IZVORNIK
Italo Calvino
Le Cosmicomiche
O1993 by Palomar S.r.l.
Arnoldo Mondadori Editore S.p.A., Milano
Originalni naslovi prevedenih prida
La distanza della Luna
Sul far del giorno
Un segno nello spazio
Tutto in un punto
Senza colori
Giochi senza fine
Lo zio acquatico
Quanto scommettiamo
I Dinosauri
La forma dello spazio
Gli anni-luce
La spirale
MESEC SE UDALJAVAI
Nekada davno, prema ser Diordiu H. Darvinu, Me-
je bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i
sec
oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on,
Mesec, izaziva u zemaljskimvodarpa i usled kojih Zem-
lja polako gubi energiju.
To mi je dobro poznato! - uzviknu stari gJ*Mfq - vi
se toga ne mozete sedati, ali ja
se seiam. Stalno nam
je visio nad glavom, taj Mesec, neizmerno velik: za
vreme u5tapa - nodi behu bistre poput dana, okupane
svetlo5du boje maslaca * dinilo se da 6e nas zgnjedi-
ti;za vreme mladog meseca kotrljao se nebom kao
crni kiSobran no5en vetrom; a izmedu mladog i pu-
nog meseca rogovi bi mu pali tako nisko da smo ne-
prekidno strepeli da 6e se zabiti u vrh kakvog grebe-
na i tu ostati usidren. Ali, ditav mehanizam njegovih
faza odvijao se sasvim drugadije nego danas: zato sto
su udaljenosti od Sunca bile drugadije, i orbite, i na-
gib - ne se6am se vi5e d,ega; najzad, po5to su Zemlja
i Mesec bili tako priljubljeni, eklipse su bile veoma
deste: nemojte ni sumnjati da ove dve be5tije nisu na-
lazile nadinada jedna drugoj neprestano prave senku.
Orbita? Eliptidna, razume se, eliptidna: ovde, iz-
nad na5ih glava, bila je spljo5tena a tamo je stremila
u daljinu. Kada se Mesec spuStao, nastupale su plime
dirivao, bio pokriven korom od oStre krljuSti. Lidio je
na stomak ribe a i mirisao je, koliko se ja se6am, ako
ne ba5 na ribu ono tek ne5to blaZe, na dimljenog loso-
sa.
A. u stvari, jedva da smo ga i sa vrha merdevina,
balansirajuii na poslednjoj predki, mogli dodirnuti
rukom. Rastojanje nam je bilo dobro poznato (tada
joS nismo znali da se udaljava); jedino na Sta je treba-
lo obratiti paZnju bilo je kako se uhvatiti. Birao sam
krljuSt koja mi je delovala stabilno (svi smo se redom
penjali, u grupama od po petoro ili Sestoro), dvrsto
bih se hvatao prvo jednom a onda drugom rukom i is-
tog trenutka bih osetio kako mi merdevine i damac iz-
midu ispod nogu dok me kretanje Meseca otima od
Zemljine privladne sile. Da, Mesec je imao snagu da
te otrgne, to je postajalo jasno tek u trenutku prelaska:
valjalo je baciti se naglo uvis, napraviti neku vrstu
salta, dvrsto se uhvatiti za krlju5t i zamahnuti nogama
kako bi se pri padu na Mesedevo tlo dodekao na no-
ge. Onima naZemljt to je izgledalo kao da visi5 s gla-
vom nadole, dok si ti u stvari bio u onom normalnom
poloZaju, s tim 5to bi te ako digne5 pogled dekalo
iznenadenje, jer bi iznad svoje glave ugledao svetlu-
cavi morski pla5t, a na njemu damac i naopadke okre-
nute drugare kako se nji5u kao grozd na dokotu.
Onaj koji je ispoljavaa izuzetan talenat za te sko-
kove bio je moj rodak gluvonja. U dodiru sa Mesede-
vim tlom (uvek je prvi skakao s merdevina) njegove
koidate ruke iznenada su postajale gipke i sigurne.
Odmah su pronalazile mesto gde 6e se uhvatiti, Stavi-
5e, izgledalo je kao da se on samo pritiskom dlanova
drh za koru satelita. Jednom mi se dak udinilo da mu
Mesec, dok je pruZao ruke, hrli u susret.
On je isto tako ve5to i silazio naZemlju,Sto je bio
daleko teZi poduhvat koji se za sve ostale sastojao od
skoka uvis, Sto je mogu6e viSe, podignutih ruku (gle-
i niko ih nije mogao obuzdati. Bilo je noii kada je pun
Mesec bio straSno nisko a plima :tra5no visoka te je
za dlaku faliro da se Mesec okupa u moru; recimo: sa-
mo nekoliko metara. Da li smo ikada poku5ali da se
popnemo? Kako da ne! Bilo je dovoljno priii mu
damcem, osloniti na njega merdevine i popeti se.
