје. леже сад
у рововима. око путева. на мокрој земљи. иод паљбама, под
оловним кишама. и заувијек забо- рављају своје Кременштаке
и своје Горе п Језера и успоне до њих. Силазе, и многи су већ
сшили у ве- лико влажно распадање, иад којим cv сунца
угашена п мјесечине не роморе изворима. Силазе. обучени у
суро сукно. и i рубе блузе, под пазухом већ i њиле од зиојева,
млади, гладни. са запрепашћеним очима.
Гдје ли си сад, Бранко? И гдје ти је Ненад. и гдје је Леко
Лабудић. и офипир Вељко Настић. н беземљаш Ћоко
Малинић? Сви сге негдје наиољу. на ивици. и некп висе и
стропоштавају се. а други не могу да им пруже руку, и io већ
дуго граје. А храстови на гробљу машу, машу. зову . . .
 Чујем: трап-трап. То су војничке цокуле. нове и солидне,
на неким снажним ногама. Куд ли то иду? Ваљда није то. него
сам мислио о војницима. на ми се сад чини. Увијек тако, кад о
нечем мислим, нека обична ситница, на коју нијесам ни
мислио искрсне накнадно послије п вара ми вид или слух као
да се свети. Али цокуле опет чине трап-трап по камењу. кроз
шум и кроз вјегар. и све ближе, ево их к мени, ево сад he ме
нагазити . . .
..LLlia радиш ту?”. каже Иван Видрић и иажљиво ме
гледа.
..А зар баш треба да нешто радим?”
,,Ти, изгледа, синоћ нијеси спавао?”
,.Не. А ти зар јеси?”
„Слабо некако. Али онда иди кући ria спавај.”
„Тако су ми говорили кад сам био мали. ”
„Ја нијесам мислио да те увриједим тиме”, рече.
„Ни ја тебе.”
Он се насмија дугим зубима. Погледах га: и ирсти су му
дуги, и ноге, и нос пружио у сутон и врат у ви- сину. Шта је
томе човјеку, куд је кренуо тако — у дуж непрестано? И шта је
нашла у њему лијепа Гара да се уда за њега? И још кажу да се
много воле. да се нико нигдје није толико волио. Е. па добро.
Али шта је Партија нашла у њему и толико га исфорсирала и
направила од њега читаву величину? Не знам. Он ie за мене
једна дугачка загонетка која се пријатељ- ски ocMjexyje и
неким доброћудним тоном покушава да прикрије заштитнички
став.
„Видиш — ноћ је.”
„Препознајем ”, рекох.
Јер ноћ ie чињенииа која се не може порииати. Кад се она
види. скоро ништа друго не види се. То je као земља у очи. То
између очију и свјетлосги дође читава земљина кугла и навали
се, с мамутима, с Ати- лом и свим осталим што ie одавно као
јесење лишће прогутала.

10 М. ЈТалић, Зло прољеће 145

 ,,Ајмо”, и вуче. ме за руку као с неким правом. ,.Треба да
се мрда, да се нешто ради и варака. Не смије човјек да се
преда томе. ”
,,Чему — томе?”
,,Томе IUTO ти радиш. Могао би да бар мало по- могнеш у
скупљању.”
,,Скупљању — чега?”
,,3а избјеглипе. Има их што су запрли на путу и
помријеће од глади ако им се не помогне. ”
Идемо преко ливаде. јер пут ie клизав од киша и врло
тјесан: скљештили су га с обје стране плото- вима — да
добију више зем.ље — а тиме су постигли супротно, и
натјерали људе да иду преко ливада и да прескачу и обарају
плотове.
..Погледајте ви то некако без мене. Идем у пла- нину
сјутра.”
,.Мало је рано за планину мокро је и студено. Тек кроз
мјесеп дана треба тамо. ”
,.Не знам гдје ћу бити кроз мјесец дана." ..Бићемо већ
негдје и биће некако. Никад није било да Hnje некако било. ”
Он је читао Ба.шде Петрице Керемпуха и има добро гшмћење. И
баш је нашао тренутак да ме утјеши тиме. Досадан ми је.
Ћутим. Притрпјећу још мало, па ћемо се растати ту на
раскршћу. Па да: он је сељак а Партија мора да rvpa оно мало
сељака и радника што их има у овако забитном крају. И онда
— он ie сељак који чита и памти и умије да одржи говор. а
жилав је и упоран и стекао ie смисао за ДИСЦИПЛИНУ \ тој
подофицирској школи тамо . . .
,.Е па, до вићења . каже и пружа ми р\к\. ..Чекај. имао сам
нешто да те питам. Нешто што ми је непријатно и што сам
хтио да одложим. а \ ствари је бесмислено да се одлаже. Јер.
ако је нешто било, не може се уназад поправљати. ..Је ли . . .
оваг чини ми се да је Бранко нешто направио?”
„И мени се чини", каже он.
То је доста подмукло од њега да се још смијуцка кроз
мрак и можда се нада да ја то нећу опазити. И онда — што не
каже све одједном, него морам н
даље да чепркам питањима, сламку по сламку, из те гужве што
не знам ни каква је.
,.Шта је он то направио?”
,.Сина или ћерку, не зна се још јер није ро- ђено”, и он се
гласно насмија, сав весео. старински и прасловенски, као
Машан Јеремић кад је говорио: не- ка се људи жене како хоће,
само нека дјеце има . . .
Крупан одговор. сзварно! Крупнијег одавно није- сам чуо:
може да расте . . . Још не могу да га сварим све ге узроке и
посљедице што треба да теку и да се настављају у будућност. •
,.Па то је добро”, пожурих, „а послије?”
,.А послије је хтио да се ожени, али Џана неће да пусти
Ћемића ногу ни преко прага.
..Охо. па зато Ива неће са мном да говори.” ..Заго.”
Смијех му је нестао с лица и глас му се
промијенио. „Знаш каква је то била лијепа мала. а
сад жргва. И Бранко је отишао као без главе тамо. и искључен.
и
„Чекај, а која је то мала. кажеш?"
„Ива, сам си видио. ваљда.
„Ваљда? ... И да сам видио, не бих Bjepoeao.
Јер Југ Јеремић је, мислим, волио Иву."
„Југ нишга — извисио. Hajrope је што Џана неће да је
прими у кућу.”
Не, није то најгоре. Најгоре је што Бранко можда неће хтјети да се
врати. Огорчен је, осрамоћен тиме. поћи ће некуд и изгубиће се, а сад бар
има толико могућности да се човЈек изгуби и да више никад не дође. Али —
боље је да не мислим о томе, јер ја увијек помишљам на Hajrope, а све се
Једном може некако друкчије окренути . . .
„Слушај”, рекох, „смириће се Џана некако, јер ту је дијете
у питању. ”
„Добро би било, али ја сумњам. Џана је ту не- вјероватно
тврда, разговарао сам. И као да има неке посебне разлоге, које
неће ни да каже.”
Мени ће их рећи, мораће. Уосталом, ја их већ слу- тим:
свети се рођацима. И наћи ћу нешто да разбијем те разлоге, јер
ипак — ту се ради о дјетету . . .
 ..До виђења”, рекох. јер ми се тако изненала жури
Не могу да дозволим да Ива буде једна друта Крејка. коју
ће неко извлачити из воде дугим ракља- ма на некој обали. и
да дјена вриште од страха кал је виде. То би гадно било за
Бранка. живог или мртвог свеједно. И онда — дијете! То се
мора брзо. јер како су ноћи дуге и дани дуги, и како је све
кренуло нао- пако не бих хтио да се оно роди тамо у Утргу.
као срамотна и нежељена ствар. и да га мрзе већ од по- четка.
И осјетих како запињем петама и веслам рука- ма.
журећи. уз вјетар. као BVK . То ie добро. Као ла тај вјетар односи
с мене нешто. Треба имати некакав циљ и хтјети га са
стиснутим зубима. на сваки начин. Зар то не би могло и опет
да буде? То — да ia имам не- какав циљ и да нешто хоћу
против свих вјетрова из васионе?
Одгурнух врата. а пламичак лампе поче ла тре- пери и
једва се уздржа. Учини ми се да сам ушао у нечију туђу
напуштену кућу. гдје ie вечера постав- љена. и ракија. и лампа
да то освјетљава. Џана се повукла у собу и ућутала се. Можда
предосјећа о чему бих хтио да разговарам. и зато неће ни да се
накашље, ни да уздахне неће. iep би ми дала повода да
почнем. Не једе ми се та храна. не могу чак ни да пи- јем.
Сједим. Чекам.
И онда. с пута којим сам дошао. кроз вјетар се проби, као
рашчепрутана птипа кад пада и кад се сли- ieno отима да не
падне. једно ..Куку". скоро безо- блично, и једно друго
,.Куку". које га прати. и послије читава јата тога иробијаху се
кроз ноћ и вјетар. vr долину.
„Чујеш ли ти ону кукњаву. Џано?". рекох.
..Чујем. Пусти је тамо. нека кука.”
,,3а киме је оно?”
„Липсао Ман Вуколић. па га жена жали. Нека кука: њој је
ваљао. ако и није другима.”
Глас јој је C V B и крт као да се ваздан свађала с неким.
Знам да јој је лице оштро у оном мраку, и као
да га гледам: стиснута уста, ушиљио се нос. све ножеви.
,.Хтио бих нешто да разговарам с гобом, Џано!"
,,Је ли?” каже опоро. ,.Ево ме". и дође.
,,Хтио бих о Иви —’’
,.Боље да је не помињеш. То сам ја с Бранком от- причала.
Тога ми је било досга.
,.А мени ie тек почело ”, рекох. ..Јер то није ствар само
твоја и Бранкова: постоји тамо дијете."
Она ме погледа као да не може да се сјети ко сам. и као да
сам дошао издалека да ioj заиалим. не кућу него — косу на
глави. И та коса се нарогуши, већ про- сиједа али још жива, и
нодиже јој шамију увис, а згр- чено лице поста ружно од
љутине
,.Па?”, рече. као да је притиснула справа која шкрипи.
„Хоћу овдје да се роди то дијете, а не тамо, као некакво
копиле.”
„У моју кућу — неће!”
..Ова кућа је и моја помало!”
Не бих јој ro рекао да је покушала да ме истјера из куће.
Просго бих изашао и пошао некуд, јер у ствари ја у тој кући
немам ништа што је стварно моје. Све ie њено. све је го она
бранила и чувала и држала и поправљала с толико труда
колико би било довољно да се направи сасвим нова кућа. Али
ја сам то рекао у љутини, због које се покајах, а сад ми је био
потре- бан нов напор да прикријем кајање.
„Владиславе” рече она. Откуд само нађе то моје крштено
и.ме. које су сви заборавили, које она никад прије није
изговорила, не бар да ја чујем? И стоји оштра — јер, ми се
више не познајемо. Ја сам сад у њеним очима неко незахвалан.
неко ко се два=- десет година крио прерушен у Лада Тајовића.
а у сгвари је био Владислав и смишљао је како he ie исгје- раги
из куће. ,Лнаш ли ти. Владиславе, да сам ја гу кућу одржала?
И гебе сам одржала и школовала . . . Оволинки си био. никад
те нијесам заплакала. .
Све ie то истина гомила истине и још пљу- сак истине
одозго. али чему? Сви смо ми морали не-
што да чинимо док смо живјели — овако или онако и никад
пијесмо могли pehn са сшурношћу да је једно боље од другога.
Јесам ли је тјерао да чини баш то што ie чинила? И је ди баш
сигурно да ми је го њено залагање годило и користило? Чиме?
Шко- лом и науком. А чему he ми сад то знање? Герундиви и
Жан-Жак и А глангида . . . Бо.ље би било да сам нау- чио како
се пуца митраљезом.
Почела је да се понавља. и ето опет каже да ie она олржала кућу. Како
ћу сад да joj објасним да то није важно гледао сам куће од челика и бетона
како. за Једаи тренутак, спљоште се и расију у гомилу рушевииа. па само
накривљен косгур остане да шкр- гуће . . .
„Добро, одржала си”, вичем „одржала. одржала. одржала
— али њу је направио мој дјед, Бранко Та- јов, Таја Видрића
син. Ваљда и он има право на не- што овдје? ’
„На шта?”
„На то да дијете његовог унука Бранка може т\ да се роди
и да живи. И има право М О Ј дјед из гроб.ља да му се не угаси
огњиште што га је с муком про- пирио!”
Мислио сам да више ничим не могу да ie изнена- дим, али
онда видјех како она, од сивог опет бли- једи и жути. као да је
изнеиада угледала лик мога дједа. који је без главе укопан под
брезанским хра- стовима. Или је можда угледала његову главу.
отки- нугу, како се суши на једном копу иза плавског бе- дема
с пигаретом у устима. Он додуше није био пушач. али бегови
из Плава то нијесу зналп ни водили рачуна о томе они су те
цигарете стављали v уста откинутим главам ради шале и
шетали cv по бедему и питали бркагу главу:
„Пушиш ли, о Брнак-Видрића? Пуши, пуши, за- служио
си!”
Усне ioj дрхтаху. Мислим да је хтјела нешто друго да
каже. а онда се трже:
„Док сам ја овдје. она неће”, и оде у собу.
 Пођох на вајат. Тутњало ми је у глави па задуго нијесам
могао ништа да чујем. Али ноћ је дуга и зем- л>а хладна. Све
се расхлади на крају, па почех да раз- ликујем разне шумове:
потока и вјетра и водопада, и оно ,,Куку”, које је још трајало
— промукло, оче- рупано, бесмислено ку-ку-у-у, из ноћи што
узалуд дозива.
ГЛУВОНИЈЕМО ЧУДО ЉУБАВ
 Све је било пусто као у прастара времена кал се
животиње још нијесу појавиле на земљиној кори да нрождиру
једна другу. Само шуме. само бнље бе- зазлено. Лов смо
заборавили. Опалили бисмо каткад у ма^лу ла бројимо олјеке.
И онла бисмо викнули крај литица, а одјек ie лолазио
измијењен као ла неко непознат одговара. Вио је то као неки
наш трећи лр>г: јурили смо за њим. а он на.м је изминао.
стално не- видљив. водећи нас кроз стјеновит крај и продоле
што се самовољно стјешњавају и шире.
Стигли смо и ло језера. на једном крају шевар- љивог. без
риба и птица. невеселог. По ливали око њега растуриле су се
мрке колибе без прозора и на- крвиљени плотови котара и

Ноборенеедјељу дана торова.

баскије скитали То
смолипосу
планини. И садкатуни
они зелени ми што су
шуми у ушима од њене орљаве, од оног
једном сасвим друкчије изглелали! Само по који псећи мргодног и колац
самовољног хаоса икоји
штрчи на ливади се бори
чврсто и ломиpoi.be
забодене сам са собом.
глје су планинке. не
Најежене шуме и угрожена острвца пропланака
слутећи шта he бити. још прошлог љета намотавале и по- танку
топи што
пређу. проносе лед и снијег и камење. а онда магле
које сеНишта
ваљајуол из они.ч
продола у продо,
веселих и вукуисе.
гласова и тала- и nje- сама
клицања
сају. и изненада се отворе да пропусте
када се црвена застава вила. и ништа ол Видре.мало дана у raj која је ту
вртлог,
газила абосим
онда се опет склопе
ногама док све
у нека љета посивинихИоља.
покоше- и по свему кад је све
семирисало
ухвате ситне капље.
на налање. Је ли мо- гуће да — баш ништа? ... Ни
јелан Мораћу
прамен ја опеттог
тамо. јер го једаједна
луше дјетшвства није жесгока
остао тупо- да мама
лута да
и
је гледам
некако ла имеслушам
дочека?и учесгвујем.
Крикнуо сам да га зовнем. а закашњели
Узимали смо да котрљамо камење — ја на једној ившш
одјек. мрачан, пође по шуми као поруга. Најежи се лице ie-
клисуре. а Byio на другој гако смо се до- зивали. То je не само
зера пол маглом LUTO опет надође.
да прораде мишићи него човјек добије утисак да је ипак мало
Уз уски дуги иропланак један танак поточић из- веде нас
јачи него што јесте и да још увијек може промијенити шгошга
на ropjbe језеро. бистро и ледено. v које се цијеђаху
у roj сли- јепој сили Ч И Ј И је он мрав. А осим тога го је нешто
сњежнички извори иокривени бљештавнм ко- рама леда.
као разговор и као надметање, и онда то камење сгоји ту још
ПосљедЈви вис. ого.љен вјетровнма. иске- жеи, провириваше
од прије Сизифа. а нико се није сјетио да га гурне доље за нове
из облака сав избраздан уздужним сњежним пругама између
Сизш|)е, који ће послије доћи.
којих смо се пели. Магла. море магле ocra до.ље. и ништа оснм
Оно је покушавало да се придржи и одунре и да остане гу
магле. узгибане. не остаде од свијега. ништа осим те вјетром
гдје је било. а онда је главачке иадало у амбисе. вргећи се у
огу.љене земље која илови на магли и љу.ља се.
празнини и показујући све своје сзране — а тада је владала
Прозебли смо. Сваког дана смо зебли. Уста су нам се
скоро тишина која као да прислушкује и чека. и која се разбија
окрастала од сњежанице. усне су се покриле раиама које боле
муклим гутњем што одоздо кроз маглу, са закашњењем.
као опекотине. Али смо се бар на-
продире из камених корита чија имена не посгоје нигдје осим
у легенди.
слушали оног хујања шго је вјечност и колијевка и гроб
живота. Сад знамо како he бити послије. кад нас не буде и кад
неко дру 1 и. неко ко данас још не постоји ни колико одјек
наших гласова. гоњен неким другим јадом, пође да се утјеши
или да се избјесни. Вјетар и вода и хука и орљава у долинама
које једна из друге извиру.
Промукли смо и. да не вријеђамо ране, ћутали смо. Само
i pniein ребра крај огњишта. на којем се смањују и губе
распламтјели пањеви. Спаваш и бу- диш се и гледаш пламен
како се игра. и изгледа као да ненгго мислиш. а у ствари:
ништа — све је сми- шљено 'и речено. а од тога се свијет није
поправио. Нешто од оног спокоја планинско! улази унутра и
тамо се настањује, у човјеку, као у подземној пећини.
Иде и иде човјек — може да буде пећина у гори непозната
и дрво на обронку и узалудан крик на је- зеру. Само нека га
има-, да се наставља, — јер још он није рекао шта може и
докле хоће да допре му- иајући. гегурав. што пада ошамућен и
диже се устрем- љен да продужи из продрла у продо. под
маглом која му отвара варљиве пролазе, заведен свјетлуцавим
ipe- нерењем негдје у висини. онсјењен одјецима дозива што
га је сам послао у хаос, чија је он можда највећа помама. Само
нека га има. нек се наставља.
Јуче сам сишао да видим je ли Џана промијени- ла
мишљење. Не. Hehe да ia мијења. Она je од оних што то не
могу да замисле. И хтјела би да се не го- вори о томе, и
покушава да пребаци разговор на друго.
,,Зашто си то увртјела у главу, Џано? Бранко је дорастао
да се жени и треба сам да одлучи. И одлу- чио је! . . .”
,,Они су својта. Гдје си чуо да се својта узима за жену?”
И узе штругљу — хгјела би на воду да оде, и оти- шла би
на најдаљу чесму. само да о гоме не мисли.
..Чекај, Џано. Има села у планинама. или на осзрвима у
мору, 1дје се само својта узима. Триста io- дина само својта, и
сви су својта јер њима би да-
леко било ла траже жене из других крајева. И ншлта иостоје
као и ми.“
,.А Ј Г ми није смо на мору. и није нам лалеко. Moiao је да бира.
..Французи и Енглези. Џано, и то газде, да сачу- вају
паре, — код њих је обична ствар да се узму прво- -братучеди,
а то је много ближе.”
,,Зато им је наопако кренуло”, одсјече и пође. ,.Њемцима
је добро кренуло”, викнух за њом. ,.а и они то раде.”
Она се окрену на пети. Постала је лака као сјенка.
ишчиљела, извјетрена. само је још оштрина остала од оне што
је била. Погледа ме. и те очи као да пи- тају: с каквим правом
ја њу мучим, сад. послије све- ra . . . Тренутак је двоумила да
ли да прасне и да ли ла io буде посљедња ријеч. И прасну:
..Hehy као Њемци, Ладо! Hehy као Шваба. па нека Шваба
окрилати од добра!”
,.И Јевреји се тако жене . блекнух eeh сасвим из-
губљено, као у вјетар. само да се нешто каже.
..Нећу ни као Чифути, Лало! Hehv као говеда. ни као
пашчад, него као људи ако се може, а ако се не може као људи.
онда нећу никако!’
И оле. И затраја. Она не зна да ie то мени сад ie- дини
посао што га имам, и да he ми чекање досади- ти и да hy је
тако оставити кад изгубим стрпљење. Чекао сам и пуишо и
покушавао да нађем нешто дру- ro. с неке друге стране, некако
друкчије rv ствар да зака- чим и да је извучем и одгурнем као
камен низ брдо.
Најзад дође. И не би јој мило што ме ту види. а не
покушава да ro сакрије.
..Xvh! — учини као да се уморила и као да се то односи
на мене који ту. докон. сједим и измишљам док она ради. То је
да ме застраши и да ме примора да ћутим.
Можда се стварно и уморила. Од ње ie сад тако мало
остало — једна сјенка блиједа и сива. с очима које су се
изненада прозлиле. И није чудо да joi је.те- шко донијети
штругљу воде с извора. и да послије гога каже ,,xyh" — а то је
један уздах који обухвата
све оне шго су прошли нечујно и што су уздржани намјерно и с
муком. А затим. и једно сазнање, теже од сваког бремена да је
све то било узалудно.
Чух je како ломи дрва крај огњишта, а послије поче да
пере суђе и да уноси нешто у малу собу и пре- гура rio
сандуцима. Све је налазила неке послове. које је баш гада
морала да сврши и због којих није имала времена да разговара.
А ia сам чекао и чекао јер немам шга друго да радим на
свијету. Немам, немам! Књше -— мрзим их; људе знам их
одавно, дојадили су ми ови преко двадесете; лукави су. јадни.
нек иду збогом!
Она изненада поче да прича како су сахрањивали Мана
Вуколића док сам ja био горе у планини. Нико га није жалио,
рече. Па го је природно. И као да су намјерно чинили да то
покажу. Разумљиво је. ЈЂуди нијесу хтЈели да лелечу, него су
ћутке прилазили оној кући као да то није умро човјек него се
сатрла не- каква крава тамо. И мало их je било — за сандуком
само rion и жене.
..И Чауш”, додадох.
,,Не Чауш, ниЈе хтио ни он да дође. Само они што су носили сандук, и
неки тамо из тазбине његове. ” Ни нарицаљке ниЈе су гласа пустиле. Само
Јелка, а она је Мана окивала у звијезде, и то ie било сми- јешно па су жене
почеле гласно да се смију и чита- вим путем до гробља било је весело, а неки
путник који је одоздо наишао — стао ie запањен и дуго rrtrie могао с
МЈе ста да се помјери: носе мргваца и смију се —
,,3наш ли ти, Џано, да црква не забрањује да се Бранко и
Ива узму?”
Лице јој се смрче. ,,Опет ти о томе”, рече — као ноктима.
,,3а мене је сад то наЈважније, јер кад је Бранко хтио да је узме —”
„А ја нећу да се о томе говори!”
Ако још и ја планем, а то тражи закон одбљески- вања, разговор ће се
брзо свршити. Не, морам да се уздржим и да попуштам, мекши од во ска,
полако.
 „Зашто?”, рекох тихим гласом.
„Не дам! Нећу! То је свршена ствар!”
„Зашто, Џано?”
„Ова кућа била је гтоштена вазда.”
Као да ја не знам како је била поштена. Као и све куће.
као други — пд>ачкаши. лупежи. јатаци под- мукли — све у
знаку времена. Дође ми да јој викнем све то и да одем не знам
куд и да више никад не до- ђем. Али. ioni има времена да се то
уради. Никад нећу закаснити да одем. Путеви и странпутипе
— то никад неће побјећи. И тако сједим и ћутим.
Она бјеше спремала ручак. Изручи у тањире не- шТо што
се испарава, али ја нијесам хтио да гледам на ту страну. Она
довуче постављен сто до мене то јој ie било лакше него да ми
рече да приђем. Онда се одмакох. јер је у том испаравању било
нешто што дражи на јело.
„Хоћеш ли да ручаш?". рече изненађена.
..Нећу. Можда више никад нећу ручати у овој iBojoj
пошгеној кући. Једи сама!'
Она ме гледа. Плач, који с муком задржава. стегао јој је
грло, па не може нишга да каже. Али мени то не смета. Језик
ми се наоштрио. као у најбол>е дане, и ради. сав злобан, скоро
самостално.
„Ићи ћу од куће до куће. као Тибо Вуколић по- којни, да
се тако храним, али код тебе нећу. ”
Ћути Џана као окамењена, с дланом уз образ. и гледа ме.
и вјероватно замишља како ће бити ружно ако се то деси.
„Бранка си отјерала. сад још мене — а онда сједи сама и
једи сама. у тој поштеној кући!”
Сад ће да крикне. Ено, гуши се. Де. већ једном. почни,
пусги гу сузу макар! Де. иначе ћу рећи све. и 0110 посљедње!
Богами ћу рећи. јер ова тишина иза- зива ме и ја морам нечим
да је прекидам. а овдје ви- ше нема другог камења за
котрљање ... И рекох: ..А све то чиниш — да би се осветила
Ћемићима." „Воља ми је да им се светим”, иросикта најзад. И
продужи. као да забада ножеве: „Драго мп је. хоћу тако! Знам
их. моји cv — ћеф ми је!"
 ,.3ар то ме би могла друкчије, да ме буде ма маш рачун?”
„Овако ћу. ме друкчије!”
Онда сам изашао. То је било јуче. И луњао сам тамо-
овамо, и дуго сам се скањивао да пођем у N rpi. Хтио бих да
видим Пву, али како, и шта да јој ка- жем? Да браним Брамка и
његово дијете, које тек треба да дође — али чнме? Или да
бацим све п да се удаљим — као да не змам мишта о томе. као
да се то мене не тиче. А не могу то.
И онда са.м се примицао Утргу, и опет се одми- цао.
шумом изнад Глувља, у нади да hy моћи да се сјетим нечег што
би нас извукло. Ништа не дође. Ве- черао са.м код Југа
Јеремића и пушили смо и причали о томе — а ништа не дође.
Па сам лежао на вајату п гледао звијезде како нровирују кроз
пукогине међу облацима. и нијесам хтио да се сјећам ни да
мислим. а стално сам се cjehao и ништа не дође. Сад сам опет
ту на Глувљу. над Утргом. и гледам кућиште Ћола Orpiiie како
се распада под маховином.
Овдје је све споро и шго расте. и што пропа- да. Одавно се
оно овако мучи да нестане. С rape ча- ђаве греде што их
памтим. и ишчезле су. Сад је мање тужно без тих греда. и да
није оних старих шљива које зуре око дуварине. задивљале и
болесне. оклоп- љене дебелом кором од лишаја до у врхове
полом- љених грана — све би мирније изгледало. Али оне се
одупиру и као да се на прсте пропињу тражећи да виде како
издалека долази човјек. двоного сгво- рење. пропето. рукато.
да их спаси од дивљине п про- пасти.
Буче водопади низ Караџу џиновским бубњеви- ма. Један
прамичак магле. сингав и издужен пузи ву- кући се на
невидљивим ногама изнад воде од њега се Утр| не види. Шта је
човјек? Једна малена гусје- ница магле довољна је да сакрије
лупеже Ћемиће и прождрљиве Радишиће. и Чатиће, и Рељиће и
немир- не Доселиће — као да их нема, као да их никад није
било на свијету.
Шта је човјек? Усиомена на земљи. или ни ro.

II М. Лалић, Зло прољеће 161

 Једна јака љескова грана искосила се и пружи- ла у
страну и при крају се раширила у лепезу чији почетак личи на
седло бипикла. ПознаЈем те жилаве гране, оне су као федери.
Узјахах је. а она се пови и. над земљом, кад сам већ хтио на
ноге да се осло- ним. заљуља ме. десно, ria лијево. па у све
ситнијим замасима. Ако ме неко види — помислиће да сам
луд. Не мари. Ја ћу с истим правом помислити да ie он луд, и
тако ћемо се изравнати.
За тренутак као да рата уопште нема и као да ништа није
било. Чак nporpnja мало сунца и по- шарење шума од њега;
лањска папрат плану црве- нилом а маховина се показа у свим
преливима од сребрнастих скрама до тамномодрих бусенова.
Неке брезе, дотле непримјетне. забљешташе искићене ре-
сама. У шумама што се одавде виде. многе гране љу- љале су
ме на кољену, као мајке, сваког јутра прије него вратим краве
с попаска.
ПослиЈе сам краве предао Бранку, а ја сам при- пао
једној веселој банди која ie одлазила у варош, у гимназију. Из
поља гдје је пелен мирисао и зре- ло воће. окупани у модри.м
вировима који постајаху све хладнији. залазили смо међу
збијене куће гдје је бензински задах и ћевапчићи и касапнице.
џамија, трго- вине. ларма. Један мујезин. одозго с минарета.
ви- каше као згранут чим нас угледа да стижемо. Послше нам
објаснише да он то не виче због нас, него cavfo зато што je
подне.
Мирисало је на сапун ту и у подне, а затим на маст за
шшеле пред хотелом гдје су се смјестили чи- стачи. на
колоњску воду око бријачница, на сомуне и ћаије пред
пекарама, на јарчеве кад пролазе жан- дарми с угланцаним
кожним камашнама, на разна ис- кушења кад се прође поред
посластичара. Ми смо се збуњивали од тих силних мириса и
— наша весела јата. с торбицама пуним јабука и књижурина.
нагло постајаху покуњена као да пролазимо кроз засједу и
кроз туђ крај народа који говори језиком који ми не знамо.
Угојени .пси испред касапница гледаху нас охоло,
пришкиљеним очима, у чијим се угловима откривала
крволочност — као да су и они у савезу са свим тим што је
против наше сељачке сорте. Пекари тражаху да им платимо
унапријед за сомуне. Књижар, омален просјед човјек.
окреташе се као чигра пазећи да му шта не украдемо; послије
је умро, али ја мислим да се он и у гробу окреће као на ражњу,
јер је тако на- викао.
Уопште, сви они. несложни у свему, слагаху се у
мишљењу да смо ми што са села долазимо један опасан јуриш
и нешто као најезда од које се треба чувати — јер ми смо
синови оних ослободилапа који су им незвани долазили преко
гранипе да наруше за- натлијски мир турске касабе, и пред
којима су они морали да пажљиво затварају ћепенке.
Дјеца варошка што на пољанама играху фудбал нијесу нас
пуштала ни да се приближимо. Тјерала су нас камењем; а кад
се накупи много нас што же- лимо да бар једном шугнемо
лопту, она су заједно с лоптом бјежала у своје неприступачне
тврђаве, из ко- Ј И Х се послије чуло како мекећу и мучу дајући
нам тако на знање да смо ми у блиском сродству с козама и
теладима. И стари Вејсил, са својим слаткишима, чуваше се
добро да га не опколимо и опљачкамо.
Само Мујдин-брицо, на чијој страћари ie висила табла с
натписом ..Мухидин Кастрат — бријачки са- лон'\ био је
изузетак: шишао нас је у пола цијене, rio- некад и на вересију.
Али ми смо се шишали само rio наређењу, јер то је било
прилично непријатно с оним његовим машинама које чупају
K O C V и гребу кожу.

Тако. жељни свега. пролазили смо искривљеним улипама

по иомбасзој калдрми између збијених кућа и већ уплашени
стизали у учионипе, гдје су преда- вачи били већином руски
емигранти. бивши полков- ници, свирачи, лакеји или
књиговође, који су гово- рили једном врло смијешном
мјешавином језика ка-
кву су само они МОГЈШ да измисле. Надао сам се да ћу ту наћи
Мороза, али он мора да је већ био умро, или ногинуо, или се
заклао, јер се никад не појави.
У гоЈ туђини, лукавоЈ и која нам је често личи- ла на
замку, крегали смо се у гомилама, ради одбра- не. Само
пазарним даном. кад наши из села дођу у варош и преплаве је,
враћала нам се храброст. Бојо Видрић се бјеше обогатио
продајући жиго с њива шго их је накуповао н тргујући
ракијом, п онда је купио јахаћег коња, Арапа, са седлом и
накићеним уздама. Долазио је у варош. тако на коњу укрућен.
с ногама усађеним у узенгије. ћутљив и уображен. а по
његовом изгледу нико није могао погодити да он мумла кад
хоће да говори.
Њиме сам се поносио, управо тим коњем њего- вим, пред
другима:
..Гледај! Овај је из мога села!"
Иначе, у мом селу, у овој Међи овдје. није било, а ни сад
нема, ничег другог чиме би се човјек похвалио.
Онда се одједном чу да краљ долази. Ја сам ми- слио да je
то лаж јер: шта ћс овамо — а онда видјех да је го неигго
страшно. Све се узнемири као да је баук или циркус;
накосгријеши се грађанство, побле- сави. и само о томе
говораше. Варош задими од пра- шине, јер су покушавали да
очисте улине. Касапски пси ишчезоше као да су пошли у
сусрет. Двије-три будале шго су веселиле народ — нестадоше
негдје: послије сам дознао: похапсили су их. Све се уозбиљи.
У ВасоЈевићкој улици подигоше нешго од дасака и накигише боровим
гранчииама. Ту је стајала стража и није нам дала са се
приближимо.
Б ОЈО Видрић хваљаше се. уколико се могло ра- зумјези оно
шго он мумла. како му сви траже Ара- па: Милан Настић. и
Миго Тајовић. и Савовић и још неки iep би хтјели на коњу да
се покажу, али он тога коња ником не да и хоће сам да се
покаже. И он се сзварно опреми за Taj дочек, и дође у варош,
и иро- јаха у поворци у којој је Арап стварно био најљепше
божје створење.
 Бјеше се накупило однекуд жандарма и жандарма те је
изгледало да је то весеље само њихова ствар а сви други да су
пуке придошлице. И онда: војска и официри и гралска стража
и црвени црногорски џа- мадани. а на све стране шуњаху се
наметљиви људи с гуслама. Бјеше ту страшних бркова и
долама и ме- даља у огромним низовима, а сабље сијеваху
иснред постројених људи тако да сам се стално питао: кога ли
то сваки час осуђују и сијеку на комаде? . . .
Нас ђаке нарочито намучише. Водили cv нас у дворедима
и нриморавали да се држимо за руке. док су нам се дланови
знојили и клизили да се извуку. тамо и овамо, под оним
сунпем што је пекло право у потиљак. Гдје год смо сгали,
показало се да то није мјесто за нас. а униформисани људи
издираху се на нашег блиједог разредног старјешину. као да је
он посљедње нишгавило на свијету. Он, да се освети. нро-
мијењеним гласом цичаше на нас јер је мислио да смо ми
криви за C B V збрку.
Умирали смо од жеђи, али то се није смјело по- менути.
Понекад би завладала тишина у којој се чује шум чесама. али
то ie било недостижно јер се изме- ђу нас и воде уздизао
непробојан зид жандармских трбуха. Тако од јутра. Дође па
прође иодне. Попа- дасмо од умора по неким јаругама
бодљикаве траве.
Послије се чуше аутомобили и страшна вика. Буб- њеви и
тврда војна музика уби. Ми се пропињасмо на прсте по
х.умкама губећи редове. Сјајно лакирани бркагиљуди с много
златног и црвеног. дебели. orpo- мни. излажаху из кола као
митолошка бића. с дво- рогим капама. Бубњеви и музика
одједном прекидоше као пресјечени, а ларма поче да се гаси —
јер се по- каза да то није оно што чекамо и да главна тачка још
није дошла.
J OIII двије такве узбуне увјерише ме да то главно неће ни
доћи. него је то све некаква лукава игра и превара. Био сам
утонуо у дријем. кад опет поче вика, мало тиша него прије, и
један дугајлија рече:
..Ено је мала. а дебела . . . ”
 Мислим да се то односило на краљиду. Тада по- че гужва
која ме дохвати и однесе некуд- међу неке ципеле што су се
ритале и хтјеле да ме згазе. Гураху ме и ношаху. и тако сам
час пливао и час ронио. и никако нијесам могао да се извучем,
а дебела праши- на дизаше се до изнад кровова. па никако
нијесам могао да одредим гдје сам то сзигао. Не знам ни како.
кад сам већ мислио да никад неће. та матипа избаци ме из себе
у доњим градским баш гама. гдје све бјеше погажено. Једва се
одвукох до куће и тек кад ме Бран- ко упита какав бјеше краљ.
сјетих се да га нијесам ни видио.
..Дугачак”, рекох. ,,Има сабљу и неке гајтане као Глишо
Мркаљ. ”
Послије се чу да је при дочеку један кафеџија умро од
срчане капи. Затим настрада Гавро Гривић: њега су неки чули
кад ie рекао да би он волио да по- каже краљици једно своје
природно оруђе око ко- jera би она заиграла од радости.
Оптужили су га за увреду величанства. а он се бранио да није
рекао баш тако. него мало друкчије. Испало је да ie то друк-
чије у ствари још горе. па су ra осудили. Писао ie мол- бу
краљици лично да му опрости, али га ни то не спаси.
Морао je да одлежи у затвору, и ја са.м га виђао како. под
стражом. у oi ромним котловима носи воду с чесама. Застао
би. да се одмори тобоже. и присуку- јући брк гледао варошке
женс како нролазс. \ко би му се нека од њих допала, викнуо
би:
,.Гицни се. гицни. дабогда се пода мном пропи- њала! А
не би ги криво било. гако ми овог гешког поста што га сад
постим! . . .”
Упознаде ra цијела варош. Смијали су се кад про- лази и
кал виче онако огроман и грлаг. а ја сам се и њиме хвалио као
Арапом Boja Видрића.
А у прољеће Арап пропаде. Било је то на цести: она окука
незгодна и изненадна, неки шофер ниЈан или нервозан, и
аутомобил са слабим кочницама . . . Тако најљепши коњ
лимске долине оста, одједном. на три ноге. Било га je тужно
погледати како данима и
данима стоји ту крај окуке, на три ноге, а четврту сломљену. с
напором подиже да не додирује земљу, да се не вријеђа.
Кад се несрећа догодила — Бојо ie узео седло на леђа и
узду у руке. Коња је оставио шоферу који га ie оштетио и који
ђе морати да га пдати. Шофер је о томе имао своје мишљење
он није крив. неђе да плати. а коњ mv не треба ни здрав. још
мање кад је такав. Тако су сви дигли руке од Арапа. Више нико
није могао ни да га украде. Чак ни Цигани нијесу се слакомиди
да га убију и поједу, што би најбоље било.
Напуштен. коњ се с напором увукао у лијеске испод
цесте. да се заштити од мува. Ту стајаше као везан недјељама.
док смо ми пролазили поред њега двапут дневно — ја и Југ
Јеремић и дугачки Иван Видрић и велики Bvko Недић као наш
вођа. Сваки пут смо се растужили предазећи окуку: све гране
око себе бјеше обрстио и кору огулио зубима, а пошто никуд
није могао — пропадаше од глади и жеђи и ребра му се
бројаху.
Његова сјајна црна длака замиЈени се неком пр- љавом и
најеженом. Око очију се удубиле јаме и неке непознате кости
избиле под кожом шиљате као брадве и ножеви. Гдедаше нас
очима из Јама закрвављеним од патње и понекад би климнуо
главом као да v нама види оличену c bv људску незахвалност и
невјеру.
Bvko Недић рече да надомимо грања и да му да- мо. Арап
се изненади видеђи зеденидо које MV при- лази. и далеко
испружи главу да дохвати. Тако смо по- чели да га хранимо. а
знали смо да му то међе помо- ћи. Понекад би наишао неки
кочијаш с колима и ми бисмо од њега узајмили кангу да
напојимо рањеника. Он je увијек био жедан и гледао је са
захвалношћу кад му воде донесе.мо. и онда је почињао да рже
изда- лека, чим осјеги да прилазимо.
Заврши се школа. а он оста и без те наше зашти- те.
Послије смо га заборавили — тако нам је било згодније. У том
забораву прође нам љето и поче да жути лишће и дође вријеме
кад треба узајмљивати новац за уписне таксе. књиге и шестаре.
Сгвари cv се
мијењале — наравно. нагоре. Власти су се биле за- бринуле од
сувишка црногорских ђака и почеле да се довијају како да нас
се отарасе. Удвостручише так- се, а затим дође и један распис
да се у школу примају само ђаци који имају ципеле. Опанак
изгуби право да чује науку.
Те године Иван Видрић оде у подофицире — ње- гов отац
није имао новца да m v купи ципеле. И B v k o Недић изгуби се
негдје. Југ Јеремић доби од попадије једне офомне „кондуре”.
које је с муком вукао. али су биле добре да изиграју онај
распис. Само ја сам до- био сасвим нову и лијепу обућу. која
се сијала. Бран- ко ме гледаше с мало прикривене зависти.
Бјеше ми га жао. јер табани су му били рањави од трња и
набо- ја. Али Џана као да га нимало није жалила — викаше на
њега: нек не скаче у трње и нека гледа гдје гази.
И онда пођосмо Југ и ја у варош. ЈЈијеске на оку- ци,
оглодане. бјеху се осушиле. Apari ипЛезао. Мисли- ли смо да
је свршено с њим и да је добро што то није- смо видјели. Али.
док смо силазили низ ЈЈугове. он зарза из густиша и приђе нам
на три ноге. Бјеше се поправио и длака му опет постала сјајна.
Налазио је доста траве у тој хладовини и тако се отео.
Дадосмо му оно што смо понијели за ужину. а он то смота v
три залогаја и захвално хукну. Гледаше нас паметним очима.
лијеп. несрећан што не може да говори.
Послије смо га стално сретали. некад ту. некад у Асу, а
некад доље близу вароши — јер он бјеше rio- стао уклети
скигач без крова и без господара. није хтио да зна за међе и
границе и ходао је. као побу- њени мртвац. да покаже још
једном своју бпвшу ље- поту, да је носи и спасава од замаха
страшне смрти. r p i i B n a r и иуст. неспокојан, а од свих људи
наоколо само је нас познавао и к нама долазио.
Тек крајем јесени. кад су нам додијавале кише и студене
ноћи што све дуже постају, а по баштама ви- ше ничег није
било заврши се суђење око Арапа и Бојо Мумло га уби да
одере кожу с њега. а Тробрк. човјек несраман и увијек киван
на месо. четири иута се вра- hao носећи комад по комад.
Оглодана кичма и
снажни лукови ребара осташе да се бијеле на ливади, а ми смо послије радије
ишли тврдом цестом него да то гледамо.

3.

Некакво јутро, слично прол>ећњем, освјетљава ја- руге и

мутне воде. Између облака теку модри бездан- ски потоци неба
високо над земљином голотињом. Кад сунне натрапа у те
процијепе и подерине — оно почне да се батрга. и као да се
дави и вади. бапајући зрачке мреже у мрке њиве окружене
међама пуним врана које чекају орање и голе глисте у
разврнутим бразда- ма. Начекаће се ове године.
Процијепи се шире. Дроњаве сјенке. које се у ја- тима
вуку преко шумарака к јужним странама. неве- селе. све су
мање. Изведриће се. а то није добро за на- род на који се
напада из ваздуха. Опет he бити мртве дјеце и откинутих
женских руку. на чијим прстима сасвим uiyiio ociaje вјереничко
прстење с тупим сјајем злата. И неке куће. око којих се врге
врашш. отићи ће. расуте. у црвену прашину. у атмосферски
омотач зем- ље. који ће од тога постати мутнији и нешто
гушћи.
На земљи he тада остати рупе у Koje помамно ши- кља вода из
покиданих цијеви. Послије. кад ту дође из воЈСке човЈек који је мислио да на
том мје сту има нешто што га веже за живот. и кад види гомилу пе- пела, он
можда неће моћи ни да плаче. Срушиће се као покошен на земљу и земљавим
длановима покриће очи да не види и мислиће: какве варке на овом свијету, и
какве узалудне наде, измишљамо себи, ми људи!
Али ја нећу да мислим о њему, хиљадуликом и без-
бројном. И мени греба једна варка — дуго ме пратила кад је
нијесам хтио; што да ме остави сад кад ми је најтеже?
Затворио сам очи и гледам: Циганска мала сгоји на
подрованој обали. страћарска. накривљена. у пр- љавим
баштама гдје Лим, за поплаве, избацује огуљена стабла и
угопљенике. а сокапи су криви и узани међу
проваљеним тарабама. гдје се с времена на вријеме потуку пијани ковачи нод
ироторима шоферских љу- бавница и гдје ,.јуфтар“ дочекује ве села цика
голотр- бе ванбрачне дјеце што се окупљају у гомиле. из ко- јих he се све
стране размиљети у ту неизвЈесно ст која се зове живот.
Једна стара жена с че ститим мрким лицем, која је живјела од прања
жандармских кошуља. изнајмила ми је собицу засјењену ораховим гранама и
кроз чији прозор су споља стизали тупи ударии бубњева и стра- стан
севдалински Јаук зурле. У мјесечини, која је све по сребрила, на сокаку је
тада иг рало коло. извијале cv се дјевојке у шалварама. а младићи
измијешане крви, анадолске. швапске и словенске. тако не слични један
другом и кад су браћа. знојили су се урлаЈући док cv подскакивали и махали
марамицама.
Ја није сам смио да им прилазим — јер су били опасни, с ножевима. и
груби. свадљиви. с ожиљцима и скрофулозним отоцима. закрвављених очију.
Излази- ле су жене из кагшја да их гледају, и дјеца. у кошу- љама. пошто им
се разбио сан. и касапи који су са же- нама водили дво смислене разговоре.
Понекад бих про- вирио кроз ту шарену гомилу, али то је било много љепше
кад се слуша издалека него кад се гледа. па сам се опет повлачио у собу.
Над књигама. чији редови. освшетљени слабим пламичком лампе,
нијесу без муке улазили у моју гла- ву, уз гу музику, у тој самоћи окруженој
непојмљи- вим људским гласовима. почех некако нехотице да се сјећам да ја
Видру, учитељеву кћер. нијесам добро ви- дио, да је остало нешто
занимљиво и нешто загонетно у оном лицу које ми је нејасно искрсавало
пред очи у чудном љубичастом замагљењу из ноћи у ноћ. пр- во као елучајно
а зазим као пешзо imo посгаје све дража навика.
Сад мислим да је тако почело. а можда је било дру- кчије. Не Moiy да
будем сигуран, — јер ту су друга та- ложења. и расправа о почецима увијек
некуд далекс одведе. Мора да је било и других узрока и веза, али
истраживања замарају, и досаде. и понизе. Тек — јг
сам зажелио да је видим и. одједном, нијесам могао одољети
тој жељи. па сам почео да је тражим. А кад сам је нашао. било
је то изненада и као нека тајан- ствена кућа на бријегу: кад
окно забљешти од сун- ца на уранку па се ништа осим тог
бљеска не види.
Онда зажелиш да ту кућу на бријегу видиш у неко друго
вријеме. кад не бљешти, и тражиш је и замиш- љаш да је
оваква или онаква и да је сасзим друкчи- ја од свих других. И
ја сам je тражио и налазио, а опет је тамо било нешто што
бљешти, и од чега не може да се види. Данас знам: го је био
одбљесак оног L U I O је тамо бацала моја самоћа и маштање али
није ми жао. јер то ми је најљепше од живота и једино што сам
јој дао.
Послије ми се учини да је то блесаво. и да ме издаје и
понижава, и — два дана сам издржао да je не видим. Па
осјегих мучну иразнину и тјескобу трајну и неиздржљиву и
нешто: као да је сав свијет замра- чен кад ње нема. Немир, који
нема памети, oTjepa ме опет да је видим. И, пошто више није
било изгледа да то престане упамтио сам распоред њени.х
часо- ва и вријеме кад излази и пут кошм иде, па више ни-
јесам дреждао циЈело поподне. nei о само пола са- та или сат
наЈвише, а то је био главни сат мога дана.
Кад би наишла — осјећао сам се као да стојим на нечијим
туђим и не баш сигурним ногама. Било је ту и страха и
несигурности — да не учиним неку глупост, док тако не
владам собом, и зато осјећања бесмисла и стида. Читав један
вртлог тога ковитлао се око мене. ту. на празној улици којом
пролазе ђаци с књигама. док ja покушавам да се направим да
сам само случај- но ту и док се борим да се одржим на ногама
које из- даЈу, непослушне и нарочито у кољенима слабе.
Понекад ie моја забуна била тако огромна да није- сам смио ни
да погледам Видру. Само сам као кроз ма- глу назирао њен
зашнезни осмјех мудре љепоте, ко- ја све зна и много оирашта.
Тада сам јој. вукући се по- ред плотова Циганске мале, био
захвалан што још ни- је учинила ништа против мене. Желио
сам да бу- дем невидљив и да је пратим до куће и како улази у
собу — а та соба, замишљао сам, мора да је пуна ње- них
зрачења каквих нигдје нема.
Најзад сам се извјежбао у том тумарању и мислим да је
стварно изгледало као случајност ro што се сре- там с њоме.
Био сам се упознао с градским мангупчи- ћима и мајао сам се
с биниклистима и с првим скија- шима који се иојавише, п
увијек је изгледало да сам заузет тим послом док она пролази
п док ме гледа крупним очима које су сад заувијек затворене
влаж- ном земљом у некој јами код H O B O I гробља.
Надао сам се да he ми помоћи го што баратам ма- шинама
и стварима каквих у Међи нема да ме бар мало више цијени.
Јер ето — нијесам баш таква ша- шава замлата као што је
изгледало, и не стојим као бу- дала на улици, борим се,
напредујем, освајам знања која нијесу предвиђеиа школским
програмом. То је смјелост, и пушење је смјелост, и кад човјек
заради сгроги укор па му се славно име проноси кроз све раз-
реде као примјер како не треба радити.
ГЈокушао сам све то и још којешта.
Те зиме некакви патриоти бјеху ријешили да про- славе
не знам који државни празник шранком и заба- вним
ирограмом. Једна тачка припаде ђанима из гим- назије:
требало ie да се појаве Србин. Хрват и Слове- нац и да
одверглаЈу неке стихове у којима изјављу- jy Јћубав један
другоме. Одредише да ја будем Хр- ват. То ми се свидјело —
јер би ги Србин је просто као пасуљ, и сви се бусају да су
Срби, а Словенац је не- lirro слично. док је Хрваг легендаран
и уклет и склон сфанпугииама као и ја. зато су га ставили у
сре- дину.
Једна плавокоса Словенка. жена офииира Перхи- нека.
њежна и врло фина. Koja је патила од досаде у тој ирногорској
вароши, направи нам по мјери народ- не ношње. Добио сам
широке бијеле пангалоне и јед- но зијесно јелече и нешто као
шешир. пгго ме забри- њавало да he ми у одсудном фенучку
одлетјеги с 1 ла- ве. Онда смо чекали у ie/шом собичку гдје је
било хла/i- но. а до нас су допирали звуци виолина из дворане
гдје је нриредба већ почела.
 Најзад изведоше и нас пред уважену публику де- белих
брадоња и бркајлија ai женама обученим као Гогољеве, с
официрима зализаних коса, с украсима од хартије по зидовима
и таваници. Стадоемо сви, а онда поче Србин. ()н је имао да
каже нешто дугачко — за- дува се и једва изађе на крај.
Поклони се, а то баш ни- је морао да уради. Запљескаше му. Ја
глатко избацих оних неколико строфа. а потом. док је
Словенан изво- дио, нијесам знао шта hy с рукама.
Послије сиђосмо. Заузети неким другим послом,
заборавили су на нас и иустили да гу останемо десетак
минута. Удари музика. Повукоше сголове украј, а на очишћени
простор у средини изађе поручник Павле Ју- збашић с младом
дјевојком. Играли су једно уз друго, а то као да зарази и друге
пожурише, и све се уско- меша.
Неки од професора сјети се да ми не треба ту да будемо.
Избанише 1 ада све нас: Србе, Хрвате и Словен- це напоље. У
зимској магли нађосмо се у нашем сва- кидашњем одијелу.
разочарани. норажени. тужни. Та- да ја одведох Србина и
Словенца у малу собицу жан- дармске праље — иа смо до
испред зоре ш рали карте да заборавимо увреду.
Ујутру бјеше недјеља и бљештав мраз, од којег
пролазници бјежаху као смушени. Одједном опазих да мн се
нсшто опасно и судбоносно приближава. Окре- нух се: стварно
— Видра.
,,Хоћеш ли да идемо у Међу, Ј1адо?“ рече танким гласом,
скоро бљештавим као тај дан.
,,Како да не! Баш сам кренуо“, слагах одмах сна-
лажљиво.
11еста бјеше залеђена, тоииљао сам се. а то ми је добро
послужило — иначе бих морао да разгова- рам с њом. иако
нијесам знао о чему се с једним так- вим женским сгворењем
може разговарати. Бојао сам се да ie не увриједим некако.
сумњао сам да he ме кри- во разумјети, а изнад свега једна
препрека у грлу враћала је све IIITO сам помислио да
изговорим.
На ливадама у Асу лежаше ледена плоча равна и глатка
као огледало. Ми се узесмо за руке. да је при-
држим. да не падне, па смо се заједно тоциљали врло дуго и
разгонили доконе вране наоколо. Цесгом про- лажаху дрвари с
коњима и викаху:
„Тако, тако! Рано сте почели . .
То нас отјера и дуго иослије од стида нијесмо мо- гли да
се погледамо. На растанку ипак уговорисмо да се заједно
вратимо у варош.
Дли ја не дођох. Некаква опасна ватруштина баци ме у
постељу чим стигох кући, па сам дуто боловао. Каткад бих је
сањао. а будећи се видио сам како Бран- ко сједи крај мога
кревета н плаче. И сад као да ia гледам како плаче.. .
Чудне прилике вртјеле су се тада око мене с дроњ- цима
из сјећања, неважним и заборављеним. Стари Мап с
уздрхталим прстима покушаваше да одере ко- жу Милоње
Мимовића и, стењући, испрекиданим ста- рачким гласом
пјевупкаше: ..Каже Мимо питу да медимо . . .“ Тако дође до
браде и рече: ,,Не могу ја овоме ништа“, па поче да се чеше и
испусти на под нож оштар с обје страие, који звекну.
Дотле у ћошку сјеђаше Гавро Гривић. љут на Дар- вина, и
страшном виком доказиваше да се aeMjba не окреће. јер кад
би се окрстала. тумбали бисмо се ми по њој. и били бисмо час
овдје час ондје. Послије наиђе Ман Вуколић хвалећи Пунишу
Рачића да је очистио Kyiy. Ја подитх главу да га видим, али:
умјесто meia сједи његова гашга Сгакна из Црниша и преде.
Вјештица!, сјетих се и ci рах ме ухвази. Она се искези. а ја
покрих очи рукама. Отада она потисну све осзале и додија ми
ту с преслицом.
Кад се освијестих, једно од првих мојих питања било ie:
заппо Сгакна долази сваки даи овамо. Џана се прекрсзи и рече
да ми се то ириснило она никад овамо nnje долазила. ,,Она je
вјеппииа". саопмих ја са сшурношћу очевшш. ..и чим испрежи
да ви нијесте код куће, увуче се ту и преде. Не могу да је
гледам!“ Тала Џана доведе воденичарку. која је себе предсгав-
ba.ia као неку врслу контравјеш iице, и која до!)е с клупчегом
првено! кошга у рупи.
 Она мрмљаше нешто над оним концем, и над кот- лићем у
који је бацала угљевље. Затим ми трипут из- мјери дужину,
онда исјецка конац маказама и даде ми три кончића да их
прогутам. Дуго сам их нретурао у устима, али то никако није
хтјело да проће кроз моје грло. Смучи ми се и ја кришом
избацих кончиће,- и сакрих нокривачем да се не виде. Огада
све нође на боље, само споро.
Једно вријеме без Бранкове помоћи нијесам мо- тао ни
нреко нрага дд прескочим. Долазаше стрико- Лука да ме види
и бЈеше тужан. ГЈонекад је и Ненад долазио; а он бјеше
ћутљив и озбиљан дјечак и гш- таше ме: ,.Боли ли те још?”
Бјеху ми купили ново одијело — за сахрану, али ја га обукох
најзад, и онда сам брзо оздравио и журило ми се да сиђем у
варош. да ме виде таквог. у новом одијелу. које ми је купљено
за сахрану.
И већ првог дана кад сам стигао. нађох се на рас- кршћу
гдје Видра пролази. Она ирође и ничим не по- каза да ме
познаје. Док сам се враћао у Циг анску ма- лу. осјећао сам се
као преварен. премлаћен и опљач- кан истовремено. Сјутрадан
обукох старо одијело и чекао сам скоро стрављен: пгга ће бити
ако ме и овако не препозна? Шта ћу послије? Али она ме
зачуђено по- гледа, баш кад је хтјела да прође и стаде:
..Зар си оздравио?”
..Јесам”, рекох тмурно, jep унутра сам се сав ра- стапао
од сјајне радости што је она знала нешто о ме- ни онда кад ia
ништа о себи нијесам знао.
..А причало се да ћеш умријети”.
..Зар ја?“. и одмахнух руком да одбијем такву глу-
пост. ..То за мене не важи.“ И сгварно: осјећао сам се као
побједник смрти. И био сам то. И воденичарка с њеним
концима била ie ro.
Сви ми који ћемо помријети, побиједили смо смрт бар
једанпут; неки и више пута. У том погледу смрт је у слабијем
положаЈУ она нас може само једном да побиједи. Само једном
у вјечности, јер ми се послије нећемо појавити никад више. Ни
да волимо, ни да нас
воле — никад више. Ни по шумама да лутамо. кад је пусто и
кад нас нико не види, и кад има толико праз- них мјеста гдје
се ником не смета —- никад више.

4.

У прољеће. кад оцвјеташе баште над подрованом обалом.

