Glava 42 BELZEBUB U AMERICI

Dva "dianoska" kasnije, kada je meuzvezdani brod "Karnak" nastavio svoj put i kada su
verni sledbenici naeg uvaenog Hode Nasradina posedali na svoja uobiajena mesta,
Hasejn se jo jednom obrati Belzebubu ovim reima:
Dragi dedice! Mogu li da te podsetim da si mi priao o onim... onim tricentrinim
stanovnicima Zemlje, o onima koji... kako si ih nazvao, biima koja ive na strani
potpuno suprotnoj od one gde je sada u procvatu savremena civilizacija... o onim
tricentrinim biima koja su, kako si rekao, veliki poklonici "fokstrota"?
A! Misli na Amerikance?
Da, da, na Amerikance! - radosno povika Hasejn.
Naravno, seam se, obeao sam da u ti neto ispriati o tim savremenim "udacima".
I Belzebub poe ovako:
- Posetio sam taj deo povrine tvoje omiljene planete, to jest savremenu "Severnu
Ameriku", upravo pred svoj konani odlazak iz tog sunanog sistema.
Tamo sam krenuo iz Evrope, iz Pariza, koji je bio poslednje mesto mog boravka na toj
planeti.
Isplovio sam iz Evrope "parobrodom" u skladu sa obiajem svih takozvanih savremenih
"bogataa" i stigao u jedan veliki centar Severne Amerike, grad Njujork ili, kako ga
ponekad nazivaju, "kotao za topljenje raznih zemaljskih naroda".
Iz luke sam krenuo pravo u hotel koji mi je preporuio jedan pariski poznanik, a koji je iz
nekog razloga, dodatno, iako nezvanino, nazvan "jevrejskim".
Smestivi se u hotel "Maestik", istoga dana se sretoh s jednim "misterom", koga mi je
preporuio moj pariski poznanik.
Na tom kontinentu se svako bie mukog pola koje ne nosi suknju zove "mister".
Kada sam naao tog mistera za koga sam imao preporuku, on je kao svaki pravi
Amerikanac bio do grla u bezbrojnim, to se kae, "finansijskim poslovima".
Mislim da na poetku moje prie o Amerikancima treba naglasiti da se skoro sva
savremena tricentrina bia, koja ine osnovno stanovnitvo tog dela Zemljine povrine,
bave iskljuivo "finansijskim poslovima".
S druge strane, zanimanja i profesije neophodne za proces svakodnevne egzistencije,
praktikuju samo oni stanovnici drugih kontinenata koji tamo odlaze privremeno da bi,
kako oni kau, "zaradili novac".
Zbog toga su svakodnevni uslovi ivota tvojih savremenih ljubimaca, posebno na tom
kontinentu, postali potpuno, da tako kaemo "tralalaulalanski", ili, kako bi rekao na
potovani uitelj Hoda Nasradin, "nalik na mehur od sapunice koji postoji samo dok u
njemu ima vazduha".
Sada su ti uslovi sredine takvi da bi se, ukoliko bi iz nekog razloga profesionalni
strunjaci, neophodni u svakodnevnom ivotu, prestali da dolaze sa drugih kontinenata
radi zarade, sa sigurnou moglo rei da bi se za mesec dana celokupan poredak njihovog
svakodnevnog ivota potpuno sruio, jer se meu njima ne bi naao niko ko bi makar
znao da ispee hleb.
Osnovni razlog postepenog razvoja takve anomalije jeste, s jedne strane, zakon koji su
oni sami doneli, a koji se odnosi na prava roditelja nad decom, a s druge strane, to to se
u kolama osnivaju takozvane deje "tedionice dolara", s ciljem da se deci usadi ljubav
prema tim dolarima.
Zahvaljujui tome, kao i raznim drugim specifinim spoljnim uslovima svakodnevnog
ivota, koje su takoe sami uspostavili, ljubav prema "dolarskom biznisu" i samim
"dolarima" je u prirodi svih stanovnika tog kontinenta, kada dostignu odgovaran uzrast,
postala motivaciona snaga njihovog "nemirnog" ivota.
Eto zato svako od njih ima svoj "biznis" i to ne jedan, ve nekoliko istovremeno.
Iako je gospodin za koga sam imao preporuku, takoe bio veoma zauzet tim "dolarskim
biznisom", ipak me je primio veoma srdano. Kada je proitao pismo s preporukom koje
sam mu predao, u njemu je zapoeo neobian proces koji su primetili ak i mnogi tvoji
ljubimci - proces svojstven savremenim ljudima, koji oni nazivaju "nesvesnom
gordou".
I taj neobian proces odvijao se u njemu zato to je pismo koje sam mu predao upuivalo
na preporuku jednog drugog "mistera", o kome se po miljenju mnogih, i ovog mistera
takoe, iza lea govorilo da je "vet", to jest da je "strunjak za dolare".
Iako je u poetku potpuno bio u vlasti te osobine, svojstvene svim tvojim savremenim
ljubimcima, ipak se, dok je sa mnom razgovarao, postepeno opustio i na kraju mi je rekao
kako je "spreman da mi se u potpunosti stavi na raspolaganje". On se, meutim,
odjednom neega setio i dodao da veoma ali to zbog okolnosti koje su apsolutno izvan
njegove kontrole danas nije u stanju da bilo ta uini za mene, ve sve mora da odloi za
sutra, jer je on jedan veoma zauzet ovek.
I razume se, uz svu svoju elju, on tu nita drugo nije mogao da uradi, zato to ti nesreni
Amerikanci, voeni tim nesrenim finansijskim poslovima, mogu da rade ono to ele
samo nedeljom, a dan kada sam ja doao kod njega nije bio nedelja.
Na tom kontinentu, ni dolarski biznis, kao ni bilo ta drugo, ne zavise od samih ljudi;
naprotiv, ti tvoji ljubimci potpuno zavise od svojih poslova.
Ukratko, poto taj dan nije bio nedelja, jedan pravi "ameriko mister" nije mogao da ini
ono to je hteo, to jest da poe sa mnom i predstavi me ljudima koji su mi bili potrebni;
zato se dogovorismo da se vidimo narednog jutra na odreenom mestu, na njihovom
znamenitom "Brodveju".
Brodvej ne samo to je glavna ulica u Njujorku, ve je i najdua ulica od svih ulica u
velikim savremenim gradovima tvoje omiljene planete.
Dakle, sledeeg jutra krenuh na dogovoreno mesto.
Poto taksi u koji sam seo nije izaao iz radionica mistera Forda, stigao sam suvie rano i
onoga mistera jo nije bilo.
ekajui ga, poeh da etkam unaokolo. I poto su njujorki "brokeri" ve etkali pre
svog znamenitog "doruka na svoju ruku", gomila je upravo u tom delu Brodveja postala
toliko velika da se ja uplaih da e me odneti, te odluih da pose dim negde odakle mogu
da vidim mesto gde moj mister treba da se pojavi.
Pokaza se da je odgovarajue mesto oblinji "restoran", iz koga sam kroz prozor mogao
da vidim sve prolaznike.
Uzgred, moram da kaem da jo nigde na toj planeti, ni u jednoj zemlji, nema toliko
restorana kao u gradu Njujorku. Oni su posebno mnogobrojni u centralnom delu grada, a
njihovi vlasnici su uglavnom "Jermeni", "Grci" i "ruski Jevreji".
Poto su vlastodrci te zemlje odnedavno obinim graanima strogo zabranili da
proizvode, prevoze i upotrebljavaju takozvana "alkoholna pia" i izdali odgovarajue
naredbe ljudima u koje su poloili sve svoje nade u pogledu duhovnog mira, sada je
obinom oveku postalo skoro nemogue da doe do te tenosti. Bez obzira na to, razna
alkoholna pia koja se zovu "arak", "duiko", "kotski viski", "benediktin", "votka",
"gran marnije", kao i mnoge druge "alkoholne tenosti", pod svim moguim vrstama
etiketa, napravljene iskljuivo na takozvanim starim "lepovima" na okeanu, kraj obala
tog kontinenta, u njujorkim restoranima postoje u koliinama koje poelite.
Sutina te prakse jeste da ako podigne svoj mali prst i zakloni pola usta desnom rukom,
dok izgovara naziv pia o kome sanja, momentalno e ti, bez ikakvog ustezanja, ta
tenost biti posluena - jedino u boci od limunade ili znamenitog francuskog "Viija".
A sada pokuaj da napregne svu svoju volju i da u sebi mobilie svoje "organe
percepcije", kako bi mogao da, nita ne proputajui, usvoji sve to se odnosi upravo na
to kako se ta "alkoholna pia" proizvode na moru, na starim lepovima, nedaleko od
obala kontinenta.
Veoma alim to nisam uspeo da se potpuno upoznam sa svim detaljima te savremene
zemaljske nauke.
Jedina stvar koju sam uspeo da saznam jeste da u svaki recept za pripremanje tih
proizvoda ulaze "sumporna", "azotna" i "hlorna" kiselina i, to je najvanije, "magina
formula" poznatog savremenog nemakog profesora Kimenhofa.
Taj poslednji ingredijent, to jest magina formula profesora Kimenhofa za alkoholna
pia, izaziva neverovatnu radoznalost i, ako se tako moe rei, "deluje" na sledei nain:
Pre svega, potrebno je da se prema starom receptu, poznatom strunjacima u toj oblasti.
pripremi hiljadu boca tenosti: tano hiljadu, zato to ako boca bude vie ili manje,
magina formula nee delovati.
Tih hiljadu boca treba staviti na pod, a zatim jednu bocu bilo kojeg pravog alkoholnog
pia, kakvo se svuda moe nai, staviti iza njih i drati tako deset minuta, a zatim lagano,
veoma lagano, ekajui desno uvo levom rukom, sa odreenim pauzama, izgovoriti tu
arobnu alkoholnu formulu.
Usled toga e se ne samo sadraj hiljadu boca iznenada pretvoriti u alkoholno pie,
potpuno isto kao to je ono u onoj jednoj jedinoj, ve e se na svakoj boci pojaviti
potpuno ista etiketa kakva se nalazi na flai sa pravim alkoholnim piem.
Meu arobnim formulama tog neuporedivog nemakog profesora Kimenhofa postoji,
kako sam saznao, nekoliko potpuno neverovatnih.
Poznati nemaki profesor, strunjak u ovoj oblasti, poeo je da "smilja" te izvanredne
arobne formule sasvim nedavno, to jest poetkom poslednjeg velikog evropskog procesa
meusobnog unitavanja.
Kada su u njegovoj domovini Nemakoj poele nestaice hrane, veliki profesor je,
saoseajui sa stanjem svojih sunarodnika, smislio svoju prvu maginu formulu, koja se
sastojala u pripremanju veoma jeftine i ekonomine "kokoije supe".
Ta njegova prva formula je dobila naziv "nemaka kokoija supa" i delovala je na veoma
zanimljiv nain, evo ovako.
U veoma veliki lonac, koji stoji na poretu, nalije se obina voda, u koju se zatim doda
nekoliko veoma sitno iseckanih listova peruna.
I jedna i druga kuhinjska vrata moraju pri tome biti irom otvorena ili, ako kuhinja ima
samo jedna vrata, irom treba otvoriti i prozor; i dok se veoma glasno izgovaraju rei
arobne formule, kroz kuhinju treba velikom brzinom proterati jedno pile.
Tako e se ispostaviti da se u loncu nalazi veoma ukusna i topla kokoija supa.
Osim toga, uo sam da su za vreme tog velikog procesa meusobnog unitavanja
stanovnici Nemake u ogromnom broju koristili tu maginu formulu, zato to se u praksi
pokazalo da je taj nain pripremanja "kokoije supe" sasvim dobar i da je, u svakom
sluaju, veoma ekonomian.
Radi se o tome da je za njega veoma dugo bilo dovoljno samo jedno pile, koje je
neprekidno i uvek iznova terano sve dotle dok ne bi palo od iznemoglosti.
A ukoliko bi pile, to bi se reklo, "izgubilo elju da die", stanovnici Nemake su se, u
tom sluaju i kao to sam pomenuo, drali sledeeg obiaja.
Upravo kada bi pile "ispustilo duu", njegovi vlasnici su od njega veoma sveano pravili
peenje i u ast tog dogaaja su bili duni da pozovu na ruak sve svoje roake.
U vezi s tim, zanimljivo je napomenuti da je jedan drugi njihov znameniti profesor, po
imenu tajner, za vreme svojih takozvanih "naunih istraivanja natprirodnih pojava",
matematiki utvrdio da uvek kada se ti pilii slue na "zvaninim rukovima", domaica
treba da odri kratak govor.
Domaica, dakle, treba da pogleda ka nebu i, pokazujui na pile, oseajno kae kako je to
pravi "fazan sa Pamira" koga im je specijalno poslao dragi neak koji se tamo nalazi kao
konzul njihovog velikog "faterlenda".
Na toj planeti postoje magije za sve mogue namene.
Broj takvih arobnih formula poeo je da raste tek poto su mnogi stanovnici te osobene
planete postali strunjaci za natprirodne pojave i poeli da se nazivaju "okultistima",
"spiritualistima", "teozofima", "vraarama", "hiromantima", i tako dalje.
Osim sposobnosti izazivanja "natprirodnih pojava", ti strunjaci takoe veoma dobro
znaju kako "tajno postaje javno".
Zabrana korienja alkohola u Americi predstavlja drugi dobar primer koji nam
omoguuje da razumemo do koje mere je kod savremenih vlastodraca atrofirala
mogunost kristalizacije podataka za logiko miljenje, poto se taj apsurd tamo zaista
ponovio.
Zbog te zabrane na tom kontinentu svi bez izuzetka sada koriste alkohol, ak i oni koji u
drugim okolnostima nikada to ne bi radili.
U Americi se s upotrebom alkohola dogaa isto to se u zemlji Maralplesi dogodilo sa
vakanjem makovih zrna.
Razlika je u tome to su se itelji Maralplesija pomamili za pravim zrnima maka, dok
sada u Americi njeni stanovnici piju bilo kakvu tekuinu ukoliko je na boci etiketa
alkoholnog pia koje postoji negde na toj planeti.
Druga razlika se sastoji u tome to bia koja sada ive na amerikom kontinentu, kada taj
zabranjeni proizvod treba da sakriju od oiju vlasti. pribegavaju postupcima koji ni
izdaleka nisu tako naivni. kao to su bili oni koje su koristili itelji Maralplesija.
Na ta sve idu tvoji savremeni ljubimci u tom pogledu moi e veoma dobro da shvati
na osnovu sledeih primera.
Sada svaki mlad ovek, kome se jo nije osuilo majino mleko na usnama, obavezno
nosi sa sobom naizgled bezazlenu "tabakeru" i, sedei u restoranu ili u nekom od njihovih
poznatih "dansinga", on nemarno vadi iz depa tu tabakeru, dok svi oko njega, naravno,
misle da se on sprema da zapali.
Ali, ni govora! On lagano okree tabakeru i u njegovoj levoj ruci se pojavljuje mala aa,
dok desnom veoma lagano i veoma mirno naliva iz tabakere u tu au nekakvo pie,
moda kotski viski, ali pripremljeno na nain koji sam ti ve opisao. na nekom od starih
lepova u blizini amerike obale.
Nekako, ba za vreme svojih posmatranja, video sam i ovakvu sliku.
U jednom od tih restorana, nedaleko od mog stola, sedele su dve mlade Amerikanke.
Sluga, ili kako tamo kau, "kelner", doneo im je bocu neke mineralne vode i dve ae.
Jedna od njih je malice odvrnula ruku svog pomodnog kiobrana i tenost, verovatno
kotski viski ili neto slino, potekla je, takoe veoma lagano, u njihove ae.
Ukratko, moj deae, na amerikom kontinentu se ponavlja isto ono to se jo nedavno
dogaalo u velikoj zemlji koja se zove Rusija, gde su vlasti takoe zabranile upotrebu
znamenite "ruske votke", usled ega su ta bia ubrzo nauila da umesto votke piju nita
manje poznatu "otrovnjau" od koje svakodnevno umiru hiljade tih nesrenika.
U datom sluaju mi definitivno moramo odati priznanje savremenim Amerikancima. U
svom umeu da skrivaju upotrebu alkohola od vlasti, oni su neuporedivo "civilizovaniji"
od stanovnika Rusije.
Da, moj deae, kao to sam ti ve rekao, da bih izbegao ulinu guvu. svratih u tipian
njujorki restoran i, poto sedoh za jedan sto, poeh kroz prozor da posmatram gomilu.
A poto svuda na toj planeti vai obiaj da je onaj koji sedi u restoranu, ili na bilo kom
drugom javnom mestu, duan da onim to oni nazivaju "novac" neto narui ili kupi u
korist vlasnika te ustanove, i ja uinih isto naruivi au njihove poznate "oranade".
Taj poznati ameriki napitak sastoji se od soka isceenih pomorandi ili njihovih
poznatih "grejpfruta" i stanovnici toga kontinenta ga piju uvek i svuda u neverovatnim
koliinama.
Mora se priznati da ta uvena "oranada" osveava ponekad za vreme vruine, ali to se
tie njenog delovanja na takozvanu "sluzokou" eluca i creva, taj napitak je jedan od
mnogobrojnih faktora koji, svi zajedno - polako ali sigurno - vode unitenju "suvine i
beznaajne" funkcije eluca, koja se zove "varenje".
A tada, dok sam sedeo za stolom sa aom oranade i posmatrao prolaznike u nadi da u
ugledati mistera koga sam ekao, poeh nemarno da razgledam sam restoran.
Na stolu za kojim sam sedeo, izmeu ostalih predmeta primetih takozvani "meni".
"Meni" je na tvojoj omiljenoj planeti ime dato listu papira na kome su ispisane sve vrste
jela i pia koja se u tom restoranu odue.
Razgledajui taj papir, otkrih da se toga dana moglo naruiti najmanje sedamdeset osam
razliitih jela.
To me je veoma iznenadilo i ja pomislih na to kolika mora biti pe u kuhinji tih
Amerikanaca da bi se za jedan dan moglo pripremiti sedamdeset osam razliitih jela.
Moram da dodam da sam bio na svim kontinentima Zemlje i da sam bio gost kod mnogih
ljudi koji su pripadali razliitim kastama.
I poto sam esto gledao kako se priprema hrana u njihovim kuama, kao i u svojoj
sopstvenoj, bilo mi je manje ili vie poznato da su za pripremanje jednog jela potrebne
najmanje dve ili tri erpe. Tako sam izraunao da je tim Amerikancima, ako pripremaju
sedamdeset osam jela u jednoj kuhinji, potrebno oko tri stotine lonaca i erpi.
Poeleh da lino vidim kako na jedan poret moe da stane tri stotine erpi i zato reih da
dam dobru "napojnicu" kelneru koji mi je doneo "oranadu", kako bi mi dozvolio da
sopstvenim oima vidim kuhinju tog restorana.
Kelner mi to nekako sredi i ja uoh u kuhinju.
I ta misli, ta sam tamo video? Kakva je slika iskrsla pred mojim oima? poret sa tri
stotine lonaca i erpi?
Ni govora!!!
Video sam samo "minijaturni" poret na gas, nalik na one koji se nalaze po "momakim
brlozima" ili u sobama "vrlih starih deva".
Kraj tog poreta stajao je kuvar kotlananin s vratom bika i itao novine, koje su
sastavni deo svakog stanovnika Amerike. Mislim da je to ovoga puta bio "Tajms".
Osvrnuh se u udu oko sebe i opet mi se pogled zadra na biijem vratu tog kuvara.
Dok sam ja stajao zbunjen kelner ue iz restorana u kuhinju i naneobinom engleskom
narui kuvarujedno veoma prefinjeno jelo.
Na osnovu akcenta kelnera koji je naruio to jelo neobinog naziva. mogao sam da
zakljuim da je on tek nedavno stigao iz Evrope. oigledno sanjajui o tome da svoje
depove napuni amerikim dolarima - san svakog Evropljanina koji nikada nije bio u
Americi i zbog kojeg ni jedan Evropljanin ne moe vie mirno da spava.
Kada je taj pretendent na "ameriko multimilionerstvo" naruio to udno jelo, debelovrati
kuvar je bez urbe ustao sa svoga mesta i skinuo sa zida mali. kako se u tim krajevima
kae, "momaki tiganj".
Zatim je, ukljuivi svoj "'minijaturni poret", stavio na njega tiganj; i dalje hodajui
usporeno, on prie jednom od mnogobrojnih ormana, izvadi odande nekakvu konzervu,
otvori je i itav njen sadraj izrui u tiganj.
Zatim, istim korakom, prie drugom ormanu, izvadi odande drugu konzervu, ali ovoga
puta deo njenog sadraja nasu u tiganj i promeavi dobijenu meavinu, izrui itavu
masu na tanjir koji je stavio na sto. Zatim ponovo sede na preanje mesto i nastavi da
ita novine.
Kuvar sa biijim vratom potpuno ravnoduno obavi itavu proceduru. ba kao automat; iz
njegovih pokreta se videlo da mu misli blude negde daleko, bez sumnje tamo gde se
deavaju dogaaji o kojima piu u tim amerikim novinama.
Kelner koji je naruio to neobino jelo uskoro ue u kuhinju nosei veliki bakarni
posluavnik na kojem se nalazio ve liki broj takozvanih "savremenih noeva", nainjenih
od iskrivljenog metala i stavivi tanjir s onim udnim jelom na posluavnik, sve to
odnese u salu.
Kada sam se vratio na svoje mesto videh za susednim stolom "mistera" koji je mljackao
ustima jelo, ije sam pripremanje upravo imao sree da vidim u kuhinji.
Pogledavi ponovo kroz prozor, najzad u gomili uoih onog mistera koga sam ekao i
plativi raun, izaoh iz restorana.
A sada, moj deae, drei se formi miljenja naeg dragog uitelja, mogu da ti ispriam
poneto o "jeziku" tih Amerikanaca.
Ve od prvog dana svog boravka u najveem gradu Severne Amerike osetio sam velike
tekoe u razumevanju, jer iako ta bia, kako se pokazalo, koriste engleski jezik za
meusobno usmeno optenje, taj njihov "engleski" je veoma specifian i zaista potpuno
osoben.
Zato sam, nailazei na takve tekoe, naumio da izuim taj njihov osobeni "razgovorni
engleski".
Treeg dana po svom dolasku, upravo kada sam se spremao da "mistera" koga sam tada
sreo zamolim da mi preporui uitelja tog "engleskog jezika", iznenada ugledah na nebu
reflektorima osvetljen "ameriki oglas".
KOLA JEZIKA PO SISTEMU
MISTERA ATERLICA
13, Sever, 293. ulica
Dalje je sledilo objanjenje koji se jezici mogu uiti u toj koli. to se tie "amerikog
engleskog", on je imao posebno mesto, jer se mogao uiti od pet minuta do dvadeset
etiri asa.