Mesto gde je Mesec bio najbliZi ZemIji nalazilo se
na oudini. nadomak Cinkanih hddi. Isli smo onim
malim plutanim damcima na vesla, okruglim i plit-
kim, koji su se tada koristili. Uvek nas je bilo mnogo:
ja, kapetan Vhd Vhd, njegova Zena, moj rodak gluvo-
nja, a ponekad i mala Xlthlx, koja tada nije mogla
imati viie od dvanaest godina. Voda je tih noii bila
kao ogledalo, srebrila se poput Live, a ribe u njoj, lju-
bidaste, ne uspevajudi da se odupru privladnoj snazi
Meseca, isplivavale su na povriinu, a sa njima i ho-
botnice i meduze boje Safrana. Vazduhorn su nepre-
kidno proletale maju5ne Zivotinje - ra(i1i,lignje, a ta-
kode i siiu5ne providne alge i grandice korala - koje
su se odvajale od mora i zavr5avale na Mesecu, vise-
ii sa te krednjadke tavanice, ili su pak ostajale da leb-
de u vazduhu u svetlucavim rojevima koje smo raste-
rivali ma5uii listovima banane.
Radili smo ovako: u damcu smo nosili merdevine,
jedan ih je drLao, drugi bi se penjao na vrh, a treii se
za to vreme trudio da dovesla do ispod samog Mese-
ca; zbog toga je bilo poZeljno da nas bude Sto vi5e
(naveo sam vam samo one glavne). Kada bi se damac
pribliZio Mesecu, onaj na vrhu merdevina bi uplaSe-
no povikao: - Stoj! Stoj! Udari6u glavom! - uvek
smo imali taj utisak kada bi nam se onako ogroman
nadneo nad glavom, onako hrapav s o5trim izbodina-
ma i krecavim i razjapljenim ponorima. Danas je
moZda drugadije ali tada je Mesec, ili bolje redeno
njegov donji deo, trbuh Meseca, sve u svemu onaj
deo koji je bio toliko blizuZemlji da ju je gotovo do-
kako je sneti na Zemlju. Radili smo ovako: sadrZaj
svake ka5ike bacao se uvis pri demu smo kaSiku drZa-
li obema rukama koristeii je kao katapult. Kajmak je
leteo i, ako bi zamah bio dovoljno jak, zavrSavao ras-
pljeskan na tavanici, odnosno morskoj povrSini. Kada
bi jednom tu dospeo, ostajao je da pluta i ondaje vei
bilo lako izvu(i ga na damac. I u ovom bacanju moj
rodak gluvonja bio je izuzetno ve5t. Imao je preciznu
ruku i oStro oko. Samo jednim hicem uspevao je da
nacilja vedro koje smo mi u damcu pruZali ka njemu.
Meni se medutim dogadalo da omanem. SadrZaj ka5i-
ke ne bi uspeo da pobedi privladnu snagu Meseca te
bi zavr5io u mom oku.
Ali, mogao bih do sudnjeg dana da vam pridam o
poduhvatima u kojima je moj rodak briljirao. Taj po-
sao cedenja Mesedevog mleka iz krlju5ti bio je za nje-
ga dedija igra; ponekad je umesto ka5ike pod koru za-
vladio golu ruku, ponekad samo prst. Nije i5ao redom
vei je birao udaljena mesta skaku6u6i od jednog do
drugog, kao da je hteo da se na5ali s Mesecom, da ga
iznenadi ili, jednostavno, da ga zagolica. A tamo gde
bi on zavukao prste, mleko je Sikljalo kao iz kozijeg
vimena. Tako da nama nije ostajalo ni5ta drugo nego
da idemo za njim i ka5ikom skupljamo kaSu koju je
on sad odavde sad odande istiskivao; ali sve je to bi-
lo idi mi - dodi mi, jer je gluvonjin plan kretanja bio
daleko od svake logidne pretpostavke. Na primer, bi-
lo je mesta koje je dodirivao tek iz puke Zelje; proce-
pe izmedu krlju5ti, gole i neZne nabore Mesedevog te-
la. Ponekad moj rodak nije istiskivao ka5u prstima
ruke vei - uz pomo6 jedne dobro sradunate kretnje u
nizu svojih skokova - palcem na nozi (na Mesec se
penjao bos), i dinilo se da mu je to bio vrhunac zaba-
ve, sudedi po ciktaju koji bi proizvela njegova resica
i po dipanju koje bi nakon toga usledilo.
dano sa Meseca, jer gledano saZemlje to je pre lidilo
na skok na glavu, ili na sunovrat.r dubinu, s rukama
koje vise), sve u svemu poput skoka sa Zemlje samo
5to sada nismo imali merdevine ier na Mesecu niie bi-
lo nidega o Sta bismo ih mogii osloniti. Medutim,
umesto da se baci podignutih ruku, moj rodak bi se
saginjao prema Mesedevoj povr5ini s glavom nadole,
kao da se sprema za salto, i podinjao da skakuie osla-
njajudi se o ruke. Nama je iz damca izgledalo kao da
stoji uspravno u vazduhu i pridrZava ogromnu Mese-
devu kuglu koja poskakuje pod udarcima njegovih
dlanova, sve dok nam njegove noge ne bi do5le na do-
hvat, i u tom trenu bismo ga Sdepali i povukli dole u
camac.