извуче се из своје јазбине ЈЂу гво. звани Панга- лоз, с
брадицом, прљав и разбарушен. у дроњиима. и причаше о
милионима из Америке, који су му упуће- ни и успуг украдени
и које он тражи преко суда већ годинама. Упитах га ш га ће он
с тим благом кад га до- бије. а он на то није умио да ми
одговори.
Учини ми се да смо слични. да смо као браћа. И ја сам
као он, мишљах — имам своје благо које не бих дао за све
америчке милијарде, а знам сигурно да ће оно бити украдено
прије него будем знао шга бих с њиме.
Тако. по недјељу дана тужно бих размишљао о судбини, а
онда би ме ухватила помама морам да видим Видру одмах.
што прије, иначе he ми срце сгати и очи he ми изгубити
способност да виде. И одлазио сам: ако ie даи тамо гдје би
могла бити; ако је ноћ да видим je ли освијетљен прозор. И
пуштао сам понекад илашљив звиждук, који не смије чути
нико осим ње, а послије сам се кајао: иознаће ме, сјетиће се.
шта ће помислиги . . .
Огоплило је. одужали дани, могло је од куће да се иде у
школу и да се не плаћа кирија ; Напустих со- бипу засјењену
ораховим лишћем, с надом да he ме ироћи га блесавост што се
зове љубав и шго ми је досадила сталном опасношћу од
ужасних понижења. Али не — опасност није пролазила. Јер и
Видра ускоро затим напусги стан у вароши — учитељ Ја-
сикић био је кугшо некакву ливаду и хтио је и на њен рачун да
уштеди коју пару за плаћање.
Тако сам је сретао сваког дана. Она дрхтавипа. оно
премирање у зглобовима, ностаде ми навика, чак и гготреба, и
ја завољех те дане кад је од сусрега оста-
јала чудна свијетлост, која је падала на све и грајала дуго кроз
ноћ, док се успављујем и кад већ спавам.
Доље у Луговима, гдје је Арап завршио, једна из-
губљена отока Лима бјеше залутала у увалу између жутих
сунђерастих плоча и направила издужено језер- це, модро и
чисто као око. Ту смо свраћали да се купамо или да пливамо. и
цика се дизаше до високо у небо из оне пустиње гдје више
нико не свраћа откад смо ми отишли. Тај ведар и сунчан свијет
модрог и зеленог био је ненадмашан.
Путем тада пролажаху покривена кола каравлаш- ких
Цигана. жене с мајмунима и људи с медвједима, и просјаци и
наказе. и циркус дође па прође, а ринги- шпил оста недјељама,
и Сава Пенгачевић, огроман, цр- вен, бркат — „најјачи човјек
на свијету” — пијаше пиво пред хотелом А м е р и к а , чија
окна бјеху излијепљена плакатама о његовој снази и сликама
чудеса UJTO их је починио.
Нама је све то изгледало весело и занимљиво, а у ствари
је то било прољеће кризе и страха, и све бес- кућне несреће
свијета навалиле су у овај забитни крај. гдје и несрећа са
закашњењем стиже. и гдје. зато што ie закаснила, дуго остаје
или сасвим остаје.
Пред касапницама играше медвјед. Неко му баци парче
меса. а он иобјешње од тога и одгризе прст мр- шавом црно.м
човјеку који га је мучио. Оиај јаукаше и глас му се помијеша с
медвЈеђом мумљавом, а каса- пи се смијаху, дебели и крвави,
како су подвалили странцу. Радње су им ишле боље него икад
и они су мислили да ће тако трајати вјечиго.
Чу се да су жандарми у Beoi раду поубијали кому- нисте.
Ман Вуколић уживаше у томе и чуђаше се што и дру 1 и не
уживају. Онда дође глас о студен гским по- бунама. Два
матуранта обукоше руске кошуље, иока- зујући тиме да су и
они комунисти. Учитељ Врановиђ бЈеше напустио службу и
понекад се виђаше у вароши, хладан и ошгар. сав у
зеленкастом сјају, и као да се посвађао с читавим свијетом.
Али све то спласну на Видовдан, кад смо се враћа- ли, сви
заједно, у гомили, ђаци из Међе, Брезе и У гр-

12 М. Лалић, Зло прољеће 177

la. И Видра с нама. Она рачговараше с другима, али са мном
не. Мени је и тако добро било. Чак сам се плашио да ми се
ианенада не обраги јер онако нијем од усчићења што постојим
и што присустиујем и што могу да је гледам свуд успуг,
сигурно не бих умио ниппа да одговорим.
Само, пребрзо смо ишли. па је го крагко фајало. Да је
некако могло гако да се иде ваздан и у све бу- дуће дане. кроз
све вјечносги го би мени гребало. II има ли, у бескрајним
звјезданим колима, гдје мато- рија зрачи у облицима које
никад нећемо сазнаги, бар једна једина планета гдје је могућа
љубав која дуго траје?
Свратисмо у Ас, код крчмара с дрвеном ногом, да пијемо
воде. Он бјеше мрзовољан; сви су крчмари мрзовољни према
ђанима који иију само воду. и пру- жи нам расходовану шољу
без ручице. Редом смо узи- мали; ja свој ред лукаво преиусзих
Видри: вода, из ПЈО i>e којом је она пила. бјеше опојпа и
зачарана као ниједна друга вода.
Beh су излазили неки, кад један рускп емиграпт, знојан и
раскопчан. и Kt)jn је iy вршио дужносз мар- вено! љекара,
упиза крчмара јесмо ЈЈИ ја и Видра браз и сестра. Крчмар
одмахну i лавом, али l*yc гврдоглаво ocia при своме да смо
слични и да смо сшурно својта. У души сам био захвалан
ње 1 овој заблуди и био сам готов да му припишем неки виши
ступањ му- дрости, Koja наслућује тајанствене везе душа.
,.По чему смо слични?“, упита ме Видра.
..Не знам,“ рекох. ,,Али бих волио да је 1 ако.“
Она се збуни није знала би ли io било добро и.зи рђаво.
Зазим пређосмо равне ливаде, iдје је зи- мус била пзазка
ледена плоча. Она ме погледа па ла. cjeha се. И постидје се
3601оних што су нам до- викнули ;ia прерано почиЊемо.
Унутра под ребрима нешзо ми се сзијеснило и дах ми озежава.
( ги 1 осмо на раскршће морамо се расзајази. Ох. jo je било
мучно! ДуЈО л,езо како hy ia прећи ако je не булем виђао? И
ЈДЈС he она бизи, и да ли hy уопшзе nahn начина да је видим кад

ме ухвази она
помама да је видим? . . . Чини ми се да су ми усне дрхгале и
руке.
До виђења! До виђења'
А љето бјеше сушно — зла година и тучњаве rio јазовима.
Слаби постајаху још слабији. а јачима то није помогло да
ојачају. Бранко и ја смо врло вјешто и уггорно крали воду с
ливада Боја Мумла и доводили rra наше. То је Бранко
измислио, тај наш нови метод. Ја сам ишао јазом, огворено, и
узимао воду, и онда сам се враћао, а Бојо, који је гледао како
одлазим по- што сам узео воду, дошао би одмах и одврнуо је. И
онда је чекао у сјенци, као у засједи, кад ћу поново наићи
јазом, да је он опет одврне. Он није ни слутио наше лукавство:
Бранко је дотле кришом окренуо во- ду и вратио се другим
путем и вода je опет текла у нашу ливаду. док је Бојо био
увјерен да она плави његову.
Најзад, он то примјети и урлаше:
,,0, .осподе! О има ли п'авде? О, k a ‘у ‘ас ‘ан- да'има!"
И вјероватно нас је већ тужио жандармима, али жандарми
су тога љета вазда имали других послова. Ређаху се шумски
пожари у Маљу, па у Бјеласици, па по Мокри. Увијек је
требало негдје ићи да се нешто гаси и спасава, а без сељака не
може ништа да се гаси и спасава. Тјераху их и скупљаху, а
њима бјеше већ додијало. ,.Нека гасе шумари“, говораху,
,,зашто при- мају плату“, — и скриваху се да их патрола не
нађе.
Поднаредник Х усардћ, звани Турчин, с камцијом и
пбом~Бело м гонио их је и извлачио из шикара. Ду- гачак,
оштар, мислим да је патио од садистичких про- хтјева и волио
да уведе у канцеларију и да премлати човјека. Најзад је једном
увео Гавра Гривића, и по- слије више никога није дирао —
разболио се од тог сусрета с њиме, а касније је и умро. Ипак,
једне ноћи чусмо Један глас сличан његовом у љесковини
изнад наше чесме:
..Бела! хоп, држ га“, и пас залаја.
Наста метеж и трка — јер тамо су се били скло- нили они
што баш никако неће да иду на гашење. Про-
трчаше поред куће топћући, задихани, а за Jbnvia се чу Гавров
глас:
,.Их. што сте јунаци! Их. жалосна вам мајка . .
Они. већ из даљине, псоваху му матер и називаху га
робијашем, и запријетише да he му се осветити. Сјутрадан, у
љешћару пронађе Бранко изгубљене но- жеве и једну дуванску
кутију и нечију медаљу за хра- брост.
Ја мислим да се Југ Јеремић сад нерадо сјећа тога љета.
Он је већ био убјеђени дарвинист, мало мрачан и огорчен
обожавалап Гогоља и Достојевског. мрзио је догматику и
албанско-солунашку епопеју, којом су нам пробили главу а
поред свега тога морао је да чува козе. Сестра му је била
болесна, брат је радио негдје на некој цести њему су остале
козе. Уз четири 1 вихове козе прислонио је и ibei ов стрии
двије. и поп двије. и не знам још ко, па је тако имао више
туђих него својих.
Кад то пролази путем, љети. док је сва сгока у планини. с
цингаром која ненрестано клепеће то је читав караван
задигнутих репова, иза којих настуиа мрзовољни ,,учењак“ и
нихилист с књигом. скоро луд од понижења у које је пао он.
који у школи блиста знањем. Мислим да је заго избјегавао
про- метне путеве и удаљавао се у високе, забачене дубра- ве,
гдје се без сметње могао предавати читању и мра- чним
сновима.
Жао ми га ie било. Понекад сам. због њега најви- ше
узимао књигу и с Бранком заједно одлазио за кра- ва.ма, и
онда бисмо се нашли с Југом и с Ненадом ЈЈу- киним. Тако,
учетворо, већ смо ностајали весели и иг- рали смо се у жутим
стрмим орницама, гдје ie трава сагорјела од сунна. Барјактару
I ривићу није се сви- ђало наше весеље и. пролазећи иутем,
није могао да не упита:
..Учиге ли, ђакови? Ајде, ајде, богами hy морати капу да
вам скидам кад порасгете и господа поста- неге.“
То се он ругао Југу и мени, јер је још онда ире- досјећао
да од наших наука nehe бити користи. Ми смо
ћутали. али Бранко му не остаде дужан. Једном га упита:
..Кад ћеш ти. мајоре. да пришијеш за пуковника?
досадило је више све један исти чин". а други пут рече:
..Ено ти је стигла пепзија на три коња су је натоварили
колико се накугшло."
И с том пензијом била ie читава прича. Барјактар је
путовао у Београд. код министра Лабудића, из Бре- зе, да му
изради ту пензију. Овце је продао за пут и прилично се
потрошио. а вратио се отуда мршав. из- гладиио. измучен и
поражен. С министром се посва- ђао, причало се. зато што није
хгио да пољуби руку минисгровој жени. ..једној дебелој
прасици, која ни- је ни Српкиња. него више личи на Циганку с
брко- вима".
Послије нас барјактар Гривић остави на миру. и гледао је
да промакне неопажен.
Потопи пресахнуше. а на многим изворима мога- ше се
видјети само бијела сува земља, посута зелен- кастим прахом
сасушене жабокречине. Под воћкама се гомилаху зелени љути
плодови. опали прије време- на. Само подводне баште JOLII су
се зелењеле у суром сумору жутнулих и опаљених кукуруза. И
мале ду- браве у урвинама потока. гдје ie земља задржала ма-
ло влаге. Ми смо знали тих неколико осгрвапа зеле- нила и
нешто нас је привлачило у њихове сјенке.
Често смо се налазили у љубичастим јаругама ис- под
учигељеве куће. Под зашгитом макијастог сигног жбуња
остало је ту још нешго траве. а козе су се за- нимале глоговим
омладима. И ја сам се гу добро осје- ћао — тако у близини.
притајеној и скоро болној од чежње и невјероватних сањарија
у истом ваздуху који Видра дише, да гледам дрвеће и рјечне
окуке ко- је она гледа.
Тај крај изгледаше ми изузеган на свијету, и не знам како
сам се дивио учитељу Јасикићу. који ie воћ- ке посадио и
поставио плотове. Све то није се могло замислити једно без
другог и као да му се није имало шта додати ни одузети:
црвени кров и стакла што бље-
ште изнад вијенаиа зеленила. rivnor кошница и јабука, и гдје
бијелим дебелим слапом шикља вода из дубоких земљиних
жила.
А Бранку ее од свега тога само јабуке свиђаху. Он их је
праћком обарао и оне би ее докотрљале до плота. рањене и
сочне. миришљаве. Хвалио се њихо- вом љепотом као да ју је
он сам створио и никад није помислио да је то недозвољен
начин и да се треба уз- држати. iep он их iniie обарао да их
једе него да их даје другима. Он ie волио само да нешто ради.
да по- стиже. да запосли руке.
Биле су то немирне и самовољне руке. које као да су
имале неки евој посебан мозак и никад rniiecv оставиле
времена мишљењу да их стигне и спријечи у ономе што им се
прохтјело. Његове „пушкаре“ и штрцаљке од зове задале су
мното главобоље учи- тељу Јасикићу, и онда је направио једну
малу воде- ницу на потоку и причаше се да његове руке створе
све што му очи виде. али он је иравио и више од тога: неке
висеће јазове из којих кроз пробушени жљеб капљице у
иравилним размацима, као сат. звоне пада- јући на подметнуги
лимени листић.
Надао сам се да he ту израсти даровит инжењер, али не
би ништа од тога. Он не издржа ни мјесец дана у гимназији:
завади се с варошком дјецом око лопте, сатјера их у ћошак код
цамије и. јуришајући на њихов заклон. поломи прозоре неком
трговпу; био ie у ту кавгу увукао и Ненада Лукиног и још неке
све их истјераше rio 42. napai рафу. као да су једва дочекали ту
гужву. Он се не озлоједи на ro и као да одахну: ,,Сад сам
слободан грађанин”, рече, па тиме утјеши и друге који о из
разних разлога морали да напусте школу.
А ја сам и даље остао без слободе. и то двоструко. И та
јесен, кад пропадаше много стоке на трговима, гдје нико није
хгио да је купи мени је изгледала лијепа. Сваког дана виђао
сам Видру — увече. кад се враћамо из школе. Страх од мрака
збијао нас је у ro- милу која ирелази своје киломегре и
пјесмом скраћује пут. Једне ноћи задржа нас неки посао у
вароши, ми-
 слим да је то био баш њен посао некакво куповање. и ми
закаснисмо: она. Југ Јеремић п ја.
Мјесец ускоро зађе. Ведра п прохладна ноћ са шуштањем
опалог лишћа. Лим. плитак, бјеше се сле- гао под обалом и
утишао се пун звијезда. Свијетљаху огњишта у преколимским
селима као да су и ro звије- зде. а. пси. сити — јер се свуд
клало — јављаху се спо- којно да прекрате тишину. Онда Jyi
свраги у ујчевину да тамо преноћи, јер ближе му је тако, а нас
остави саме. Ја мислим да је он то намјерно учинио, али ми о
томе нијесмо никад говорили.
Тада као да ме издаде глас. Укочен у устима и одрвенио.
језик мртав лежаше. И ја отада ништа не рекох. а ни она.
Ишли смо и ишли кроз ту звје- здану ноћ камење с дрвећем
говораше око нас раз- личитим гласовима. а ја сам слушао како
ми срне туче помамно и бојао сам се да ће га она чути, а
ништа ни- јесам могао учинити да ia утишам.
Најзад стигосмо ло чесме пред њиховом кућом. И она
рече:
,.До виђења!”
То је било тихим гласом. гако сличним шуморењу да се и
сад чудим како сам могао запамтити го пгго се једва разликује
од онога гихог шума којим се одваја лист од гране кад опада.
Сјећање je чудна сгвар. и ја, који сам позаборав- љао
многе грмљавине, и сад као да чујем онај шумор опет и опет
како се понавља. Па. иако неће биги HOBOI виђења. бар тај
гренутак нећу да пустим да ми оде никад, никад догод могу да
га тако оживљавам.

5.

Онај прамичак магле одвукао се некуд. а само је танак

ipai остао крајевима да се развлачи преко жбу- ња. Сад се види
село Утрг растурено иреко долине која га одваја од Глувља.
Чудновато изгледа. Његове куће као да су се. са неког скупа
крај ријеке, стално удаљавале једна од дру^е. и као да се и сад
помичу и

.
удаљавају. Има неке одбојне cnaie која им не да да буду
заједно. Гледам их. сједећи на маховином обраслој рушевини
једног стабла UJTO се згрувало под сопстве- ном масом. и
покушавам да размишљам о томе.
Та одбојна сила она се јавља међу браћом. или између
дјепе и родитеља. и изгледа свуда гдје је Једна љубав била. А
ми гледамо овако. у ТОЈ расту- рености којој обично
приписујемо друге узроке. Има тих других узрока. али они су
често само копрена од које не видимо оне главне. А и под тим
дејствује оно што зовемо јединством супротности и што је
врло вијугаво. сложено и неуловљиво.
Ено једно теле. са задигнутим репом. скаче. Као крилато
скаче. и као слијепо. То je радост. и то MV је сва радост што he
ie имати у животу тих не- колико тренутака кад заборавља
само себе и обнавља нагонске радње неког претка из дивљих
крда. Њему је добро то што су куће размакнуте — јер за ту
игру потребан је простор. Иначе би главачке ударило у не-
чији зид, или улетјело v кухињу. на огњиште. и сло- мило нову
црепуљу. прислоњену у брвна да се сушн. И оно је. онако мало
и разиграно. онако лудо и засли- јепљено, један од узрока
одбојноси v сточарским на- сељима.
Један огроман старац замахује штапом и нешто што ја
одавде не чујем виче онима у кући крај пе- ћина. Мора да је то
нешто оштро. и они му сигурно не одговарају баш љубазно.
јер — ено убрзава своје за- махе да покаже величину гњева као
доказ права. Одав- де то изгледа смијешно, а сигурно је да се
ту ради о некој ситној ствари — можда им забрањује прелаз
преко ливаде. или је нешто око плота. и тај старац заборав.ља
да је већ упола v гробу и да не би морао да се мрази с
комшијама. који ће га ускоро отпратити под међанске
храстове.
Кроз башту испод куће покојнога Пека Ћемића иде неко
сиорим ходом од стабла до стабла као да их броји. То је нека
жена која ie пошла на воду и у руци носи жут дугуљаст крчаг.
И гледај: неће да пође на горњу чесму. која јој је ближа јер су
се тамо оку-
пиле јетрве, с којима је она у свађи. Не, она he ра- дије на
удаљену доњу чесму, гдје јој нико неће сме- тати. Погнула је
главу, неће ни да погледа оне куће и вратнице. љута је на све.
Та женска потуљеност и она доприноси. Јер жена. тамо гдје је тлаче и
зло стављају. не воли да и други виде њену невољу. Зато вуче — да се поро-
дица дијели, да се куће удаљавају једна од друзе, да добије простора гдје ће
моћи да јауче. а да то други не чују. И онда одбојност расте, и то се одражава
на изгледу насеља и на карактеру људи и у повратном деЈСТву свега тога од
дјетињских усно.мена до храстова на гробљу.
Пази — па она жена уопште и није кренула на чесму. А
шта сам ја ту, докон, поизмишљао и повезао! Не треба јој вода,
зашто — вода, п оно у рупи није крчаг. као што ми се
причинило. него нешто као смо- тан конопац. Маше њиме,
сигурно нешго размишља, jep и жене. кад су саме. увијек
нешто размишљају и сањаре и варају се као сви људи. Иде
споро. То је нека од старијих. коју ја не познајем. али у њеним
покрети.ма има нешго познато — мора да знам неког од њених.
ко јој личи.
Она замину у долину и ено зађе у јововину. у онај исти
густиш гдје сам једном. умјесто вука, угледао Таја Тајовића с
Џаном и зачудио се. Тамо ће она на- купити суварака за ватру
— јер, иако је рат. мора да се живи. И онда ће скувати качамак,
јер она није го- спођа која губи вријеме пред огледалом и која
про- лази поред излога и у сваком излогу се or ледне да види је
ли се у међувремену прољепшала.
Ова ту, шго je сад и не видим, можда уопште нема огледало у кући, а
ако га има — то је један крњатак пред којим се њен муж брије једном
недељно и који се послиЈе, замотан у крне, оставља у агулу да га дјепа не
докрајче. Она се само ријегко и кријући огледује на том крњатку или на
извору прије него наточи воду.
И онда кажу да смо један народ — ми и оне госпође што
се мажу пред огледалом. И оне што ла- кирају нокте, чак и
нокге на прстима од ногу! Не
могу да схватим да смо један. Можда смо некад биди. а и то ми
је невјеровагно. Сад већ одавно говоримо различитим
језицима. Ни овај велики рагни смак неће моћи да нас уједини
— јер су нам путеви сасвим су- протни' и никад се више неће
срести.
Не, го је немогуће. јер те го спође су нашде скдо- нипгга од
бомбардовања и наћи ће их и пред другим ужасима који долазе. И док ми
будемо трунули у конц- логорима и не знам гдје затим. њихова огледада и
чешљеви и четкице и мазива. разноврсна и много- бројна, као да се ради о
неком мотору који нешто важно ради. биће на броју и у реду. Судбина нам
није заједничка, ништа заЈедничко . . .
Једна грана прасну под високим дрвећем. Крат- ко, крта,
као метак. Тргох се. а не треба. Можда је то сама грана —
сломила се. iep у толиком мноштву 1 рана, увијек има нека која
је начета, рањена. по- лако, невидљиво труне и одједном се
сломи. Али ето и друга грана. у истом правцу. мало лакше. јер
је тања. Нека од ситнијих звјерки пролази без много иажње.
јер мисли да је са.ма у своме царству. Дај да је видим — то he
ипак бити нека промјена.
Поћох опрезно по маховини. која упија звуке као кадифа.
Назирем ie, непомичну црну сјенку под дрве- гом, а то ie
нешто крупније него што сам мислио и испрекидано мрежом
грана које је заклањају. Онда стадох — јер то je жена! То је
она жена из Утрга зар нигдје ближе није могла да накупи
дрва? Сад се треба извући да ме не опази, јер ко зна каква је
она. Могла бп да измисли читаву причу — како сам по- лудио
од жалости или од сграха и како ходам по шу- мама и плашим
чељад.
Док сам бирао гдје да нагазим ногом да не шу- шне,
бацих још један иоглед тамо: она петља нешто с конопцем,
пребацује га преко гране као да прави љуљашку. Неће се
ваљда љуљати ту; није, надам се. због тога дошла? И стадох.
Човјек је друштвено биће. и толико смо навикли на то да —
кад га видиш да сам непгго ради, у тишини, одмах ти
чудновато изгле- да: ако сам са собом разговара. мислиш луд
је: ако
узима храну. лице MV тужно изгледа. Какво је чудо у томе што
пребацује конопац преко гране? Можда је дошла у дрва. али ће
се претходно мало заљуљаги. ту гдје мисли да је нико не види.
да се сјети дјетињ- ства . . . А ја — да мало гледам како се
љуља.
Она стаде и прекрсти се. То као да ме удари по челу: па
она ie дошла да се објеси! Да joi не дам! Зашго да ми растужи
шуму једним вјешањем? Нек се објеси на. тавану или у
воћњаку, ноћу. кад нико не види. Можла чак и нема разлога
него ioi се само чини: некаква вјештачки увеличана несугласи-
ца или губитак који joi привремено изгледа тако те- жак.
Можда ће ми бити захвална, послије, што јој не дам да то
учини.
И кренух — а ништа се нијесам сјетио. Јер она ie
изгледала тако плећата и крупна. п тако неслична малоЈ Иви,
да ми ни на Kpaj памеги Hnje дошло. Ја сам Иву био заборавио
тада. и кад видјех да то баш она искрсава из те крупне жене
што сам мислио да је стара — посумњах у своје очи и дланом
размахнух маглу која је пала на њих.
Јадна моја — шта си ти то наумила!
Накашљах се и гласом као за весеље:
..Здраво, Иве”. а као да не видим ш га оиа ради: „Купиш
ли дрва?“
Тешко да је разумјела ш га говорим. О.х. како ме ie
мрзјела v том тренутку! Очи ioi задимише као чађ кад се
упали. а згрчене усне иијесу могле да пу- сте глас. Ви ми
мучно да ie гледам и ја одвратих липе. и — као да нешто
тражим. нешто врло ситно, у шу- шкору који се под дрветом
нагомилао.
„А ja лутам, Иве, видиш ли! Десило ми се неигго
страшно, као никоме. и сад не могу да се смирим код куће. Не
могу ни да спавам, сву ноћ не могу, и све ми брзо досади. мука
једна велика пала је на мене. ero."
Она ме рече нипгга. Кад се окренух. гледаше ме као из
даљине, и као да he ме ипак препознаги. Тако блиједа. такав
восак у лицу! И вшпе ништа од оне
љепоте. само вјеђе су ioi остале исте. али оне изгле- дају
лажне на том воску, прилиЈепљене. Учини ми се да ће пасти,
али не пођох да je прихватим — од на- глог покрета могла би
се уплашити. И опет се окре- иух на другу страну.
,,Најбоље се осјећам кад се напијем'*. рекох. ..То je чудо
једно. Иве! Ти знаш да ја никад нијесам пио. а сад — изгледа
да ћу пијаница да постанем.** Очек- нух. а кал она ништа не
рече. сједох испод дрвета и пожурих: „Јутрос — пола лигра. и
скоро сам се добро осјећао. И сад бих опет, јер чим почнем да
се три- језним мука дође. А то HHje добро за мене. Иве. ја тако
мислим — iep не ва.ља кад је неко пијаница. је ли. Иве?**
..Не ваља". рече она тужним гласом и ућута. Одсјекох Једну гранчицу
да забављам руке, и док сам је тесао, загледан у тај посао — слухом и
читавим бићем био сам устремљен на оно мје сто гдје она још стоји без
покрета.
..Сви кажу не ваља". рекох скоро љутито. ..Сто година
причаЈу да не ваља, а опет пију! То значи да нешто друго не
ваља. Живот. Иве. понекад не ва.ља ни иет riapa! Он је мучан
и гадан и свакоме бар десе- так пута у животу досади такав
гадни живот.** „Може бити". рече она као да сумња.
„Јесге тако", наставих.„Ја то знам. јер ја и кад сам пијан
знам шта говорим: то је оно што сам ми- слио док нијесам био
пијан. Јесте он гадан за свакога и ником се не допада. а то што
живимо — зато ie што ништа боље немамо на избор. Све друго
још ie горе од њега. и зато дуже траје — хиљаде година iipaje
нас и још неколико хиљада кад нас не буде.** Она уздахну.
Добро је. И онда ће рећи „до ви- ђења“, и отићи ће. 11 послије
ће наћи неко друго дрво. да сврши с тим. А сад је опет лијепа
— с оним погле- дом дјевојке и мајке истовремено, с оним што
обе- ћава и што се плаши, и гдје провирују двије душе и све
што се може настављати и што може да се бори с бурама
времена, с мраком смрти и хладноћама које
 долазе. Ах, морам да бринем и да чувам да тај поглед још
потраје. а како hy?
,,Сједи. Пве, овдје код мене”, рекох. ,,Ми смо при-
јатељи. чини ми се.“
,.Чини ги се“. рече она.
,,Били смо и бп11емо и нећемо се свађати. Сједи. кад
кажем! Ја сам старији. и док Onai дође. Бранко док дође, мене
мораш да слушаш! Овдје сједи", и показах јој равно мјесто
крај себе.
Она дође још дрхти. Окрупњала ie и развила се, а лице joj
је мало oi рубјело и кожа мјестимично с пјегама. Очи је
оборила. Сједе тешко. као да се ripe- мишља. а онда се смањи.
сва у једном комаду. с гла- вом угнутом у рамена. То је
створење које се плаши удараца, неко кога су већ много тукли.
Неко без за- штите и без наде да је може имати у овом свијету.
..Слушај". рекох. па нијесам знао шта да кажем.
Затим: ,.Муче ли те много сестре, и она мајка?"
Она ме погледа изнепађена: знам ли ia све? И с каквим
правом ja то питам? И онда — не може више да то крије:
,,ДоЈадиле су ми. Морам да раскрстим са живо- том!"
,,Како би било да пређеш к нама?"
ГЈодиже 1 лаву и разрогачи очи — зар сам баш голпко
пијан? Не изгледа гако, али . . . Можда није добро чула.
Припита:
..Како?"
,.Да пођеш са мном, сад, у нашу кућу. Јер ти си сад
наша."
Мало јој је отешњало дисање. И нада, кад је из- ненадна,
тешко пада. Један пробљесак свјетлости из очију склизну низ
лице:
..А тетка Џана? . . .“
,,Џана — нишга. Говорио сам ја с њом о гоме.“
,,Н-не. Ја немам куд ни тамо. Ја сам за никуд. Са- ма сам
крива. Сама ћу ја то . .
..А Бранко зар није крив?“
..Не. не Бранко; само ја.“
..Можда си ти крива и за овај раг. и што се гине?“
 Онај јад у мени накупио се и палаца модрим пла-
мичцима злобе. Познајем га — понекад се не да спри- јечити,
прекипи.
„Све што сам крива платићу”. рече она.
Јесте. А нарочиго оно ппо cv други кривн. Сви ћемо ми
платити. и криви и недужни. jep ми смо тако паметна створења
знамо како се прави омча и како се зазеже око врата. Накупило
се тога. и увијек још нешто ново дође — па ни ЊОЈ не могу
мирно да го- ворим
..Имаш ти право да се обЈесиш", рекох. ,.И у во- ду
можеш — али не сад! Не, док не родиш то што је у теби! Јер то
није само гвоје. iep Бранко може да погине, јер тамо гдје je он
сад — гине се. знаш ли? Ко he то да убије дпјеге једнога што
тамо гине? Да не осгане ни успомена од њега је ли? Можемо
ми сви да одемо. и ти. и Џана, и гвоје сестре. а дијете мора да
прогледа и да живи, разумјеш ли — скуп.ње него сви ми!“
Тада ухватих себе како вичем све жешће и ско- ро
бесмислено, како се дерњам као сељак у свађи око међе. а то
дивљачки одјекује. Па ако. iep OB ; I међа шТо je сад браним —
посљедња je. Нек се изгуби и разум и све, само да остане мали
голи људски живот на рубу несреће — можда ће послије
некако поћи бољим путем.
,,Ајмо к ‘, рекох.
Гледаше ме блиједим очима жртве:
,.Куд?“
„Хоћу да те иснросим за Бранка. да се то зна. и да
послије нико не писне.“
Она сјеђаше непомично. само се нешто догађало с њеним
очима. Замућене, оне набубрише као да не- куд крећу, као да
ће се удвостручити. а онда се одва- лише двије крупне сузе.
Помогох јој да устане, а док сам скидао конопац с гране, она
рече:
,,Па дођи довече. немој да идемо заједно.“
..Што да не заједно? Ја сам ти дјевер. а то је као браг јер
Бранко нема ближег брата од мене.“
,.Ни ја“, рече. „Ти си мој брат.“
 И ухвати се грчевито за моју руку и прије него сам се
сјетио шта ће — она ie пољуби. Погледах личила је на дијеге.
дијете које се ухватило за руку и не смије да је пусти и не
може без ње да иде.

6.

Крцкају суве гране на сваком кораку. Наше сто- пе

потањају до чланака у мек растресити талог мно- гих листања.
Стварно — прољеће ie. Не знам по чему јер гранчице се с
истим звуком ломе и у jecen. пригушене шушкором који ie
прикрио земљу. Не видп се ништа ново. али има један густ
мљечни мирис. ипо се шири око њене косе и рамена.
непојмљив и врло сложен. Има га у коријењу под опалим
лишћем и у пупољцима. што cv тек мрље и мале брадавице. и у
скривеном млађењу коре. У шуми ra највише има. али он
одатле провијава, мек. у валовима. између зе- мље и неба сваки
час промјенљивог.
Прољеће je можда баш и најљепше док је тако невидљиво
и непризнато — једна скривена моћ и на- пор у мрком
невидљивом пуцкетању што испод мргвог пробија пут у
висину. Испод сваке коре шуме ријеке сокова густих.
пригорских. опојних. и длачииама ко- ријења разарају
минерале да од неживог и безобли- чног створе живо. а то је
будуће зеленило и глатки сјај и мекота која ће све ове долине и
далеке видпке иза висова и облака заљуљати у цвијегне
врглоге боја и мушица.
Изашли смо на ливаду, па стадосмо: мало нам је жао да се
растанемо од невидљивог прољећног врења у шуми. мало нас
је и страх од отвореног про- стора гдје ће нас већ издалека
угледати. Боље је да се одморимо, да нам се очи навикну на то
голо ocBje- тљење, да запушим и гледам дим како се
размотава. Она се наслони на моју лијеву руку и склопи очи.
Уморна је, измучена. сад нека спава ту. мени неће бити тешко
— напротив, као да дијете спава. Као дијете које долази на
суров свијег, а ја сам му за-
штига — ја што нијесам знао шта ћу са животом и што тек сал
наслућујем.
„Спавај‘\ кажем. „Одмори се. jep ти одавно ни- јеси могла
да мирно спаваш.”
„Ти си ми браг", и наслања се. а онда: „Али нама неће
дати да се вјенчамо, jep Бранко и ja — своЈта смо. Јер његова
мајка мени
„Не брини за то. То ie најмање. Удесиће се."
„Па jecre најмање. Само да“ се он врати! Могли бисмо и
невјенчани, јер Бранко каже да их има што невјенчани живе.“
„Има их доста, можда и више него вјенчаних. Главно је да
имају дјецу. Золиш ли га и сад, Иве?"
Она не рече ни да ни не. Ништа. Поглед јој бјеше
управљен к југу, за њим, и скоро ужарен напором да продре у
невидљиве продоле иза Проклетија. гдје су равнице,
баруштине и шанчеви. И ја бих тамо радо да њега нађем, или
неког ко зна о њему. И да се на неки начин тамо створим, не
бих ја био тако слаб војник, иако баш не знам по команди да се
крећем и поступам. И онда — знао бих на чему сам и гдје сам.
под сунием или нод кишом, свеједно — један човјек који тачно
чини баш оно што хоће. до смрти.
А кад бих се с Бранком нашао све би ми по- слије лако
било. Он је уоишге такав да у ње^овом друшгву никад човјеку
није тешко. Што је тешко он то узме на себе и некако га врло
лако скине. и послије, кад то прође. изгледа као да није ни
било тешко. Он је и њој пришао с том лакоћом која не сумња и
не двоуми. и сасвим ју је залудио тиме. А можда је то било
само тренутак . . .
„Како сте се ви то нашли. Пве? У планини. је ли?“ Њене
очи окренуше се према планини. насмијане као да тамо треба
да га нађу. За њима пође и мој поглед и замрси се међу
шљивицима и куполама изнад Клина и његовог Седла од
камена. Рецкаста линија с при- кривеном симетријом превоја
заљу.ља се v небу пуна успомена мојих и њених, одијељених
вјечним зидом преко којег се не може.
„И шта је он то имао да ради горе у планини?"
 „Хтјели су жандари да га затворе. па се изма- као“, и
одједном, видим — воли она да говори о ње- г^у. заборави све
друго: ..Јер он им је био отео Ивана Видрића, док су га
спроводили. а Иван је тада имао да путује у Загреб на некакав
тајни састанак, оти- шао је. а жандари су послије Бранка
тражили: да се бар њему освете . .
„Па се код тебе склонио? А они су могли и тамо доћи да
га потраже.“
,.Не би ra ухватили. Јер он је био развалио ку- челе од
колибе. и — док би они дошли на врата, он би на другу страну
изашао."
.„Мора да вам је лијепо било горе“, и осјетих је- дан
блиједи траг зависти у свом гласу.
Мени никад није било лијепо горе. Не, ни доље, нигдје. И
кад је требало да ми буде лијепо, рекли су — прерано је. И
послије, кад је опет требало изгубило се и нестало. Дође тако
једно зло прољеће, с косом. и размахне —
„Лијепо је било“, рече, загледана у Кременштак. ,.Тамо је
лијепо нарочито оних дана кад магла притисне сву жупу око
Лима. а по висовима до ноћи грије сунце. и чим га нема — већ
се виде звијезде. Онда се села сакрију сасвим и ништа се из
њих не чује. ништа — само Којо Милетић покаткад, и види се
Маљ с оне стране и нека нејасна i ро гла према Ајли.“
„Цијелу јесен било је тако: до,ве магла лежи. и помало се
колеба. а горе све чисто у сунцу и суво. јер киша никако није
падала све до мртве јесени, и зелени се свака травка и иверје
се бијели пред ко- либама.“
Иверје — то је остало још кад су заоштравали коље. и то
од саме росе не може да потамни, него остане бијело све до
снијега. и подсјећа на човјека који је био ту и радио и отишао,
а кад човЈек оде - трагови његовог рада чине да нам он љепше
изгле- да, свеједно да ли га знамо или не, јер он је ту улагао
напоре озбиљно и с циљем који је бар дјелимично постигао у
тој дивљој природи која нема милости.

13 М. Лалић, Зло прољеће 193

 ,.А увече сједнеш и музеш овие на струзи гдје улази и
гдје је сва земља поштрцана млијеком. Бран- ко их је нагонио
и придржавао је оне јогунасте бје- жалице што би хтјеле да се
прокрадуД,
„Јесте, имали смо и таквих.‘“
Ш ,,А увече сте сједјели пред колибом и гледали зви-
језде. С огњишта је мирисала смрековина и смола из чворова,
и на сириште је мирисало и на овчју вуну. И. кад мјесец изађе,
љуљале су се под њим зеленкасте планине као таласи.“
Она климну главом и уздахну. Више никад неће бити
тако. Остале су исте планине и јесени ће опет да долазе и биће
богзна колико мјесечина. милион Mje- сечина, а узалуд. Дође
однекуд једно зло прољеће и све покоси слано.м и разнесе
вјетровима. Јесен не мо- же бити тако немилосна. ни зима не
може. јер то се од ње очекује, и никад природа не може да
ускрати човјеку толико — као човјек сам кад крене. изопачен.
збијен у чете и пукове, нечовјечан.
,.Онда је Бранко хтио да му пјеваш. и покуша- вао је да
пјева с тобом. и онда му је глас крчао и он се љутио што не
умије.“
„Откуд знаш то?“
,,3нам га одавно: све је умио. само да пјева не, а то му је
било најкривље. И онда му је праснуло да те пољуби — и то је
морало да буде. Кад он нешто хоће, онда је узалуд, и нико не
може да му се одупре и ништа не помаже.“
,.Није тако било.“
„Не мора баш тако, али некако слично јесте. јер ја знам
њега.“
„Ја сам то прва почела“, рече.
Чудновато. Је ли то та љубав што све преузима на себе и
не да ни трун да падне на оног другог? Ја сам мислио да жене
за њу не знају. И онда како она да почне, код онакве његове
природе? Јер он је имао неке особине. ваљда од Вучка Ћемића
наслије- ђене — да узме што му се допадне и да се не осврће
на друге. Да се не уздржи, да не мисли хоће ли м\ неко
замјерити.
 Сад ме то подсјети: стрико-Лука ми је послије причао
Како су се наши свадили с Вучком Ћемићем. Пошли су били
да нападну Реџиће, ноћу, дубоко у муслиманском крају. Упали
су у кућу пуну мушка- раца, који су истрчали и почели да
сазивају село на узбуну. Само Осман-Реџа није истрчао:
огроман и снажан за двојицу он је зграбио мога стрица преко
руку и преко пушке, и почео je да се носи с њиме. Био је мрак.
разгазили су огњиште и расули угарке, и више се није видјело
ништа у тој гужви а Вучко Ђемић је тада опалио у та два
тијела што се виглају у самргним напорима.
Као да му је било свеједно кога ће убити, могао је исто
тако да погоди Таја као што је, сасвим слу- чајно, погодио
оног другог. То им је био посљедњи заједнички поход, и онда
више Вучко није долазио у нашу кућу, и онда је отац довео
Џану, да му се тако освети.
Не знам ипак је можда Бранко имао нешго од Вучка,
понекад ми се чинило тако — само је то сузбијао. А овдје, он
его није ни покушао да сузбије. Одједном допала му се
дјевојка и готово! Није пи помислио на Југа Јеремића, ни на
родбинске везе које спречавају какве посљедице, предвиђања и
кајања! Он би је тако одузео и мени. и Ненаду Луки- ном, с
којим се није раздвајао, и сваком, јер он у том тренугку не
мисли а послије не воли да се Kaje.
..Није потребно да га браниш од мене. Иве", ре- кох. ,,Ја
му знам све мане, и више него ти, али ra све- једно волим ма
шта да направи. И знам — он је први почео, од увијек све први
ночињеТ
,.Не. ово сам ja криваА
..Твој брат, Иве, да га имаш — не би те питао о тим
стварима, али мени то можеш да кажеш. Јер ја нијесам ничији
шпијун и само бих хтио да ми о њему неко прича. Тако сам га
ужелио! И кад ми о њему неко прича, то је као да га гледам.“
Она заусти да нешто каже, али то се прегвори у уздах, и
само вршком језика окваси сиве испуцале усне. Очи joj опет
дођеше тужне и она ћуташе. Није
требало да је растужим и шта ми је требало да че- пркам по
томе што оиа сматра својим падом. јер ioi сви кажу да je то
над. Мучило jy je го читаву зиму. и то је била срамота за све
Ђемиће, и Uana је у тој срамоти видјела освегу и уживала у
њој — а ia ето опет вријеђам то . . .
Није фебало. Заћутах. Загледах се у продо. Па-
дине глечера што су се сурвавали у језеро. још се
лијеио распознају. Оно камење под Утргом било ie
чеона морена — заустав.вен. лед ie ту изгубио снагу и
пропиједио се у поломљеним сантама доље. Чудно- вато je
како сад чак лијепо изгледају трагови тог ужа- сног
уривања . . .
„Он се био разболио", рече Ива кад сам већ ми- слио да
више ништа неће рећи. „Од сњежанице или не знам од чега се
разболио. и није могао ни да ro- вори ни да гута; одједном,
нешто му се у грлу загу- шило и сав се зацрвенио од грознице.
Леже и рече да му скувам варенику. Није могао да је попије. и
онда поче да бунца — као да се свађа са жандари- ма и не
знам с ким. Била сам се уплашила да не умре."
„Требало је ракију да превриш и облог да ставиш."
,.Није имало ракије ни друго ништа тамо. и ни- кога да
дозовем или питам. До поноћи сам сједјела и хгјела да га
освијестим и да ми каже шта да ра- дим. А онда сам се
завукла у кревет поред њега. и љубила сам га. јер нијесам
знала шта бих друго само да не умре, и најрадије бих умрла
заједно с њим, па сам га тако држала дако му моје тијело
помогне. 11 онда сам га миловала. а он почињаше да се буди и
да неће, и онда опет заборављаше. Ја ми- слим да он није знао
ни ко сам у оној грозници, и тако сам га преварила да учиии
оно што сам ia хтјела. а он сам ro никад не би учинио. Послије
пође из њега зној и разли се испод кревета. и он клону и
мирно спаваше, а ја^ам стално била уз њега као прирасла."
,.Добро си то учинила, Иве". рекох.
„Знам да није добро. али ја нијесам могла др\го. Ги не
знаш како је он био лијеп тада. а кад ме. љут. одгурнуо ујутру
п није хтио да се окрене ја сам
га свеједно и таквог вољела. Отишао је послије, али ја сам му
пронашла гдје је ископао лежај у сијену и. кад је спавао.
завукла сам се опет код њега. Он се пробуди и рече
..пропанућемо — сасвим", а ја: „не мари‘\ а он рече: .,па нек
пропаднемо“, и послије смо били стално заједно.“
,.Нераздвојни.“
..Јесте. једно вријеме. Он је ријешио да ме узме, и онда
смо уобичајили да ручамо тамо под јавором. иоред извора. гдје
је трава свјежа и увијек зелена. И послије смо ишли у котаре.
гдје је сијено. и cie- дјели смо на меком и спавали смо заједно.
слушајући под сном како звоно туче."
Ове долине су тада биле испуњене маглом, а они, горе на
сунцу, једно једино острвпе среће. Узели су само свој дио.
мали — а зато су их казнили. Добро је што су узели бар то
мало. иначе им нишга не би дали. Добро је IUTO се нијесу
плашили од казне и што никога нијесу питали . . .
Она устаде. одморила се.
Угасих пигарету. rm пођосмо преко ливаде. На стрминама
je нридржавам и чини ми се да је она не- што крто и слабо,
што треба добро чувати. Говорим јој како сад мора да се пази
сваког потреса и да све што данас трешти и пропада. ње се не
тиче, јер она треба да живи у оном тамо будућем времену. кад,
послије слома. буде с муком ницало ново. Она зачу- ђено
гледаше како машем конопцем и причам не- схватљиве ствари.
Уђосмо у Утрг. Одједном: све чупаве и чађаве главе
покуљаше на прозоре, балконе и вајате да нас виде. Ко се
затекао на путу, или на ливади, или у ба- шти код извора — тај
стајаше као закамењен држећи несвјесно у руци оно шго му се
загекло. жив само очима које гледају и немају кад да трепну.
Неки се пропеше на плотове да виде идемо ли земљом или смо
нека привиђења. Ми прођосмо као да се све то нас не тиче.
Па онда преко башге, а пред кућом дочека нас Ивина
мајка, Марица, ћерка Сајка Доселића — на-
костријешена, стиснутих усана и злих очију. Врх ње- не
шамше бјеше сс наошгрио као шиљак на шлему: јелан прамен
косе napoiviuno се нреко roia као перо на клобуку. Двије
ратоборне ћерке стајале с\ иза ње као стража. Њихово
псетанце. бијело. с пјегом на че- лу. жестоко залаја. давећи се.
и завртје се око мене. Баних им конопан \ граву. а то као да их
збуни.
,.Ово je моја снаха”. викнух да чују и они изда- лека. И
показах им Иву. а оне је 1 ледаху као да је прије нијесу
познавале. ..Xohy да је водим". рекох. „Опростите се с њоме.
много лијепо сте поступале с њоме.“
Тада загаламише све три: не дају да ie водим. Њима ie
досга. кажу троструко. као три смијешана одЈека. њима je досга то
што са.мрекао да je она моја снаха ia сам и.м тиме образ спаеио . .
.
Нијесам ни слугио да cv тако скро.мне постале. Мора да
су се и саме напатиле од тих рођака и ком- шија и свијета што
оговара. А онда ме уведоше у кућу и навалише с ракијом.

7.

Сунце залази, а мени се не иде шта hy с Lla- ном? Јер ја

сам се тек послије сјетио да она одједном може све то да ми
поквари. Уморио сам се. нећу моћи да издржим њене очп.
Страх ме опет послије свега. И слушам како вода i ргољп
мала. у безименом по- точићу. преко коријења гдје су пролази
стијешњени гомилама трулог лишћа, а лаки надови стачу се
преко црвенкастих жила. Дуго ли ће она iy жубориги кад нас
не буде да је чујемо, скромна, с малим вировима. дово.вним да
ухвате o.iciaj звијезде. кад нас не буде да ia видимо.
C VTOH се бјеше повукао. а Џана сједи на каменх пред кућом
и гледа пут низ село како се одмотава. То није био њен обпчај
да гледа ко пролазн пу- тем. Мршави врат ioi се увукао међу
шиљата рамена. Хаљина ЈОЈ je преширока. Опег ми je дође жао
за све
оне дане IUTO се мучила и што сам у себи обећавао да ћу joi се
некако олужити.
..Знаш ли да је рат свршен?". рече, а глас јој бјеше мукао
и пригушен као да то један нови рат по- чиње.
..Како?". блекнух. а кољена ми попустише и на- слоних се
уз довратак знао сам већ како.
..Ропство опет. Има два дана како су го погписа- ли. а
војска још не долази."
Не долази. Ко зна ла ли ће уопште лолазити. Онај кога ти
чекаш. Џано. можда и не жели да дође. Није згодно шго га
чекаш ту и гако: кад нешто чекамо гако жељно оно обично не
долази.
,.Могу ли они све њих да заробе?"
..Сумњам". рекох. „.Само оне што су огжољени, њих ће
сигурно заробити."
..И онла пикад више."
,.Не знам, јер oeaj pai није као други, а ja не знам ни
други какви су били."
Ја нишга не знам. Ништа о овом шго долази. Зна ли неко?
То је просто једна црта ударена узмеђу јед- ног јуче и јелно!
civrpa. Једна дебела црта -v потпису неког плаћеног или прес
грашеног гада. а у ствари ro је провалија у коју падамо,
хиљадама, у срамоту и понижење из којег се нећемо извући
гако јевтино. та- ко брзо. без борбе скоро, без отпора, као
питоми зе- чеви. нијесмо ie ни видјели гу борбу. ништа. као да
смо и били ништа, увијек. npnje и послије, и за све вјекове
будуће нико и ништа на свијету, под Тур- цима. пол Њемцима.
пол ким не!
Сутон се згуснуо. Једва се назире бјелина пута и чини се
да сваки час нреко њега прелазе и грепере неке сјенке iope и
доље.
..И.маш ли ракије. Џано?"
Она устаде и поће у кућу. Упалила je лампу, гра- жи неш
го. Тражи чашу. а мени се то чини ду! о. и онда — iii ia he rv
чаша? Чаша је мала и. кал ie са- спеш док стигне да окваси
гркљан. усне се већ
осуше. Наведох боцом, 'ајд‘ у здравље!
 ,,3наш ли да је Видра погинула?“, рекох однекуд
изненада, као да то самом себи кажем.
,,3ар?“ и Џана ме погледа. ..Јеси ли то данас до- знао?“
„Не, него је крај мене погинула. и држала ми се за руку
кад ју је погодило.“
„Зашто си то крио толико дана?“
Збиља — зашто? Сјећам се да сам имао неки ра- злог, у
ствари два разлога. ipn разлога. али један је био — шта оно
бјеше?
„Хтио сам да то не буде ирва жалба у селу. јер она је
дјевојка која није могла да се бори само je погинула. Мислио
сам да више права има неки вој- ник који је у борби погинуо. а
не да почне са жен- ске главе.“
Она говори нешто и лицем и рукама — сигурно о како је
жали — али ја нећу то да слушам. и не могу. јер боли још.
Онда рекох:
„А Иву сам данас скинуо с конопца.“
„Како — с конопца?“
„Хтјела је да се објеси.“
Сад би требало да каже нешто. али она неће. На- ђе неки
посао, оде некуд. Послије се врати. а као да Hi ii e ништа чула
— ћути. Де. питај ме нешто не могу овако да стојим! . . . Де.
реци макар шта. јер иначе не знам како ћу да кажем оно
главно!
„Хтјела је". рекох опет. „али ја ioi нијесам дао. И рекао
сам ioi да ћу ie ловести овдје."
Ништа — ћути. 4yje ли она мене. или је мој глас постао
нечујан у овој хуци. преко оне црте која је одвојила јуче од
сјутра? Можда ја вичем негдје одо- здо. из провалпје што се
отворила. пијан н невесео. а го вшпе не доппре тамо гдје је
упућено.
„И ја ћу ie стварно довести кад дође Бранко . . . Је ли.
Џано. немој више. то се не би могло издржати без тога
дјетета . . . Одавно v нашој кући није било дјетета . . . "
Окренух се. а ње нема. Изашла ie да не слуша. или да
плаче гдје је не видим. а ништа није могла да одговори. Ero —
ништа.
 Хтио бих да будем весео нротив свега и да се cje- тим
нечег што је добро и лијепо. Но. то је прошло с дјетињством. и
послије је све сивље бивало. боље да спавам без сјећања. Кроз
облаке провирују зви- језде. Све имају имена и бројеве као
заробљеници, а оне то и не знају. И с неких дру| и.х планета
гледају их п мјере. Miepe их. илп су их некад гледали п мје-
рили, и дају им имена и бројеве из др\з и.х углова. а ко зна
колико cv оне тих имена добиле и надживјеле. Воље да спавам.
И већ не знам спавам ли илп ми сјећање само до- лази.
преплављује. Тек Џана! Зими. кад орахове гране у циганској
мали прскавају од мруза и кад про- мрзли сокаци стоје нусти
сатима — она је редовно долазила једном недељно. с товаром
дрва на кљусету позајмљеном од Качаранде или од Тробрка.
Обућа joj ie била слаба и видјело се гдје he прсти да пробију. а
лице јој посивјело од хладноће па ми је долазило да зајепам
кад ie такву видим.
Знао сам тада везе ..ошвице" на женским кошу- љама за
плаћу. за друге, до дуго у ноћ, тај старински занат, заборављен
већ. с плавом и црвеном и црном свилом. те тако зарађује да
плаћа оне школарине и кирије за мене. И кад је тужна значи:
нема наруџ- бина. Нико не зна колико је тих ошвица навезла и
гдје све оне нијесу стигле и у фобовима их има. jep cv вољели
да умрле старице обуку у везену кошуљу с ошвицама.
А кад стока пропаде и криза стеже заборави- ше ошвице и
све везове. Онда она узе да прави онанке, и прочу се —
доносили су јој из других села неки шго су хтјели да их имају
лијепе. Погрбила се над тим и, суботом, кад сам долазио кући,
соба, и сва кућа чи- ни ми се. задисаше на мокру кожу и опуту
— а све то бјеше за школарину и кирије бескрајне, мјесецима
и годинама.
Тако сам живио нешто боље од осталих — све- једно што
су они имали родитеље и рачунали се у имућне. Одлазио сам у
њихове станове да се дивим невољи у којој живе — по шест у
хладним собама.
што се млате да би се загријали и при том преваљују хладну
пећ и котрљају ie ногама. а у cvron излазе. као чопор пећинара,
да разваљуЈу плотове и гарабе по ва- ропЈким баштама и да
тако краду и довлаче oi рјев и ложе, модри, цвокоћући, и
покушавају да 3ai рију хљеб у којем фруште ледени кристали.
Југ Јеремић становаше v једном приземљу иад ко- Ј И М je
зјапио недограђени спрат гдје смо вољели да се пењемо и
гледамо: лимени димњаии одоздо cv пггр- чали, а вјетар кад
дуне враћаше дим у собе. У соби до његове живјела је плава
дебела Мађарица. код које су свраћали сви шофери редом. а
кроз отвор за дим- њак. одоз! о. могло се видјети шта раде с
њеннм гнје- J I O M огкривеним и чудним што се бјеласаше на
кре- вегу под прозором.
Онда се порезник уби пиш 1 0 л>ем рекоше да је то жена
крива, jep воЈБела je да се кити. llocjmje неста судски
благајник^ и пође прича да је с парама побје- гао у Албанију.
Чуђаху се, јер био је поштен човјек. а послије га извукоше из
Ј1има и ни једне паре код ње- га не нађоше. све су му били
дигли на каргама. Па се и то заборави — причаше се о неким
чобанима шго су се поубијали зато шго нијесу имали чиме да
ирехране овце.
На ВогоЈавЈвење изведоше нас на мраз и ми цво- когасмо.
модри од хладноће. у двојним редовима ис- пред чесама док су гри попа
изводила нешто веома свечано и предуго. Мислио сам да они намјерно, из
неке злобе. расгежу и дуЈве и безброј пута понављају неке гласове ко]и
нијесу риЈечи и немају никаквог смисла — алилуја, алилуја,
алилуја . . .
Стајали смо око њих у два реда. ни криви ни ду- жни, а
ноге су нам се смрзавале док они лисгаху де- беле књижурине.
отварајући их час при крају — што нам je будило наде, час на
почегку што нас je до- водило у очајање. Поред нас пролажаху
угледни гра- ђани и свечани тр1овци, скидаЈући шешире,
показују- ћи при том неочекивано чворновазе ћеле, док су се
по- божно крсгили и шапгали нешто безбојним уснама.
 Редови ђачких глава таласаху се као да их вјетар љуља.
Међу њима најзад открих Видру и погледи нам се сусретоше.
Заборавих да ми је хладно и досадно и да већ ду- го
стојим TV . Она спусти очи. а ia за.хватих погледом сњежне и
пусге висове бјеласичке, rnje се у продолима муче чобани да
четином изиме овпе. Хтио са.м да јој кажем да је то само
случај што су нам се погледи сре- ли и да се она вара ако
мисли да сам то баш њу очај- нички тражио у то хладно јутро.
испуњено поповским гласовима.
Но. већ у сљедећем тренутку. опег се сретосмо очима: мој
поглед се спустио из планинских пусгиња. њен се подигао са
земл>е покривене ледом. Ви нам јас- но, бар мени се тако
учинило, да се ми одавно познаје- мо и да у том промрзлом
мноштву имамо нешто зајед- ничко што још нема имена ни
облика. Затим, као да и у њеним очима видим жељу што сам је
тако изненада осјетио — да та молитва. коју овдје нико не
разумије, потраје што је могуће дуже.
Онда видјех колону борова како гази билом на- тмурене
Турије, па њу, малу, на три метра размака, како ме гледа.
Нијесам могао да схватим које ми је не- достижније од то
двоје. Па погледах кањон кроз који се пробија невидљива
ријека, сва под ледом, па њу, постиђену, како бјежи очима, да
ми се опет врати кад је више не будем гледао.
Не би било згодно да то неко примијети, па сам зато
гледао и друге ствари и друге главе наоколо. Та- ко се та игра
настави у скоро правилпим размапима. Нешто као ноћу. на
далеким пестама. кад се двоја ко- ла cpeTajv па наизмЈенично
пале и race фарове, и гако се приближавају, и онда прођу једна
поред других у неслућене даљине.
И човјеку се учини да час расте, час обамире, и као да је
на високој љуљашци, и као да су га хитнули у висину, и опасно
је и лијепо док осјећаш прибли- жавање, и послије обамиреш
— јер наилази растанак. И весео си — послије ћеш моћи
чешће и јасније да је
сањаш а онда се растужиш — то је само једна варка која ће те
у неке велике патње завести . . .
Усред тога — неко ме муну у ребра. Окренух се, а Југ
Јеремић ми шапће:
..Гледај онога што пролази, то је он.“
,,Који он?“
,,Комуниста.“
Осврнух се и видјех усамљеног човјека како про- лази.
Па то је Врановић, учитељ — знам га одавно.
Гледаше нас крајичком ока — а ја се сјетих оне ноћи на
Хану у Равни, оне посљедње ноћи тамо, кад су се сви били
окупили око болесног оца. Није оста- рио одонда. само му се
лице наоштрило. Он једини не прекрсти се и никога не
поздрави, а нешто као под- смијех шараше око његових усана.
Гологлав, с висо- ким челом, изгледаше некако охоло — неко
ко зна да нико други не зна оно I U TO он зна о људима и свијету.
Његов кукасти нос, не знам зашто, подсјети ме на демона
са Кавказа. Као да припада неком јачем људ- ском племену. и
као да жели да се ro нагласи — обла- чио се друкчије од свих:
иекакво сиортско одијдло, ду|е чарапе утегнуте око гипких
листова, и без икак- B O I огртача, без шала, с раздрљеним i
рудима, као да за њега хладноћа не важи. Прође, а неки од
професо- ра пажљиво гледаху за њим и — као да му завиде.
И док ми Југ причаше како тај има бшату библи- отеку и
како он намјерава да се упозна с њим, н како је нашао човЈека
К О Ј И he га уиознати — ја сам очима упорно прелазио по
заљуљаним ђачким редовима да још једном нађем Видрин
ноглед. Не нађох га — јер иопови се бјеху посукали наоколо и.
устремљени, пр- скаху нас храстовим гранчицама које су
стално за- макали у котлиће с хладном водом.
Toje ваљда да истјерају ђаволе из нас. Али нико није
желио да се растане са својим ђаволима. Задњи редови
скриваху се иза предњих. Предњи почеше да се склањају.
Наста пометња и све се расука и растрча наоколо.
 Мршаво краве, чулније од библијских. не седам него
многобројне. Оне не излазе из воде, као што бп гребало. него
из изба сеоских. И ие могу да ирескоче преко прага. полумртве
— једно од чељади вуче их за рогове. друго их подупире с
репа, тако их извлаче иа мокре ливаде да пх види сунне и да се
ужасне. Јер је љето било сушно а зима дуга без хране — па им
је длака опала и сасвим cv оћелавиле, а ребра провирују кроз
отаичалу сиву гуштерску кожу.
СтоЈе као олупине и као авети и.жмуре на сунцу и не
могу да се макну. Више им не долази на ум да дохвате траву. И
онда се понека сјети тога и покуша. а тада равнотежа, с муком
ухваћена, попушга и оне се стрмоглаве на земљу п на подвшене
кошчате иоге, па испруже вратове и издишу без гласа под
сунцем које им вшие не помаже. Меса на њима не.ма. мишићи
су се растопили у некакву полутечну љигу. а кожа им не вал>а
— одвлаче их у јаруге и зловољно загрпавају ' грањем и
камењем, а пси их послије раскубу и по њи- вама се растурају
кости.
Оне што cv још жнве — личе на гуштере. То је као да.
несгајући. журе да још једном обиове облике из којих cv се
развшале. И онда свако и.ма своје мпш- љење о томе: Војо
Видрић, звани Мумло, запрепашћен, урла разговјегније него
икад — „Требало би д'ажава да no'or ne на'оду“. Милан Настић
му одговара да др- жава ниЈе гу ради народа и ради крављих
репова, а Тробрк цвили да томе више ни бог не може ггомоћи.
и пита — чиме ћемо ђубрити.
Мени се учини да он то лаже; не свиђа му се што ће
морати да постане поштен човјек сад кад је сва стока
излипсала и више се нема шта красти. Сви су говорили једно.
а у себи мислили сасвим друго. Учи- тељ Врановић досади с
вишком вриЈедносги, а у ствари — његова главна замисао била
је да од наше гимназиЈе створи нешто као што је била ужичка
у до- ба Туцовића. Југ Јеремић је хтио, не знам зашто, да
премјести центар свјетске револуције овдје на ЈЈим.
 Главати Лабуд Лабудић нањуши однекуд Мичу- рина и
говораше да је једини спас у воћарству, комби- нованом с
пчеларским и тракторским станицама. Он је намјеравао да се
посвети томе и да прошири то ко зна докле. Ја сам нешто
сумњао у те воћњаке и учини ми се да је он створен за
баштована и да је погодио на криву адресу, али Врановић и Југ
Јеремић били су прилично склони тим калемарским теоријама
поку- пљеним из стручних часописа.
Један трговап с чупавим обрвама. онај LUTO сам ја
замишљао да најлукавије сиса вишак вриЈедности одједном се
због банкрога обрете у затвору и сјетно шеташе по дворишту,
забрадагио, клонуле главе, а очи му бјеху упале и нос се
ушиљио. Престадоше с ра- дом неке пекаре и касапнице и
дућани, али пекар Ма- словара бјеше пронашао згодан начин
да подвали кри- зи: направио се као неки пријатељ ђака и
даваше хље- бове и ћевапчиће, без новца, на залогу.
Примао је књиге у залогу и поче да их ређа по полицама.
Оне се убрзо умножише и било им је све тје- шње, а пекар их
је често листао, наочарима закрпље- ним концем, те од тога
доби учен изглед — као да је постављен за управника те
једине градске библиотеке. Послије и он затвори радњу и
виђаше се још неко ври- јеме по вароши, с наочарима које
више ниЈе скидао. у друшгву једног Чеха с црвеним брковима,
који је ту дошао да купује шуму за једну фирму што је у међу-
времену пропала.
Онда се чу да је посљедњи одметник. Сајко Досе- лић из
Угрга. погинуо преко зиме.
Дуго се о њему HHje знало и неки су већ одавно причали
да је мртав и показивали различита мјеста гдје му је гроб, али
— ro је, сшурно, било да му олак- шају скривање.
Завршио је у неком санцачком муслиманском се- лу, у
кући човјека који му је био побратим, грозно сасули су на
њега кључалу воду док је спавао, а иосли- је, кад није могао
да се брани, мучили су га и сву му кожу ишарали
полумјесепима, које су ножевима уцр- тавали.
 Била је уцјена на љега, не знам колико десетина хиљада,
али они нијесу смјели да се јаве да паре узму. Мислили су да
ће то гако остати незнано — а и оста- ло би да није било
њихове међусобне свађе која је открила ствар — ria су
искасапљен труп и искидане удове затрпали у неку јаму из које
га је послије коми- сија вадила. Причаху страхоге.
нарогушише се на му- слимане — али до пљачке ипак не дође:
била је и у Бихору пропала стока. и на читавом Лиму, да се
више никад не опорави.
Ја нијесам видио то раскаеапљено гшело и ге no-
лумјесеце уцртане усијаним ножевима, али сам све то
замишљао можда језивије neio што ie било и био сам се
наоштрио за освету. Бранко бјеше ископао пушк> и очистио је
гасом, а Ненад Лукин спремаше се да кришом од оца пође с
нама, али Југ Јеремић рече да би то било глупо, и — да ми
докаже — наведе учитеља Врановића на разговор о томе. Онај
се иодсмјехну и ду- го без потребе причаше о дивљаштву које
смо наслије- дили и које треба да искоријенимо.
ИослиЈе Врановић пређе на Белуџисган и i овора- ше о
совјетском иамуку, чију важност тада никако нијесам могао да
схватим, а онда о петролеју и хидро- ценфалама — али je заборавио
да нам каже чему слу- же, док смо се ми. опет, устезали да i a
сваки час пре- кидамо питањима и показујемо своје ужасно
незнање. Уопште, било је много ствари Koje смо прогутали
она- ко на вјеру и које су послије спадале с нас и лињале се
непримЈетно.
Али кад је говорио о утогшстима, било је M H O I O
занимљивиЈе. А нарочито сељачке буне и оне вође што их
наше историје ниЈесу помињале. Заборављали смо гдје смо и
ко смо док је наводио примјере из Исшо- puje социјализма Макса Бера
и осјетисмо понос кад је убројио Гупца и Грегорића међу
осталима. Најзад дође до Лењина, а io бјеше величанствено гај
Рус који ie освегио браћу Грахе. и Спартакуса. и Дољчи- на. и
Бабефа и Домбровског, све дотле засјењен Марк- сом. стиже на
своје мјесто, у зенит, гдје ia гледају вје- кови.
 Ови састанци и разговори с Врановићем. нолутајни и
необични. постадоше једине наше свечаности. Ис- нуњавали
cv нам предвечерја кад сјенке јабланова прошарају котлину а
из манастирског прикрајка расте звоњава. Труба из касарне и
мујезин са памије што објављује ићиндију и проријеђени
звонови ојађених стада — све то као да је поздрављало наше
завјеренич- ке шетње у благом ваздуху на ливадама које
почињу да зелене.
Тај човјек, сив и хладан и нросијед, познаваше сва
забитна и пуста мјеста у околини. Због нечег је волио да их
мијења. и тако нас одвођаше увијек на нове ље- поте. које
нијесмо ни слутили да постоје тако близу. Једна уска јаруга
пресахнуле ријеке, na мала падина између црних вулканских
стијена, затим кањон с пе- ћинама слијепих мишева и онда
скривено пољанче, ограђено литицама кроз које је пролаз
изгледао немо-. гућ, јер је једини отвор био сакривен у
глоговини.
Знао је изворе минералних вода — о њима говора- ше са
жаљењем као о благу које пропада и волопаде и лимска
острвца, модра и тајанствена, а онда би се распричао о
планинарству и бјеласичким језерима. ко- ja свакако треба
видјеги и обићи. Он је одлазио да их опет обиђе и никог од нас
HHje позивао у друштво. Закључих да он воли сам да буде, а то
ме онет подсје- ти на кавкаског демона, којем је све друго
досадило.
Сумњао сам и да пише пјесме; али он једном рече да су
пјесме, и сва литература, укључивши ту и Горког и
Лондона. ..кап истине у бурету воде". Мени се го учини
убЈ ед љ иво али ружно, нарочито због тог бурета и због устајале
воде, а Југ Јеремић покуњи нос, и те године више ми не показа
ниједну пјесму.
Враћали смо се v cvtoh — v почетку само кроз Цш анску
малу. гдје жандарми не залазе, али касније смо постајали све
дрскији и иролазили кроз чигаву ва- рош као нова секта која
већ и самом својом појавом из тајносги постаје све бројнија.
Иснред нас су се скла- њали збуњени љубавни парови, које
смо ми, и не са- свим без разлога, тада отворено презирали, а
градски
стражарн су се прибијали уза зид и одлазили у сјенку да нас
отуда броје и гледају. заплашени нашом го- милом.
Мора да ie то била нека нова линија и упутство јер се
радило на све стране: један трговачки пут- ник. отпадник
богаташке породиие. нродро је међу за- натлије и окупио inei
рте. а код пушкара су се пазар- ним даном гомилали бркати
сеоски особењаци, који воле да мудрују о свачему и да се
надају бољим да- нима. и све cv говорили као v неким
загонеткама. тако да си могао да нагађаш и ово п оно и да
никад не погодиш шта су хтјели да кажу.
Откуд сад оне краве — опет оне. Вуку се непреста- но, на
дрхтавим ногама и полуслијепе, а кад се очешу о плот или
поред стабла остаје тамо npei ршт длаке коју послије вјетар
подиже и разноси загађујући ваз- дух њоме. и падају и
покушавају да устану. а никад то не могу. покушаваЈу вратом
КО Ј И се истањио као псе- ћи и шиљастом главом шго им. тешка,

опет пада, и онда се превале на бок и не желе нп храну ни

воду. ни- шга више.
Доста ми је тих крава што су као авети — ја ни онда
нијесам могао да их гледам и окретао сам се на другу страну
од жалости. А оне су опет дошле — ка- ко могу? Бацали су их
у воду и Лим их је односио и пливале су надувене као
слонови, сиве као слонови и огромне, и надао сам се да ће
нестати из мога видика заувијек, а оне су негдје заустављене,
на неком грању које се згомилало уз обалу — кожа им се
попијепала и у сивим закрпама плива око њих.
Али наше су краве биле добро изимљене. Неко нам je
украо бреме сијена, и то је изгледа био Беле Тро- брк. али за
двије краве остало га је још довољљо; по- зајмили смо и
сгрицу Луки два бремена. па ипак је остало и за орање
довољно: а орање ie било скупо и морало je да се чека на ред,
јер Џана није хтјела да нам ору Ћемићи, па је њива чекала до
касно шеорана. По орању падаше цвијет с воћа. па су се њиве
бијеље- ле на мјесечини и Качаранда се весе.љаше: биће ра-
кије. биће мученице. биће шљивована . . .