Ja najpre nisam znao ta da odaberem, ali sam ipak reio da narednog dana odem na
navedenu adresu.
Sledeeg dana sam naao tog mistera aterlica koji me je lino primio i kada je uo da
elim da nauim "ameriki engleski" prema njegovom sistemu, objasnio mi je pre svega
da se taj razgovorni jezik moe nauiti u tri oblika, pri emu svaki oblik odgovara
specijalnim zahtevima.
- Prvi oblik - rekao je on - postoji kako bi razgovorni jezik uili ljudi koji naprosto
moraju da obezbede zaradu u naim amerikim dolarima.
Drugi oblik odgovara onima koji, iako im nai dolari nisu potrebni, svejedno vole da
"prave pare" i u svojim socijalnim odnosima s nama, Amerikancima, vole da se ponaaju
ne makar kako, nego kao pravi "centlmeni" sa engleskim vaspitanjem.
to se tie treeg oblika. on je potreban onima koji ele da imaju mogunost da ovde.
tamo i svuda, u svakom trenutku nabavljaju kotski viski.
Poto mi je vreme za uenje drugog oblika uenja engleskog najvie odgovaralo. reio
sam da mu odmah platim dolare koje Je traio za uenje prema njegovom tajnom
sistemu.
Kada sam mu dao dolare i on ih stavio u svoj unutranji dep - s glumljenom
ravnodunou - a, u stvari, sa izvesnom pohlepom koja je svojstvena svim stanovnicima
te planete objasnio mi je da za izuavanje tog drugog oblika treba zapamtiti samo pet
rei: 1)moda; 2)mogue: 3)sutra; 4)o, vidim; 5)dobro. Rekao mi je da, ako budem morao
da razgovaram s nekim "misterom", samo s vremena na vreme izgovaram tih pet rei.
- To e biti sasvim dovoljno - ree on - da svakoga ubedite. prvo, da veoma dobro znate
engleski , a drugo, da ste "tatamata" u "biznisu".
Iako je sistem tog uvaenog aterlica bio veoma originalan i nesumnjivo efikasan,
nijednom nisam morao da ga primenim u praksi.
To je bilo zato to sam sutradan sreo na ulici jednog starog poznanika, novinara iz
evropskih novina, koji mi je poverio najveu tajnu uenja amerikog engleskog.
Kada sam mu izmeu ostalog rekao da sam se prethodnog dana sreo s misterom
aterlicem i ispriao mu neto o njegovom sistemu, on mi je odgovorio;
- Znage ga, moj dragi doktore? Poto ste vi pretplatnik naih novina, ne mogu da se
uzdrim a da vas ne uputim u jednu tajnu lokalnog jezika.
I zatim nastavi:
- Poto ve znate nekoliko naih evropskih jezika, moete savreno ovladati ovdanjim
jezikom uz primenu te tajne i moete razgovarati na bilo koju temu, a ne samo da naterate
druge da misle kako vi znate engleski. Za tako neto, ne poriem, sistem tog aterlica
odlino odgovara.
On mi zatim objasni da - dok se izgovara bilo koja re na bilo kojem evropskom jeziku -
treba da zamislite da imate u ustima vru krompir u momentu kada se spremate da
izgovorite neku englesku re.
Osim toga, ako zamislite da je taj vru krompir dobro zainjen "paprikom", imaete
savren izgovor na amerikom engleskom.
On mi je, pored ostalog, savetovao da se ne usteem da koristim rei iz evropskih jezika,
zato to se engleski sastoji iz sluajne meavine skoro svih evropskih jezika, zbog ega
ima po nekoliko rei za svaku obinu misao, usled ega ete "skoro uvek ubosti pravilnu
re".
I ak, ukoliko iz neznanja upotrebite re koja u tom jeziku ne postoji, nemojte brinuti; u
najgorem sluaju va sagovornik e pomisliti daje sam neznalica.
Sve to treba da radite jeste da zamiljate kako kotrljate vru krompir... a sve ostalo su
sitnice.
To vam garantujem, a mogu ak i da vam kaem da ukoliko, sledei moj savet, ne
dokaete svima da je va "ameriki engleski" idealan, ne morate vie da se pretplaujete
na nae novine.
Nekoliko dana kasnije morao sam da otputujem u grad ikago.
Taj grad je bio drugi po veliini na tom kontinentu i moglo bi se rei da je bio druga
prestonica Severne Amerike.
Pratei me u ikago, moj njujorki poznanik mi je dao preporuku za jednog tamonjeg
"mistera".
im sam stigao u grad ikago, uputih se pravo tom "misteru".
Pokazalo se da je taj ikaki "mister" veoma drueljubiv i ljubazan.
Zvao se Belibaton.
Ve prve veeri, taj drueljubivi i ljubazni mister Belibaton me pozva da poem s njim u
kuu njegovih prijatelja, kako se, prema njegovim reima, ne bih oseao "odbaenim" u
nepoznatom gradu.
Naravno, ja prihvatih.
Kada smo stigli tamo, zatekosmo veliki broj mladih Amerikanaca koji su bili u gostima
kao i mi.
Svi gosti su bili veoma veseli i vedri.
Oni su redom priali "smene prie" i smeh koji je pratio te prie ispunjavao je sobu kao
dim u dane kada bi juni vetar donosio dim iz dimnjaka amerikih fabrika gde su se
proizvodile njihove virle pod nazivom "hotdog".
Poto sam i sam voleo smene prie, moje prvo vee u ikagu je, naravno, proteklo
veoma interesantno i zabavno.
Sveje bilo veoma ljupko i prijatno izuzev jedne crte, zajednike za sve prie ispriane te
veeri, koja me je veoma zaudila i zbunila.
Zaudila me je njihova "dvosmislenost" i "nepristojnost".
Dvosmislenost i nepristojnost tih pria je bila tolika da je bilo koji od tih mladih
amerikih pripovedaa za itavo tuce poena prednjaio ispred znamenitog Bokaa.
Bokao je ime jednog pisca koji je napisao jednu za Zemljane veoma pounu knjigu pod
nazivom "Dekameron"; tu knjigu sada svuda itaju i ona je omiljena knjiga tih bia skoro
na svim kontinentima.
Sledee veeri me je taj prijatni mister Belibaton poveo kod dugih svojih prijatelja.
Tamo je takoe bilo mnogo mladih Amerikanaca, mukaraca i ena, koji su sedeli po
uglovima sobe i tiho jedni s drugima razgovarali.
im smo seli prila mi je jedna lepukasta devojka, sela pored mene i poela neusiljeno
da brblja.
Kao i obino, podrao sam razgovor i mi smo brbljali o svemu i ni o emu. Ona me je,
izmeu ostalog, mnogo ispitivala o gradu Parizu.
U jeku razgovora ta "mlada ledi" iznenada, s neba pa u rebra, poe da me mazi po vratu.
Ja odmah pomislih: "Kako je paljiva! Ona je, mora biti, primetila 'ujed buve' na mom
vratu i sada rukom prelazi preko tog mesta kako me ne bi svrbelo."
Ali kada sam uskoro primetio da su svi mladi Amerikanci jedni duge poeli da maze,
veoma sam se zaudio i nisam mogao da shvatim ta se dogaa.
Moja prva pomisao da se radi o ujedu buva nije se potvrdila, zato to je bilo nemogue da
su sve posetioce bez izuzetka buve odjednom ujele za vrat.
Poeo sam da razmiljam o znaenju svega toga, ali, ma koliko se trudio, nita nisam
mogao da shvatim.
Kasnije, kada smo napustili taj dom i ve bili na ulici, zamolio sam mistera Belibatona da
mi objasni ta je sve to znailo. On je odmah prasnuo u neobuzdan smeh i nazvao me
"naivinom" i "provincijalcem". A zatim, smirivi se malo, ree:
- U stvari, ti si ba udan momak, jer mi smo sada bili na "veeri maenja". Smejui se i
dalje mojoj naivnosti, on mi ree da smo prethodnog dana takoe bili na "veeri", ali na
"veeri pria", a sutra - nastavi on - nameravam da vas povedem sa sobom na vee
kupanja, gde e se mladi ljudi kupati zajedno,
naravno u specijalnim kupaim kostimima.
Zatim, videi da sam i dalje zbunjen, on dodade:
- Ali, ako vama iz nekih razloga nisu po volji te "dosadne stvari", poi emo na neka
druga mesta koja nisu svima otvorena. Imamo ovde mnogo takvih "klubova" i ja sam
ulanjen u nekoliko njih.
Poi emo na te "privatne veeri", ako elite da potraite neto "solidnije".
Ali ja nisam iskoristio dobrotu tog ljubaznog i izuzetno "drueljubivog" mistera
Belibatona, zato to sam sledeeg jutra dobio telegram sa zahtevom da se vratim u
Njujork.
Tu se Belzebub duboko zamisli i posle prilino duge pauze, duboko uzdahnu i ovako
nastavi svoju priu:
- Sutradan, umesto da poem jutarnjim vozom, kako sam ve reio poto sam dobio
telegram, ja odloih svoj put do veeri.
Poto razlog odlaganja mog odlaska moe biti dobro ilustrovati kakvo je zlo proisteklo iz
jednog pronalaska tih Amerikanaca, koji ima iroku primenu na svim kontinentima i
predstavlja jedan od osnovnih razloga daljeg, da tako kaemo, "iscrpljivanja psihe" svih
tricentrinih stanovnika nesrene planete, ispriau ti o tome detaljno.
Taj tetni ameriki pronalazak, iju sutinu nameravam da ti predoim, postao je ne samo
uzrok daljeg i ubrzanog "iscrpljivanja" psihe svih tricentrinih bia nastanjenih na toj
nesrenoj planeti, ve vodi potpunom unitavanju te unikalne ivotne funkcije svojstvene
svim tricentrinim biima, koja je u njihovom biu do ovog poslednjeg veka nastajala
spontano i koja je svuda nazivana "zdravim instinktom oseanja istine u srcu realnosti".
Umesto te funkcije, neophodne svakom tricentrinom biu, postepeno je kristalizovana
druga specijalna funkcija, ije dejstvo kod njih izaziva neprekidno miljenje o svemu.
Taj tetni pronalazak oni su nazvali "reklamom".
Da bi mogao da shvati sve to sledi, moram da ti kaem da sam nekoliko godina pre
svog putovanja u Ameriku, za vreme putovanja po Evropi, jednom kupio nekoliko knjiga
kako bih prekratio duge sate dosadnog putovanja vozom. U jednoj od tih knjiga, koju je
napisao jedan veoma poznat pisac, proitao sam glavu o Americi, u kojoj se mnogo
govorilo o takozvanim ikakim "klanicama".
"Klanicom" se naziva specijalno mesto na kome se tricentrini Zemljani bave
unitavanjem bia raznih drugih formi ija planetarna tela upotrebljavaju kao svoju prvu
nasunu hranu, naravno, opet zbog anomalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota.
tavie, dok sve to rade na tim specijalnim mestima, oni ponavljaju i ak tvrde da to rade
iz "nunosti" i na "najhumaniji" nain.
Taj poznati savremeni pisac je jednoj od klanica u istom tom gradu ikagu dao ushienu
ocenu "svedoka", poto je, prema njegovom miljenju bila izvanredno organizovana.
On je hvalio savrenstvo njenih maina svih moguih vrsta i padao u ekstazu zbog njene
izuzetne istoe. "Ne samo da humanost prema biima drugih formi - pisao je on -
dostie u toj klanici "boansku" proporciju, ve su maine do te mere usavrene da ivog
stvora uvode na vrata na jednom kraju, i ve kroz desetak minuta kroz vrata na drugom
kraju iznose tople virle, spremne zajelo, ako hoete da ihjedete. On je, naj;ad, podvukao
da sve to u potpunosti rade te savrene maine, da ovekove ruke ne moraju nita ni da
taknu, usled ega je sve gako isto i uredno da istije i urednije ne moe biti.
Nekoli so godina kasnije, poto sam proitao tu knjigu, sluajno sam nabasao na lanak u
jednom ozbiljnom ruskom asopisu u kome su te ikake bolnice hvaljene u istom tonu.
I kasnije sam sluao o tim ikakim klanicama od raznih ljudi, od kojih su neki, rekao
bih, bili svedoci uda koja su opisivali.
Ukratko, pre svog putovanja u ikago ve sam bio siguran da tome "udu" nema ravnog.
Moram rei da me je uvek interesovala ta vrsta proizvodnje, u kojima su tvoji ljubimci
istrebljivali razliite forme zemaljskih bia; osim toga, od vremena kada sam u svojoj
marsovskoj laboratoriji postavio razne mehanizme i poeo s njima da radim, uvek sam
pokazivao veliko zanimanje za sve vrste maina.
I zato, kada sam se ve naao upravo u tom gradu ikagu, pomislio sam da bi s moje
strane bilo neoprostivo ako ne iskoristim mogunost da vidim te znamenite klanice. Zato
sam odluio da tog jutra, na dan svog odlaska, u drutvu jednog od svojih novih ikakih
poznanika posetim jednu takvu tvorevinu tvojih ljubimaca.
Na savet pomonika glavnog upravnika, za vodia smo uzeli slubenika jednog
departmana banke koja je bila povezana s tom klanicom, i zajedno s njim smo se uputili u
razgledanje.
Najpre smo proli kroz dvorita u koja su doterivali nesrena etvoronoga stvorenja, u
kojima su ona i ostajala dok ih ne ubiju.
Ta dvorita se nisu razlikovala od drugih mesta te vrste na toj planeti, izuzev to su po
veliini bila znatno vea. S druge strane, bila su i znatno prljavija od onih koja sam video
u drugim zemljama.
Zatim smo proli kroz takozvane "dograene" delove. Jedan od njih je bio friider za
gotovo meso; u drugom delu su etvoronoce ubijali prosto - maljevima, i drali im kou
isto kao i u drugim klanicama.
Uzgred, kada smo prolazili kroz poslednji dograeni deo, uinilo mi se da je to verovatno
mesto gde su ivotinje ubijane specijalno za Jevreje, zato to njihova religija, kako sam
kasnije saznao, odreuje poseban nain ubijanja etvoronoaca.
etnja kroz sve te prostorije, oduzela nam je prilino vremena i ja sam ekao trenutak
kada emo najzad da doemo do sekcije o kojoj sam veoma mnogo sluao i koju sam
specijalno eleo da posetim.
Ali, kada sam naem vodiu rekao da elim to pre da vidim tu sekciju, saznao sam da
smo videli sve to se u toj poznatoj ikakoj klanici moglo videti i da drugih sekcija
nema.
Nigde, dragi moj deae, nisam video nijednu mainu, osim kolica na inama, koja se u
svim klanicama koriste za odvoenje tekih skeleta; a to se tie prljavtine, nje je bilo
vie nego dovoljno.
Po istoi i optoj organizovanosti, tifliske klanice, koje sam video dve godine pre toga,
imale su mnogo poena prednosti u odnosu na tu ikaku klanicu.
U Tiflisu, na primer, niste mogli da vidite na podu ni kap krvi, dok je u ikagu sve bilo
njome isprskano.
Oigledno da je neka grupa amerikih biznismena, pribegavi, kao i uvek, svojoj
uobiajenoj "reklami", reila da izreklamira ikake klanice, kako bi po itavoj planeti
proirila lane podatke koji apsolutno ne odgovaraju stvarnosti.
Poto je to tamo opte pravilo, za tako neto nisu tedeli dolare. A poto je kod
savremenih novinara i reportera sveta funkcija savesti potpuno atrofirala, oni su imali
ogroman uspeh u kristalizaciji udovino preteranog miljenja o ikakim klanicama kod
skoro svih tvojih ljubimaca koji su nastanjeni na toj planeti.
I, naravno, moe se rei da je to bilo uraeno u "pravom amerikom stilu".
Tricentrina bia na amerikom kontinentu su postala takvi strunjaci za reklamu da se na
njih moe primeniti jedna od mnogih izreka naeg dragog Hode Nasradina:
"Da postane drug avola moe samo onaj koji svoj Um usavri do te mere da moe od
muve da napravi slona."
Razume se, oni su postali toliko veti u tome kako se od muve pravi slon i to ine toliko
esto da u nae vreme, ako neko sretne u Americi pravog slona, treba da napregne sve
svoje snage kako ne bi pomislio da je pred njim, u stvari, samo muva.
Iz ikaga sam se vratio u Njujork i poto sam brzo i sasvim zadovoljavajue reio sve
projekte radi kojih sam doao na taj kontinent, a kako su mi okolnosti i uslovi sredine za
svakodnevni ivot izgledali pogodni za povremen potpun od mor, koji je za mene postao
uobiajen za vreme tog mog poslednjeg putovanja na Zemlju, reih da neko vreme
ostanem u tom gradu i poivim meu tim biima prepustivi se naprosto asocijativnom
toku koji se u meni odvijao neprestano.
Dakle, ivei u najveem centru te velike i moderne zemlje i sukobljavajui se u raznim
sluajevima sa biima najrazliitijih tipova, jednog dana sam pojmio - nenamerno, ali
zahvaljujui steenoj navici da takorei "usput" prikupljam materijale za svoju statistiku
u okviru koje sam uporeivao rasprostranjenost bolesti i neobinih "subjektivnih poroka"
meu biima razliitih grupa- injenicu - jednu injenicu koja me je veoma
zainteresovala: u prirodi skoro polovine tricentrinih bia, koja sam tamo upoznao,
funkcija koja je predviena za preobraaj prve nasune hrane je disharmonizovana, ili,
kod njih, je kako bi oni rekli, "sistem za varenje bio pokvaren"; osim toga, skoro etvrtina
njih ima ili samo to nije dobila onaj oblik bolesti koji se naziva "impotencijom", a zbog
te bolesti je veoma mnogo savremenih stanovnika tvoje omiljene planete zauvek lieno
mogunosti produetka svog roda.
Kada sam to shvatio, u meni se pojavilo ogromno interesovanje za bia te grupe, tako da
sam promenio svoj ve odreen nain ivota i polovinu svog vremena koje mi je
preostalo za moj lini odmor posvetio specijalnim istraivanjima uzroka te injenice -
toliko neobine za mene i toliko uvredljive za njih. Pratei taj cilj, ja sam ak odlazio u
razne provincijske centre njihove ogromne savremene zemlje, iako nigde nisam ostajao
due od dva dana, izuzev u gradu Bostonu ili, kako ga ponekad zovu, "gradu onih koji su
izbegli nacionalno izroavanje". Tamo sam boravio itavih nedelju dana.
Rezultati tih posmatranja i statistika obrada su mi pomogli da utvrdim kako su obe ove
bolesti, koje u odreenom stepenu preovlauju meu savremenim biima nastanjenim na
svim kontinentima, toliko iroko rasprostranjene da su mi njihove posledice odmah
postale jasne. ak sam pomislio da e, ukoliko stvari budu i dalje ile tim putem, taj
veliki samostalni narod uskoro zadesiti ista sudbina koja je zadesila zemlju pod nazivom
"carska Rusija", to jest i ova zemlja e biti unitena.
Jedina razlika e se sastojati u samom procesu unitenja. Proces propasti "carske Rusije"
zapoeo je zbog anomalija Uma tamonjih "vlastodraca", dok e do procesa unitenja
amerike drave doi usled organskih anomalija.
Drugim reima, "smrt" prve drave je nastupila zbog pameti, dok e smrt druge nastupiti
zbog eluca i pola.
Upravo te dve funkcije, neophodne njihovom organizmu, sada regresiraju u pravcu
potpune atrofije, i to velikom brzinom.
Ameriko drutvo je jo veoma mlado; i jo, to bi se reklo, lii na novoroene, rumeni
se kao novoroene.
A poto su kod predstavnika tog mladog drutva dva glavna motora njihove egzistencije
ve sklona dekadenciji, mislim da e dalje kretanje ka sjedinjavanju sa Beskonanim, to
se dogaa svuda u Megalokosmosu, zavisiti od pravca i intenziteta sila koje je generisao
prvobitni impuls.
U naem velikom Megalokosmosu se ak smatra zakonom vaeim za sva bia koja
poseduju Um - da svako mora da brani prvobitni impuls zato to e on, stekavi energiju,
postati snaga koja je osnovni pokreta svega postojeeg u Vasioni i koja e sve povesti
natrag ka Primarnoj Sutini.
U tom trenutku Belzebubu donesoe "lejtuanbros". Sasluavi sadraj, on se opet okrete
Hasejnu i ree:
- Ja mislim, dragi moj deae, da e stei jasnu sliku i razumeti neobinost psihe tih
tricentrinih bia sa planete Zemlje, koja su ti se toliko dopala, ako ti podrobnije
objasnim uzroke disharmonije obeju fundamentalnih funkcija u prirodi tih tricentrinih
stanovnika Amerike.
Kako bi mi bilo zgodnije, najpre u ti posebno objasniti uzroke disharmonije svake od
ovih fundamentalnih funkcija, a poeu od uzroka disharmonije funkcionisanja
preobraaja njihove "prve nasune hrane", ili, kako bi oni rekli, od "uzroka kvarenja
njihovih eludaca".
Disharmonija te funkcije ima nekoliko specifinih uzroka, razumljivih ak i Umu obinih
tricentrinih bia, ali najvanijaje to su se od samog poetka formiranja njihovog drutva
privikli - zahvaljujui uslovima sredine i najrazliitijim uslovima, koje su sami
uspostavili - da nikada kao prvu nasunu hranu ne upotrebljavaju bilo ta to je svee, ve
iskljuivo one proizvode koji se nalaze u stadijumu raspadanja.
U nae vreme predstavnici tog naroda skoro nikad za svoju prvu nasunu hranu ne koriste
nekakav jestivi proizvod koji jo sadri sve "aktivne elemente" koje je u njega unela sama
Velika Priroda i koji su neophodni za normalan ivot svih bia; oni "konzerviraju",
"zamrzavaju" i "ekstrahuju" unapred sve te proizvode i koriste ih tek onda kada je veina
"aktivnih elemenata", neophodnih za normalnu egzistenciju iz njih ve isparila.
Ta anomalija se pojavila u svakodnevnom procesu egzistencije tricentrinih predstavnika
te nove zemlje i ona se dalje proiruje i uvruje svuda meu tvojim ljubimcima zbog
toga to su, od vremena kada su tricentrini stanovnici Zemlje prestali da ulau napore
koji su im neophodni, oni postepeno sebe liili mogunosti kristalizacije onih sutinskih
podataka u sopstvenoj prirodi koji su mogli da im omogue - ak bez vostva istinski
usmerenog znanja - da osete istinsku tetnost ove ili one manifestacije svoje delatnosti po
same sebe.