Sada iete me pitati kog smo davola traLlli na Me-
secu; evo, objasniiu vam. ISli smo da sakupljamo
mleko, opremljeni velikom ka5ikom i vedrom. Mese-
devo mleko je bilo veoma gusto, kao kajmak, i nasta-
jalo je u procepima izmedu krlju5ti usled vrenja ra-
znih tela i tvari zemaljskog porekla Sto su doletale sa
polja i iz Suma i laguna koje je satelit nadletao. Sasto-
jalo se uglavnom od biljnih sokova, punoglavaca, bi-
tumena, le6e, pdelinjeg meda, kristala skroba, jesetri-
ne ikre, budi, cvetnog praha, Lelatinoznih tvari, cn'a,
smole, bibera, mineralnih soli, sagorljivih matenja.
Bilo je dovoljno zavu1ika5iku izmedu krljuSti koje su
prekrivale korasto tlo Meseca i izvuCije punu ovog
dragocenog buikuriSa. Ne u predi5ienom stanju, ra-
zume se; bilo je puno otpadaka; u toku vrenja (s ob-
zkom da je Mesec prolazio kroz polja vrelog vazdu-
ha iznad pustinja) nisu se sva tela rastvarala; neka od
njih bi tu jednostavno ostajala zabodena: nokti i hr-
skavice, ekseri, morski konjici, koStice i peteljke,
krhotin.' posuda, udice, katkad i pokoji de5alj. Stoga
je nakon sakupljanja ovu ka5u trebalo prodistiti, pro-
pustiti kroz cediljku. Ali problem nije bio u tome ve6
 zama, lebdeCi iznad mora. Isprva se upla5i, zaplaka, a
Mesedevo tlo nije bilo ravnomerno prekriveno lju-
onda se nasmeja i pode da se igra hvatajuii u letu ra-
skama vei su tu i tamo pucala ogcljena prostranstva
diie i ribice, neke je dak stavljala u usta i grickala ih.
nepravilnog oblika od bezbojne kl.izave gline' Gluvo-
A mi smo je veslajuii pratili: Mesec je grabio svojom
niu su te mekane povr5ine mamile da skade na na1-
putanjom vukuii za sobom po nebu taj veo od morske
eiraniie moguie nadine ili da leti poput ptice, kao da
faune i ditavjedan plaSt dugadkih ukovrdZanih algi, i
ie Zelbo daielim svoiim bi6em uroni u tu Mesedevu
devojdicu koja je lelujala usred svega toga. Imala je
taSu. Poito se tako skaduii postepeno udaljavao, na-
kon izvesnog vremena nestao bi nam s vidika' Na
Xlthlx dve tanudne kikice koie kao da su same za se-
be letele, stremeii ka Meselu; u meduvremenu se
Mesecu je bilo predela koje nikada nismo imali razlo-
dZilitala, mlatarala nogama po vazduhu pokuSavajuii
ga niti Z-etie Oa lstraZujemo a moj rodak.je baS tamo
ji da se odupre toj sili, a darape su joj - sandale je izgu-
6dlazio; sam pak sebi uvrteo u glavu da svi ti sko-
bila u letu - klizile s nogu i visile nadole privudene
kovi i izmotavania koje je pred nama izvodio nisu bi-
predigra za ne5to tajan- Zemljinom teZom. Mi koji smo se zatekli na merde-
li niSta drugo do priprema,
-da vinama poku5avali smo da je dohvatimo.
stveno 5to Je imaio se dogodi u tim skrivenim
To Sto joj je palo na pamet da jede lebdeie Zivoti-
zonama.
dudno neko raspoloZenje obuzimalo nas je u tim
njice pokazalo se kao veoma mudro; Sto ie vi5e dobi-
jala na teLini, Xlthlx je bila sve bliZe Zemtji; Staviie,
noiima na pudini, nadomak Cinkanih hridi; veselo, poSto je od svih tih lelujavih tela njeno imalo najveiu
ali bremenito nekom neizvesno56u, kao da smo u gla-
masu, mekuSci, alge i plankton lepili su se za nju, te
vi umesto mozga imali ribu koja pluta privudena Me- je devddica ubrzo bila prekrivena si6u5nim silicijum-
secom. I plovifibismo tako, uz svirku i pesmu' 11aP9-
skrm ljuSturama, hitinskim i korniadinim oklopima i
tanova i.ena je svirala harfu; imala je duge ruke koje vlatima morske trave. I Sto se viie zapetljavaia u to
su se u tim nodima srebrile kao jegulje, i senovite i ta-
klupko, to se sve vi5e oslobadala Mesedevog uticaja,
ianstvene pazuhe poput morskih jeZeva; a zvuk harfe
sve dok nije dodirnula povr5inu vode i bu6nula u nju.