L4 М. Лалић, Зло прољеће 209

 А ја Видру гада нијесам хтио ни да видим — јер њен отац
циција која купује земљу, а она је једна ве- села безбрижна
незналица с којом ја не знам шта бих могао да почнем. И
зарекао сам се да ни три корака због ње не учиним, а послије
сам се држао ријечи упор- но и сурово дани су ми се зато
чинили суви и пусти, живот некако постан. земља тврда. храна
одвратна. а постеља на којој треба да се спава мучна.
к>ило је то тешко. али ја сам свеЈедно држао ријеч.
Држао сам је као неки оклон под којим постајем спор, сув и
досадан, трапав и расијан чов|ек с нечим затво- реним и
опаким у себи и заједљив помало и себичан унутра; а негдје v
дубини. гдје ie ioin остало нешто ме- ко и безоблично.
прижељкивао сам потајно да ми ie неки случај сам доведе на
пут да ie опет само ви- дим. бар издалека. И тако сам се надао
у оне ријегке поремећаје, у оне школске свечаности шго све
разреде окупе на гомилу и свако сваког може видјети.
На уранак, плашећи се да не закасним, устао сам негдје
око поноћи ,и обукао панталоне испеглане под сламарином.
Послијс сам се намучио чекајући свита- ње. Роса ми окваси
обућу а прашина од хода у редови- ма испрља је. Учини ми се
да се све завјерило против мене. Кад стигосмо на пољану
Римског гробља и посје- дасмо по плочама избрисаних
натписа — умор се преруши у злу вољу. Очима уморним и
избоденим од неког унуграшњег трња видјех Видру како
весела про- лази и како се намјерно не осврће. То ме утуче.
Неки већ 6jexy почели да се бацају камена са за- легом.
Звали cv ме. iep у roi вјештини био сам један од јачих, али ја
одбих тако бих им препустио и сваку другу побједу и славу.
Све ми се учиии глупо покрај тога камења, старог и мудрог,
јер је одавно имало посла с људима и њиховим безнадним љу-
бавима.
И пођох да се одвојим од њих, да се удаљим у са- мотан
крај гдје мојој свађи самог са собом неће бити тако тијесно
као у тој густој гомили. Само — да ме не опазе док измакнем!
Не би ми дали да пођем, при- качили би ми се, а ја се већ
гушим. Једна уска увала.
шго je некад била корито изгубљеног нотока. пружи ми заклон
и ja им се изгубих из очију. А онда, кад сам већ био далеко и
сигуран. осјетих да ми ie криво што ме нијесу 6ojbe пазили и
што ме нико не задржа,
То је просто као да сам сувишан. Сад пјевају и веселе се
у знак побједе над сувишним. И сви су сложни у томе. и Видра
с њима. Нека их! Лако им је! Њих не гризе као мене и срећни
cv I I I TO не знају шта ie ra шашава ствар кад човјек сам себе
залуђује, а по- слије зауздава и гако заузданог шиба и подбада
и тје- ра тамо-амо. Легох на земљу, с руком испод главе.
Нигдје пријатеЈБа осим те руке. Како је лијепо кад човјек
лежи мртав и спокојап. Треба мртвом да му ставе руку испод
главе, да тако спава, а не на нрса.
Како би било да се вратим поче одједном да цвили у
мени. Да просто сједнем на један камен и гле- дам Видру. Она
је лијепо створена, сва лијепа. Може се сагима гледати и
увијек је занимљиво као кад човјек с)еди краЈ риЈеке Koj a
бистра тече из планине. А то није забрањено, јер то је само
два-три сата кад се свн веселе дану npojbeha. Послије he све
бити по старом: суви дани, тврдо и туробно мјесецима, кад се
луди у себи од једног крика изнутра.
Хајд'мо, iiito да не? II iiko ТО не зна. можда ни Ви- дра
сама. и нико неће видјеги — јер сви су тамо зау- зети сами
собом . . .
Досади ми то скоро плачуће мољакање из дубине. ria
усгадох и пођох даље, за инат. Један сувишан чов- јек који
одлази све ^ajbe, ништа више. Праћаше ме не- јасан мрмор
донекле, а послије само ријетки поклици с ливаде гдје су
остали. IIIума, пуна зеленбаћа који из- ненада прогрче као
ошинути и одједном застану уко- чени, замириса па јагоде, на
линцуру у пропланцима, на купињаке и згњечену мљечну
граву. на мрављи мед . . . Негдје врло тихо заклепета КО З ЈВ
цингара. Промијеннх праваи да ме ни козе не виде.
Ах, волио бих да сад onei чујем ie цишаре и ie зе-
ленбаће, а кроз го да допиру ријетки поклици с лива- да н да
слутим да је Видра тамо међу њима. Али тај злослутни урлик
1 пто завија и растеже до звијезда
тога омда није било. Није га било годинама, а сад се свети.
Све ми разара и сан растура као пепео, а то је као вјетар кад
јаукне на згаришту, па ја узалуд пра- вим заклон да нешто
спасим — бар шаку праха, да се позна гдје је било.

9.

Послије више ништа није остало једно с другим. Пси су

лешеве рашчеречили и кости се бијељаху по њи- вама.
Јововина брзо нарасте око потока и остадоше уски пропланци
за које се није могло са сигурношћу тврдити да су некад били
обрађивани ралима која је Драган Видрић расукао и разбацао у
бјеснилу на све стране. Изгледало је само вјероватно да су то
била сточарска насеља. Они који су послије дошли — није- су
знали зашго су ту дошли.
И онда само пјена на води. крајевима уз обалу гдје се
згуснуло наплављено грање. и безоблични дроњ- ци угњиле
коже, рашчуиани у помрчини, у црном гра- њу круже на
мртвици, свуд око мене круже и круже и више се не могу
закрпити, круже без обзира на урлике у дну једне долине гдје
је све искидано и растурено. а тањи су од пјене на води, Koja се
бар непрестано об- навља. и ишчезавају тише него њени
мјехурови у даж- д овној помрчини Koja rpaje већ годинама.
Ипак неки покушавају да устану. Вуку се на не- сигурним
ногама с надом да he неког преварити, али прије него су
постали привиђења — распадну се и ripo- цуре у једну другу
долину гдје никог нема да преваре. Никог живог, него је
тишина густа као катран напу- нила све.
Неки се већ одупиру. Један у жандарској унифор- ми.
ужасно јак и раскречен да се не да. усправи се код моста и
рашири дугачке руке. Био је сачувао толико снаге да чак и
проговори — муклим гласом као кад рже коњ К О Ј И je огладнио:
,.Има ли ту нешто од Лава Толсгоја?"
 И поче да нам прегура по књигама — јер он овом народу
не вјерује, и ни мајци својој не вјерује. Не, од опасног Лава
Толстоја није било ништа међу нашим књигама. Само једна
брошура Розе Луксембург и не- што од Цесарца. Енгелсово
име он погрешно прочита: ,.Фридрук Енглез“, и из тога
закључи: ,,Енглези су данас једини паметни људи.“
Насмијасмо се, а он затопта ногама: ,.Шта ту има
смијешно?“, и неста као мјехур нечујно, један огро- ман
мјехур који се без икаквог звука изгуби.
Ноћ је још и многи одлазе ситни и незнани у кру- жењу,
без радости и без страха, без имена — јер шта ће им, али један
се несразмјерно дуго држи и на rio- вољном мјесту расте.
Подрхтава од страха а стално расте и бог ти зна чиме се храни.
али полагано узима облик и једна чворновата глава затим и
рибље око избуљено избија, а уста су му отворена и једна цр-
вена риба скаче унутра у гом кавезу.
Знам га одавно. јер тај је волио да држи погребне говоре
чиновницима и трговцима који умру од боле- сти или од брига
за народно добро. Увијек хваљаше слогу, стално је, у свим
говорима, понављао слогу, хи- љаду говора мртвацима за слогу
— а његова два избуљена ока бјеху стално завађена и док је
једно окре- нуто к небу, као да прати покојничке душе у ту
сло- гу, друго је као за инат буљило у цесту посуту коњ- ским
баљегама око којих се черупају врапци.
Неста и он и на то испражњено мјесто ништа не дође.
Само тама и један свадљиви глас издалека: ..Овај народ је
кренуо за комунистима, као говеда кад се разобадају. Само ли
једно дигне реп, одмах се за њим и сва друга растрче . . .“
И то је као дављенички глас, мукао, умрије на мр- твици,
а онда опет издалека чух како пушкар сам, невидљив,
бесмислено виче у мраку:
,,А зашто се зими не обадају говеда; него баш ље- ти — кад
има обада, кад су сазрели услови, значи.“ Па се и то угаси.
Само тама и ја негдје у дну, у ћошку једно стишано ја —
занијемјело, уморно ја с покривачем преко ушију и које би
хтјело да зарони у
дубоку љековигу помрчину, уплашено ја као рањена животиња
у камењару која се вуче и покушава да се сакрије и вријеђа се.
и хп јело би да заборави а не мо- же jep je помрчина тако
ријетка и још никако неђе да се згусне у безболну тишину
лишену осјећања.
И онда син апотекара, лукав, бљедолик дје- чак, који се
однекуд, не знам како, придружио. Стално о Ћержинском,
непрестано о њему прича. Мора да је прочитао некакву књигу
о Ђержинском; ја ту књи- гу нијесам видио. нијесам ни чуо да
постоји; можда је он ту књигу украо да ником другом не дође
до ру- ке, да се тако сам нанаја знањем на том извору. И та- ко
ми одједном повјери, не знам зашто баш мени, да он намјерава
да буде наш Ћержински и да већ осни- ва Черзвичајку под
једним другим именом.
Насмијах се — он и Ћержински! Зар баш мора увијек
бити да се супротносзи привлаче? Он rio том смијеху одмах
видје да сам против њега. и послије ми више nnje причао о
Ћержинском. Млад је, мислио сам. касније ће и сам да се
насмије томе шго је хтио. Али не — он настави врло упорно да
развиЈа своју способ- ност сумњичења свих наоколо. И увијек
с неким нешто шапуташе и намигиваше и даваше тајанствене
знаке, с једном вјеђом подигнутом насред чела, лажан, плаш-
љив, убијеђен да нас одсвуд опкољавају шпијуни.
Сад ми се чини да је тај задао више страха људи- ма него
сви шпијуни и полицајци заједно.
А шгшјуни — били су то у почетку људи мале ria- мети.
незналице и скоро безопасни. Првога откри Пе- чић, и то
случајно. Све што је Печић урадио изгледало је случајно — јер
он је све гледао с веселе стране, ша- љиво, лако и без
удубљивања и напора, и онда би му синула нека мисао и он би
је одмах зграбио — па је изгледало да му ro само долази.
1 ако му је дошао и Мирко Брадарић из Аса. огро- ман.
докон у в и Ј е к . и гобоже као да је и он вољан да у ч и н и нешто за
будућносг човјечанства. Печић му је, у знак повјерења, ноказао
књшу црвених корица с узбудљивим насловом Робијаши, колонисти и
ка- наци , али му није дозволио да разгледа књигу, јер је
 то већи степен повјерења који се стиче временом. него ју је
брзо склонио као ствар опасну и легендарну.
Ето. на ту удицу ухватио се Мирко Брадарић. Сју- традан
је код Печића стигла жандарска патрола с нало- гом да изврши
претрес и пронађе забрањену књигу Робијати и комунисти од
непознатог писиа. Није на- шла T V књигу. која вјероватно и не
постоји на свијету, али ми смо тако открили шпијуна и почели
смо да му поставњамо разне засједе. орни да га добро
премлатимо ради застрашивања других. Но. и он се досјетио—
чува- ше се. и даде нам на знање да и оружје са собом носи.
Тек у љето, кад је смаграо да је ствар заборав- љена.
почео је опет да се бсз друштва удаљава од ку- he. као што је
научио. Дошао је и у Међу да посјети се- стру. а послије. на
повратку. напали cv га непознати сеоски младићи и ваљали га
по тврдој нести, те дуго времена није могао ни да устане.
Причао је послије да их је било де сетак. А било је само два: Леко
Лабудић из Брезе. који је све дотада намјеравао да оде у жандаре. и Иван
Видрић. који се тек вратио из касарне. о сумњичен и отпуштен због не- ких
летака које је тамо неко други био растурио. Бран- ко и Ненад Лукин били су
tv. али они cv били само као стража на це сти да ко не наиђе док се посао
свр- ши. Само cv гледали. и свидјело им се како се онај. средовЈечан и бркат
човЈек, дерња и заклиње се нај- озбиљније да никад више неће.
Ја сам био код тетке кад се то догодило и вратио сам се
тек дан касније. Бјеше ми жао што сам то про- пустио, чинило
ми се да бих ја ту ствар мало боље свршио. Док сам прилазио
кући — код извора ме сре- те Џана. блиједа као да јој је сва
крв исгекла.
..Жандари су дошли‘\ рече покушавајући да из- гледа
мирна и да ме не уплаши. ,,Претресају тамо. Имаш ли шта
опасно?"
,,Ништа‘\ рекох. а сав ваздух из мене изађе с гом
ријечју. ,.Не бој се“, а премирао сам од изненадног страха.
Прва мисао ми би да загребем уз поток. Тако ће бити лакше:
нико не може да види како сам се упла-
шио. А онда се застидјех — јер имао сам много боље
мишљење о себи прије тога спремао сам се за чи- таве
подвиге! И онда опет страх који ме гони да бје- жим и сгид
који ми не да да се макнем — смјењују се у таласима.
Премјештам се с ноге на ногу и двоумим. а с ва- јата.
одавде гдје сад лежим. угледа ме Б О ЈО Видрић. Он бјеше дошао
са жандарима, као присутни гра- ђанин. и држаше v рупи једну
свеску Крлежиног П.ш- veiict који je пронашао међу мојим
књига.ма. Махну ми корицама запламтјелим од црвенила и
замумла непгго као да ми се свети за све оне дане кад сам му
узимао воду с ливаде. Окренух се Џани. а она. ЈО Ш блпједа.
покуша да се оемјехне и да ме охрабрп. ..Поручи Југу — да
склонн књиге.“
„Отрчао је Бранко да MV каже.“
Присгупао сам споро. као да ме се не тиче. и по- гледах
искоса, попријеко, јер није ми баш право што тако дрмусају ту
моју имовину. Они бјеху заузети по- слом, а тај посао им је
задавао бриге и јаде. јер се ни- јесу припремили за њега. И
осјећали су се незгодно. тако с књигама. тим нијемим
кривцима на које не мо- жеш викнузи да их уплашиш п у које
се треба заду- бити да би се некако нешто нашло. Глишо
Мркаљ бје- ше отурио капу и опасач а натакао наочаре. Њего-
ва ћела усијала се док су му руке прелиставале Раз- bniiHiK
tjpvutmba од Филиповића.
Ту књигу он огури и покри је уибеником геологи- је.
Тако! Више му се свидио З./очин и казна мучећи се, прочита читав
први пасус. па одмахну главом. Сум- њива му бјеше и Саоборна
иисао из Никшића. али. кад видје да је поштарина плаћена у
готовом. остави и њу. Плашпо сам се само П.шмена, којим је Бојо
Ви- дрпћ тјерао муве. Глишо Мркаљ M V га узе из руке и сложи
га уз осгале књиге. затим скиде наочаре.
„Књиге треба добро пазити“. рече као да је са- мо због
тога вршио претрес. „Јербо се за њих паре да- ју, а пара је
данас скупа и тешко се до ње долази. Ја волим кад су књиге
чисте и да су им корице добро очу-
ване. а не као неки што жврљају по књигама. Јер- бо — онда
се види да се књига поштује како треба и како је ред.“
При том је изгледао сасвим озбиљно, с ћелом. с
наочарима још у руци. Затим стави капу и притеже опасач.
Други. гледајући шта он ради, устадоше. Би- ли су спремни да
пођу, а још су се окретали — као да им ie врло незгодно поћи
тако просто а да ништа не однесу.
Бојо Видрић пожури да опет наврне воду на ли- ваду и да
се нађе близу куће. јер тамо увијек може штета да му се деси.
То и њих покрену с мртве тачке. Пођоше. а Глишо Мркаљ
застаде — јер он је овлашћен да тјеши и даје савјете у четири
ока:
,.Што мислиш“, и подиже прст. ,,мисли у себи. Не ваља
кад човјек испољава оно што мисли у својој глави — јербо од
тога данас нема никакве користи.“ Оде. Учини ми се да растем
кад одмаче. Оно мало страха што ме смутило v почетку.
заборавих одмах н више ми није долазило на ум. И Џани поче
да се вра- ha боја у лину. Бранко је све то сматрао за шалу он
представљаше Ненаду Лукином и мени како је Бо- io Видрић.
долазећи, незадовољно мумљао прогив пре- метачине у једној
поштеној кући. и како ia је Глишо Мркаљ смиривао „служба је
служба" и како је Џана „иаснула" од страха. а из руке јој је
испала кашика којом је струг ала котао.
Послије видјех Југа Јеремића он још бјеше збуњен: било
му је криво и стидио се пгго су страни људи. који cv у ствари
непријатељи и тако даље. за- вирили у његову јадну уџерицу
испуњену сиротињ- ском старежи и закрпама и видјели оно
шго он крије колико може: оскудипу гдје се живи на слами. у
дроњ- цима. с напуклим дрвеним ваганима из времена пра-
дједова.
Ишли смо кроз село. јер наш немир није ствар ко- ia се
брзо издува — а сви нас гледаху с више пажње и као да се
помало кају што прије нијесу открили пгга вриједимо. Та липа
као да говораху: о. то cv опи што су се посвађали с државом и
што су јој отпрве иодва-
 То није као Тробрк кад украде овиу па му се одмах ххвате
ЛИЈТИ !

трагови. него се tv нешто Taino снује и мути и вјешто сакрива

оно uiroje опасно!
Качаранда бјеше незадовољан — без дувана. Упита нас
кад ћемо да мијењамо длаку. а ми се тек касније сјетисмо шта
то значи: и прије ie било неких бунтов- ника. па су заћуталп и
промијенили длаку. Ман Вуко- лић шарну очима на нас — он би
тај претрес друк- чије вршио, и он би већ нешто пронашао и
тамо гдје га нема. Леко Лабудић наљути се што нијесмо
отјерали жандаре. или бар да смо њега зовнуди — па би он то.
,,Што мени не дођу“, развика се. „да им покажем бога
пред којим се крсти!“
На мосту сретосмо стрико-Луку. Он се одушеви и
куцкаше штапом у камење.
„Човјек, човјек! Само се не дајте! Образ. образ! Али
тврдо. као камен треба да се буде“, и причаше о доктору
Марковићу, омаленом човјеку с кожухом. ко- ји је побјегао у
Русију и можда ће опет да се врати. Није знао, а ни ми исто
тако. да тај човјек већ одав- но не може да се врати.
Онда прођосмо поред куће учитеља Јасикића тако нас је
пут нанио. иначе не бисмо. Наоколо бјеше тишина у којој се
чује како пада плод са гране и мало дал>е како чесма шикља и
пчеле зује. а кроз јабуко- во лишће се назире долина у
зеленилу и двше лимске окуке опточене бијелим пјешчаним
наносима. Kpai прозора стаде Видра и гледаше нас. Ја нијесам
хтио да је видим и укочих врат да се не окренем. Вратне жиле
ме забољеше као под гипсаним облогом.
Тек када смо зашли иза угла. окренух се. Она бје- ше
прешла на други прозор и збуни се због тога и побјеже
постиђена.

10.

Не знам шта ме то спопало и шта ме тјера да се завлачим

тамо гдје је све гшломљено. у ту рушевину што је прошлост,
па премећем и претресам једну жа-
лосну сиротињу која не може да се брани. Само слама и
дроњци. и ми смо били с малим задовољни, или нам се тако
чини — а дизаху се врхови сунцем обасјани у нрозиран ваздух.
то једино црногорско благо. и низ Пи- скаву долину. гдје је
давно једном био збјег и гдје су дјеца гладна плакала послије
буне. па их Турци опази- ли и сабљама сасјекли, иде Којо
Милегић и пјева:
Oj gjebojKO , bepe\i болоћила,
У болести мене спомињала — -
Mnoio си мс младо: uabapa ia . . .

И iecre болест спомињање. заго спавај! l’ai ie свр- тен и

све је свршено. де спавај сад! Одмори се јер мож- да tie
требати још мало да се одуниреш, макар сам и без оружја,
прије него покољу O H V дјеиу што пиште у Пискавој долини.
Снавај. човјече ноћ је ioni и звијезде су ситно је све људско и
земајвско!
Гледај иза Маља тамо ie Антарес. најсјајнија звијезда у
сазвјежђу Скорпиона: огромна је. упола ве- ha од Земљине
стазе око Сунца. И за облацима ie скри- вен Тркач. звијезда
која лети укосо према Сунцу кроз непуних десег хиљада
година. кад више не буде живих на земљи, биће нам ближи од
Проксиме. нај- ближи небески сусјед Сунца. Мисли о гоме и
епавај! Нема потребе да се сјећаш Бетајгез је већи од про- стора
који окружуЈе Марсова стаза! Снавај, не мисли на то, шта ће ти то — како
смо се онда враћали у шко- лу, проријеђени . . .
Проријеђени — јер неки бјеху отишли у Војну академшу.
а други. као Нико Сајков. v жељезничарску школу. пошто нико
није хтио да их препоручи за офи- цире, и у финансе и
болничаре за хљебом. Врановић бјеше понрнио на сунцу у
планини и као да се нечег уплашио. Тешко си ia могао наћи,
чак и кад хоћеш да му вратиш позајмљене књиге. У оно мало
сусрета пре- поручи нам да будемо лукави као змије и
безазлени као голубови. а yii ред се подсмјехну „ герористима"
из Међе.
Одједном тако — промијени се човјек и више није онај
што је био. То је понекад независно од воЈве
 израсте му друга длака и он онда постаје неко други а више
нема оног што је био. него само успомена на њега. Нешто
касније стиже из Београда студент. један од оних двојице што
су из гимназије отишли у руским кошуљама, и ми се
понадасмо: кошчат. црн. са свјет- луцавим погледом као на
портретима хероја обузетих једном мшпљу v којој he
истрајати.
Био је испалио мегак из mniiTo.ba на полицајце у
посљедњој сгуденгскоЈ буни и побје^ао ту да га не ухва ге. С
гим метком — видио са.м касније. ncnvuao је све у њему ie био
остао само страх. али ми то тада нијесмо знали. Некакво
неслагање између њега и Вра- новића осјети се одмах.
Ухапсише их. и ми смо гледали како шетају по затворском
дворишту. и изгледало ie као да је слога опет успостављена. А
чим изађоше. Вра- новић рече да је онај други — фразер. а
онај њега наз- ва марксистичким папом.
Послије се студенг склони на село и за четири го- дине
сасви.м излиња више се нијесмо ни поздравља- ли с њим.
Измишљао ie стално неке теорије. посљедња од њих била
је ...мароканска": да је наше сељаштво иста ствар као
Мароканци у Франковој контрареволу- цији из незнања се
бори против својих интереса . . . Али шга ће то сад мени? Нек
иде до ђавола с марокан- ском! Hnie тешко измислити теорију,
тешко ie заспати кад се не да и кад један шугави пас сву ноћ
арлауче.
Сву ноћ тако. а Сиријус је ужасно далек — осам и по
година лете свјетлосне честице триста хиљада ки- лометара у
секунди. Слап валова. у ствари невидљивих и без којих би све
било невидљиво, који кључају из ии- новске пећи тридесет
уједињених сунаца. устремљен > ову ноћ, на наше потоке шта
ће он затећи овдје кад прође бездан разјапљен на два и по
парсека. кад стиг- не у ова прла кроз осам и по година? А и то
ie мала \iie- ра. Килопарсеке су измислили. а 1 0 ie нешго више
од три хиљаде свјетлосннх година много прнје Хомера. и кад
је био мало дијете, и кад су му причали приче из прохујалих
покоља да га усиавају. а оп. заплашен, држао прст у устима —
и све отада jvpe свјетлосне че- стице преко тог бездана. и неће
стићи док смо живи.
 Од Андромедине маглице дијели нас двјеста пе- десет
килопарсека. Свјетлост која је отуда пошла кад смо се
усправљали на двије ноге — затећи ће нас ка- ко падамо на
трбухе. уништени штрцаљкама смр ги ш го смо их сами
измислили.
И има на јужној половини неба један удаљен 3 Bj e - здани
рој у скупу Малог Магелановог Облака, и саз- вијежђе Златне
Рибе у њему, и мала звјездица оку не- видљива, обиљежена
словом С, сјајнија је од сто хи- љада сунаца и, кад би је
довукли да стане на мјесто огромног Сиријуса, од ње би нам
овдје сијало као мје- сечина.
Али није. Не могу је довући. Нема. Мрак је: топот, тутањ,
тутањ, коњи. Тешки коњи, црни, помијешаних грива. Огромни,
један за другим, по четири један до другог — хиљаде коња
вуку топове на Торлак и Ава- лу. Псују их, бију камцијама,
мрзе их без разлога. Ду- вају огромним ноздрвама. прогшњу
се и ломе руде. док се зној испарава с тих ишибаних валова и
у прамењу пада на жбуње које се спремало да пролиста.
Ах, хтјели би да пожуре. а спори су — корак no корак. И
никако да корак удвоструче, чини им се не мичу се, а сјутра,
кад их с неба опазе — самљеће их у кашу меса и гвожђа и сва
ће трава око пута од крви да попрни. Избуљио ie очи страх
одједном од крваве траве и земље Koja послије изгледа као да
је неким црним уљем заливена - па сваки час застају и урлају
и газе једни друге, лудећи већ унапријед под невидљи- вим
зрачењима смака која сатиру и унапријед и уназад.
Ноћ је густа од кише што тек није пала. и од обла- ка
српских псовки у подофипирској хистерији. и чиз- ме су
аргиљериЈске убојне као когшта сву ноћ док жу- ре да бране
већ запаљени Београд. који се жари иза вп- дика. првен као
Ангарес и пун мртвих између брегова од Калемегдана до
Бањипе и Карабурме. под блокови- ма који су иовили леђа. у
спратовима шго висе отворе- них утроба као лелек. као урлик.
И можда су изгубили пут. И види се — неће стићи. И
мисле да су послани да не стигну, и нико ником не вјерује.
 Нико ником не вјерује. а сви вичу — село Врчин! И гдје
год питаш — село Врчин. и ко год пита — зау- зето je. И онда
луташ гдје и пси урлају — Врчин. Вр- чин — између песте што
тутњи под топовима и друге која јауче од избјеглица, по неким
шумама и баштама што чекају кишу, кроз неко грмље сву ноћ
без одмора. гдје су куће усамљене и гдје мислиш нико није
стигао, а ту је опет село Врчин, заузето. а кад се окренеш -
гори Београд на ломачи и по неба се првени од њега.
Осуло се његово перје и његов прах црвени до не- ба —
да се не понови колубарска битка. да се никад не помене.
Неки што су шчепали недужну дјепу. и носе их а не знају
куд. и рашчупане жене своје воде а не знају куд их воде и
страхују да je у пропаст. И има ту један што се боји бијелог
ћебета: носи на леђима ћеркицу од осам година. сви су му
други погинули. и покушава да побЈегне од бијелог ћебега,
Koje сем rbeia нико не види, јер оно открива мету, каже.
авионима који ноћу лете и нечујно прате бјежанију кроз
Србију у прно завијену.
И гдје год питаш — шаљу те у сухопутну станипу. из
једне у другу сухопутну станипу. а ни пекарска че- та неће да
ге прими и нико нема самилости да те увој- ничи. и идеш даље
са старим Јеврејином Фрајден- фелдом. над којим je смрг
зинула. и идеш доље с онима које нико неће. а сви те шаљу у
родно мјесто гдје те познају као комунисту; сав си се од гњева
ознојио а они те и даље шаљу, тражиш сто начина. а ништа ти
не помаже на пространој земљи под небом.
У очајању изађеш на бршег и газиш преко полом- љених
кола. Неко довикује да ie пут изгубљен а неко други да
паничаре \бијамо. Нико ником не вјерује и све ro на страшан
сан наличи. само се сјевер црвени од пожара. 1 0 ie једино
сигурно. ЈБесково жбуње пожу- i је и поцрвење од пожара. а
земља бјеше љубичаста од одсјева. У неким баштама зуре
суморне кућерине. н iii одмах мпслиш да су касарне и да су
пуне отромбо- љених резервисга.
 И онда стегнеш зубе и песнице и одлучио си да се на даш
одбити и да им кажеш све у очи. Одједном куће већ бјеже пред
тобом и ишчезавају баш кад си хтио да ступиш на степешше.
Изненађен си. али ту пред тобом се слуте друге. Немаш
времена да мислиш о мађији. трчиш, спотичеш се да стигнеш
прије него ишчезну а оне се одједном расплину као облак. Нај-
зад увидиш била јс превара: од неба и од же.вс н од уморних
очију.
И онда галаме ухватили су шпијуна. инжењера из Чешке
с црвеном косом. Обучен је у лаки мангил и носи непељасти
шешир. Рекоше да га спроведу у штаб, али нико ником не
вјерује. Уведоше га у љеш- ћар, стријељаше — тако му и
треба, ако је шпијун, да га више никад не буде. Али ако је
жалосна птица, усамљени Јеврејин, који је бјежао стрављен и
што није знао гдје да склони главу, и што је мислио да се
спаси у тој Србији у црно завијеној? . . .
Стари Фрајденфелд застајкује. Погнут је, на неси- гурним
ногама. Врат му је слаб — не може да држи главу право. Ко ће
њега сву ноћ чекати и да га води као дијете? Смрт му је зинула
иза врата, узалуд ra жалиш и помажеш! Гадно је бити без
отаџбине ту гдје нико ником не Bjepyje, сад кад је свако сам за
себе. и ноћ је и киша и блато. И чини ти се да је трава зелена
крај пула, па сједнеш а го је блато. и кажеш свеједно нек ie
блато: и спустиш главу v блато.
11 а ти у оно мало сна на мокрини дође изненада Вукман
Крушчић. Знаш да није он го него сан. а питаш га како је MOIUO
да ie нађе у мраку.
..Према ономе'\ каже он. и показује пожар бео- градски.
И питаш га зна ли нешто за Бранка, а он мрмља
незадовољан.
„Викни“, рекох. „Ништа се не чује. Од оних те-
ретних коња, не чује се.“
А умјесто њега радио из мрака кркља и кашље и гласом
Гавра Гривића одједком дрекну:
„ЛуЈ Барту-у-у!“
 Је ли стварно неко викнуо. или је то само МОЈ сан у сну? А
тако ми се чини да je викнуо. чак и сад ми у ушима одјекује.
Но никаквог шума. ништа — само шго пас у даљини завија. У
ствари. бо.ље је што сам будан него тај сан који је мучење.
Сад знам ко сам и гдје и знам зашто сам ту дошао. Могу
и на ноге да устанем ако хоћу и на потоку да оперем главу од
блата које је сан оставио. И гледам не- бо. Оно је пуно
катастрофа. ми то знамо. а мирно ra гледамо као ливаду, која
такође није склад и спокој, као што изгледа. него велико
прождирање мртвих и рањених и нејаких — без жаљења. Зар
не бисмо мог- ли тако и наше ствари да мирно гледамо без
заноса и лудила? Суние са свима нама бразди у незнане
васион- ске таме. и свакодневно преваљује по милион и по
кило- метара. и никад не зна.мо гдје ће стићи и кад насјести.
Ни дједовима, уназад, у недоглед, — HHje им било лакше
сигурно. Силазили су из љеворјечких потока. сиротиња. у ове
долине подијељене међу беговима. прнгиенуте климентским
сточарима. И онда су се тукли с тим Климентима, сто година
или и више. за туђу земљу, и потукли их и растјерали у јадне
збјегове. Тада су почели кавгу с беговима и полако их
истиснули сами. Нико им није помагао. без наде су били. а
упорни као несрећа.
Прогласили су ријеку Међу за гранипу. средином корита.
и Турке cv убиједили да ie тако од старине по села на једноЈ а
пола на другоЈ страни. И кад би до- шле турске харачлије.
прешло би село на другу обалу. на ове наше њиве овдје, као да
је сеоба настала. Брка- ти. крупни. грлати дивљани. са
сјекирама, довикивали су тада ефендијама да се врате с миром
и да се губе одатле док није пала крв — јер они неће плаћати
ни- какве порезе никаквим божјим Мухамедима. па нек их има
колико на гори листа!
И куга је дошла до Међе. али да.ље није могла. Они су
село заорали свуд наоколо. по брдима и поред ЈЈима — да им
куга не прелази из „турских" крајева. Кугу је у ствари
зауставило нешто друго: вјероватно да у изворима међанским
има неки фаг или неки про-
тивотров шio разара бациле — у Индији су пронашли таква
села која су остала здрава док болест хара свуд наоколо. и
нронашли су тамо фаге у бунарима и не знам чему.
Зашм — сврака . . . Прогласили су да je она тур- ска
птииа, и да лети свуд гдје ie ,.турско“, и даље не смије. Свуд
низ Лим има сврака по бапггама и око ва- роши и у житима,
али још нико живи није видио свра- ку у Мсђу да залута.
Можда је и то ненгго због воде, или збо! нече! uiio је у води,
И Ј Ш се просто тој птич- јој врсти не свиђа то село ужљебљено
међу брди- ма — још ником није пало на ум да то проучава, а
неће ни убудуће — тек Међани су то искористили, и то им јс
било доказ за границу.
Послије су почели да им долазе цетињски поре- зници. а
њима се нн то нпје допало да дају паре, а да не знају запгго.
Ишчуђавали су се огкуд сло- бодни људи да нлаћају порез? И
онда би домаћини прешли преко ријеке, онамо на ,,турску“
земљу, и одатле су слободно ружили и господара и Цетиње и
цетињске нразнове, који народу нијесу ништа дали, а хтјели би
да узимају и да им се даје, и још да им неко чува леђа од
Турчина сто година, а они да се гоје, славу сгичу и круињају
тамо . . .
А једне ноћи су се скуиили сви и позвали у помоћ оне из
У гр 1 а и из Врезе. па су узели гранични камен на јаке љесе и
дуго коље увезано конопцима, и тако cv с каменом заједно
премјестили границу до под про- зоре турске карауле. Низами
су ујутру бленули у тај камен, који као да им је сам дошао, и
погодили су да им то на зло слути и ла ће их отјерати низ
брдо. Послије им је запаљена караула и разорено оно што ie од
ње остало.
Како би било опет да заору село против те куге што на
генковима долази? Знам: узалуд је, али човјек ie дужан да
учини све што може и да остави мало наде. Да има наде — док
одрасту неки снажнији, или јаче задојени љутим млијеком
невоље — да опет премје- штају или сасвим бришу
границе . . . Све границе . . . Свих земаља . . . И све што дијели
људе . . .

15 М. Лалић, Зло прољеће 225

М Ј Е С Е Ч И Н А БЛ И Ј Е Д И Х Н А Д А
У
суботу нико не прође. Сви су, рекоше, заробљени.
Али од јуче су нагрнули, куљају уморне војничке
гомиле непрекидно. Из њих се диже облак паре, из-
далека се види над цестом; некад га вјетар зграби и
растури по шумама, али он се одоздо опет обнавља,
као из орања, у висину. Из вода што су их газили,
бацани из блата у блато, и баруштина гдје су послу-
шно чучали — носе зелену жабокречину на леђима и
мрку повлаку мочвара испод грла, шарени од влага и
вјетрова. огуљени.
Чека.м п чекам, па сам се уморио гледаЈуИи. Ту са.м од
прекјуче. сит сам свега. Некад побјегнем у по- токе гдје нико
паметан не залази, па сједим и сједим, а не може се. Тамо је
човјек уљез само, и терет је за траву на коју сједне и сметња
за гранање и за звјерке. Разбјегну се птице и гуштерови,
постане тихо и бесми- слено, опет си сам са својим мислима,
не може се. И онда ми се одједном учини да у том тренутку
цестом пролази Бранко, или Ненад, или неко ко зна о њима.
Пожурим, а тамо опет ништа. Војници ништа не говоре,
само пролазе и пролазе. Једна велика биједа пролази — жут
мутљаг прогорјелих копорана. испа- раних на трњу и жицама.
То је пливало и батргало и давило се у барама, држало се за
гране. за коријење. за сламку се ухватило и извукло. Сад опет
иде, зако- рело до лактова. кусо над продртим чакширама и
дроњцима увијача, и nocphe и гетура, завитлано с ви- сова
доље.
 ,.Из Koiei сте пука. људи?“
..Из никојег."
..Идете ли из Албаније?“
,.Не. него из Мицике, курве нраво славне.“ Шиљате капе настрешене
изнад подивљалих очију. а изнутра вири страх и глад и мржња на нас који ту
стојимо. близу топлих кућа стојимо и гледамо како иду изгубЈг>ени. Како
иду. а њихово је већ свршено. како су издвојени од свијета. жртвовани у ри
гама, од- бачени. норажени, не знаЈу ни како поражени. под- мукло некако
иза леђа, док су бацани из блата у блато и слушали све што им се нареди и
хгјели да буду хра- бри. Па вуку пупЈке осрамоћене и погнули су главе над
њима и тако иду.
Иду и иду. Само да се човјек до куће докотрља. ко ст и кожа да се
докотрља до неког прага. npnie него га улове и одвуку у далеку недођију.
Шум продртих ципела. једино пгго се чује. туп ie и расуг као сигна
киша из ниског облака који je све поклоиио. Спогичу се. по срћу, храмЈБу.
али ни ријечи међу собом не гроше. Нрешли су многе окуке и пре- воје. из
видика у видик, па су им табани испрскали. с це сге на це сгу — гшвунак се у
ране увукао. преко мо стова — крвави набоји загнајају, с окуке на окуку а
чланци су се надули од чирева загађених гњилим крпама. Покушавају петом
само. или наврх прста. али онда се отвара друга рана или сгара напукне с
друге стране.
Скидају ципеле — овако се више не може. Вје- iuaiv их око вратова.
као дурбине. Ноге cv омотали обојцима од шињела, везуЈу их за чакшире
копчама од телефонске жице.
Одавно они тако шешаче. од прадједова и још даље.
Пјешаче за друге. за неке што су се возили код љубавница и на
Авалу и на Ривијеру да ждеру и лочу с пјевачицама-
шпијункама. и што су слушали Шаља- пина у Д о н К и х о т у
и Ф а у с т у, и што су шу- ме продавали и руднике врло
јевтино и без царина увозили и извозили и губили зарађујући
на жељезни- иама којих нема, на пру 1ама којих неће ни бити.
мили-
оне које су пренијели у швајцарске банке и америчке банке
осигуране од свачега.
Пјешаче гако за све, за сваког, за прадједове из- губљене
у тамама и праунуке нерођене, ни криви ни дужни. неопрани.
вашљиви. тужни.
Не могу више да их гледам, бјежим унутра, у про- страну
собу испуњену ракијским испарењем. А ту сам свему већ
додијао и све се против мене завјерило. Под- мукло ме гледа
сваки прозор и неки се праве као да ме не виде. и Миго
Тајовић. чим ме види, пригрне пе- лерину па изађе. а Наја
љутито звецка чашама и неки гише разговарају. Само стари
Чауш остаје ми вјеран, румен под сједином. и ћутке, полагано
испија оно што за ineia поручим.
,,3наш ли да су опљачкали магацин?“, пита неко издалека.
А Чауш пита: .,Војници?“, и чуди се: ,,3ар су по- чели?“
..Камо среће да су војници. него начелник и гла- вари су
га опљачкали."
,,Они што су навикли.“
То издалека доиире кроз тихо, ду i о, moho I oho зи- штање
слично ситној киши. кад хиљаде рањавих ногу шљапкаЈу
упорно. Кроз прозоре се опет види једна нова гомила и млад
официр јаше на коњу који је обо- сио. Што га не збапе? ILI го
га трпе да штрчи? И чуд- новато — како он смије с њима да
иде, без зашгиге, у натуштеној гомили! Но. то ie. изгледа, неки
од оних који су дијелили зло и добро. сигурно неки
резервиста, и сумњив полигички, без каријере.
Ено је застао, силази са седла. Једна шиљата капа
редовска и мрко лице над заљуљаним главама усједе на коња
који је изгубио поткове. А ту негдје иза мене и независно од
тога, у заклону, у завјетрини, на- сгавља се миран разговор —
риЈеч по ријеч, кап по кап:
„Можда ничег није било у том магацину.“
„Не. Само жита и брашна. Џакови до тавана, шга ћеш
више.“
 ..И све. велиш, разграбили главари?“
..Не. него су чекали мене и тебе да им помогнемо.“ Па
тишина. а то је ситна киша: шд>ап-шд.ап.
шљап-шљап. у бескрај. Ако затвориш очи. учини ти се да се
они не крећу и не миЈењају. да су то увијек исти. дотјерани уз
неки слијепи зид и тапкају на једном мјесту jep још ниЈе пала
команда да престану. И. тако не греба да отварам очи и да
гледам. нема разлога. јер кад Бранко наиђе, познаћу ја његов
корак у хи- љаду других. Он не може тако ситно да корача уз
сли- јепи зид пред К О Ј И су ra довели.
А разговор се наставља унутра. час тиши а час јачи. и
онда се чује:
..Камо ти Којо Милетић. Миго? Нема га јутрос. не чује
се.“
..Болесган је.“
..Мора да буде болестан кад је свуноћ догонио жито из
магацина. Колико товара. Миго?“
,,Педесет“, рече љутито и врата шкрипнуше. Оде Миго
Тајовић. jep он не воли да одговара на таква питања, а кроз
одшкринута врата навали талас задаха од уштављених кожа,
од чирева и загнајања и знојева, од неопраних војника у
угњилом вешу. гдје се испод пазуха наиравило нешто као
сирће и нешто као туткало — а они иду у томе и не осјећају. и
било би им необично кад би без тога осгали.
Зато Бранко не може с њима, он је врло осјетљив за те
ствари и никад није могао да поднесе прљав- штину. Он ће
вјероватно п.танином. с Ненадом за- једно и можда с Леком
Лабудићем. а проћи ће преко катуна гдје је јесен ировео и гдје
му је лијепо било. и обићи ће све оне котаре гдје је љубав била
и борове око чесме гдје су ручавали он и Ива. у сунцу над за-
љубљеним морем магле. А Ненад и Леко ће се дотле одмарати
у колиби удишући мирис луба и смоле који се згуснуо у
затвореном простору . . .
..Има ли неког из Четрдесег осмог?“
..Тај пук више не постоји.“
..Ш га je с њим?“
..Пођи да видиш.“
 Јагодице су им испале. Преко њих je превучена мрка кожа
груба и земљава. неопрана. и неправилне подеротине се у њој
црвене гдје су се ускосиле на- мучене очи као мале
свјетлуцаве животиње, свјетлу- цава неравна црта на сурим
таласима ногнутих редо- ва што се пропињу и сплашњавају
одмичући пут уже- љених села. скоро недостижних, гдје се
црне крче- вине и неоране њиве чекају и расту љешћари и
листају да се човЈек може сакрити у њих да га не нађу.
,.Офајдио се и он, значи, чим се љути.“
..Миго, је ли? Мора он вазда нешто.“
,.Боље би било да су то дали избјеглицама.“ ,.Није за
њих, него боље овако.“
Неки сврате и нуде цокуле за хљеб. У Албанији није било
хљеба — петоколонаши су га на граници задржавали. ^омилао
се и грунуо од Подгорице до Тузи и комора уопште није
радила. Читав један рат, а ни парче хљеба! Давали су им
кукурузно зрневље, јели cv га непечено — заго се овакви
враћају ... Али Тутуш неће да гргује: било би срамота да
опљачка огладњеле људе, причало би се о томе послије, а и
куд ће с толиким цокулама . . .
Одбија их испрекиданим кокошјим гласом — јер он није
дужан да храни војску. кад ни себе не може да исхрани — а
они одлазе машући главама и видим кроз прозор како свраћају
у куће Савовића и мога рођака. Свуд их на исти начин
одбијају, па одлазе прекрећући с ноге на ногу. Тешко да ће
стићи гдје су кренули. а ја ником не могу помоћи и боље је да
не мислим о томе. Неки ће сјести на граву, неки већ сједе, и
умријеће гладни на roj земљи К О Ј У су хтЈели да бране.
Али ja нећу да мислим о томе — јер Бранко не може
умријети од глади. Он ће да огме и да опљачка ако буде
требало, али неће понудити ништа на про- дају. Послије нек
му замјере они К О Ј И никад нијесу гладовали и нек причају што
год хоће. он ће све с друштвом да подијели. Можда га је то
задржало те тако дуго не долази . . .
,,А у Никшићу су велике riape награбилиТ
 ..Прича ie то.“
,.Ни|е, бо 1ами. него све нове-новцате хиљадарке. Beh
долазе да купују овце. вуну. Обогатили се одјед- ном људи.“
..Растржу љешину. Граби ко год може. граби, i раби.“
,.Граби и ги ако можеш“, прихвати Вујо Дренко- вић
улазећи.
За њим продрије облак задаха и сигно тапкање на цести
поста јасније. Он затвори врата мрачан у лицу и уморан, па
сједе крај мене и окрену леђа према прозору.
..Треба да набавим пушку“, реч„. ..Свуда их ба- цају уз
пут, а ја баш немам среће да нађем једну."
,,3ар си тражио?“
..Ол јуче. Не дају џабе. а ја сад немам пара.“
..Прошло je вриЈеме пушака". рече Чауш. ..Сад je пушка
зло!"
,.Нека је зло. Кад су ми сва друга зла нрипала, пгго да ми
то изостане?"
,.Пушка човЈеку није пријатељ", и Чауш подиже тешку главу. а бркови
му мрдаху горе и доље као да he да заплаче.
,,Како кад". рече Вујо. ..Некако ћу je наћи — да видим је
ли.“
Bpara се отворише. Уђе војник с пушком и си- јевпу
очима. Овај сигурно неће понудити цокуле за ХЈвеб. не би гако
сијевао очима! И Тутуш, ханџија. мисли тако његове очи
престрављено се окренуше к мени и Byjy, као да зову у помоћ.
Г 6aiu да му не помшнем против Једног гладног војника! И
устадох да пођем. Нећу да п^едам ни да се мијешам. нек се
до- годи нешто и без мог удјела.
..А Ј М О . Вујо". рекох. ,.Ајде да потражимо пушку."
А војник. као да зна пгга хоћу, стоји и чека да изађемо.
Heiaje раније, кад није био тако црн. и мршав. видио сам га v
Подгорици или v Пећи. Можда ie шо- (Ј)ер. или трамвајџија
београдски. ја сам тих много ви- ђао. Али биће из Пећи. из
оне гужве око Ora Ма- кензена, чини ми се да сам га тамо
видио. И он се ето
нешто сјећа, кези се на мене пријатељски. кус. у згу- жваној
кабанипи. и некако ме подмукло гледа. За Једног таквог
познаника — ипак hy, ваљда. да нађем парче хљеба прије него
је почео да пљачка.
,,Ми смо се виђали негдје“, рекох. ..Гдје је то било?“
Он развуче истањене усне и сасвим откри зубе као да ће
да уједе. а то је, изгледа, осмијех требало да буде, и као да смо
у области утвара — проговори гласом Лека Лабудића:
..Овдје‘\ рече.
И ја се нађох одједном загрљен мокрим рука- вима из
којих задахну на знојеве. и на вашке пгго су у шћвовима
убијане. и на све конаке у слами. напољу, и у раскопаној
земљи ровова. Под кабаницом само ребра, избоде ме
необријано лице а кад се одмакох било је већ познато.
..Ослабио си много. Леко!"
..Поправиће зуби гу сгвар."
..Знаш ли за Вранка и Ненада?"
,,Они cv у Јужној групи, не зна се."
..Јужној? . . .“ •
..Јесте — гребало је да се пробију до на море и да послије
ми за њима — и више се не зна ништа о тој групи. Можда су
стигли да се укрцају на те ен- глеске лађе."
Као да је ноћ одједном на врата и кроз прозоре нагнула.
Прихватих се за мокру кабаницу, срамота би било ту да
паднем, срамота и за њих који су хра- бро пошли на те лађе, на
мине и нодморнице. И они су знали куд иду — не треба да их
осрамогим падом о којем би Haja причала свима који пролазе
пугем.
Усправих се, а ноћ је још и модре варнице на- около, у
низовима — једна из друге куд год погледам свјетлуцави хаос
од ситних, све ситнијих гроугла- стих искра које се риједе. И
чујем — Леко негпго го- ври и Вујо ме некако гледа. Ухватио
сам се за кваку, не дам се. Огворио сам врата, излазим.
 Они, значи. неће преко планине — никад више да се
одозго помоле. Никад да сиђу, да их видим. И више немам шта
да чекам на тој цести — њоме само не- среће долазе.

2.

Леко пређе преко цесге. укосо. кроз Једну повор- ку, а

Вујо Дренковић за њим. Дође ред на мене. али ја сам закаснио.
а ro је као да треба да загазим у мут- ну воду која хуји поред
мене и проноси људе, још живе. гладне, који се одупиру и
пропињу на пете и на прсте. Сам сам, не смијем да загазим —
сударићу се с неком од њих, и онда ће ме бујица одвући. а у
мени је остало врло мало воље да се ма чему одупирем.
Тако остадох на другој обали. и онда заборавих куд сам
хтио. Иду, иду, жалосне кабанице. Ипак су срећне што нијесу
на лађама. Остало је још мало наде да стигну на њиве да
робују. и v љешћаре па да стрепе за голи живот. Више их и не
жалим. чини ми се. Требало je да стигну на те лађе и да
измакну; све- једно што су Черчилове лађе послије би се
некако вратили и остало би нешго да се надаш. годину или
Д В И Ј С да се надаш да се тамо неко бори . . .
И више као да не иду. Само ја. у супротном прав- цу. То је
као у возу који је сву ноћ млатарао по ши- роким празним
пољима, кад се уморан и пригњечен пробудиш. кад на некој
станици помолиш главу кроз прозор — учини ти се да тешки
теретњаци који про- лазе, да сви стоје, а само твој воз поред
њих бразди у супротном правцу и носи те.
Сјећаш ли се оног воза за Карловце? Пун меди- цинара —
што су сад хирурзи и болничарке с црве- ним крстом на
рукаву, а сасвим су заборавили оне из- лете на Стражилово . . .
Сјећаш ли се оног воза крај Авале — кад Пагер искочи и
погибе? И оног од Ко- совске Митровице — први којега смо
видјели у жи- воту . . .
Чађав бјеше и личио ie на цргеже возова из про- шлог
вијека. 'Гочак замајац и све друго. а у вагонима
се натрпали трговци с фесовима, који иду за робу, и сељаци с
болесном дјецом, упућеном на клинике; ре- грути,
студентарија и чиновници са сламним шеши- рима. У
холницима глуве бабе и скитнице бсз возних карата и
муслиманке с фереџама као завезани џакови који се крећу
сопственом снагом а најрадије се ни- куд не крећу и видиш да
су живи тек кад их иагазиш.
Натрапаш на неку корпу, а огуд промукло квркне гуска;
затим најашеш на један од тих џакова, а из њега тихо зацвили
жена, и неки необријан човјек, љу- тит и диваљ, тврди да је то
његова жена и да је не тре- ба пипати. И више немаш куд с
ногама, збијеш се у неки ћошак па ћутиш док воз дрнда кроз
клисуре и наводи се десно и лијево, пун брига о уписнинама и
страха од огромног Београда и од непознатих људи у њему.
Послије нађосмо једно сједиште, па смо се ре- ђали на
њему да се одморимо — Југ и Лабуд и Бошко Чемеркић, син
судије којега је мој стриц убио, бјеху са мном. Бар да је било
још једно сједиште, али ни- како да се нађе. И онда упаде
крупан младић. плав као Њемац. у богатој народној ношњи. с
плавим нраменом косе кицошки истуреним испод капе да
лепрша. Ње- му сс, не знам зашто, допаде баш наше сједшше.
По- че да тјера Лабуда Лабудића да устане, да му га усгу- пи,
јер је то његово мјесто, каже.
Загаламисмо сложно, храбри, јер нас је доста. И онда —
морали бисмо да се селимо послије, од стида пред другима,
ако попустимо. Он се нагну мало у стра- ну и осмјехну се
оштрим очњацима: извуче каму из чарапе, показа нам и рече:
,,3нате ли ко сам ја?“
Не, он то видје по нашим збуњеним лицима, и онда сам
одговори:
..Шумадинац“, и опсова нешто узгред.
..Врло важно“, рече Југ Јеремић. ,,Закони важе и за
Шумадинце“, а није био баш увјерен у то.
Онај с ножем пође к њему. Лабуд подиже кофер да га
удари, а Бошко Чемеркић замахну нечијом бо- цом пуном
ракије. Плави младић се повуче уназад,
дође до врага и поче да дозива жандарме. Имао је не- какав
звучан женски глас. што је доста често код бе- стидних људи
— чули смо га како се кроз ходник про- бија н непрестано
зове. Забринусмо се, али још смо се надали у свједоке кош cv
све видјели. Упитасмо их — јесу ли видјели, а они бејаху
погнули главе: нико ништа није видио и нико неће да се у то
мијеша.
Срећом, онаЈ са жандарима не дође. Он дуго ниЈе могао да
их нађе, а послије је заборавио шта тражи. или је нашао
слободно мјесто у другом купеу, или је отјерао неког ко није
могао да се брани. Воз послије удари преко поља обасјаних
мјесечином. На једној сганици сиђе много путника.
Посједасмо да гледамо мјесечину на топола.ма уз Мораву.
Сивкаста земл>а с хумићима и осгрвцима зеленила. отворена
небу, ли- јепа — али и то послије досади.
Ужасно је дуга ноћ у вагону треће класе, кад воз из
прошлог вијека непрестано поскакује и све се тум- ба, и кад
знаш да у ходнику неки стоје збијени не- престано, а ту по
клупама лукаво покушавају да се што боље намјесте на
тијесним сједиштима. и онда хрчу и смрде и нишга их се не
тиче што онај необри- јани у ходнику опет од неког брани
своју жену замо- тану у џак, већ изгажену и несрећну, и ништа
их се не тиче шго је мјесечина и тополе једном родном доли-
ном по којој шикљају варнице.
Затворио сам очи у том тумбању — да бол>е ви- дим у
слици сјећања посљедње дане у Међи и раста- нак. Чињаше ми
се да је то било веома лијепо и ис- пуњено прозирном сјетом.
Сабор светога Александра — то је нешго једин- ствено на
свијету! То је некакав скроман светац био, име му није
црвеним словима у календару и нико не зна какве су му
заслуге; алн на тај дан. прије сто или не знам колико година.
Васојевићи су потукли Кли- менте, на Крчеву, у тешкоЈ борби.
и завЈеговали cv се скромном свецу да ће га зато славити док
постоје. И славе ia врло лијепо, у малим саборима, 1дје се
скупе два или три најближа села на покошеној ли- вади крај
ријеке.
 Црква ту нема никаквог посла, ни попови не до- лазе и не
досађују мора да ie го неки пагански праз- ник јесењи luto се
опет прошверцовао преко те по- бједе. Дођу домаћини с боцама
лањске ракије која се жути и жене са завежљајима, и посједају
по рав- нини п окупе се по сродничким груиама. па пијуцкају
и гледају v планину Koia веђ иочиње да мијења боју. и мезете
и мирно разговарају, па се наслоне полеђушке да гледају небо
и погађају каква he јесен а каква зима да буде.
И онда стиже омладина без икаквих завежљаја. јер она
живи неТависно од јела и пића неуморна, па заводи коло које
послије траје сатима и пјева до промуклости и окређе се.
показујући нове хаљине и везове и под тим љеполу лица и
сгасова, која је у сгва- ри ту најважнија — јер то je већ
посљедње виђење прије него почну свадбе да се ређају.
Наоколо у злату сазријевају кукурузи и тихо шу- шге
сабљастим листовима. Кичицс им се сасипају п ситна пљева
лети ниско над ливадом поред пута по- сутог црвеном и жутом
свилом. Кроз ограде су се про- биле жилаве лозе тикава а
одозго савиле се гране те- шке од плавих. крупних шљива. што
cv испупале ол сочности и једрине и показују зрело месо
изнутра.
На једној страни ливаде шуми Међа. уоквирена грешњама
и дријеном и подзидама које бране од по- плаве. а с друге
стране по отворено.м простору струји и гргољи сијеро Врело.
Врело je сасвим наше. међан- ско; ту извире и покреће
воденичне точкове и послије као гомила јаради скаче између
стијена што их је ту некаква незапамћена поплава довукла и
посијала.
Понекад дође неки странац из даљих села, намје- ран да
се жени, и увијек донесе нешто нарочито на себи. да се
истакне. Бјеше дошао један у црној каба- нини. с лисичјом
кожом око врата. Он ту кабаницу не скиде ни за тренутак. а
видјело се да је тешка и топла. и играо је непрестано
узвикујући ..Хухај" и ,.Хопаха“ — што код нас није обичај. У
свакој дру- roi прилици исмијао би га Бранко. али се T V уздржа
јер је странац, и сам је, и немоћан да се брани.
 Југ Јеремић се дивљаше заиста огромној издржљи- вости
тога странца, а Леко Лабудић није имао вре- мена он је
загледао у дјевојке. За сваку нађе нешто лијепо, чему је
слична: као омлад кад шикне, као барјак, као срча, као ђаво
или као — да излудиш. И Видра MV се лопаде — она не диже
нос. рече. ..као неке друге госпођице", а ту je мислио на моје
рођаке одоздо из Брезе. Да, збиља, не диже нос — примјетих
тек тада; и дође ми жао што hy је, одлазећи у тај огро- мни
Београд. оставити не зпам ни коме.
А гада запјеваше, као за инат, као да баш на мене мисле:
По chujcma иријсшач. Лае/о. Лае/о.
Др\' 1\' cpeliv iic iiauiao, моичс и.ки/о .