I kada bi makar neki od tih nesrenih Amerikanaca posedovali instinkt svojstven svim
tricentrinim biima, oni bi motli - naprosto zahvaljujui sluajnim asocijacijama i
poreenjima - pre svega sami da shvate, a zatim da to saopte i svima ostalima, da u
trenutku kada se primarna veza izmeu Velike Prirode i bilo kog proizvoda koji se koristi
kao "prva nasuna hrana" narui, ak i ako se taj proizvod uva potpuno izolovano, to jest
"hermetiki izolovan", "zamrznut" ili "ekstrahovan", on se pod uticajem vremena, kao i
sve u Vasioni, mora menjati i razlagati u skladu sa istim principom i istim redosledom
prema kome je formiran.
Zbog toga treba da zna da se aktivni elementi, od kojih Priroda stvara sve kosmike
formacije, podvrgavaju transformaciji putem tetartokosmosa u proizvodima korienim
kao prva nasuna hrana bia, a takoe, oni su izvor formiranja svih ostalih potpuno
oduhovljenih ili poluoduhovljenih objekata. I oni, kada nastupi odgovarajue vreme i u
ma kakvim se uslovima nalazili, moraju da se odreenim redosledom odvoje od onih
masa u koje su bili sjedinjeni za vreme trogoautoegokratskog procesa.
I naravno, to vai i za one proizvode koji su toliko dragi Amerikancima i koje oni
konzerviraju u takozvanim "hermetiki zalemljenim konzervama".
Nije vano koliko su hermetiki zatvorene te konzerve; im nastupi vreme
"dezintegracije", "aktivni elementi" koji ih ine neizbeno poinju da se izdvajaju od
itave mase. I ti aktivni elementi, na taj nain odvojeni od celokupne mase, obino u
zavisnosti od svog porekla ponu da se grupiu ili u obliku "kapi", ili malih "mehurova"
koji momentalno nestaju im se konzerva otvori za upotrebu tih proizvoda; i, dok odleu
u prostranstvo, rasporeuju se na svoja odgovarajua mesta.
Naravno, bia tog kontinenta ponekad jedu svee voe. Ali to voe jedva moe da se
nazove voem, to su naprosto, kako bi rekao na dragi uitelj, "nakaze".
Zbog njihovog mudrovanja sa stablima voaka, koje na njihovom kontinentu rastu u
izobilju, razni "naunici nove formacije" malopomalo su uspeli da od tog amerikog voa
u nae vreme naprave "prijatan prizor", ali ne i hranu.
Voe se gaji na takav nain da u vreme sazrevanja jedva sadri bilo ta od onoga to je
Velika Priroda namenila ljudima za upotrebu, radi njihovog normalnog ivota.
Ti naunici nove formacije su, naravno, daleko od toga da makar naslute kako se, ukoliko
se bilo koja planetarna forma vetaki kalemi, ili u sluaju bilo kakvog manipulisanja
njome, ona redukuje do stanja koje je Velika Priroda odredila kao "abzojomos", u kome
iz okolne sredine apsorbuje kosmike supstance korisne jedino za takozvanu "subjektivnu
prirodu koja se automatski reprodukuje". Razume se, od samog poetka te njihove, jo
sasvim mlade savremene civilizacije dolo je nekako do toga da su bia bezbrojnih
posebnih grupa usvojila samo jedan od sedam aspekata osnovne zapovesti, date
tricentriiim biima odozgo, to jest "tenju da nau unutranju i spoljiu istotu"; i taj
jedini aspekt, koji su u iskrivljenom obliku uinili svojim idealom, izraava se sledeim
reima:
"Pomai svemu to te okruuje, ivom i neivom, da stekne lep izgled".
Oni se posebno tokom poslednja veka trude da postignu taj "lep spoljni izgled", ali,
naravno, samo za one razliite spoljne objekte kojima je u datom periodu zapalo u udeo
da, kako oni kau, postanu "moderni".
Tokom itavog tog vremena njih nije brinulo iz ega se sastoji bilo koji objekat - to je
bilo vano - ve samo to da mu treba pridati "lep spoljni izgled".
Moram da ti kaem, moj deae, da to se tie tih savremenih bia i poveanja "spoljne
lepote" njihovog voa, nigde na drugim kontinentima te iste planete ili, ak, na drugim
planetama ja nisam video voe koje bi spolja bilo toliko lepo, kao u savremenoj Americi;
s druge strane, to se tie unutranjeg sadraja tog voa, tu se treba vratiti omiljenoj izreci
naeg dragog uitelja:
"Najvei blagoslov za oveka jeste - dejstvo ricinusa".
A kakve su visine dostigli u svojoj umetnosti proizvodnje znamenitih konzervi - to se "ni
u bajci ne moe ispriati, niti se perom moe opisati". Bie oduevljen ako bude video
spoljnu lepotu amerikih konzervi s voem.
Dok etate glavnim ulicama gradova toga kontinenta, posebno u Njujorku, i razgledate
izloge prodavnica voa teko je rei ta se nalazi pred vaim oima: izloba slika
"futurista" u Berlinu ili izlog poznate parfimerije za strance u prestonici sveta, gradu
Parizu.
Tek kada napokon ponete da razaznajete dekorativne detalje tih izloga i nekako doete k
sebi, moi ete jasno da shvatite koliko su po boji i obliku "tegle" i "boce" amerikog
konzerviranog voa raznovrsnije od evropskih. I tu raznovrsnost boja i oblika one
oigledno duguju injenici to se u optoj psihi stanovnika te mlade zemlje, kombinacija
formirana od meavine nekada samostalnih rasa pokazala kao neto to potpunije
pogoduje boljem usvajanju i irem razumevanju znaenja udesnih prednosti izazvanih
nemakim pronalaskom hemijskih materija "anilina" i "alizarina", kao i francuskim
dostignuima u oblasti "parfimerije".
Kada sam prvi put ugledao te izloge, nisam mogao da se uzdrim i da ne uem u radnju i
kupim oko etrdeset tegli raznih boja sa konzerviranim voem najrazliitijih nijansi.
Kupio sam ih da bih obradovao ljude iz svoje pratnje, koji su doputovali iz zemalja Azije
i Evrope, gde takvog neverovatno lepog voa jo nema. I, razume se, kada sam ih doneo
kui i raspakovao, ti ljudi su, pre svega, bili iznenaeni i oarani njihovim izgledom nita
manje nego ja, ali kada su ih probali kao svoju prvu hranu, bilo je dovoljno da vidim
kako su se stresli i promenili u licu, da bih shvatio efekat dejstva tog voa na ljudski
organizam.
Stvari stoje jo gore kada se radi o proizvodu koji za njih, kao i za skoro sve tricentrine
stanovnike Vasione, predstavlja najvaniju prvu nasunu hranu, to jest sa proizvodom
koji se zove "prosfora", a koji Zemljani nazivaju "hlebom".
Pre nego to ti opiem sudbinu amerikog hleba, moram da ti kaem da je onaj deo kopna
tvoje omiljene planete koji se zove Severna i Juna Amerika, formiran usled razliitih
sluajnih kombinacija proisteklih, s jedne strane, iz druge velike "nezakonite kataklizme"
koja je zadesila tu zlosrenu planetu, a, s druge strane, zbog toga to je kopno u procesu
"opteg harmonijskog kretanja" pokriveno jednim slojem, koji se naziva "tlo", koje je
bilo, i jo je veoma pogodno za uzgajanje onog "boanskog zrna" od koga se pravi
"prosfora". Sloj tla na tim kontinentima, ako se svesno koristi, moe za jednu, takozvanu
"dobru sezonu", omoguiti potpun proces svetog Heptaparaparinoha, drugim reima
"etrdesetdevetostruki rod"; ak je i uz polusvesno korienje tla, kao to se to sada
dogaa, rod tog "boanskog zrna" znatno obilniji nego na drugim kontinentima.
Onda, moj deae, kada su stanovnici toga kontinenta zahvaljujui raznim sluajnim
okolnostima postali sreni vlasnici velike koliine onoga to je za udnu psihu tvojih
savremenih ljubimaca postalo predmet njihovih snova i zove se "dolar", tada su, kao to
je za njih uobiajeno, u "misaonim slikama" stanovnika svih drugih kontinenata stekli
takozvanu "nadmo"; i zbog toga su, kao to im je svojstveno, poeli da mudruju kako da
dostignu taj savremeni ideal o kome sam govorio - oni su i s tim boanskim zrnom od
koga prave "prosforu", takoe mudrovali.
Oni su primenili sve mogue naine kako bi, da tako kaemo, "deformisali" to boansko
zrno, kako bi i tom proizvodu pridali "prelep i oaravajui izgled".
U tom cilju oni su smislili razne vrste maina uz iju su pomo "o1 istili", "oljutili",
"izglaali" i "polirali" penicu koja je imala nesreu da isklija na njihovom kontipentu, i
to su radili sve dotle dok nisu doveli do potpunog unitenja svih "aktivnih elemenata"
koncentrisanih na povrini zrna, upravo pod takozvanom "ljuskom", a koje je Velika
Priroda stvorila kako bi se u organizmima tricentrinih bia obnavljalo ono to ona
moraju gubiti dok joj dostojno slue.
Zato, dete moje, prosfora, ili hleb, nainjena od penice koja na tom kontinentu nie u
izobilju, sada ne sadri nita korisno za bia koja je jedu; od te hrane u njihovom
organizmu ne nastaje nita osim tetnih gasova i takozvanih "glista".
Ipak, poteno treba rei da iako oni od te penice ne dobijaju nita to bi im omoguilo da
Velikoj Prirodi slue bolje ili svesnije, ipak, u najmanju ruku, proizvodei u sebi te crve
oni nesvesno veoma pomau svojoj planeti u asnom sluenju Najveem
Optekosmikom Trogoautoegokratu. Zar nisu i ti crvi takoe bia uz iju pomo se isto
tako transformiu kosmike supstance.
U svakom sluaju, bia koja nastanjuju taj kontinent ve su svojim pametovanjem nad
hlebom postigla ono to su tako arko elela i za im su toliko udela, i stanovnici drugih
kontinenata nikada ne zaboravljaju da o njima kau otprilike ovo:
"Eh, kako su veti momci, ti Amerikanci! ak im je i hleb neobian; toliko je lep, toliko
beo, toliko udesan - prava dika savremene civilizacije!"
Ato to takvo tetno postupanje s penicom njihov hleb ini "neupotrebljivim" i to sadri
jedan od beskrajnih faktora za kvarenje njihovog eluca - zar to za njih ima nekakvog
znaaja? Zar oni nisu perjanice "evropske civilizacije"?
Najneobinije od svega jeste to to oni u svojoj naivnosti ono najbolje i najkorisnije to je
za normalan ivot Priroda unela u to zrno, daju svojim svinjama - ili naprosto spaljuju,
dok sami uzimaju jedino supstancu koju je priroda formirala za sjedinjavanje i odravanje
aktivnih elemenata koji su, kao to sam rekao, uglavnom lokalizovani upravo ispod ljuske
zrna.
Drugi prilino vaan faktor disharmonizacije varenja tih nesrenih Amerikanaca - jeste
sistem koji su nedavno smislili za odstranjivanje otpadaka prve nasune hrane iz svoga
tela, to jest, "komforna sedita u svojim takozvanim "vaterklozetima".
Taj tetni pronalazak ne samo da je i dalje jedan od glavnih faktora disharmonije koja se
sada dogaa kod njih i kod skoro svih stanovnika drugih kontinenata koji su, uzgred,
veoma vatreno poeli da ih imitiraju u svim svojim prostodunim metodama "pomoi"
njihovoj preobraavajuoj funkciji - ve jo jednom dokazuje da tvoji ljubimci nastoje da
ispune svoju neizbenu ivotnu funkciju s najveim moguim oseanjem prijatnog
spokojstva, s novim impulsom za predano sluenje njihovom bogu, "lakomislenom
samozavaravanju", koji je, kao to sam ve nekoliko puta rekao, bio i ostao osnovno zlo
koje izaziva i raa sve anomalije njihove psihe i svakodnevnog ivota.
Dobar primer - upadljiv kao "amerika reklama" - za tvoje predstavljanje neobinih
perspektiva otvorenih za budunost tim njihovim pronalaskom, jeste sledei: neki od tih
savremenih Amerikanaca koji su, naravno, sluajno stekli veliku koliinu svojih
znamenitih dolara, pored svojih "vaterklozeta" s komfornim seditima" sada postavljaju
razne stvarice, kao to su, na primer, mali stoi, telefon i takozvani "radio", kako bi
sedei na klozetskoj olji udobnije mogli da vode svoju "korespodenciju", da sa svojim
poznanicima razgovaraju telefonom o poslovima, da itaju novine koje su im postale
neophodne, ili, napokon, da sluaju muzika dela raznih "haznamasa" koje, im postanu
moderni, mora da poznaje svaki biznismen.
Najvee zlo tog amerikog pronalaska u pogledu disharmonije funkcije organa za varenje
kod svih savremenih tricentrinih stanovnika tvoje omiljene planete, izazvano je sledeim
razlozima.
U preanja vremena, kada su manje ili vie normalni podaci za nastanak objektivnog
Uma jo bili kristalizovani u prirodi tvojih ljubimaca, tada su i oni sami mogli da zamisle
ili da, u krajnjoj meri, razumeju kada im drugi objanjavaju predmet, te su zauzimali
poloaj potreban za tu funkciju. Kasnije, kada su ti sutinski podaci oigledno prestali da
se kristalizuju u njima i kada su oni poeli da ispunjavaju tu funkciju samo automatski,
njihovo planetarno telo je zbog sistema koji je preovladavao u drutvu moglo automatski,
naprosto posredstvom "ivotinjskog instinkta" da zauzme odgovarajuu pozu. Ali sada.
kada su Amerikanci smislili svoja kom forna sedita i kada su svi poeli da ih koriste za
tu svoju obaveznu funkciju, njihovo planetarno telo vie ne moe, ak ni instinktivno, da
zauzme potrebnu pozu, zbog ega su odreeni miii koji obavljaju tu neizbenu ivotnu
funkciju postepeno atrofirali i oni su na taj nain poeli da oseaju takozvani "zatvor", na
ta se nadovezalo jo nekoliko specifinih novih bolesti koje u itavoj naoj Velikoj
Vasioni nastaju iskljuivo kod tih udnih tricentrinih bia.
Meu raznim primarnim i sekundarnim uzrocima koji u svojoj celokupnosti postepeno
dovode do disharmonije te fundamentalne funkcije u prirodi tvojih savremenih ljubimaca
nastanjenih na severnoamerikom kontinentu, postoji jedna osobena, "vapijue
oigledna", koja, meutim, zahvaljujui njihovim "pileim mozgovima", doivljava
procvat s impulsom egoistinog zadovoljstva kao da je pod "kapomnevidimkom". Taj
poseban uzrok, koji je nastao i poeo lagano i mirno, ali neumoljivo da razara kod njih tu
funkciju, lei u dominantnoj strasti udnih predstavnika tog naroda da to ee putuju u
Evropu.
Ti takoe treba da zna za taj osobeni uzrok "zlih mudrovanja" njihovih savremenih
naunika, zato to e tako saznati zajo jednu pojavu, tetnu po sve tvoje ljubimce.
Da i imao to jasniju sliku i da bi to bolje shvatio uzroke te disharmonije u prirodi
Amerikanaca, pre svega treba da se upozna sa odreenim delovima organa koji vre
neospornu funkciju varenja.
Meu organima koji slue za potpunu transformaciju prve nasune hrane postoji jedan
pod nazivom "tuspuoh", ili, prema naunoj terminologiji Zemljana, "slepo crevo".
Funkcija tog organa, kao to je Velika Priroda predvidela, sastoji se u odlaganju u obliku
takozvanih "gasova", razliitih vezivnih kosmikih supstanci koje se izdvajaju putem
transformacije razliitih planetarnih kristalizacija koje ine prvu nasunu hranu, kako bi
kasnije ti gasovi svojim pritiskom mogli da potpomognu eliminaciju otpadaka hrane.
Gasovi, akumulirani u tom organu putem takozvanog "izdvajanja" vre mehaniko
delovanje koje je Priroda predvidela; i oni to ine nezavisno od opteg procesa
preobraaja kod nekog bia i samo nekoliko puta u skladu sa subjektivnom navikom
svakog bia.
Ali, edo moje, zahvaljujui njihovim estim putovanjima u Evropu - itavo putovanje
traje od dvanaest do mesec dana stvoreni uslovi koji ukljuuju svakodnevnu promenu
vremena za obavljanje te utvrene funkcije, dovode do jednog veoma ozbiljnog faktora
koji pogoduje progresivnoj disharmoniji u optem procesu transformacije kod njih. To
jest, kada zbog promene njihovog uobiajenog reima provedu nekoliko dana ne
obavljajui tu svakodnevnu neotklonjivu funkciju, "gasovi" sakupljeni u tom organu,
poto nisu iskorieni za predvieni cilj i ne ispunjavaju plan koji je unapred postavila
Velika Priroda, postepeno neproduktivno odlaze iz organizma u prostor - sveukupnost tih
manifestacija, uzgred, ini ivot putnika na tim brodovima skoro nepodnoljivim za bia
s normalno razvijenim organom ula mirisa. Dakle, usled svega toga, oni esto pate od
"zatvora" koji, opet, vodi progresivnoj disharmoniji njihovih ivotnih funkcija
preobraaja.
Da, moj deae, objanjavajui uzroke disharmonije funkcije transformacije prve nasune
hrane u organizmu Amerikanaca, pomenuvi "komforna sedita" koja su oni smislili,
rekao sam, izmeu ostalog, da tvoji ljubimci s planete Zemlje nastoje da "iznova"
ispunjavaju tu neotklonjivu ivotnu funkciju s najveim oseanjem samozadovoljstva.
Rekao sam "iznova". zato to su u raznim periodima proticanja vremena ta udna
tricentrina bia, koja su ovladala tvojom matom, ukljuivala neto slino u svoj
svakodnevni ivot.
Ja se veoma dobro seam jednog od tih perioda kada su ljudi tog vremena - koji su,
uzgred, po miljenju tvojih savremenih ljubimaca bili naprosto "divljaci" - pronali
najrazliitije vrste pribora za izvravanje te najprozainije, ali neotklonjive ivotne
potrebe, radi koje ovi savremeni Amerikanci, koji u svojoj naivnosti zamiljaju da su ve
dostigli "vrhunac civilizacije" time to su za svoje "vaterklozete" pronali mforna
sedita.
To se dogodilo onda kada je glavni kulturni centar itave planete bio grad Tikliami, koji
je tada bio na vrhuncu svog irocvata.
Za tu ivotnu funkciju stanovnici Tikliamia su smisli neto nalik na ta amerika
komforna sedita i taj tetni pronalazak se i tada nita manje nego sada proirio u drugim
zemljama nastanjenim tricentrinim stanovnicima te zlosrene planete.
Ako se pronalazak predstavnika tikliamike civilizacije uporedi sa pronalaskom
savremenih Amerikanaca, prema izrazu koji se ponekad koristi za poreenje, ovaj
poslednji bi se mogao nazvati "dejom igrakom".
Ljudi tikliamike civilizacije smislili su neku vrstu "udobnog divana" koji se mogao
koristiti za spavanje i za takozvano "valjanje", kako bi leei na tom udesnom
pronalasku, bez ikakvog napora mogli da vre neizbenu nudu, radi koje su savremeni
stanovnici amerikog kontinenta smislili svoje "klozetske olje".
Te "udesne postelje" su bile tako prilagoene tom cilju da je trebalo samo ovla
dodirnuti jednu polugu pored kreveta, pa da se lako i brzo, pokraj samog kreveta obavi
ono neotklonjivo "oslobaanje", naravno, veoma "udobno" i s "velikim ikom" takoe.
Nee biti na odmet, moj deae, da sazna da su ti znameniti kreveti, uzgred, bili uzrok
velikih i vanih dogaaja u procesu njihovog svakodnevnog ivota.
Dok je ranije relativno normalan sistem za tu ivotnu funkciju i dalje preovladavao meu
tamonjim biima, sve je bilo mirno i spokojno, ali im su neki "vlastodrci i bogata
bia" onoga vremena smislili te znamenite "komforne postelje" koje su dobile naziv "ako
elite zadovoljstvo, uivajte u njemu", meu obinim ljudima su poeli dogaaji koji su
doveli do ozbiljnih i alosnih posledica, koje sam pomenuo.
Moram da kaem da je upravo tih godina, dok su stanovnici Tikliamia pronalazili te
"udesne krevete", njihova planeta izloena optekosmikom procesu "irnuanovo", to
jest, radi usklaivanja poremeaja teita njihovog sunanog sistema sa kretanjem
optekosmike harmonije, teite te planete je takoe moralo biti poremeeno.
U to doba, kao to ve zna, u psihi bia nastanjenih na bilo kojoj planeti izloenoj
"irnuanovu" dolazi do porasta "blagonuarirnijanskog oseanja", ili, kako se ponekad
kae, do poveane "grie savesti", zbog toga to je u prolosti umno bie postupalo protiv
sopstvenih ubeenja.
Ali, na tvojoj omiljenoj planeti priroda tvojih ljubimaca je toliko neobina - iz raznih
razloga, kako sluajnih tako i onih koje su oni sami izazvali - da se delovanje tog
optekosmikog procesa, nastalog usled toga, ne odvija kao kod itelja drugih planeta; to
jest, umesto te "grie savesti" tu obino nastaju i veoma su rasprostranjeni odreeni
specifini procesi nazvani "meusobnim istrebljenjem mikrokosmosa u
tetartokosmosima" - procesi koje oni tretiraju kao epidemije i koji su u davna vremena
bili poznati kao "kaliunium", "morkroh", "selnoano", i tako dalje, a danas se zovu "crna
smrt", "kolera", "panska groznica", i tako dalje.
Poto su mnoge bolesti, ranije poznate kao "kolbana", "tirdijank", "mojasul",
"ampranah", i tako dalje, koje savremeni Zemljani nazivaju "suenjem kimene
modine", "sklerozom", "hemoroidima", "iijasom", i tako dalje, bile veoma
rasprostranjene uglavnom meu onima koji su koristili te izuzetno "komforne postelje",
neki stanovnici Tikliamia - u ijoj su prirodi, usled potpunog odsustva aktualizacije
istinskog duga, podaci za haznamaska svojstva poeli da se kristalizuju intenzivnije nego
obino, a meu kojimaje bilo i takozvanih "revolucionara" - uoili su tu injenicu i
odluili da iskoriste priliku za svoje sopstvene ciljeve. Zato su bia toga tipa smislila i
meu svojim savremenicima proirila ideju da sve te napasti potiu od "parazitagraana"
koji, koristei te krevete "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu" poinju da obolevaju
od onih bolesti koje se potom kao zaraza ire meu narodnim masama.