tio 1. tako sladahi prodoran, tako sladak i prodoran Doveslali smo do nje i izvukli je na damac: njeno
da se gotovo nije mogao podneti,lg sm.o bili prinude-
telo jo5 nije bilo izgubilo privladnu snagu pa smo se
ni Oa ispuStumo Oug. iauke, ne toliko da bismo prati-
debelo namudili dok smo sa nje slju5tili sve ono Sto se
li muziku ve6 da bismo za5titili u5i' bilo prilepilo. NeZni korali su joj se svijali oko glave
Na morsku povr5inu iztanjale su providne medu-
a na svaki zamah deilja iz njene kose plju5tala je kiia
ze, neznalflo bi zatreperile a onda se bacale ka Mese-
iniuna irad,iia; odi su joj bile zape(a1ene ljuSturama
cu, talasaju6i se. Maia Xlthlx se zabavljala hvataju6i
lgpara priljubljenim uz kapke; sipini pipci su joj se
ih u vazduhu, mada to nije bilo nimalo lako' Jednom
zgrabi jednu ,od obavijali oko ruku i vrata, a njena haljinica kao da je
ftiliko*, dok je prui-aIi rudice da bila izatkana od algi i sundera. Odistili smo je koliko
njih, poskodilaje te se i ona naSla u vazduhu' A po5to
smo mogli; a ona je posle sedmicama nastavila da sa
i,J Uiti mr5avicl, nedostajala joj je taman koja unca
sebe skida ljuskice i Skoljke; medutim, koLa joj je za-
uiS. au bi je teLa, savladav5i Mesedevu privladnu sna-
uvek ostala prekrivena najsitnijim dijatomejama, te
gu, vratila"naZe,mlju i tako je letela zajedno s medu-

10 11
se onome ko bi je ovla5 pogledao dinilo da je posuta
mladeZima.
I tako je taj prostor izmedu Zemlje i Meseca bio
popriSte stalnih sukoba ove dve sile koje su se nepre-
stano nadmetale. Kaza1u joS i ovo: telo koje bi se sa
satelita spustilo na Zemlju bilo je jo5 neko vreme pod
snaZnim uticajem Mesedeve sile i opiralo se privlad-
noj snazi na5ega sveta. Cak je i meni, iako sam vei
bio odrastao i pozamaian, posle svakog boravka na
Mesecu bilo te5ko da se priviknem na zemaljsko go-
re i dole, te su moji drugari bili prinudeni da me dvr-
sto drZe za ruke kako bi me zadrlal| vise6i o meni
kao grozd, u damcu koji se ljuljao, dok sam ja s gla-
vom nadole i dalje nogama stremio ka nebu.
-DrLi se! DrZ'se dvrsto za nasl - vikali su mi, i
pokatkad bi se desilo da se ja u tom kome5anju uhva-
tim za dojku gospode Vhd Vhd, a njene su dojke bi-
le okrugle i dvrste, i taj dodir je bio prijatan i ulivao
je sigurnost, njegova privladnost je bila ista ili dak i
veia od privladnosti Meseca, a posebno onda kada
bih u tom padu naglavadke drugom rukom uspeo da
je uhvatim za bedra, i tako bih se ponovo na5ao u
ovom svetu, strmoglavio bih se u dno damca, a kape-
tan Vhd Vhd bi me polio kofom vode kako bi me po-
vratio u Zivot.
To je bio podetak pride o mojoj zaljubljenosti u ka-
petanovu Zenu i mojim patnjama. Jer, nije bilo te5ko
prozreti kome su zapravo bili upudeni gospodini zna-
dajni pogledi: dok su se ve5te ruke mog rodaka hva-
tale za satelit ja sam je pomno posmatrao i u njenom
pogledu ditao misli podstaknute tom bliskoS6u tzme-
du gluvonje i Meseca, a kada bi on kretao u svoje ta-
janstvene pohode po Mesecu postajala bi vidno uzne-
mirena, vrtela se kao da je na iglama, i nije vi5e bilo
nikakve sumnje: gospoda Vhd Vhd je bila ljubomor-
na na Mesec a ja na moga rodaka. Imala je odi poput
t2
dijamanata, ta gospoda Vhd Vhd; plamteie su prko-
sne kada je gledala Mesec, kao da je htela da kaZe: ,,E
neiel ,ea imati!" a ja sam oseiao da za mene tu nema
mesta.
Onaj koji je od svega toga najmanje razumeo bio
Je upravo gluvonja. Kada smo mu pomagali da side,
vuku6i ga - kao Sto sam ve6 objasnio - za noge! go-
spoda Vhd Vhd je gubila svaku meru, svim silama se
trudila da ga baS ona prihvati u narudje, grleii ga svo-
jim dugim srebrnkastim rukama, meni se srce stezalo
(onda kada sam se ja zanju hvatao telo joj je bilo po-
datno i meko ali nije se podmetalo kao kada je bio u
pitanju moj rodak), dok je on pak bio ravnodu5an, jo5
uvek opijen darima Meseca.