Онај у лисичјој кабаници дрекну ,,Хухај“, и опег се

распомами, а Иван Видрић заигра с Гаром, и Леко се умијеша
— јер сунце је дошло на залазак и коло ће се ускоро
раскинути. То су они тренуци кад све треити и узима се што
се може и нема ништа да се штеди. Приближих се дјевојкама
urro пјевају и из- двојих само Видрин глас — слушао сам га,
скоро гле- дао. као танку ниг што се пење у ведро небо које he
се ускоро замутити и навија се к ТуриЈи. с кулом као
иолумјесец истањеном.
Учини ми се опет да гријешим што одлазим у не- познати
свијет који није за мене. кад просто могу да осганем гу. на
ливадама гдје he почети лишће да пада. па слане. па све редом.
као увијек.
Сјенка Мучња се спусти. Смирише се 6oje. Само на
Вилујевом колу затрепта црвена паучина. То K O J I O на врх
Маља — може ли биги да се гу некад играло? Можда су
климентски чобани играли тамо . . .
Посљедња пјесма коју запјеваше би о растанку. Је л' ти
жао што се растајемо? Како да ми није жао! Иако је жаљење.
као кајање, нешто што долази по- слије и не може ништа да
поправи — људи ia гаје већ одавно и пјевају о њему и
расплачу се од те nie- сме, а то je дио неког дубоко 1 ри гма,
још увијек та- јанственог.
 Тутњи воз преко свега гога и млатара по пољима.
напамет, покрај топола гдје је мјесец зашао. Спавају наоколо и
мрдају прстима несвјесно и свако сања о оном чему се нада. а
ја се надах да he то дозивање једног лика из сјећања трајати
још само гу ноћ: сјутра, Београд, шарен и пун чудеса.
избрисаће глувонијемо чудо љубави. а послије ћу бити
слободан и сасвим други човјек. излијечен од те глупости.
И бјеше ми жао помало што he све то тако да буде. Јер
шта ће човјек у празним ноћима кад све спава и све хрче. и
досадио је с промјенама које су недовољне да разбију тмурну
досаду и једноликост свеједно за земљу везаних бића? Шга ће
да чини ако нема неки луд модрикаст пламичак нред очима, 4
непгго U I TO се не да загледати и сасвим је неуловљиво. да га
води и залуђује из године у годину? . . .
Полако поче да сиви свијет у најтромије свитање слично
болести. Оно поче негдје далеко. у таласасгом простору као
авет. и лагано се примицаше док је воз покушавао да измакне.
Неки се пробудише; покази- ваху Авалу. Рекоше да је Београд
одмах иза ње. а имали смо још прилично да гурамо. У
Раковици бјеху уранили жандарми на коњима. Виле на
Топчидерском брду, у баштама, свидјеше ми се на први
поглед. Био сам готов да ту сиђем. Југ ме задржа — као да га
сад гледам;
,,Није то за нас, Ладо, Јадан — видиш ли како je лијепо!“
А свитање је још трајало. И кад изађосмо са ста- нице —
сунце додириваше само врхове и стјеновите зупце Теразија. У
сјенци испод тога нејасно се нази- раху четвртасти камени
блокови — лавље и киклоп- ске пећине гдје су банке и трезори
и гдје невидљиве сисаљке испумнавају ренте и профите из
свих пора. Дрхтурили смо — jep то је нешто страшно. и некако
смо збуњено гледали то туђе царство шго му гра- нице не
знамо и у чије смо немилосне чељусти за- пали.
Хладан вЈетар моташе чађаве колуте изнад кро- вова. У
страховитој i рмљавини промицаху црвени

16 М. Л ал ић , Зло про љеће 241

трамваји. Носачи се сјатише око нас и почеше да нам отимају
ствари из руку. Једва се одбранисмо. И док смо гледали како
суние све више осваја и извлачи из таме оно што нам је
личило на пећине и литице један облак. гоњен сјеверним
вјетром, стреловито пролете преко неба. Од свега наоколо
учини ми се да ми је он једини род.
Згледасмо се — није гребало да дођемо у ова огромна
уста. То he да нас самеље без милости и ис- циједиће нас, а
већ почиње неком буком шго се не зна откуд долази. иреко
травњака који су ту само ради преваре, као мале зелене
марамице. гдје трава на бензин мирише.
Наше уши. навикле на шумове малих брдских ри- јека преко камења
— оне не могу да подне су ово чудо. Beh су заглушене и Један другоме
морамо да довику- Јемо као глуви. И наше сељачке очи. које су знале само
за мирне покрете и троме слике — за њих је ово вртлог и збрка бе смислене
грабежи и нешго као луд- ница гдје све главачке jypn у гужву шпедитера,
ка- миона, мотоциклисга и терегних кола сода-воде.
Јадни коњи — како они издрже овдје? Кад би.х ја имао
коња, добро бих се чувао да ra овамо не до- ведем. И онда
толико људство и толики мириси! На мазива мирише, на
карбол, на апотекарске бућку- рише. све сама примијењена
хемија. а ми смо ту пуке незналице с набубаним формулама
усред шкрипаве механике, изгубљени и дивљи ту гдје су сви
прола- зници свЈеже обријани, а брице изгледају културније
него наши ирофесори и познају свс футбалерске ве- личине и
говоре о њима верглајући као спортски са- радник По.шишке ,
КОЈИ нам je сви.ма досадио.
Изађосмо из бријачнице, а Лабуд рече:
..Овако ги је кад човјек из шуме долази."
,,И још дуго бићемо шумадинци", рече Бошко Че-
меркић.
,,Ја не“, и Југ одмахну главом. ,.Прије ћу кући, него од
куће.“
Говораше још нешто, о шљива.ма шго их је ocra- вио, али
наиђоше камиони и ми више нијесмо чули
iii га каже. Згледасмо се још једном: тако нас је мало у ОВОЈ
туђини, а сад морамо ЈОШ и да се растанемо. Ј1абуд и Бошко
стадоше Kpaj трамвајске станице, с коферима, прашњави,
збуњени један he рођацима. друти у ујчевину, а не знају како
ће их дочекати та својта, Koja је одавно шуме нанустила.
Пропустише јед- на, па још једна кола. Попеше се тек у трећа
и иш- чезоше у оној гужви.
А Југ и ја смо тужно стајали. и тек тада видјесмо да смо
сасвим изгубљени.

3.

Послије смо врцивали по Босанској и Сарајевској улици и

но попречним сзрмим улицама око ЈЈомине, до М о с к в е, до
Болнице, уморни под сунцем на загри- јаном асфал гу, жедни и
запаљених очију. Гдје год смо видјели С т а н з а с а м и а ,
стајали смо неодлучни и тешко се усуђивали да пигамо. а у
дворшшима с тур- ском калдрмом, гдје су просуте сплачине
текле нла- вичасте од сапунице и гдје си имао да се нровлачиш
ногнут испод мокрих чаршава с краја на крај. неке бр- K a i e
сгарице нитаху нас прије свега одакле смо. Имале су
подбратке и брадавице и шичале су на нас, горде због нечег, и
увријеђене:
„Не примамо Црногорце, !Осподине.“
А ми смо излазили најежени, блиједи и постиђени: шта
смо ми то? А не можеш ни да се потучеш због roia, и просто:
као да су те посули сплачинама негдје с висине, гдје не можеш
ни каменом да се добациш. Послије, код Каленића пијаце, у
Трнској — зачудисмо се кад нас примише. Стари ,.Долфус“ —
умро је про- шле године — са шеширом од зечје длаке, и
његова мршава жена, препасана кецел.ом и вјечно с метлом,
као издужена мрка пчела. која никад не стоји и не мирује.
уступише нам згодну собицу.
11 зидови cv били пријатно обојени и све чисто. а у
дворишгу чигав комшилук и један пас у ланцу, као код тора
ноћу је, због њега. изгледало да смо
у селу. Једна Рускиња. плава и дебела. исприча нам одмах како
је преко Кубана бјежала од бољшевика и како се прерушила v
старииу да ie случајно не упо- тријебе за нешто шго она није
хтјела. И тако се про- вукла. рече. очекујући да joi се дивимо.
а ми смо у себи мислили лаже. ружна је довољно да не би мо-
рала да се преруши.
На другој страни комшилука бјеше опет једна Рускиња
ћутљива и сјетна Ана Карењина, Ана без Вронског, Koja је
устала из гроба и дошла у Србију да га тражи, јер Вронски је.
као што је познато. у једном српском рату заврпшо. Бјеше
гужна кад јој је муж код куће. и послије, и непрестано гужна.
а он бјеше сив каннеларист. са шеширом и врло иснраван. Југ
Јеремић дивљаше се Толстоју како је све то лијепо погодио:
..Погледај: и уши су му нарочите, дугачке и у страну. као
код Карењина."
1Бихов синчић свираше на виолини. Слушајући га лијепо
сам замишљао село Међу у Ј ес е њим боЈама, кад падају жирови
с високих храстова на гробове и Х У Ј И Врело код воденица а
цестом пролазе ријетки cipaimn. осврћућн сс на i o штзаво
зслеппло O I I K O - љено црвеним и тамним шумама. Од тада ме
хваташе нека слагка сјета: као да сам се примакао долнни и
гледам је са Kapaue. а не смијем ни да се макнем. и тихо
дишем да се го све не распршц.
Гледам. а путем поред ријеке иде Видра. Понекад се
осврне на нашу кућу и као да се нада да he ме ви- дјети на
прозору. Онда застаје код моста и разми- шља. Пронашла је
неки изговор и ено нрелази нреко моста. То никад није чинила
док сам ia био гамо. али сад може: нико се неће досјетити. И
упутила се нраво према Џани. а Џана ioi вели:
„Растеш ли. леитирице? . . ."
И гада стварно видим да Видра личи на лепти- рицу.
Како се го прије нијесам сјетио?
Јvi Јеремић бјеше већ огнуговао. Намучио се. за- једно са
мном. у оним дугачким редовима од шалтера до шалтера, i дје
се провјерава некаквих двадесетак
формулара. попуњеиих. с фого! рафијама м ра пшм ia- ксеним
маркама Koje греба прилијепити ло пола или само при врху
или сасвим, и потврдити кол O B O U I и онога и ioui некога. и с
увјерењима да си нег дје рођен и да заго плаћаш порез п све
тако. Купио ie неке књиге. ioiu из времена социјал-демократа,
и отишао.
Послије отпутова и Лабуд. Његов стриц, бивши
MHLLLicTap. у чијој се породиии говори на француском, није га
задржавао. Мислим напротив. А и Лабуду се није свидјело да
живи v roi гомили дуварова и ту гдје нема никаквих изгледа за
развитак воћарства и пчеларења. Бошко Чемеркић оста. али
смо се ријетко виђали: становао је у ујаковој кући. негдје на
пери- ферији. и звао ме да ia посјетим, али ја нијсам могао
збо 1 тих ујака, који су знали и другим очима гледали цијелу
ону историју с осветама.
Тако сам о стао наЈвише сам и још дуго жалио luto не одох. Остао сам
нрогив себе. да се казним. а то што жалим објашњавао сам да је само
сељачка туга од чежње за родним крајем, за оном изваиредном јесе- њом
љепотом v планинском полнебљу. какве нигдје нема. И тјешио сам се да he
то проћи и да сваки Kpaj има своје љепоте на које се само треба навпћи. И
онда. кад ме спопадне помама од празнине. излазио сам на улице и лутао по
плочницима на које пада широко жу- то лишће липа. пада на земљу и гомила
се. као на селу. као у шумама — исто лишће, исте боје, исге кривине које
изводи у ваздуху између гране и земље Неколико тренутака можеш да се
загледаш у само ro лишће и да замишљаш што год хоћеш. и да није си ту
него исто- времено на разним мје стима која волиш.
Навикне се тако човјек да увијек нађе нешго што
ублажава и растура збијену муку самовања и маштања и своди
je на тиху, развејану. скоро филозофску СЈету. Тамо гацаху
браћа моја македонски и шиптарски печалбари са сјекирицама.
пролавпи печених кукуруза. измећари. котлокрпе и Цигани с
виолинама. а свима је њима теже него мени и. кад бих им
казао шта ме мучи. не би ме чак ни разумјели, толико је то
ситна ствар у суштини.
 Пролажа\\ cia.ino некс жене које сумн.иво ич- 1лелај\ и
чамелају н uiciajv, као да Г\и хиеле пеимо ла питајч. и онла
счану чекајући да и\ нешго iiniaiu и накашљу се да окренеш
главу, а обично су биле ружне, с нечим налијепљеним п
опасним; нека хлад- ноћа ми је ишла ут кичму ол њихово!
погледа н морао сам брто да умакнем ита npeoi ћошка с
кестењарским мангалом п кашама ботаиијским. 1 ск ит u>i
таклона смио сам да се окренем од k b k b o i J I H г о ћавола бјежим?
Моековском улицом мирисаху ћевапчићи и галам- љаше
се но кафанским бапггама још од сунчевсв ui- ласка. V
великим стакленим итлотима. скоро у сва- ком лругом спавала
cv печеиа ирасад, тлагаста, оки- ћена теленим лишћем н
кришкама парадајта. lo ми је чулноваго итгледало - да мамиш
одрасле л.уде, као да су лјена. дражећи им оргаие та варен.е
K I K O O I B O - рено и бестилно I O M прасегином иа сваком кораку и

рибама Koje само пгго не дотивају.

Умјесто риба пјевачиие, i o j i h x руку, у прскрат- ким
сукњама. с дефовима, вриштаху као сиренс ит башта да се
дође. ит сваке башге ио двије. по ipn неке младе као роса а
наиилед стидлшве; лруге округле. мске и треле; ipehe, као
јесен, с помућеним i .iacoBHMa. ГД Ј С се нешто итнутра буни и
рсжи против пролатности. Ја сам их гледао мреко ограде као
иеку опасност. jep 1ако ми их је ирикатао стрип Лука:
,.Има тамо мамипара; чувај се од н.их као од oi н.а jep
све су срачунали и удесили да невјешту човјску очоплс лииар.
И женско, и свачиме се служе . .
На Тератијама итгледаше као да је ужасна 1учња- ва. Неко Ј ау ч е и
одмиче и дерња се скоро непре слано. а у ствари били су к> продавпи
вечерн.е II ра в д е. који итвикиваху некакав страшан тлочин IIJTO се до-
10ЛИ0 ноћу и сасвим нечуЈно. ( мирих се мало кад вил- јех ла ie све то око
неке 6oiaie бабе. па сам се »сдва пробијао крот 1усте редове шетача. матећи
;ui hckoi не naiатим новим нипсмама које су ме ia;iiio жул.илс.
Једно вријеме чинило ми се ла све оне лшеие жене и
ДЈевоЈке, обучене по посјвсдњој моди. с вје-
штачким вјеђама и трепавицама зракастим као на филму, с
неким чуђењем у мене гледају. То ми је било сумњиво па сам
се освртао у недоумици — ваљда ми не пише на челу ко сам и
шта мислим — и задуго нијесам могао да откријем шта ie то.
Тек послије не знам ко- лико дана видјех да ie то због оних
огледала v изло- зима: оне су морале баш у сваком да се
погледаЈу. а ја сам им сметао док сам се докон шепурио поред
излога.
У тој вреви понекад ми се чинило да. мало-по- мало.
Видру заборављам. И умјесто да се веселим томе као што сам
хтио. осјећао сам се као опљачкан. А онда — и невјеран. и
невриједан. и потиштен због то- га. Чудим се како не узех да
пишем пјесме. али то је мени тада изгледало као лукавство
којим могу да се баве само људи који нијесу тако тешко
обузеги јед- ним јадом. Они, мислио сам на пјеснике. осјећају
неку малу тишњу а галаме о њој као да je катастрофа. Та- ко.
док тишња сасвим нестане. а послије одебљају и осиједе,
уколико се не убију у првом часу, као Је- сењин.
И онда би се појавила Видра у неком сну. изне- нада.
Преко свих оних просгора. кроз ваздух. ноћу, најчешће тужна.
Ја сам тада уображавао да је она тужна и тамо гдје живи и да
је то за го ш го ме не виђа. И замишљао сам да то није само
моја воља. него и њена, да ми се у сну nojaen. Био сам ЈО Ј
захвалан за- то. и rio три дана, по недјељу, препричавао сам
самом себи raj сан — све' док не изблиједи. нли докле га други
сан не избрише.
Стари ..Долфус' к причаше ми чесго о Светомиру
‘Николајевићу: како ie то био рођени господин. госпо- дин по
природи, Господин . . . С тим СВ О Ј И М причама није смио ни да
се чује код ceoje увијек радом за- узете жене. а онда ie чигаво
своје одушевљење исгре- сао мени. Трпио сам га — сви тако
имамо неку фикс- -идеЈу. Рускиња, која се прославила у
повлачењу са Кубана. подваливши бољшевипима. имала је
другу да набраја београдске милионере и колико љубавнипа
имају.
 Да се спасим од тога био сам пронашао по- тајмну
књижнипу антиквара Мепахема Папа, гдје се уз малу кауцију и
наплату имао добар избор. Послије ми Бошко Чемеркић откри
Народну библиотеку. тиху и удобну старинску зграду над
пристанишзем. Мало се предуго чекало на књиге и било је
кратко радно ври- јеме, али је просторија одисала пријатном
атмосфе- ром скромне и тихе мудрости. с мирисом старих хар-
тија што су их листале руке које су малаксале и сми- риле се.
По подне до три сата чекао сам да се библиотека отвори у
малом парку изнад Саве и царинарнице. Из дугачких сивих
магаиина одоздо долазио је задах на убуђалу зоб и угњиле
кромпире. на воће које је тру- нуло чекајући за извоз. а
дизалице су шкрипале пре- бацујући сандуке и бале сламе и
угал>. На кулама каменог мосга у изградњи. кроз оштро, врло
ситно и убрзано звецкање чекића, страшно галамљаху надзор-
ници.
Преко ријеке се пружало пространо зеленило ри- това,
све до Земуна, збијеног у крај. с неким шареним говедима и
расутим стадима у даљини. која нико не чува или се бар не
види да их чува. Као да је пра- стара словенска Панонија
кнеза Глада још увијек на О Н О Ј страни. Та слика тако благо
промјенљива у свје- тлости бабјег љета, крај острва. спокојна
и тиха у тој сјетној љепоти. била је најдраже што се у
Београду могло видјети. Послије cv покварили острва и
насипом пресјекли равницу, па је све поружњало и више никад
неће бити како је било.
Ocjehao сам потребу да иређем на O H V страну и да се
ионудим за чобанина, ако буду хтјели да ме приме. Или бар
само да се приближим и да гледам. да једно шарено геле
помилујем и да га почешем по роговима који тек избијају; теле
воли кад га поче- шеш по роговима и одмах иочиње да се игра.
А онда тамо као да си на прагу чаробне замље. тако близу
слободе и тишине. Али ја никад не учиних по вољи своме
срцу, ни тада.
 Послије ме гу нађе Бошко Чемеркић и бјеше до- вео
Вукмана Крушчића, прослављеног у неким рани- јим
студентским немирима. Тјера га полиција, реко- ше — би ли
могао v мојој соби да ноћива неко ври- јеме. а да се не
пријави? Како да не — човјек који се склања од полиције!
Осјећао сам велико задовољство чак и у томе I L I TO могу да
разговарам с њим. јер он je у Нишу, с једном веселом
дружином растјерао мини- сгре и посланике са збора и нагнао
их да аутомоби- лима бјеже . . .
Он распитиваше шкрипи ли капија и је ли дво- риште
освијетљено ноћу и може ли дворишни зид да се прескочи у
случају потребе. Ја нијесам пробао мо- же ли. одведох га да
сам види. Код чесме нађосмо Ану Карењину; Вукман je
подмукло погледа и осмјехну се, а и она се осмјехну очима и
онда спусти дуге трепа- випе. Одмах затим дотрча Рускиња из
Кубана. и ја сам опет морао да слушам ону причу о преруши-
вању.
Послије ми је досадила причајући ми о Вукману: како
има гвозден изглед и саливен стас као од бронзе и мишице и
не знам шта сигурно је спортиста? . . .
..Јесте“, рекох. ,.Он ie из Moia краја, а тамо су сви
спортисти."
..Ох, сигурно је много снажан."
..Како да не. Жандари су то осјетили."
И онда почеше кише и магле. Једнога дана од- веде му
Вукман у Суд за заштиту државе. у једну стару мемљиву
зграду. Уведоше оптужене групу ко- муниста врло блиједих од
затвора у коме су скоро го- дину дана држани по самицама.
Радник из ГЈодгорице зато што је ту групу са-
ставио; радник Македонац jep је набављао мате-
ријал за умножавање; чиновнииа, Јеврејка, која је умножавала
на матрицама. и студент из Берана за го што ie писао чланке о
Лењину и класној борби у њи- ховом листу КО Ј И се звао Ударник
и илегално излазио у тридесет примјерака.
Изгледали су чудновато као нека хришћанска група
извучена из катакомбе v првим годинама муче-
ња. А судиЈе. ћелави. покушавали су да личе на Ен- глезе, али
никако нијесу успијевали у томе. Стално нешто тражаху међу
хартија.ма којих су. грабљиви и шкрти. били накупили толико
да сс у то.ме ни ђаво не би снашао.
Један од њих упита радника из Подгорипе шта има да
значи и.ме У д а р н и к. Он одговори да је то нешто као
радничка песнипа која треба да удари бур- жоазију по глави.
Одмах то халапљиво записаше сва тројица истовремено. јер су
се плашили да не за- бораве.
У одморима с.мо се занимали нагађаЈући о пре- суди. Сложили смо се
да he их пустити на слободу и да још треба да им плате за мучење и за
комаде огуљене коже које су они сачували и показали као доказ. Кад
браниоци дадоше завршну риЈеч — сасвим се учврсгисмо у том увЈерењу.
Али — тај суд као да баш није водио рачуна о стварима које ie TV расправ-
љао. Он прогшса дуге године робије и мемле за њих који су и тако једва
дисали.
3i розих се. Онда погледах оног главног. што чита стиди
ли се он од тога? Ништа. Он продужаваше као машина. као
машина која млитаво меље. Срећом нијесам имао ништа у
руци — бацио бих му то на главу. Радник из Подгорице доби
седам година због оног објашњења о Ударнику. Он је
вјероватно умро на робији — јер требало је већ да изађе. а ја
нијесам чуо да је изашао.
Напољу бјеше магла. Цио дан сам послије тума- рао под
њом. ошамућен. по оној сивој мокрини, v огор- чењу које
никако није могло да догори. Књиге ми се учинише узалудне.
као што и јесу; људи — ђаво би га знао шта; земља — једна
гадна јазбина гдје сви само јачима признају право. Само
јачима и лукавији- ма и лупежима, а све друге — на робију. Н
онда на ту земљу не може човјек ништа него да пљуне. и
никад не може довољно да пљуне.
 Одједном почеше јесење сеобе. На улице поку- љали
мадрапи и јоргани, заједно с огледалима и хро- мим
наслоњачама. Као да се најамним кућеринама смучило од
покварене хране, па зато повраћају. Про- лажаху тешка кола
гамо и овамо. улииама нагло гто- ружњалим од просутих
струготина и перја и старих новина. За колима су ишли
укућани. као за спрово- дом. и пазили да нешго не испадне;
чак и дјечја лица изгледала су тужна због трошкова и немира
који су неминовни у промјенљивом животу тако зависном од
цијена, од плата и немања које све rope бива.
А кад се то смири. запишташе парне и елекгричне recrepe
и шипгарске сјекирице замахиваху убрзано на свим
ћошковима. у двориштима и испред каиија. До- лази нешго
дуго и тешко, сви се спремају да му се одупру, задихашг
забринути и уплашени већ помало а ja С П О К О Ј Н О иролазим и
гледам. независан од ћуди природе. и замшнљам како у једном
планинском селу крај Лима казани диме и како у Циганској
мали још увијек i paiv весе. ie ноћне теревенке.
Стизаху ми ппсма од Југа Јеремића. Нека од њих нијесам
могао да разумијем. Он их је намјерно пи- сао тако — да
превари цензуру на поштама. И била су пуна доконе лирике,
која саму себе расплакује и неког насилног весеља од којег ме
хватала језа. У то вријеме о Иви још ништа ми није иисао —
била је она сасвим мала ни он није знао да постоји. Нај- зад
ноче и читаве приче да ми шаље: о устанку из 1916. који је
био врло слабо вођен и угасио се негдје пред краЈ рата, али у
причама je то много љешпе из- гледало -с оним старинским
пушкама што задиме . . .
Ја сам те рукописе носио у По.шшику увЈерен да их греба
штампати. али један мрзовољни уредник редов- но их бацаше
у кош. а није хтио ни да ми објасни зашто. Продавци новина
извикиваху о Хитлеру, о Берлину, о паљевини Рајхстага . . .
Некакви храбри момци. ноћу. нападоше њемачко посланство и
поло- мише прозоре каменицама. Тражио сам Крушића, али
он бјеше ухапшен у неком стану у Јатаган-мали, и Па- тер из Бање Луке и
још неки. а сви су под мукама при- зиали да су бапали каменипе, чак и они
који није су.
Жути паркови потамњеше полако. Кошава поче да се смјењује с
кишама . . . Окраћали и сгуштали се дани. По пио дан су горјеле
свЈетиљке у НародноЈ и у Општинској библиотеци и у предворју
факултета. гдЈе смо дијелили пшареге на пола. расправњајући о кла- сној
борби и о сељаштву с тврдоглавим гшжоновнима и тражећи нокретачку
снагу развитка онда кад на- стане бе скласно друштво.
Тако до великог Опшгег збора. који је био ташо припремљен и поче са
страшном хуком.
Неки. који су те ствари добро проучиди. набро- јише огромна
богатства Универзигета и срачунаваху. ту пред нама. колико мје сечно
доносе кирије од за- дужбина и други приходи. Куд иду ге паре. питали су.
и гдје су оне из прошлих година? И II I TO cv лабо- раторије празне а
библиотеке тије сне и без књига. и што се у Студентски дом не прима ко не
доне се жан- дарско увјерење о „националној исправно сти". и што ово. и
шго оно? Ми то није смо знали.
Објаснише нам да ie Унпверзитетски савјет под- МИТЉИВИЈИ од
картагинског сената. и дуго cv то до- казивали — наводећи поименично ко
је ту довукао брага, ко брагучеда. зета или сина и синовца — све некакве
породичне везе које доводе незналице на те „научне" јасле с петоцифреним
платама, и гдје може да се ништа не ради. и углавном се баш и не ради. него
се само узима та наша пуста имовина на којој се гоје куси и репати . . .
Све је то било бистро и јасно и без увијања чинило ми се да се нешто
мора промпјенити прије него загријане хиљаде изађу из oi ромне физичке
сале. А кад изађо смо ништа се не бјеше промијенило. Са- мо смо били
уморни и промукли од вике. Пролазници се чуђаху I U TO нас виде румене од
узбуђења, и — као да су слутили нешто опасно, убрзавали cv ход. Трам-
ваји су гандркали Васином улицом. изнад парка с брон-
заним Доситејем и старим Панчићем, а кроз завитла- но суво
лишће назирала се Главњача, као пријетња.
Један медицинар из Лијеве Ријеке, који је оболио радећи
у мљекарској задрузи и спремао се на лије- чење, понуди ми да
преузмем његов посао. Примих се да опробам. У почетку то и
не бјеше тешко, него само занимљиво.
Усганеш у четири изјутра и на Чубури, најзад мирној,
пред пекаром у коју је кочијаш ушао да пре- спава, нађеш
сељачка кола с једним бијелцем, старим бар сто година. И
само се попнеш на кола, а бијелап већ зна куд треба. Звече
точкови по калдрми и звече канте на колима, а ти као прави
кочијаш, суров. тут- њиш преко сна брачних н ванбрачних
парова кроз Крунску и Хартвигову или поред празних пољана
око Техничког факултета. а вјетар ти мрси косу под висо- ким
звјезданим небом.
Код парка се бијелап сам зауставља. Налијеш у ручну канту и трчиш
на означене бројеве — у дво- риште гдје су празне шерпе с поклопцима од
синоћ остављене да те чекају, уз степенице гдје те буновне служавке
дочекују са зловољним гунђањем јер се још није су очешљале. преко баште
гдје се о сипа кукуријек ПЈетлова који су се пробудили.
Само се све ro мора брзо и тачно, с добрим распо-
ложењем увијек. Јер и онако се сви љуте на тебе: што си
уранио или закаснио и лупнуо капијом јаче и иро- лио три
капи на степениште. а млијеко ти није густо као сируп.
Нарочито око првога. кад достављаш рачуне сви гледају да ти
бар нешто закину или бар да не плате до идуђег мјесеца, јер
су, кажу, имали велике трошкове и надају се не знам каквим
добицима убудуће.
Али — пазар је ту и окрњена зарада ипак је до- вољна да
наставиш као самосталан човјек који први пут у животу живи
на свој рачун, а то је велико за- довољство у тим годинама.
Ципеле које си купио три- пут су ти драже, јер су поштено
зарађене а одијело из јеврејске сгаринарнице изгледа ти боље
него што је — због њега у оном селу крај Лима нико сад не
оскудијева. И кад се тражи помоћ за какве штрајкаче и
комунисте-робијаше — са сигурношћу стављаш руку у џеп. и
знаш да ћеш ту нсшто наћи.
И цигарете имаш увијек — никад да не потражиш од друг
ога. само да дајеш. а то је гакође задовољсгво у неким
годинама. у неком друштву. Само зими оте- жа. због снијега —
јер ти си први који има да пробије путеве у забаченим
улицама. а хаузмајстори не воле да им остављаш трагове и
баре по степеништу. Или због сметова закасни бијелап из
BojKe. па мораш да купујеш млијеко од Пиносаваца. који су ги
конку- ренги. који би ти најрадије одрали кожу.
Писаше ми Бранко да оставим тај гадии nocao и да се
Џана љуги што сам се уопште прихвагио тога јер они су од
Југа дознали шта радим — и хтјели су да продају ливаду, и већ
су се нагађали с купцима, а ја им одговорих да јс то најљепши
послић на свијету, и да га нећу напустити никако.
И био је стварно лијеп јер зима прође и про- љећпи
мириси се осјегише. Они се најбоље осјећају јутром, кад још
нема дима и бензинског задаха. а Бео- град личи на велико
село с пјетловима и лавежима. Гада пролазиш оран и окретан
и осјећаш се као риба у својој води. Нико као ти не зна те
прелазне часове прије веле! радског буђења с ломотом. Из
далеких шу- ма и висина, издалека стижу ваздушне масе које
нико није удисао. и тихо је и чује се плач новорођенчади која
су пред зору дошла . . .
И онда — из свега тога дође неко на те извуче! Као куну
из Јаме те извуче из тих успомена — једна рука што се
пријатељски спустила на рамена и што не сдуш шта je
учинила.
..Чекам те“, каже Вујо Дренковић. ,,Куд то лу- таш?“
Узе ме за руку као кад смо били дјеца и кад смо се
плашили помало пролазећи кроз ненастањена мје- ста. Поведе
ме. Прегазисмо мутну ријеку војника који нијесу стигли на
лађе. Куд ли ћемо? Сад свеједно, биће нам као другима. По
ливади сједе нарогушене каба- нице. С друге стране су им
лица — необријана и као
да су од дроњака направљена. Сунчају се и перу ноге у јазу.
Сву су воду замутили. Не познајем их, ни мајка их њихова не
би познала, а они ме гледају као да треба нешто да им кажем и
подижу два прста увис — и то је ваљда знак за нешто.
,,Траже дувана, имаш ли га?“
Дадох им оно што ми се затекло, а они се за- чудише.
Сјатише се, весели изненада, необријани, с малим задовољни,
и остадоше негдје позади гдје се закаче нејасне успомене.
Идемо дуго између плотова некаквим вијугавим путем,
као кроз непознато село. Добро је што cv огра- де наоколо,
иначе бих опет залутао. И неке куће чудно- вата изгледа. с
прозорима К О Ј И су избуљили наочаре пруживши свјетлуцаве
њушке преко њива. И онда је- дан кров као плегена капа и
дворингге што мирише на чобане. Кош за кукуруз излетје
кокошка из њега и погрча кроз башту. Једва се сјетих да је то
Лекова кућа — човјек се жив врагио из рата, отворили су ра-
кију. Протрљах слепоочнипе. Изнутра се чује Драго Борикић
како прича о Шиптарима. Уђосмо. а у соби полутама. Руковах
се с некима које не познајем. По- слије — они као да
ишчиљеше — остадоше само по- знати, а мени се чинило да се
баш с њима нијесам руковао. Ништа, помислих, ћутаћу само, и
онда се неће видЈети како ми је. И онда усух чашу ракије на
длан и протрљах се по челу и по вратним жилама. Ракија ме
фино охлади низ кичму, већ сам био 'скоро при- себан.
Срећом, ту је Драго Борикић, а њему никад приче не
фали. Он зна о свему и може о свачем у свако доба, и то тако
да, гдје је он, други не могу ни доћи до ри- јечи. Он, чини ми
се, све више прича и, кад би имао још једна уста, запослио би
и њих сигурно.
Остави Шиптаре најзад на миру; узе другу причу за крај. Кад
би он био нешто велико, каже, на примјер као краљ свијета,
или бог, за неко вријеме, он би ге ствари друкчије удесио и
одмах би се видјело по- бољшање. За ратове би он завео закон:
да се с обје стране мобилишу само стари људи. То би било
заним-
 љиво гледати. али не толико опасно. Старци се брзо заморе.
па би ратови кратко трајали. Ако би неко и погинуо при томе,
не би била велика штета . . .
,.Не, iep старо чељаде не вриједи баш много. Пре-
татрило је. као квасац кад ишчили, и изгубило снагу. И оно се
држи само наизглед, а нема га изнутра. Све то највише од
сграха бива. и то понекад без разлога. Мене је то погодило оне
године пред свјетски рат. пред први онај. и на смијешан
начин, видјећете. иако ми у оно вријеме није било баш до
смијеха.
Дакле. Млађо Радипшћ — ено ra и сад жив, и премЈешга
међаше по Утргу — био је крупна људина у оно вријеме,
читав мечак и по. Сад се мало смањио, али држи се. Е, он
имаше једну ћерку, удала се по- слије, али то је био — пласт:
крупне кости. а једра и црвена, и као најјачи момак. Могаше
да понесе сто ока сијена у бремену, и то лакачки, све да
поиграва. За нашега човјека таква жена благо је једно велико,
jep онда не мора баш да брине за кућу ако му се нешто догоди
у тим ратовима који су заређали.
Е. узвио се ја око те дјевојке и усундао се као си- воња
око пласта. иа стално око ње. по пласгидби. не дам никоме
другом да јој се примакне. И понекад се као сударимо тобоже
нехотице. а понекад се и дрмне- мо као шалом, а све вребам не
бих ли je нашао гдје насамо да ioj шапнем штогод. И онда ie
нађох на па- зару. ондје код чесама. велим: „Изиђи довече
пред кућу да те видим“. — ,.Ја сам код тора, код оваца",
вели. ,,Таман“, велим, „доћи ћу тамо“, а она гледа, гледа и
мисли се . . . „Добро“, вели.
О, колик ми се тај дан учини послије — као да му никад
краја нема! Једва, у зло доба. сави се сутон. а ја уз шибљаке
— не смијем пу гем да ме ко не сретне; не смијем ни
ливадама, да ме не виде — него све шу- мом и пустињом.
Поврх села, па горе — примакох се кућеру. Мирују овце сите.
Пса нема. Видим: бијели се постеља под кућером, и само то
гледам и примичем се. Ведра ноћ па се лијепо види. И гопло
— одгурнула се поњава. вире обле ноге испод ње. Напуниле
ми се очи тога. па као да ништа друго на свијету не постоји.
 Устремио сам се на гу бјелину као гладно пашче и —
зграбих! А с друге стране, тамо гдје је глава, рокну Млађо
Радишић као мечка: „Ау!“ и поткупи ноге. Ја- дан ти бог —
како сам се престравио! Чини ми се да сам се некако преко
главе претурио, једно трипут, на оној низбрдици. И то ме
спаси. То и трњак. Пуче пу- шка; ираво поврх главе нрозуја
зрно. Кроз оно трње прошиштао сам као испаљен из топа, није
имало кад ни да ме огребе. А доље стрма ливада, а Млађо био
на- врнуо воду да му се подотави.
Поклизнух се на оној мокрини, треснух на задњи крај. а
оно клизаво као лед — не може да се устане а и нема се
времена, jep онај, луд, пуца и виче непре- стано. И гако се
возим, сам собом и свеједно ми само нек се одмиче, а преда
мном талас воде коју сам тијелом као лопатом захватио, расте
и пљушги низ ливаду. Једва се дочепах ногу својих, мокар,
нагрђен, а кољена ми поклеиују и чини ми се да је већ сва на-
хија дознала моју бруку.
Ту ноћ нијесам склопио ока, а ујутру подраних да видим
знају ли они око хана. Гледам, а на балкону сам Млађо сједи.
Па ми се смрче. ,.Ну дођи, Драго, овамо дођи", вели, и баш као
да пријети. ,,Ево ме“, велим, „само да купим цигаре' 1 , —
„Дођи овамо, имам ја ци- rapa.“ Те ја к њему — немаш куд
друго. А хан је др- жала Мируна. Усукала се она око нас, а он
вели: ,,Ми- руна, иди тамо у собу! Имам с човјеком да
прогово- рим двије-три на тајно!“
Оде Мируна, а ја само чекам с које ће ме стране прво,
уздуж или попријеко. ,.Шта мислиш, Драго, има ли хајдука
овдје?“, пига ме он, ама крвнички, и под- мукло ме гледа.
,.Нема“, велим. ,,А кад бих ги ја рекао да има“, и искоеи се, а
ја хватам размак: „Нема, нема!“ - ,.Да ти причам“, вели. и
поче: како му је ћерка била у вароши јуче, а он. док се још
није вратила, пошао горе да наврне воду и остао код кућера да
је замјени, да не излази дјевојка онако уморна . . .
И онда: ..Заспао ја“, вели — „кад навалише: десе- торица!
Неки за ноге. а неки за руке. Али се ја истр- гох — на пушку!
Срећом, не погодих никога." А ја слу-

17 М. Лалић, Зло прољеће 257

шам, па ми се душа враћа на мјесто. Све сам дотле мислио да
ми је дјевојка то замијесила и подвалила, а ту видјех: није. И
послије сам видио да јој је много жао што се та ствар тако
случила; покушавала је и да поправи и све. али — јок! То, као
да је било код мене нешто сјекиром пресјечено. Као да је
одједном она постала мушко . .
..Или ти женско‘\ прекиде га Вујо Дренковић.
..Тако је или ја женско. И то ће биги ближе истини. Као
да сам женско постао, ја више на ту дје- В О Ј К У нијесам мог ао
да помислим. Такав je страх! Мо- же да умртви човјека. Ја не
знам јесте ли чули случај онога што је умро здрав. читав. од
метка ћорца што се уплашио . . .“
.,Чули смо то“, каже Вујо. ..Биће таквих што по- стану
жене од страха, али биће ваљда и неки што не могу да се
промијене. Ај\ у њихово здравље!“
,,Ај’ у здравље!“

5.

Изашао сам пред кућу и гледам — јабука ће да процвјета.

Као да ништа није било и да се ништа не дешава — она по
старом. живи изнутра. И не бри- не хоће ли град да је смлаги
још зелену, или суша и гусјенице — чини што може и све у
своје вријеме, а не стари. Кад сам у школу ишао исто је оваква
била ниједна грана одонда није нарасла и ниједна се није
осушила. Чинило ми се само да је била нешто већа, али онда
су ми се и све друге ствари веће чи- ниле.
А поврх клисуре жути се дреновина око извора и малог
поточића који из њега иде. Поточић у ље- сковини, весело
мало вјечпто жубориште, а — ра- зорио je читаво брдо и засуо
простор до изнад пута љубичастим камењем које на сунцу
постаје плаво и сиво. То су неки влажни састојци који се
изгубе на ваздуху и послије се мијења боја, али је унутра још
има.
 Подигох главу. То је био један туи пуиањ — као кад се
опали у труло дрво. Такав је уопште пуцањ који погађа у
нешто што је било близу.
Самоубице су сад на реду. Ива је само хтјела да почне.
Сад други долазе. Можда неки млад војник или офипир који не
може да поднесе срамоту. Не треба му замјерити. учинио је и
посљедње да преко њега живог не пређу. Или је неко
ожалошћен. ко је изгубио сваку наду — па шта би могао и да
чека? Ни њему не треба замјерити; ја бар не могу. Велико је
лукавство оних што газдују и командују. ro што су прогласили
да је слабост убити се. Није слабост.
И сад је тишина, нема другог пуцња. Прсти су немоћни.
Крв и бол. Осамљен огроман бол у шуми, од шуме до неба.
квргав. с канџама и повременим гашењима онога малог што се
зове свијет, док све хладније бива. Читаво човјечанство,
растурено по земљама и морима. не може му више помоћи ни
да убрза тај дуги завршетак који се развлачи пун при- гушених
крикова за животом. Ти крици се јаве послије, увијек се јаве
да загорчају, јер је заборављено нешто у свијету због чега се
чини да би се ипак могло жи- вјети.
А ако је то човјек који није хтио смрт да нађе у
међанским шумама? Један од оних што су их ту завели да их
убију и опљачкају . . . То није искљу- чено, овдје гдје је Мап
живно и гдје се о њему joiu прича.
Пожурих. Ваљда још није умакао. Да видим тога другог
Мапа, да га препознам. Довољно би било да га сретем при
повратку. Познаћу по изгледу шта је учинио и — тај се више
неће сакрити у мрачну та- јанственост нагађања и неће га
спасити никакво „не зна се“ и сличне ствари. Сам ћу да га
казним, што да не, једном и ia да кажњавам, па послије нека
изволе.
Сви ми желимо да се притегну грабљиви и гадни људи, а
увијек то препуштамо другима и дроњавој будућности, која
увијек нађе неке друге послове. Е. а сад нема будућности, ни
оне што је аљкава као
прошло ст. тоне подмитљиве. што је увиЈек хранимо надама.
никакве! Ни оне шго застрашује, јер она је само тренутак.
Само једно задихано с а д постоји, и. што ухватиш — твоје је.
Твоје је да запослиш руке њиме да се не каже — дошле су на
свијет руке и ништа ваљано нијесу учиниле.
Трчим, а гране се за мном љуљају. Само да ме не позна по
тим гранама, и да не скрене! Послије се задуго неће Мап
поновити. И не мари ако при томе будем лукав, тим боље. Он
ће молити да не кажем, и понудиће ми дио добити. и ко зна
како ће да лаже и да се извлачи, а ја ћу дотле да бирам
најзгоднији тренутак. А видио сам гангстерских трикова у
фил- мовима и на рингу сигурно више него он — зграбићу га
кад се не нада и задовољићу руке!
Онда стадох запањен: зар то! Докле ће тај жи- вот да ме
вуче за нос тим старим триком што се зове изненађење?
Једна чађава пушка стоји прислоњена уз дрво, а на
пропланку Беле Тробрк ошгри нож. Иза њега се простро
крупан артиљеријски коњ, испружених тан- ких ногу и
улупљена трбуха — један од оних што су се намучили у
АлбаниЈи и што су клапарали це- стом, с бјежанијом. без
поткова, гладни већ недјељама. То су они њега завели и убили
да га опљачкају лежи као никад, главом иоложеном на земљу, а
Jlo- кар, Тробрков син, стармало момче због болести за-
кржљало. дере му кожу.
Заузети су послом, не виде ме. Не осврћу се и не
разговарају — свако ради свој посао. журе. Узех пушку. па ми
се учини гадна. као да сам додирнуо хлад- ни длан убипе.
Оставих је, а они се jom не окрећу.
..UJia радиш то, Зробрче?", чух свој глас, крагак и згуснуг као код
задуљивих.
Он се трже. погледа ме, увријеђен; никад он ни- је волио да ra уходе и
хвагају у тим стварима. Локар извирну и понови његов по 1лед, само умањен
и лукави- ји. Врло је гадно то: кад видиш дијете и сгарна згрчене УЈедно —
од тога ти је увијек хладно и љигаво.
..Сгарам се за обућу". одговори најзад Тробрк.
 ,,Чији је то коњ?“
,.Мој“, рече и показа га руком, кад већ не може да га
сакрије. ,.Видиш да је сад мој!“
,,Коме си га украо? питам те.“
Усправи се и груну капу на чело: хтио би да се потуче,
али му је незгодно овдје, iep нема нико да га спречава у томе.
Десни брк, окрвављен, штрчи у страну као црвени мјехур, а
модре очи се искосиле: ,,Јеси ли ти поп или шта?“
,,Поп“, дрекнух. ,.И више него поп“, па отворих пушку да
видим има ли чега у њој.
Он нагло омекша и лагано, и као да је све то шала:
,,Е па. кад си rion — ево да ти се исповједим: бо- гами га
нијесам ни украо ни опљачкао! Ако ћеш ми вјеровати — а ако
нећеш. није ни важно — ја коње никад нијесам крао. Велики
су, браге, нема куд чо- вјек да их сакрије. Овчипе и козине и
теленпе и такве ситне ствари, то јесте, али коњ није моја
сзрука, ко- ње никад!“
..Овај је сигурно сам дошао, и замолио те да га одереш. Је
ли тако?“
,,Није коњ мене ниппа замолио. него су га вој- ници дали
дјетету“, и руком показа ЈЈокара, ,.а коњ ми. такав. није за
држање.“
И Локар се усправио, жгољав, с прљавим набо- раним
лицем, по којем су прионуле ситне бијеле длаке с коњске коже.
С ножем у руци, бос, у фањели избли- једјеле боје — он показа
жуге зубе, као да се силом осмјехује, и проговори женским
гласом, чак и мисли су му биле некако женске:
,,А ово и није коњ, него липсотина. Ево је био рањен, ни
недјељу дана не би издржао. И то није било за рад: државна
кљусина! Тешко је то нахранити. Само та кожа, па ни она баш
није добра.“
,,Зато смо га и убили“, каже Тробрк. ,,А што да га
предајемо Њемцима кад би га и они убили? И што да га дере
неко други кад могу ја? А сва су ми чељад без обуће. И го ми
је све што сам од државе добио за двадесет година што сам
редовно порез плаћао.“
 ,,Слабо си се наплатио, ако си мислио за све то.“ „Миго
Тајовић — тај се добро наплатио. А Ј О Ш је њему држава
давала, а не он њој.“
,,Он боље умије'' 4 , рекох. ,,Има везе. Он је нека- кво
жито. чуо сам.“
,.А за коња — нијеси чуо? И то га је Т В О Ј Мигуле испод
рањеника узео. Те каквог коња!". распали се Тробрк одједном
и ноче да виче, приЈетећи час прстом. час ножем у лијевој
руци, са срцбом која се разгорјела не само завишћу него и
неким другим јадима. ,,Оно је коњ, а не чапретина каква је
мени запала! Велика је разлика кад је нешто коњ и кад је оно
друго само кожа коњска, но ти то не знаш ... I Ia умјесто њему
да викнеш, дошао си да мене овамо гражиш! Је ли ти то та
правда, попе? Да мене плашиш овдје и да ми читаш нредике . .
.“
,,Кад je он то узео коња?‘\ чух свој блиједи глас, који је
био једно уплашено ништа према оној вици.
„Остави ми гу пушку гдје си је нашао. Моја је“, дрекну
Тробрк. „Па иди да дијелиш нравду тамо гдје ги не знају род и
не познају Тајовића репове.“
Оставих му пушку. Ја и нијесам мислио ништа с њоме,
само сам је у забуни прихватио.
„Кад је он опљачкао тога коња?“, питам опет јер све је то
можда само измишљена прича.
„Иди на питај! Нијесам ја твоја шнијунажа", и погледа ме
попријеко, а бркови му се црвене од крви што ју је длановима
размазао.
„А ако ra није опљачкао?"
„Ако ra није опљачкао. пљуни ми пред људима у сва три
брка! Опљачкао ia Јесте, и то исиод рање- ника. а ја никад не
бих имао срца да то учипим на- шем војнику. Скинуо је
рањена човЈека: „То је мој коњ“. каже, а свако зна да je он
онога другог коња продао гачно пред мобилизациЈу. А
рањеник оста Kpaj цесте да лелече, можда ћеш ra и сад наћи
тамо i дје лежи. Тако умиЈе гвој рођак: само ги пази да ко
други не види корист, а њега пусти како је навикао!"
Ћутим. Шта да му одговорим на ro? Нијесам се надао да
могу доћи у тако гадан положај да се сти-
 дим пред Тробрком и Локаром, и погнуо сам главу. И чујем
виче он и даље, но боље је да не чујем шта каже. Удари ме
једна грана. Скоро пожељех да и дру- га и трећа, да ме све
гране изударају редом, у ти- шини. гдје нико не глела. И онда
се спотичем по ка- мењу. које је сиво и плаво, поред
поточића који и даље тече, а чини ми се да je у мени једна
закопана струја што се мучи да изађе и мукло јечи унутра.
Поред ријеке чух неке дозиве п иожурих да им измакнем
из домета. Идем а они ојачаше:
„Лад-о! Ладо. окрени се!“
То је Jvr Јеремић и Лабуд — питају јесам ли глув. Боље
би било ла јесам. И само одмахнух руком нек — ме већ Ј СД Н О М
пусте на миру.
„Причекај! При-че-кај“, вичу за мном.
Непријатни су ми. тако наметљиви. и уопште не мисле да
се понекад у човјеку нешто кува. И све би хтјели да буде
организовано и промишљено и паметно, и да буде измозгано и
лишено осјећања, а онда све испадне касно и обично, а сиво и
прљаво од разми- шљања. Пожурих. Ако ме стигну — све ће
остати по старом.
По ливади још сједе неки војници. На цести и између
кућа пролазе други. Али рањеника нема. Мо- жда га је Тробрк
измислио. Боље би било да је тако. Тешко је замислити да неко
опљачка рањеника, а још теже — да му се зато послије ништа
не деси. Бран- ко не би могао то да остави тако. Ни ја не могу.
Уђох у хан — сједи Миго Тајовић с Миром Дрен- ковићем
и Настићем. а Tyiyin им прича нешто о Њем- цима. Погледасмо
се ја и Миго. и одмах ми би јасно: Јесте опљачкао рањеника!
Глава MV је као птичја: на дугом врату, н кљу- ната.
Скоро као да има опну на очима — зауље се и полојане кад
нам се погледи сударе. Јесте. јесге он је издао мога стрица
Чемеркићима! Плашио се за себе. па ie тако ступио у
преговоре. Само он је мо- гао знати кад ће Тајо да дође због
оне несрећне про- даје, и знао је пут којим ће да дође, па их је
научио гдје и кад да ставе засједу. Отаи ie сумњао на
њега, видио сам. И стрико-Лука, иако нишга није рекао.
Сад се загледао у једну војничку групу што про- лази.
„Да нећеш још једног коња?“, рекох.
Он као да ништа није чуо, а Тутуш ме заб.ри- нуто
погледа. Осмјехну се Милан Настић; увијек он воли кад неког
другог пецкају; а Миро Дренковић само очима — то је знак да
ми неће сметати, ако сам га добро разумио. Затурио сам руке
на леђа: треба полако, да што дуже граје. Их, да мп је да будем
хлад- нокрван као што би Бранко био! Могао бих га боном,
али то је кратко и хладно, ништа не осјетиш, чак ни руке
нијеси упрљао.
,,Узми још једнога“, рекох. ,.Што да не, Миго, кад си се
извјежбао?“ Погледа ме изненада, љутито и као да би хтио да
ме смрви, а онда му се поглед, за- страшен, најежи и побјеже.
Пригрну пелерину као да му је зима:
,.Ја сам, синовче, само мога коња узео.“
,,11рво — нијесам ти синовац, него лажеш! А онда ти си
твога коња био продао.“
..Имам свЈедоке да ми новап није исплаћен“, рече
несигурним гласом.
,.И то лажеш. Све лажеш, непрестано — откад памтим.“
Он погледа Настића, па Тутуша, и зачу; 1и се што га не
бране.
,.Добро“, рече. ,,Нек и то буде — да ја лажем!“ Као да je он
толико истинит, и да се само ради мира жртвује. А сједи,
намјерно миран, јер зна да је човјеку незгодно удариги неког
ко није на ногама.
..Jecie", рекох. „И то свако зна, и то мене сра- моти! Све
си Тајовиће осрамотио. 1Бему си узео коња. а нама образ.
Али. како си Moiao рањеника?"
Ништа. Прибједао је ћузању, и сје;ш за столом. као у
шанцу, и 1ако he до cjyipa да пресједи. јер зна шга he ia снаћи
чим устане. (Јнда се подиже Тутуш и норогуши се к мени, и
поче да квоца:
„Немој да иравиш скандале у мојој кући!"
 Е баш хоћу! Само за то сам дошао.
И ухватих брзо Мига Тајовића за брк и пову- кох. Уста му
се искривише, разјапљена, као да је уди- ца негдје унутра.
Морао је ипак да устане. Одгурну сто дугачким кољенима,
преврнуше се чаше, а он ис- корачи још двапут, искошене
главе, и лукаво измахну штапом да се одбрани. Ударих га
лијевим дланом, али само једном. Послије више нијесам могао
да га ударим — није га било нигдје, као да се испари.
Гурнуше ме и ја прегазих преко нечег на поду. Онда се
сјетих и истргох се да још једном прегазим преко тога што
бјеше почело да устаје. Ништа више. То се пребрзо свршило,
требало би да је тек почетак. Не знам ни како изгледа: види ли
се? Од свега ми је остало само пријатан бол у длану и дебеле
длаке. као из коњског репа. уплеле су ми се међу нрстима и
упиљеле у кожу. Бацам их, а свуд их има и оне неће да се
одлијепе. И онда перем руке на јазу.
Ипак су нешто учиниле те руке. Нијесам их за- луд донио
из запаљеног Београда. Причаће се ипак о томе — један
шамар, али — као копитом. Бољеће га до гроба. И гледам руке:
нијесам ни знао како су згодне за напад! Лијева није слабија
од десне — из своје таме она понекад изађе и изненади,
снажна, сјајна! Она је Ненад. а ова друга Бранко. Јесте ли
задовољни, Ненаде и Бранко? И ти, незнани рање- ниче на
путу, што те нијесам ни видио?
Неко ми прилази иза леђа, видим му сјенку: ..Шта
радиш, Ладо‘\ каже Вујо Дренковић. ..Ништа. Гледам
руке.“
„То те баш питам: што их гледаш?“
„Добре су. Го ми је сад једино што имам.“

6.