Zahvaljujui osobenom svojstvu, nazvanom "podlonost sugestiji", koje sam ve
pominjao, svi iz njihovog okruenja su, naravno, poverovali "propagandi" i posle dugih
razgovora o tome, kao to obino biva u takvim sluajevima, kod svakoga od njihje
kristalizovan faktor koji se povremeno javlja i koji u njihovoj psihi izaziva udno i
relativno dugotrajno stanje koje bih nazvao "gubitkom oseanja samog sebe". Usled toga,
kao to se tamo obino dogaa, oni su poeli da unitavaju ne samo te "udokrevete", ve
i ljude koji su ih koristili.
Iako je kriza uskoro izgubila poetni intenzitet, u prirodi veine obinih bia toga perioda
je "jarosno unitavanje" i kreveta i ljudi koji su ih koristili, trajalo nekoliko zemaljskih
godina. Najzad je taj tetni pronalazak potpuno izbaen iz upotrebe i ubrzo su svi
zaboravili da je tih kreveta uopte i bilo natoj planeti.
U svakom sluaju, sasvim pouzdano se moe se rei da ako se "civilizacija" naroda koji
sada obitava na amerikom kontinentu bude i dalje razvijala u tom duhu i s tom brzinom,
on e se takoe i nesumnjivo civilizovati do nivoa korienja "kreveta", isto tako
udesnih kao to su bili kreveti koji su se zvali "ako elite zadovoljstvo, uivajte u
njemu".
A sada, moj deae, nee biti na odmet ako ti radi ilustracije dam nekoliko primera koji
se odnose na pronalazak konzerviranih proizvoda prve nasune hrane, kao i na njihovo
korienje tokom ivota nekog bia tog savremenog naroda koji je odnedavno za udni
Um stvorenja svih ostalih kontinenata postao "uzor", naprosto zato to su oni prvi na toj
planeti smislili tako korisne i komforne pribore, u naem sluaju metod korienja
konzerviranih proizvoda u ishrani, zahvaljujui emu, oni, da tako kaemo "tede vreme".
Nesrena savremena tricentrina bia koji ive na tvojoj planeti, naravno, ne shvataju i
ak i ne slute da su njihovi daleki preci u razna vremena "iscprljivali svoj mozak", to bi
se reklo, do maksimuma, kako bi otkrili neke praktine naine za skraivanje vremena,
potrebnog za pripremanje hrane. Ali uvek kada bi otkrili metod koji je oigledno
odgovarao, posle kratkotrajnog ispitivanja oni bi se uverili da se ti proizvodi, ma od ega
bili napravljeni i ma kako bili konzervirani, uvek vremenom razlau i postaju
neupotrebljivi kao hrana; zbog toga su prestali da se bave tim metodama u procesu svog
svakodnevnog ivota.
U poreenju sa savremenim metodom konzerviranja namirnica za svoju prvu nasunu
hranu, uzmimo kao primer metod s kojim sam se upoznao u zemlji Maralplesi.
To se dogodilo upravo u vreme kada su se stanovnici Maralplesija u svemu "takmiili" sa
stanovnicima Tikliamia i besno se nadmetali u tome kako da nateraju stanovnike drugih
zemalja da njihovu zemlju smatraju "naprednim kulturnim centrom".
Upravo u tom cilju oni su, izmeu ostalog, smislili neto to je liilo na amerike
limenke.
Ljudi Maralplesija nisu uvali svoje namirnice u limenkama koje "isputaju otrov", kakve
koriste savremeni stanovnici Amerike, ve u onome to su oni nazivali
"siharenionianskim" posudama.
Te "siharenionianske" posude u Maralplesiju su bile nainjene od predivno obraenog
"sedefa", umanaca kokoijih jaja i lepka, napravljenog od ribe pod nazivom "jesetra".
Te posude su izgledale kao tegle od nebruenog stakla, koje sada postoji na toj planeti.
Bez obzira na sve vidljive prednosti konzerviranja namirnica u takvim posudama, neki
pametni stanovnici Maralplesija su uvideli da je kod bia koja su navikla da koriste
proizvode pripremljene na taj nain, takozvani "organski stid" progresivno atrofirao; zato
su, im su uspeno proirili informaciju o svom otkriu, svi u njihovom okruenju
prestali da koriste taj metod i on je neizbeno i potpuno nestao iz opte upotrebe, tako da
je ak i znanje o njemu sasvim nestalo u petoj ili estoj generaciji.
Na azijskom kontinentu su se tokom vekova pojavljivali razni metodi konzerviranja
namirnica; neki od njih postoje i sada, doavi od dalekih predaka savremenim ljudima.
Ali, nijedan od tih metoda nije bio toliko tetan kao metod koji su smislili savremeni
stanovnici Amerike sa svojim limenkama koje isputaju otrov.
Taj princip konzerviranja namirnica u "hermetiki zatvorenim" posudama, zatienim od
delovanja atmosfere, kako bi se na taj nain izbegao proces razlaganja, dobro je poznat
savremenim azijskim narodima, ali oni nikada u tom cilju ne pribegavaju amerikim
limenkama.
U Aziji se u te svrhe koristi "kurdjuni loj".
"Kurdjuni loj" je materija koja se u velikoj koliini nalazi oko repa jedne vrste
bicentrinih etvorononih stvorenja koja se zovu "ovce" i kojih u Aziji ima svuda.
Taj oviji loj ne sadri kosmike kristalizacije tetne po organizam tricentrinih bia i
predstavlja jedan od osnovnih proizvoda koji se upotrebljavaju u Aziji kao prva nasuna
hrana. Meutim, metali od kojih savremeni stanovnici Amerikog kontinenta prave
limenke za konzerviranje namirpica- gde unutranja povrina moe biti potpuno
izolovana <>d uticaja atmosfere - posle odreenog vremena isputaju neke od aktivnih
elemenata koji su, to bi se reklo, veoma otrovni" 10 organizam nekog bia u celini.
Otrovni aktivni elementi koji se izdvajaju iz konzervi ili pz pekih metala, ostaju u
hermetiki zatvorenim limenkama i ne mogu da ispare u prostor. A kada odreeni
elementi u namirnicama dou u kontakt s tim limenkama, s kojima su u srodstvu prema
odreenom broju vibracija, aktivni elementi se kombinuju s njima u skladu sa "zakonom
sjedinjavanja" i kasnije, naravno, te sloene materije prodiru u organizam bia koje te
proizvodejede.
Nezadovoljni konzerviranjem namirnica u tim limenkama koje "isputaju otrov" i koje su
po njih veoma tetne, tvoji savremeni ljubimci sa amerikog kontinenta sada vie vole da
ih uvaju u sirovom obliku.
A razlog je u tome to se tokom kuvanja ili peenja nekog proizvoda indukuje vetako
"hemijsko sjedinjavanje" odreenih aktivnih elemenata, iz kojih se sastoji njegova
osnovna masa, usled ega mnogi, za ljude korisni elementi, mogu ostati u namirnicama
relativno dugo vreme.
Opet ti savetujem da je bolje da se dobro upozna sa svim vrstama "hemijskog i
mehanikog sjedinjavanja" koje se odvija u Megalokosmosu.
Poznavanje tog kosmikog zakona odlino e ti pomoi da zamisli i shvati zato i kako
Priroda uopte proizvodi takve mnogobrojne i razliite formacije.
Ti e jasno shvatiti kako se neprekidno sjedinjavanje aktivnih elemenata unutar nekog
proizvoda dobija kuvanjem ili peenjem, ako zamisli proces koji se odvija za vreme
vetakog pripremanja "prosfore".
Prosforu, ili hleb, uglavnom svuda prave bia koja shvataju njeno sveto znaenje. Jedino
ga tvoji savremeni ljubimci pripremaju nesvesni onoga to ine, prosto kao naviku koja
im je automatski preneta nasleem.
U tom hlebu se kristalizacija kosmikih supstanci uvek odvija u saglasnosti sa zakonom
Triamazikamna, ije tri svete sile predstavljaju supstance iz tri relativno nezavisna izvora,
i to: Svete Potvrde, ili aktivnog principa, predstavljenog sveukupnou supstanci koje
ine ono to tvoji ljubimci nazivaju "vodom"; Svetog Negiranja, ili pasivnog principa,
predstavljenog sveukupnou supstanci koje ine ono to tvoji ljubimci nazivaju
"branom", dobijenim od boanskih peninih zrna; i Svetog Pomirenja, ili neutralnog
principa, predstavljenog supstancama dobijenim prilikom sagorevanja, ili, kako tvoji
ljubimci kau, "od vatre".
Da bih objasnio svoju ideju o znaaju neprekidnog sjedinjavanja kosmikih supstanci iz
razliitih izvora, naveu kao primer relativno samostalnu sveukupnost supstanci koje
slue kao aktivni princip u formiranju te "prosfore" ili "hleba" - i to sveukupnost koju
tvoji ljubimci nazivaju "vodom".
Ta relativno samostalna sveukupnost kosmikih supstanci pod nazivom "voda" i sama je,
moe se rei "prirodna mehanika smesa" i moe se uvati jedino ako je obezbeena
njena veza s Prirodom. Ako je veza izmeu "vode" i Prirode poremeena, tj. ako se malo
te vode uzme iz reke i uva zasebno u nekom sudu, posle izvesnog vremena voda u tom
sudu e neizbeno poeti malopomalo da se kvari ili, kako se ponekad kae, da se
"razlae"; i taj proces obino proizvodi veoma neprijatan efekat na organe ula bia ili,
kako bi rekli tvoji ljubimci, ta voda uskoro poinje da "smrdi".
Isto se dogaa sa smesom vode i brana. im se napravi privremena mehanika smesa, ili
takozvano "testo", voda koja se nalazi u njemu se, posle relativno kratkog vremena,
neizbeno razlae.
Ali ako se to testo, to jest smesa vode i brana pee na vatri, ona e, zahvaljujui
supstancama koje isputa oganj i koje, kao to sam ve rekao, slue kao trea sveta
neutralizujua sila svetog zakona Triamazikamna - rezultat e biti "hemijsko
sjedinjavanje", ili "neprekidno sjedinjavanje supstanci", usled ega e se nova
sveukupnost supstanci, dobijena od vode i brana, to jest "prosfora" ili "hleb", sada
suprotstaviti bezdunom Vremenu i dugo nee biti razorena.
Hleb, nainjen na taj nain, moe da se sui, mrvi ili, ak, po svoj prilici, potpuno rasturi,
ali elementi vode, koji su uestvovali u tom procesu transformacije nee biti unipJteni
prilino dugo i ostae aktivni meu takozvanim "stalpim prosforijanski aktivnim
elementima".
Ponavljam, moj deae, ako savremena bia nastanjena na lzijskom kontinentu uvaju
namirnice iskljuivo u peenom pli kuvanom obliku, a ne u sirovom, kao to vole da rade
sanremeni Amerikanci, to ine zato to su tu tehnologiju nasledili od svojih predaka ije
su zemlje postojale mnogo vekoka i koji su zbog toga imali u tom pogledu dugotrajno
praktiio iskustvo, dok se zemlja Amerikanaca, kako bi rekao na muri uitelj, "rodila
jue".
Kako bi mogao lake da proceni realan znaaj tog pronalaska savremenih bia
nastanjenih na amerikom kontinentu, pronalaska koji je pravi rezultat savremene
civilizacije mislim da nee biti suvino ako ti ispriam o metodama koje jo koriste
stanovnici Azije za uvanje nekih drugih namirnica, na primer, o metodi pripremanja
omiljenog proizvoda ljudi raznih naroda azijskog kontinenta, koji se zove "kovarma".
Ta azijska "kovarma" se priprema veoma prosto: mali komadii dobro peenog mesa
sabijaju se u "glinene upove" ili "burduke", specijalno obraene kozije koe.
Ti komadi peenog mesa prelivaju se kurdjunim lojem.
Iako se komadi peenog mesa na taj nain prelivaju masnoom koja je takoe kvarljiva,
oni relativno dugo vremena ne postaju otrovni.
Stanovnici Azije jedu tu "kovarmu" ili hladnu, ili toplu.
Toplu, ako je meso uzeto od upravo ubijene ivotinje.
Drugi omiljeni proizvod koji se dugo uva jeste takozvani "jagdijermi", pomou kojeg
se svee voe nanie na vrpcu kao na ogrlicu i briljivo kuva u vodi; te neobine
"ogrlice" se zatim hlade i sputaju nekoliko puta u topljeni kurdjuni loj, posle ega se
negde okae kako bi se suile na sveem vazduhu.
Ipak, poto dugo stoji okaeno, voe pripremljeno na ovaj nain teko da e se pokvariti
i, kada te neobine "ogrlice" treba koristiti u ishrani one se na minut sputaju u vrelu
vodu gde se sva masnoa otopi i potpuno nestaje, a voka dobija isti ukus kakav je imala
u trenutku kada je ubrana s drveta.
Ipak, iako se voe konzervirano na taj nain po ukusu sasvim malo razlikuje od sveeg
voa i moe dugo da se uva, svi prosveeniji stanovnici Azije vie vole svee voe.
Oni vie vole svee voe verovatno zato to, zahvaljujui svojim naslednim
sposobnostima, ti direktni naslednici drevnih naroda uglavnom poseduju podloge za
instinktivno oseanje realnosti koje je kod njih intenzivnije nego kod veine tvojih
savremenika.
Ponavljam, moj deae, da su na toj planeti bia prolih epoha, posebno ona koja su
ivela na azijskom kontinentu, vie puta pokuavala da koriste razliite metode
konzerviranja jestivih proizvoda, ali se to uvek zavravalo jednim te istim: izvesni ljudi
su zahvaljujui svojim svesnim ili sluajnim posmatranjima, otkrivali tetne posledice te
prakse i po sebe i po svoje blinje, te su o tome obavetavali sve ostale koji su se posle
sopstvenih posmatranja, nepristrasnih onoliko koliko je to mogue, takoe uveravali u
ispravnost tih zakljuaka; najzad, oni su prestajali da tu praksu koriste u ivotu.
Jo sasvim nedavno, neki ljudi u Aziji su ponovo pokuali ne samo da razrade metod
uvanja jestivih proizvoda, ve su ak poeli da trae metode za mogue veliko skraenje
vremena za tu neizbenu ivotnu potrebu u korienju prve nasune hrane; i oni su se
veoma pribliili jednom nainu koji je bio potpuno zadovoljavajui.
Mogu detaljno da ti opiem zanimljive rezultate njihovog istraivanja u toj oblasti, zato
to ne samo da sam lino poznavao tricentrinog Zemljanina koji je zahvaljujui svom
svesnom trudu otkrio taj metod, ve sam ak prisustvovao nekolicini zavrnih
eksperimenata koje je izvrio razraujui naine na koje bi ljudi mogli da ga koriste.
On se zvao Asiman i bio je lan grupe savremenih azijskih tricentrinih bia koja su
shvatila svoju ropsku zavisnost od nekih faktora i organizovala drutveni ivot za rad na
sebi. kako bi se oslobodila tog unutranjeg ropstva.
Zanimljivo je istai da je ta grupa tricentrinih Zemljana, meu kojima je bio i brat
Asiman, najpre boravila u zemlji koja je nekada nosila ime "Biserna Zemlja", a sada se
zove "Indija"; meutim, kada su se tamo pojavili Evropljani i poeli da ih uznemiravaju i
da ometaj njihov miran rad, oni su preli preko "Himalajskih planina" i nastanili se
delimino u Tibetu, a delimino u takozvanim "dolinama Hindukua".
Brat Asiman je pripadao grupi koja se nastanila u dolini Hindukua.
Poto je vreme bilo dragoceno za lanove toga bratstva koji su radili na sopstvenom
usavravanju, a proces uzimanja \rane im je oduzimao mnogo vremena, brat Asiman,
dobro upoat s naukom pod nazivom "alhemija", pristupio je veoma ozbiljnom poslu u
nadi da e pronai "hemijski preparat", ije bi uzimg.nje oveku omoguilo da ivi ne
gubei sate na priiremanje i uzimanje svih vrsta namirnica koje su im potrebne kao prva
nasuna hrana.
Posle dugog i intenzivnog rada brat Asiman je naao za taj cilj kombinaciju hemijskih
materija u vidu "praka", iji jedan maleni "prstohvat", ako se uzima na svaka dvadeset
etiri sata, omoguuje ivot bez uzimanja bilo ega drugog osim vode, kao i
zadovoljavajue obavljanje svih ivotnih obaveza.
U vreme kada mi se posreilo da posetim taj manastir gde je brat Asiman iveo zajedno s
drugom braom iz te malene grupe tvojih savremenih ljubimaca, oni su ve pet meseci
pripremali taj preparat, a brat Asiman je uz pomo nekolicine druge brae koji su takoe
bili dobro upoznati s tom materijom, bio je veoma zauzet eksperimentima, ovoga puta
veoma obimnim.
I ti eksperimenti su im na kraju svega pokazali da ak ni taj preparat ne moe biti
dovoljan za njihovu normalnu egzistenciju.
Poto se to potvrdilo oni ne samo da su potpuno odustali od korienja toga praka, ve
su ak unitili i formulu za pripremanje onoga to je pronaao brat Asiman.
Nekoliko meseci kasnije, vratio sam se u taj manastir i upoznao se s dokumentom koji su
braamonasi sainili upravo onoga dana kada su se jednom zauvek odrekli primene tog
udesnog preparata.
Taj dokument je sadrao, izmeu ostalog, nekoliko veoma zanimljivih pojedinosti o
dejstvima koja izaziva Asimanov preparat. U njemu se tvrdilo da je ta materija, kada je
unoena u organizam oveka, pored drugih svojih hranljivih mogunosti, na poseban
nain delovala na takozvane "lutajue nerve" eluca: kod oveka ne samo da je
momentalno nestala potreba za hranom, ve je ak i elja za unoenjem bilo ega jestivog
potpuno nestajala. I ako bi neko od njih morao neto da proguta, proteklo bi dosta
vremena dok se kod njega ne bi izgubilo neprijatno oseanje zbog toga.
Taj dokument je takoe govorio da u poetku nisu primeene promene u organizmima
bia koja su taj preparat uzimala kao hranu, ak se ni njihova teina nije smanjila. Tek
posle pet meseci tetan efekat je postao oigledan: pojavila se progresivna slabost i
smanjenje osetljivosti ula, kao i neke druge pojave. Na primer, njihovi glasovi su postali
slabiji, a njihov vid, sluh, itd., su se pogorali. Dalje, kod nekih od njih su primeene
promene u optem psihikom stanju, koje su krile put za psihika rastrojstva.
Dokument, koji su sastavila braa. nadugako je opisivao promene u karakteru ljudi koji
su tokom pet meseci koristili izvanredan Asimanov pronalazak; kao ilustracija bila su
navedena izvanredna i uspena poreenja.
Iako nijedan od specifinih primera, citiranih u tom dokumentu, nije sauvan u mom
seanju, pamtim njihov "ukus" i mogu da ti prenesem njihov smisao ako opet upotrebim
jezik naeg uvaenog Hode Nasradina.
Na primer, brat sa "aneoskim", kako oni kau, "karakterom" mogao je odjednom da
postane razdraljiv, kao jedan od onih o kojimaje na dragi Hoda Nasradin jednom rekao
ovako:
"On je naprasit kao ovek koga su temeljnom leenju podvrgli poznati evropski strunjaci
za nervne bolesti."
Ili ovako: ljudi koji su nekada bili mirni kao jaganjci na prazninom stolu za vreme
sveanih religioznih praznika, sledeeg dana su postajali ozlojeeni, otprilike kao
nemaki profesor kada sazna da je Francuz, takoe profesor, otkrio neto novo u
savremenoj nauci.
Ili ovako: ovek, ija je ljubav bila nalik na ljubav savremenog oboavaoca bogate
udovice - naravno, pre nego to je od nje dobio ijednu kopejku, pretvarao se u jetku
osobu, kakve su one zlobne linosti to s penom na ustima mrze onog sirotog autora koji
sada o tebi i meni pie u svojoj knjizi pod naslovom "Objektivna nepristrasna kritika
ljudskog ivota".
Tog sirotog autora, poetnika uzgred, mrzee "punokrvni materijalisti" i
"devedesetestostruki deisti", pa ak i tebi toliko interesantna tricentrina bia koja, dok
su im eluci puni i dok im njihove ljubavnice ne prave "scene", jesu
"nepopravljivi^rptimisti", ali koJ'a, naprotiv, kada su im eluci prazni, postaju
"beznadeni pesimisti".
Sada, moj deae, kada smo pomenuli tog "ekscentrinog" autora, poetnika, ne preostaje
mi nita drugo nego da ti ispriam o problemu koji odavno imam s njim i koji nastavlja
da raste kad god se osvrnem na njegovu naivnost.
Moram da ti kaem da je od samog poetka njegove odgovorne odrasle egzistencije on
takoe - sluajno ili voljom sudbine, pe znam - postao sledbenik, i to veoma predan
sledbenik naeg mudrs i asnog Hode Nasradina, tako da kasnije, tokom snog
svakodnevnog ivota, nikada nije propustio ni najmanju mogunost da uvek postupa u
skladu s neverovatno mudrim i ne prevazienim izrekama naeg uvaenog uitelja. Ali
sad, u skladu sa informacijom koja mi je stigla etarogramom, on je odjednom poeo
neprestano da naruava jedan od najozbiljnijih i najpraktinijih saveta - koji svakako nije
dostupan svakome - a koji je na uitelj nad svim uiteljima formulisao ovako:
"Eh, brate! Ovde na Zemlji, ako govori istinu, ispada da si velika budala, a ako vara i
lae, onda si samo "nitkov", istina, takoe veliki. Zato je bolje da nita ne radi, da lei
na divanu i ui da peva kao vorak koji se jo nije pretvorio u 'amerikog kanarinca'".
Sada, moj deae, paljivo sluaj i zapamti informaciju koju u ti dati o uzrocima
progresivne disharmonije u organizmu savremenih stanovnika amerikog kontinenta, u
njihovoj drugoj osnovnoj ivotnoj funkciji, to jest, polnoj.
Ta funkcija duguje svoju disharmoniju nekolicini uzroka razliitog karaktera, od kojih se
glavni, po mom miljenju, sastoji u zanemarivanju - "koje se ukorenilo u njihovom biu i
ve postalo deo njihove prirode" - odravanja istoe njihovih polnih organa.
Briga s kojom se oni odnose prema svome licu i korienju takoz^vane "kozmetike",
poput stanovnika Evrope - upravo je jednaka njihovom zanemarivanju polnih organa,
iako vie ili manje ozbiljna tricentrina bia znaju za potrebu odravanja vrhunske istoe
ba tih organa.
Zbog toga ne treba prekorevati samo Amerikance, poto su u tom pogledu stanovnici
Evrope najlenjiji, zbog navike koju su stekli tokom svog svakodnevnog ivota.