Posmatrao sam kapetana pitajuii se da li i on pri-
me6uje pona5anje svoje Zene; medutim, njegovo lice
nagriZeno solju i izbrazdano smolastim borama nije
nikada menjalo izraz. Po5to se gluvonja uvek posled-
nji odvajao od Meseca, njegov silazak je bio znak da
damci mogu da se spreme za pokret. Tada je Vhd
Vhd jednim neobidno neZnim pokretom sa dna dam-
ca podizao harfu i pruZao je svojoj Zeni. Ona bi je
uzela i podinjala da prebira po njenim strunama. Od
gluvonje je ni5ta nije moglo toliko udaljiti kao zvuk
harfe. Ja bih podeo da pevam onu setnu pesmu koja
ide ovako: ,,Svaka svetlucava riba pliva na povriini,
na povr5ini, a svaka tamna riba pliva u dubini, u du-
bini..." i svi bi mi se, osim mog rodaka, pridruZili.
Svakog meseca, dim bi se satelit udaljio, gluvonja
se vraiao u svoju izolovanost u kojoj nije bilo mesta
za stvari sa ovoga sveta; tek bi ga pribliZavanje punog
Meseca ponovo budilo. Toga puta ja sam se potrudio
da ne budem u grupi koja se penjala kako bih ostao u
damcu sa kapetanovom Zenom. Kad ono, tek Sto se
moj rodak pope na merdevine, gospoda Vhd Vhd
izjavi: - Bogami, odoh i ja danas tamo gorel
t3
 Nikada se ranije nije desilo da se kapetanova Zena
popne na Mesec. Ali Vhd Vhd se :rije usprotivio, Sta-
viSe, gotovo je podiZe na merdevine uzvikujuii: - E
pa idi! - i svi tada podesmo da joj pomaZemo, a ja
sam je pridrZavao otpozadi i ose6ao sam pod rukama
njeno oblo i meko telo, i gurao sam je upiruii o nju
dlanove i lice, a kada osetih kako uplivava u Mesede-
vu sferu obuze me odaj zbog tog prekinutog dodira, te
podoh da se bacim za njom uzviknuv5i: - Odoh i ja
gore da malo pripomognem!
Ali dodeka me hladan tuS. - Ti ostajeS ovde, jer
ieS i ovde imati Sta da radi5 - naredi mi kapetan Vhd
Vhd ne podiZuii glas.
U tom trenu sve je najzad bilo jasno. Ipak, ja sam
jo5 uvek bio u nedoumici, dak ni danas nisam sasvim
siguran da li je moje tumadenje bilo ispravno. Sasvim
je izvesno daje kapetanova Zena ve6 duZe vreme po-
tajno Zelela da se tamo gore nade sama sa mojim ro-
dakom (ili barem: da ne dopusti da on tamo bude sam
s Mesecom), ali verovatno da je njen plan imao dale-
ko ambiciozniji cilj koji je mogao da se ostvari samo
u dogovoru sa gluvonjom: da se tamo gore zajedno
sakriju i ostanu na Mesecu ditavih mesec dana. Me-
dutim, nije iskljudeno da moj rodak, onako gluv ka-
kav je bio, nije uop5te razumeo to sto je ona pokuia-
la da mu objasni, ili, jo5 gore, da mu nije ni padalo na
pamet da je upravo on predmet gospodinih Zelja. A
kapetan? Jedvaje dodekao da se oslobodi Zene, jer tek
Sto je ona tamo gore dospela, on se istog dasa odade
svojim porocima i potonu u razvral tada shvatismo
zaSto nije ni5ta udinio da je zadrLi. Nego, da on nije
moZda od samog podetka znao da se Mesedeva orbi-
ta polako Siri?
Niko od nas to nije mogao ni da pretpostavi. Glu-
vonja, moZda jedino gluvonja: onaj primitivni nadin
na koji je on poimao stvari omogudio mu je da predo-
I4
seti daje te noii kucnuo das da se zauvek oprosti od
Meseca. Zbog toga se i zavukao u one samo njemu
poznate skrovite predele i pojavio se tek onda kadaje
trebalo da se vrati u damac. Kapetanova Zena ie ne-
prekidno bila u potrazi za njim: videli smo je falo
Sparta ljuspavom ravnicom, uzdul i popreko, a onda
je odjednom zastala gledajuii u nas koji smo ostali u
d.amcu, kao da je htela da nas pita da li smo ga I'ide-
ll.