Идем с Вујом — опет смо без родбине. и зато један

другом најближи. Немамо више ни успомена, све смо их по
једном преиричали. Остало се сасуло у прашину и она лебди
неизречна као невидљив ма-
гнетни облак над нашим раменима. Помало сунде гри- је,
понекад сјенка облака прође и стане. набодена на коље плотова
и на бандере. као кожа разапета да се суши у напуштеним
стрмим ораницама, а вјетар је по- љуљкује и откида и
згужвану је носи уз Лим. на југ, за војницима који су пошли на
лађе.
Свијет је око нас огроман и бесмислено замршен.
Пролазе неки, а неки се завлаче у јаме, и нико нико- ме не
вјерује. Долази нешто дуго и тешко, спремају се да то
преспавају и да им се прође као лисици у сну - а ми чекамо,
независни од тога — храброст је је- дино наше уздање. Само
не знамо шта с том хра- брошћу, кад је голорука и очајна и
шашава. кад је пуста и отрована. Шта њоме може да се учини?
Проводе цестом Мига Тајовића. Замотали су му главу
неком бијелом крпом. Погнуо се и покушава да личи на
рањеника. Узели су га испод руку, згу- жваше му пелерину.
Вичу нешто, сигурно против мене. и помињу стара човјека —
то је да ме сасвим оцрне. Мале електричне муње свицкају ми
уз кичму: па так- вог сам га затекао и нијесам могао да га
подмладим од- једном. И што се није сјетио старости док је
пљачкао. а није баш ни стар — кад нађе нејачег неког.
,,Морао сам тако“, рекох.
„Шта?“
,,То ту, иако није лијепо.“
„Зашто није? Сасвим је лијепо и у реду.“
,,Би ли и ти тако?“
..Видјећеш! Чекам само згодну прилику.“
,,3а твога стрица?“
„Тако је згодније — свако свог гада“.
Одозго иду Југ и Лабуд, а за њима корача Иван Видрић.
Све заједно, свуд гдје се може — то је на- вика. Тако смо и
почели — у ројевима. и то је било нешто ново. Једно прољеће,
једни лептирови. Не баш тихи и безазлени лептирови —
понекад смо дизали грају, и у њој се баш најбол>е
осјећали . . .
Било је то и од страха помало: прибијемо се је- дан уз
другог — за велику правду, за радничку! И
не даш да ги ишчупа друга — уједаш за очи, зујиш, пријетиш.
Па и ако неки падне. на роју се не нримје- ћује он је само
љући и опаснији послије rora. При- биЈеш се један уз другог и
не даш човјеку да мисли о другом. да мудрује, тугује и
разгађа, него само о правди што долази с револуцијом. Закон
заједнице изнад свега, бескрајно надживљавање тешкоћа и
жртава.
А сад је то само навика. Више не може да се ми- сли о
револуцији и нема наде. Остаје нам само да изгинемо у
ројевима. Одједном, преконоћ нема ви- ше pojeea . . . Једино
жалосни самотници остану, збу- њени, на празним ливадама.
Пењу се уз стабљике, по- кушавају, не могу од мокре траве да
се одвоје. Неки полети искрзаним крилима и умире већ у
ваздуху у посљедњи сунчани залазак.
,,Имаш ли коју пару, Ј1адо?“, пита Лабуд.
,,Не баш мното. Колико ти треба?“
,,Мени не, него — да пушку купиш.“
Застадох. Ово је већ други пут о тим пушкама . . .
..Добра мисао“. кажем. ..Чуди ме само огкуд теби дође.“
..Је ли чудно? Е па и није баш моја. Дошло је ћаге о
томе.“
Ћаге, тако муслимани зову хартију, мислим и пи- сану и
неписану. Одатле је то ушло у рјечник кому- ниста и раширило
се по земљи. Али откуд сад ћаге, молим те! Значи ли то да
Партија још постоји, под- земна, доље испод рушевина? И као
да не намјерава да нестане — може ли то? Онда би наши
ројевн ипак имали неког смисла, бар привремено.
Лабуд је весео, а и Југ Јеремић, КО Ј И je најчешће
погружен. Не шале се, дакле. Има ту нешто, свакако. Чекају да
се и ја развеселим. Стојим — није ми лако све то одједном да
сварим. То има негдје неко који неће да побјегне, ни да се
покори, ни да се предаје, и то је наш — онај једини што му се
може вјерова- ти. Зар би и могао да буде неко други?
Тајанствен, шаље ћаге преко старих веза, преко поузданих, и
шкрипи зубима око цесте, и купи оружје, увријеђен и одлучан,
па ћемо тек сад имати пушке и чист посао с неким ко никад
није изневјерио.
,,Да узмемо хљеба“, каже Иван Видрић. ,,Јер тамо има
гладних који ти паре неће ни погледати. а хљеб му је пречи од
свега.“
,,И ракије“, додаје Лабуд. „Ту по селу да узај- Мимо, да се
не враћате кућама.“
То je, значи, сасвим озбиљно. Нема шта да се нагађа.
Имаћемо пушке, а то је — скоро: Ура! Да нас не лове као
вашке у зеленим шавовима потока. Да не убијају једног за
другим или све одједном, као стоку. без отпора. Погледах Вуја
— лице му се озрачило изнутра: запослићемо, видиш.
храброст — то посље- дње уздање.
И више не знам куд ме води. поред плотова гдје су се по
локвама издужиле сјенке кол>а оштре као бајонети, а ми
идемо и хватамо за бајонете и тре- семо их снажно и можемо
их ломити. Можемо, што да не — нијесу они направљени само
да боду, него и да се ломе.
Пушка ти даје наду и разоноду док је чистиш. И послије
те обавезује да је не даш из руке. Сједнеш иза жбуна и сваки
чека иза свог жбуна — јер нико те Швапце није звао да долазе
овамо. Сједиш и че- каш. а очи ти се избуље од страха. мртви
зној те спо- пада и усга ти се суше док нишаниш. и онда
пуцаш не у главу, гдје може да се промаши. него испод груди,
у сигурну мету. Погодио си, и чујеш га како урличе — то је за
оног малог Македонца који је про- давао кикирики — корпа
му се преврнула и просула. а он зачуђен, мргав лежи на
травњаку . . .
Стали смо пред једном кућом, а унутра се чује како метла
ради. Опазили су да долазимо и ужурбали се да нас дочекају.
Изађе стара жена да нас сретне одавно је нијесам видио.
Овако стара и овако ту- жно љубазна била је. чини ми се. и
онда кад смо били мали. Овдје се све споро мијења. скоро
непримјетно. и онда се одједном сасвим промјени — и
нестане.
 ,,Немамо времена да сједимо“, каже Вујо. ,.Дај нам хљеб,
за војску — треба нешто да купимо од вој- ника. Имаш ли?"
..Начели смо ra", рече она.
,.Не мари, они би ra свеједно начели. И даЈ једну боцу ракије."
Ставио сам боцу у џеп, као да идем у сватове. Сад ми је
десна страна тежа, али то је само док сти- гнемо до цесте. А
онда сједиш и даље у жбуњу и гле- даш једнога који командује.
Сад cv ти руке
сигур-
није — јер знаш шта има да се учини. И онда
га ви-
диш како пада то је за Видру, за уплашене њене очи Koje су се
болно затварале и отварале на оној но- љани. а нијесу видјеле
ту љепоту: како се нејак хра- бро бори нротив јачег, Давид
против Голијата, и како му додијава читавих десег добрих
дана, и ЈОШ десег затим.
Могло би чак и више да буде — мјесец дана да се издржи.
Јер нико неће да испусти пушку док је жив. И онда чују о томе
они што су пошли на лађе, и по- носе се, и од тога храбрији
постају. И онда
нијесу
узалуд биле све оне борбе КењоСтанков и
Вук
Брајовић и Хајдук Вељко из Крајине — Држ!
И сад стојимо на цести, а не знамо како треба почети.
Што је то проклето — увијек неки почетак који нико прије
није измислио, а ти сам мораш да га нађеш! И још колико ће да
буде тих почетака које увијек отвараш и устежеш се због
неизвјесности, док те вријеме гура — брзо!, и прејахаће те ако
се брзо не одлучиш. Послије више нећеш моћи — касно је! И
навикнеш на закашњавање — а онда си узалуд био на свијету,
као да је била рупа умјесто тебе, и празан ваздух само.
Пролазе неки с лијепим пушкама, које би могле да буду
наше, и не осврћу се, не знају ни шта чека- мо ту.
..Почни ти. Лабуде“, каже Иван Видрић.
,.Не знам како ћу. Никад нијесам грговао."
,.А ја зар јесам? Нико није."
 Нико није. а мора се. Тако ће биги и кад будемо пуцали —
сваки чека да неко други почне. То је та навика ројева. све у
хору, и њихова слабост. Али кад почне онда ће бити сложно,
снага. И поваљаћемо их по цести док се зауљи наоколо трава.
а они ће се чудити — откуда тако одједном, као пљусак.
тодики мепи . . .
,.Можеш ли ти. Byjo? fc \ пита Иван.
..Могу. што да не."
Али група је прошла. Чекамо другу. Непријатно је, личи
на оно што je Тробрк чинио. Мало блаже, ajin инак —
развлачење државне лешине. Грабимо шга можемо. Касно смо
се сјетили. Стојимо на окупи као гавранови и помало се
стидимо у себи и много бисмо дали кад би нам неко други то
свршио, а ми да не гледамо како то чини.
Наиђе десетак људи. Орјеђали су. Још мало па више нико
неће наићи. Мора да су им пресјечени пу- теви од Пећи и
Подгорипе. Ови су мрки и мрзовоЈЊни боље би било да их
пустимо овако. Можда ће по- слије наићи неко познат да то
лакше сврши. Ади Bvio ie испредњачио и испружио руку.
невјешто као неко ко први пут просјачи:
,.Л»уди", каже, а толико му је непријатно да му глас већ
подрхтава. И онда изненада. као да се по- кајао: ..Хоћете ли
rio парче хљеба и гутљај ракије да узмете?".
Ништа о оружју, ништа о трговини. Оружје не- ћемо
добити. а ипак — чини ми се да је то најбоље пгго је могао да
учини. Гледам Лабуда изненадио се. А војници као да не
вјеруЈу; неки мрачни храмљу даље. а један еасвим мрзовољно
каже:
..Нек је са срећом. кад и го чусмо."
И онда застају да виде је ли шала. Под јабуком посједаше
на камење. Лабуд их преброји и на хљебо- вима поче да црта
троуглове — да свима једнако од- мјери. Двојица се одрекоше
удјела — примакли су се прагу, за сат или два стићи ће до
куће. Само ракију узеше и стресаху се додајући боцу другнма.
па ое окре-
нуше у страну да не гледају оне што су почели да једу.
Нијесам ни знао како су то гладни људи. Не могу брзо да
једу. невјешти су. Или су им вилични мишићи већ сасвим
ослабили и у устима нема шта треба да им помогне при
жвакању. Неки се закашљаше при првим залогаЈима и дуго
нијесу могли да се поврате. А хљеб тврд, па им рањава десни
и на сваком одгри- ску остају крвави трагови које они опет
ставе у уста и преврћу очима мучећи се тиме, а ракиЈОм се по-
мажу при гутању. Тако немају времена да говоре, а чела су им
зборана и забринута.
Свршише неки, запушише. Загледаше се преко Лима. Иван
Видрић пита је ли им далеко. За изумрле, рече један, далеко је
и преко прага. Крену разговор псују командантима мајке.
Један зимоморни, ко- шчат и најежен, обрати се мени — као да
ме по сли- чности изабрао. Удаљисмо се нехотице од других.
,.Би ли продао тај џемперА пита.
,,3а новап не; само за пушку бих га дао.“
Он му погледа рукаве:
,.То сам и мислио, jep ја и немам пара да га ку- пим.” И
онда опипа прсгима да види плетњу. ,.Мек је. Добро. Ако ме
то не загрије, ништа неће.“
И пружи ми коњички карабин с кукастим затва- рачем,
нешто кратко и згодно као виолина.
..Хоћемо ли главу за главу?“, рече.
,.Важи“, и скидох џемпер.,
Он га одмах обуче и поче да маше рукама — да се
навикне. Пожељех му да му буде срећнији него што је мени
био, а он рече нека ми та пушка по- служи боље него што је
њему. Руковасмо се, а руке су му дуге и хладне — прсти се
израчвали сасред длана — ухвати ме језа од њих.
„Имам и пиштољ“, рече и показа га. „Белгијски систем.
Хоћемо ли и то главу за главу?“
„Мислиш ли за капут? Па да у кошуљи идем по-
слије . . .“
„Не, него за сат. Видио сам да ra имаш.“
 Помислих: шта ће ми сат више? Зар ми је нешто боље од
тога што знам колико има сати? И тај сат ми је био несрећан, и
све на мени — можда ће њему бити боље. Можда ће послије,
кад ra немам. и мени биги нешто боље. И скидох га.
,,Ево — глава за главу.“
,,Ј1ијепо смо потрговали“, рече он. ,.Као браћа."
,.Без нагађања, а чиста срца.“
,.Нит је ко добио, ни изгубио.“
И ми се опет руковасмо — јер више се никад не- ћемо
видјети на овој кугли што се окреће. ни на другим.
Одлажаху. Они без пушака — необично им је: осврћу се.
нешто су изгубили! А међу њима Вујо Дрен- ковић — само као
да и он сад одједном храмље. Освр- нух се:
,.Куд оде Вујо?“
..Никуд“, каже он иза мене. „Ево ме ту.“
Чудновато, као да се одједном удвојио, а дан је и сви смо
ту, и ја гледам како одмиче цестом а исто- времено чујем га у
близини. Онда се окренух. а он је дТварно ту. само се у
војничко обукао — чакшире. блуза, кабаница — и пушку
пребацио преко рамена. Одсјевом униформе лице му је сасвим
посивјело и кожа i руб-iba иостала — и јесте и ниЈе онај што
је био. не могу да се навикнем на то.
..Шта буљиш?“, каже. „Вашљиво јесте. али ја ћу га
опрати, а сукно је ново и боја сасвим згодна. И баш ми је
драго што сам се ослободио од оног бак- сузног одијела за
игранке. Јер ја мислим да задуго неће бити игранке. а ко носи
пушку — треба војни- чки да изгледа. Јесте да је рат свршен.
али код нас. гдје је све наопако — може и послије рага човјек
да се завојничи. Ево да може!"
„Почели смо.“
„Нек је са срећом."
И онда скрећемо погочићем између стрмих обала. кроз
јагорчевину и преко трулог лишћа. Одавно туда нијесам
прошао, јер, ма колико да човјек лута — не може све наше
пустиње да обиђе. Зашли смо у шуму
већ одавно, и нико нас није видио с пушкама. Сје- димо на
пропланку као хајдучка чета и гледамо облаке како пролазе.
Боже, што смо се уморили! И нружамо ноге далеко, и руке на
двије стране — већ почињемо да личимо на хајдуке што се
одмарају незнани, кра- кати, снажни.

7.

То је укривен и згодан пропланак. Издалека гле- дан, он је

као лишај у шуми, зеленкаста мрља пропета испод врха, а с
њега се види, далеко низ долину, цеста по којој трепере људске
сјенке. Одавно је такав, кроз вјекове — можда се на њему
одмарао Вук Љевак при- је негу су га убили због буне у којој
се страшно изги- нуло. Или се Вук Брајотић привлачио даље к
бегов- ским чардацима да их запали, а Милош Марковић да се
свети, па послије Или-Куч на путу за Метохију . . .
Можда је овдје био пашин шатор, онога паше који је
поклао дјецу у збјеговима Пискаве долине и топом тукао
пећине у Жељину. Никако није могао да погоди отвор Велике
пећине, гдје се склонио народ, и гдје су се бранили, и било је
згодно: неприлазно. Тада је неки стари Доселић изашао на
камен пред пе- ћину и звао пашу и опсовао му ,,Велику
пушку“, која не може да погоди. Послије су Турци принијели
сламу и сијено под пећину и сачекали погодан вјетар да то
запале. Димом су угушили оне унутра, па и сад тамо леже хрпе
костију, а отвор пећине и сад је чађав од тога дима.
А на Канарским острвима били су Гуанхи, искон- ски
чиста раса, од које ништа није остало — само неке мумије у
пећинама на Тенерифи. И на Њу Фаунд- ленду били су
Беотуци, негдје око лијепе ријеке Хјум- бер и Великог језера и
Дир језера. Европљани су их истријебили гонећи их као
дивљач у суморна и хладна мјеста. Послије су истраживачи
тамо нашли само остатке поразбиЈаних чунова, одијела од
коже и rpo- бове и расуте косги оних које није имао ко да
сахрани.

18 М. Лалић. Зло прољеће 273

 Југ Јеремић не може да мирује:
,,Сјећаш ли се оних избора. Ладо?"
„Много их је било. не знам на које мислиш."
„За Правничко удружење."
„Па — растјераше нас, чини ми се.“
„Јесте, али оно прије тога — како је оно зујало, као
ројеви.“
Стварно као кошнице, као да су читави уљаншда били у
предворју и по степеништима. А прољеће. сви у кошуљама.
засукали рукаве. млади. тек на прелазу из дјечаштва и много
лијепих глава и коса што се ле- пршају. Краљисти се бјеху
завукли у јаме Студентског дома и нијесу смЈели да се помоле
отуда. Демократи се ућутали. подмукли. и чекају да им нешто
падне с неба. не знам шта. Имали смо муке с превртљивим пи-
жоновцима доказујући им, увијек узалуд. да сељаштво није
јединствено и да зато не може да извуче народна кола из блата.
И онда смо наштампали плакате — Марко Рамо- вић је
био дао паре за то — и неке карикатуре, гдје смо оцрнили све
остале. нарочито Пижона и Драго- љуба. Послије, плашећи се
да нам не скину плакате. чували смо их по цио дан и зујали
непрестано о објек- тивим условима револуциЈе. Неки Јевреји.
с наоча- рима, који су цитирали Маркса на њемачком. из књи-
га које нијесу ни преведене. и знали напамет ужасне
статистике — довођаху Југа Јеремића у усхићење.
Мени су се више допадали Цетињани: синови пер- јаника
и кућевића. пристојно обучени. лармаџије и кицоши. Они из
марксизма нијесу знали баш много. али су увијек били готови
да се потуку с неким ко само наговијести да се с Марксом
може неслагати. И онда Подгоричани. духовити и вјешти да
подвале противнику, пјевачи, с неким куплетима које су сами
састављали на мелодију посљедњих шлагера и с до- сјеткама
које су погађале као из пушке.
Па Црмничани и Приморци, који су имали уви- јек неког
преко мора, у рудницима америчким и на плантажама, и
ћутљиви Босанци, тешки као шума. и Ужичани што лијепо
говоре — а сви су. чудио сам
се, ДОШЈШ из неких села као моја Међа и из вароши- ца гдје су
усамљени агитатори радили, сви у ројевима, сваки свога
познаје, нико лукав као змије а и сви бе- зазлени као голубови.
На дан избора бјеху затворили зграду. Само по пет људи
пуштају на гласање, па се то отегну у бе- скрај. Чекали смо
дуго на тротоару у густој несносно збијеној гомили — док
жандари испред нас машу пен- дрепима и полицијски агенти,
одређени да изазову не- ред, пријете псујући нам мајку
јеврејско-црногорско- црвену. Трпимо све то на оном сунцу
што жеже, же- дни. а очи нам стварно црвене од јада — само
да се избори сврше у реду и да не пружимо повод да их
пониште.
Онда дођоше краљисти и стадоше на сквер гдје трамвај
заокреће. Не усућују се да приђу ближе, на- јежени, све
блиједи изроди из богаташких кућа. На- рогушише се, а један
забаци главу и, као да кихну, викну ,,Живио краљ“ слабим
гласићем који се изгуби у нашем смијеху и гунђању. И онда
други промукло: ..Доље Москва". а трећи ,,Доље црвени" и
..Доље Је- вреји и комунисти" . . .
Најзад се уморише — промукли. Сунце им је до- дијало, а
и чекање, и страх што су га од нас имали. Почерупаше се око
нечега, и — као да се између себе туку. Тада жандари, умјесто
на њих, бацише се право на нас. Из кафане ..Македонија"
излетјеше у трчећим редовима и из свих споредних зграда гдје
су се ,,де- ковали" да их не видимо, и кроз парк из Главњаче, а
неки из аутомобила и трамваја који одједном стиго- ше. Облак
пендрека у замаху и разјапљена црвена лица . . . Повукосмо се.
Поништише изборе.
Послије је зграда била затворена, не знам коли- ко — ,,да
се смире духови“, па је најзад кад су ми- слили да је мирно,
отворише. Био сам тек завршио с разношењем млијека и
вратио старог бијелца код пе- каре на Чубури, кад наиђе Југ с
БоШком Чемеркићем: ,,Ајмо доље, биће џимбуса!“
Узесмо трамвај да прије стигнемо, а он је тако споро
ишао, па нам је на свакој станици долазило да
сиђемо и погрчимо. Најзад — чусмо како зуји и одје- кује у
холовима узнемирено и злослутно.
,,Сјећаш ли се пола-хљеба?“
,.Како да не.“
,,И ћелије за шупирање?“
,.И ње, наравно.“
Окуписмо се у великој сали, а један говорник се појави
горе. Учини ми се да он нема шта да каже. И стварно — није
ни уста отворио. Претече га један панични крик, као да га сад
чујем ..Полиц'ja-a ', који се умножи одјецима, а тешка
храстова клупа с гвозде- ним шавовима пропе се одједном као
сама од себе и излете кроз прозор снажно завитлана. Она
окрњи иви- цу балкона и загрмје, размрскана, дол>е на
асфалту.
Говорник бјеше нестао у гужви. Само су клупе ишле увис
и сукљале кроз прозоре. а ломот стакла осипаше се за њима.
Бјежаху трамваји и жандари. заклоњени иза њих, каскајући,
страшљиво се окре- таху издалека. Трг пред Берзом опустје. а
парк се на- иуни пролазника који су хтјели да виде то што у
но- винама неће биги описано. Послије се и парк очисти. и
више нијеси могао видјети живо биће напољу. осим агената
што провирују из зеленила.
Окренух се а зинула празна сала. и лом у њој. Одвлаче
клупе низ степенице, гомилају барикаде на улазима. Подигли
су их до тавана. али узалуд — јер они ће их заобићи кроз
ирозоре приземл>а које не можеш да одбраниш. Повукосмо се
на спрат. Патер из Бање Луке још увијек лупаше стакла једним
згод- ним буздованом од разваљеног наслона. Узех једну даску
да помогнем том ћутљивом посленику . . .
Послије Патер потрча на мансарду и махну ми руком да
ra пратим. Глув на једно уво. он је. изгле- да, замишљао да су
и други глуви и најрадије је no- кретима говорио. Нађосмо
неке цигле тамо и узесмо саксије с цвијећем да их бацамо на
главе нападача. Један чиновник у црном мантилу, као архивар
и као калуђер истовремено, извуче се из неког ћошка и нла-
чним гласом говораше да је паре давао за те сакси-
је . . . Погледах га презриво: какве паре — кад ми овдје
изводимо један дио свјетске револуниЈе!
Али ми Патер махну руком да оставим саксије; само
цигле однесосмо да се бранимо. Послије ме он поведе у
приземл»е и мрмљаше нешто о материјалу. Знао сам да у
подруму има згодног материјала неке канте и цијеви и ствари
уопште као поручене за тучњаву. Учини ми се да се неко миче
иза стубова у предворју, — неки сумњиви, са шеширима,
сивих лица.
,.Патер“, викнух, .а заборавио сам да је он глув.
Потрчах да га стигнем, а дугачак човјек иза сту- ба
ухвати га за руку. Патер га удари песницом у чело и истрже се,
па пође уназад, поред мене. Онај иза стуба покри очи. као да
плаче. Бјеху нам неки други већ пресјекли пут. завикаше.
Пробили смо се између њих и кроз прозор истрчасмо у
двориште, а хајка за нама нарасте. Десно степениште бјеше
слободно, али прије него смо дошли до њега — наши,
невидљиви, на врху барикаде. осуше на нас гомилама дасака.
Очи су ми се биле избуљиле од страха и ноге не- како
одједном окраћале. Кроз прозор опет уиадосмо у двориште.
пројурисмо поред изненађених жаца и на лијеви улаз, а тамо је
барикада била без страже. Пре- ђосмо је, а горе — Ћурђев, син
банатског попа, 6jeiue завео нарочиту врсту не поповања него
диктатуре. Ставио је панталоне у чарапе, да одлучније
изгледа, и узео дугачку батину у руку — распоређује некуд не-
кога, накостријешен, и сваког кога не познаје сматра за
сумњиву особу.
Бошко Чемеркић бјеше се већ посвађао с њиме, и нешто
му је остало криво, и стално би хтио да се за- качи и побије па
намјерно виче да га Ћурђев чује;
„Погледај, молим те, ово чудо! Заглаварио се, командује,
спрема се да наслиједи Стаљина. Али ако још једном крене к
мени с оном његовом батином власти — немој се чудити кад
му је сломим о главу.“
,,Ти си анархија“, сиктао је Југ Јеремић на њега. ,,И пази
добро: више с тобом нећу да имам посла. Бољ>е је да ћутиш,
или се некако извуци напол>е преко барикаде — нијеси ти за
овдје.“
 Хтио сам да их мирим, али некако неодлучно: сме- тао је и мени
Ћурђев, као неки слаб глуман који без погребе претјерује и не види да тиме
чини штету. У ствари — то нам je био први сусрет с неком врстом наше
власти. Непријатан сусрет. и отада стално. с времена на вриЈеме, скоро без
повода оживљава у ме- ни нелагодна слутња да власт, и док је нужна, и кад
је наша, није баш пријатна; напротив. че сто је непри- јатна. и не само ономе
који мора да је трпи, нето, вЈероватно, и оном што је врши.
И као да сад гледам: идемо дугим ходницима тамо-овамо, тражећи
мје сто за миран разговор. Не на- ђо смо такво мје сто — било ie све заузето
и све не- мирно. Подгоричани су псовали жандаре изникле и расијане по
крововима v сусједству. Мршав младић дуге ко се исписивао je по зиду
стихове неког проле- терског пјесника мени дотле непознагог. Редари. који
су се сами заредарили. вукли су мочуге и буздоване и аркебузе од
разваљених клупа стараЈући се да што више личе на Ћурђева.
На прозору је сједјела Вида Мимић. вјеремица старијег
Затарића, скоро загрљена с Олевићем. који је тих дана дошао
из Прага. Смркло ми се кад сам их погледао, а Jyi ЈеремиН je
постиђено оборио очи. јер и он je мислио као ja: да вјереница
једног кому- нисте, који је на робији. треба, због револуције
ако не због чега другог, да се уздржава. а не да маше ре- пом
јавно. И криво нам је било на Олевића: не иде то тако да
човјек, који има везе с руководством у иностранству, чини оно
што му се свиди. не мисли на друго и чак то не крије.
..Зна ли Мињо ЗатариИ за ово?“, упита ћошко. ..Зна“,
промрмља Југ. ,.и то га прилично мучиС ,,Да сам на његовом
мјесту, ја се не бих устезао да joj кажем шта мислим. Снаха му
je. мора да води рачуна." i
,,Казао jpj je он, а она му је одговорила да је про- шло
вријеме појаса невиности . . . И прошло је.“
 ..Можете ви да мислите о њој шта хоћете”. рече
Бошко, ,.и да je кујете у звиЈезде, али за мене je она ђубре, r
оре него малш рађанско.”
Учионице су биле већином отворене и промаја је
ублажавала подневну врућину. Чуле су се сирене елек- тричне
централе и фабрика с дунавске обале. Једна затворена врата,
иза којих је изгледало да вијећају за- вјереници, привукоше
пажњу Југа Јеремића. Уђосмо, а тамо су, у клугшма, као ђаци,
сједјели неки проси- једи или ћелави i рађани. Држали су се
далеко од про- зора. и плашећи се метака споља. опушке су
бацали по поду и газили их ногама. По брадици, жутој као да
је од смоле, препозиао сам декана, затим неке про- фесоре.
Најзад се сјетих: то су ги наши таоци о којима се причало.
Нијесу били само професорн — нравили су им друштво
чиновници из Министарства npocBjere. Деси се понекад тако,
укрсте се ствари као да се судбина игра с људима. Требало је
тога дана да нолаже док- торат син једног од дрмаџија
министарства, а чинов- ници, улагујући се оцу, дошли су на
факултет да пље- скају сину и упали у пропијеп. Неко од њих
почео је да се cjeha судбине талаца Париске комуне, не- каквих
епископа и игумана који су тамо настрадали . . .
Одједном се узнемирише: нестало им је цигаре- та,
гладни су; закасниће на ручак, забринуће им се породице . . .
Докле ће да траје та побуна, питали су, и зашто њих, ни криве
ни дужне, задржавамо? И. знамо ли ми да ће нам се то грдно
осветити? Југ Је- ремић је покушавао да им некако учтиво
објасни ту ствар — они схвагише да се уплашио и побјешњеше
од надошле храбрости.
Подизали су гласове, а и ми гакође. Тако је то прелазило у
вику и пријетило да пређе у побуну, али тада унутра упаде
Ћурђев с батином у руци и одјед- ном наста гишина. Попео се
на катедру, раздрљио кошуљу да му се виде маљеве груди,
застрашио их погледом. а онда рече:
,.4yje се да he полиција с ватрогасцима, са жи- цом и
некаквим справама, покушати да вас вади одав-
де једног по једног, кроз прозоре. Ови људи“, и ту по- каза на
стражаре с дрвеним сабљама, ..остаће зато овдје да спријече
свако ваше спасавање. Је ли јасно?“ Отада су били мирни
ваздан и сву ноћ. И ујутру, кад им је неко донио коре бајатог
хљеба. спремљене за опитне пацове Природњачког института,
неки од њих су узимали и покушавали да једу. Нијесу знали
чему је тај хљеб намијењен можда га тада не би јели. Водовод
je био пресјечен као и освЈетљење и све везе са спољним
свијетом. зато није било воде да се коре у Њ О Ј оквасе, ни за
умивање није имало воде. ни за мамине мазе. које су већ од
зоре почеле да па- дају у несвијест.

8.

Разгледају пушке, пробају како извлаче. Све су исправне.

рекоше. а ја сам мислио да не могу ни бити неисправне. Неке
нијесу ни метка испалиле. кажу. Нај- љепши je М О Ј КО Њ И Ч К И
карабин, али Вујо Дренковић не признаје. Пуни га и празни
опет и опет — хтио би ману да му нађе. И Иван Видрић
покушава да је нађе а Лабуд шкљопа својим затварачем. а од
тог металног клепета изгледа као да си у некој
жандармериЈској станици и чекаш да те даље спроведу. И Југ
Јеремић сјећа се тога:
,.Најгаднији бјеше наредник из Шекулара“, каже. ,,Она
дебела крмача, пара-свиња!“
,,Било је још неких. Све сам их позаборављао.“ ,,А онда
нам се чинило никад нећемо . . .“
,,Стићи, је ли?“
,.Ни стићи, ни њих заборавити.“
Од Косовске Митровице до Међа за двије недјељ>е
пјешачења много их се промијенило. Неки те пусте да
преспаваш и пруже ти парче бајатог хљеба. И.ти ти по- нуде
кашу која им је преостала. а гадно ти је: ко зна ко ЈУ Ј е Ј ео и шта
С
У У Њ У ставили. И жваћеш хљеб и пијупкаш воду устајалу у
лименим кантама и млаку.
Руке су ти стегли ланцем, па се модре. и отекле су у
зглобовичма, а крчмари питају: ,,Је ли лоиов?" — ,,Не, него
нешго горе: комуниста!“ И сви ги држе предава- ња од којих ти
дође да повратиш. све хришћански: о пет прста на руци, који
не могу да буду једнаки.
Тако све до Глиша Мркаља, а он те иснитивачки гледа
преко наочара.
И онда једно модро љето које као на филму брзо прође.
Видио си Видру у пролазу: висока. танка дјевој- ка. Стидљива
је и скоро муцава, и као да не жели да те сретне. и одмах
бЈежи некуд за измишљеним послом. И Бранко је порастао и
Ненад; имају читаву дружину која је одједном порасла. Само
куће као да су се сма- њиле. нарочито оне у вароши. које су ти
се некад чи- ниле огромне. И трговине као да су осиротјеле, а
ули- це прљаве и запуштене.
Тражиш шта је било — нема га. Мали вир међу
сунђерастим плочама више није весео као некад оплићао и
изгубио љепоту. Врановић побЈегао у плани- ну и уопште се
новлачи, кажу. Стрико-Лука се погрбио од реуме. а Качаранда
неће да разговара с кумунисти- ма. Подмукло те гледа Ман
Вуколић а још подмуклиЈе Бојо Мумло. Онда ти не остаје
друго него с омладином. која је преко зиме порасла и разне
брошуре прочитала. да оснујеш фудбалски клуб без дозволе и
да идеш у Лим на купање.
А стално ти нешто унутра трни за том дјевојком, и очи.
чим испреже. окрећу се на ту страну. Радо би нашао неки
разлог да те тамо одведе, али, као за инаг никаквог посла тамо
немаш. Ипак. од дуга времена. залуташ изнад љубичастих
japyra, путем, и на оној чесми пијеш воде, а та вода ти се чини
изузетна на сви- јету, никад ти је није доста. И онда кажеш да
је то ina- шаво и да Једва чекаш да се вратиш у Београд, у оно
зујање и вреву кошнипе.
И враћаш се, скоро срећан, а тамо се о снива Оп- шта менза — нешто
као школа соиијализма. с неким манама које, наравно, у социјализму мораЈу
не стати, Келнери су сами ст.уденти, већином наши, али пошто се плаше да
не изгубе до стојанство зато што служе
 намјерно су дрски. И прилично се неспретно крећу сваки
час страдају тањири и сваког дана неки од претплатника бива
прописно окупан супом. која сре- ћом, није баш масна и не
оставл>а трагове.
Оног што је био најне спретниЈИ — ставили су да сијече хљеб. У
тежњи да се покаже — он насијече ви- ше него LUTO треба, па се то по слије
о суши и скори. и пола мора да се баци. а пола с муком потрошимо. И онда:
предсједник мензе — уобразио се као предсјед- ник општине, охоло гледа и
у пролазу само службено разговара с неким изабраним главама. које све
почи- њу да личе једна на другу и да добијају подбратке и подочњаке.
Благајник по стао неповјерљив и нервозан и од- сјечан као печат
КОЈИ М удара — а npnje, док ниЈе био то, изгледао је као нормалан човјек.
говорник. који распаљује и врло храбар у оним тучњавама.
То je, изгледа, као у биологиЈи — сваки жив за- четак, што ће тек да
дође, мора укратко да обнови фазе развитка кроз које је врста прошла. И
соција- лизам не може то да избјегне — ге крљушти феудали- зма и
капиталистичко дебљање и длакаво ст — док их не скува и савлада негдје
унутра, у растењу.
Но, дани су били лијепи и храна углавном добра. И
чисто, без чокалијског дима и задаха и оннх лица што се
виђају у прчварницама. и без оних гладних раз- говора и
ћутања. И неки. што немају новца да плате. ту су налазили
хљеба и супе колико је потребно, или иознанике с којима би
подијелили оброк. па смо сви били задовољни и свако је
нешто допринео. Само се Бошко Чемеркић огорчио на
предсједника и на двиЈе чупаве студенткиње из Дачка,
уображене без разлога.
А једне ноћи, док сам с Бошком сједио, упаде у собу муж
Ане Карењине, онај Рус, колутајући очима као да ће да се
туче:
,,3нате ли да je погинуо краљ?“
То питање се нама допаде, јер то је онда могућ- ност. Он
се зачуди што на нашим лицима не види оно што је очекивао и
збуни се као неко ко је залутао на сасвим супротну страну.
Оде. Залуии врата. Чусмо га
како покушава код старог Долфуса, али тај се одмах овесели и
дође код нас насмијан: имао је једног ро- ђака црнорукца.
осуђеног и погубљеног у Солуну.
Изађосмо на улицу — тишина. Нема музике и све кафане
су затворене и охладњеле. Дува јужни вЈетар над замуклим
градом и далек, ситан, непрекидни топот хуји с Дедиња и
Топчидерског брда.
,,Слушај! То је коњица", каже Бошко.
Стварно — она као да опкољава Београд. Значи ли да
неко сумња у његову вјерност? Ако се већ од не- ког плаше —
то је од наших. Онда — треба нешто учи- нити, и то одмах, да
се не плаше узалуд.
Пођосмо даље, а улице празне и мрачне. Вјетар пронесе
згужван лист новине. Никог нема од оних што продају
кикирики и кестење. Александровом ули- цом топће коњица:
коси редови пушака и затупасти страшни шљемови.
Факултетске зграде стаЈаху мрач- не, а око њих стражари. Око
Академије, гдЈе je Менза. опет стражари. Вратисмо се и сву
ноћ не заспасмо оче- кујући да нас неко зовне у ту револуцију
у којој није- смо знали шта треба да се чини, ништа — осим да
по- пуштамо робијаше и похапсимо жандаре.
А онда поче она службена жалост кад се све по наредби
зацрње од црних барјака и кише. У излозима мљекарница,
поред јогурта и кајмака, поставише сли- ке ,,краља мученика“
у црним оквирима. Свуд поста- више те слике — само их у
нашим просторијама није било, па нам та средина без црнине,
без слика, омили већ и због тога. Неки, што су хтјели да
зараде паре измишљаху разне значке и натураху их дрско
сваком ко већ није нешто слично натакарио на ревер.
Навалили трговци из унутрашњости да искористе
повлашћену вожњу, и попови, и не знам ко не, а неки и са
женама, које већ унапријед плачу, и Миго Тајо- вић да се
покаже патриота, кус као птица и помало очерупан, а из вазда
кратких панталона вире му танке птичије ноге. Фесови. чалме,
браде, дивљаштво — кре- таху се у дугим колонама. густо, од
Славије до Кале- мегдана. а неки фантастично обучени
лупежи. с ду- гим косама Koje показују да су ПЈесници,
продаваху
гомилама тазе написане жалопојке о „Марсељској грагедији“,
и слично.
Појавише се и гуслари из далеких планинских се- ла, с
брчинама. у позајмљеним ципелама. да зараде коју пару — јер
и они су пјесници и воле хљеб без мо- тике. У парковима. кад
престане киша. могао си их чу- ти како урличу, у десетерцу.
посрбљена француска имена:

С њим пошбе Бартулобић Лујо и

рани се ђенерал Ћорђија, ал' да
buguiu пукобник-Вијај.ia

Слушали су их доколичари и плачљива шуњала из

провинције. која су дошла да искукају инвалидни- не или
пензије. Око њих су се окупљали попови. сео- ске старјешине
и џепароши прерушени у шовинисте. Причало се о освети
Косова. крало се у трамвајима и по Јевгшшм преноћнштима
око жељезннчке станнце. Новине у црним оквирима писале су
о Јанка-пусти и пријетиле Мађарима. уздижући узгред до
неба ..висо- K O I госта" из Берлина. дебелог и лентама
накићеног касагшна Геринга.
Најзад су закопали мртваца. Његов дух. међутим.
незадовољан и крволочан. извлачио се ноћу из гроба и лутао
тамо-амо. Због изосталих почасти нарочито се био испизмио
на универзитетске установе. Провлачио се кроз димњаке или
кроз телефонске жице. јављао се деканима. ректору и Савјету
у различитим обли- цима. Четрдесет дана по смрти ријешили
су да M V . по хришћанском обичају, дају помен. и П о л и т и к а
је то објавила. Требало -је да то почне у девет сати. а нас
нијесу питали.
Предсједник мензе. и неки други бирократи око њега.
притијешњени, уплашени. пристали су да се по- мен одржи,
али без обавезе да на њему присуствују. Мислили су да је то
једина паметна политика. а ми ,,одоздо“ сматрали смо да је
опортунизам и срамота равна издаји. Тако нас дух мртвог
крал>а раздвоји и поцијепа. У ствари. кад се бо.ље промисли
— поције-
пали бисмо се' ? ми и без тог духа: расли смо и јачали, морала је
кора да пуца да би се даље јачало.
Онога дана смо разграбили угаљ истоварен испред хотела
П а л а с и циглама из подрума појачали нао- ружање за
одлучни сукоб са силама монархије. Ваздан смо чекали у
засједама иза стубова да неко дође на тај помен. али они су
однекуд дознали како стоји ствар и. пошго се нпком није
журило да га људи помињу као заслужног и угљем
каменованог мртваца — не дође ни- ко и не би ништа. Ипак се
предсједник увече подсмје- хну нашој побједи, а секретар рече
да смо авантури- сти и нешго као шумски разбојници.
Сјутрадан почеше хапшења — тихо, лоповски, да се
ништа не чује. Неког су из стана одвели испред зо- ре. неке су
изненадили на путу у библиогеку. Тек ви- диш нема овога и
онога, и зачас знаш eeh гдје је. и све мање нас остаје. За неке
од оних из Београда породице су послале чисте кошуље и
добиле за узврат крваве кошуље и марамице. Неки лешеви
извађени су из Дунава полиција их је тајно сахранила и у но-
винама ништа није објављено. Бибић из Бијељине уби се у
својој соби на Дорћолу. Био је раније на робији као комуниста.
ћутљив и стално забринут плави мла- дић. Посумњасмо да су
ra убили —jep су зидови у ТОЈ његовој соби остали
искрвављени до таванице и сто- лице су биле поломљене као
да се бранио.
Страх се ширио. Слабији су одлазили кућама да сачувају
кожу. Кад се мислило да нас je остало само шака јада дође из
Дома Александра Првог добро ухрањен фашистички О р н а с
да нас расгјера. Нијесу били баш сложна дружина — неки
побЈегоше npnje почетка, а оне храбрије смо ногама котрљали
низ сте- пенице. Да се освете — нападоше нас на улици. Жан-
дари су их били наоружали дугим буковим лопатама за
чишћење снијега. Бранили смо се песницама и ко- мадима леда
Koje смо успут огкидали са жљебова. По- чињали смо да се
повлачимо у нереду, али Бошко Че- меркић изненада зграби
једну од оних њихових лопата и све их натјера у бјекство.
 Неколико тренутака стајао је сам, насред улице уоквирене
високим гомилама снијега. као једини мет- данџија између
двије војске. које бјеже на двије стра- не — висок. плећат. с
лопатом подигнутом у вис. Тада однекуд наиђе Патер и
устреми се на њега. Видио сам шта he се догодити и викнуо
сам: ..Не њега — наш је“. али Натер je био глув и ниЈе имао
времена ни да чује ни да боље погледа. Као стријела стиже до
Бошка и за- љуља га ударцем. Тек тада видје 'кога је ударио и.
збу- њен, неспретно поче да се умиљава и пољуби оно мје- сго
које ie ударио као што дјеца раде с убјеђењем да ће се тиме
смањити бол. •
Дан или два касније ухапсише и Патера. Пунили су логор
у Вишеграду и хтјели су од њега да направе неки наш српски
Сибир тамо на Дрини. Снијег пада крупан хрпимице, а иза
сивих завјеса на свим ћошко- вима вребају у засједама људи
који су набавили црве- не шалове да личе на нас и да нас тако
преваре. Ишли смо у групама кад год је то могуће — да се
бранимо. а ја и Бошко. кад смо сами. један је гледао на једну а
други на другу страну. да нас не изненаде.
Проглашено је било. чини ми се. да смо дивљач.
Хаузмајстори су нас познавали по мирису и постаја- ли осорни
чим им се приближимо. Изгубисмо прија- теље. Салонски
комунисти и књижевници-фарисеји. који су прије вољели да
кокетују с напредним идејама покидаше све везе с нама. Само
се О ш и ш а н и ј е ж усуди. а не знам како му до и поред
цензуре упали, да донесе карикатуру: ..Удри га. крив је — има
брата студента".
И сад, кад мислим на те дане, одједном ми по- стаје јасно
зашто ја то ових дана толико волим да се сјећам. Вјероватно то
чине и други. свако на свој начин. То ми, у ствари. у тим
успоменама, тражимо себе какви смо били — да се бар тако
ојачамо за оно што дола- зи. Било је и прије тешких тренутака,
а савладани су, и сад су прошлост; понекад је изгледало да је
то крај а није био. Није био крај, постојим још — трава је
испод мене мршава и зем.ља тврда а пушчана цијев у руци ми
је глатка и хладна.
 Нешто се врпољи Вујо Дренковић, и устаје и по- чиње да
се чеше.
,,Једу ли те вашке, Вујо?“
„Почеле су, изгледа. Морам да идем.“
„Остави пушку. Немој с пушком да те виде.“ „Што — нек
виде. Нијесам је узео да изводим керефеке.“
И оде. А ми сједимо и измишљамо керефеке. Кад би
могло нешто паметно да се измисли! А може, си- гурно
постоје разне могућности, али нам никако не долазе на ум:
много има странпутица у широким просторима маштања.

9.

Гледам Вилујево коло. Од Лима до горе — само шума и

литице кроз њу као сребрнасте крљушти ра- стурене. Има
вјеверица. Сад су и птице дошле и по која крволочна куна
вреба шта ће дочепати. И два-три орла. Курјаци тек каткад
прођу, али се не задржавају тамо, јер је пусто, а извори су
доста ријетки и сиро- машни. И та ливада на вису коси се само
у кишне го- дине . . . Послије се рашире овце по њој, па и сад
као да се чују врло мутно, јер су из прошлости, чактари отуда
— али данас има бар сто младића из ових села наоколо којима
се чини да би срећни били кад би то пусто брдо угледали . . .
Јер свуд су се растурили — на занате и у подофи- цирске
школе, у жапдарме, грапичаре и финансе, у вој- ске и свуд гдје
се носи оружје и гдје се нешто носи и тегли — па je изгледало
да их много има и да су свуд сувишни и само запремају мјеста,
и свако коме се да- ла прилика гледао је да их гурне и да им
подвикне и да им црног орску мајку опсује. а други да их
превари и намами и увуче у незгоду искоришћуЈућу њихову
наивну и ироклегу лаковјерност.
,,А снијег бјеше висок оне године", каже Југ. ,.На цести je
био изнад кољена . . .“
„Како коме“, насмија се Иван Видрић.
 ,,3нам, теби није, али за нормалне људе „Па?“
,.Возили смо се уз Чакор у једној цетињској олу- пини,
жилавијој од свега на свијету. Изгледало је као да ће се сама
распасти, али она издржа до испод врха. Ту запе, те узесмо
кофере на леђа. Ноћ. снијег до по- јаса, не знаш куд идеш. Све
ти се губе они испред тебе као да су пропали у јаму, и само по
вијугавом трагу, што га снијег завијава тако брзо да се чини
као да је то неки стари траг неких што су изгинули. посрћеш
за њима с душом већ у носу. Пола сата. па још пола. па још
сат. док нађосмо ..кућу criaca“ на врху: све мокро. ватра се и
не ocjeha, лампа шкиљи, сједиш на коферу сву ноћ у бари од
огопљеног снијега, и нема спавања.“ ,,А послије?“
..Послије опет кофер на леђа. па низ брдо. на ону другу
страну. Бљешти сунце на cnnjerv скоро да ослијепиш. Когрљаш
се напамет до.ње до хана у Бје- лухи, и чекаш четири сата да
дође олупина из Пећи. па се труцкаш још четири сата до воза.
и онда сву ноћ у возу. И тако стигнеш у Београд преморен. а
наши опет приредили буну, и гдје год се убацује угаљ у по-
друм — стоје два жандара с пушкама. с бајонетима. да бране
тај угаљ, да га студенти не разнесу, јер немају чиме другим да
се бацају.“
,,Па онда? Причај, кад си почео!“
..Бјеху заказали у Кнез-Михаиловој — да се поми- јешамо
међу оне што шетају. А полиција нањушила и окружила све
наоколо. Викнуше наши нешто. потрча- ше, пообараше неке
жене. сломише један излог, или два. не знам. и један
транспарент појави се: против фа- шизма, и одмах неста.
прогуташе ra жандари. Куд год кренепЈ — најашеш на неки од
бајонета; горе. па доље свуд чекају, блокирали. Ударих једном
попречном улицом и дивим се својој вјештини како сам је ripo-
нашао а двојица ме зграбише за руке и убацише у Марицу, rra
у Главњачу. Прво сам се тамо наспавао." ,,А Ладо, избјеже
ли?“
„ВрагаА
 ,.Како да не — онда по снијегу! Извукао сам се, с Бошком
заједно.“
-,.А ко je играо шах. с Гардашевићем, у ћошку код кибле.
гдје смо згомилали обућу?“
Јесте. стварно: то je други пуг било кад сам избје- гао.
Много је тога било. Сад ми се све измијешало. А сјећам се
како је Jvr мученички изгледао у сну. и уз- дисаше. Онда
одједном устаде и загледа се у зид пре- ко нас. Сједе. иа каже:
„Шта да се ради?" Нијесам знао шта да му одговорим. јер то је
изгледало некако фи- лозофско гштање. а Гардашевић. висок и
нлав као стари Словени, погледа га: „Обори. па спавај", вели
му. Jvr. тада. као да cv тиме ријешене све тајне свијета.
рече ,,У реду" и наслони главу на даску. Одмах проду- жи да
спава. И ујутру, кад су нас бројали, спаваше; и кад су хљеб
давали. и то преспава. А кад се пробуди изгледао је глупо. и
дуго му је требало да се сјети како је с Чакор-планине TV
доспио.
Имао би дуго да се човјек сјећа онога. али сје- ћање се
узбунило па неће. Покушавам силом, а оно се одупире и даје
само сиве слике. Сваког дана се нешто дешавало и у све сате
дана могло је још неш го да се деси. Говораше се о ПОФ-у;
бјеше некакав до.маћи и српски фашизам на помолу. Страшне
ствари чуше се о нашима што су у Вишеград отЈерани.
Тражили смо да једна мјешовита комисија од професора и
студена- та пође тамо и види то^ и да нам поднесе извјештај.
Они послаше саме професоре, који, кад се вратише више су
вољели да ништа не говоре о томе што су та- мо видјели.
И онда оно одлагање рокова, које ми је изгледа- ло као
бескрајан низ пораза. И стално попуштање све више је
мирисало на кукавичлук. Непрестано те са- вјест боцка —
издали смо их! И ноћу мислиш како их муче и како намучени
људи падају духом и сматрају да су остали саМи. Бар да ти је
да те одвуку тамо — по- слије нико не би могао да ти пребаци.
Знам све те датуме напамет и какво је вријеме би- ло
напољу. али себе не могу да се сјетим — као да сам себе
изгубио у оној маси која се мутила и комешала.

19 М. Лалић, Зло прољеће 289

Просто — један огроман рој, одсвуд угрожен усред зиме, што
се огорчено брани и свети, а појединци у њему су нејасни, и
неважни, неизвјесни дијелови цје- лине. Најзад дође један рок
који се више није мо- гао одлагати. Закључасмо улазе, а клупе
смо иазидали у високе куле изукрштаних редова — да се
чвршће др- же. Предворје испуни огромна барикада, а на
сваком завоју степеиишта била је још по једна чврсто збијена
купа од дасака што су штрчале на све сгране, као је- жеви,
заковане, завезане, стручно учвршћене. Могло је још штошта
да се дода, али полиција навали јури- шем какав никад прије
нијесмо видјели.
Тукли смо их клупама одозго кроз прозоре; они ухватшне
заклон исиод балкона и сјекирама обијаху врата. Барикада у
предворју одједном поста сметња за одбрану. Морали смо да
се пењемо горе; они већ прав- љаху тунеле испод ње.
ДониЈели су гвоздене куке и ма- љеве и чекрке. сјекире с
конопима које се бацају као харпуни и ручне пиле за дрво и
метал — па су стру- гали. пиљели. разбијали маљевима и
извлачили отпат- ке оним кукама. Као да је под нашим ногама
нека џиновска дрводјељшша отворена.
Почеше да се појављују кроз тунеле нспод заљуља- не
барикаде. Дочекасмо их циглама. Вратише се. За- зим
запрашташе пиштољи. Отпадаше малгср са сту- бова, а зид
над oi радом степеница, сав изрешетан, одјекиваше
непрестано. Опет покуљаше из оних рупа; црвен облак цигала
сручи се на њих. Послије се пову- космо на први спрат.
Облачан дан напољу н некаква оловна боја и гегоба. Изгледало
је као ноћ, а на ча- совницима, као да су се замрзли. још ни
подне.
Заузеше предворје, али су се чували да се не приб- лиже
степеницама — тај прилаз смо тукли укосо ис- под себе,
унакрст, насумице и непресгано. Каткад би ипак прекинули, да
их навучемо. да их помлатимо али они се више нијесу дали
преварити.
Пред зградом стојаху празни аутомобили. а иустом
Васином улицом само су гголицајци претрчавали горе и доље
Пријећаху пиштољима. Онда одједном из пред- Bopja пружише
дугачке куке на дрвеним насадима. Не
можеш.да се бориш против невидљивог. а оно против тебе
може. Захвате клупу кукама и сурвају je доље. и онда бјеже
испод ње, па се враћају да закаче другу.
Поломисмо им неке од тих кука, али они су брзо налазили
замјену — као да им је радионица иза леђа. И онда гледаш
како се барикада смањује, па се рас- плинула — више је нема.
Ништа те више не штити од оних пиштоља. Сви се повлаче на
други спрат. а криво ти је да се стално повлачиш, и Бошко
Чемеркић неће да мрдне даље:
..Куд ћете послије с другог?", пита и заједљи- во одговара
— ,.На кров. ria у небо, па у божју мајку!"
Једва га одвукох до на пола спрата, тамо гдје сге- пенице
заокрећу и, као да им је ту кољено. једна ма- ла платформа
стоји. Неки учвршћиваху нову барикаду на том мјесту; он се
запосли да им помогне и послије сам оста ту, као нека наша
предстража. и непрестано мољаше да му цигле набављам. и
никад му их не бје- ше доста.
Горе су били одвалили довратак и начели зид по- ред
њега. Направили маљеве од буковине, засукали pv- каве. туку
па наоколо све црвено од изгажене цигле- не прашине. А доље
као неко затишје настало не дамо им ни да мрдну уз
степенице. Само се чују мук- ли ударци као да лагуме
закопавају у подруму. Посли- је видјесмо — није то, него су
пробијали патос и кроз рупу изашли на спрат и опет донијели
оне куке.
За пет минута очистише доњу барикаду, све до завоја
степеница. Послије више нијесу могли. Чекали смо само да
закаче куку, и онда попречке на њу бациш клупу — или се
сломи држаље или им се отме из руку. Заурлаше од јада више
пута. Пуцњава се често понав- љала и ми смо били скоро
навикли на њу. али од- једном наста збрка и забуна у ходнику.
Потрчаше и неко рече:
,,Погибе Мирко!"
Он лежаше раздрљених груди и већ сасвим проми-
јењеног лица. Изгубила му се љепота с бојом не бих га познао.
 Наши викаху нешто против убица. Зачуди ме: шта ће им
то? Одавно се већ зна шта су, зато смо се и оку- пили против
њих. И они знају шта су, а од ријечи не гине се. Не, напротив.
они, вјероватно, уживају кад им се каже да су убице.
Тада се и одоздо диже талас гласова. а плећат чов- јек у
сивом одијелу сам нотрча уз степешше. Главу бје- ше покрио
широко.м буковом даском коју придржа- ваше рукама у
рукавицама с обје стране. Можда због тих рукавица подсјети
ме на ,,гњурце“ из стаклених пећи, на оне који су у ватру
улазили обучени у мокре свињске коже, са шљемом на глави и
три пара рука- вица . . .
Баних на њега једну циглу која ми је била при руци, али
нијесам видио је ли га погодила. Нијесам имао времена.
Нагнуо сам се да зграбим другу циглу. а кад погледах — он
бјеше нестао сасвим и заувијек, а густа сгруја завигланих
дасака и ногара и танких пло- чица из купатила и један
огромни радијатор падаше за њим још читав минут — као
лавина.
То као да их мало смири. Нола сата забавише се нечим
другим. Било је нрошло три по подне. Чудиш се како је брзо
прошло, и само си жедан, не уморан, а лице ти гори и очи као
запаљене. И осјећаш да се до- гађа нешто велико, и да све што
је било досада до- бро је било, само треба наставити. И нигдје
никог не- ма што исто тако не мисли. и знаш наставиће и биће
чудо од љепоге.
Опазише Бошка Чемеркића и почеше да га гађају
пиштољима. Он се одби иза ограде степеница и баца- ше на
њих танке плочице керамике, опасне утолико што им се не
може одредити правац и што су оштре као бритве. Зовем га да
се повуче, а он се прави глув. Кренух к њему, а он замахну
циглом на мене.
Онда заборавих шта сам хтио — јер одоздо занра- шта у
таваницу пљусак метака који се одбијаху и па- даху по
ходнику као црни котурићи — некакве мале, вреле,
неуловљиве чшре од којих се одмотава густ дим. За гренутак
као да све гори наоколо, затим сузе и
кашаљ и — као да је ноћ. Само гласови издалека, ош- три,
пробијаху се кроз ту таму:
„Ломи стакла!“
„Скидај врата!“
„Промају!“
„Промају!“
И чујеш како се сасипа стакло и осјећаш одједном вјетар
с Дунава, с мирисом снијега, како те обавија као мелеман
облог и спасава. Још мало сузе теку и пале у очима, а онда
испаравају. и — ништа. Одоздо се и даље пуца, а људи наоколо
качкетима хватају дим- љиве котуриће и бацају их доље,
заједно с капама. Нај- зад паљба сасвим престаје. Била би
тишина, али наши галаме. свеједно што их стишавам —
галаме, па се та- ко ништа не чује шта они доље раде.
Осврнух се на Бошка Чемеркића, а он лежи непо- мичан с
челом на степеници. Потрчах, а тамо још бје- ше загушљиво,
промаја није стигла у тај закутак. До- ђоше неки други,
извукосмо га — медицинари узеше да га премећу. Споро се
повраћао, као из неког пијан- ства, а онда сједе и ћуташе као
да нешто изнутра при- слушкује и покушава да се сјети гдје је
био.
Снијег, сив од сутона, упадао је кроз разваљене прозоре
као у пећину. Ношен сјеверним вјетром. иско- сио се и
забијелио по циглама и малтеру посутом сит- ним стаклом.
Одмарали смо се на хрпама рушевина и постајало је све
хладније. Ноћ се згусну, почеше да сти- жу ватрогасна кола.
Полако су се уздизали дуги пии- ци љествица, споро су се
одмотавале сурле шмркова да угасе ту нашу ватру, надалеко
већ чувену а невидљиву. По спорости тих припрема изгледало
је да се риђе до- бричине са шлемовима колебају. Жао ми их је
било у том тренутку, али сам знао: жаљење ће престати чим
почну руке да раде.
Бошко Чемеркић се чудно закашља и шкрипну зу- бима.
Пошао је некуд у мрак и послије видјех да на прозорском
оквиру скупља прљави снијег и једе га. Ништа ми није казао,
није ни било вријеме да се о то- ме говори, али ја сам осјетио
да је то прелом и да се болест угнијездила у његово снажно
тијело. И касни-
је није било прилике да се говори о боле стима ни да се свраћа љекарима —
живјело се како се могло, из гроз- нице у грозницу, и све је мање било оних
који би мог- ли да се похвале сигурним здрављем.
Углавном, он је дуго одолијевао. Најзад, једне но-' ћи кад
су нас пендрецима гонили са Славије, он зади- хан застаде код
Ташмајдана — није могао даље. С на- ма је био Мињо Загарић и
Нико Сајков из У грга, же- љезничар отпуштен из службе због
комунизма. Скло- нили смо се у мрак, на пољану по КОЈО Ј су се
бЈеласале каменице. Одахнули смо мало, а онда накуписмо
каме- ница и приђосмо до освијетљеиог простора. Одмах се
видјело да смо сви некад били чобани и да смо на- викли да
погодимо гдје погледамо. Ударци су се чули тупо, као у цакове,
а жаце гласно зајечаше. Један од њих паде на плочник и рашири
руке.
То нам je био користан проналазак и отада смо уви- Јек
имали засЈеде скривене у hoboi радњама, иза ске- ла. или по
дрварама, које ће напасги с бока и збунити нанадача. Они. са
своје сгране, досЈетили су се да уве- ду у борбу аутомобиле:
ћутке би се привукли и нај- већом брзином упадали усред
наших редова. Двапут су успјели да нас тако растуре —
трећи пут смо им улу- пили двоја кола, а они што су били у
колима — мора- ли су да иду у болницу на дуг
опоравак.
ЛиЈепо je била кренула да се развиЈа ствар
и o6je
стране присиљавале су се међусобно на непрестано уса- вршавање. Да је
потрајало још неку годину — они би увели у борбу тенкове, а ми
динамиташе. И мож-
да би то, кад већ не може друго, довело до
неког тех-
ничког напретка у аграрној и зао сталој земљи. Али ни- је довело — пребрзо
је дошао крај... Дошао је, а мож- да и није — jep ми, КОЈИ СМО навикли да
бијемо до- маће жандарме, можда ћемо наћи неки начин да се поне семо и с
овима шго долазе . . .
 Навело је сунце. Пролази и овај дан.
Гдје ли су сад Ненад и Бранко? Виде ли ово сунце што се
спушта? Видите ли га, Ненаде и Бранко, у ту- ђој земљи?
Залази ли вам за брда, или пада у таласе? Је ли вам тешко
сад ту гдје сте, је ли страшно и тијесно, ви дјецо с праћкама, с
јабукама, ви сложни, што сте во- љели само игру и шалу,
румени у тучњавама — мо- жете ли као некад помоћи један
другоме? ... Што сте баш ви морали да се удаљите низ ту
Албанију, вјечно дивљу. гдје су стари Грци замишљали да је
Ахерон, који одводи у подземље?
А овдје о њима више не мисле. Отписали су их; људи и
другови лако отписују одсутне. Лабуд и Иван расправљају гдје
да се склони оружје. LLI га ће нам онда, што смо га
набављали, ако мора да се склања? . . .
,,Не би згодно било да га закопамо“, каже Лабуд. „Због
влаге, мислим — могло би да зарђа. Али Бећова пећина је сува
— ја бих га тамо склонио.“
Иван Видрић жмирка очима и размишља. Дуго то траје;
учини ми се да је већ заборавио о чему се говори. Најзад рече:
„Козари тамо свраћају, нарочито кад је киша. И
Кадушићи кад нешто украду, тамо га заносе. На- шли би га; не
ваља тамо. Како би било да погледамо Куштримац?
Куштрим је био чобанин и старјешина чобана с хиљаду
оваца, које је водио на зимовнике низ Дрину, к Мачви, до Саве
и Мораве. Мора да је изгледао за- нимљиво, нарочито у
прољеће кад се враћа уз ријеке: на глави му је била капа од
курјака, „а за капом мо- равско пвијеће“. Свидјела му се
некаква Туркиња или муслиманка из Будимље, свидио се и он
њој — па су се узели и овамо дошли да живе. Крили су се у
Ку- штримцу, у пећини. а Турци су их тражили. А кад су их
нашли, обоје су их каменовали на С ИТ НО Ј луци код Сињевке . . .
 Стварно би требало да једном погледам то мјесто гдје су
се крили и љубавили, али Југ Јеремић каже: ,.Влажан је
Куштримац. пропале су нам књиге од оне влаге тамо. Има
бољих мјеста.“
..Каква је Вилина пећина, зна ли неко?"
,.3нам ја". рече Jvr. ..Боља је Губавчева. Погледа- ћемо их Једну и
другу, и Зминицу, иа гдје се сложимо да је најзгодније."
Стварно греба да их погледамо, јер те пећине могу да нам по служе
умЈе сто оних H OBOI радњи и дрвара гдје смо по стављали засједе. Можда
ћемо у њих да се вра- тимо, што да не? Не иде човјек само напријед, окрене
понекад и уназад и стигне у пећинска времена. Ако je дошло до тога да се
тамо иде, онда ми бар ту имамо среће: само у Злој греди је де сетак пећина,
и Југ их набраја Једну за другом.
Одједном заћута. Нешто га је прекинуло, неки зло- кобни
дозив из Шљемена, из нланине, као кроз сан се нејасно чује.
Слушали смо и нијесмо могли да од- редимо шта je. Иван
Видрић слеже раменима:
„Урличе, па шта? Као да ra никад нијесте чули, а он сваку
ноћ тако."
То пас Вуколе Таслача из шуме прескамуче. Чуд- новато
је да он први почне. Ето му се и онај одмах придружује. А дан
је још и сунце тек на заласку. На- јежих се. Сад ће и дању го
да ме мучи, и онда непре- стано, у два урлика који се надодају
и изазивају и раз- влаче двоструком језом — за сад и за
послије — никад краја. Па се и нешто треће чује, али то је
друкчије метал са шкрипом која меље, што урла и хуји исто-
времено, и хуком одоздо испуњава долину.
„Њемци", рече Иван Видрић безбојним гласом.
,,Тенкови“, и ЈЈабуд показује руком.
Окука, гдје су мало нрије лепршале сјенке по- грбљених
кабанипа. сад се црни. притиснута гусјени- пом која се
исукује као испод земље и све дужа бива. Никако се не
прекида. све јаче урла. Више се не чују иси, ни ријеке. ни
ipane на вјезру само то. И не.ма успомена. ни мисли да дођу,
ни времена да се нешго друго ocjeha. само се коса укочила под
капом и при-
коване очи зуре у ту хуку, у то чудо растегнуто —како се црна
гвоздена пантљика издужује и урла.
Стигли су на мост. па он тутњи. и као да се буни и
одупире — де. бар ти! Па мукло. и као да стење. И опет хуји.
— прешли су га. Глава је разминула по- ред хана и зашла за
шљивњаке, не види се. само се чује њено метално клапарање и
рика, а реп никако да се покаже. Изгледа да га неће ни бити;
то је тако без краја. без прекида. и овако ће стално да хуји —
један механички огромни удав од Трондхајма и Финистера до
Понта и до албанског Ахерона и Хадеса. а свуд уз пут дави да
се храни и, димећи, урлајући, вари и из- бацује кроз крљушти
и цијеви у сталном покрету.
„Техника“, рече неко.
,.Машине‘\ додаде други.
Не познајем гласове више. Око мене су све неки
непознати.
„Пропаст, а не машине.“
„Доћи ће и њима крај.“
Не знам како ће им доћи. Треба да дође. али баш зато
сумњам. Ово је опака планета — све што треба, не дође.
Тешки су Земљи, с тим урЛиком, с том не- правдом. а она.
умјесто да се распадне под њима. као да им још и помаже уз
то. И сви. који бн требало бар мало да се одупру и потрају —
падају. падају непре- стано.
Прешли су долину. Сад су већ и у другу зашли. Хујање се
изједначило. Више се ништа не мијења. Не чује се ниједан
нови глас. Нема куд у то густо крк- љање. а Kpaja свеједно
нема. То је нешто гладно. к југу кренуло и направило бразду
од оклопа. а смрт наоколо невидљиво зрачи из њега. Сад смо
одвојени од Лима и од свега што је преко њега, и откинути
смо од јуче. и од сјутра смо откинути — на јелном шумовитом
острву између двије колоне митраљеза.
„Ужас — колико тога имају!“
..Много направили, још толико напљачкали."
„Нека их. нека. Све има крај!“
Има ли? Било је тако досада, али све се мијења, па и то
можда. И никако ниједан крај да се докрајчи
 док се на овим гударама не очеше, то је већ про- клетство
једно! Док не поруши, попали, повјеша и по- бије дјецу у
збјеговима — увијек, па већ ни трава не стиже да ископане
ровове покрије, и маховина нема времена да обрасте
рушевине, и приче су се помијеша- ле као кости у гробовима
— не разликује се одакле је која, из којег рата.
Све има крај, али ово мношгво ra нема. Иду два- десет на
сат, можда брже; стигли су већ до вароши. и прешли су је
вјероватно, а никако да се одлијепе од окуке и никако да се
покаже бар подланипа празне цесте између њих, па да према
томе празном човјек замисли како ће изгледати послије, кад
њих не буде на свијету, и да може да се понада.
,,Нигдје пјешака, то је та ствар!“
,,Ни коња, ни коњаника.“
..Бар човјека да видиш. али нема га.“
Шта ће му човјек? Да храмље и размишља, и кат- кад да
осјећа и двоуми — то би га само успорило. Са- мо машине су
моћ. Устајем: треба да видим, збиља. има ли тамо неког жива.
А ако је само смрт да ви- дим хоће ли ме одмах препознаги.
Сретали смо се већ. бар Једном или двапут годишње
изненађена, бје- жала je она некуд у страну. Можда he и сад да
раз- мине журећи према албанском Ахерону.
Низбрдица је, па их све мање видим. Мек нанос, мрк као
лешина, легао, задише, попустљив под нога- ма. Кожа му је од
трулог лишћа. па се гули. Гасови распадања и гњили сокови
избијају одоздо —- жалост. Закашњела јагорчевина процурила
је као локва гноја испод испружених грана. Сви смо ми тако —
грену- гак на сунцу, грозничаво зло прољеће, а послије је
свршено: сјенка успомене и талог што га вода огплав- љуЈе и
Bjerap послиЈе развијава.
Ено на Вилујевом колу — збогом, Сунце! Још се бори да
потраје, а не може. И отима се сваки жбун за још мало, и
трепери, сав у крви — збогом, Сунце!
И Видра је рекла — збогом, Сунце, а југро је тек било.
Сад се сјећам да је то рекла — погледом од муке
замагљеним и руком која се хладила у мојој руци. Из- ненада
је одједном то рекла. зачуђена — како се све затамњује и у бол
pvum — збогом, Сунце! А ја нијесам могао ништа да кажем и
стајао сам као дрво, глуп као дрво и немоћан.
Сустиже ме Иван Видрић — задувао се трчећи. ,.Да
видим нешто‘\ и узе ми пушку из руке, па је гледа и носи је.
,.Шта да видиш?“
„Чекај мало, вратићу ти је.“
..Мислиш ли да сам луд помало?“
Насмија се: ..Не знам. С вама из школе никад чов- Јек Hnje
сигуран."
Никад човјек није сигуран. И зашто да он буде сигуран.
кад је и све друго несигурно?
Стојимо на стрмини изнад песте — вшпе се нема куд.
Доље је челична ријека урла и сукља. успо- рена на узбрдипи.
Пропињу се заљуљане куле тенкова с испруженим топовским
пипнима што круже и буље у сва брда наоколо.
Шта ће ту vioia пушка. и шта B V K Врајотић, мргав већ
одавно, у неком гробу за који се не зна ни гдје ie? То нема везе
са храброшћу и њоме не може да се надокнади. Недостаје нам
неколико пршљенова раз- витка. бар сто година технике смо
минус — а Тесла је случајни изузетак, и Вук с дрвеном ногом.
и Бенигнус, и Сопоћани. и Руђер Бошковић. И више се нећемо
из- вући иснод челичне шапе никад, да погледамо и ио- надамо
се, никад.
Јер ми смо опет као неки Беотуци, шта друго? Имали су и
они своје јунаке и астрономе можда, но нико их није питао о
томе. Само су их гонили и уби- јали гдје стигну. око ријеке
Хјумбер, која се друкчије звала, и по језерима. Они су знали за
љубав сигурно и лијечили су ране у болести дивљим травама
— али су уништени без милости, остале су само кости
растурене и посљедњи примјерак њихов, жена, коју су трапери
у шуми ухватили, умрла је шест година касније као служавка у
Сен Пјеру.
 Бројим тенкове. а то је прилично глупо. Сваког дана нове
поворке итливају и одмах крећу да пове земље освајају — да
све потуку као Беотуке.
И онда наилазе камиони са заврнутим шаторима. Горе су
клупе поређли. Сједе војници с пушкама као на паради. Сједе
сиви дежмекасти џачићи у сивом. Они не знаЈу шта je вашка и
не знаЈу како je кад те на фрон- ту држе без хљеба и кад те
старјешине издају и гурају у јуриш за који су већ јавили
непријатељу да ге у клоп- ку ухвати . . . Ништа од тога они не
знају, жваћу, диме — освајају.
Тандрчу мотоцикли таласима. Пелерине блатњаве до иза
врата, шлемови, наочари, носеви што вире из каучука. И онда
Један диже руку и поздравља. Спу- шта је, па ме упорно гледа,
па поздравља и опет по- здравља, њ чека да му отпоздравим. А
онда и друти дижу руке и нешто вичу . . .
Идем уз долину, а хука се смањује и блиједи са сваким
даљим кораком. Иађох заклон тдје се више не чује, остала је
само у сјећању, па сједим ту, а вода шуми. Шго лијепо шумиш,
водо, водо, кад си сама! Што си добра, водо, што си драга! Од
сњегова, хладна водо, од ледова — опери то, утаси то! Уморан
сам. Однеси то!
И онда идем даље — вучем нушку по плочама: да се чује
и нешто друго. Џану затекох на оборима, још се нада и гледа
пут.
..Одакле ги пушка. Ладо?"
..Купио сам". и показах да више немам џемпера под
капутом.
..Јесу ли оно Њемци дошли?“
„Пролазе.”
Она изнесе Бранков џемпер да обучем.
..Нећу, Џано, не треба ми. Није хладно.“
..Узми. њему нс треба. Hehe доћи кад досад није.“
..Он је у Јужној фупи, Џано; можда је сад ушао у лађу.
Добро би било ако је стигао.“
И сЈедох на земљу. испружих се. Очи се саме скла- лају:
добро би било . . . да осгане koi од жив. гдје било. и да жели да
се врази. и послије да то учини
 макар све саму тугу затекао кад се овамо жив врати . . .
,,Је ЈТИ то преко мора да се иде на лађи?“ — то Цана
пита. као да издалека. преко мора, пита, а глас јој је сув и
прегорио, са шкргутом уврнутим унутра.
..Јесте. Цано. И Ненад је с њим, и сви cv требали тамо.
али нијесу стигли."
..Наши вазда стигну гдје други не могу. Такве смо cpehe
увијек били", каже она.
Глупост среће! Најбо.ње је кад се спава. Ено Бранко
обалом иде. маше капом и нешто виче. Не могу да га
разумијем од тог трештања; не могу јасно да га видим јер је
ријека између нас. Хтио бих да no- журим. а проклети мекп
нанос потања ми испод ногу и блесава јагорчевина цури нз
њега. Ослањавд се на ко- љена. да само шго прије кренем, али
то тако споро иде. а он брзо.
..Чекај. Бранко!"
Али он не чује. Оглувио ie од трештања, па више ни мој
глас не чује. Удаљава се и све га нешто закла- ња. Показујем
MV Џану и Иву, и вичем им да га зову, да заЈедно дозивамо.
Ништа оде он и однесе пре- краћену пушку Чађу у рукама.
Н Е Д ОД Е Р И Ж И В И П Е Р И С КО П И
З
акопавали су гињенике у јаруге, а гробове су
означили камењем. Ако се нашла каква усамљена
дивљака. бајонетом cv v кору уписали почетна слова.
Впше ништа нијесу могли да учине за другове који су
тако мало живјели и ратовали. Има предјела гдје cv
све japvre испуњене и има у драчавим густишима увала
које гавранови надлијећу: тамо cv били рањени људи.
жедни, што су се грчили у мукама; није имало вре-
мена да се чека док издахну. па су их гако живе ocra-
вили.
Послије је стизао глас за гласом, писмима и по- рукама. о
младићима који су убијени у Качанику или код Марибора и
Мркоњића. и онда један код Лапова а неки између Саве и
Фрушке горе. и у водоплавним равнипама око Скадра — ту
највнше из наших села.
Глас за гласом, па заређаше жалбе. Находао сам се по
гробљима гдје су им лелеком, накнадно, посљед- њу почаст
одавали. Некако су сва гробља уз некп бри- јег ирислоњена.
или уз литицу с пећинама од тога лелеци одјекују и
утроструче се и нарасту. па изгледа да брда ридају: ..Ле-еле-
ее. леле", до у небо. и то се голико понавља и одјекује — док
све унутра смрви лелек и све разори, па сам он остане.
Чинило ми се да сам пун лелека, један велики, затворени,
нијеми лелек који прелази с гробља на rpo- бље брдом изнад
села, између двије жалости.