Radi se o tome da je taj savremeni, nedavno nastao narod, skoro potpuno formiran od
ljudi koji su pristigli, a i dalje pristiu, iz raznih velikih i malih zemalja Evrope.
ak i ako veina tricentrinih bia, koja sada ine taj novi narod, nisu emigranti, njihovi
oevi i dedovi su to bili i, kada su emigrirali u Ameriku, oni su doneli sa sobom i sve
evropske navike, ukljuujui i one koje su dovele do neodravanja higijene sopstvenih
polnih organa.
Dakle, moj deae, dok ti govorim kako stoje stvari s polnim problemom kod
Amerikanaca, ti dobro zapamti da se sve o emu govorim, odnosi i na Evropljane.
Rezultat te nehigijene kod savremenih tricentrinih stanovnika planete Zemlje koji ive u
Evropi i Americi, jasno se vidi iz moje statistike.
Naveemo kao primer takozvane "venerine bolesti". Te bolesti su veoma
rasprostranjene na ta dva kontinenta tako da se sada teko moe nai ovek koji nije imao
ovu ili onu formu te bolesti.
Treba da zna, izmeu ostalog, neto vie o tim zanimljivim i osobenim podacima do
kojih sam doao u mojim statistikim istraivanjima, a koja pokazuju da su te bolesti
rasprostranjenije meu Evropljanima i Amerikancima, nego meu stanovnicima Azije.
Mnogih od tih "venerinih bolesti" apsolutno nema meu predstavnicima starih azijskih
naroda, dok su meu Evropljanima i Amerikancima one toliko rairene da su poprimile
skoro karakter epidemije.
Naveu kao primer takozvani "klap" ili, kako ga zemaljski naunici zovu, "gonoreju".
Na evropskom i amerikom kontinentu skoro sva bia mukog i enskog pola pate od te
bolesti u ovoj ili onoj fazi, dok se na azijskom kontinentu ona sree samo na granici, gde
se njegovi stanovnici esto meaju s Evropljanima.
Bia koja ive u azijskoj zemlji pod nazivom "Persija", mogu posluiti kao dobra
ilustracija za ovo to je reeno.
Meu ljudima koji ive u centralnom, istonom, junom i zapadnom delu te relativno
velike zemlje, takve bolesti se uopte ne mogu nai.
Ali, u severnom delu, posebno u regionu pod nazivom "Azerbejdan", koji se nalazi u
direktnom kontaktu sa velikom poluevropskom, poluazijskom zemljom Rusijom,
procenat ljudi, zaraenih tom boleu raste proporcionalno blizini s Rusijom.
I isto to apsolutno vai i za druge istone azijske zemlje. Rasprostranjenost te bolesti u
direktnoj je vezi sa brojem kongakata stanovnika tih zemalja sa Evropljanima. U Indiji,
na primer, a delimino i u Kini, ta bolest se nedavno proirila uglavnsm u onim mestima
gde je stanovnitvo stupilo u kontakt sa Englezima, stanovnicima Evrope.
Na taj nain se sa sigurnou moe rei da glavni prenosioci te bolesti meu
stanovnicima Azije na severu, jesu Rusi, a na istoku - Englezi.
Razlog zbog kojeg ta bolest, kao i mnoge druge nevolje, nije u prolosti postojala na
azijskom kontinentu, jeste, po mom miljenju, u tome to je veina stanovnika toga
kontinenta u svom svakodnevnom ivotu sauvala nekoliko dobrih obiaja, koji su do
njih doli od njihovih dalekih predaka.
Ti obiaji su, zahvaljujui religiji, tako duboko pustili korene u njihovom svakodnevnom
ivotu, da su ljudi, pridravajui ih se mehaniki, bez ikakvog mudrovanja, vie ili manje
bili zatieni od nekih zala koja su usled anomalno uspostavljenih ivotiih uslova nastala,
i jo u ogromnom broju nastaju, na toj zlosrenoj planeti.
Stanovnici veine zemalja Azije osigurani su od mnogih venerinih bolesti, kao i od
mnogih "seksualnih anomalija", jedino zahvaljujui obiajima koji tamo postoje pod
nazivom "sunijat" i "adast".
Prvi od tih obiaja, to jest "sunijat", ili, kako se ponekad kae, "obrezivanje", ne samo da
mnoge odrasle stanovnike spasava od razliitih venerinih bolesti, ve takoe veinu
dece i mladia titi od nesree koja se zove "onanizam", a kojoj se prbputa veliki broj
mladih stanovnika Evrope i Amerike.
Prema tom obiaju, "odrasla" bia skoro svih zemalja Azije, obavljaju nad svojim
"rezultatima", to jest, na deci mukog pola u odreenom uzrastu, ritual koji se sastoji u
obrezivanju onoga to se zove "koica" polnog organa.
Danas su deca onih savremenih Zemljana, koji automatski slede tu praksu, skoro potpuno
zatiena od neizbenih posledica nekih poroka, pouzdano fiksiranih tokom ivota tvojih
ljubimaca.
Na primer, prema mojoj statistici, "nesrea" o kojoj sam govorio, to jest, "deji
onanizam", skoro da se ne sree meu onima koji se dre obiaja "obrezivanja", dok su
mlada bia, na kojima nije "primenjen" taj obiaj, sva bez izuzetka sklona toj seksualnoj
anomaliji.
Drugi obiaj koji sam pomenuo, to jest "adast", kome su, istina, razliita imena dali
stanovnici razliitih azijskih zemalja, nije nita drugo do obavezno pranje polnih organa
posle odlaska u takozvani "toalet".
Uglavnom zahvaljujui ovom drugom obiaju veina stanovnika Azije je liena mnogih
"venerinih bolesti" i drugih "seksualnih anomalija".
Tu se Belzebub zamisli i posle duge pauze ree:
- Tema nae dananje besede podsetila me je na jedan veoma zanimljiv razgovor koji sam
u Francuskoj vodio s jednim mladim, i meni, po duhu, veoma bliskim ovekom.
Mislim da e, moda, za tvoje razumevanje svega to sam ti rekao, biti bolje ako ti na
razgovor ponovim u potpunosti, jer e ti, osim objanjenja rei "adast" ili "pranje",
objasniti i mnoga druga pitanja koja se odnose na osobenu psihu tih tvojih ljubimaca.
ovek s kojim sam razgovarao bio je onaj mladi Persijanac, koji je, ako se sea, na
preporuku naih zajednikih poznanika, bio moj "vodi" u Parizu, gde sam boravio pred
svoj odlazak u Ameriku.
Jednom sam na terasi poznatog pariskog kafea "Grand" ekao tog mladog Persijanca.
im se pojavio, po oima sam mu video, kako se tamo kae, da je popio malo vie nego
obino.
Dakle, on je popio vie od uobiajene norme alkoholnog pia koja je tamo uobiajena i,
kada smo zajedno krenuli u restoran na Monmartru gde se svakako morao naruivati
ampanjac koji ja nisam voleo i nisam pio, on gaje uvek ispijao sam i to s velikim
zadovoljstvom.
Osim toga, on je, to se kae, bio veliki "ljubitelj sukanja".
U momentu kada bi primetio "lepukasto lice" nekog bia enskog pola, njegovo lice, ak
i njegovo disanje, bi se iznenada promenilo.
Primetih da je ovoga puta popio vie nego obino i poto sede pored mene i narui kafu
sa "aperitivom", ja ga upitah:
- Objasnite mi, molim vas, mladi moj prijatelju, zato uvek pijete taj otrov?
Na to moje pitanje on odgovori ovako:
- Eh, dragi moj doktore! Ja pijem taj otrov pre svega zato to iako i sam elim, ne mogu
da prestanem da pijem a da ne patim, a drugo, zato to jedino zahvaljujui dejstvu
alkohola
mogu mirno da posmatram sve "nepristojnosti" koje se ovde deavaju. I on pokaza rukom
oko nas.
Poeo sam da pijem taj "otrov", kako vi rekoste, zato to su me sluajne okolnosti, veoma
nesrene po mene, prisilile da doem ovamo i da toliko dugo ivim u ovoj kobnoj Evropi.
Poeo sam da pijem jer e vas, ako ne pijete, nazvati "slabiem", "licemerom",
"devojicom", "utokljuncem" i drugim podsmeljivim imenima. Poto nisam eleo da
me moji poslovni prijatelji nazivaju takvim imenima, i sam sam poeo da pijem.
Osim toga, kada sam prvi put doao u Evropu shvatio sam da su uslovi ivota ovde, s
gledita morala i patrijarhalnosti, u otroj suprotnosti sa uslovima u kojima sam odrastao,
i videi i budui svestan svega toga, morao sam da osetim odvratnost, i stid, i udnu
zbunjenost. S jedne strane, ja sam primetio da alkohol ne samo da olakava moje patnje
ve mi doputa da na sve gledam potpuno mirno i, ak, izaziva elju za uestvovanjem u
tom nenormalnom ivotu koji toliko protivrei mojoj prirodi i mojim ve formiranim
pogledima.
I zato uvek kada se oseam neprijatno poinjem da pijem, ak sa izvesnim oseanjem
samoopravdanja, i, malopomalo, navikao sam se na taj "otrov", kako ste sasvim ispravno
nazvali alkohol.
Rekavi to sa vidljivim impulsom iskrenog besa, on na trenutak napravi pauzu, kako bi
pripalio svoju cigaretu. Iskoristivi momenat, ja ga upitah:
- Dobro... recimo da sam vie ili manje shvatio objanjenje vaeg neoprostivog pijanstva,
ali mogu da vas prekorim za va drugi greh koji je, s mog gledita, takoe neoprostiv -
vae ushienje enskim polom. Zato trite za svakom suknjom kada je i tako oko vas
toliko bia duge kose?
Sasluavi moje pitanje, on duboko uzdahnu i ree:
- ini mi se da sam tu naviku delimino stekao iz razloga koji sam ve pomenuo, ali
mislim da ta slabost ima jo jedno zanimljivo psiholoko objanjenje.
Ako hoete, dragi moj doktore, podrobno u vam ispriati kako ja sam to razumem.
Naravno, ja sam izrazio elju da ga sasluam, ali sam mu predloio da pre toga uemo u
kafe "Grand", u sam restoran, i da svu potitenost ostavi iza vrata.
Kada smo seli za sto u restoranu i naruili njihov famozni "ampanjac", on nastavi:
- Dok ste iveli u Persiji, dragi moj doktore, moda ste imali prilike da vidite veoma
odreen odnos mukaraca prema enama.
Kod nas u Persiji, mukarci imaju dva razliita "organska pogleda" na ene, prema kojem
mi ene delimo na dve kategorije.
S jedne strane, mi gledamo na enu kao na sadanju ili buduu majku, a s druge kao na
"enuenku", ako se tako moe rei.
Ta karakteristika naih persijskih mukaraca da u svojoj prirodi imaju podloge za ta dva
razliita "organska pogleda", poela je da se formira tek nedavno, pre oko dva i po veka.
Prema objanjenju koje mi je jednom dao moj stric, mula, koga su iza lea zvali "mula
stare kole", pokazalo se da su pre dva ili tri veka, iz razloga koji oigledno proizilaze iz
odreenih najviih svetskih zakona, ljudi poeli jedni s drugima da ratuju vie nego bilo
kada na Zemlji, posebno kod nas, u Aziji, dok se kod veine ljudi sasvim sigurno
smanjivalo oseanje alosti, ak u toj meri da je kod nekih i sasvim nestalo.
Upravo u to vreme, odreena forma psihike bolesti proirila se meu mukarcima i oni
koji su od nje patili ili su postajali duevni bolesnici, ili su zavravali ivot
samoubistvom.
Tada su neki mudri ljudi iz razliitih nezavisnih zemalja na azijskom kontinentu, uz
pomo raznih predstavnika medicine - koja je, uzgred reeno, tada bila na viem nivou
nego savremena - poeli veoma ozbiljno da istrauju uzroke te nove ljudske nesree.
Posle dugog i marljivog rada oni su otkrili da su, s jedne strane, ljudi koji su oboleli od te
bolesti bili iskljuivo oni u ijoj podsvesti se, iz ovog ili onog razloga, vie nije raao
impuls vere u nekoga ili u neto, dok su, s druge strane, oni odrasli mukarci koji su
povremeno izvravali odreeni ritual polnih odnosa sa enama, bili otporni na tu bolest.
Kada se vest o tom njihovom zakljuku proirila azijskim kontinentom. vladari i
poglavari pojedinih azijskih drava su se uznemirili, zato to su se svi regularni odredi
koje su imali na raspolaganju sastojali od odraslih mukaraca, tavie, stalni ratovi tim
mukarcima nisu doputali da normalno ive sa svojim porodicama.
Poto su u to vreme svi vladari razliitih azijskih zemalja postali svesni da im je potrebna
zdrava i snana armija, bili su prinueni da zakljue primirje, te su morali ili sami da
krenu, ili da poalju svoje predstavnike u prestonicu zemlje koja se tada zvala "kanat
Kilmantu", kako bi zajedniki nali izlaz iz nastale situacije.
Posle ozbiljnih rasprava i diskusija, vladari razliitih azijskih naroda, ili njihovi delegati,
naravno, u saradnji sa predstavnicima medicine toga vremena, doli su do zakljuka da
postoji samo jedan put za reenje situacije, a to je da se na itavom azijskom kontinentu
uspostavi takozvana "prostitucija", koja ve postoji na evropskom kontinentu, a to e biti
mogue tek kada se vlastodrci svesno objedine radi njenog unapreenja.
Skoro svi poglavari drava toga doba potpuno su se sloili s tim zakljukom predstavnika
azijskih naroda okupljenih u prestonici kanata Kilmantu, i od tog doba, bez grie savesti,
oni ne samo da su poeli da podstiu i navode sve ene, izuzev svojih keri, na to
zanimanje, toliko odvratno i mrsko svakom normalnom oveku, ve i da pruaju
velikodunu pomo svim1 tim enama, bez obzira na kaste i religiju, koje su elele neto
da rade u tom cilju; oni su to ak inili s oseanjem dobronamernosti, kao da se radi o
najtaktinijem i najhumanijem ponaanju.
Sada, kada smo se dotakli toga predmeta, dozvolite mi, potovani doktore, da napravim
malu digresiju i da vam ispriam o mudrim i zanimljivim razmiljanjima moga strica,
mule, o uzrocima tog bia savremene civilizacije.
Jednom, za vreme Ramazana, kada smo kao i obino razgovarali ekajui da mula naeg
okruga objavi vreme obeda, dolo je do toga da smo poeli da govorimo o toj ljudskoj
nesrei, te je moj stric izmeu ostalog rekao:
- Netano je i nepravedno da grdi i prezire sve ene koje se time bave. Veina tih ena
nije lino odgovorna za svoju alosnu sudbinu; pravi vinovnici su njihovi oevi, muevi i
staratelji.
I, naravno, samo njih treba grditi i prezirati zato to su oni, njihovi oevi i staratelji, dok
su se njihova deca pripre mala za ivot odraslnh osoba i jo nisu imala sopstveni Um i
zdrav razum, dozvolili da se kod njih pojavi osobina koja se zove "lenjost".
Iako je u tom uzrastu lenjost jo automatska i mlada bia ne moraju da ulau velike
napore kako bi je prevladala, ona mogu da izbegnu njenu potpunu vlast nad sobom, dok
je organizacija enske psihe takva da aktivni princip, zahvaljujui rezultatima koji ne
zavise od nae volje ve proistiu iz svetskih zakona, svakako mora uestvovati u svakoJ'
inicijativi i u svakoj njihovoj dobroj manifestaciji.
Upravo zahvaljujui razliitim idejama u vezi sa "enskim pravima", koje proimaju sav
savremeni svet pod pomodnim parolama "jednakih prava", "jednakih mogunosti",
"birakog prava za ene", i tako dalje, idejama naivnim za mukarce koji ive normalnim
ivotom, ali koje nesvesno usvaja veina savremenih mukaraca, te nesrene i jo
nepotpuno formirane enemajke - poto, s jedne strane, nemaju u svojoj blizini u ranom
periodu svog zrelog ivota potovaoce zakona koji su neophodan izvor aktivnog principa
koji treba da predstavljaju njihovi roditelji ili staratelji, a kasnije muevi, na koje prelazi
odgovornost za njih od momenta svadbe, bivaju, s druge strane, izloene intenzivnom
procesu uobrazilje i entuzijazma, svojstvenim prelaznom uzrastu i zakonomerno
predodreenim prirodom u cilju obezbeivanja podataka za razvoj njihovog Uma -
postepeno upijaju tu automatsku lenjost u samu svoju prirodu, te ona sve vie i vie
postaje njihova neprevladiva potreba.
ena s takvom prirodom oigledno ne eli da izvrava svoje obaveze istinske
"enemajke", a poto joj prostitucija prua mogunost da nita ne radi i da, ak,
doivljava veliko zadovoljstvo, sve to postepeno u njenoj prirodi formira neprevladivu
tendenciju da postane "enaenka".
Ali poto podaci svojstveni svim enama za impuls "stid" ne atrofiraju odmah u instinktu
tih "enaenki" i poto nijedna od njih, bez obzira na sve svoje misaone elje, ne moe
biti prostitutka u svojoj rodnoj zemlji, svaka od njih nastoji da instinktivno ili polusvesno
ode u neku drugu zemlju, gde e se, daleko od svog zaviaja, bez ikakve unutranje
nelagodnosti, potpuno prepustiti profesiji koja joj je u svakom pogledu prijatna.
A to se tie prevlasti ljudske nesree svuda na Zemlji, to se, po mom miljenju, dogaa
iskljuivo zbog onih savremenih mukaraca kod kojih iz raznih razloga, isto kao i kod tih
mladih ena, buduih prostitutki, nastaje slina "ivotna organska potreba da nita ne
rade, ve da samo uivaju", a jedan od naina na koji taj "ljam" savremenog drutva
zadovoljava svoju prestupnu potrebu jeste sablanjavanje i pomo takvim enama da odu
iz svog zaviaja u neki tui kraj.
Mnogi osetljivi savremenici uoili su da ti ljudi suprotnog pola i rtve te bolesti, po
pravilu, svesno ili nesvesno trae i nalaze jedni druge, potvrujui staru izreku: "Nala
vrea zakrpu".
Dakle, dragi moj doktore! Iz tih razloga, koje je odlino razumeo moj mudri stric,
narednih godina se kod nas u Persiji pojavilo mnogo enaprostitutki iz raznih drugih
zemalja.
Ali zahvaljujui instinktivnom odnosu prema moralu i patrijarhalnosti u porodinim
tradicijama koje su tokom vekova usvojile persijske ene, nezavisno od svoje religije,
tuinke nisu bile u stanju da se pomeaju sa optom masom Persijanki i usled toga su se
kod nas pojavile dve kategorije ena, o kojima sam govorio.
Tada,, zbog injenice da je veina tih strankinja kod nas u Persiji ivela slobodno i
odlazila svuda, na pijace i druga javna mesta, one su za vreme takozvanog
"funkcionisanja seksualnog teita" privlaile panju naih persijskih mukaraca, te se
kod njih postepeno formirao, uz ve postojei odnos prema enama kao "majkama", i
odnos koji je potpuno razliit od toga, naprosto odnos prema njima kao "enkama".
Osobina posedovanja oigledno dvostrukog odnosa prema enama, prenosei se iz
generacije u generaciju, najzad se toliko ukorenila kod nas da nai mukarci danas ne
samo da razlikuju te dve kategorije isto onako lako kao to svako moe da razlikuje
oveka od ovce, psa, magarca, i tako dalje... ve su ak stekli neto to im instinktivno
prua mogunost da izbegnu greku u odreivanju kategorije u koju neka ena spada.
Ja sam uvek mogao, ve izdaleka da odredim kojoj vrsti pripada neka prolaznica. Kako
sam to prepoznavao, da li prema njenom hodu ili prema nekom drugom znaku, uz svu
svoju elju ne bih mogao da objasnim, ali injenica ostaje injenica uvek sam mogao da
ih razlikujem i nikada nisam greio, iako su ene obeju kategorija nosile iste ferede.
I svaki normalan Persijanac - to jest onaj koji nije pod uticajem duvana, alkohola ili
opijuma, ija se upotreba u poslednje vreme, na alost, sve vie i vie iri meu nama
uvek moe nepogreivo da odredi koja je ena - "enamajka", a koja - "enaenka", to
jest prostitutka.
Svaki normalan Persijanac smatra "enumajku", bez obzira na religiju koju ona ispoveda
i bez obzira na porodine i line uzajamne odnose, svojom sestrom, dok mu ene druge
kategorije naprosto izgledaju kao ivotinje i izazivaju oseanje gaenja.
Ta sposobnost instinktivnog ponaanja prema enama je veoma snana kod naih
mukaraca i potpuno nezavisna od nae svesti.
Ako, na primer, pretpostavimo da se najmlaa i najlepa ena Persije nae u istoj postelji
sa svojim zemljakom, taj mukarac e, ukoliko se, ponavljam, ne nalazi pod uticajem
opijuma ili alkohola, biti organski nesposoban da postupi s njom kao sa enkom, bez
obzira na intenzitet svoje elje.
On e je smatrati svojom sestrom, pa ak i ukoliko ona sama bude pokazala "organske
impulse" u odnosu na njega, on e je samo jo vie aliti i smatrae daje ona "u vlasti
neiste sile", te e uiniti sve to je u njegovoj moi kako bi joj pomogao da se oslobodi
te opasnosti.
Isti taj Persijanac bi u normalnom stanju bio isto tako nesposoban da se prema eni druge
kategorije, to jest, prema prostitutki, ma koliko ona bila mlada i lepa, ponaa kao prema
enki; on e neizbeno oseati organsku odvratnost prema njoj; on nee moi da se
ponaa prema njoj kao prema eni, ukoliko u svoj organizam ne unese ve pomenute
toksine materije koje su toliko tetne po ljude.
Da, dragi moj doktore, ja sam do dvadesete godine iveo u Persiji, pridravajui se
moralnih normi i tradicije kao i svaki normalni Persijanac.
Sa dvadeset godina nasledio sam akcije koje su me uinile partnerom u jednoj velikoj
firmi koja izvozi sueno voe u razne zemlje Evrope.
Zahvaljujui mom poloaju u firmi i raznim okolnostima koje od mene ne zavise, postao
sam njen glavni predstavnik u onim evropskim zemljama u koje se to voe izvozi.
Najpre sam otiao u Rusiju, zatim u Nemaku, Italiju i druge evropske zemlje, i najzad
doao u Francusku, gde sam ve proveo nekoliko godina.
U ivotu tih zemalja nema jasne razlike izmeu ta dva tipa ena, "enamajki" i
"enaprostitutki", koje sam video i osetio u vreme svoje mladosti u rodnoj zemlji.