U svakom sludaju, ne5to se neobidno deSavalo te
no6i. Povr5ina mora, umesto da bude napeta, gotovo
izvijena prema nebu, kao uvek kada je bio pun Me-
sec, sada je bila opuitena, mlitava, kao da Mesedeva
magnetna sila gubi svoju moi. Cak ni svetlost nije bi-
la ista kao ranije pri punom Mesecu, a i noina tama je
postala mnogo gu56a. Mora da su i na5i drugari, tamo
gore, shvatili 5ta se de5ava, jer su nas odozgo upla5e-
no gledali. A onda se iz njihovih i na5ih usta istovre-
meno prolomi krik: - Mesec se udaljava!
Ove redi su joS odzvanjale kada se na Mesecu po-
javi moj rodak, tr&Ci. Nije izgledao upla5en a joS ma-
nje iznenaden: poloZi ruke na tlo, praveii kao i obid-
no onaj svoj poznati salto, ali ovoga puta, nakon 5to
se bacio u vazduh, ostade tako da lebdi, kao Sto se
onomad dogodilo maloj Xlthlx, lepr5ao je neko vre-
me izmedu Meseca tZerrije, a onda se okrete nagla-
vadke i, uz snaLne zamahe ruku, kao plivad koji se
bori protiv struje, zapliva neuobidajeno sporo prema
naSoj planeti.
Ostali mornari koji su bili na Mesecu baci5e se
brZe-bolje zanjim. Niko nije ni razmi5ljao o tome da
prebaci Mesedevo mleko u damce, niti ih je kapetan
zbog toga korio. Ionako su ve6 i suvi5e dekali, rasto-
janje je sada bilo neuporedivo ve6e; ma koliko su se
trudili da opona5aju let ili plivanje mog rodaka, osta-
jali su da lebde posred neba, praiakajuii se u vazdu-
15
hu. - Zbijte se! Glupaci! Zbijte se! - zaurla kapetan.
Na njegovu zapovest mornari poku5a5e da se grupiSu,
da dobiju u masi te da zajednidkim snagama dospeju
do Zemljine privladne zone: sve dok se ki5a tela uz
zagl}5uju6i tresak ne srudi u more.
Camci su sada veslali prema njima da ih pokupe.
- eekajtel Nema gospod^el
- pouit utt. Kapitanova
Lenaje takode poku5ala da skodi alije ostala da lebdi
na svega nekoliko metara od Meseca, mlitavo ma5u6i
po vazduhu svojim dugim srebrnkastim rukama.
Uzverah se na merdevine i, uzaludno poku5avajuii da
joj doturim neki oslonac, pruZao sam joj harfu. - Ne-
ie uspeti! Treba otiii po njul - i spremih se na skok
vitlaju6i harfom. Cinilo se da ogroman Mesedev ko-
lut iZnad mene nije vi5e onaj is*ti, toliko se bio sma-
njio, moglo bi se dak re6i da se sve viSe i viSe skup-
ljao, kao da ga je moj pogled gurao u daljinu, a
oslobodeno nebo otvaralo se kao ambis na diiem su se
dnu gomilale zvezde dok se noi na mene o6ru5avala
beskrajnom prazninom, preplavljujuii me zebnjom i
omamljeno56u.
- Strah me je! - pomislih - Strah me je da se ba-
cim! Kukavica sam!" i u tom se trenutku bacih. Ra-
spomamljeno sam plivao po nebu pruZajuii harfu
prema njoj; medutim, umesto da mi pode u susret,
ona se okretala oko sebe pokazujuii mi das bezizra-
Zajno lice a das leda.
- Spojimo se! - uzviknuh, i vei sam bio pored nje
i hvatao je oko struka i preplitao svoje udove sa nje-
nima. -Spojimo se i padnimo zajedno! - i usredsredih
svu svoju snagu da se Sto dvr56e pripijem uz nju, i sva
moja dula kako bi u potpunosti uZivao u nadem zagr-
ljaju. U ditavoj toj zbrci izgubio sam iz vida nesto ve-
oma vaZno: da, uspeo sam da je izbavim iz tog stanja
lebdenja ali smo sada, umesto prema Zemlji, padali
prema Mesecu. Da li sam to zaista prevideo? Ili je
16
upra\ro to od samog podetka i bila moja namera? Ni-
sam jo5 destito ni sabrao misli a ve6 mi se iz grla pro-
lamalo: - Ja iu ostati s tobom ditavih *.t.Jdoni: -
StaviSe: - Na tebil - vikao sam, potpuno u transu: - Ja
na tebi ditavih mesec dana! - i u tom trenutku oad na
lv{esedevo Ilo razbi naS zagrljaj bacajuii nas, m-ene na
jednu a nju na drugu stranu, medu te hladne ljuspave
krljuSti.
Podigoh pogled kao 5to sam to uvek dinio kada bih
dodrnuo Mesedevo tlo, ubeden da 6u iznad sebe po-
nor,o ugledati ono na5e more kao beskrajnu tavaniiu,
i videh ga, videh ga i ovog puta, ali avaj, kako je sa-
mo bilo daleko i majuSno i sputano obalama, hridima
i rtovima, i kako su siiu5ni bili damci, i neprepoznat-
ljiva lica mojih drugara, i slabaSni njihovi kricil Ne-
daleko od mene zadu se neki zvuk: gospoda Vhd Vhd
je prona5la svoju harfu i sada ju je milovala slaZuii
tonove ujedan tuZni akord kojije lidio najecaj.