20 М. Лалић, Зло прољеће 305

 Само о Јужној групи ништа се не зна. Узалуд сам ишао на
све те скупове гдје су долазили преостали вој- ници. Као да је
у земљу пропала читава група од- једанпут. Ништа о оним
лађама, није их ни било, из- гледа. Једном се чу да у Албанији,
дубоко негдје у пла- нинама, некаква војска води борбу. Надао
сам се да су они, али — тај глас више се не понови. Можда су
само маневри били, с неким новим топовима који се далеко
чују. А народ нагађа шта би му мило било.
■ Сад је окупирана Албанија увећана отцијепили су Плав и
Гусиње и све до старе црногорске границе, и чује се да су тој
Албанији нешто од Грчке додали. и Метохију и пола
МакедониЈе — да је придобију на своју страну. Пуштају из
заробљеништва све Шиптаре и муслимане и све КО Ј И се кажу
из тих краЈева. а и то да их придобију и да их стално имају
против нас. Стигли су многи по селима око Плава — ево их
већ недјељу дана тражим по тим селима од куће до куће
распитујући за Јужну групу.
Ништа опет. Они су се заклели, изгледа, да ником ништа
не кажу. Дивљи су и били. сад су још више по- дивљали од
возова и градова које су успут уплашени видјели. Гледају ме
пришкиљеним очима и чини им се да сам за нешто друго
дошао. Неки се сакрију да их код куће не нађем; затечем само
лукавог старца на прагу, а тај распитује о свему и свачему и
све што му кажем, видим — не вјерује.
А није ми боље ни кад нађем праве:
,.Јок. море“, вичу. ,,Не знамо ми о томе.“
Они су сви били у другим пуковима и по другим
МЈесгима, далеко. а сви су. као по договору, заборавили имена
мјеста гдје су били. Нико не познаје Бранка Та- јовића, нико
од њих није чуо за Ненада.
,,Много их је било“, одмахују рукама.
..Ко би запамтио толику војску“. и продужавају посао у
којем сам их затекао, а сви укућани једва че- кају да им се већ
једном скинем с врата.
Имају некакве страшне псе и крупне б\ве им по оборима
скачу хрпимице, у задасима угњилих пелена и стогодишњих
овчијих кожа растурених по земљи за
сједење. Страх ме је да сједнем на те рашчупане пу- стаћије, а
и они ме баш много не нуде. Нема ништа од оног
гостопримства о којем се надалеко причало, или су самсг
према мени такви — и онда ми се чини да сам уклет и да ми то
на челу пише.
Питам их тада за неку другу кућу, гдје сам чуо да се вратио неки
војник, а они дуго мозгаЈу да ли да ми кажу, и онда кажу да те куће нема
или да они не знају гдје је. Тако, од села до села, испод литица гдје
скривени козари одроњавају камење на пут, и преко ријека без мо стова.
путељцима за које никад не знаш је су ли прави и гдје ће те заве сти, с руком
на кори- цама пиштоља — за сваки случај.
А синоћ сам се спусгио у Плав. То HHje варош него овчји
брлог с посрнулом џамијом. Над крчмом су раз- вили албанску
засгаву. као да им je непрестано ripa- зник. Некакви кошчати,
уфитиљени људи, или не знам шта су, лочу ракију и прилично
галаме. Гледају ме. Гледам и ја њих — шта је то нарочито на
мени? Сједох. Кисела ракијчина. Не разумијем шта говоре а
видим да о мени говоре и гледају ме нељубазно.
Не ваља ако помисле да се плашим. Ставио сам руку на
корице пиштоља, и само да ми не зађу иза леђа. Одједном ми
се учини — то је покер. Свако своје карте крије и надима се;
можда обје стране имају ,,каре“, а можда само ,,блеф“, па —
ко издржи . . .
Наиђе Ајро, стаде — познаде ме. Спустих поглед као да
га не видим: нека прође, ако му је непријатно; нек свако иде
својим путем са што мање непријатно- сти. Али он неће —
пожури, осмјехну се. продрма ми руку срдачниЈе него икад.
Није се промијенио, значи, ни заборавио оно што je био.
Сједе, а онда тихо, да не чују они:
,,Ајмо, ово је банда наоколо.“
„Каква банда?“
„Вратили су се из Скадра и Тиране, само гледају да нађу
разлог за свађу. Феудалци. а сад сви фашисти постали: „црне
кошуље“ и не знам шта. Код вас си- гурно тога нема?“
„Нема“, рекох.
 И стварно код нас то није једна банда. Многе су
истовремено. Жандарми су остали исти. и плате су им исте,
изгледа — патролирају с карабињерима заједно и показују им
гдје греба хапсити. И онда љо- тићевци на другој страни, и
Ђоко Ђошић, бивши ко- мита, са зеленашима на трећој, и
дугачки Ђекић с тај- ним организацијама . . . Не може човјек
од свега тога умаћи и не може да се одбрани. Остаје му само
да гле- да — бар нрвом који крене да поквари зубе.
Сједимо још мало, да не помисле да смо од њих побјегли.
А они су почели неку распру, нешто због чега се Ајро
забринуо и даје ми знак да ћутим. да пазим, да се у томе
некакво ликавство крије. Један ду- гачки, црн, колута очима и
лупа по столу и виче не- ком од њих:
,,Готово је то, свршено. Све их је помлатио, све под
камџију ставио, јаше!“
„Ко?“
,,3на се ко. Онај“, и показује Хитлерову слику. ,,Не зна се
то још. Видјеће се.“
,,Ко има очи. види и сад.“
,,Сад очи могу да преваре.“
..Morv твоје.“
..Morv и твоје.“
Устадосмо. А свађа се нагло прекиде: они cv ie и
заметнули само да нас VBVKV у њу.
Прођосмо прашњавим. смрадним и нечистим со- кацима.
Сутон је, ria овце угоне у авлије ограђене на- кривљеним
плотовима. Много дјеце с краставим гла- вама, с неким
премазом од катрана и ко зна чега по рашчешаним ранама.
Брвњаче и уџерице и босе жене. замогане. у закрпљеним
ферецама. које открију само Једно око да виде гдје сгупају, да
у коприве или на разбијено стакло не нагазе. Дође ми
чудновато — зар је то тај страшни Плав, гдје су беле беговске
куле и бедем и коље окићено мргвим главама црногорским!
Гдје је било то коље? Гдје тај бедем? . . . Ајро не зна.
,,Одвео бих те кући, на конак“, каже, ,,али је па- метније
преко мосга да идеш.“
 „Мислиш ли да he ми тамо бити боље?"
,.Не, него због оних мангупа. Не знам шта нам мисле“, и
отпрати ме.
Јутрос рекоше да су га ноћу одвели. Сад би добро било да
се удаљим. а тежак сам и никуд ми ее не иде. Има у
Маргиновићу један што ее еиноћ вратио из ло- ropa. али сад
ми се ни тамо неће тај сигурно није бољи од других; могао
бих и да не свратим гамо. Али, послије — куд ћу онда? Како
hy у нусту Међу да се вратим, и како ћу да живим тамо? Ш га
да кажем ње- говој мајци. и шта Иви. и шта свима који ће
зинути да питају? Најбоље је онда да се не враћам тамо.
Све оне војничке униформе у нрно cv их карабојом, па се
само црни сијачи размахују по њи- ва.ма невесело. Нико да
зовне или викне као некад о сјетвама, него као да црно сјеме
сију у које немају наде. Ни чобани ее не преваре да запјевају
кад су са- ми. ни Којо Милетић него само тишина. и кукавице
из букових шума, и каткад из прикрајка жена што скупља дрва
и нариче за неким noi инулим прастарим тоновима који су јој
у крв прешли и у ерж коштану и у ритам говора и хода:

Оу рана се уморио, bjepne руке прекрсшио,

Kvhiia bpaiua icnuhopuo и прозоре за cbe зоре,
Посј ирозором бор оборен, ја бих с бором panobopa:
О мој боре, боле ,ш те . .

И онда о сјетим да ме све боли много више него што ме има, даље него
што могу догледати. иза Мари- бора и Бигоља. и гдје није сам прошао ни
видио. гдје никад нећу, гдје на сто начина жале маЈке, и жене жале и чекају
дјеца, која у смрт не вјерују, и свуда гдје смо не срећни и поробљени —
боли, боли . . .
Кад бих могао од тога да побјегнем — па ту око језера, па
да се на чамцу пустим . . . Али да не веслам, ни да ловим —
него бих само лежао на води и понекад бих лежао у трави, и
каткад отварао очи да видим - не гдје сам, него — само небо.
Прољеће више нема шга да каже. Озелењело, про- никло,
понавља се. По цио дан пече сунце, а зелени
гшгмент с магнезијумом на несхватљив начин извлачи из хаоса
и непокрета живе облике. Одрасле биљке узи- мају лишћем из
ваздуха прожетог сјајем а вуку жи- лицама из црне земље
размекшане соковима: младице, још голе и беспомоћне. сличне
птицама и малој дјеии. расту из оног шго им је марљива
прошлост спремила у свјетлуцаве замоте сјеменских опница и
чаура.
Вода језерска зелена je од шеварја и барских трава
крајевима гдје почињу ливаде, гдје су магарад и вране око
јазова и један бијели пут води ка Гусињу, поред башта. испод
села Мартиновића. И по средини Језеро је зелено — од
Виситора. а тај. одбљеско.м удвостручен. изврнут једним
краком. љуља се у дну плавом од неба. с једним облаком
растањеним и блиједим до.ље у пла- вом непостојању испод
воде.
Лежим лицем према обали. а свуд je трава. Под главом ми
је густа и мека. скоро течна. Мирише на сокове, на живу
земљу. на усне дјевојачке: шуми по- мало од вјетра што га
само она осјећа и голица ме око врата и грепери иред очима да
успава и зачара. Један чамац. сгваран или измишљен. плови
негдје. далеко или близу не зна се, и изгледа да mije по води
него по самим врховима трава, с травке на травку овамо се
ириближава.
Види се Ћаф Бор, гдје је граница била и сњежне громаде
што се зову Везирова брада/Једна танка влат што се на моју
вјеђу ослања — сијече планину про- извољно на два неједнака
диЈела, и крстом два пера заклања други превој а свјетлуцавим
кољенпем Вези- рову браду. И сад се један мрав пење горе. и
стигао је до зеленог испупчења и собом заклонио три.зла зуба
ПроклетиЈа. Такав је живот — упоран је. и може. не баш све
шго хоће. али бар да не види оно што неће.
И онда то исго понавља се у језеру. Јато младих риба
клизи поред зеленог рамена Виситора. Поције- пале су
одбљесак у двиЈе подерине. остале су од њега само зелене
пруге између којих продиру мале сребрне стријеле промичући
у нејасно гдје је облак. Црн ро- нац лети за њиховим трагом —
додирне крилом во- дено огледало. сакрије собом баште и куће
на обали.
и онда као да се огледује, све мањи, црна тачка нгго се топи у
зеленило без трага.
Само се Плав не види ни колико та црна гачка. Ни куле,
ни бедеми — само коље, и мртве главе које се суше на њему. И
чује се један храпави глас што до- зива и довикује бркатој
црној глави с цигаретом у устима:
,,Пуши, пуши. Бранк-Видрића, валахи си доста ха- лак'о и
хајдуков'о!“
Не видим га, али могу јасно да замислим го је онај
дугачки. црни. што колута очима и лупа по сто- лу песницом.
док чађав полић ракије подскакује. А мртва глава ништа не
говори. Чупава, без капе која се скотрљала још у борби. и само
прамен косе на вјетру се повија. И онда се опет чује глас с
невидљивог бе- дема. шкрипав:
,.Ето ти твоја буна, Бранк-Видрића. сврши се и то!"
Вјетар проне се сјенку облака преко коља. Испаде цигарета у траву.
Показаше се оштри очњапи у за- Једљивом осмиЈеху, и мртва глава као да се
упиње да проговори:
,.Не сврши се, тек је почело! Имам ја још неког тамо што
не може да се смири . .
Гдје га има? Гдје тамо? Будим се сав у зноју, а још не
могу да се испетљам из сна. из тог квргавог густиша што је
као шума, као живог. с неким пита- њима на која греба да се
одговори да би се прешло из једног простора у други.
Утрнулом руком нагшпах цигарету која ми је испала. Запалих
je. Замириса. Бље- сну зелено језеро.

2.

Путем поред друге обале јутрос нико не пролази. К мени,

у тај зелени заклон, нема пута. Нико не може доћи да ми
смета. Сам сам на сунцу и могу да останем тако докле хоћу;
зато ми се не иде. Птице, травке, пла- во и зелено
преплављују. Испод боје и површине гто- стоје и други облици
и кретања. Непојмљив жамор не-
муштог и тајно открива се сасвим ослобођен. Ловци и не знам
какви истраживачи, који дођу да узму и од- несу нешто с
обајсаних обала. никад не могу дотле продријети у скривено.
А ја нећу ништа да однесем, не — ни да кажем шта сам
ту чуо и видио. Нема ни ријечи ни имена свему томе — узалуд
бих се мучио да их измишљам. То спада у друге области —
нек остане ту за друга. боља прољећа — кад људи постану
мудри и питоми. Ништа ми не треба. Богат сам с руком испод
главе. Имам језера успомена и потонуле градове у њима; мо-
гу да оживим каткад, за тренутак. људе који су били чврсти и
усправни као борови на обронку.
Ево — Рашо Вуковић. вратио се с робије. Висок је,
погнут мало, с челом Достојевског и тамничком бо- јом у
лицу. Не знам ко ми га каза, али — одмах ми се учини да сам
га већ унапријед знао. Тако има људи. и планинских предјела
понекад, који толико личе на нешто што се замишљало и
зачуде те гдје и како си их упознао, па ги изгледа да је то било
у неком не- јасном предживоту, гдје си још многе познавао и
по- заборављао.
Навраћао је у Предворје на Правном, у оно зу- јање, међу
младе и веселе. са сјетом на лицу, крупан и спор. Ocjehao се
присјај славе око њега: пријатно ги је ако можеш да га
покажеш неком ко га прије није видио. а тај се осјећа захвалан
што га је. послије свега. упознао. Јелно скромно одијело на
њему: мора да га је имао и прије робије. чувало се у магацину
док је он носио пругасто, робијашко . . . И нехајан је за те
спољне ствари довољна му је унутрашња ље- пота, којој је све
подредио.
Наишао би изненада, спорим ходом. и није дуго остајао.
Као да му је непријатно међу нама. младим и бучним јер он је
из тамничких тишина стигао. скроман, сјетан ■ и болешљив,
види се. Прође крајем да не привлачи пажњу, и склони се
негдје у страну да поразговара с познаником, а послије се
одједном изгуби, бог зна како, ваљда кроз неки од споредних
излаза.
 У јесен ie све то било. рано негдје. кад један мр- шавп
младић — више га никад нијесам видио — дође и рече ми да
ме он зове.
..Ваљда је то за неког другог било‘\ рекох. ,,јер он мене и
не познаје.“
,.Баш тебе зове. потребан си му нетто.“
Ја — потребан? Сумњао сам у то. Нађох га на крају стазе
на клупи. у једној сјенци нод прогруша- лим гранама: сам
човјек сјегног лица сједи с отворе- ним новинама у руци.
Погледа ме као да се одавно знамо — из неког дјетињства или
предживота. и као да je то сасвим обично, све познато и
договорено. Очи му уморне, жуте скоро. под избразданим
челом гдје је брига засјела. Пружи ми руку — крупну, сељачку,
која ме одједном подсјети, не знам чиме — на село Међу и
њиве поред ријеке.
,,Сједи“, каже, а глас познат и обичан.
Сједох. а осјећам се нелагодно да изгледам као
равноправан с једним који се толико мучио у Главња- чи и на
робиЈи. и који зна како треба радити да се уки- не неправда на
земљи. Онда се зачудих: чита огласе у П о л и т и ц и! Ја то
никад нијесам чинио. Зар тамо може нешто паметно да се
нађе? И повјеровах: може, ВИДИИЈ да може!
..Треба да нађемо једну собу“, рече. ..Једну с по- себни.м
улазом. гдје се не види ко долазп."
..Те су скупе", рекох.
..Не мари. Морамо ту да жргвујемо", и пружи ми новине.
Обиљежио ie неке адресе тамо; пођох по њима да
тражим, да нађем најзгоднију. Цпо дан — no Чубури, по
Неимару. поред пекара и лиљарница с гомилама парадајза и
зади.мљених роштиља пред кафанама. па на Ћерму. гдје су
тихе баште а дјечаци на улицама играју фудбал. и на Црвеном
крсгу гдје вјетар тресе лишће. па ти се чини да ћеш у село да
зађеш. Ништа јер негдје хаузмајстор изгледа сасвим псећп или
је газдарица врло радознала, а негдје улина незгодна за прилаз
или степениште бучно од станара, међу којима има свакојаких.
 Сјутрадан и он пође да тражи, а жао ми је било да се
замара. Па још два дана тако — много му се жури — а увече је
био сасвим сломљен, нрашњав и поцрнио од ходања. Нађох
најзад код Студентског до- ма једну плаву собу — нешто као
љетње небо. Та се и њему допаде: може да се ириђе с разних
страна и да се упадне скоро непримјетно; степенице су стално
празне а врата се нечујно отварају. и све је то у згради тако
С ОЛ И Д Н О Ј да je тешко посумњати да ту станује један комуниста
с празним цеповима и кофером.
Уселих се одмах. распремих ствари. Осјећао сам се
ошамућен од радости: упао сам у нешго ново и та- јанствено, а
баш сам то желио.
У сутон, по сату тачно навијеном, спустих се низ
Видинску улицу на Дорћол, поред дрвара. На тара- бама бјеше
исписано свашта, на балконима лепршаше извјешано рубље.
Као случајно стадох на скверу тобоже да обришем наочаре.
Један висок младић из- рони из неке сјенке, у мантилу
притегнутом опасачем.
..Је ли овдје главна станица?"
..Не. него с друге стране.“
Гурну ми у руке тежак пакет и ишчезе као да га није било.
Нијесам ни видио какво му је лице под оним накривљеним
шеширом. И — с пакетом као да ми je предао страх; одмичем,
а страх расте непрестано са све више опасних могућности.
Можда нас је неко видио на скверу; или ie њега неко пратио. и
сад се за мном привлачи. Дуг пут. па се све нове ствари изми-
шљају. Нешто ме гони да иожурим и нешто друго да се
осврнем. Уздржавам се. споро идем, али зној — то не могу да
задржим.
У Александровој је нешто лакше. У|урао сам се у
мноштво које се враћа с посла; многи носе пакете у рукама,
нико се ничим не истиче. Само пред кафаном, гдје извијају
севдалинке, неки од оних што сједе још издалека ми личе на
полицајце у засједи. Обилазим опрезно, па кроз иарк — да
мало одахнем. Сједох на клупу — да видим прате ли ме; на
другој клупи један се љуби с дјевојком — двије црне сјенке, па
затим
н само једна, а ништа не слуте и неће да мисле о бу- дућности.
На тротоару избријан човјек стоји и намотава сатни ланчић
л Савладао сам грозницу. Полако идем као неко ко је купио
око прста. Липе му је сурово. а лијепо ie обу- чен и већ у
о робу. Пењем се уз степенице а кришом прислушкујем, отварам
годинама па ми је невјеровагно. Можда го није тај што га
f врата н закључавам нх за со- бом, па онда — хућ! А то је тек
тражим него други неко случајно стао и случајно се
сподударило да пола посла. Па се од- марам на кревету и задуго још не палим
намотава ланчић. Потражих има ли још неко с
еланчићем. Не. освјетљење: ако ме неко пратио до куће. нек се превари да ми
тај ie једини. Стадох крај њега, па прстом
£кврцкам ободјеше- соба с друге стране. Тако hy га чути кад пође уз сте-
шира и нехајно:
и пенице, док буде по зг ради гумарао, и имаћу времена да се
,,Отишао је Осман“, кажем.
д снађем.
Он подиже поглед: ,,3а Загреб.“
о Послије дође Радован Вуковић распакова: бро- шуре и
Пружио је руку, спустих му пакетић. Захвали ми
-осмијехом и Пролешер што Ј ОШ мирише на штампарију. И свуд на заглављима
некако вјешто —- од ногу па до горе по- стаде
срп и чекић
iневидљив, сав од тог осмијехаи „Пролетери свих земаља . . Чинп ми се
који затим иш- чезе у мношгву,
смеђу торбариманевјероватно. а ипак је тако помогао сам. поред свих својих
који се надвикују пертле-жилети. пергле-
стрепњи и мана. нешто њима, пролетерима свих земаља! И
ежилети. и продавцима новина језив-злочин, нова-афера.
дође ми да викнем од среће. и руке ми дрхте од задовољства
а Послије у плаву собу почеше да свраћају непо- знати
лок правим мале свежњеве и пакетиће који he сјутра да се
иљуди, с лозинкама доста духовито смишљеним. Имали су ту
разиђу на разне стране.
лнеке састанке да држе. а ja сам одлазио иза Звездаре да читам
Послије немирно спавам и сву ноћ под сном ослу-
нЈесењина и не знам кога. Је- сење сунце. пустош дунавска,
шкујем. Прозор ми је широм отворен: ако закуцају треба брзо
обеоградска. Сам, безимен п бсспослен човјек у свијету. Нико
све те свежњеве да разбацам по крово- вима и у двориштима
ане зна шта наоколо.
ради и како страхује. Има их толико наоколо.
Ако нађу нешто од тога код мене ништа да не нађу.
долазе. раде. враћају се. а он сам. Има познанике. а мора да их
Oi улиће ми табане, зна се. али тако могу да останем при
iиз- бјскња; ужелио их се. а не cMiije да их види: премире од
своме. Замислих зуб- ље под ноктима — од тога ми се сан
бриге и напора, а они мисле да их је напустио.
ra изгуби. И онда. до јутра: како је тешко и неиздржљиво. како
п Тих дана сам искрено жалио самог себе. На фа- култету
далеко и недостижно — би ги јунак за правду! ... И, као да сам
оcv славне гужве и тучњаве. са жандарима. с фашистима, и
знао — никад то нећу бити . . .
дсвакчч дана хапшења. а у Главњачи другови весело ш рају шах
А ујутру код трамвајског депоа С ГО Ј И човјек с ци- гаретом
iнаправљен од сажваканог хљеба, и послије људи изађу из
иза ува и чита новине.
дГлавњаче, свима драги. и изљубе се с друговима из Босне, из
,.Је ли Вишњица доље?“, питам га.
аДалмације, с бру- цошима, с непознатима, на зује у холовима
..Окријени се на лијеву страну.”
акао пчеле пред ројење а ја, од свега тога удаљен и издвојен.
Док један трамвај са шкрипом излази и заклања нас —
нзбог те проклете собе која је, ето. важнија од мене и чији сам
спустих му свежањ у спољни цеп кабанице, а он завуче руку и
опросто роб постао ...
продужи као да ништа не при- мјећује.
1е Нарочито кад нема шта да'се ради спопадале су ме такве
Тако редом. Позаборављао сам и знаке и људе. Bjerue већ
кмисли. Тај невидљиви посао. значајан не- оспорно, учини ми
сутон, а пред биоскопом JI у к с о р гужва.
осе досадЗн и свиреп. Како бих се извукао смишљао сам. а већ
»унапријед сам знао да
з
а
м
н
се то више ме може. И тек кад дођу пакети да се нре- носе —
заборављао сам досаду у напетости и дрхга- випи. стегнутих
зуба. шпартајући по кишама до кли- завих путељака Чукарице
и задимљене Карабурме, гдје се надалеко ширио гадан задах с
кланице и кафи- лерије.
И онда једном, док сам имао пуне џепове бро- шура, на
Славији у гужви — зграби ме неко за руку. Beh сам сегнуо да
се ишчупам и замахнуо лијевом да га ошамутим — а оно:
Бошко Чемеркић. смије се:
,,Шта је? Гдје си се забио? Бубалипо!"
..Немам времена“, рекох. ..иначе бих те истукао за ово.“
„Уплашио си се, мислиш Космајац. Није, ие може он
свуда да сгигне. Не бој се, сад те он сигурно не би ни
познао.‘"
Хтио бих да се истргнем, али он не да: држи ме за рукав
и не слуша шта говорим и само себе чује:
..Видио сам ону малу из твога села. Видра баш је видра!
На часну ријеч — лијепа дјевојка.“
,,Откуда она ту?“, рекох скоро љутито.
,,Студира“, зачуди се како не знам. и затим: .,тре- бало би
је припазити, да јој се помогне. Јер знаш како је кад се дође са
села ни теби није било баш лако."
,,Па помогни Ј О Ј “ , и осјетих како у том гласу шкри- пи
унутра завист помијешана с неком муком.
„Свакако, кад нећеш ти. Јер та мала се мени при- лично
допада."
Учини ми се — унутра је као неко смрзавање. А затим —
како је тај Бошко стваран, тежак. скоро ружан . . . И. могао
бих, да га мрзим. Већ га мрзим! А не бих смио то себи да
дозволим, ионижава . . .
„Па кажи јој да ти се свиђа“, рекох хладно.
,,Полако“, рече. ,.Да видимо. Не може све одјед- ном.'"
Једва се истргох да пођем. iep он ie имао и хтио je још о томе
и не знам о чему другом. Стигох у парк код Радничке коморе.
а био је то посљедњи тренутак непознати човјек с
кишобраном бјеше се већ cripe-
 мио да пође. Погледа ме попријеко. а ни ја нијесам био иишта
боље расположен.
,.Не ради се то тако‘\ рече.
,.Ради се како се може“, подвикнух му.
Разиђосмо се, љути, на разне стране. Имао сам још нека
мјеста. А послије, кад све испразних, ста- дох — шта сад? И
iijto је дошла Видра да ме опет узнемири. а баш је погодила кад
су ми везане руке . . . Не могу да макнем. Нијесам питао гдје
станује. Оти- шао бих бар да видим како изгледа. Некаква
ситна киша пада. и као да је посисала ваздух — немам шта да
дишем и уста ми се суше. Цвиле возови поред Саве и двије
лађе као изгубљене. а у прекидима струже грамофон.
Нођох према Прокопу; блато се свуд размазало. Па уз
Јагаган-малу, а тамо илаче дијете у накривље- ној страћари
која сваког часа може да се сруши. По- журих — да не гледам
кад се сруши, па поред мргва- чнице, по џомбастоЈ калдрми по
којој преносе мртвапе из болнице. И онда на Славији уђох у
биоскоп да гледам како се убиЈају пиштољима због једне жене
косг и кожа.
Послије заређаше кише и кошаве. Више нијесам могао да
одлазим на Звездару. Сједим по иио дан у плавој соби, Koja
почиње да чађа од дуванског дима. док Вуковић за столом
пише чланке о синдикатима и Народном фронгу за илегалне
листове. Било је уви- јек нешто да се чига, али у гим
сграшшама ја сам налазио ликове и имена којих тамо у ствари
нема. И са страхом сам осјећао да одједном стара болест. љу-
бав луда и несрећна, корак по корак све осваја: мисли и
вријеме, и снове полако.
Али бар споља хтио сам да се не дам. а свс нао- коло
помагало ми je јер било је толико још ствари да се посвршава,
све пречих од љубави. и у тренуцима кад већ нијесам могао
joui дуго да одолим. дошао би као поручен неки од оних
послова кад треба добро наоштрити чула и кад се Главњача с
мучилиштем рашири и зине да прогута видик, а робија се
прибли-
 жи и хладном мемлом запахне преко потиљка па за тренутак
сам заборавиш себе и село Међу и Београд на бреговима и водама.

3.

Била је већ зима, једна од оних што опљачкају земљу

сам
вјетровима а прашком снијега не покрију ње- ну жалосну
ста-
голотињу — кад зину неизвјесност око мене. Радован Вуковић
)пет
као да је заборавио пут до илегалног стана, а истовремено и
сви они незнани који су га знали. Недјељу дана нико не дође;
)ти-
забринух се шта ћу с брошурама које треба да се разнесу.
[тна
Нешто се иокварило у везама, некаква приЈетња осјећа се у
шта
ваздуху, а мени се чини да је то само мој страх на- купљен у
ж
самоћи.
уже
Не могу да бјежим само од те слутње и док још не знам у
чему је ствар. а не знам гдје да питам о гоме, кад и само
LHO.
питање може да нашкоди.
1Л>е-
Пролазе дани у нагађању. Отпутовали су послом, ваљда, а
По-
заборавили да ми кажу; или — није ни по- требно да се то
гва-
каже, v тим стварима боље je не знати. Правило ie да свако
mue
свој посао обавља и на свом Mje- сту остане док ra не повуку.
да
Чекам. Дан по дан, а све теже бива. То је као на пустом острву
<ене — почне човјек сам са собом да разговара и као дијете у мра-
KV да измишља све нове и нове облике опасности.
сам
Између мене и свијета ударена ie дубока бразда. Штите
IH у
ме само зидови. Све наоколо ie грдна мрачна шума из Koje
(ма,
стално вребају и примичу се.
има
Протутњи Марица — најежи ми се коса од ње. Прођу
уви-
ватрогасна кола. а изгледа као да су к мени кренула на челу
сам i. нечујне полицијске хајке која све до Звездаре опкољава. А
И онда неки ситни кораци, жур- ни, одсјечени, учестани као што
љу- никад није било — па слутим једно ужасно мноштво UJTO ме
1СЛИ
тражи и хоће да види како губим присебност баш v одсудном
нао- тренутку. Hai нем се кроз прозор. а оно ништа само безазлени
;ари пролазници. који и не слуте какву им улогу одређује моје
има маштање.
шао
брс
цем
5ли-
 Дуго се нијесам усудио да напустим собу: десило би се,
плашио сам се, да баш тада наиђе неко од оних што хоће
нешто да ми каже. па би се ствар више заплела.
Послије није се могло издржати. Изгубих наду да he ико
доћи и почех да се врзмам око оних мјеста гдје су састанци
били. бесмислено и као да безимене сјенке дозивам — око
трамвајског депоа. гдје је био електричар с цигаретом иза ува,
па на скверови.ма и код Радничке коморе. Трипут сам навраћао
код Л у к- с о р а да нађем онота што намотава ланчић око
прста. иако сам знао да га тамо нећу наћи. И онда. изне- нада
сретох га испред Бате. Задржах га. изненади се:
,.3на ли се за Османа?“
Очи му љутито задимише: „Ви се варате. госпо- дине!“
И глатко; ишчезе, а ја сам запањен стајао још неколико
тренутака. А онда пођох полако. с подив- љалим песницама
сакривеним у иепове: je ли могуће да сам луд? Или су у мене
иосумњали. па се зато сад сви склањају. Па као да ми земља
пропада под ногама. нестајем без даха у празнини. Отворих
очи и — опет заборавих гдје сам. Један коњ ми топло ду- хну
иза врата; окренух се, он се пропиње изнад мене. Склоних се
некако, а кочијаш псоваше небо и сунце јарко L I J T O не етавим
наочаре.
У Битољској сретох Вукмана Крушчића и загле- дах се да
се опет не преварим. Он застаде и хладно ми пружи руку, и као
да сумња je ли добро што то чини.
„Негдје си фино побијелио", рече. а знао је да нијесам у
Главњачи побијелио.
„Не мари'\ рекох. „Кажи ми гдје да нађем Ра- дована."
„Ухапшен је“, и опази како ми клецнуше кољена.
„Провала“, одмахну руком, „али стала је, изгледа."
Сгала је — а небо ми дође црвено и замислих га како
лежи у крви. с рањавим тијелом. везан. ра- зваљених нокага. и
ћути, а по лицу, блиједом од тек
минуле робије, пролазе трзаји од мука док га носе на нове
муке, а он опет ћути за мене што сам тако
губио дане и блесаво излагао пропасти све што ми је
повјерено.
Оставих Вукмана. изненађ’еног, па јурнух у плаву собу.
Стрпах све у кофер. а за газду — да се не за- чуди, и да не
направи панику случајн! нажврљах иедуљицу: ..Хитно путујем
умрла ми је мајка.“
П онда преко парка, а све ми се чини да су ми агенти за
петама двојица. па један другом на- мигују и смијуцкају се
мојој узалудној журби. Хтио бих да се умирим. па кажем: ..Од
Радована ништа они неће сазнати." А једна друга мисао у
мени: ..Знали су го мјесто и други. а неће сви издржати као
он.” И могло je то да буде забиљежено негдје шифром; за
десет дана свака се шифра откључа па су их по- слали да ме
прате с надом да уз пут још нешто открију, ria узалуд тргшш и
ћутиш. Радоване Вуковићу, а жао ми је твојих мука . . .
Пређох Синђелићеву, na једно пусто сокаче. Сру- чих се у
прво двориште на углу. па у једну чађаву 3i раду. У предсобљу
стари Pvc с иолуцилиндром на глави илете абажуре од плаве
свиле за продају. Показа ми\собу за самца, а тамо један други
Рус, сијед, слика краљевСку породицу, ружичасто као на
календарима, а и то je за нродају. Осгавих кофер, само сам
пакет с брошурама извукао да га склоним.
Унутих се на пристаниште, па једном стрмом ста- зом на
Калемегдан. Ако ме прате - већ сам им под- валио: узбрдо сам
свакако бржи од њи\, зазнојићу их и измаћи сигурно или ћу их
бар натјерати да пу- цају и да ме ране. Осврнух се на пола
пута, а њих нема, па ми чудновато како их нема. Уђох међу
бедеме гдје је некошена грава повенула и покривена
разбацаним хартијама сивим од киша, и онда испод моста, у
под- земним ходницима нађох згодно мјесто гдје се зид
обурвао и нешто као пећина се направило. Уђох уну- тра,
зазидах брошуре: боље је и мишеви да их из- гризу него да
послуже за доказ, за робију.

21 М. Лалић, Зло прољеће 321

 И онда у мензу, а све ми је некако постало нео- бично.
Некакви нови непознати бруцоши — никад их ниЈесам видио. а
ни они мене. сумњичаво ме гле- дају и питају се погледима
какав је то тип што је сад дошао. Вјероватно ту је и неки од
мојих старих познаника, али тај баш не жури да ми се Јави —
то је да ме казни што сам се негдје скривао и бубао за испите
док су се они борили. Онда дође ћутљиви Па- тер — па и он
као да ме не познаје. као да нијесмо заЈедно ломили прозоре и
скидали цигле с тавана.
..Здраво, Патер"\ рекох. и хтио сам већ да кренем к њему.
Он се осврну као изненађен, намршти се и обори очи и
оста тако непомичан. Глув је. сјетих се. можда nnje чуо — и
понових гласно:
,,Здраво, Патер!”
Он се љутито окрену на другу страну. Осврнух се — сви
ме гледају, а нико да проговори. Поцрвенио сам, изгледа, и
испод косе: шта ли се то о мени чуло? И шта овдје може да
предузме сам човЈек — кад су га иза леђа оклеветали? Сједим
запањен и нећу да се макнем, нећу ја први да почињем да се
правдам нек дођу, нек питају, видјећемо . . .
Уђе Бошко Чемеркић. па право к мени као да ништа ниЈе
било, или бар он не зна о томе. Р\- ковасмо се. сједе крај мене:
..Омусио си се нешто, чини ми се."
..Зашто Патер неће да се поздрави са мном?"
Он се зачуди: ,.Па зар не знаш? Он je под боЈ- котом. Због
оне проклете оштроконђе. знаш ie ваљда мучимо човЈека и
сами себе мучимо тим бојкотом. и не знам докле ће то да траје,
јер вријеме би било баш да io једном престане. Већ ми ie
омрзнхла менза због тога! Гледам у сграну да се не сретнемо
очима. пролазим поред њега као да сам нијем а то ми је
најмилији човјек овдје. И то само зато што су га ухватиле у
маказе онакве двије ... Њ и м а бих ја судио!"
,,Попиј чашу воде", рекох да га умирим и дода- дох му.
 Он је испи, а није ни примијетио шта чини. За- тим као
да је сасуо уље на ватру, продужи бјешње: ,,Саме су то хтјеле.
оне! И једна и друга — зину- ло им, у божју матер — па се
окомиле. А као змије cv се сплеле око њега — па су га добиле,
и мило им ie било. а сад он плаћа! Само нек навире овамо
шамарима ћу их. свеједно што су марксисткиње — ria нек ме
избапе у божју матер! Јер оне су сад веселе кад знају како се
он мучи, и то је њима као нека по- бједа. А у ствари муче се
они што нијесу криви, ја и сви ови — јер нико овдје не воли
тај бојкот што се спроводи —“
„Јеси ли видио Видру?“. упитах га. Хтио сам да већ
престане о томе.
..Не. Нећу ни да је гледам кад су — видиш какве! А од
оних змија очекивао сам нешто слично и биле су ми као да их
држим на глави, сјећаш се тачно сам предвиђао.“
..Пусти сад то", рекох. „Доста je. А зар Видри нијеси
казао да ти се свиђа?“
,.Не свиђа ми се откад је ово почело. Озбиљно ти кажем
— та ствар је мене потресла. И видим боље је да си што даље
од жена. док ти је кожа здрава јер ја уопште не бих могао да
поднесем бојкот. Отишао бих и — готово!“
..Ако ти је тешко да јој кажеш, могу ја ту да ти
помогнем“. рекох — и могао бих, кад се о другоме ради. да јој
кажем. а био сам у оном стању кад је човјек склон да све
жртвује и још осјећа неко задо- вољство да даје и поклања
наоколо. И онда — али то ми тек сад на ум долази — можда је
у томе била нејасна слутња да би то за све нас боље било.
Он одмахну руком:
,,А шта бих с њоме?“, рече. ..Де кажи — па и да ми се
свиђа, и кад бих се ја њој због нечег допадао а то уопште није
тачно ниједно. Не мислиш ваљда да склопим брак? Смучи ми
се кад о томе поми- слим. Наше покољење није уопште
створено за бра- кове — него да учини нешто велико, или да
падне као класје." :
 Зачудих се: осјећао сам нешто слично. али то код мене
никад није стигло до ријечи. То је ваљда зато што ниЈесам
имао храбрости да право и бистро ви- дим пред собом.
Затварао сам очи од страха, и тако су ми пролазили дани.
,,СвеЈедно", рекох најзад. ,,Поћи ћемо заЈедно до ње.“
И пођосмо, близу Калемегдана. у један стари дом. с
топлим предворјем и угодним наслоњачама. Она сиђе, а
сасви.м друкчија. Не да је изгубила нешто од љепоте. можда се
чак и прољепшала — али у том за- твореном простору, са
степеништима и свијећњацима. као да је отпало нешто од оног
што је било. И онда постала је мирна и паметна а то већ није
она. По- кајах се што сам дошао и некаква ме жалост ухвати:
године пролазе, сви се мијењамо. а то је — као да смо већ
унапријед опљачкани.
Али требало је о нечему да се разговара. Пре- ђосмо
олако преко свега, тек на Међи се задржасмо. Био сам
одједном примио на пошти гомилу заоста- лих писама од Југа
Јеремића и од Бранка тако је изненадих новостима које су јој
биле непознате како се Вукола Таслач с тазбином посвађао и
шта је Качаранда рекао о томе и о не знам чему другом. Као да
изађосмо из затворених простора на међанска брда с
љубичастим јаругама.
Она се одједном сјети Џане: код моста iy ie сре- ла и
жалила се да не пишем одавно. а по томе из- гледа да сам у
загвору ria је почела да проклиње државу и њену гадну
полицију што поштене младиће затвара.
..А знаш ли како ме зове Џана?“. рече.
„Не знам, она увијек измисли нешто нарочитоТ
„Лептирица, тако ме зове — а то значи тамо-амо. без
иравцаТ
То само нама изгледа гако, иначе лептирови има- ју
правац — да одживб и иропадају, као и ми.
Одједном — не мислим и не чујем, ни гдје сам не могу да
одредим. Враћа се прошлост у снажном валу и све друго
заглушује. Видим јој у очима љубичасте
к
'од преливе и златно зелене искре као прије. Звијезде
ато јесење и нека прна амбра. гдје се сабрало и сачувало
ви- све шго сам сањао или упамгио или у самоћи изми-
ако слио. кад смо се сретали и мало говорили, кад је пре-
лазила с прозора на прозор. па ме то држи и заробља-
дно ва и вуче. и опет ме сковитлало. Уплаших се.
,.Ајд'мо‘\ и кренух, и хтио сам да превидим руку
ом. коју је пружила. малу и бијелу. уздрхталу.
)на И више тамо нијесам одлазио. Било је и других
од послова ваздан. Бјеху се посукали
љотићевци и све
за- некакве скупове најављују и држе
по крчмама и био-
ма. скопима. Нападос 1уо их гдје су најјачи у једно мразно
i- јутро, кад каменице одскачу са залеђених плочника.
По- Изненађени, слабо су се и бранили. Почеше да до-
1ТИ: зивају полицију у помоћ. али нијесу могли да издрже
да док дође. Проломише прозоре бјежећи да спасавају
главе, а Петар и Бошко Чемеркић и још неки брзи и
[ре. осгрвљени трчали су за њима још дуго и ударали их
м0 песницама у вратове, газећи оне шго су попадали.
, та . Послије дође један од оних што су се врагили
3 је с робије. из Митровице. и рече да прекинемо бојкот
пт према Пагеру јер наше казне не треба да униште,
а него само да поправе човјека. Па наста весеље, и
ом Бошко Чемеркић погрча да се изљуби с Пагером, а
. Патер бЈеше тих од среће и као нијем, само му се очи
осмјехују.
из Опет смо били као кошница што не зна за страх
iH>e и забуне. Некад нам неког убију, или га украду и од-
ић веду — али ми га ожалимо и прославимо и зујимо
е и пријетимо, а Београд нас зачуђено гледа, па по-
чиње да нам вјерује, и пљеска нам прво с балкона, а
о. послије кличе с нама на улици и заједно шутирамо
мо жапдармске капе оборене у тучњави, па разбијамо ре-
, дакцију В р е м е н а и некакве разне штрајкбрехере
и жандармске кордоне на угловима.
ма
Провала је била одавно стала а ја ископао бро- шуре с
[ Калемегдана и растурио их на згодна мјеста 1дје ће их само наши
не наћи. Послије сам био сасвим без брше; једино пгго је мисао на
ал Видру, као неже- љен сан кад се ирикраде, могла понекад да ме
у
стужи али ја сам тада залазио у рој гдје се зуји о крупним
стварима. па се фројдизам и Ајнштајн и све своди и дограђује
тако да прво нашој ствари по- служи.
Кажу да је и код пчела тако — нема им живота без
заједнине. Смрт запршети свакој која остане ду- же него што
траба у цвијетном простру. na мора че- сго. у правилним
размацима. да се враћа у мноштво. и да удахне тамо неку снагу
— тајанствену. iep нам је JOLU непозната. И та снага није од
топлоте, ни од хране умре свака за неколико дана поред меда.
само од самоће.
Има тако и у људској заједници нека моћ. али она не
ЛЈелује на сваког подједнако, и од ње. изгледа, не траже сви
исто. То мислим на Бошка Чемеркића јер. кад у прољеће
престадоше борбе, а умјесто њих дођоше излети и весеља с
играма, с дјевојкама у зеленилу, поче нешто чудно да се догађа
с њиме. Лице му дође кисело и увијек је имао нешто да за-
мјери. и онда измисли теорију против ауторитета. па поче да
досађује њоме гдје год се трп човјека састану. А што је најгоре
било је у томе нешто примам- љиво и што доводи у забуну.
Уплаших се да ће га то одвести у анархисте. или не знам
гдје, и рекох му. али он се није бринуо за на- зиве. И онда дође
један проклети излет који је та- ко весело почео.
Ишли смо на Авалу. И Видра бјеше с нама у уском купеу
гдје се због нечега нагомилало више него у другима. Један
агроном из Бијелог Поља развлачио је хармонику и пјевао уз
њу сасвим лијепо, а други су га прагили. Складан огромни poi
гласова диже се и лебли над зеленилом око воза. по ливадама
гдје су пчеле и лептирови. и обећава бољи живот у времену
које није далеко. Прешли смо гако Топчидер. па Ко- шутњак, и
био je то. за тренугак, највеселији кутак свијета.
Само Бошко Чемеркић бјеше се узљутио и стално ми
показује дјевојку због које је Патер кажњен:
 ,,Гледај како се прибила уз хармонику! Види навалила на
ф|
човјека! . . . И знаш ли да она то намјерно чини, ено — хтјела
0i
би Патера да насјекира. А он је луд . . .“
св
А Патер стварно стајаше у близини — загледао се у
е
хармонику и гуши се. жут као восак v лину. По- слије дође до
по
нас — јер он не зна да пјева. а гамо се скупљају пјевачи и
-
раменима гурају га у страну. Бо- шко поче да разговара с
во њиме, а он се опег удаљи, занесен као мјесечар. Тако стиже до
та отворених врата, одбаци се и неста. Крикну Бошко. нађе
' ду- кочницу преко главе и дрмну је. Као да се расцијепи
а хармоника, а воз још мало па стаде.
че Сручих се доље у првој гомили која се пробила до врата.
- а онда устукнух од оног размрсканог тијела и од крви по
ITB камену. Они се сјатише око леша п рој љутито и ојађено
O. заромори газећи траву наоколо. Осје- ћао сам нешто тешко на
на руци. и као да ме вуче у стра- ну. а нијесам знао шта je.
м Послије се окренух. а то је Видра. Наљутих се на њу и на све
и њих L H T O воле да се воле и да гурају човјека v страну. Хгио сам
од да викнем, али она бјегне блиједа н - ггрестрашена, по- гнула
! главу па нијесам могао ништа него да је узмем за руку.
ед
а. 4.

а Послије се Бошко Чемеркић одвоји и поче да се удаљава.