Svuda u tim zemljama odnos prema eni je isto mentalni, to jest nije organski ve je
zasnovan na uobrazilji.
Ovde, na primer, ako je ena prevarila mua, on nita nee znati, ako to sam ne vidi ili
ako o tome ne uje.
A kod nas, u Persiji, i kada nita ne vidi, i kada ne uje nikakve spletke, mu moe
instinktivno da odredi da li mu je ena verna ili nije; isto se odnosi i na enu - ona uvek
moe da oseti najmanju prevaru od strane svoga mua.
Nekoliko naunika sa evropskog kontinenta je nedavno u naoj zemlji obavilo veoma
ozbiljna istraivanja tog instinktivnog oseanja.
Kako mi je polo za rukom da saznam, oni su doli do zakljuka da se kod ljudi, svuda
gde preovladava obiaj "poliandrije" ili "poligamije" - to jest, gde je "nekoliko ena" ili
"nekoliko mueva" dozvoljeno utvrenim moralnim normama javlja odreena
"psihoorganska osobenost" u njihovim odnosima sa muevima i enama.
Ta psihoorganska osobenost postoji takoe i kod naeg persijskog naroda, zato to, kao
to znate, kod nas, kao sledbenika islama, postoji obiaj poligamije, to jest, svakom
mukarcu je dozvoljeno da ima sedam ena.
I ta psihoorganska osobenost kod nas u Persiji, uzgred, sastoji se u tome to nijedna od
zakonitih ena ne osea ljubomoru prema drugim zakonitim enama svoga mua.
To oseanje se kod nae ene nikada ne javlja osim u sluaju kada je mu vara sa tuom
enom.
I tek sada, potovani doktore, kada ivim ovde u Evropi i vidim sve to se dogaa meu
enama i muevima, u stanju sam da ocenim na obiaj poligamije koji je toliko mudro
uspostavljen i toliko koristan i za mukarce i za ene.
Iako kod nas svaki mukarac moe imati nekoliko ena, a ne samo jednu, kao to je to
sluaj u Evropi gde dominira hrianska religija, asnost i iskrenost naih mukaraca
prema sopstvenim enama nikako ne moe da se poredi sa odnosom evropskog mukarca
prema svojoj jedinoj eni i prema itavoj porodici u celini.
Ako se osvrnete oko sebe videete ta se dogaa.
Ako pogledate prostorije kafea "Grand", rame uz rame sa obinim profesionalnim
prostitutkama i "svodnicima", koji su ovde stalni gosti, uvek ete videti stotine mukaraca
i ena koji sede za malim stolovima i veselo avrljaju.
Na prvi pogled ete pomisliti da su ti mukarci i ene brani parovi koji su doputovali u
Pariz ili se bave nekim porodinim biznisom.
U stvari, ni jedan od tih parova koji veselo avrljaju u kafeu "Grand" i koji se spremaju
da pou hotel, nisu zakoniti muevi i ene, iako svako od njih negde ima zakonitog mua
ili enu.
Dok ovi muevi i ene sede ovde, njihove "zakonite polovine", koje su ostale kod svojih
kua u provinciji, moda zamiljaju i veoma uverljivo priaju svojim poznanicima kako
je njihova "zakonita ena" ili "zakoniti mu" u Parizu radi veoma vane porodine
kupovine ili susreta s nekim ko je izuzetno vaan za porodine poslove, ili radi neeg
slinog.
Ali, u stvari, da bi se nale ovde, te "ptice selice" su morale itavih godinu dana da pletu
intrige i smiljaju razne prie kako bi ubedile svoje "zakonite polovine" u potrebu tog
putovanja. A sada, kada su ovde, u drutvu sebi slinih prevaranata i intriganata, one ine
sve to mogu u prilog to vee slave svadbene himne "Isaija, likuj", kako bi, pomou
istanane vetine koju je civilizacija u tom smislu dostigla, glave svojih zakonitih
polovina, koje su ostale kod svojih kua. ukrasile to veim "ivopisnim rogovima".
U evropskim uslovima porodinog ivota, ako vidite mukarca i enu zajedno i ako
tokom razgovora primetite u njihovim glasovima ivahne tonove i osmehe na njihovim
licima, veoma brzo se moete uveriti, ako ve niste, da svako od njih svojoj zakonitoj
polovini sprema poklon u vidu para velelepnih rogova.
Zato ak i ovek koji je kolikotoliko lukav moe vaiti za asnog i "patrijarhalnog oca
porodice".
Za okolinu nema znaaja to to taj "asni" i "patrijarhalni" otac porodice istovremeno ima
- naravno ako mu to sredstva dozvoljavaju - onoliko ljubavnica koliko eli; naprotiv, ljudi
obino takvog oveka smatraju dostojnijim potovanja nego onoga koji uopte nema
ljubavnice.
Ovde ti "asni muevi", koji to sebi mogu da dozvole, uz jednu zakonitu enu imaju ne
sedam, ve ponekad sedam puta sedam "nezakonitih ena".
A oni evropski muevi koji nisu u stanju da izdravaju po nekoliko "nezakonitih ena",
provode vreme pored svoje jedine "zakonite ene" tako to "trtljaju gluposti", to jest, oni
po itav dan nita ne rade, ve samo araju okicama i, to se kae, "prodiru pogledom"
svaku enu koju ugledaju.
Drugim reima, u svojim mislima i oseanjima oni varaju svoje "zakonite ene" bezbroj
puta.
Iako kod nas u Persiji mukarac moe imati sedam zakonitih ena, sve njegove misli i
oseanja su danju i nou posveene tome kako da najbolje isplanira unutranji i spoljni
ivot svojih ena, kao i nastojanju da uini sve mogue, takoe danju i nou, kako bi im
pomogao u ispunjavanju ivotnog duga.
Ovde je, pak, unutranja uzajamna veza izmeu mua i ene jednaka s obe strane; isto
kao to je unutranji ivot mua skoro u potpunosti posveen varanju zakonite ene, tako
i ona u svom unutranjem ivotu od prvog dana njihovog saveza, uvek bludi van
porodice.
Po pravilu, evropska ena im se uda, svog mua u dubini srca smatra "svojim
vlasnitvom".
Posle prve brane noi, budui da je od tog momenta sigurna u svoje vlasnitvo, ona
poinje da sav svoj unutranji ivot posveuje traganju za "neim", to jest, ona trai
nejasan "ideal" koji se zahvaljujui njihovom famoznom "obrazovanju" postepeno
formira u svakoj evropskoj devojci jo od ranog detinjstva i koji neprestano i sutinski
sve vie i sve vetije ulepavaju razni savremeni nesavesni pisci.
Za vreme mog boravka u evropskim zemljama uoio sam da se kod njihovih ena vie ne
formira ono to kod njih, kao i kod naih ena, uvek mora biti sauvano - to jest ono to
se naziva "organskim stidom", ili to predstavlja makar predispoziciju za taj stid,
oseanje koje, po mom miljenju, ini osnovu takozvanog "enskog duga" i koje eni
pomae da instinktivno izbegava postupke koji je ine amoralnom.
Eto zato ovde u svakom zgodnom trenutku svaka ena moe veoma lako, bez patnje i
bez ikakve grie savesti, da prevari svog zakonitog mua.
Po mom miljenju, upravo je odsustvo stida kod evropskih ena postepeno izbrisalo
razliku izmeu "enemajke" i "eneprostitutke"; sada su te dve kategorije ena odavno
slivene u jednu i mukarci ovde ni u svojim mislima ni u svojim oseanjima ne uviaju
meu njima razliku koju uoavaju skoro svi Persijanci.
"enumajku" od "eneprostitutke" moe da razlikuje samo onaj ko njeno ponaanje
posmatra sopstvenim oima.
U evropskim uslovima porodinog ivota, zbog nedostatka korisne institucije poligamije
- institucije koju je po mom miljenju odavno trebalo uvesti iz prostog razloga to je
ovde, kako kae statistika, ena mnogo vie nego mukaraca postoje hiljade drugih
neskladnosti i protivrenosti koje nikome nisu potrebne.
Dakle, potovani doktore, osnovni razlog mog drugog poroka sastoji se u tome to sam,
rodivi se i upivi moralne 1radicije dijametralno suprotne onima koje vladaju ovde,
doao ovamo u uzrastu kada su ivotinjske strasti kod oveka kosebno snane. Na svoju
nesreu, doao sam u Evropu suvie mlad i smatran sam, prema ovdanjim merilima,
veoma lepim. Moj persijski izgled je privukao mnoge mlade ene koje su u meni videle
nov i originalan model mukarca i one su poele isprekidno da me love.
Lovile su me kao krupnu divlja.
Bio sam za njih "krupna divlja" ne samo zbog svog specifnnog izgleda, ve i zbog
blagosti i utivosti u svom odnosu irema njima, to mi je usaeno od ranog detinjstva u
kontaktima s naim persijskim "enamamajkama".
Kada sam doao ovamo, iako nesvesno, nastavio sam da se nhodim utivo i blago prema
enama koje sam sretao.
Kada sam ovde sretao ene, najpre sam s njima samo razgova1>;k> - uglavnom o
savremenoj civilizaciji i o takozvanoj "zaopalosti" Persije u odnosu na nju. Ali jednom,
svakako pod \ticajem alkohola koji sam ve upotrebljavao u prilino velikim koliinama,
prvi put sam pao; to jest kao budui otac porodice, postupio sam odvratno.
Iako sam tada zbog toga mnogo patio i oseao griu savesti, uticaj okoline, zajedno sa
dejstvom alkohola, doveo me je po drugi put do pada. A zatim je sve krenulo nizbrdo i
sada sam, u tom smislu, naprosto prljava ivotinja.
Ponekad, kada sam potpuno slobodan od uticaja alkohola, oseam moralnu patnju i
odvratnost prema sebi; u takvim trenucima brzo se vraam alkoholu, kako bih u njemu
naao zaborav i utopio svoju patnju.
ivei tako runim ivotom u raznim evropskim zemljama, najzad sam se nastanio ovde,
u Parizu, u tom najevropskijem gradu, u koji ene dolaze iz svih zemalja Evrope i sa
drugih kontinenata sa oiglednom namerom da "nabiju rogove" svojim zakonitim
polovinama.
I ovde, u Parizu, potpuno sam se odao tim dvama ljudskim porocima, alkoholu i "tranju
za suknjom", kako vi to nazivate, i predajem im se tu i tamo, ne birajui. I sada je
zadovoljavanje ta dva poroka za mene postalo potrebnije od utoljavanja gladi.
Eto kako sam dotle doao, a ta e biti sutra, ne znam i ne elim da znam.
tavie, uvek nastojim da prisilim sebe da na to ne mislim.
S tim reima, on duboko uzdahnu i potiteno obori glavu. Tada ga upitah:
- Recite mi, molim vas, zar se ne bojite da se moete zaraziti nekom od onih uasnih
bolesti koje prenose ene za kojima trite?
Na to pitanje on ponovo duboko uzdahnu i posle kratke pauze ree:
- Eh... Dragi moj i asni doktore!
Jo donedavno, veoma mnogo sam razmiljao o tom pitanju. To pitanje me je ak toliko
zanimalo da je ono, bez obzira na sve, bilo sredstvo zahvaljujui kojem je moj jadni
unutranji ivot proticao manje ili vie podnoljivo.
Kao lekar, vi ste po svoj prilici veoma zainteresovani da saznate kako me je i zato to
pitanje pre nekoliko godina toliko zainteresovalo i do kakvih sam zakljuaka doao posle
ozbiljnog posmatranja i prouavanja kada sam bivao u relativno normalnom stanju.
Pre, otprilike, pet godina bio sam u toliko jakoj depresiji da ak ni alkohol nije delovao
na mene i nije olakavao moje psihiko stanje.
U to vreme sam esto sretao neke prijatelje i poznanike koji su mi mnogo priali o tim
sramnim bolestima i o tome koliko je lako zaraziti se njima.
Ti razgovori su me naterali da razmislim i, malopomalo, poeo sam da brinem o svom
zdravlju skoro kao neka histerina ena.
esto mi je padalo na pamet da sam se, verovatno, poto stalno pijem i imam posla sa
zaraenim enama, ak i ukoliko iz nekog razloga nemam vidljive simptome tih bolesti,
ve zarazio nekom od njih.
Zato sam reio da odem na pregled kod raznih specijalista kako bih utvrdio mogue rane
simptome onih bolesti koje sam mogao da zakaim.
Iako nijedan od lokalnih strunjaka nije kod mene naao nita ravo, nastavio sam da se
muim zato to je moj strah, kao moj razum, odravao moje ubeenje da sam svakako
zaraen.
Sve me je to dovelo dotle da sam odluio da odem u Pariz kako bih, bez obzira na cenu,
otiao na pregled kod vodeih strunjaka u toj oblasti. Mogao sam sebi da dozvolim taj
troak zato to su zbog svetskog rata trgovinske veze svuda bile poremeene i cene
prehrambenih proizvoda su skoile do nebesa; naa firma je, imajui veoma velike zalihe
suenog voa u svim naim skladitima, stekla te godine znatnu dobit iji je veliki deo
pripao meni.
Ti veliki evropski strunjaci su mi posle svih vrsta "detaljnih pretraga" i takozvanih
"hemijskih analiza", koje su sami smislili, jednoglasno objavili da u mom organizmu
nema mi traga od venerinih bolesti.
Njihov zakljuak je uinio kraj mojoj stalnoj brizi za sopstveno zdravlje; s druge strane,
to je kod mene izazvalo veoma gladno interesovanje i elju da objasnim to pitanje, to je
od tada postalo neka vrsta manije i moja "fiksideja".
Od tada moja ozbiljna posmatranja i moja potraga za svim 1>pim to ima veze s tim
bolestima nadahnjuju i opravdavaju moj jadni ivot i daju mu smisao.
Od tog perioda svog ivota ta posmatranja i istraivanja obavljao sam uvek uz pomo
svog celovitog unutranjeg realnog "Ja" - svejedno da li sam bio pijan, polupijan ili u
treznom stanju.
Izmeu ostalog, udno sam itao svu moguu literaturu o tim bolestima, ukljuujui
veinu knjiga napisanih na tu temu u Francuskoj i Nemakoj.
To mi je bilo veoma lako, jer, kao to znate, toliko dobro vladam francuskim da s mukom
moete pogoditi da li sam pravi francuski intelektualac ili nisam; isto vai i za nemaki,
jer sam prilino dugo iveo u Nemakoj i na sopstvenu elju u slobodno vreme uio
nemaki jezik i knjievnost.
Dakle, kada me je zainteresovalo to pitanje, uspeo sam da se upoznam sa svim
informacijama kojima o venerinim bolestima raspolae savremena civilizacija.
U tim knjigama su bile navedene stotine teorija i stotine hipoteza o uzrocima venerinih
infekcija, ali ja nisam mogao da naem nijedno ubedljivo objanjenje zato neki ljudi
bivaju zaraeni tim bolestima, a drugi ne. Uskoro sam se uverio da nisam u stanju da
naem odgovor ako koristim znanje koje sada postoji u Evropi.
Ipak, iz itave te literature - naravno, poto sam gurnuo u Stranu mnogobrojne debele
"naune" knjige iji sadraj ve ca prvi pogled moe da ubedi svakog vie ili manje
normalnog oveka da su ih napisale "totalne neznalice" u toj oblasti - stekao sam potpun
utisak da se ljudi mogu zaraziti venerinim bolestima iskljuivo usled svoje nehigijene.
Kada sam se u to vrsto uverio, nije mi preostalo nita drugo nego da svu svoju panju
usredsredim na ono to u mojoj linoj higijeni moe da me zatiti od infekcije.
Poeo sam da razmiljam na sledei nain:
- Ne oblaim se istije od bilo koga ko ivi u Evropi; perem ruke i lice svakog jutra kao i
svi; jednom nedeljno odlazim u turska kupatila, reklo bi se, takoe kao i svi... Ukratko,
prebirao sam u pameti mnoge stvari i nisam naao nita zbog ega bih sebe mogao da
smatram izuzetkom u toj oblasti. I dalje je ostajala injenica da, vodei takav nain
ivota, rizikujem da se zarazim.
Od toga doba, u mojim mislima su nastala dva nenamerna ubeenja, koja su se ve
potpuno ukorenila u meni; prvo, da e se onaj ko ima veze s takvim enama, pre ili
kasnije svakako zaraziti; i, drugo, da me samo lina higijena moe zatiti od takve
infekcije.
Razmiljao sam tako itave nedelje, dok se iznenada nisam setio jedne svoje navike koju
sam briljivo skrivao od svojih evropskih poznanika, navike koju mi u Persiji nazivamo
"'adast".
Praksa "adasta" ili, kako neki kau, "pranja", jedna je od osnovnih kod nas u Persiji.
Strogo govorei, svaki sledbenik islama mora da potuje to pravilo, ali ga se krajnje
savesno pridravaju samo iiti; a poto skoro svi u Persiji pripadaju tom ogranku islama,
ta navika nigde nije toliko rasprostranjena kao kod nas.
Obiaj adasta, za svakog iita, mukarca ili enu, sastoji se u tome da se polni organ uvek
opere posle odlaska u nunik. U tom cilju, svaka porodica ima odreeni pribor, koji se
kod nas smatra obaveznim, a koji ini specijalni sud, krag posebnog oblika pod nazivom
"ibrik". to je porodica bogatija, to je vie takvih kraga, zato to jedan treba dati na
raspolaganje i pridolom gostu.
Ja se tog obiaja pridravam od ranog detinjstva i on je postepeno toliko urastao u moj
svakodnevni ivot da ak i po dolasku u Evropu, gde taj obiaj ne postoji, nisam mogao
ni jedan jedini dan da preskoim "pranje".
Zaista, bilo mi je mnogo lake ako ne bih oprao lice, ak i mosle pijanstva, nego da ne
operem odreene delove svoga tela posle posete nuniku.
Od kada ivim u Evropi, morao sam da se pomirim s mnoI im neudobnostima zbog te
navike i da se ak odreknem celokupnog savremenog komfora koji sam sebi lako mogao
da priuiggim.
Na primer, ovde, u Parizu, mogao sam sebi da priutim da poravim u boljem hotelu s
potpunim savremenim komforom, ,|1 zbog te svoje navike, bio sam prinuen da se
nastanim u idpom zaputenom hotelu daleko od centra i od svih mesta na m>ja sam
svakodnevno morao da odlazim.
V hotelu u kome sada stanujem postoji samo jedna za mene vakpl pogodnost. Poto je to
stara zgrada, u njoj jo postoje ( tromodni" nunici umesto ovih novih amerikih izuma, a
taj stari sistem je upravo najpogodniji i meni najvie odgovara.
Ko zna? Moda sam napola svesno odabrao Francusku kao svoje osnovno boravite, zato
to se ovde jo mogu nai, posebno u provinciji, nunici starinskog tipa, kakvi se koriste i
kod nas u Persiji.
U drugim zemljama Evrope, taj "azijski sistem", kako ga zovu, teko da bilo gde jo
postoji. Potpuno ga je potisnuo ameriki sistem s "komfornim, otmenim i lakim
seditem", na kojem ja jedino mogu da se izvalim i itam poznatu knjigu pod nazivom
Dekameron.
Dakle, potovani moj doktore, setivi se iznenada te svoje navike, odmah sam, bez i
najmanje sumnje shvatio da to to sam do sada izbegao da se zarazim tim groznim
bolestima, moe poticati jedino otuda to esto perem svoje polne organe toplom vodom.
S tim reima taj mladi Persijanac, koji mi je bio blizak duhom, die ruke uvis i od sveg
srca uzviknu:
- Neka je uvek blagosloveno seanje na one koji su za nas stvorili taj blagotvorni obiaj!
On zatim dugo nita nije govorio, ali je tuno posmatrao jednr drutvo Amerikanaca koji
su sedeli u blizini i raspravljali o tome koje se ene oblae bolje - Engleskinje ili
Amerikanke.
Zatim se iznenada okrenu k meni i ree:
- Dragi moj, mnogopotovani doktore! Tokom naeg poznanstva uverio sam se da ste vi
ovek iroke kulture i da ste veoma obrazovani.
Da li biste bili tako dobri da mi kaete svoje uistinu odmereno miljenje, kako bih najzad
mogao da shvatim i reim odreeni problem koji je poslednjih godina esto izazivao
moju radoznalost i uznemiravao moje misli u momentima kada sam bio relativno trezan.
Pokazalo se da, ivei ovde, u Evropi, gde ljudi ispovedaju religiju koju upranjava skoro
polovina oveanstva, jo nisam upoznao nijednu dobru naviku u njihovom
svakodnevnom ivotu, dok kod nas, koji ispovedamo islam, postoji veliki broj
izvanrednih obiaja.
ta tu nije u redu? ta je tome uzrok? Zar osnivai te religije nisu doneli nita korisno za
svakodnevni ivot svojih sledbenika?
Da, moj deae, taj mladi Persijanac pobudio je u meni simpatiju tokom naeg
poznanstva i ja nisam mogao da odgovorim na njegovo pitanje. Zato sam reio da mu
dam jedno objanjenje, ali naravno u formi u kojoj ne bi mogao da nasluti moju pravu
prirodu.
Rekao sam mu:
- Vi elite da kaete kako u religiji koju ispoveda polovina oveanstva - naravno, mislite
na hrianstvo - nema tako dobrih obiaja kao kod vas, u islamu?
Kako to? Naprotiv? Ta religija ima mnogo vie dobrih obiaja nego druge savremene
religije; ni u jednom drevnom religioznom uenju nije bilo toliko dobrih pravila, uzetih
za osnovu svakodnevnog ivota, kao u uenju na kome se zasniva hrianska religija.
Ali to to su sledbenici te velike religije sami, posebno oni koje nazivaju "oevima
crkve", u srednjem veku, korak po korak, s tim uenjem postupali onako kako je
Plavobradi postupio sa svojim enama - unitivi njihovu lepotu i privlanosttoje,
naravno, sasvim drugo pitanje.
Treba da znate da uopte, sve velike i prave religije koje i danas postoje i koje su, kao to
sama istorija svedoi, stvorili ljudi koji su podjednako usavrili sopstveni isti Um, uvek
zasnivane na jednim te istim istinama.
Razlika meu tim religijama sastoji se jedino u odreenim uputstvima koja se odnose na
potovanje odreenih detalja vezanih za takozvane "rituale". I ta razlika proistie iz
metoda iomou kojih su veliki osnivai svoja uputstva namerno prilagoavali nivou
umnog razvoja ljudi date epohe.
U osnovi svake nove doktrine na kojoj se zasnivala neka religija, uvek su leale dogme
koje su spadale u rane religije i koje su ve bile jasno ukorenjene u ivotu ljudi.