I otpode jedan dugi mesec. Mesec je lenjo kruZio
oko Zemlje. Na globusu koji je visio iznad nas nismo
viSe videli onu poznatu obalu ve6 su se pred na5im
odima smenjivali okeani duboki kao ambiii, i pusrare
od skamenjene lave, i kontinenti prekriveni ledom, i
Sume koje su vrvele od reptila, i kamene zidine pla-
ninskih venaca presedene oStricama vrletnih reka, i
modvarni gradovi, i nekropole od sedre, i carstva od
gline i blata. Daljina je svaku stvar bojila istom bo-
jom: neobidne perspektive dinile su neobidnom svaku
poj avu; krda slonov a i jata skakavaca koj a su raitrka-
na ili zbijena jezdilaravnicama izgledala su nam isto-
\'etna.
Trebalo je da budem sre6an; ba5 kao u mojim sno-
vima bio sam sam sa njom, bliskost s Mesecom na
kojoj sam toliko puta zavideo mom rodaku, kao i bli-
zina gospode Vhd Vhd, bili su sada iskljudivo moja
pnvilegija, ditav jedan mesec Mesedevih dana i noii
n
bio je pred nama, kora satelita hranila nas je svojim
mlekom onog dobro poznatog kis':lkastog ukusa; naS
pogled se dizao u visinu, ka svetu u kojem smo rode-
ni i koji smo konadno sagledali u ditavoj njegovoj ra-
znovrsnosti istraZujudi predele koje nijedan Zemlja-
nin nikada nije video, ili se pak usmeravao ka
zvezdama iznad Meseca, velikim kao svetlede voike
sazrele na povijenim granama neba, i sve je to uveli-
ko premaSivalo i moje najsmelije snove a u stvari, a u
stvari, a u stvari, bilo je to izgnanstvo.
Nisam mislio ni na Sta drugo osim na Zemlju. Sa-
mo je Zemlja dinila da svako od nas bude upravo ono
Sto jeste a ne neko drugi; ovde gore, silom odvojen od
Zemlje,ja kao da vi5e nisam bio onaj isti, niti je ona
za mene bila ona ista. Jedva sam dekao da se vratim
naZemlju, i sve vreme sam strepeo da sam je zauvek
izgubio. Ispunjenje mog ljubavnog sna trajalo je sa-
mo onaj tren u kojem smo se spojili lebdeii izmedu
Zemlje i Meseca; liSena svoje zemaljske podloge,
moja zaljubljenost sada nije znalani za Sta drugo os-
tm za razdtru6u nostalgiju za onim Sto nam je nedo-
stajalo: mesto, okruZenje, pro5lost, budu6nost.
To je bilo ono Sto sam ja oseiao. A ona? Kad god
sam o tome razmiSljao razdirale su me sumnje. Jer,
ako je i ona mislila samo naZemlju to je mogao biti
dobar znak, znakda smo se konadno razumeli, ali je
isto tako moglo znaditr da je sve bilo uzaludno, da je
gluvonja joS uvek bio jedini predmet njene Zudnje.
Medutim, sve moje pretpostavke bile su pogre5ne.
Nikada nije podizala pogled prema staroj planeti, tu-
marala je bleda po tim pustarama mrmljajuii Zalopoj-
ke i milujudi harfu, kao da se sasvim prepustila tom
svom privremenom (nadao sam se) bivstvovanju na
Mesecu. Da li je to bio znak da sam odneo pobedu
nad svojim rivalom? Ne; izgubio sam; poraz je bio
konadan. Jer, ona je napokon shvatila da je ljubav
18
mog rodaka bila upuiena samo Mesecu, i jedino Sto
.1e sada Zeleia bilo je da postane Mesec. da se stopi s
predmetom te vanljudske ljubavi.
Po5to je Mesec napokon prevalio svoju putanju.
mr se ponovo obresmo iznad Cinkanih hridi. Kad ih
prepoznadoh obuze me uZas: dak ih ni u svojim naj-
crnjim slutnjama nisam video tako majuSne i daleke.