ли Једна тешка новчана сума, заоставштина што се нагомилала,
ге стигла му је изненада, па је мо- рао по банкама и код адвоката
да да одлази, а зато да ручава и чашћава и ноћу гго баровима да
. се проводи у том друштву. а нас доље да заборавља. Менза MV
ки Qe учини прљава. јер је видио нешто боље. и прими- јети да
ћа су келнери непажљиви — више je волио да поклони куноне
1е једноме од оних шјо су без хране него да ту долази и излаже
ст опасносги нова одиЈела од енглеског штофа.
о И онда — није имао времена. Ујаци и њихови гго-
са знаници, и нови пријатељи, вјешти да искористе, во-
ма
им
е.
i
за
- i
дили су га ноћу по локалима, а дању је морао да спа- ва. Тако
замијени дан за ноћ w неста нам из очију као да је отпутовао.
Сад наши не воле да га помињу, а мисле да га је, прије
смрти, тај новап био од нас одвојио. Али то није тачно. Нован
сам то не би могао, не, ни оно друштво што се око новца
окупља. Било је ту нешто унапријед припремљено као завјера.
Потресла га је Патерова погибија и неке раније љутње. а
нарочито оно затишје које је и мени изгледало необично јер ми
смо одједном постали ужасно јаки и придошле су нам нове
снаге, и више се нијесу тражили храбри појединни него неки
вјешти и сналажљиви. и који су се пробили по неком другом
кључу.
Добили смо удружења, и засновали нека нова. и
либералне пријагеље на све стране, па се сарађивало и
правили се савези, а он то није могао да схвати и. из- гледа,
није хгио. Па онда почеше оне приредбе и иг- ранке гдје се он
осјећао као странац, прибијен уза зид од новајлија који су све
преплавили. и склањао се да га не газе по ногама, као да је
нико и ништа. јер не зна да плеше и не умије да пјева, међу
тим мла- дићима што тако вјешто врте марамице око прста и
дјевојкама што не воле туробне људе који су за- памтили
барикаде.
Испоклањао је знатне суме удружењима и испо-
зајмљивао мног има новап да му не врате. а онда му се
учинило никад краја. па више није долазио. Је- дном ме иозва
у стан, у Крунску. а тамо све удобно и меко. ћилими и слике и
мириси што успавЈБују. Бјеше накуповао марксистичке
литературе и насложио књи- ie у ормане учини ми се да их он
више не отвара. кад је већ осигурао да их само има. А и гдје би
— у кревету се то не чита, ни у гим меким наслоњачама пгго
су створене за дријем.
Са свиленим ниџамама. с папучама. блијед. при- чаше ми
о једној малој из балета и једној друг ој малој из бара, обје су
се у њега заљубиле. Потврди ми се оно пгго су говорили:
пропао човјек и изгубљен. Хтио сам да му кажем да све то
баци и да се одмах
врати к нама, али ме гушило од оних мириса и што су
спуштене завјесе и ш го су цигарете са златним обру- бом,
меке, женске — па ншесам налазио праве ријечи, него само да
ми се све то не допада.
Поглед му бјеше лукав, као у тих жена LH TO ми је о њима
причао. Он је већ почео да личи на те жене, и сматрао је да ја
то говорим из зависти. Ila и било је у мени, у дубини.
прикривено мало плашљиве за- висти — јер ја сам бар једном
сањарио шта бих, на његовом мјесту, починио с толиким
новцем: послао бих дарове робијашима и начинио подземну
зграду за илегалце. али сам и за Џану нешто морао да
оставим, и за Југа Јеремића, и не знам шта за Видру . . .
Тако, у ствари, нијесам имао шта да му кажем. Сваки мој
савјет свео би се на план како да се потроше оне паре. У
Београду је тада било досга људи с гаквим, па и
примамљивијим предлозима. Неки од њих су се већ нашли око
Бошка. а било је ту врло спретних, што се представе као
откровења, нарочиго међу же- нама које су и природно
припремљене за то па су му већ много тога изложили, зато ме
он гледао онако лукаво.
А стара пријатељства не греба мислити да cv јака само
зато што су дуго трајала. Одједном се от- крије да су крта, јер
су, временом, сатрунула изнутра. Она немају жилавости нових
и не крију нишга непо- знато што би хранило обостране наде.
Дала су све, узела све. па се сломе под двоструким пригиском,
а и једна и друга страна са срџбом их се одриче. док им се
чини да је вјерност обманута.
Мучило ме то не знам колико дана послије, али онда
видјех Видру негдје испред испита, на заборавих све друго.
Она ме угшта кад ћу кући. а го ме подсјети на један зимски
дан давно:
,.Могли бисмо заједно да пођемо . . ."
„То би за мене добро било", рече она. „По тим возовима
увијек је гадно самом.“
Јесте, нарочито је дјевојкама тешко: има мангупа који им
добацују чим виде да су саме. Договорисмо се, а за мене је
било баш незгодно што морам да је
чекам. Требало је у ствари да што прије идем, јер на Лиму је
провала и хапшење Југ Јеремић ухапшен i) Лабуд и малољетни
Ненад Лукин, а Иван Видрић побјегао v шуму с Бранком, на
није остао скоро нико од комуниста да ради.
Не мари. рекох, неће се за десет дана нропасти. Остало би
се живо и да ме нема. Морам и за њу нешго да жртвујем кад je
тако 31 одно створена. У возу да будемо заједно — то је читава
вјечност у њеној бли- зини. И послије. нреко Чакора, у оним
крнтијама што се тресу па се при том стално рамена додирују .
. . У возу се лакше каже оно пгго те мучи. и има разних
прилика и повода на неком чеканл или кад не може да се спава,
или кад премлатим неког мангупа шго ће га ђаво научити да се
закачи за нас . . .
Испола 1 ао сам све испите у гим надама, а ишло је некако
лако и весело. Као да сам изненада посгао паметнији док
мислим на н>у и на оно што ћу јој рећи, и сгвари о којима
појма немам могао сам, чини ми се, да ду^о распредам и врло
учено разрешавам. А иослије сам лутао по обасјаним улицама,
и у Кошутњак да се напијем воде што на Хајдучкој чесми
право из земље извире. и онда на Аду Циганлију да бар изда-
лека чујем како се затвореници свађају са стражама.
Дочеках уговорени дан с немиром који већ три дана расте.
па је угледах на станици како сгоји, а не могу да је i ледам у
очи. И лакше ми је да гледам плави мантил или, са стране.
зачешљану косу и у сјенпи на врагу мало затурено мјестанпе.
Уђосмо у куие, подигох кофере i оре. Сједимо на истој клупи
па ми је мало тако да је гледам са стране; пређох наспрам ње. а
ту сам сувише освијетљен Уопште све незг одно, а ништа
паметно не долази ми на V M .
Одмаче воз, а ja не знам како да почнем. Што дал>е
одмиче, то мање наде остаје. Ие могу неће то одоздо. и увијек
налази неке разлоге. Смета ми једна жена I J J I O сједи у близини
и блене у нас као да никад није видјела дјевојку и младића
који случајно пузују заједно. Послије изађе га жена, кад сам
већ мислио да никад неће, а баш то што смо сами остали. и
што
:р ће у празном купеу глас да ми одјекне непријатно и ко зна
на како, учини ми се као нова незгода о којој прије нијесам
а мислио.
ш А она ништа од тога не слути. Гледам је — појма нема и
ен ни на крај памети јој не долази да због нечег треба да буде
лр збуњена. Узех да јој читам А н у С њ е- r и н у, а глас ми крт и
ић усне дрвењасте. Брзо ми до- сади. па оставих — прије у
ни самоћи чинило ми се да je то много боље. Она поче да прича
ко како воли Гару, а то јој је сестра од стрица, па све о Гари, а
воз кроз тунеле пређе у равницу. ria о некаквим неважним
ас успо- менама — а мени се учини да то она намјерно избје-
ти гава. И онда видјех — полако лиња и постаје неумјесно све
. ; што сам смишљао да јој кажем, а ново да изми- слим не могу
ш -- неће глава.
то Осјетих како постајем очајан, и онда: свеједно, бубнућу
iy нешто. рекох. прво што ми дође. Али она рече да је уморна и
да наслони главу у ћошак крај прозора. Сметала јој је свјетлост
о.тн
— подвуче се под скут мога мантила обЈешеног на чивилуку.
-
Тако неста за моје очи, и ја сам ипак осјећао тихо и нејасно
ш задовољ- ство због меке поставе која је милује по лицу, и
желио сам да јој буде што мекша и да јој у сну нешго о мо-
то
јим јадима каже.
у..
Ипак ми је нешто остало: могао сам без сметње да је
.
гледам. Не знам је ли спавала, али била је мирна, а ја сам
13НИ
помишљао: како би било да се прикрадем и до- дирнем уснама
Х
затурено мјестанце под сјенком косе која јој је пала на рамена.
ио
Можда не би ни опазила, или не би знала шта да каже — али
же
свеједно; човјек је некад погрешно удешен и лакше би скочио
шт
с петог спрата него да га ухвате да је хтио баш оно што би
о
хтио.
И онда сам сједио непомично и нијесам смио да се
ло
макнем — да не посумња и да се нагло не тргне. Јер то je ипак
је
једно стање, кад смо заједно, боље од неких других, кад смо
сг
далеко, па ако се наруши — ко зна шта може да дође.
ао
Тако сву ноћ. Пред зору сам се уморио. Глава по- че да
те
претеже, десно, па лијево, па напријед, а нешто
ћи
. и
се
.
сл
нј
незнано и немушто. пригиснуто, покушавало је да се побуни.
Она ировири испод мантила, зашкиљи, осмје- хну се, па се
опег повуче као под кућер код тора, код оваца.
,.LUio не спаваш?“, рече испод кућера.
,.Никад ја у возу не могу да спавам“, а учини ми се да ни
послије нећу моћи.
Поче свитање. Погледах у огледало. Неко туђ и не- срећан
срете ме тамо: очи замућене а лице сиво: нако- стријешила се
над челом непослушна коса. Расплашио бих буљук i оведи с
таковом косом. Бол>е је што нијесам ништа рекао ни учинио
— јер ипак је најстрашније бити смијешан. Покушах да оперем
лице на првој сганици, али вода, млака и мутна, није могла
ништа оном нриљенчивом гару који се упије у кожу као кр-
пељ и само пушта мрку боју од себе.
Послије се она опет нзвуче испод стрехе. испод чивилука.
а зловољна као да je то она сву ноћ бдила. Говорили смо врло
мало, о неважном. а ћутања из- међу тога постајаху дуга и
мрзовољна. Најбол>е је да се посвађамо. помислих. али не
овдје док јој је помоћ потребна. Испред Пећи је изгледало као
да смо се дав- но посвађали. Сиђосмо. а био сам као да су ме
кола прегазила.
,.Јеси ли болестан?“, упита ме најзад.
„Глава", рекох „није јој све у реду‘\ п прогутах аспирин
који ми је пружила. а пожељех да је отров у њему.
Послпје је било мало боље. Тијесна кола. па смо се збили
на једно проваљено сједиште. Додирујемо се половином тијела
и каткад ми се учини да ioj упла- шено срце осјећам кроз то
мало што га одваја. тако је близу. Пребацио сам руку иза ње,
јер не бих имао куд друго, а она опрашта и наслони се понекад
гла- вом у прегиб лакта. а косом све наоколо додирује, па је
као ливада у мају, и то кроз кожу продире свуда. крвотоком. и у
срце долази.
Заборавих како изгледам. Нијесам знао како је ли- јепа
Ругова £ водопадима и влажним сјенкама што ми- ришу на
смрековину. Изнад литица борови као пе-
И се ливани лебде у ваздуху на невидљивим ослонцима.
-мје- Учини ми се да бих и ја тако лебдио, кад сам с њом, и
код | да већ лебдим изнад понора и зелених сјенки, у сунцу
и ваздуху, на ничему. Рђаво је што то не може дуго да траје,
мислио сам — а Чакор се испод нас провуче i ми непримјетно, и Лим
дође и хан дође и — до виђења,
прије него сам ишта рекао. ине- Провала бјеше
заустављена, а Бранко и Иван Ви-
iaro- дрић вратили се. Нико их није ни споменуо тамо, из-
гледа. нијесу их ни тражили. а они свеједно ноћу код есам
куће не спавају, него се удаље да их зора не изненади.
iHiije Послаше ме у Подгорицу за материјал; то je чудо јед-
[рвој но како cv свп налазили да сам ја однекуд створен за
1шта пренос материјала. Стигох онамо, а врућина припекла
, |ф. па се куће све до пред зору прже на усијаној земљи.
Цио дан сам чекао везу скривен у једном собичку који је
личио на самицу а био врућ као пекара. Бар да сам понио књигу да читам, али
ја нијесам знао ка- нз . ко ће бити. а и књиге су незгодне иа таквом путу, и
е да човјек који преноси материјал треба да изгледа као не-
ко ко искрено мрзи књигу. Тако нијесам имао чиме дав . да
се забавим. а дан је бескрајно дуг у самици и у пе-
кари гдје ништа не радиш. Почех да мислим о Видри
- тако, увијек о њој кад ми је нешто тешко и о свему ономе
лијепом и мучном што је у вези с њоме, и
, iX изненада одлучих да јој напишем писмо . . .
То сам све дотле презирао, и послије, и сад, јер то
је малограђански и отрцано, и човјек тиме већ унапри-
јед признаје страх. Али — кад се човјек ваздан пржи
у Једној таквој самичарској кутији — ггостане некако
ненормалан и полуди, па учини што никад не би. И
ја тако. Само је било доста тешко да се састави пи-
смо а да не личи на оно што јесте. Намучио сам се око [мао
-
та три ретка, а кад их спустих у поштанско сандуче
- покајах се одмах и добро бих платио кад бих мо- гао да
их натраг извучем. Ноћ је била, а јутро се ту не
• ,:1Ј чека — оста тако.
Пренесох материјал, а то и није било тешко. Глав- но је
да те не познају и да изгледаш као неко из иму- ћне куће, и да
се не узбудиш док они по коферима пре-
турају тражећи дуван што се кријумачри из Албаније. И онла
сједим код куће и стрепим од оног писма што ми је опет
промакло јер нијесам успио да га укра- дем у Брези, на пошти
— и помало се надам да ће се затурити некако да не стигне
гдје је упућено. Прођоше дани, надао сам се већ да неће кад
стиже одговор: у једној плавој коверш, наизглед сасвим
безазленој.
Обрадовах се де, баш нек се риЈеши! И повукох се
насамо, jep су ми прсти дрхтали и док сам цијепао омот —
дрхтали су. ПослиЈе ми се смрче нијесу ви- ше дрхтали.
Наслоних се на плот да опет прочитам и да сс добро увјерим. а
плог се од мене сав тресе, до ме- ђе онамо, до краја. Приближи
се Бранко као ухода. Опазих га кроз маглу која се само око
мене савила. Склопих писмо, а било ми је криво на Бранка што
ми не да у тој горкој сласти да останем. Он говораше не- што,
али то је било неважно, и ја задуго нијесам мо- гао да га
схватим. Чујем одједном — помиње Шпанију, а чудновато ми:
мала је и далека је Шпанија при мом јаду. Једва се ирибрах.
„Шта?“
„Ако је то писмо за Шпанију да се иде, идем и ја.“ Па то
је добро, промислих — да се некуд иде, понај- боље баш за
Шпанију. Али на њега сам свеједно био љут и покушах да се
приберем:
„Треба неко и овдје да остане.“
„Ти остани“, рече. „Шта ћеш тамо кад не знаш ни
како се чисти пушка.“
„Малољегне тамо не примају“, рекох.
„Не ли, збиља? А ја и не мислим да им показујем
крштеницу.“
Посвађамо се, и послије, кад је изгедало да ће стварно
моћи да се пође, крио сам то од њега у девет јама. И пошао
сам крадом, с вајата, пред зору, кад су се само слугиле
љубичасте јаруге под крупним љет-
њим звијездама. Дођоше ми сузе на очи због
оних
чесама и погочића отанчала тока што их тако остав- љам ноћу,
а једина ми је утјеха била да ће се Видра по- кајати кад чује да
сам пошао у Шпанију и погинуо. Код моста нађох Глиба,
дођоше и други, кренусмо.
 Збијали смо шалу — да се не чује оно дубоко што је још
увијек кључало унутра. Ипак je некако туга про- бијала и кроз
те шале, и послије, кад је тихо, кад се један за другим
осврћемо на долину гдје се раздању- је. Не виде се људи,
зашли смо у пусте стране, али бре- гови као да дижу главе и
борове гриве, а гледају нас дуге и зелене очи пропланака, и
зелене им сузе теку доље од жалости — јер то они пропадају
заувијек, за- увијек, за наше очи, у непостојање.
Око подне на голој планини чусмо звиждук. Пла- шили
смо се од жандара, пожурисмо, кад на ripon- ланак изађе сам човјек и махну
руком. Стиже нас бр- зо — а то је Бранко. Не знам како нас је нањушио, и зила '
то је једна од његових тајни — тек, ја и не покушах ви-
0 ш
ше да га вратим, знао сам да би било узалудно. Задир-
е не
' киваше мене и све оне што су тужни; тако развесели
м0
' друштво па се послије више нико није освртао на висо-
НИ
ЈУ> ве што остаЈу да тугују.
мом
Сјутрадан, кроз усијане камењаре, стигосмо до
пиперских винограда. Три дана смо се тамо крили че- кајући
чамце у маларичним густишима, а бијела брда ija.“ албанска и црногорска
окретаху се у кругу око нас.
онај- Превезосмо се, па ноћу преко Црмнице, све поред ме-
био ђа и беспућем до Паштровске горе у мјесечини, кроз
катуне и лавеже. И онда у манастирске маслињаке, па смо цио
дан жедни гледали како пространо море свјет- ш ни луца.
А би нам узалуд. Ухапшен је био неко негдје, а све се зато
покварило. Тужно смо гледали пропалу обућу svjeM на ногама и одиЈела
испарана драчом. Вратисмо сс
мрки од умора. Све што сам жалио на растанку [а ђе при
повратку ми се учини обично и као смањено и по-
Јевет мало разочарано. Смирило се маштање, опала позлата.
ЈД су Тону у сутон нијема, пуста брда и у њима далеко ра-
д,ет- сијане пламсају чобанске ватре.
оН их Цана код куће бјеше као ископњела — не може ни
, та в- да се наљути, ни да се овесели. Само уздише;
j п0 - ,,Видим лијепо — остадох ја сама.“
lHy .0 И сад је сама. Па кад ме дотуку у овим ливадама
сМ0 . — биће за сва времена сама, сасвим сама.
 Свратих у Мартиновиће, а то је само да се не- што чини.
Не надам се, али — да не жалим послије кад се вратим. Па
споро идем. има доста времена. Нек пролази. Никоме се не би
журило да изгуби посљедњу наду. а ја кад је изгубим — то је
и за Џану. и за Иву. и за стрико-Луку. који само ћути. Па ногу
пред ногу, гледам како се мрешка вода у полукружне таласиће.
Крајевима се наборала жу га и зелена иавлака као rije- на. а то
је прах с ливада за пчеле и лептирове. што га је вјетар занио и
потопио.
Вране лете над плитким Јазовима. а једна узела жабу за
ногу пронесе је, иситниће је да нахрани мла- дунце месом које
ни пас не може да окуси.
Тек су проникли кукурузи по њивама. Танка зе- лена
паучина ухватила се уз присгранке и пење се све тања горе, до
области хладних вјетрова. Шљиве. ора- си, зелени густиш око
кућа. Одбљескује језеро у ста- клима, а све то послије, с
брадом заједно. у језеру. По- ред вијугаво! nyia чобани с
тољагама подмукло гледа-' ју сгранца који пролази. Ни наши
чобани. ако ћемо право, нијесу баш питома чељад — увијек их
плаше и буде им фантазију они што из непознатих страна
изби-
јају.
Упитах за ону кућу. Казаше-ми. Нађох ie без муке. а то је
први пут откад тражим. Добро онда — нек се и то једном
сврши.
Чудноват домаћин — изађе да ме срете, а мирно је могао
да се склони у онај густиш иза куће. Има бркове Хенриха
Морепловца и тврде очи и бакарно ли- це — нагледао се
негдје јада. Сједосмо под орах на згомилане греде. понуди ме
дуваном одмах и укреса да замирише. И на см^ековину. и на
орахов хлад мири- ше, па бих радо одложио оно због чега сам
ту дошао. Пек потраје, има времена. а послије неће бити ни
тог хлада, ни пушења.
Из којега сам села пита. Казах MV . Јна он сва та се- ла
наниже, од Увца, до жељезнице. Некад је с коњима киријао
гамо, и до Подгорице и до Пећи. Наскитао се
 за сав живот, више ноћу него дању — прије него што су
дошли теретњаци и фордови свакојаки. Боже, боже, ^ не ' шго се наскитао
и свијета се нагледао, а највише муке
)сли е
Ј и невоље и сирогиње niio ни хљеба нема, и људи и не-
■ ™к људи. свега.
,елн
>У Сјетих се хана у Равни и бунара. Мјесечина, цеста
Чву. пуста, кириџије. Издалека им чујеш коње и тешке пећ-
ногу, кс клепке како звече. Понекад запјева сам човјек IIy-
tcnhe сгим пољем, или у два гласа који се слажу, растежући
о nje- дуго као чобани и као вукови кад завијају:
:то ra
Књшу иишу јусињске gjebojKe ^ те
|;( па је шаљу паши Али-иаши ...
мла-
И то није пјесма него прескамук, искидан тиши- :а зе-
нама што настају кад им се не надаш и престају кад
:е све већ мислиш да су иза брда замакли нјевачи и да се
ора- више никад неће вратити. Некад их нема по недјељу или
ста- двије, а кад снијег падне пресгану сасвим, па све
По- празно буде и само Лим пјева. А онда изненада нег дје
леда- пред зору их чујеш — прођу, па за њима лавеж и пјет-
ђемо лови. А мој отац није волио ту пјесму оно су од
1U ie и вукова научили, говораше, а не слути на добро кад
изби- људи уче од вукова . . .
Сад је опет под орахом тишина, а мени се чини да муке.
ie то привремена тишина између два вучја урлика у
- се и празно небо упућена. Не знам шта ми би, упитах га:
cjeha ли се он и да ли ie чуо некад за једног кириџију, Ш р Н0
плавског или гусињског. јер за нас доље били су они
р| ма једно исто, што га је Милоња Мимовић напао, у Равни,
оЈ]И . на оној окуци куд се ка крчми прилази. и почео да га
М
ix на У ЧИ • ■ ■
а ia Он спусги поглед, замисли се:
и . ,,Како да не“, па ућута. Видим — размишља да ли
ј 0 још нешто да каже. ,,Жив је онај“, рече и осмјехну се:
т0Г ,,А откуд ти то знаш?“
„Чуо сам га како виче.“ се .
„Чуо си га како виче?“
L
„Изгледало је као да из гроба виче; много сам се
*' уплашио.“
ао се

22 М. Лалић, Зло прољеће 337

 ,,Би ли га познао сад да га видиш?“
,.Не. Откуд? Мали сам био и нијесам умио да ра-
зликујем лица.“
,,Видјећеш га“, рече. ,,3ваћу га сад“. — Па ти- шина: још
нешто има да каже. „То ми је рођени брат. Био ме замијенио то
једанпут и тако му се десило. А мени никад.“
Усправи се, одбаци цигарегу, иа поче да дозива то- га
брата, тога Аља, а обронци одјекују и одјек за одје- ком
котрља се у језеро и тоне. Покајах се одмах: шта ми је хтјело
да то причам! Сад ћу и Аља на врат да на- товарим. и онда ће
у кућу да ме вуку и на ручак, а све је могло простије. Ствар се
већ предуго запетљава, а дотле ће они у Плаву дознати гдје
сам н причекаћс ме на мосту, код страже. Тако ми и треба кад
не могу без Аља и без тих мртвих што су сатрунули.
Олазва се Аљо као да виче на курјаке, а то је про- шлост
у неком набору сјећања накупљена. заостала. Помућена је,
промиЈењена, другим гласом, и Једва ако се на пвици слути
нешто истовјетно с оним језивим вриском што је разбио једно
студено праскозорје кад су сви М О Ј И Ј О Ш били живи и растурени
наоколо по задимљеним долинама.
Пожурих да упитам за војника, оног што се вра- тио
синоћ, је ли устао. Зато сам дошао, рекох, а ово друго било је
тек уз ријеч.
„Отишао је војник", рече. „Јутрос смо га отнра- тили и
показали му иут.“
..Како? Па зар то није био ваш. одавде ?"
„Не. 01уд од ваших села. доље. Само је ирено- ћио
овдје."
Стадох гешко ie да се схваш кад сс ствар гако изненада
изокрене. Па с е присјећам како би M O I J I O би- ти. јер сад су сви
пугеви кривудави:
„Преварио je Њемце, значи — да ia пусге, казао им је да
je из Албаније. али што je онда скре гао ова- мо?“
„Како скретао?“, зачуди се домаћин. „Од Гусиња је дошао
човјек. Није имао куд да скреће.“
 Сал ми се све замрсило. сплели се путеви и ирав- ци и
да простори, и та прошлост умијешала се па нри- је ги да стш не
ра- и она са своји.м правцима уназад.
,,То је онда нека ски гница", рекох. ,,Као ја, лутао по
la Гусињу да распитује за својту, за војнике.“
ти- ,,Није, не гријеши се. Из рата се враћа човјек, пре- ко
i планина, рањен, с пушком.“. .
бра ,,Рањен?“, викнух, јер више не владам собом. Сад ми све
т. то личи на причу, а ја сам дошао другим по- слом.
шо. ,,Био је рањен, па му скоро зарасла рана. Сама за- расла,
А јер он одавно обија од немила до недрага. Твр- до је створење
човјек, тврђе од сваког другог на свије- iy. Тврђе је и од
ma ђавола; ђаво не би издржао ни пола тога.“
то- ,,Рече ли да је био с пушком?“
i ,,Јесте. Без пушке не би жив дошао довде.“
одј Ево Аљо — наквечио кече на чело. Протну се кроз
е- густиш, јер он није ни дошао путем. Танак, издужи се — исти
к: што је био, са још двадесетак година прида. Лице му је сиво
шта као и онда, а очи мало љуте, наму- чене. Зачуђено ме гледа, и
да сумња помало да сам власт некаква која је дошла опег да му
на- досађује, па брата гледа. а онда мп пружи руку. а гледа десно
п лијево. и не зна шта ћу ja ту ни на ш га ia подсећам. А ja не
, а
мо- гу да га гледам баш право — некако ми кроз њега
све
искрсава један шго је лежао на клупи у хану, и један војник с
>ав
пушком што се потуца.
а, а
И онда чујем глас његовог брага и видим бркове који се
аће
крећу горе и доље:
ме : „Сјећаш ли се ханџије из Равни?“
мог А Аљо ме гледа: „Је ли му ово син?“
Не сјећа се. није ме видио оида. Чини му се да дјетета
лрен тамо није било, само су се били M H O I п оклпплп наоколо и
о- трљали су ia ракијом и oiipajui mv рану. Ну- дили су га и да
једе, али он није могао. Погледах му ру- ке — нишга се не
р познаје. Али кад подиже кече и от- кри чело тамо ожиљак
гак стоји као нејасно слово, за- почето, недовршено и замазано —
о као на старом ка-
ло
би-

каз
мену L I I T O су га сељаци из рушевина извукли и ставили покрај
њиве ла им међу означи.
Подстаче га неппо. поче све изнова. Прича мени. а ia не
могу да га слушам пошупо. icp ми oiiai вопшк л\ra негдје у
сјећању и потуца се по замагљеним про- сторима низ Лим.
клисуре које Аљо помиње . . . И ка- ко је већ свитало. и како
се примакао насељеним про- сторима. али Мимовић је носио
жандармску блузу и •панталоне поцијепане на кољенима. Он
се зачулио: жандарм с брадом, али морао је да пружи руке за
ве- зање . . .
Шта ли he бити с оним вошиком. ко ће њега да ух- вати и
да веже? . . . Јер луд je, богами требалоЈе бар пушку ла
сакрије; го би се и мало лијете сјетило. На- басаће на жандаре.
а они воле да се покажч кол но- вог газде, или на талијанске
финансе и оне извиђаче што траже јаја и кокошке по селима.
ГЈокушаће ла по- бјегне раниће га; браниће се погинуће. Неће
се зна ги ни ко је био . . .
Аљо. кал ie вилио да се нож вали. а руке већ свеза- не
није могао ништа осим да виче. А Hiije се надао: тек зора.
Мислио ie да нико неће чуги. а ко чује неће смЈети. Али шта
може човјек друго? Срећом. они су почели још издалека да
вичу, и трчали су брзо. с кољем — ни за најближег свога не би
брже потрчали. Њему се дотле сливала крв поред носа. преко
уста. испод грла, и више није могао да виче — учинило му се
да сви они трче против њега. па је изгубљен.
Онај војник је стварно изгубљен. и го сал кал већ почиње
да се нада, ако ја будем и даље слушао шта овај овдје прича. А
то је најтврђи, најнесрећнији вој- ник. и можда он нешто зна
да каже о Јужној групи. или је из ње право. Зар не би могао и
отуда бар један да се спаси. као из бродолома?
Скочих. ..Морам да га стигнем", рекох, ,,јер ro ie raj шго
ми греба!"
„Кога?"
„Војника. Могу ли га стићи?"
•Не. на брзину никад ia нећеш стићи. Он ic сал \ жбун
негдје око пута. под i рање или у коријен се за-
вукао, и ти би сто пута прошао поред њега а да не ви- диш
гдје је.“
,,Али он зна за \ioie. ако ишта, ако ико зна.“ ..Полако,
немој на брзину! Сад he ручак . . ,.Не могу, полудјећу ако га
не стигнем.“ Погледаше ме мрко као да сам им све опсовао и
оба истовремено: „Нико нечашћен није пошао из ове наше
куће, нећеш ни ти!“
,.Па частите ме нешто брзо“, викнух. „Ракију, или други
пут да дођем.“
Потрча Аљо, донесе ракију. Попих је доста, јер она мени
ништа не може. И за њих је то добро: што ви- ше човјек
попије, то су га боље угостили. мисле.
Пружих им руку, а — не, испратиће ме до иза мо- ста,
преко страже, јер та стража је незгодна понекад и и.ма
мангупа који напакосте људима. И ја мислим да ie незгодна.
алп прешао бих је некако. Лакше бих је прешао сам него
овако између њих, овако урамљен. као међу дјеверпма, а они
споро иду, врдо споро, и непрестано ме наговарају да опет
дођем. Мисао ми ie за тим војником. потрчао бих да нијесу са
мном. па ми ie од њих тијесно и тешко
Говоре. говоре. нарочито оваЈ старији, који се сви- јета и
јада нагледао — о неком злу говоре. о нечему што опет
почиње. иа ће да се понови и краја му се не види међу браћом
. . . Треба и ја нешто да кажем. а не могу — само климам
главом и очима им одобравам не знам ни шта. Ено мост, ено
стража; приближисмо се, ништа — пређосмо је. И чесму
разминусмо и до по поља. Зауставише се — хвала богу! Па се
рукујемо,. рукујемо, бар три пут обећах да ћу други пут доћи.
Најзад сам сам, а опет не могу брзо — онако како бих ја
хтио. Кад би могло бар двострук корак, и бар мало брже да се
ноге размјењују — али онда не видиш шта је у грмљу и у
брдима изнад пута. То никад не може да се види — толико je
roia лукавог зеленила и укривених рупа у њему — могла би
војска да се сакри- je а да је човјек не опази. Задихао сам се,
не може се то дуго - а тек сам спрам Челиграда и, у даљини,
ви-
ди се новшићка џамија. Потрчао бих — али то је CVM - љиво. и
помислиће ла сам луд онла.
Пољем брезоЈевачким јелан човјек iaine. Како би било да
му опљачкам коња? Приближава се. а као Ко- јо Милетић
изгледа. Јесте Koio. али откуд он овдје? Hnie Koio. него му
само личи. Овај ie старији. блијед. има подочњаке — од тога
изгледа да му је липе пр- љаво. Али коњ је исги. и самар и
кабанииа стара откад памтим.
..Куд си то кренуо. Koio?“. викнух.
..Ево у Плав. пи-пи-хисмо некакво носим."
..Коме писмо?"
,,Јади га знали коме Миго ш-ш-ш-ш", и као да би хтио да
доњом усном стигне и уједе горњу, која бјежи и измиче се с
мршавим брком од излињалих длачица.
Стадох: коме, збиља, може да пише Миго горе? Немамо
рођака тамо. нема ни он — а ни пријател>а и кумова неких да
ја знам. И зашто? Јер жита он има ове године можда више
него што м\ је потребно. Ако би хтио да га прода овамо се
супци не траже . . .
..Да неће онога коња да продаје Миго. оног што га је
опљачкао?"
..Продао га је“, рече Koio брзо. да избјегне за-
муцкивање.
Па шта друго ’ А ипак ic неш го озбиљно не би без
разлога мучио коња. а и Која би радије на не- ки други посао.
Увијек он нешто плете и мота: шта би тек чинио да је на
неком другом мјесгу! И увијек да неко други умјесто њега
уради нешто гадно. а он да остане далеко од гога. чистих руку
— као да ни- шта није било.
,.А ie ли знао Миго та сам ia овамо, Којо?"
■Оно. знао јесте: с-с-с-с. зна то свако!"
,,Па што те прије није послао с тим писмом?"
„Није се могло, бо-бо-олестан сам био. и сад сам. видиш
ли!“
Зато. дакле! А сад нема разлога да иде. али Којо то не би
разумио. Он је иослан, и он ће зо да однесе слијепа снага која
не мис.ди о узроцима и посље- дицама. Тешко би било да му
се то објасни. али коња
бих му ипак узео да није толико болестан. Затражих му то
писмо да га видим: не може да се види. рече зашивено је
унутра. за џеп. Одузео бих му га, али шта ће то сад мени —
да пљачкам Која Милетића насред пу- та. у туђој земљи . . .
Уморан сам. па мп је дошло тешко. Ипак ie било сувише
оне ракије — сад се свети. Оде Којо, чуЈем ко- пита — и тек
онда се присјетих:
„Срете ли ти једнога воЈника овамо путем?"
„Не ја, само Ненада Ј1укинога‘\ викну.
„Откуд Ненад, шта причаш то?“
„Јес\ јес\ Н-н-хенад, бар њега познајем.“
„Камо га?“, викнух јаче од њега, јаче него што је он икад
викнуо, и очи ми засузише од тога.
„На Суовару. Не трчи нишга, чека он мене тамо да му
дам коња. Не може он пјешке да иде-е-е-е.“ Трчим ипак.
Трчим отворено — нека свако види и помисли да сам луд. Не
тичс мс сс шта ћс помислити јер то је Ненад! Онај с пушком.
онај ruio се потупао и дошао . . . А онда стадох: то ie Ненад. а
без Бранка! Као два крила растављена, ria јелно дошло а
друго ни- кад неће . . .
Све одједном дође тихо од TO I а. И као да сам оглу-
вио.Страшно тихо: свемир и свијег и ливаде све звуч- нике су
искључили. И више их нема. Остала ми је са- мо песта у
очима. алп и она поче ia кмобуча као да је подземни грчеви
подпжу. Знам ia већ io. Раширих pv- ке и, опрезно, на
омекшалим 3i шбовима, пођох гдје сам запамтио да је била
ивииа neeie. И опрезно се сиу- стих негдје, у један простор
који пе знам шта је. И за- творих очи. Нека се окреће . . .

6.

У грдној. зубатој дробилппи к о ј а ie нросгор. ко- ја је

вриЈеме и још нешло — пом\ћена свијест о то- ме окрећу се
шкрииави троучлови. Од месинга су и од кости неки и од
стијена одваљени. а ивипе од огња и отрова са шиљцима.
Другога бих жалио, али Бранка
не могу, јер чим покушам — окрећу се на три стране
истовремено и на четвргу, која се не види, као онда. Жалио
бих сваког ко млад погине, али оштрице су завитлане,
игличасте, и има ситних које се исто тако окрећу и сударају
чупајући и скачући право у очи.
Гони их, изгледа, јака струја, или двије, или за сваку по једна-двиЈе,
као онда, с убрзањем које их је усијало, као онда. Све су ми унутра изболе и
опали- ле и опаљено огулиле слој за слојем — како могу онда ла ia жалим
дроњавом пус зињом што je о стала? I lo Koioi се и даље врге ти бодежи
црни као гавранови. као гладни гавранови у тмуши од многих крила и у му-
клом ковитлању? Немам чиме да га жалим. немам кад ни да помислим.
Је ли то у глави што они круже? Јесте, у глави и око ње,
па кроз кости. Час су унутра, час напољу. и сијеку и звече
стално. Понекад стружу. И тијесно је. много тијесно у утроби
тамо су сад. Ништа им не смета. Као муње избијају из
незнаног и безобличног. По средини између тога, гдје се дише
и гдје се коље, и ту се окрећу као онда, а никако да прекољу,
или бар притиском да угуше — јер зашто да живиш тако дуго
и стално овако доживљаваш?
Знам — отугшће. Тако је и npnie било. Ломе им се шиљци у ситно,
сасипаЈу се у прашину. Затупе се ивице и оно између зубаца, задебљају, па
се лијепе је- дна за другу, ria су само тешки. И онда свједно не мо- гу одмах
да га жалим јер погасе се отровне боје и муње све cnopnje биваЈу, а
гломазниЈи ромбови и ква- драти, тешки, сметају Један другоме и развлаче
се као тије сто у кругове и катран се гаси на површини као магма, а унутра
кључа течан још сто година.
Отупиће, па сад чекам непокретан — нек се ухва- ти
мало танке коре преко тога. Знам: не може да зара- сте, тек да
се смири. И да доби|е ону сиву бо|у под којом изгледа да је
мртво. Мало из ваздуха, нешто од прашине што је вјетар носи
— да навикнем да Бран- ка нема на свијету, да га не чујем
осим у сну, а то све рјеђе; да га не видим осим на слици urro
блиједи. и
ра да навикнем да не уздахнем кад га у неком разговору,
не сјећајући се, други спомену.
»н И усудих се да отворим очи. Стало је најзад. То је ливада
да испред мене — ружна ли је! Најежила се као мртва костријет
. , у прамењу. Неједнака je, замршена, штрче неке ружне травке
кривоглаве. Не помаже им што су зелене. неопране су и
е
прашњаве. Доље у земљи гложе се за мрвице а горе сиЈеку
су
једна другу сабља- сгим перима и длакавим челенкама. а у
та
ствари су јад- ни водоскоци у цјевчицама од целулозе који се
ко
пропи- њу према сунцу а не могу ннкуд даље — Јесен he их.
оч
коса ће их, да се смире.
и.
Тек нешто. као плава сјенка, иревари ме. Вазду- inacro је.
и испрекидано. махну ми испред очију и ишче- зе. Не знам шта
за је. као мало небо. спуштено над тра- вом. лепршаво, изгуби
2 ИХ
ал се. Тешко ми је да покренем главу због једне варке пријатније
и- бојом, јер може опет да се сруши све унутра. на само гледам
зн оно II IT O ми до- ђе или je већ било исиред мене а ниЈесам га
да видио прије. Има тога много — испреплетало се у боловима и
1 дугом довијању да потраје и одоли зими, ноћи, смрти
страшној.
llo
Разгранало се у тролисте. у звјездице и ресасте чашке
10ВИ
тешке стабљикама и нагнуте. а мрави миле и губе се кроз ту
.
»му густу шуму за њих несхватљиву.
- Па опет оно плаво — лептирови. Дођоше у јату које се
кад развлачи. горе и доље и као иљусак. и као на вјетру скупља се
жив вео и развија. Па lome у тра- ву, једва се виде. Склопили
ла су крила. па као мале је- дрилице. љуљају се а плавичасто
ви сребрни нрах остаје по влатима. И пођоше опет. Пратим и\
зљ погледом, иреко цесте као преко пустиње. како предазе у друд
у, и дио ливаде привучени жутим и црвеним. Једно усам- љено
о дрво стоји тамо, и хлад под њим насред ливаде, а од оне
је, маховине чини ми се да је у том хладу закопан неко некад
л давно.
не Не зна се ко је. Свеједно је, јер он већ одавно није тамо.
но Доље су само отпорне кости и љути зуби од земље
г. потамњели. а све друго II IT O ie било вра- тило се опет у
о неспокој. Има га у соку лишћа и у мље-
ље
,
ба
р
чним стабљикама, у мирисима шго привлаче и издају. и у
ваздуху топлом гдје бумбари пролијећу. дивљи, с бакарним
прстеновима око себе.
А није могло ни да се спусти све у земљу, ни да сгане под
једну сјенку. Остало га је годинама гдје је крчио шуму у
пристранку, погнут, с тупим грноко- пом, борећи се са старим
жилама. Сад су ливаде и јеч- мови од њега и неке воћке што
их је калемио и подве- зивао ланеном крпом. И можда ie био
висок и лшеп. ria су му пјевали пјесме због љепоте, па под
неким дру- гим именом лута у тој шесми кроз друге крајеве
U I TO их жив није видио очима — док јаго легггирова неста- ie у

сјенци под којом његове мртве кости леже.

Један жу ги цвијет заљуља се без вјегра. И сад се љуља. а
то се одозго спустио мален сгвор с бијелим кружићима,
живахно нешто у црном гачкастом ман- гилу шго је нечујно
доленршало. Тражи, тражи. пре- самићено, загњурило се,
јадно, лијено. Јеси ли ти то. несрећна р г о s о р i s. прамајко
пчела? Ти самотнице без средстава, дивљакињо из кунинове
сржи бар од мене се не плаши!
Сачувала си. кажу. цвјетне биљке и животне ок- вире и
сав таЈ развитак што ra човјек себи присваја и што сад хоће да
га разори. а потунаш се као пећинар- ка опет сама. Да сн све
пустила пустошн и вјетрови.ма и тој смрти што из свега вреба
— можда би боље било и за мене и за тебе. Али, не плаши се,
скупљај ти само за потомство што га нећеш видјети. као нгго
ни гебе није видјела мајка твоја умрла у самоћи.
А ја да идем. збогом. пчелице! Треба некуд да се иде, не
знам зашто. Да се покаже да се још живи, не знам зашто да се
живи. Ila устајем, а земља тврда, а глава тешка, и идем некуд
некако — по навици да се ставља нога пред ногу по испуцалој
тврдој цести и да се одмиче некуд некако од мјеста гдје нас је
то пого- дило; а велика је неправда на земљи да се неко опет
вуче као пребијена змија, кад је имало толико сред- става да
се одједном дотуче и не мрцвари.
Одмарам се; то је већ трећи пут од оног дрвета које се
још једнако види и гроба под њим што се из-
равнио. Још мало па ће љесковина, и биће хлада, и воде
можда да оквасим уста. Дли метална чекетала фикаваца. то је
нешто подмукло и неиздржљиво опет ми довлаче оне
троуглове што се врге и забадају их под сљепоочнице и под
капке, па морам да свраћам и да берем траву. Протрљам чело
травом да го про- ђе, и ирође, али опет надолази.
Tervpa смањена поред мене моја сјенка искрив- љена, као
подсмијех. и иосрће. Бацам се гравом на њу. али она прелази
преко гога. Псујем ie. а она ћуги и сиотиче се. Неподношљива
је, raj гадни свЈедок. За- хвагих шаку шљунка да je гађам.
Уплаши се од тога и сакри се иза мене. Али чим кренух. опет
она. Нећу да је гледам. го је најбоље: раширила се долина. па
њу гледам дуга и скоро правилна до клисурских клана- ца шго
с обје стране реже искеженим очњацима од го- ла кремена
усијана сунпем.
Ш га ћу ја ту иослије. иза тих очњака овако крт. овако
удављен? Само да сметам другима, да ме вуку и сажаљевају,
гу гдје је све тврдо па се пропело и испрсило, а ја уморан па
више ништа не могу и не знам ни како се пушка чисти. Велика
је неправда на земљи што прво убијају јаке, па све слабије, а
најсла- бије остављају да се вуку рањави по гадним трњацима
година и жалости.
Изгледа — ипак ћу стићи до те Суоваре. Ено је она — та
бивша риЈека, што је горња црногорска гра- ница на њој била
па сад опет обновљена. И башта, и сгабла окречена. и једиа
кућа са за 1 вореним каппи- ма. Сигурно имају воде, а мени је
треба много за ову жеђ. Пожурих па обамрлим зглобовпма,
док ме није издала снага, и сшдох у башти — а Један в о ј н и к
спа- ва. У хладу. на трави. с погкупљспим погама спава. с
каишем замотаним око руке и с дру 1 ом руком испод главе, а
грлић од нушке му је испред уста. па као да се љубе, спава.
Хтио бих да га не пробудим и приближавам се нечу)но по
трави. С амо да видим je ли он го. iep. чи- ни ми се није. Али
он се грже сам од себе. од неког сна и као у сну, шкрипну
зубима и усправи се на ко-
љена. Без капе је, са замршеном косом и чудним очи- ма. као
слијепим од мријене што се у тврдом сну за- кори. Срџба му је
промијенила лице, на којем је и без тога све друкчиЈе од
лишајева и краста по усна.ма и неких јама и неких сјенки у
њима, па стадох запа- њен и без ријечи. Он пусти пушку да
падне у траву и рашири руке:
,,Гледај“, рече себи промуклим гласом, и устаде трапав,
дроњав, с мало крваве пјене на задебљалим уснама.
Загрлих га, али то је евеједно неко други. Тврде кости
под испуцалом кожом и оштри облици — као да је врећа
камења ту под блузом, и има међу каме- њем мало иловаче па
мирише на урвину кад је испра- на у прољеће и кад се суши.
Сједосмо, а очи су му мутне и скривају се. шкиље између
малих грчева ко- ји се под избразданом кожом смјењују. Дах
му је крагак и уздише често и без погребе одмахује главом.
Као сјенке прате га навике што их је у самоћи стекао по
пећинама и нешто у њему одугшре се — хтјело би опет да се
буде само.
Он не Bj ep yj e , чини ми се, да je овдје и да смо за- једно.
Имао је варљиве снове и привиђења тамо гдје је пролазио. па
ме зато загледује и као да пита: јеси ли стварно ти, Ладо. или
само празна варка у сну?
,,Је л' ми жив стари?“, рече најзад.
..Јесте."
Знао je он то. Kojo му je казао, а само — не мо- же
друкчије да почне.
„И Џана?“
,.И Џана.“
Запушисмо. али он не може. Одвикао ie. одбапи цшарету.
Гледа за М О Ј И М Д И М О М И одмахује главом. Хзио би да проговорн, а
умјесто тога гута пљувачку.
„Јеси ли гладан?“, рекох.
„Не, не. Сит сам.“
И очи MV стално замуцкују и нешто као суза мути их.
Чакшире су му сасвим пропале, зјаие на кољенима и показује
мрку кожу исиуцалу и. изгребену, и као да је под кожом суво
дрво а не тијело. Он стави ру-
ке на кољена, а оне су црне, непознате, само на ма- лом прсту
осгао ошгећени нокат, гдје га је Тробрков син ујео док су били
мали, давно.
,,Исцијепало се све на мени“, рече. ,,Оголио.“ ,,Лако је за
то“, и погледах га тврдо: није потребно да увија и да чека, ни
да одлаже за касније.
,,А Бранко је погинуо'\ и један i рч пређе му испод коже
као змија.
,,3нам“, и стегох вилице да мирују.
Зачуди се: „Откуд знаш?“
..Знаће и други, чим ге виде самог.“
Тужно ме погледа: ..Јесте. знаће.“
,.А боЈБе би било да не знају. Што да знају? . . . Би ли M O I
ао да их превариш, Ненаде?"
„Лакше ми је то neio да казујем". рече.
И њима ће би ги лакше ако им се остави мало на- де. Јер
они шкрипави фоуглови, ово што ме опет спопада, не може
свако одједном да их издржи ако нема за нешто да се
прихвати. И сад се то опет врти, ако пустим сасвим ће ме
обузепг Склопио сам очи, ћутим. ћутим п трЈБам чело
згњеченом зравом и зе.м- љанмм коријењем. а го мирншс на i
орке сокове. и на кише и на глисте.
..III ia је то бидо с вашом i рупом. Ненаде?"
Он угну раменима: ..Несгала је. Ншдје друг с другом.
Све овако. И изгинуло је скоро све. Морало је — кад су нас
забили доље, и онда изгубили и за- боравили, а ми то задуго
нијесмо знали. Мислили смо: знају официри, и тако гурамо —
на југ, па на исток, па опет на југ. И тек онда смо видјели, а
оно доцкан . .
„Зашто — доцкан?“
„Доцкан — опкољени! И само те са сваке стране зову:
предај се, положи оружје! А кад ми к њима кре- немо у јуриш
— бјеже. Можеш замислити — бјеже, а чим станемо, опет:
предајте се! И Албанци нам ка- зују: свршен је рат. А ЈШ —
како свршен. кад смо га тек ночели? И послије су стављали
звучнике на по- ложаје, и неки што су заробљени — држе нам
отуда говоре да не гцнемо узалуд, али ja мислим то су били
љотићевци, и тако — ип п.има мијесмо хтјели ла вје- рујемо."
,,Јесу ли ro на вас 1 0 новима?“
,,Стално, јер они пушкама не умију, ако није не- какав
зид испред њих. Само иза зида зажмуре да не гледају куд
пуцају. и вичу - предај се. И тако с.мо вршљали rope и доље и
губила се чета од чеге, а само два дана раније да смо кренули
овамо — сви бисмо прошли . .
,,И Бранко?"
,.Не знам за Бранка. Он, чини ми се, није хтио. Њему се
нагомилало свега на врат, није имао воље да се враћа. Јер ево,
он је могао и онда да пређе. Сви смо се већ били повукли, и
зовемо га, а он остао неће. И ја се врагих до њега, мислим
рањен, а он као да ме не чује — стално пупа. Око н.ега све
пре- копао миграљез, али он се не осврће. И онда бапач
одвали му лијево раме цијело, а мене по рупи и ио прсгима."
..Мислиш ли да се није луго мучио?". упитах га.
..Није од гога. јер то је као промљен. А прије се мучио. и
лок је то чекао. и сви смо се мучили. али он нарочи го збо 1 C B C I
а онога. Тмуран, без воље. цијело прољеће није хтио ни са
мном да разговара."
Заћута најзад. Више немам шта да га питам. Згромљен
човјек! Закопали су га. Лежи негдје изнад долине преко које
су се повлачили. Миран је сад. Није ни тмуран као пгго је био.
али не може да се разго- вара с њиме. И бор понекад згромљен
иаднс. Коли- ко је лијеп био док зелен стоји, а послије,
опаљен, па црн, на лигипи још ;iyio остане. Зиме пролазе и
npo- љећа. а он од свигања до вечери штрчи горе и из магле
продире и из ноћи освиће. Нутници ио њему запамте пут и
читаво брдо назову послије Згромље- ни бор.
Сад опет не могу да га жалим. Не што је пре- горело,
него то је ипак најбогБе што може да се до- годи човјеку и
бору. Да га не муче и мрцваре дуго, Да му не сијеку грану по
грану. Ill ro да стари и тужан и ружан постаје? И да плашљив
постаје и нагрижен
 болестима и мрављи путеви уз њега и лишаји по гра-
нама да му се вјешају у дуге браде? Љепше је кад нема ништа
од roia млад и чист. oi њем погођен. кад падне на земљу гдје
му je падала сјенка.
Љепше је, и то личи на Бранка. И онда немаш шта да га
жалиш — само оне шго су остали и шго не могу да замисле да
би га свеједно изгубили на овом свијету гдје се само губи.
Жали њих! Жали себе! И учини, ако се нешто може, да се
лакше поднесе то што се мора.
,,Ја бих пошао, Ненаде“, рекох.
,,Добро“, и поче да устаје. вол>е ,,Не ти, сам ћу. Ако
нађем нека кола. доћи ћу
^ ви за гебе. Али прије ноћи нећеш улазити у село. Треба
да свршим нешто прије него те виде тамо." а он ..Добро", и
пружи се по грави и стави капу под
пре- главу.
Не жури му се да стигне у село. ништа му није до села,
отупио је толиких ноћи и уморан. И није више онај што ie био. и не може ни
да буде. Постао je мудар одЈедном. сгар одједном и утишан само је се да
сиава. И ја сам једном био гако. да ми је само
али да спавам, и још једном ћу кад се ово сврши, а по-
пело слије немам шта. Огићи hv с Вујом негдје у планину,
негдје у ђавола, гдје може врат да се сломи а да из- там.
гледа случајно се десило.
зн
ад
Ни
је
13Г0- 7.
оли-
L па Код муринског моста нађох иознанике. Окупили
п ро- су се, недјеља je. ОкупЈБаЈу се тако сваки дан; сад су
п i( 3 сви дани једнаки — шта друго да се ради — као ми
beN i\ доље, као сви наоколо. То је више него навика
,-he- потреба и ослонаи и нешто без чега се не може опста-
ги. Тек кад се огледнеш у очима другои! увјериш пре. се
да си жив и да je и onaj други жив, и онда je лакше
l0 - у ту неизвјесност што котрља дап за даном. У
т0 друштву си, наћи ће се тамо неки лијек свему што
, жаН долази.

т
 Тако тјеше и храбре један другог већ самим при- суством,
и дијеле по пола цигарете и сјећају се како су се бранили и
како су нападали у оном великом београдском роју I U TO је све
кордоне поразбијао до Вождовца, Мосгара и Сењака. И онда
— како су се неки одвојили од роја, уморни и ђаво би знао
зашто, и изгубили се на окукама — али ништа, то се није ни
осјетило: увијек би придошли нови, одсвуд, да улупе
оклопљене аутомобиле и да кличу, грлати, надјачава- јући
ненрекидну градску буку.
Тихо је, па ми је то необично. Шетају по мосту, слушају
Лим. Нијесу сами студенти што се ту тако окупљају; има ђака
који им помало завиде и младића из Метохије, с кожним
капама. Умијешале су се и занатлије што се представљају као
радници, и покоји космати шофер што само гледа с ким би се
потукао. Сви воле да се нађу око студената, који се као с пра-
вом у нешто надају. Тако и на њих прелази нада и они је даЈБе
разносе и крчме је помало свуд гдје стигну: није све свршено.
има још нешто — има не- што што се ваља иза брда . . .
Мени је тужно и од те њихове наде. Имају ли каква кола.
упигах.
,,3а једног друга? Како да не! Што год хоћеш. И тон,
хаубицу ако ти загреба, овамо je тражи!“ ,.Не топ, није ми до
весеља‘\ рекох, ,,него само да се превезем с једним што је из
Албаније стигао.“ Шофер с ожиљцима снриједа и позади, луд
на- изглед, одведе ме до једне бараке да ми покаже остат- ке
нечег што је стварно ишло но цестама и што је падало у
провалије из којих је ко зна како вађено. „Зовемо ra Недодер'*.
рече као да се ионоси. ..Сад бисте могли да ia зовете
Неходер."
Он се наљути: „Мислиш? Видјећеш! Само ми по- мози да
га изгурамо.“
Запесмо из петних жила — покрену се, изађе, а мислио
сам ни то не може. Дуго потраја чачкање око мотора. а онда
стварно закркЈБа, прокашља. распали се и Јурну тражећи
провалије. Вратисмо се за Не- нада. Пушку убанише под
задње сједиште и ирекри-
 при-
како Liie је
дроњцима да се не види, и Ненад сједе на то.
шком Затандрка Недодер цестом кланарајући лименим за-
l0 д0 крпама на све стране. Кроз клисуру ноче да нушта и
Су се неке друге гласове, од којих се разбјегоше престравље-
1ШТ0 ни буљуци коза у стрминама.
,ј е ни Уђосмо у варош као намјерно, а у ствари није
v се могло заобићи. Стража даваше неке знаке које II IO -
[чава фер ниЈе хтио ни да види. Зауставише га карабињери;
он се безобразно избекељи на њих и зовну Ћока Ћо-
шића: само да се поздрави с њим. Отпоздрави му Ћо-
шић, а то ie значило колико најбоља исправа одмах тако ■
,
^a нас пустише да прођемо.
Искрцасмо се испод Жељина, измучени и занту-
шени, пуни
к
бензинског задаха. Продужи шофер некуд окош Ј
Ј
— да скупља или да шири виЈест и да прича о по-
сљедњој групи из Албаније. Наста тишина послије, а
ja и Ненад стојимо и чини нам се: некако смо пре-
брзо дошли. Требало је бар мало спорије куд ћеш
сад у то село гдје вшпе нема Бранка? И као да смо га
уз пуг изгубили, и као да смо га преварили то што смо
остали живи . . .
ли
ЈУ Оставих Ненада гу да чека до су гона, па сам идем
путем према Утргу. Висока папрат шикнула је до по- °^ с,и ;
јаса а над њом се шири скроман мирис жилаве биљке
што само скривена мјесга насељава. Има je доста овим сам и
путем преко љега, све док је снијег иовали и сатре.
|га0
- Оволика је била, не него већа, онда кад смо ишли у
на
Д ' планину. Рвали смо се по њој: Бранко и Леко Jla-
) стат ' буди1т и ја, па смо је страшно поваљали. Чуђаше се
е
ITO Ј Иван Видрић, гледајући пгга чинимо, и понекад за-
|ђено. стане:
i ,.Нека. море, доста je тога. Богами сге као дјеца.
его!“
и по- Бранко је стварно био дјечак, Један од оних Ш 1 0
израсту мало прије времена. А код мене је било не- фе, а
што шго се отима, неиживљено, и хтјело би да се вра-
е око ти. Зграбише ме њих двојица, набише ми пуна уста
спали папрати, а све вичу: „Паси, паси, школована главо!“
а Не- Иван Видрић покуша да ме брани — тако га увукосмо
,екри- у игру, па више није могао да се брани: насули смо

23 М. Лалић, Зло прољеће 353

 му шушкор под кошуљу и у панталоне и под пазуха да му се
осветимо за све оне савјете и мудре оио- мене. Свуд успут је
послије имао да истреса и вади згњечено труње IIJTO се
залијепило за ознојену кожу.
И свеједно — стигосмо рано у планину. Сунце и
пластидба се раширила по пространим ливадама око језера.
Сви пожурили да заврше посао ирије празника и сабора. Једни
скупљају сијено у завале, други на- виљке превозе на
воловима. Размахале се виле и гра- бље, кличе се и мрмори
измијешаним гласовима и чује се покоја масна шала на рачун
жена шго су се зарумењеле од посла. а Гавро Гривић предњачи
као увијек.
Врућина. Неки кошул>е скинули, руњави, препла- нули,
иа зној бљешти и сламке се по леђима нрили- јепе као кора. А
Качаранда, у бијелим гаћама, стигао до под сами врх остожа и
грабуљом хвата нласе си- јена што му их одоздо вилама
додају. Стаде одједном, загалами и иоче да дозива Милана
Настића на оној другој обали:
,,0, кмете! О-о, Милане! Оглувио дабогда, де!“ Одазва се
и онај са сијена: „Чујем, чујем! Која ти је невоља данас?“
„О. знаде ли ти оне моје чакшире што ми их је Јерга
закрпила?“
„Знам оне једне“, виче кмет. ,,Ти других и немаш, чини
ми се.“
„Богами су биле добре“, и Качаранда тужно ма- ше i
рабуљом. „Могле су ми трајати још гри године да се не крпе-
е . . .“
„Могле су оне и чегири, само да се не обукују. А је ли им
се нешто догодило те си жалостан?“
„Како не, јадан, зато те и зовем! Оставио их ја на ливаду, а
погани I ривоња, Гавро-робијаш, нагнао волове с пластом
преко њих . . . Врагу их предао. ето ■ако!“
..Ау". дрекну кмет. „Онакве чакшире-е!"
С ве сгало, па их слуша. Неки се већ i рохотом смију и
чује се пригушен женски кикот, а Качаранда виче као с
џамије:
пазуха -'П а шта Д а чини човјек с њиме, де ми реци!“
е опо- „Убиј га, не мож ништа друго. За онакве чакши-
i вади Р е ' што памте и Кулина Бана — утуци га као змију,
и
кожу. готово!"
унце и ..Богами хоћу“, заклиње се Качаранда озбиљно.
ia око „Ево, чим се скинем са сијена. Или нек ми друге чак-
Шика шире створи, или нек се сели куд зна!“
ги на . Умијешаше се и из других катуна и косачи с бре-
и Гр а . гова што су застали да предахну: уче Гавра Гривића
iLMa и куд да бјежи, или предлажу казну којом треба да пла-
ти. а неки му захваљују што их је избавио да више и ’ као не
гледају те сгогодње чакшире што их је још Ка-
чарандин дјед носио. Пронађоше неки да је го добро зеП1а . за
качара: све су жене некуд тамо окренуле да виде
[рити- како изгледа без чакшира . . .
тнгао Долина око језера и поточића испунила се виком
и одјецима, а ми, горе у борЈу, невидљиви и начујни, лном
гложимо се око сјутрашњег сабора. Одлучили смо
’■ црвена застава да буде и да се потучемо с жандарима,
али никако да се погодимо ко би могао говор да одр- те 1 «
жи. Неки немају дара за го, други би могли подле-
r• • ћи под истрагом. трећи штета би била да их из-
губимо јер су неопходни за друге послове . . . Сунце зађе, а то
оста сјутра да се одлучи.
Нађосмо празну колибу, простријесмо сијено. Ле- жиш, а
мирише луб и трава различито, и успављује, и под сном осјећаш исто. Сву
ноћ лавеж и комакање, и негдје на другој обали њишти пастув а по торовима
брекће сита стока. Пљусну два-три таласа на језеру и умире се, а послије се
само потони сгачу. Не знаш од свега тога шта си под сном чуо а шта на јави и
почнеш сам себи да личиш на језеро у којем чисто и зелено одбљескују
планинске стране и бијели иутеви }Ct - а по њима.
Пробудих се негдје касно па гледам: извјесили црвену
заставу на вис. Сувише су je удаљили, па из- гледа као
путарски знак малена. Бранко и Леко хтјели би да је
премјесте, а Иван Видрић не да да се то дира дању — требало
је о томе раније да мисле, каже. Али, они су је ноћу ставили и
нијесу могли да виде
како то изгледа. Намучили су се док су је попели го- ре,
намучиће се и они други кад је буду скидали. Осга тако.
Идем путем поред потока, а Врановић се појави одоздо.
Остала су му још само језсра. изгледа, све друго је погубио.
Скренух на споредну стазу не волим да се сретам с њиме.
Отишао је с фракцијом, остао сам с братом; нек иде с милим
богом. без обја- шњења. Не MOiy да гледам онако безобзирно
као дру- in ипак сам му нешто дужан из оних минулих го-
дина, и онда боље да га не гледам никако. Разумио је: прође, и
више се не осврну. Жури му се. Предви- дио је да ће бити
гужва и чисти се док није почела.
,,Не ваља вам го тако.“
Окренух се: стоји учитељ Јасикић и гледа ме. То сам ја
поред његове колибе набасао. Наљугих се све неки непријатни
сусрети.
,,Шта не ваља?“
,,То, тако — с човјеком. Он има карактер, а био је
најбољи борац у рату.“
На вратима се нојави Видра и брзо побјеже уну- тра.
Лице ми се искриви од пакосги — шта он гу има да се мијеша,
кулак један, и нас да учи!
,.Чудновато“, рекох. ,,Док је с нама био, никад нијесам
чуо да га хвалиш“, и пођох поред језера.
Вода ми се учини гадна од мргвине, од оне љи- 1 аве граве
под њом. од млитавих одбљесака. Иађох са- трунули кереп
крај обале и iypnyx ia далеко у во iv. Послије прегазих преко
угљева, гдје су планинке ложиле да перу вуну, и одвукох се до
шуме. Пусгише сшку из шрова, забиЈељеше се овце кроз i
рање. Уда- рише чектари у свим катунима наоколо — то ме
мало умири, па сам расијано слушао како се народ при-
ближава оној равнини гдје ће сабор и гучњава да буде.
Сиђох на ливаде, а тамо већ почели да сгижу не- ки из
вароши с много неиознагих дјечака и младића. Зачудих се:
Бошко Чемеркић сјаха с коња, а на i ру- дима укрсзио доглед с
једие cipane а фозографски anapai с ;xpyi е. Хтио сам да ia не
видим, али он пође
право к мени, блијед и окраћалог даха. И одмах ми се пожали
на здравље: на мору није могао да издржи врућину, нада се да
га овамо ваздух спаси. Сав је омекшао и истопио се од тих
жена и мамурлука смучи ми се, спремао сам се да га
напустим, али од- некуд изби апотекаров син, онај што је хтио
да пре- стигне Ћержинског намигну ми и зовну ме у страну:
,.Тај je сумњив", промрмља.
Дође ми као да ми је ударио шамар и стегох зубе: „Ти све
којешта измишљаш."
Он поцрвење: „Доказаћу ти", и запријети прстом.
,,И ја теби“, рекох гушећи се.
Разиђосмо се, а онда ми сину у главу: могао би Бошко да
одржи онај говор! Он одавно није био у затвору, можда би га
то раздрмало и вратило. И онда: држаће се добро тамо кад га
притегну, издржаће, неће провалити никог и гако би се опрао
од ових прича, и запушио би уста гадовима. ria би све послије
могло добро да буде.
Загријах се за то, навалих — јер тако не жртву- јемо
човјека, него ћемо једнога, који је скоро изгуб- љен, да
вратимо. Сложише се, а Бошко то једва до- чека. Промијени
се и поче да личи на оног што је био. Не знам, можда је и он
осјећао да га сумњиче и хтио да то опере са себе. Одмах
склони доглед и оне каи- шеве и тако доби озбиљан изглед.
Послије сам гледао како се људи скупљају од колиба. од
катуна, споро, корак по корак. Напријед иду старији, а они би
изгубили достојанетво ако по- журе, па се свечано коче и
успоравају омладину која би одавно стигла да је сама. Не
знам откуд су дошли до тих утврђених обичаја: све што спада
у осјећања мора дубоко да се крије. Ако воли дјевојку човјек
и ако му се жури да је види — то пред другима треба обратно
да изгледа; а на жалбама исто тако: не смије много да се
плаче за братом или за сином — срамота је, слабост је, кажу.
Приђоше најзад, а чобани већ почели коло. Прије су на
тим саборима обично туче заметали и неке старе освете
потрзали и вребали се мучки село против
села. Гледам нема тога, него велика слош у мома- чке љесе
ушла ц пјева као бубњевима.
Тако док сам их слушао — чинило ми се да је револуција
врло близу. Што да не? Сви су за њу. II чобани на све су букве
урезали срп и чекић. Ови стари, uiio се устежу, најзад he и
они да схвате, или ћемо их просто прегласаги. Они већ знају
да смо јачи и гунђају међу собом против гога али старци су
уви- јек незадовољни и нико не може да им угоди.
Све припремљено, само жандарма нема, а не мо- жеш ia
почнеш без њих пнледаће као да сн украо io мало слободе што
желиш да је освојиш. Чекамо; а њих нигдје. Нико не може да
их нађе кад их је лу- кави Глишо Мркаљ завео негдје уз
потоке да избјегне сукоб. Увијек je он тако — никако се не да
ухватити i дје је тијесно.
11 онда Бранко и Леко и неки снажни Ђемићи по- шгоше
Бошка Чемеркића на рамена. Он иоче да го- вори. понајвише о
слободи, а имао је продоран при- јатан i лас, који као да
пријања за ствари и оставља боју за собом. Зафија се и црвене
njere изађоше му на образе док је гресао косом и песнииама
мријегио невидљивом непријатељу који се крије. То поче да
расте и приљепчива грозница узбуђења у шласима
прелажашес њега на све наоколо.
Викаху и завимаше капе. Гледам, а све нејасно од неке
сложне cpehe. и нло је свима добро и лијено, и шго iy има
мало моје заслуЈе, сасвим ненозназе. Ни- јесам знао да је 1 0
његов посљедњи i овор и. у сзвари, onpoiuiaj с нама и са
живозом, али се слу^ило нешзо од тога и зато је гако лијепо
било.
Ползедах Видру, а она с 1 аром грозничаво нље- ска и
задивљено гледа Бошка. Можда она њега воли, помислих и
чулновазо: не бјешс ми криво. А но- слије како смије од оца да
зако одЈедном изгле-
ла ’ И онла видјех crapoi Јасикића: разбарушеи, ма-
iue шеширом и виче из петних жила:
„Зако је! Браво, младићу! Нема нишза без сло- боде . . .“
мома-
Играло се послије, и Бошко је био у колу, и сви да је су
хтјели да буду близу њега. Најзад ми приђе, умо-
њу. и ран, с длановима врелим од многих стискања. Задр-
i. Ови жавао сам га да осгане у катуну iy би ia сшурно
е. или прикрили и сачували, али он се надаше да he колима
ојачи побјећи. Тако узјаха коња, и ми се руковасмо. То
у уви- нам је посљедње било.
Застава на вису оста и заноћи. Послије ју је украо ие мо-
Тробрк: пребојили су платно у црно, па је његова
украо ћерчица носила хаљину од тога, а нама је то било кри-
80
;камо; — али не можеш с Тробрком да се објашњаваш.
ј jjy.
е Сјутрадан позваше свједоке у варош: Мира Дрен-
5 , еп{е ковића, Милана Настића и Качаранду из Међе. На-
атита стић се одбранио болешћу: стомак, грчеви, муке
ништа није ни чуо ни видио. И Миро Дренковић ре- ш по _
као је нешк) слично кражовид је, а заборавио нао-
ДЈ r0 . чаре код куће; нш је заставу видио, нит је кога пре-
П р |( . познао. Само Качаранда је све чуо и видио и казао,
али имена није хтио да казује — јер би то значило да ' је
он шпијун, а то нико његов није био.
Свеједно — Бошка Чемеркића то није спасло. Ухватили
су га на пријепољској цести и страшно су га измучили прије
него је стигао у затвор. Послије су га превезли у болницу, и
— ми га више нијесмо
ви
ејасно дЈеЈш.
ијепо,
е. Ни- g

гвари.
л
Послије су овдје имали честе борбе — шакама
на бајонете и кољем из плотова. Рањавани су и гину- ли људи,
а до Београда је то стизало са закашњењем, као кроз маглу и умањено
даљином и природно ^ il | као свуда. Стално ме подсјећало на Бошка и то
што
је дању било само жаљење, нарастало је ноћу у ои- тужбу и
Јављали су се опаки снови с грижама и неки други што жаморе из дубине
да је све го глупо и бе- Сј1 °' смислено — у том времену што све
изопачи и смије
се дивљим грохотом изнад проливене крви.
 Али Београд. као увијек пред несрећу. из дана у дан
постајао је љеиши. Више нијесмо. као оних првих година.
чезнули — да нам je загребачко радништво. Заређаше чести
штрајкови, а качкети и коврчаве гла- ве и зајапурена лица се
умножише — гвоздене шипке сакрили испод капута и
француске кључеве ц ко зна шта, па се не плаше никог на
свијету. Весели шегрти, као мали врагови — почеше и за њима
да јуре гло- мазни жандарми са завитланим пендрецима, а
узалуд. И напунише Главњачу и све затворе по квартовима, а
ни то ништа не умањи одушевљење.
Не волим да се сјећам зима, и нећу. Али од про- љећа до
мртве јесени све је било у клицању, чини ми се. И оно љето на
Ади Циганлији. одвојеној од свијета. с једним другом из
Срема и једним из Далмације и [ Ј ифатом из Бијелог Поља — у
затворској соби гдје је осгао запис Радована Вуковића сад ми
се и оно чини лијепо. Врућина. закључани а ипак продире
живот. Кроз решеткасти прозор гледаш Саву и веслаче с
дјевојкама и једрилице, а увече ти на окно буљи мјесечина и
до пред зору се преко воде чује кафанско весеље и грлата жена
што негдје с оне сгране Саве пјева:

Ој јаранс Суасјманс.
јс /" uiii жао Бањс Луке...

