Antiutopijski SF uvek ima za cilj da kroz futuristicku sliku sveta svedoci o

aktuelnom, mahom politickom, u stvari obavezno polliickom, stanju, ne ni konkretne

zemlje, vec citavog globa, u svojim najboljim i najuniverzalnijim dometima. Zato
takva dela uglavnom i funkcioni�u prema mehanizmu alegorije, kao basna. spomenuti
pisci su istoriji knji�evnosti i najpoznatiji po navedenim delima. ona kao da ih
defini�u.tvorci surovih stvarnosti gde birokratija,dovedena do savr�enstva, guta
coveka,bri�e ga, sliva ga u bezlicni uniformisani tok plazme gu�eci svaku ideju o
slobodi, integritetu, licnosti... Vrhunac te otudene, dehumanizovane mase, jeste
svet Isaka Asimova gde, konacno, ma�ine nose vi�e osobina ljudskosti nego sam
covek,koji, ponekad, mo�e biti izraziti negativac. ne zaboravimo ni Pekica koji je
Hitrou zamislio i pretvorio u megalopolis,nad kojim vreba pandemijska katastrofa,
apokalipsa, Novi Armagedon, gde armije covecije satra�e armije covecije. Te bi se
granice mogle nalaziti bilo gde.Lepeza nacija zatecenih na aerodromu je �iroka!
Nalazim da je prikladniji termin antiutopija, jer je to utopija koja ne �tima, u
kojoj postoji neka ogromna gre�ka, koja vuce na sasvim suprotnu stranu od ciljeva i
ideala utopje. najbli�e ovoj reci stoje Morova Utopija i Sviftova zemlja Huinhma,
Dok za tradiciju gre�enja treba zahvaliti Platonu, koji je za potrebe svoje Dr�ave
ozbiljno ogranicio slobodu delovanja pojedinca, pa tako bio tvorac prve
antiutopije. Radikalna vizija sada�njice je Bredberijeva apokalipticna sajberpank
distopija gde uop�te nema sistema. gde svet funkcioni�e prema neodredenosti
entropije, u zavisnosti od neprestanog i nepredvidivog protoka informacija. Sjajna
tema za razgovor, zato nisam mogao da ocutim :) Tema koja ima svoju jako dugacku i
cvrstu tradiciju, pogotovo kod Engleza. Opse�na je Pekiceva (da ga spomenem jo�
jednom!) bibliografija koju je proucavao dok je radio na svoja tri poslednja
romana.od Gulivera do Hakslija, od Platona do, recimo, Mamfordovog videnja grada i
utopija.
Stvar je u tome �to su '84. i '99. pro�le, istorija ide dalje, a covecanstvo i
dalje, uporno, istrajava na putu sve veceg, i daljeg, otudenja, a mi stojimo i
posmatramo kako se dovr�ava projekat Globalnog sela koji donosi diktaturu uniformne
kulture,proci�cene od svega licnog, svega nacionalnog, autenticnog, onog �to nas
defini�e. Bredberijev sajber haos, gde Ja doslovno �ivi virtuelnu i "realnu"
stvarnost (pa je otud �izofrenija prirodno stanje takve osobe) prisutan je odavno.
Integritet i jedinstvo svesti prezasiceni su narativima koji sti�u sa svih strana
(medijima, mre�om, svakodnevnim iskustostvom, ali iskustvom koje gotovo da
iskljucuje drugog,sa kontaktima svedenim na minimum neophodnosti...), pa se lome na
bezbroj mikroskopskih delova,gde Ja mo�e da prebiva samo u dalekom secanju. Trebalo
je nekih 90 godina da nakon Boga smrt zadesi i coveka. Prokletstvo dana�nje
libelarne ekonomije je to �to ne zahteva Coveka nego skup ve�tina koje treba
upotrebiti u odrecenom trenutku. Motivacija (dosledna!) bilo kakvog delovanja -
pohranjena u pohlepi! Mogucnost empatije: minimalna, ili je nema! Satisfakcija
dolazi jedino sa postignutim ciljem, sa pomakom ka vrhu u jednom prostoru
definisanom konstantnom te�njom ka moci i kontroli, u krajnjoj istanci - te�njom ka
prevlasti.
Tako da bi se moglo reci da o svetu nisu izrecene vece istine od onih u najludim
produktima ljudske uobrazilje, gde je pojavna slicnost sa svetom ili maskirana illi
je up�te nema. Da citiram knji�evni credo Dostojevskog: ni�ta nije fantasticnije od
stvarnnosti!