\Ioji dru,eari su ponovo plovili po toj bari koju smo
nazir.'ali morem, ali ovoga puta bez merdevina jer im
one vi5e nidemu ne bi mogle posluZiti; medutim, iz
damaca se podiZe ditava Suma dugadkih kopalja; sva-
koje drZao pojedno, sa harpunom ili kukom na vrhu,
verovatno u nadi da 6e jo5 ovaj put uspeti da iz-srebu
makar malo Mesedevog kajmaka a moZda i da ie na-
ma bednicima nekako pomoii. Ali ubrzo sr.'ima posta-
de jasno da ne postoji motka koja bi bila dovoljno du-
gadka da dosegne do Meseca; i popadaSe, smeino
kratke, obeshrabrene, na morsku povrSinu, gde osta-
do(e da plutaju; i u toj gunguli nekoliko damaca izgu-
br ravnoteZu i prevrnu se. Ali upravo tada posadajed-
ro_s od damaca pode da diZe jednu mnogo duZu
notku. vukuii je po morskoj povr5ini: mora da je bi-
ia napravljena od bambusa, od velikog broja bambu-
.ovih stabljika nastavljenih jedna na drugu, i trebalo
,u Je dizati polako s obzirom da je bila veoma tanka i
:sled gibanja se mogla slcmiti, azatoje bilo potreb-
ro mnogo snage i ve5tine jerje taj vertikalni teret pre-
:ro da prevrne damac.
I tako: bilo je jasno da ie vrh ove motke dosegnu-
:i do Meseca i zaista, videsmo kako ga dotide i upire
se o to ljuskasto tlo, kako se na trenutak na qega
rslanja, gotovo ga gura, i to snaZno upiranje odbaci
rotku unazad, a onda je opet vrati te ona udari o isto
-rno mesto sa kojeg je odskodila, da bi se zatim pono-
. o udaljila. I tu ga prepoznadoh, Stavi5e, oboje smo
_:3 prepoznali - i ja i gospoda - prepoznali smo mog
19
rodaka, to je mogao biti samo on i niko drugi, on ko- Zemljom, kad najednom, trska se prelomi u hiljadu
ji izvodi svoju poslednju igru s l,{esecom, jedan od komada i ja padoh u more izmedu damaca.
njegovih Stoseva: Mesec na vrhu motke, kao da njime Bio je to sladak povratak, ponovni susret sa rod-
Zonglira. I primetismo da njegovo majstorstvo ne teZi nom Zemljom, ali moje su misli bile tuZne jer sam za-
nikakvom cilju, nikakvom praktidnom rezultatu; Sta- uvek izgubio nju i uzaludno je traied nisam skidao
pogled sa Meseca, sada vei zauvek nedostiZnog. Naj-
viSe, moglo se redi da on Mesec gura od sebe, da ti-
zad je ugledah. Bila je tamo gde sam je i ostar.io, le-
me samo potpomaZe njegovo udaljavanje, da Zeli da
lala je na obali, upravo tu iznad na5ih glava; i iutala
ga isprati do njegove najudaljenije orbite. To je i lidi-
je. Bila je iste boje kao Mesec; u rukama je driala
1o na njega: na njega koji nrje bio u stanju da poZeli
harfu i lagano prebirala po njenim strunama. Jasno su
bilo Sta Sto ne bi bilo u skladu s prirodom Meseca, se ocrta',,ale grudi, ruke, bokovi, jo5 uvek je takvu
njegovom putanjom i njegovom sudbinom, pa ako je pamtim i jo5 uvek je, i sada kada je Mesec postao sa-
Mesec sada odludio da se udalji od njega, neka mu mo jedan pljosnati i daleki kruZii, uporno pogledom
bude, on ie uZivati u toj udaljenosti kao Sto je do sa- tralim dim se na nebu ukaZe i najtanji Mesedev srp, i
da uZivao u njegovoj blizini. 5to on viSe raste sve vi5e umi5ljam da je vidim, nju ili
A 5ta je na to mogla da udini gospoda Vhd Vhd? neki deo nje, ali niSta drugo osim nje, na stotinu, na
U tom trenutku napokon je dokazala da njena ljubav hiljadu razliditih nadina, nju koja Mesec dini Mese-
prema gluvonji nije bila samo frivolni hir vei kona- com i koja za vreme svakog punog Meseca nagoni
dan izbor. Ako je sada moj rodak voleo taj daleki Me- pse da ditavu no6 tuZno zavijaju a i mene s njima.
sec, onda ie i ona ostati daleka, na tom istom Mese-
cu. Naslutio sam to videv5i da ne prilazi bambusu ve6
da samo okre6e harfu prema Zemlli koja je bila viso-
ko na nebu, prebirajuii po njenim strunama. KaZem
da sam je video, a u stvari sam tek krajidkom oka
uhvatio njen lik, jer onoga trena kada je motka dota-
kla Mesedevu koru ja sam dipio da je se dodepam, i
sada sam se penjao hitro poput zmije, hvatajuii se za
dvorove bambusa, verao sam se pomaZudi se i ruka-
ma i nogama, lagan u tom razredenom vazduhu kao
da me je kakva prirodna sila naprosto vukla da se vra-
tim na Zemlju, vei sam i zaboravio razlog koji me je
odveo gore, ili sam ga moZda vi5e nego ikada bio sve-
stan, i njega i njegovog nesreinog ishoda, i ve6 sam,
penjudi se uz tu lelujavu motku, dospeo do one tadke
kada vi5e nisam morao da ulaZem nikakav napor ne-
go samo da se pustim i naglavadke skliznem privuden

2l