Ila и то прође. И онда једно друго љето у засје- њеној

баигги крај Славије. Коирива поред зида и зова бујно израсла
и неке старе шљиве као у Глувљу. а под њима искривљена
трула клугш. Спаваш у башти под звијездама и само кад је
киша унесеш кревет под стаклени кров прекривен зеленим
вријежама. Узмеш гумено цриЈево и поливаш башгу — нек
расту и зове и коприве и све што је живо и зелено. Понекад за-
звони на каииЈи и уђе уморан илегалац, и — тек што се
спустио на клупу. већ спава. Одспава два сата и одлази
задовољаи на непознате путеве. збогом!
Па и го прође, однесе га јесен. Гурао са.м колица с
..весељацима“ па жељезничкој станици. Све оне го-
дана у воре, и криминале, и страх од смака. и предратне грче- вс и
повраћања одштампана иа ступцима По.штике гребало је го
првих
сваку ноћ убацивати у возове, и ми смо io чинили за плагу
иштво
која иије била мала. ако се све уз.ме у обзир. Јер. на крају, и
. ве
није тешка ствар да одгураш гих десетак колица и убапиш
гла-
накете у по- штанска кола, а између тога сједиш и гледаш.
шипке
Гледаш шаренило — како одлазе како се љубе на
ко зна
растанку или плачу. Једни се усаме и рашире у првој. другн се
дегрт праве важнн у друт oj. а у трећој класи се џапају око мјеста и
и, )е хоће очи да поваде. Видиш гу за сат колико на другом мјесту
гло- не би за шдину тако постајеш на С В О Ј начин богат и спокоЈан у
/залуд врто- главом свијету који помало почнеш с висине да гле-
. даш. Иду, журе, спотичу се с коферима, а ти гураш средином
овима и каткад викнеш као чобанин:
, „Чувај, народе!“
Возом из Крагујевца стигну новине које су тамо неки
д про- наши одштампали без дозволе. Спаковане су у картонске
1НИ сандуке, а понекад и у кофере. Знаш да гога дана треба да
ми дођу и нрипремио си колица, и јед- на флегмагична госпођица
вијета иреда ти те ствари као да си носач. Грабиш ручицу и брзо
, ције кроз најжешћу гужву: помамиће се полинија сјутра тражећи
и гдје илегалну штам- парију по Београду, и има Корошен да умре
је II од јада ш го не може ии да дозна како му се го подваљује, док
оно ) ти одмичеш и вичеш:
,„Чувај — фарба!“
Сви се склањају — иначе ћеш их обојити. На челу ти већ
гшше да си дрзак и качкет си намјерно на- кривио да им то
буде јасно; при томе и не кријеш да ти се нарочито свиђа кад
засје- ц расплашиш оне што су до- бро обучени и неког од њих
зова а под закачиш по ногама. Гун- ђају за тобом и чуде се. Настрадаћеш
и под т једном. то већ мора да буде, али све догле си слободно
под студенгско- -пролегерско чудовиште с дипломом за гурање
/змеш колица. и свегиш се за неправде помало.
и зове ад Наиђоше послијс избјеглине из Пољске. са же- нама
за- танким и финим. Жути као од воска људи. Јевре- ји већином,
к што -ата уморни. уплашени. страшно жедни. По-
и
А
о.пипа не
ro-
нијели су доста новца, попише све вино што се за- десило. Два
дана. три дана тако — ишчезоше. Мало касније, у сунротном
правпу, на сјевер — покуљаше наши резервисти мрачних лица.
сељаштво наше у дро- њавим униформама, збуњено,
забринуто, жедно и оно. Не траже вино, не купују ништа —
кидисаше на чесме и 'потукоше се порнијама.
Ila онда се утиша свиЈет. Ништа ново на западу. само
расгу рекордне диње и лубешше на истоку. Са- мо негдје
пуцају топови и ломе се јадне кости. али то је далеко па не
боли ако не читаш новине. Бомбар- дују, потапају. освајају, све
зе.мљу за земљом и — као да је појео вук магарпа, па послије
страх завладао. Вра- тише се они из резерве — уморни.
земљави. издрпани. Нијесу ни жедни више, лица су им
кишовша а носеви се издужили од ископаних ровова које су
поплаве је- сење опет затрпале.
Па опет ништа. Само неки градови ковентрирани. па их
нема. а неки што мисле да рат преспавају и да им прође као
лисици у сну, ућутали. Дојади ти тако да гледаш увије^ исто
— како жандарми спроводе неке везане жене у родна мјеста.
па зграбиш колица и дрн- даш њима преко перона. или узмеш
неког од другова ..весељака" ria га возаш горе и до.ље и гониш
жандаре да ти се склоне с пута.
Тако — до марта . . . А то је било прије два мје- сеца!
Је ли могуће да је то тако близу — кад су сви они били
живи?...
Чини ти се — руком би дотакао. из два мјесеца би их
себи привукао — а толика је пустош пукла. ко- сти на све
стране расијане. и за све вјекове се неће с месом саставиги
никад и нпгдје. него само распадање. и све да.ље. да.ље од
никад, бескрајно, неизречно. па ни у водама, ни у вјетру.
нигдје никад.
Та даљина ничим се не прелази. Нема до њих дру- гих
мостова осим танке мреже од сјећања. која их ла тренутак
задржава у том ужасном одмицању и поку- шава да их оживи и
обасја бар за мало — танка. слаба нит свјетлосна. са слабог
извора, устремљена у мракове
 за- против ноћи, смрти и пустошног заборава да се бори.
Мал Знам — била ми се нека мука оне ноћи згоми- лала и
о нешто као стид од тог страха што је пао на кровове и
(ул>аш притиснуо куће и људе, па возови тужно а лађе на Сави
е ' У дављенички пиште. Ушао сам у колица, лежим полеђушке, и
лро- 1 и затворих очи и навукох качкет на њих.
оно. з ,.Вози!" рекох неком. ..Доста ми је овога. Путу- јем!"
чесме „Куда?“ упита ме.
„У Мексико."
запалу. А у ствари радије бих у дјетињство. у једно да- леко нрољеће кад су
ку. Са- ме на брани возили. прије него је преко њива пројахао Вучко Ћемић са
алн то закрвављеним очима. Јер то је тако кратко трајало, гај дан на њиви, то зло
омбар- прољеће и та младосг узалудна, па ми само као оштра муња прође кроз
— као сјећање и не стане ни- како не могу да га успорим. Прекрстио сам руке на
io. Вра- грудима и покушавам да чујем како полако шуми Ме- ђа. гдје-гдје кроз
[рпани. Јововину обасЈана. А онаЈ што вози колица пође касом, убрза и викну:
носеви „ЧуваЈ народе, видиш — рањеника! . . ."
[аве је- Не знам откуд му го рањеника, можда сам ia- ко
изгледао. А онда чух женски глас. па плачем рас- иијепљен у
•ирани, јаук:
[ ла ILM ..Ладо-о!“
ако да Причуло ми се. помислих. jep откуд? Нема i\ нико да ме
ie неке познаје. да ме зове по имену са таквим сграхом и грцавим
и лрн- плачем у гласу. Али док сам то ми- слио, дозив се понови
ругова згрушан и ојађен. и ја опет чух своје име на мокром перону
анларе гдје се с димом возова и прољећном маглом мјеша.
,,3аустави!“ викнух.
ва мје- Али он није могао тако брзо, из залета, да се за- устави.
Усправих се, скочих у трку. Откотрља се нечији кофер,
ви они
отнрати ме неко виком. А онда видјех Видру како трчи.
Загледала се негдје напријед. задихана. и зове опет оним
зјесе
изгубљеним гласом, безнадно некако као уплашено чобанче
ца та.
ноћу. и не види ме да С Г О Ј И М
ко- е
неће
алањ
е. па
ни

КЛрУ'
их-за
поку-
пред њом. Криво ми би што ме не види и дуго ми тако да ме
зове —
..Шта ic°“ рекох.
Она се збуни и размаза сузе руком. Као да се го- мила
година разорила и открило се нешго шзо ie било затрпано.
Видјех: Глувље. и мали Баћо. брат њен. Koiei она и не памти. а
имао ie ружичасте дланове. меке као кадифа — тако сам
замишљао његово липе кад су га низ село пронијели под
брезанске храстове. код vioie маЈке да стално остане.
,.Јеси ли ти био — оно тамо?“ упита најзад.
,,Био сам. Па шта?“ рекох љутито. јер ја сам се у себи већ
стидио што ме у таквој игри ухватила.
,,Мислила сам да те воз —“, и хтјела је да се правда.
Али ја нијесам имао времена да то чекам. ни да мислим.
Ни да проговорим или учиним ма шта друго. Само је привукох.
Једно мјесташпе под СЈенком њене ко се знао сам напамет гдје је.
остало ми је кроз све што је прошло, и одједном: скратио се
пут до ње- га. Загњурих лице у то. Замириса ми на ливаде у Г
лувљу.
Она покуша раменом да се заштити. Јадно. не- срећно —
ти жалости моја бескрајна! Уплашила се. па не може да се
одмакне, а руке јој беспомоћно висе.
..Шта радиш?“ промуиа.
А усне joi дрхте. Видјех да cv откривене. затим да су као
здравац !)ур1Јевдански кад се рано ујутру убере на Караџи.
изнад бијелих слапова Међе. И има ioiii слане росе од суза
што су се слиле.
„Гледају“, рече некако другим крајем усана.
Узех даха. ,.Не мари. То је лијепо и кад се само гледа. То
ie — нијесам ни знао како. Ајмо негдје да не гледају."
..Не знам". промуца. Хтјела ie. мислим. нешто дру- го да
каже. али само то јој је остало у сјећању н враћа се и намеће
се. па оиет рече: ,.Не знам. не знам". и само раменом да се
заштити.
С ве је то кратко трајало. Можда само неколико
тренутака. Отишла ie послије да отпрати TV другарицу
због које је била дошла, и онда се. join увијек у забуни.
вратила да ме примека. Пустише ме друговп да пођем раније;
има их довол.но за у посљедњи воз да убаце и ми се
одвезосмо камионом По.шшике до Теразија, а већ је подругљива
судбина зинула била на гу нашу љубав и почела да оштри нож
за њу.
Испратих је до куће. а тешко ми је да се pacia- немо.
Пођох. па се вратих да видим како пали свјеглост у соби и
како њена сјенка гумара но завјеси. Чинило ми се никад неће
ироћи та ноћ од ње шго ме одваја, а ево сад је опет ноћ што
граје дању и ноћу непре- стано.
Управо све je то крагко било. V неке. кишне сате сједјели
смо мало у мензи. а мало по с л иј с v мље- кари, у Битољској, код
једног бркајлпЈе из Маврова, а кад стане киша и оциједе се
голе i ране пролазили смо кроз Малу улицу. поред платапа,
1ДЈе су ријеткн пролазници, и иоред Ватрогасног дома, до
грамваја. и двапут у биоскоп, дању, jep послиЈе сам одлазио
на станицу. Бар да је чекало да озелени лишће и да нас пусти
до Хајдучке чесме, једном у недјељу, кад тамо Цигани
свирају. Али ништа, баш ништа — нијесмо има- ли среће.
И Једна ноћна демонстрација загим, кад смо са- тима
ишли и викали против пакта с Њемачком. Управо, ја сам био
страшно ућутао, плашећи се да ми je не убију из оног мрака
из попречних улица кад запуцају. Било ми је хладно и влажно.
и некакав љигав мртви зној од страха, све ми се лијепи крагна
око врата и кошуља на плећкама, као да је млаким туткалом
на- мазана; а кад они око мене јако завичу, чинило ми се да he
то куршуме да привуче право на Видру. под мо- јом руком,
K o j a ништа не слути и не плаши се.
А баш тада не би нигдје пуцња. Свуда смо жан- дарме
тражили, а^ш нико да нам на нут изађе. Све се умори.
Промукоше. Неки се придруже, па само они ви- чу, па се
уморе — промукли и они најзад — и ућуте. А ја сам Видру
држао испод руке, танку:
,,Јеси ли се уморила?“
,,Не, нимало'.“
 ,,Ако Јеси, можемо и -да одемо.“
,.Не. а зашто?“
..Видиш. нема ко да нас растјера."
,.Нема“, насмија се. ..и жандар.ми су на нашу стра- H V
прешли.“
Стварно. сјутрадан освану све друкчије: весели преврат.
Пакт поншитиди и згрушадо се људство по улипама. Пођох с
Видком код Кнежева споменика. па смо гледади Хитлерову
слику, објешену наопачке. ка- ко на конопцу поиграва и. као
ухваћен лупеж. ко- npim се. Покушавали cv да убдаже
крајности. и један од оних из пуча. официр. попе се на
трицикл и замаха рукама:
..Немојте да вичете живјела Русија!"
..\оћемо-о-о-о!“
..Добро. али онла немоЈте — доље Њемачка!"
,.Доље-е-е-е!“
И тако ваздан. И то нам је најбољи дан живота. је ли,
Видра? Бољи и од оног у планини. кад је Бошко Чемеркић све
платио. Бољи од свих дана. ади скупо смо га платили. Видра!
Промукли смо биди. па смо ша- путали и обичне ствари, као
да су тајне. Ципеле су ти биле изгажене, а коса замршена и
прашљива, умор- на си била. Видра. а опет си се смијала. а
мадо мје- станце под сјенком косе мирисало је на ливаду у су-
шне дане.
Одмах затим иоче оно тужно. оно велико опра- пггање.
Оддазе из мензе. одлазе са факулгета. оддазе они што их
среташ на улипи. Неки у војску оддазе по позиву, други у
села. у варошице, у Босну. у Ма- кедонију — да се ради, у
Црну Гору и Далмацију да се мучи, у Војводину и Србију да
се припрема. Гледаш. а на све стране руковање у љубљење.
јер више се нећемо видјети. никад више. и сузе су у очима. iep
се то предосјећа. и — то смо се v ствари с младо- шћу
©праштали.
И велики рој смањује се из дана у дан. па већ не- сгаје.
ОпустЈеле библиотеке, у чуду се згледају зао- стали. Нема
више оне кошнице гдје се живјело искон- ском искреношћу и
зујало припростом љубављу а не-
повјерења, ни довитљиве нискости, ни важних, ни по-
тиштених није било; нема више оне топлине — про- риједили
се, па тужно постало и само танка нада оправдава: отишли су
да заметну нове кошнице и но- ве ројеве на све стране, да
свуда буде топлије љу- дима . ..
Зашто и ми. Видра. не пођосмо с првима? Или бар
послије да смо пошли на вријеме. Зашто смо оно одложили за
два дана? Држало нас је нешто, прики- вало. несхватљиво
нешто и непознато Опчарао нас је био Београд весели. осуђен
већ на ломачу. а љепши него икад, у оном сунцу, збуњен од
слободе. на бре- говима. над ријекама, са сго хиљада очију
загледан у несрећу Koja ia je са свих сграна опколила. И ти си
била као опчињена, и мој страх си ти успавала, Видра, Видра!
Па те сад зато нигдје нема . . .

9.

Страх ме хвата од тог сјећања, али хоћу. Хоћу сад све од

чега ме страх хвата и бол уздржава полако, тврдо, стопу по
стопу; силом хоћу да пролазим кроз ту муку опет и опет,
стално тако против бола и страха, док има ишта да се осјећа и
да се плаши и да боли. Јер чему овакав да се штелим на
међама те ужасне сло- боде. која више ништа не обећава и
кроз све вјечности више нема шга да ми да ни да узме? . . .
Само Бранку сам хтио то да кажем. Сад ћу рећи овој
шуми наоколо и нијемој npnoj земљи.
Збор je био заказан за седам са ги ују гру, а ја сам му се
и у сну радовао. Излази Партија из подземног, које је дуго
трајало; видјећу старе познанике, видјећу чудне — оне што
им имена нијесам знао и што су тражили Радована Вуковића,
и оне што су спавали у башги на клупи и под сном мицали
уснама као да ro- воре. Нађох се с Видром прије седам.
полако смо ишли Хаџи-Продановом улицом — о њима сам јој
причао и, чини ми се, о неким Мигровчанима.
 Ииак. у оиом jvipv без облака било је непио не- лагодно.
То је од прашине, учвитлане с врелих пусти- ња. коју су
вјетрови високо одвукли и расули до стра- тосфере. Од ње је
светлост пјегава и мало мутна, и ин леда као да ie широка
невидљива сјенка испод сун- ца, а жедна гегоба наилази,
притискује и мори живце. Брдо над Випнвицом од те сјенке
пружаше се голо и ружно у сивкастој свјетлосги далеке жеге
пјешчане.
Окупило се бјеше већ доста свијега око Трнске и у
Млагишуминој и наоколо. Радници у бијелим ко- шуљама и
њихове дјевојке. M H O I O непочнагих. алн сви су у лицу или у
покрегима имали nemio по чему се почнајемо и један фугом
1 0 воримо ш беч снебивања и као ciapn npiijarejbii. Иекакав
лиЈеп људски прашпк започео, учипи ми се. једно велико
братсгво, за каквим се дуго чезнуло и писале се узалуд књиге
већ вјеко- вима.
Вршљамо по малом парку и око њега п срегамо се и
осмехујемо. и присјећаш се гдје си кога видио и рукујсш се с
некима из мензе који су још случајно преостали — кад неко
рече да се збор одлаже. Осчало је само да то пренесемо и да
се брзо разиђемо. За- ш io брзо? Јс ли то oner пека
пепредвнђена опаспост? Иођосмо уз Крунску. јавЈБамо го
онима I I I T O су се у шезњи y;rajbnjin или iек долазе а немило
нам што је одложено; увијек се i ако одлаже баш оно нгго нај-
вшпе желимо.
С гигосмо гако до OHOI раскршћа i дје је Бошко Чемерки11
cianobao. СТадох, на 1 ледам ibeioB прозор замо су му ствари
осгале или раз! рабљене . . . Од- Једном заурла узбуна као
лудило и кроз њу звона са иркава зајечаше. Испрва то би само
напад на слух. неппо што зи не да i.a мислиш. продорно,
дивље, кр- ваво усред мира. Али онда задими од Земуна
авионско ковиишње у вихору, а rpoyuiacie боце бомби висе над
(авом и над сганипом и искоса свјетлуцају на суниу.
Замрачи се већ унаириЈед, мипивах да од саме уз- буне
дими. а зек послије зазреппа мрачним i ромовима. Почеше да
бјеже наоколо и, иод хуком гпго се стално
0
стропоштава, осу се ситан клепет обуће. Учини ми се да је то
нс- ружно, јер — виде се само леђа и ђонови на све четири
IVCT
стране, свуда само погнута леђа и ђонови у трку откривени. А
H-
послије, и бесмислено — као да је баш то раскршће одређено
стра да на њега падну бомбе, а сва друга да су бајаги нечим
- на. заштићена.
и И онда брзо. брзо мислим а то ie у ствари само
1 ковитлање ухваћеног, затвореног. што нема куд. Ако уђеш под
CV неки кров — го је само да не гледаш оно страшно L U TO долази
H- из неба. Може се у склоништа, ако већ нијесу пуна — али то
aiBi je земља по даскама, ако хоћеш да те живог загрпају. На
ie. Калеме 1 дан — да- леко је. На станицу — запаљено је. До
голо Звездаре има два сата хода, — три хиљаде пута да те смрве за
[чан два сата. Најбоље ти ie — стој и чекај, и гледај из неба како
е. пада. Неће то дуго трајати. лете . . .
рнск Погледах. а улина се испразнила. Нигдје више жи- B O I .
е м ни да прегрчи. Невидљиве џиновске нумпе уси- сале су,
одвукле некуд све што je било људско и живо- тињско, остали
ко-
само камени понори с бесмисленим прозорима који зјапе или
и
бљескају. И само Видра крај мене осгала. посљелњи ми на
сви
свијету. једини да то из- држимо. сами у урлику и ковитљању.
иу
ПокаЈах се 1пта сам учинио што нијесмо и ми са свима. Гдје
се
ћеш сад наћи људе? . . .
вањ Гледам је, а она блиједа. Чак и крагна јој се на- јежила и
а устремила се некуд за косом и за очима, а у очима злослутан
ЈЗНИ
сјај:
К
,,Ајмо некуд“, преклињаше.
квим „А куд, Видра?“
(јеко- ,,Не знам. Ти одреди.“
Како да одредим, Видра, куд да одредим? Нема мјеста
там
нигдје под небом. Људима је, Видра, тијесно, и највише њих
о се поубија кад се почне изненада. Сад свуд убијају, Видра,
илио чујеш ли? И на Дорћолу, и на Па- лилули, и к Прокопу дими и
тајн на Вождовцу. Збогом, Београде. никад више!
о Пођосмо према Александровој улици, не знам за- што.
:тал Свуд je једнако. Два огромна бомбардера. који су се ОД В О Ј И Л И
о i. у ниском лету, бљеснуше стакленим
За-
10a
1
се у
што

24 М. Jla.mh. 3.10 npo.i.ehe 369

главама. Устремише се на нас и изненада продрндаше преко
старинарнице к Ташмајдану.
,,Не бој се, Видра“, рекох јадним гласом.
Она прошапута: ,.Не бојим се“, а држаше ме за руку
грчевито.
Хтио сам ипак на Ташмајдан, у склониште, али баш тада
наиђе талас бомбардера и ја заборавих куд сам хтио. Некуд
смо се Спуштали низбрдицом, а ту на друi ој страни улице,
једна приземна пекара од цигле сва се нарогуши и пође у вис
одједном, као црвени водоскок. и расплину се v мутно орање.
а црвеном кишом поче да засипа кровове и дрвеће наоколо.
Дро- њава сјенка тог облака у који се нретворила, паде на нас.
Неке рупчаге пуњаху се водом која клокоће и пјенуша на
ивицама. па изгледа да кључа од по- жара и од дима наоколо.
Пређосмо их. а онда право на мртваце: поређао их уза зид
неко, н једном се види златан ланац преко прслука.
„Не гледај, Видра!" викнух очајно. „Само преда се
гледај!“
Али и пред собом је свеједно: крв. Два коња по- кошених
задњих ногу покушавају само на предње да устану и побјегну.
а продорно њиште кроз онај урлпк и очаЈ. Скренусмо на
травњак, а гамо просути папирни фишеци и јужно воће.
кикирики. и три корпе изврнуте; а мало даље двоје дјеие,
македонско и један малени Шиптар с кечетом у које је
загњурио лице . . . 3i рабих je око паса. пренесох је да што
нрије изађемо, да iijto мање roia види.
„Можеш ли да идеш?" упитах је.
„Могу. могу“. а једва је говорила.
Уморио сам се, а дошло топло од иожара и не- какви се
оџаци строваљују и низ распукле кровове кофљају. И негдје
запрашти суво дрво и онда пламен лизну кроз пукотину. до
завјесе на другом спрагу. и сву je осмуди за тренузак.
Понадасмо се. пожурисмо према крчми стоје 1амо два жива
човЈека а io |е ипак охрабрење. Али ка д C I H I O C M O бјеху то
пијани:
један размахује пЈтапом према небу и пријети. а други кричи:
Србип ujelni кад
нико не Ujeba

Уђосмо у Данилову улицу, а сјетих се: био је ту штрајк

једном. некаква фабрика авиона . . . Куд сам баш ту залутао. i
дје he све да разоре! И већ сам хтио да се вратим, кад два
коња са распраманим i ривама, из- безумљених лудих очију.
јурнуше к нама. Изгубили су негдје кочијаша; видјели су смрт
и огањ али човјека не одавно понадаше се да их ми спасимо.
А ja сам се уплашио за Видру викнух на коње и замахнух
празном руком. Уплашише се, прођоше трком. Да ми је било
мало хладнокрвне памети: да их ухватим и окренем — изашли
бисмо можда из града . . .
Но нама је тада било стало — не да се спасимо, него
само људе да нађемо. И. кад их угледасмо пред једном новом
петоспратницом како стоје у групи учини нам се да смо
најближа својта с њима. Они се бјеху загледали у небо према
Панчеву, а један рече:
,,Ево их сад, ови од Румуније долазе.“
Други, у кошуљи: ,,Неће то ваздан престајати час од
Мађарске, час од Руминије и Бугарске, и буди- бокснама
одакле све неће на ове наше главе.“
Уђоше v кућу. а ми за њима. Спустише се низ сте-
пенице. а тамо су се некп други већ били окупили и стоје
једно до другог, окренути према прозору. Један поп 1 ржи
књигу. п као да чита. а вилице му се гресу. Земљана боја ушла
M V ie у лице, а кад заурла штука што се обрушује, отме му сс \
гаваницу поглед же- љан. који би хтио да продре и да види je
лп го на нас ред дошао. Једна лиЈепа просиЈеда жена у
прнини про- говори тананим гласом:
..Господо. ако се нешто деси, ко будс имао среће да изађе
замолила бих га да јави у Француску ули- цу број двадссет и
два . . .“
Ту је прекиде тежак потрес. Уздрхтало тло из- маче
испод ногу. Неки попадаше. Ја и Видра нађо-
смо се у другом ћошку. Љуљаше се уз муклу шкрипу цио
челични костур зграде. Потрчах горе да видим је ли нас
затрпало. Нешто тешко рушило се низ степе- нице. Изађосмо
под задимљено сунпе: ништа — са.мо је у трећи спраг
погодило искоса и направило скоро округлу рупу колико
осредњи прозор. Ништа — io- трча одозго плећат старац, с
брковима црвеним од циглене прашине.
,,Стакло“, рече. ,,Изгребало ми је бабу по лицу, а нема
воде да се опере.“
Почеше тада да излазе, да одлазе. Та зграда, у ко- јој су
претрпјели страх, више им се није допадала. Учини се и мени
као да је обиљежена и ослабила у темељима, па више неће
издржати.
,.Не иде ми се у подруме. Видра". рекох.
,,Ни мени", рече. ,.Боље је на сунцу, па шта буде."
..Изаћи ћемо". и учини ми се да he то стварно бити.
,,Добро је што смо заједно.“
,,Стално ћемо бити заједно.“
,,А ако сам останеш, хоћеш ли ме брзо забора- вити?“
Забоље ме то као ударац, заустих да викнем: ,,ћу- ти,
Видра!“ али тада, згранут, одскочих и грчевито склопих очи.
Послије их отворих ипак, а то је била само једна мртва
рука. Једна мртва женска рука насред улице. Нишга друго. Ко
зна гдје je откинута и преко кро- вова завитлана. Гола до
лакага рука и сви прсти и јевтин прстен. Длан к небу окренут
и животна ли- нија под прашином искидана. Кратак зелени
рукав од лакта до рамена покрио ганку мишицу платном IIITO
није скупо коштало, а иза тога мало огуљене коже с леђа, као
сукрваста пјена у прашини наборано, и жбун осмуђене косе
која је била плава.
Зграбих Видру и одвукох је да не гледа. И дуго смо
ћутали послије, поред неких тараба, прескачући танке и дуге
запаљиве бомбе из којих је још пламсало и хватало се гдје-гдје
за коље. Не знам куд смо хтјели опет к Ватрогасном дому.
 ,.Видје ли прстен на оној руци?“ упита она.
,,Видио сам, али немој више о тој руци.“
,,Гине се“, рече.
,,Хоћеш ли да се одморимо, Видра?“
Сива отворена по.вана била нам је дошла с ли- јеве
стране. Хтио сам ту на пољани да се одморимо, на пољани
нема ништа да гађају. и жедан сам. и хтио сам да нушим. И
гек нгго сам мало боље пошедао а иреко иољане иојурише
крилате сјенке, троугласте, устремљене v немирно Јато, гдје
задње убрзаваЈу да престигну прве и прескачу једна преко
друге. Поди- гох очи, а то je изнад нас ковиглање. Прибила се
Видра уз мене и објема рукама држи ме око врата.
,,К земљи, Видра!“ викнух.
Хгио сам и сам да се спустим. али ме већ стиже нешто
као талас разбијеног стакла. и као вихор у ко- ievi безбројно.
оштро, танко. сигно иверје зуЈи. Загво- рио сам очи да не
видим тих хиљаду сабаља завитланих на наше слабе животе.
И тада — учини ми се као да Видре нема. Сам сам. Али то ie
трајало само тренутак и било оштар пљусак по челу. Отворих
очи. и jouj густ облак око мене и посивјела земља у ошгре
честице за- витлана.
...lecn ли се уплашила. Видра?" рекох.
Била ie извила липе к мени и чудновато закружи очима.
,,Ах, Ладо!" рече, и руке Ј О Ј се отпустише.
Задржах је да не падне: „Шта је теби, Видра?“, а већ ми
бјеше тешка на рукама.
,,Не дај ме, Ладо“, рече јасно. а усне јој крваве одједном.
Пренесох је на пољану, на ону тврду земљу и из- гажену
кржљаву траву. Положих је. а тече крв испод кошуље и локви
сс.
„Шта ћу сад, Видра?" чух C B O J глас као мукли лелек.
„Ништа“, рече. „Сједи, добро ми je.“
Држала ме је за руку и гледала. Распрша се онај облак.
сунпе rpnie. Окрену сс одједном к сунну. па он- да к мени
мора да jy је тада много бољело.
 ,.Немој оцу да казујеш", рече, и опет се изви од бола.
..Немој . . и заборави шта је хтјела, и више ми не рече ништа.
Осјетих да јој се рука хлади; пожурио сам ирема
мишици, а топлота бјежи даље. Откопчах јој блузу. а и груди
већ хладне, мале груди, а испод њих зинула грдна рана. Још у
њеном по^леду било је мало живота. али она спусти капке.
Већ је нестајала. а ja то нијесам хтио да вјеруЈем. Нокушао
бих ма шга. али не смијем да је дирнем од оне ране, да је не
вријеђам. Звао бих у помоћ. али кога? Тражио бих. нашао бих
негдје не- ког, а не могу да је оставим тако саму — уплашиће
се . . .
Наиђе камион из Алексапдрове улице. Скочих да га
зауставим — можда ће ми неко помоћи. Стојим на- сред песте.
а шофер скрену другим крајем и руком ми показа нешто иза
себе. Погледах, а то иза њега на- илази камион Полишике , исги
онај што смо се њиме превезли са станице. Стадох, изађоше
два човјека. Не слушају шта им говорим, само приђоше Видри
и узеше је за руке и климнуше главом један другом.
Пренијеше је на камион и спустише позади — у болницу,
поми- слих, и пођох да се попнем.
Већ сам се био ухватио рукама, па се згрозих: унутра су
само крвави комади, мргве руке и мртве гла- ве откинуте и
распорени голи трупови. и крпе меса. Куд ту да је ставе?
Уплашиће се кад види гдје је! Она се већ уплашила и као да
преклиње да је спасим. Огр- чах напријед, а они су већ били
ушли у кабину.
..Помозите ми да je изнесем!" викнух.
,,Зашто?“ зачуди се Један од јјшх.
..Нез 1 0 дно је“, рекох. ,,Сви су мрЈви унузра . . ."
Х гио сам да кажем — сви су у комадима. али онај ми не
даде да се поправим. Мислио je да сам луд, и само мало
одшкрину врата и подмукло ме одгурну из- ненада.
Пођоше кола. Потрчах да их стигнем, а већ сам био на
дохвату руке да ускочим, да будем бар с њо- ме, да се не
уплаши кад види гдје је. Али кола су на- мјерно возили све
брже, иа су ми стално измшЈали.
Онда подигоше густу прашину да ме спријече. Нпјесам имао
шта да дишем осим прашине. али сам трчао све- једно. Не
види ее. али ја сам јурио за хуком могора која поче да ми се
удаљава. Прориједи се затим пра- шина. У даљини се још
димило за колима. Стш ох до раскршћа. а више се ништа не
види и не зна се на коју су страну пошли.

10.

Ишао сам послије некуд за траговима точкова, пре- ко

нарогушеног камења. гдје горе греде и слуте се затрпане,
мртве сЈенке. А узбуна је долазила за узбу- ном. па све пусто
Са.мо небеске ајкуле. црне. браздају кроз задимљено небо.
над распореном утробом Бео- града и премећу се и урликом
жале шго не могу и само име да му разоре. А он лежи. као
везан у му- кама. и грчи се, а не може да издахне. Надима се
са- мо. изједначиле се долине с бреговима, и дижу се те- шке
куле од ди.ма — да га бране.
Бог зна куд сам лутао. кроз расуто и запаљено * камење,
са затвореним очима да не гледам дјеиу како леже. Понекад
између захукталих пожара. по- негдје преко усијаних плочика.
У Карађорђевом пар- ку зачудих се — откуд шума? Али кад
подигох главу: лешеви ио дрвећу. неки земљави из склоништа
их је горе разбаиало. Потрчаше неки војници, погнути, низ
Једно стабло крв се слева. Па се вратих на Славију.
Наступе прекиди повремено. покуља људство из рупа и
подрума. Вуку се и неки у папучама. и неки по- кривени
јорганима, и бјеше остало дјеие која још ни- јесу поубијана
— учини ми се да их носе богу Балу, и да мрморе уз пут
..Једи. Господе" у огромним по- воркама. она на зачељу. који
се једва c.ivre. зајезпо с предњима. који залазе под завјесу
дима. сви, непре- стано иду и мрморе: ..Једи. једи.
Господе”. ..Меса. Го- споде, младог меса" 1 — па
престрављен. да не чујем. побјегох у камењаре затрапаних
улипа.
 И сјећам се неких чађавих рушевина, гдје сам сједио, под
зидовима који се љуљају и шкргућу а ни- како не падају; па
сам хтио некуд и одлазио сам преко пољана засејаних
кратерима, и падао сам главом на земљу и котрљао се у
грчевима шкринавих троугло- ва. А онда — не знам како сам
се тамо обрео — cie- дим на врху степеница које воде у
подземно склониште. Према мени нешто као сури пас. који ie
озров про- гугао па се мучи. Режи, режи; шапама чупа длаку
са себе. Кад проговори шупљим гласом — погледах га.
,.Имао сам кућу и радњу. До синоћ сам се рачунао богат
човјек. А сад ништа! Само ово I I I T O ie на мени. Вар да сам
обукао бољи капуг, него ово —“, и загрпну се од плача.
Шкљоцнуше ми зуби. Бапих му у липе шаку зем- ље да
ућути. Он нокри липе рукама. ногнут. и сурва се низ
степенице у склониште.
Послше сам отишао преко Србије v ду 1 у ноћ. Са- мо
понекад на Београд сам се освргао — како гори сву ноћ до
неба. Не виде се звијезде од пожара, а пла- менови као црвене
тестере, окренуге зуппима к небу. подрхтавају у даљини. Виде
се преко свих оних брда. већи од њих, и кад зађеш у долину —
нијеси се ни тамо сакрио. Ако има нека бара првени се као крв
од неба. Понекад се стишају догорели пожари. а други се
нодигну подјарени, и нешто гешко сурвава се у по- жару, па се
под ногама земља затресе.
Тако — издржао сам све до краја да се сјећам. Сад више
немам у сјећању ништа од чега бих се пла- шио . . .
Јеса.м ли то чинио још једном да се увјерим да Впдре
нема? Или да за кратко вријеме шборавпм да Бранка нема7
СвеЈедно — сад сам их најзад изједна- чио са свима онима
што сам их имао и изгубио, па су и они ето. прошлост
постали. Осим прошлости није ми нипЈга остало. Само ово
што је на мени, а то је празна љуска за бапање — мртва је
изнутра. за њу се вшпе ништа не може учиниги; не moi ) да в|
еру|см да се њоме за другог нешто може учинити.
 Навело је сунце изнад Жељина, а са Седла пру- жила се
дуга сјенка. Вријеме је да се крене к живима, да се учини шта
се може. Спуштам се куд се глечер спуштао, а чини ми се —
тежи сам од њега. Па успо- равам: не треба одједном да се
сруши, и гледам брезе и слушам водопаде, и како од Међе, из
долине, сјенка расте уз Утрг и уз Глувље — а ништа више
није као што је било, и не треба ми ништа више, него само
мало хладнокрвне памети и да ми се на лицу не види пу- стош
изнутра.
Ено — копају јаз Утржани. Окупили су се, зама- хују и
галаме. Недјел>а им је дан заједничких радова као и прије, а
послије ће да краду воду једни другима и да се свађају око
тога као прије. Прођох испред њих - можда ме нијесу ни
видјели, ни познали. Не волим кад су људи у гомили — тешко
их је надвикивати, а понекад ми се учини да су то неки с
јорганима и да су с дјецом кренули да некуд бјеже, и босе
жене, и један што се боји бијелог ћебета које му се свула
привиђа.
11ут се ли)епо спушта поред камења Koje je једном било
бочна морена. Нико овдје не налази да то ка- мење чудновато
изгледа: такво је било кад су они до- шли, а остаће тако кад
буду одлазили. Један огроман старап са шгапом, што се ту
сунча. приполиже се из камења:
,.Који би то . . . Ти што пролазиш. гебе питам!"
,.Ево једаи", рекох.
Не волим баш да одговарам на питања. а ни да се казујем
по имену. И шта he моје име сгарцу? Забора- виће ra одмах
загим, јер у гим годинама памћење не држи ништа.
,,Видим ја да си Један", рече, „него — који си?“
Упоран је, а и строг прилично. Као да је некаква сеоска
стража, а глас му је чворноват и горак од лин- цурина корјења
што ra је ископавао у присојама и сушио и пио га у ракији да
се лијечи од не знам чега.
,,Тајовић“, рекох. „Син Јока Бранкова.“
„Те доброга. Сврати да запушимо rio цигар дувана! Ти
мене не знаш, чини ми се.“
„Не, ако нијеси Млађо Радишић."
 Зачуди се: ,.Ене, познаде ме, богами! А откуд то?“
„Причао ми је Драго Борикић да су те једном хај- дуци
нападали. Негдје код кућера, код тора. Ту негдје више села,
код оваца кад си био.“
,.Ено испод оних што копају“. и показа руком. ,.А давно
je то било, заборавио сам и како je бпдо, а Драго Причалииа
памти све. убио га бог! Баш т>н ми је био с\мп,ив i\ п \ i по
сам да му про фссем костп. а жао м и ia дође."
..И имао си једну ћерку. чини ми се." рекох. ..Имам ie ia и
сад". осмјехну се. ,,И унучад од ње. п Ј СД Н О мало праун>че сад
ми се појавнло тамо на ту њену страну."
Осмјехује се, а лице му је као литица избраздано. Учини
ми се да је много већи одједном и да је стар као то камење на
којем сједимо.
„Лијепо је то“, рекох, „кад се човјек разграна на све
стране . . .“
„Волим ја кад дјеца кмече и батуљају, и кад их има —
макар била туђа, циганска, свачија. То уживам да гледам, јер и
човјек је — шта? Као свако живо створење на земљи. Него
шта ће ово с нама да буде, кажи ти мени.“
„Не знам“, рекох. „Биће свашта.“
Зачуди се: „Свашта?“ Није му се допала та ри- јеч. па је
још пипа уснама. ..Да ја теби кажем шта ја мислим: неће
свашта! Овамо су неки долазили с ди- Mn ja vi a , памтим j a то, и
челенке и чудо. а послије су без raha отишли доље низ Лим.
Има овдје један не- додер, па им не да да остану дуго. И ови
ће отићи без гаћа, видјећеш!“
..Баш бих волио да видим“, рекох. „Само сумњам."
„Ништа не сумњај“, викну као да се сиори око ме- ђе, а гледа
ме право у очи и боде штапом у камен: „Тако је то, и ко год те
пи га — без гаћа, реии!“
Ocra да се сунча а ја силазим у засјењени крај. Осврнух
се још једном: извалио се старац као грома- да под сунцем. И
тврђи је него што изгледа, и зна више него што говори. Он је
од оних крупних што дуго трају — ако га бомбама не убију,
живјеће коли-
 ко Горгија. Није видио Бсоград и бомбардере над њим, 1 хај-
не зна хемијске тајне, али свеједно — има он прауну-
егдје ке и штрчи с њима негдје у будућност шестим чулом,
у вјечност се упио као крпељ и ко зна до којих даљи- г Л на
може да догледа кроз ie живе перпскопе.
iparo Збогом. стари! Заиамшо сам. Отићи ће неко без
гаћа. низ ЈТим, iep ie сложен живот: не да се одједном жао
сагледати и кад се чини најјаснији. Испреплитао се у
прошло и будуће. па истим погледом обухваташ и оно што је
давно било и I I I T O ко зна кад ће доћи. а ујед- I ц>е. но су у огромном L U T O
се наизмјенично пали и гаси.
ia TY Пролазим кроз башту. а изнутра — кроз брвна се
4yje како разбој туче. Туче снажно, муклим ударци- [ано. ма
као водопади. Ткање у недјељу! То је нешто хитно.
j Ti p То је за потребе оног што долази, а не пита куд долази,
и не бира. Он је већ унапријед дрзак деран. Упрегао их ie у
посао и убрзио. натјерао их и празником да раде. Познајем га већ: снажно се
и безобзирно пробија j IK из непосгојања. и доћи ће с оштрим криком, можда
без
IBaM вјеђа. али с немирним ручицама. Треба праћку да му
шв0 направим отмах.
; vje Опази ме бијело псетанце и залаја, најежено, да
веће и страшније изгледа; јурну, с надом да he ме уп- лашити.
па се врати и с пвилежем завуче се нод crpe- р Н _ ху. ла буде сигурније.
па тек отуда настави. Ива отвори
вра га. и. не зна.м зашто као да jy je мој изглед обра- довао. А
послије: гледа ме двоструким погледом Један ie смргно
уплашен. а други миран и сигуран. До- ђе ми je жао: двије
душе! . . . А прољепшала се и опег личи на дјевојку што је
била, и на младу маЈку исто- времено.
Побјегох с руком — да је опет не пољуби, и уђох у собу.
За разбојем сједи Марица Сајкова и држи „брдо“ у рукама.
Погледа ме, па се и она овесели: „Биће мушко.“
„По чему знаш?“
: ај
Р ' „Кад се повој за дијете спрема, гледа се ко ће
први у кућу да уђе. Ако уђе мушки, биће мушко.“ Гатање
старинско. Толико смо заостали иза тер- мита који новим^
својим одређују не само пол него
п чанимање. С веједно више волим ла буде мушко. Докле
ЈБуди живе у варварству, из којега можда nehe нн изаћп. 5ojbe
је мушко.
Али сад треба да кажем оно главно, а каним се и дави ме
то у грлу. Оне чекају. Виде да ми је тешко. Ено је Ива
поблиједјела. Ако потраје — биће теже. Морам брзо.
Намрштих се и пожурих:
,,Заробљен је Бранко“, па ухватих Иву за руку да не
падне. ,,Хиљаде су заробљене. Рат је то!“
Тишина је у којој ми се чини да мој глас непре- стано
одјекује. Сиров је некако, туђ, непознат. Стра- нац је у тој
кући, донио је невеселу вијест баш кад се за дјечака повој
спрема. Па пож>рих да прекинем то одјекивање:
,,Ништа“, рекох истискујући осмјех силом. ,,Не- ђемо да
чекамо док се врати. Ива ће сад са мном да пође. Је ЈТ И тако,
Иве?“
Знао сам да не може да одбије, али она ето не може ни да
проговори. Очи су јој сасвим друкчије. Би- ла су два погледа у
њима — један се гаси, а други избија неустрашив. Тај је из
дубине, у будућност само због њега ја ту долазим и мучим се.
,,Треба Ива доље код нас да се навикне. И све. Је ли,
Иве?“
,,Не иде се гако“, рече Марица, одједном остара- ла и
скоро иакосна. ,,Не без спреме.“
..Спрема послије". викпух. ..Нијесмо лалеко за io. Не
смиЈем код Џане без ње да се нојавим: треба hckoi да има мјесго
сина“. заврших скоро молећиво.
Више нијесам знао шта да кажем, ништа — само то да
понављам док се уморе слушајући.
,,Па хајде, дјевојко“, рече Марица изненада, као да је
одједном све схватила.
Испраги нас преко бапгге. Залази сунце, враћају се они с
јаза и дозивају се с чобанима, а Ива жури да што прије
измакне, да не види нико како одлази. Нри- државам је да се
не оклизне на сгрмини.
,.Полако, Иве!“
..Најрадија бих — да путем никог не сретнемо.“ ,,Онда
ћемо преко ливада; тамо сад никог нема.“
 ..Незгодно ie грава: љутиће се што ie газимо. 4 *
..Баш ме брига за њихову љутњу; а боље ће да ра- сте
грава и жито куд ти прођеш.“
Угрезли смо већ преко Глувља и i азимо до коље- на. Сви
су се они извори посакривали; познаш их тек по загаситој
..цједиљци" која бујно расте пз влажног. И кућишге Ћола
Oipnje зарасло je. само оне старе шљиве. мршаво. сиротињски
пролистале. још стоје и чекаЈу човјека да им дође, да их
спаси. Изнад Караџе пређосмо преко крчевина, а водопади
испод нас шуме и туку својим разбојима. Спустисмо се лагано
низ ба- шту гдје је моја мајка копала мотиком ,,стопе" . . . А
Цана сједи на камену пред кућом — сад само мене чека . . .
Узех Иву за руку и погледах јој очи. Два погле- да су
опет тамо: један уплашен, скоро престрављен, а други
безазлен и сугуран. Понадах се у та два по- гледа — кад их
види, нико неће моћи да одоли.
Накашљах се, окрену се Џана. Коса јој се извуче испод
шамије, сама, већ док је устајала. Сијед, зли прамен,
нарогуши се и наоштри као нож. Подними се рукама као да се
спрема да закука. Уплаших се, али сам чврсто држао Иву за
руку, и можда сам се по- мало заклањао иза ње, да се
заштитим и да покажем прво она два тако моћна погледа.
Одједном, Цана рашири руке. Спласнуше они гр- чеви с
лица које, смирено, изненада сину.
,,Срећна ми била, снашо!" викну, и пође у сусрет с
раширеним рукама.
Загрли je грчевито, а то је као да грли дијете. Пре- дадох
јој је, јер ноге су ми обамрле. Наслоних се на стару шљиву, па
само гледам. Видим: не треба Џани ништа да говорим о
Бранку. Ни да је заробљен, ни да је погинуо — зна она све,
прочитала је на мом лицу или се досјетила, зато се за Иву сад
овако грчевито ухватила.
,,Ти je уведи у кућу", рече. ,.Ти си дјевер!"
Увелох ie — а коме ћу да је предам? И не волим оне
готове ријечи, оне освештане што се стално понав- љају.
Дадох је Цани и промрмљах нешто, па приђох
прозору. Отворих га, па гледам иут куд су некад сва- тови на
коњима пролазили. Иду неки, и Вујо Дренко- вић међ њима —
познадох га по униформи. Зовнух ra:
,.Дођи да пијемо, довео сам снаху! И зовни Драга
Борикића. ако ra гдје има. и стрико-Луку зовни тамо. ближе ти
je! И ако кога срегнеш путем — доведи га!"
Ништа не каже Џана. ничим се не издаје. Запосли- ла се
припремама, запосли и Иву и дјевојчину с киком. Гледам кроз
прозор сутон је, тишина је. Шуми Ме- ђа испод ЈО В О В И Х i рана.
Смањила се вода па тужно шу- ми. и као да из тог шума стара
пјесма тихо одзвања:

Ил' /е с/)ауба u.i' је жалба

ше се село окупило . . .

Загворих прозор. Гледа.м Иву: прољепшала се, очи

нарочиго.. Нек иду збогом старе пјесме и жалости, нек остане
само мали. голи живот на ивипи несреће! Ма- ли. голи.
неустрашив! Он што усред литице зелени ша- тор развија и
вуче сокове из тврђе гранитних гомила. и жиле пушта кад
изгледа да ia нема! Нек остане, нек опет разлиста . . .
А пред кућом загалами Качаранда.
i сва-
'СНКО-
w
га:
Ipara
тамо.
i га!“
осли-
ilKO
M. I \
1е-
о шу-

ОБЈАШЊЕЊА МАЊЕ ПОЗНАТИХ РИЈЕЧИ И ИМЕНА

i. нек
Ма- i
ша-
ла. н .
нек
 Алобан — похлепан, прождрљив
антрешељ (или: трешељ) оно што
се на натоварена коња дометне у
средину ашу.ш удубљење у зиду.
служи за оставу афшнска —
из Ав 1анисгана
Бацати — (од набадати) ићи на
врховима прстију или на пе-
тама. (Тако иду људи који су
дуго пјешачили. те су им та-
бани повријеђени.) баскија —
дугачка летва за ограду; обично
је то неко стабло оборено и
грубо отеса- но — у огради се
поставља водоравно.
Беншнус — Ћорђе Драгишић
(1450—1520) рођен у Сре-
брници (Босна) умро у Ита-
лији — хуманист, филозоф,
теолог, бранилац Савона-
роле.
бр/љиб — који мумла при говору
бујери — земљопоседници, газде
буришкати се — буришкају се
бикови - оно док се спремају да
се сударе.
Верем — Јектика, сушица
Грљати — куљати. наилазити у
гомилама
25 М. Лалић. Зло прољеће
Гинемер (Жорж. 1894—1917) -
француски авијатичар, пилот-
-ловац у првом свјетском
рату — оборио је 54 неприЈа-
тељска авиона.
ipcge.b — осовина рала
Де/енек — батина; глупак урмнуши
чупнути, презало- гајити думача
— папрат
Забала — неуобличена гомила
сијена
задисати - одавати задах запођен
— патосан. застрт засобница —
пријевор, летва којом се
затварају врата зукба — врста
дивље јабуке запра/ла — каже се
о крави: кад ускрати млијеко
зурла (или: зурна) — дувачки
инструменат
Измебар — чистач испрежати —
улучити прилику да се учини
нешто кад неко не пази ибиндија
— предвечерје ишшетити —
промијенити на- горе
Јадера — слаба вечера
385
јспшја - дрвема грађа јуфишр у
муслиманским насе- љима. у
вријеме носта званог ...рамазан".
предвече се пуц- њем ..тора" даје
знак да је слободно узимати
храну; тај пуцањ. или можда тај
час. зове се .јуфтар".
Какартати кокодакати кереп
— сплав
Kohcinupitpan - разорен бом-
бардовањем (као Ковентри. i рад
у Енглеској који је стра- niHO
страдао од хиглеровске
авијације 1940). комакаши викати
на курјаке Kotujpe — ципеле крља
коријен дрвета; пред кућом
кр.ља служн као осло- наи при
цијепању дрва за огријев.
куче./е ia.iibii зид колибе.
састојн се од галпи
пободснпх у земљч
ЈЈакац брз човјек lucuap закрпа.
крпа .louiuiba распадање ,,на
живо";
задах распадања lohinina
ловачка пушка iv5 - огуљена
смрчева кора (служи као
појачање крова на колиби).
аучац - оковратник на којем је
причвршћено овнујско звоно
(обично је од дрвета
савијеног као лук)
Мапс/рљаши на брзину п без
нажње неппо раднти
м.иекарииа онај ко узме гуђ\ стоку
на мљекарину. даЈС власнику.
према погодби. од- ређену
количину мљечних
производа.
мосшљика — мостић од једног
брвна
мори hajje (шиптарски) ој
дјевојко
Нес/ос/ер — оно што je непо-
дериво. чему нема краја
Oc/uha - удата рођака ок.шеина —
оно што остане од кукурузног
клипа кад се зрње окруни ор. bciha
хука осшоже стожер
ociuphe направа (од рачвастих
грана и пречки) за сушење
пасуља. отаве и другог. осу.шиа —
стрма страна низ коју се осипа
ситно Kavieibe са неке лиише
oiuhune везени украс на груди- ма
женске кошуље
Парсек астрономска мјера за
даљину. износи 3.2 свјетлосне
годипе или 3o.SO0.000.000.000
ки лометара. u.iaca — слој (сена.
снега или неке друге растресите
мате- рије)
ii.ieuiiihciua - торбипа у којој се
носи прибор за плетњу иоиисак
јутарње пуштање стоке на пашу
иоирис/аши (корак) иоћи брже
иреооиши прегражити
иресиијешиши се — клонути. от-
иустити се преиштриши превретн;
исх- лапити
up.io — клизалиште. одрон
uvcuialnija овчјп кожа (с bvhom)
подешсна за простирку иршапице
масне погачипе upmnoh — човек
без имања. сиротиња
Расаиити разбити оквир.
рашчлани i н
 *н)
распраман — са расутим пра- • низме, друге ћелије и разне
мењем растљеншпи — стране честице у организму.
лефлорисати poi. hciсоха Открио их је (1883) И И.
Мечњиков п подјелио на
' CuHiah сиве боје двије i рупе: микрофаги и
непо- сомун — мали пшенични хљеб
\ 1акрофаги . . .
paja стамбурак — „чаша" од јовине
фањеаа — цемпер
коре
ане cutpvia улаз у тор сшуб.шна шупље Ха.шкати — викаги у борби -
ол се
стабло ради храбрења својих и за-
зрње страшивања неиријатеља
Тумацнути се — нејасно се по-
јавитш и нестати Ћaie хартија, писмо, распис
шстих hauja — крофна
:ушење Урбина — одрон, клизиште
ЧаРтар — овнујско звоно
r. уторожити — укочити и уко-
четина — грана четинара
in чено носити (као рог).
коју Џаснути престраши ги се
:ibc са
Фш - фагоцит, ћелија која
амебоидним покретима своје Штамбурак чаша од јовове коре
грули- протоплазме гута микроорга- шуљ — стабло обореног дрвета

iepa за

тлосне

»0.000
а iltii мате-

ojoj се у
iimibe

бр*е

ги. от- :

исх- )Н
JVHOM )
у
ше
|ман>а.

оквир-
 МИХАИЛО ЛАЛИЋ
ЗЛО ПРОЉЕЋЕ

Нацрт за омот и корице ДУШАН РИСТИЂ

Техничкн уредник
БОГДАН ЋУРЧИН

Коректор
ДОБРИЛА СИМИЋ

Издаје
ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗНЋЕ H O J I H T БЕОГРАД. ТЕРАЗИЈЕ 27

Штамиа
ШТАМПАРИЈА Б И Р О Г РА Ф И К Л СУБОТИЦА. ТРГ ЛАЗАРА НЕШИЋА 9

На о снову мшнљења Репубдичко! секретаријата за културу СР Србије бр 413-89/73-02 о 6 фебруара

1973. 1одине на ову књигу се не плаћа порез на промет производа