To potpuno odgovara jednoj misli, poznatoj od davnina: Nema nieg novog pod kapom
nebeskom."
Jedine nove stvari u svakoj od tih religioznih uenja jesu, kao to sam ve rekao, sitni
detalji, koje su veliki osnivai namerno prilagodili nivou umnog razvoja ljudi date epohe.
U korenima doktrine na kojoj se zasniva hrianstvo, skoro u potpunosti lei jedno ranije
nastalo veliko uenje koje se sada naziva judaizmom, a iji su sledbenici u prolosti
takoe bili mnogobrojni.
Veliki osnivai hrianske religije, poto su judaizam uzeli za osnovu, promenili su samo
njegove spoljne detalje, kako bi ga uskladili sa nnvoom umnog razvoja savremenika
Isusa Hrista; i oni su efikasno obezbedili toj religiji sve to je potrebno za dobrobit ljudi.
To uenje je predvialo, to bi se reklo, sve za duu i telo i ak je sadralo sve neophodne
savete za mirnu i srenu egzistenciju - i sve je to bilo predvieno izuzetno mudro, kako bi
ta religija mogla da odgovara i ljudima kasnijih epoha.
Da je to uenje ostalo nepromenjeno, ono bi ak moglo da odgovara i savremenim
ljudima koje je, uzgred, na Hoda Nasradin opisao ovako: "Oni ne vide brvno u
sopstvenom oku".
U osnovi hrianstva, osim novih, specijalnih uputstava za svakodnevni ivot koji je
odgovarao potrebama savremenika Isusa Hrista, bilo je takoe i mnogo izvanrednih
obiaja koji su ve postojali i bili odavno ukorenjeni u ivot sledbenika judaizma.
ak i neke dobre navike, kao to su "sunijat" ili obrezivanje, postoje sada kod vas u
islamu, poto ste ih preuzeli iz judejske religije. Taj obredje najpre uao u hrianstvo, bio
je obavezan i njegovi sledbenici su ga strogo potovali. I tek je kasnije, ko ne zna zato,
potpuno nestao iz te religije.
Ako elite, mladi moj prijatelju, mogu podrobno da vam ispriam o nastanku obiaja
"sunijat" i vi ete shvatiti zato je ta praksa, toliko korisna za zdravlje i normalan ivot
ljudi, bila ukljuena u judejsku doktrinu i kako je, poto je ta doktrina postala osnova
hrianske religije, taj obiaj bio pripremljen da postane deo svakodnevnog ivota njenih
sledbenika.
Obiaj koji vi nazivate "sunijat" prvi je stvorio i u judejsku doktrinu ukljuio Veliki
Mojsije.
A to se tie razloga zbog kojih ga je Veliki Mojsije ukljuio u religiju jevrejskog naroda,
o njemu sam saznao iz jednog veoma starog haldejskog manuskripta.
U tom manuskriptu se govori o tome kako je u vreme kada je Veliki Mojsije poveo
jevrejski narod iz Egipta u Hanan, to kom putovanja primetio da je bolest, koja se tada
zvala "murdurten", a koja se sada zove "onanizam", veoma rasprostranjena meu decom i
mladiima naroda koji mu je Nebo poverilo.
Dalje, u tom manuskriptu stoji da se Veliki Mojsije, videi to, veoma zabrinuo i poeo
paljivo da posmatra kako bi utvrdio uzroke toga zla i naao nain da ga iskoreni.
Kasnija istraivanja su tog neuporedivog mudraca navela da napie knjigu "Tuha Tess
Nalul Pan", to na savremenom jeziku znai "Kvintesencija mojih razmiljanja".
Jednom prilikom mi se ukazala mogunost da se upoznam sa sadrajem te izvanredne
knjige.
Od samog poetka njegovih objanjenja o bolesti "murdurten" bilo mi je jasno daje,
izmeu ostalog, Velika Priroda toliko usavrila ljudski organizam da je apsolutno svaki
njegov organ bio snabdeven sredstvima zatite od bilo kakve spoljne sluajnosti; i zato je,
ukoliko neki ovekov organ pone da funkcionie pogreno, za to kriv sam ovek, zbog
uslova svakodnevnog ivota koje je sam stvorio.
A to se tie uzroka nastanka "murdurtena" kod dece, u stihu jedanaest este glave te
neuporedive knjige je reeno da ta bolest kod dece nastaje iz sledeih razloga:
Meu odreenim supstancama koje proizvodi ljudski organizam i koje se stalno izbacuju
kao otpad, postoji jedna koja se zove "kulnabo".
Tu supstancu u naelu proizvodi iv organizam u cilju neutralizacije ostalih supstanci,
potrebnih za funkcionisanje njihovih polnih organa; ona se formira i uestvuje u
funkcionisanju tih organa ubrzo posle roenja bia oba pola, tj. od detinjstva.
Velika Priroda je uredila da se posle korienja, ostaci te supstance odstranjuju iz
organizma, kod deaka na mestu izmeu "tulhtotino" i "sarnuonino", a kod devojica -
izmeu "kartotahnijanskih breuljaka".
U toj predivnoj knjizi "tulhtotino" i "sarnuonino" u sanremenoj medicini odgovara
nazivima "glavi polnog organa" i "koica", a nalazi se na vrhu takozvanog "polnog
organa" kod deaka. "Kartotahnijanski breuljci" kod devojica pokrivaju gakozvani
"klitoris" i zovu se "1a1a tajoga" i "1a1a ttoga" pli, na obinom jeziku, "velike i male
polne usne".
U savremenoj medicini uopte ne postoji naziv za supstancu "sarnuonino" zato to je ona
potpuno nepoznata kao samostalna supstanca.
Savremena medicina ima jedino ime za ukupnu masu supstanci u koju je ukljuena i
supstanca "kulnabo".
Ta ukupna masa, koja se zove "smegma", sastoji se iz potpuno heterogenih supstanci koje
predstavljaju sekret lezda koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko, kao to su, na
primer, "lojne lezde", "Bartolinijeve lezde", i druge.
Eliminisanje i isparavanje tih suvinih supstanci odvija se u tim delovima organizma, u
skladu sa namerom Velike Prirode, putem raznih vrsta sluajnih kontakata i razliitih
pokreta koji se deavaju u atmosferi.
Meutim, odea koju su ljudi smislili, a Priroda je nije predvidela, ometa te faktore u
slobodnom ostvarivanju procesa eliminacije i isparavanja, zbog ega se "kulnabo" dugo
zadrava na tim mestima i izaziva pojavljivanje "znoja", koji je veoma dobra sredina za
razmnoavanje bakterija koje postoje u atmosferi, isto kao i "subjektivnoj sferi" svakog
objekta koji stupa u direktan kontakt sa dejim telom. I to razmnoavanje izaziva u tim
delovima dejeg organizma "svrab".
Zbog tog svraba deca, najpre nesvesno, ponu da trljaju i eu ta mesta.
. Poto su u tim delovima organizma koncentrisani svi nervni zavreci koje je Priroda
stvorila za specijalne osete, neophodne za zavretak svetog procesa "elmoarno" koji
normalno nastaje kod odraslih ljudi na kraju takozvane "kopulacije", ona to trljanje i
eanje doivljavaju kao posebno prijatno oseanje, posebno u periodima kada, prema
onome to je predvidela Velika Priroda, u organima dece dolazi do procesa pripreme
budue seksualne funkcije. Od toga doba, oseajui instinktivno da svako takvo dejstvo
izaziva kod njih to prijatno oseanje, ona poinju namerno da trljaju ta mesta ak i kada
nema svraba. Na taj nain, broj malih "murdurtenista" na Zemlji veoma brzo raste.
to se tie mera koje je za iskorenjivanje toga zla preduzeo Veliki Mojsije, o njima nisam
saznao iz predivne knjige "Tuha Tess Nalul Pan", ve iz sadraja veoma drevnih papirusa.
.Sadraj tih papirusa mi je razjasnio da je Veliki Mojsije ljudima uveo praksu ideje koje
su po tom pitanju izloene u knjizi "Tuha Tess Nalul Pan", stvorivi za dva religiozna
obreda, od kojih je jedan nazvan "sikt ner orn", a drugi "cil puc kan".
Sveti "sikt ner orn" je bio specijalno stvoren za deake, a sveti "cil puc kan" - za
devojice; ta praksa je bila obavezna.
Obred "sikt ner orn" je na primer bio identian vaem "sunijatu". On se sastojao u
obrezivanju takozvane "koice" deaka, usled ega je prekidana veza izmeu glavia
polnog organa i koe koja ga pokriva, omoguujui na taj nain da se ta koa slobodno
kree.
Prema onome to se tvrdi u toj informaciji koja je do nas dola iz davnina, kao i u skladu
s naim sopstvenim zdravim razumom, oigledno je da je Veliki Mojsije, koji je, kao to
iz drugih izvora znamo, bio veliki autoritet u medicini, na taj nain eleo da bude siguran
da e putem svih vrsta sluajnih kontakata, sveukupnost supstanci na mestima o kojima
sam govorio, sama, mehaniki da se odstranjuje i da e tako nestati uzrok tetnog svraba.
to se tie ogromne uenosti Svetog Mojsija u oblasti medicine, mnogobrojni istorijski
izvori potvruju da je on stekao medicinska znanja za vreme svog boravka u Egiptu, dok
je bio uenik visokih svetenika koji su svoje znanje nasledili od svojih predaka
Atlantiana, prvih i poslednjih pravih zemaljskih naunika, lanova Drutva Akladansa.
Blagotvorni rezultati obreda koje je stvorio sveti Mojsije iide se i sada.
Na primer, to se tie obiaja obrezivanja, kao dobar dijagnostiar i lekar, sposoban da na
prvi pogled prema ovekoiom licu odredi od ega on boluje, mogu sa sigurnou da
kaem da se ta uasna deja bolest, "onanizam", skoro uopte ne sree kod dece koja su
podvrgnuta tom ritualu, dok su joj podnona skoro sva deca iji roditelji taj obiaj
preziru.
Neki od onih kojima nije izvreno obrezivanje, izbegli su polest "onanizma", ali to su
retki izuzeci i u njih spadaju deca onih roditelja koji su kulturni u punom smislu te rei i
koji jasno shvataju da budue normalno miljenje njihove dece nisi iskljuivo od toga da
li su ona u detinjstvu ili mladomp patila od te bolesti.
Takvi kulturni roditelji veoma dobro znaju da ako njihova deca u svom nervnom sistemu
imaju oseaj kulminacije takozvanog "uamonuanosnijanskog procesa" pre nego to sazru,
nikada nee biti sposobna za normalno miljenje kada odrastu, i zato takvi roditelji uvek
svojim prvim i osnovnim dugom prema deci smatraju njihovo prosveivanje te vrste.
Za razliku od veine savremenih roditelja oni ne misle da se obrazovanje dece sastoji u
njihovom primoravanju da ue napamet to je mogue vie stihova koje su smislili
"murdurtenijski psihopate", ili da naue da utivo stiskaju ruku svojih prijatelja i
poznanika, zato to, na nesreu savremenih ljudi, jedino taj "spoljni sjaj" ini obrazovanje
njihove dece.
Dakle, moj dragi, veoma razvratni, ali svejedno simpatini prijatelju...
Ta dva obreda je stvorio Veliki Mojsije i ukljuio ih u svakodnevni ivot jevrejskog
naroda, kako bi neutralizovao uticaj odee, zbog koje su uniteni oni faktori koje je
Priroda obezbedila radi zatite tih organa od tetnog delovanja supstanci koje oni lue; ta
dva obreda su iz generacije u generaciju prenosili ne samo sledbenici judejske religije,
ve i drugi koji su te korisne obiaje prihvatili skoro bez izmena. Tek posle smrti cara
Solomona obred "cil puc kan" su prestali Da upranjavaju ak i sledbenici judaizma; i
samo je obred "sikt ner orn" i dalje izvravan automatski i stigao je i do savremenih
predstavnika toga naroda.
Taj obiaj, zajedno sa mnogim drugim starojevrejskim obiajima, je stigao i do
sledbenika hrianstva, koji su ga u poetku veoma strogo potovali u svom
svakodnevnom ivotu; ipak, uskoro je taj obiaj iezao iz te jo nove religije i ak je
nestalo i seanje da je on nekada potovan.
Da... dragi moj prijatelju, kada bi se u potpunosti sledilo samo uenje boanskog Isusa
Hrista, religija koja je s toliko izuzetne mudrosti zasnovana na njemu bila bi ne samo
najbolja od svih postojeih religija, ve i od svih religija koje mogu da nastanu i da
postoje u budunosti.
Ako se vratimo na va islam, moe se rei da izuzev poligamije, on ne sadri nita to se
ne moe nai u judaizmu i hrianstvu.
Obiaj poligamije, koji je nastao na osnovu naunih zakljuaka, u svoje vreme poznatog
arapskog naunika Naulana el Aula, uao je u svakodnevni ivot ljudi posle osnivanja
hrianstva.
Vaa religija je nastala mnogo kasnije i njeni veliki osnivai su je namerno ograniili
kako bi izvrili odreen pritisak na neke svakodnevne navike.
Oni su to uinili zato to su se u to vreme oigledno ispoljile dve injenice: opadanje
hrianstva i gubitak sposobnosti "sozercanja" kod obinih ljudi, to jest, gubitak onog
jedinog stanja u kome se mogu shvatiti istine koje su detaljno objanjene u pravim
religioznim uenjima.
Postavi svesni tih injenica, veliki osnivai islama su reili da, s jedne strane, uproste
samo uenje, a s druge strane, da pridaju posebno znaenje odreenim obiajima, kako bi
svakodnevni ivot sledbenika te nove religije, koji su izgubili sposobnost sozercanja, a
prema tome i sposobnost svesnog poimanja istine, mogao da se odvija makar mehaniki,
vie ili manje prihvatljivo.
I, izmeu ostalih navika, oni su uveli i poeli da vre odreeni pritisak u pogledu
praktine primene "sunijata", "adasta" i poligamije, ije povoljne rezultate vidimo i
danas.
Na primer, kao to ste potpuno ispravno primetili, zahvaljujui obrezivanju i pranju,
meu sledbenicima vae religije retko se sreu onanizam i neke venerine bolesti, a
zahvaljuju1)i poligamiji osnove porodinog ivota karakterie uzajampa, da tako kaemo,
"psiholoka podrka" koja, maltene, ne postoji kod sledbenika hrianstva.
Od svih korisnih navika koje su veliki osnivai hrianske religije ukljuili u ivot svojih
sledbenika radi ouvam.a njihovog zdravlja i morala, potrebnih za srean ivot, sada nije
ostalo nita, osim obiaja povremenog posta, tj. uzdranlnja od nekih vrsta hrane tokom
izvesnog perioda u godini.
Meutim, ak i taj poslednji sauvan dobar obiaj je ili sap1im iezao iz svakodnevnog
ivota sledbenika ove religije, I11I je iz godine u godinu postepeno toliko promenjen da
oni koji poste ne doivljavaju religiozno prosvetljenje, iako je \ pravo zbog tog
prosvetljenja post i bio uveden.
Promene koje se sada deavaju u obiaju posta veoma su ka1'lmeristine i daju odlian
primer kako se svi dobri hriaiski obiaji malo po malo menjaju, sve dotle dok sasvim
ne irestanu da postoje.
Kao odlina ilustracija za to moe da poslui nain na koje se ovoga obiaja u nae vreme
pridravaju takozvani "ruski pravoslavni hriani"..
Ruski pravoslavci su svoju religiju primili od grke pravoslavne crkve koja im je pored
drugih hrianskih obiaja prenela i obiaj posta.
Meu milionima ruskih pravoslavnih hriana, veina i dalje, to bi se reklo, "savesno"
posti, u skladu sa sada postojeim pravoslavnim kanonom.
Ali nain na koji oni u stvarnosti ispunjavaju taj ritual posta moe odgovarajuim reima
da opie jedino na dragi Hoda Nasradin.
"Nema veze to se derem kao magarac, ako me svi nazivaju slavujem?"
Isto se odnosi i na post ruskih pravoslavnih hriana: ako oni sebe nazivaju hrianima, i
to pravoslavnim - zar je vano to ne postiu nikakvo "prosvetljenje" zbog tog posta?
Kao to sam ve rekao, ti ruski pravoslavni hriani se u nae vreme i dalje veoma strogo
pridravaju svih sezona i dana posta, odreenih u njihovom zakonu.
Ali ta treba, a ta ne treba jesti u vreme posta - upravo "u tom grmu lei zec".
Big!e ti jasno na koji nain poste savremeni ruski pravoslavni hriani ako ti tano
ponovim rei jednoga od njih, koje mi je ne tako davno on sam rekao u Rusiji.
Viao sam tog Rusa poslom i ak sam se s njim sprijateljio i bivao u njegovom domu.
Okolina ga je smatrala dobrim hrianinom i "patrijarhalnim ocem porodice"; on je
pripadao sekti "staroveraca".
Staroverci - to su oni pravoslavci iji su preci pre nekoliko vekova odbili da se potine
novim pravilima koje je tada "neko" utvrdio i ostali su verni sledbenici starih kanona,
koje je takoe "neko" utvrdio, samo vek ili dva pre tog religioznog raskola.
Dakle, jednom prilikom, kada sam ruao u domu tog asnog staroverca u drutvu
nekolicine drugih Rusa, takoe pravoslavaca, on se okrete ka meni i ree:
- Eh, moj burazeru!
Uzgred, moram da kaem da predstavnici toga naroda imaju naviku da se posle druge
ae prave ruske votke obraaju svojim prijateljima familijarno, reima kao to su
"burazer", "drukan", "debeljko", i tako dalje.
Dakle, taj vrli ruski pravoslavac, nazvavi me "burazerom", ree:
- Ne brini, burazeru! Uskoro e poeti Veliki Post, pa emo da uivamo u pravim ruskim
jelima.
Iskreno reeno, za vreme mesojeda, ovde u Rusiji stalno jedemo skoro jedno te isto.
Ali za vreme posta, posebno za Veliki Post, sve je skroz drugaije!
Nema dana da sebe ne obradujemo nekim od najsonijih jela.
Znate ta, dragi moj?
Ja sam upravo pre dva dana napravio izvanredno "otkrie" ba u vezi s tim.
To moje otkrie je poput otkria starog udaka Kopernika, koji se jednom valjao po
zemlji mrtav pijan i jasno osetio da se, dakle, Zemlja okree.
Velite da to nije nikakvo udesno otkrie? U naoj majici Moskvi stotine hiljada ljudi
doe do takvih otkria, verovatno,svakodnevno!
Ne! Moje otkrie je zaista jedno od najumnijih i najpounijih.
Ja sam otkrio da smo sve do dana dananjeg svi mi bili totalne budale i beznadeni idioti
zato to smo mislili, i jo smo u to ubeeni, da mnoga raznovrsna i ukusna jela tokom
Velikog Posta dugujemo poznatoj umetnosti naih kulinara i kuvara.
Dan, posebno blagosloven za sve moje blinje, kada sam zasluio da shvatim tu istinu,
bio je dan kada je naa nepononljiva Dunjaa najzad uspela da meu slojeve pite sa
ribljom digericom umetne jo nekoliko novih slojeva. Toga dana sam svim svojim biem
shvatio u emu se sastojala naa greka.
Najpre sam to shvatio sam, a onda sam i sve ukuane ubedio u go da obilje raznovrsnih i
ukusnih jela za vreme posta dugujemo jedino naoj blagoslovenoj i slavnoj ribi.
Za vreme posta, posebno u vreme Velikog Posta, nae domone usreuju svojim posetama
gosti kao to su:
Dubokopotovana Jesetra i
Uvaena Keiga i
asni Iverak i
Njegova Svetlost Losos i
Melodini Linjak i
Tanana Skua i
Veno Ljutita tuka i
Pretvorni aran
Brza Pastrmka i
Predivni Smu i
Gorda Haringa i
Snana Deverika, kao i drugi nai dobrotvori i pokrovitelji.
Kada ujemo njihova imena, srca nam zaigraju.
To nisu naprosto imena, ve prava muzika.
Mogu li se uporediti zvuci muzike raznih Betovena i opena ili drugih pomodnih
kompozitora sa zvucima imena tih blagoslovenih riba?
Svaki put kada ujemo imena tih, ve slavnih stvorenja, obuzme nas oseanje blaenstva
koje struji kroz nae krvne sudove i nerve.
O, Blagoslovena Ribo, ti, koju je Tvorac prvu sazdao! Budi milostiva i okrepi nas ak i u
vreme "mesojeda". Amin.
Posle te molitve, taj vrli ruski pravoslavni hrianin ispi ogromnu au najistije ruske
votke i poe zaljubljeno da pilji u malu statuu "Venera i Psiha", koja je stajala u blizini.
I, razume se, prijatelju moj, svaki ruski pravoslavni hrianin se prema postu odnosi vie
ili manje slino.
Za vreme tih hrianskih postova koje su primili od pravoslavnih Grka, svi oni jedu ribu.
Oni ne misle daje "greh" jesti ribu, i jedu je spokojno kao "posnojelo".
Ja nikako ne mogu da objasnim jednu stvar kako su ti nesreni "ruski pravoslavci"
doli na ideju da za vreme hrianskog posta, posebno u vreme Velikog Posta, mogu da
jedu ribu?
To smatram neobjanjivim zato to pravoslavni hriani od kojih su oni primili svoju
religiju, to jest Grci, nikada nisu jeli, niti sadajedu ribu u vreme posta.
ak i sada Grci jedu ribu za vreme posta samo jednom, kada prema kanonima
pravoslavne crkve obeleavaju uspomenu na boanskog Isusa Hrista. Post koji doputa
upotrebu ribe, ne samo da ne vodi prosvetljenju onih koji poste, ve je direktno suprotan
onome emu je teio i emu je uio boanski Isus Hristos i suprotan je ciljevima velikih
tvoraca hrianstva, kojih su se oni drali kada su uvodili taj obiaj.
Da bih potvrdio to to sam upravo rekao, ispriau vam ono to sam o hrianskom postu
proitao u starom "judeojesejskom" rukopisu.
U tom drevnom rukopisu se kae da je obiaj posta, koji se upranjava nekoliko puta
godinje, uspostavljen meu sledbenicima uenja Isusa Hrista mnogo posle njegove
smrti, to jest 214. godine od njegovog roenja.
Obiaj posta je odobrio i ukljuio u hriansku religiju veliki tajni "Kelnanski sabor".
Tajni Kelnanski sabor su sazvali sledbenici jo uvek novog uenja Isusa Hrista i odrali
ga u mestu Kelnak, na obali Mrtvog mora.
On je bio tajni, zato to je u to doba uenje Isusa Hrista svuda bilo izloeno estokom
proganjanju vlasti.
Vlast ga je proganjala iz straha da svi mogu poeti da ive u skladu s tim uenjem - ak
ukoliko sami vlastodrci pri tome budu iveli sasvim dobro - te bi tako nestali svi motivi
za demonstriranje moi, spreavajui ih na taj nain da osete impulse zadovoljstva svog
unutranjeg boga "samoljublja".
Tako se dogodilo da su za vreme Kelnanskog sabora njegovi uesnici prvi put doneli
pravilo koje je odreenim danima sledbenicima uenja Isusa Hrista nalagalo uzdravanje
od nekih vrsta hrane.
Prvobitni uzrok uvoenja posta bile su debate do kojih je dolo na Kelnanskom saboru
izmeu dvojice poznatih naunika, velikog Hertunana i slavnog grkog filosofa
Vegendiadija.
Veliki Hertunano je predstavljao one sledbenike uenja Isusa Hrista koji su iveli na
obalama Crvenog mora, dok je filosof Vegendiadi predstavljao grke sledbenike toga
uenja.
Filosof Vegendiadi je po svojoj uenosti bio dobro poznat samo u svojoj zemlji, dok je
Hertunano bio svetski poznat. Smagran je najveim autoritetom u poznavanju zakona
unutranje organizacije oveka, kao i u nauci koja se tada zvala "alhemija", a koja,
naravno, nije imala nita zajedniko s naukom koju savremeni ljudi sada nazivaju tim
imenom.
Poznate debate izmeu velikog Hertunana i Vegendiadija bile su izazvane sledeim
okolnostima.
Filosof Vegendiadi je, kako se pokazalo, dva dana tvrdio i dokazivao da je apsolutno
neophodno da se meu sledbenicima uenja Isusa Hrista razglasi kako je ubijanje
ivotinja u cilju korienja njihovog mesa u ishrani - najvei greh, da je, istovremeno, to
meso izuzetno tetno, i tako dalje.
Posle filosofa Vegendiadija nekoliko drugih predstavnika se popelo na tribinu i izjasnilo
protiv njegove teorije.
Najzad se, prema tom rukopisu, polako popeo za govornicu veliki Hertunano i sa
spokojnim dostojanstvom progovorio jasno i mirno, u sebi svojstvenom maniru.
On je rekao:
- Ja lino, potpuno sam saglasan sa svim dokazima i argumentima koje je ovde izneo na
brat u Hristu, filosof Vegendiadi.
U prilog onoga to je on rekao, dodau da je unitavanje tuih ivota samo zato da bi se
napunio sopstveni trbuh - strana sramota na koju je sposoban samo ovek.
Da se nisam tim pitanjem bavio mnogo godina i da nisam doaodo sasvim drugaijih
zakljuaka, posle svega to je rekao na brat u Hristu Vegendiadi, ne bi trebalo da se
kolebam, ve jedino da vas pozovem i ubedim da ne asei ni asa, pourite natrag u
svoje gradove i da na svim trgovima glasno uzvikujete: "Stanite! Ljudi! Stanite!
Prestanite da jedete meso! Taj obiaj ne samo da je u suprotnosti sa svim zavetima
Gospoda, ve je i uzrok svih vaih bolesti."
Kao to vidite, ja to ne inim. I ne inim to samo zato to sam tokom godina upornog
prouavanja toga pitanja, kao to sam rekao, doao do potpuno suprotnih zakljuaka.
Poto sam se dotakao zakljuka do koga sam doao, ovoga asa mogu samo da kaem da
na Zemlji nikada nee nastupiti vreme kada e svi ljudi ispovedati jednu religiju. Zato e,
osim nae hrianske, postojati i druge religije. I niko ne moe biti siguran da e se
sledbenici tih drugih religija odrei upotrebe mesa.
A poto ne moemo da budemo sigurni da e se jednoga dana svi ljudi na Zemlji odrei
mesa, odmah moramo preduzeti sa svim drugaije, praktinije mere u vezi upotrebe
mesa, zato to ukoliko jedan deo oveanstva bude jeo meso, a drugi ne bude, prema
rezultatima mojih eksperimentalnih istraivanja. najvee zlo e snai upravo ljude koji se
odriu njegove upotrebe.
Moji detaljni eksperimenti su pokazali, na primer, da kod ljudi koji ne jedu meso, ali ive
meu onima koji ga jedu, prestaje da se formira takozvana "snaga volje".
Moji eksperimenti su takoe dokazali da bez obzira na to to se zdravlje ljudskog tela
poboljava kada ljudi ne jedu meso, kada su vegetarijanci dugo u kontaktu s onima koji
ga jedu, njihovo psihiko stanje se neizbeno pogorava, ak i ukoliko se stanje njihovog
organizma i dalje popravlja.
Na taj nain, za ljude koji ne jedu meso, rezultat moe biti dobar jedino ukoliko ive u
potpunoj izolaciji.
to se tie onih koji stalno koriste meso, ili hranu koja sadri element pod nazivom
"eknoh", moe se rei da, iako se stanje njihovog organizma naizgled ne menja, njihova
psiha, posebno njihove osnovne odlike koje se ponekad oznaavaju optom reju
"karakter", postepeno gubi svoje pozitivne i moralne kvalitete, i menja se nagore, do
neprepoznatljivosti.
Moram da kaem da sam do tog zakljuka doao na osnovu eksperimenata koje sam vrio
tokom vie godina zahvaljujui dvojici dobrih filantropa, i to bogatom stoaru Alla Ek
Linohu, koji mi je pomagao novano, i nauniku koga svi mi potujemo, El Kunu Nassi,
koji mi je dozvolio da koristim njegov izvanredan pronalazak - aparat pod nazivom
"arostodosoh".
S tim izvanrednim aparatom bio sam u stanju da nekoliko godina svakodnevno pratim
opte stanje organizma nekoliko hiljada ljudi koji su iveli u eksperimentalnim uslovima
o troku dobrog stoara Alla Ek Linoha.
Neka Tvorac umnoi njegova stada!
Tada sam se, zahvaljujui svom eksperimentalnom istraivanju, konano uverio da e
ljudima, ukoliko nastave da upotrebljavaju meso u svojoj ishrani, biti veoma loe,
meutim, ako neko i prestane to da ini, dobra od toga svejedno nee biti. Zbog toga sam
se potpuno posvetio traganju za onim to bi se moglo uiniti za dobrobit veine ljudi u
budunosti.
Najzad sam pouzdano utvrdio sledee injenice:
Pre svega, ljudi koji su navikli da toliko mnogo vekova upotrebljavaju meso, budui da
imaju slabu volju, nikada nee moi sami da ga se odreknu i da u sebi pobede tu
prestupnu sklonost; drugo, ak i ljudi koji odlue da ne jedu meso, zaista neko vreme
mogu da se pridravaju te odluke, ali na kraju krajeva, nikada nee moi da se odreknu te
hrane dovoljno dugo da bi mogli da steknu definitivno gaenje prema njoj. Oni nee biti
sposobni za to, jer ljudi na Zemlji nikada nee imati jednu religiju ili jednu vladu, a bez
toga nikada nee postojati zabrana, zakon ili neka druga vrsta obaveznog impulsa,
zajednikog za sve, zbog kojeg bi ljudi, koje je lako stimulisati primerom ili zaviu, ili
bilo kojim drugim primamljivim impulsom, mogli da se pridravaju neke odluke zauvek,
kada ona bude doneta.
Bez obzira na te dve injenice, koje se po mom miljenju ne mogu opovrgnuti, iako sam
ih uzeo za osnovu svojih kasnijih istraivanja, ja sam i dalje uporno tragao za nainom
reavanjate situacije, kojaje po ljude nesrena.
I opet sam, naravno, svoja glomazna istraivanja mogao da nastavim zahvaljujui
neiscrpnom bogatstvu stoara Alla Ek Linoha i udesnom aparatu El Kuna Nasa.
Ta moja poslednja istraivanja su mi razjasnila sledee: iako se, naravno, ljudska psiha
kvari zbog stalnog unoenja materije "eknoh" u organizam, to se dogaa samo zato to u
odreenim periodima godine ta materija ima posebno tetno dejstvo.
Dakle, moja brao u Hristu... na osnovu svega to sam rekao i uglavnom na osnovu
svojih poslednjih posmatranja, vrenih svakodnevno tokom itave godine i na velikom
broju ljudi, koja su mi jasno pokazala da se intenzitet tetnog dejstva materije "eknoh"
poveava u odreenim periodima godine, ja jedino podvlaim svoje lino miljenje da,
ukoliko se meu sledbenicima uenja Isusa Hrista razglasi kako se u konkretno oznaeno
doba godine treba odrei korienja namirnica u ijem formiranju materija "eknoh" igra
dominantnu ulogu, taj obiaj e se, po svoj prilici, odrati i donee ljudima realnu korist.
Kako su pokazala moja mnogobrojna alhemijska istraivanja, materija "eknoh" uestvuje
u formiranju svih ivih orga nizama bez obzira na to gde oni ive - na povrini Zemlje, u
njenoj utrobi, u vodi, vazduhu, i tako dalje.
Ta materija takoe postoji u svemu to doprinosi formiranju organizama, kao to su, na
primer, amniotske tenosti skotnih enki bilo koje vrste, kao i proizvodi poput mleka,
jaja, ikre, i tako dalje.
Ideje, koje je izneo veliki Hertunano, toliko su potresle i uznemirile sve uesnike
Kelnanskog sabora, da je opte uzbuenje onemoguilo nastavak njegovog istupanja, te
je zato bio prinuen da prekine svoj govor i sie sa govornice.
Rukopis je dalje tvrdio da su krajem dana lanovi Kelnanskog sabora jednoglasno reili
da uz pomo velikog Hertunana utvrde one periode u godini, u kojima su efekti materije
"eknoh najtetniji po ljude i da meu sledbenicima Isusa Hrista u tim periodima uvedu
obiaj posta - obiaj uzdravanja od uzimanja onih proizvoda koji sadre materiju
"eknoh" koja je po ljude tetna.
Tako se zavravao taj judeojesejski rukopis.
Kao to moete da vidite, tvorci tog obiaja su pretpostavili da e sledbenici hrianstva u
odreenim, utvrenim, danima odustati od uzimanja namirnica koje sadre materiju
tetnu po njihovo zdravlje, a posebno po njihovu psihu.
Ali nesreni ruski pravoslavni hriani, koji sebe smatraju vernim sledbenicima te velike
religije i takoe poste, za vreme toga posta jedu ribu, to jest one organizme koji, prema
istraivanju velikog Hertunana, sadre tetnu materiju "eknoh"; a upravo u cilju njenog
izbegavanja je i stvoren taj mudri i blagotvorni obiaj.
I tu sam, moj deae, zavrio razgovor s tim mladim Persijancem.
to se tie naina na koji su savremena bia unitila ili izmenila dobre obiaje koje su im
ostavili njihovi mudri preci - i za to na neuporedivi Hoda Nasradin ima veoma dobru i
mudru izreku.
"Eh, ljudi, ljudi! Kakvi ste to ljudi? Da niste ljudi, moda biste bili pametniji."
Omiljene rei poznatog amerikog ujka Sema veoma dobro izraavaju tu istu ideju.
Kada ujka Sem popije previe dina, uvek izmeu dveju aica kae: "Kad nita nije u
redu, tek onda je sve u redu."
Ali ja u rei samo jedno: "Bezbonici!"
U svakom sluaju, dragi moj deae, treba priznati da su neki obiaji koji su tvoji do
tvojih savremenih ljubimaca stigli iz duboke davnine, veoma su dobri i za njihov
svakodnevni ivot.
Ti obiaji su dobri zato to su ih smislili i u proces svakodnevnog ivota uveli tricentrini
Zemljani koji su usavravanje svoga Uma doveli do veoma visokog stepena - stepena
koji, na nesreu, jo niko od tvojih savremenih ljubimaca nije dostigao.
Obiaji koje mogu da stvore savremeni ljudi, vode jedino degradaciji svojstava njihove
psihe.
Na primer, oni su nedavno poeli da tu i tamo i svuda igraJU IGRU K0Ja se zove
"fokstrot".
Trenutno vlada masovno oduevljenje tim "fokstrotom". Igraju u svako doba dana i noi i
to ne samo mlada, jo nedovoljno formirana bia, koja jo nisu shvatila znaenje i smisao
svoje egzistencije, ve i oni ija lica javno izraavaju - a to moe videti svaki bar malo
paljiv ovek - oni koji su, ako se uzme u obzir duina njihovog ivota, "ne jednom, ve
obema nogama u grobu". Za vreme fokstrota oni doivljavaju isto ono to se osea dok se
boluje od deje bolesti koju je Veliki Mojsije nazvao "murdurten".
Veliki Mojsije je pola svog ivota posvetio iskorenjivanju te deje bolesti - bolesti koju
tvoji savremeni ljubimci odgovornog uzrasta, moe se rei, skoro namerno vaskrsavaju,
te se ona iri ne samo meu decom, ve i meu odraslima, pa ak i meu starcima.
Kao to sam ti ve govorio, mnoge obiaje koji su dobri za svakodnevni ivot, a koji su iz
davnina doli do tvojih ljubimaca, jo praktikuju stanovnici raznih azijskih zemalja.
Neki od tih obiaja u poetku izgledaju apsurdno, udno i varvarski, ali kada se
nepristrasno proue, zapaa se zadivljujua umenost s kojom se odreene moralne
norme ili higijenska pravila usauju ljudima koji ih se pridravaju.
Uzmimo, na primer, obiaj koji izgleda kao jedan od najbesmislenijih i sree se kod
jednog plemena azijskih stanovnika koji se zovu "kolenijanski Luri" ili "kolenijanski
Cigani" i ive izmeu Irana i Avganistana.
Taj obiaj, koji drugi stanovnici tvoje planete nazivaju "ciganskim dimljenjem", nije.
meutim, glup kao to moe izgledati i daje isti rezultat kao i persijski obiaj "pranja" ili
"adasta".
Cigane smatraju najniim i najprljavijim od svih plemena koja na Zemlji postoje. I,
naravno, oni su toliko prljavi da im odea vrvi od insekata koji se zovu "vai".
Uzgred, obiaj "dimljenja" izmeu ostalog slui i za unitavanje tih insekata.
Iako su ljudi tog plemena zaista izuzetno prljavi, meu njima ne samo da se ne sreu
venerine bolesti, ve oni ak nisu ni uli da se neko moe zaraziti takvom boleu.
Po mom miljenju, to to ne znaju za takve bolesti oni mogu da zahvale jedino tom svom
obiaju koji je nekada davno neki ovek zdrave pameti smislio za dobrobit ljudi svoje
epohe, a on je potom, prenosei se iz generacije u generaciju, doao i do savremenih bia
iz plemena kolenijanskih Cigana.
Za obred "dimljenja" svaka ciganska porodica ima takozvani "atekejn" ili klupicu
specijalnog oblika, koja se smatra svetom; itav ritual se obavlja pomou te svete klupice.
Svaki lan ciganske porodice ima takozvani "tandir", to jest posebno iskopanu jamu u
zemlji; tandiri, poput ovih u Aziji se mogu nai skoro u svakoj kui; u njima se pee hleb
i priprema hrana.
Te tandire oni uglavnom loe takozvanim "kizjakom" - gorivom koje se sastoji od balege
etvorononih ivotinja.
Obred se sastoji u sledeem.
Kada se ciganska porodica uvee vrati kui, svi odmah poskidaju svu svoju odeu i
istresu je iznad tandira.
U tandiru je skoro uvek toplo, zato to gorivo u njemu sagoreva veoma lagano - eravice
kizjaka veoma dugo gore.
Uzgred, veoma je zanimljiva jedna pojava do koje dolazi kada Cigani istresaju svoju
odeu iznad tandira: vai ispadaju iz odee, padaju u vatru i pucketaju dok sagorevaju;
zvuci od pucketanja tih vaiju, velikih i malih, proizvode udesnu "muku simfoniju".
Ponekad to pucketanje vaiju ostavlja utisak kao da u blini istovremeno puca itavo tuce
mitraljeza.
Dakle, poto ti "dostojanstveni Cigani" istresu svoju isgo tako dostojanstvenu odeu, oni
pristupaju svetom ritualu.
Oni najpre sveano i sa izvesnom ceremonijalnou sputaju svoju svetu porodinu
klupicu u tandir; zatim redom, od najstarijeg, do najmlaeg staju na tu klupicu.
Sveta klupica se sastoji iz obine uske daske na koju je privreno pet gvozdenih noica;
ta klupica im omoguava da stoje u tandiru, a da ne opeku noge na vrelom aru.
Dok svi ostali pevaju svetu pesmu, onaj lan porodice, na koga je doao red, staje na
svetu klupicu i savijajui kolena i klanjajui se lagano i sveano, istovremeno izgovara
molitve. Obiaj zahteva da to ini sve dotle dok se svi delovi njegovih polnih organa ne
ugreju na tandiru.
Video sam jo jedan, veoma slian i naizgled veoma glup obiaj, kod pripadnikajednog
malog naroda - tusulskih Kurda, koji ive u Zakavkazju, nedaleko od planine Ararat.
To pleme nije prljavo kao "kolenijanski Cigani'\ Naprotiv, ti ljudi zbog svog
svakodnevnog kupanja u reci Araksa i boravka na otvorenom vazduhu - uglavnom su
pastiri - ne samo da su veoma isti, ve nemaju ak ni specifian zadah, svojstven
ljudima skoro svih malih plemena koja naseljavaju veliku Aziju.
Svaka kurdska porodica ima takozvanu "saklju", koja im slui u svakodnevnom ivotu i
za primanje gostiju - zato to je u tom narodu veoma razvijen obiaj da jedni drugima
odlaze u goste.
U svakoj "saklji", ili kolibi, u uglu obino stoji sveti "mangal", to jest ognjite, u kome
stalno tinja umur ili kizjak; a nedaleko od svetog mangala visi mali drveni sanduk koji
se zove "ktalnoc" i u kome se uvek uva koren jedne biljke.
Obred dimljenja zahteva da svaki lan porodice i svaki gost, bez obzira na pol, pre nego
to ue u glavni deo kolibe, prie svetom mangalu da bi se, to bi se reklo, "oistio" od
uticaja zlih duhova koji okruuju oveka dok je obuzet potenim radom.
A to "ienje" se obavlja ovako:
Svako ko ue u kuu mora najpre da prie i uzme nekoliko korenia iz sanduka i da ih
baci u vatru, a zatim da u dimu tih korenia baenih u vatru nadimi svoje polne organe.
Ako je u pitanju ena, ona naprosto zadigne suknju i staje iznad mangala. Ako je
mukarac, on ili skida, ili samo sputa svoje "alvare" i takoe stoji u dimu.
Tek posle takvog "ienja" oni mogu da uu u glavnu prostoriju; inae, kako oni veruju,
ne samo da moe da ue neto zlo. ve zbog tih nakupljenih zala ovek moe da dobije
veoma zbiljne bolesti.
Ti sveti "mangali" su obino pokriveni najboljim "dedimama", tj. specijalnim
tkaninama, kakve prave samo Kurdi.
Ponavljam, moj deae, u nae vreme u Aziji postoji mnogo takvih obiaja.
Ja sam lino video stotine takvih obiaja, za koje mi se u poetku inilo da su veoma
udni i varvarski, ali, poto bih ozbiljno i paljivo prouio njihovo skriveno znaenje,
uvek bi se ukazao jedan te isti cilj: s jedne strane, unitavanje tetnih prenosilaca raznih
bolesti, a s druge - uvrivanje moralnog stida.
Meutim, na evropskom kontinentu skoro da nisam video ni jedan obiaj koji bi bio
specijalno stvoren ili u cilju higijene, ili radi usaivanja moralnih oseanja u mase.
Mora se priznati da u Evropi postoje razni obiaji, ak hiljade njih; ali ljudi koji su ih
ustanovili, mogu samo da ugaaju jedni drugima ili da kriju realno stanje stvari; to jest da
maskiraju neeljene forme svog spoljanjeg izgleda neeljepe, naravno, s njihovog
subjektivnog gledita - i da skrivaju nitavnost svog unutranjeg sadraja.
Obiaji koji danas preovladavaju, iz godine u godinu poveavaju suprotnost izmeu
Linosti i Uma tih bia.
Ipak, osnovno zlo lei u tome to se celoviti "oskianotsnel" mlade generacije, ili
obrazovanje dece, svodi na usvajanje bezbrojnih navika koje meu njima postoje i koje
raaju jedino amoralnost. Zbog toga se, s jedne strane, podaci kristali!ovani u njima
tokom vie desetina vekova radi formiranja bia "prema obliju Bojem", a ne naprosto
"ivotinje", kako oni kau, iz godine u godinu dekristalizuju i njihova psiha, s druge
strane, postaje skoro onakva kako ju je opisao na dragi uitelj sledeim reima:
"U njemu ima svega, osim njega samog."
I, naravno, moj deae, zbog potpunog odsustva patrijarhaliih obiaja i njihovog alosno
poznatog "obrazovanja", savremsni stanovnici toga kontinenta su se ve potpuno
pretvori:c| u "automate" ili ive mehanike lutke.
Oni sada mogu da oive i da se spolja iskau jedino kada neko pritisne "dugme" koje
odgovara utiscima koji u njima ve postoje, i koje oni mehaniki usvajaju tokom svog
pripremnog uzrasta, to jest, u detinjstvu.
Ako ta "dugmad" nisu pritisnute, ta bia, prema izrazu naeg dubokopotovanog Hode
Nasradina, nisu nita drugo do naprosto "komadi mesa".
Ovde treba istai, moj deae, da je jedan od glavnih uzroka takvog stanja predstavnika
savremene civilizacije njihov "onanizam". Ta bolest, koja je od nedavno postala skoro
epidemija - zbog njihovog obrazovanja koje im, pored svega ostalog, uliva i jednu tetnu
ideju koja se duboko ukorenila u svest svakoga od njih - ideju o apsolutnoj nepristojnosti
da se s decom razgovara o pitanjima seksa.
tavie, podvlaim injenicu da ta ideja, koju njihov naivni Um smatra sasvim nitavnom
i ije znaenje niko ne razume - smatrajui je naprosto pitanjem "pristojnosti" ili
"nepristojnosti" - predstavlja osnovni uzrok njihovog fenomenalnog psihikog
"automatizma".
U sveukupnosti fiksiranih koncepcija koje oni nazivaju "obrazovanjem", postoji jedan
deo koji tano objanjava i oznaava ta je "pristojno", a ta "nepristojno" govoriti deci.
- Krajem mog poslednjeg boravka na Zemlji, trebalo je da detaljno prouim taj bolni
zemaljski problem.
Da bih priblino mogao da shvatim kuda vodi savremeno obrazovanje, ispriau ti o
jednom sluaju koji je odredio poetak mog posebnog interesovanja za taj zemaljski
apsurd.
Taj incident se dogodio u velikoj zemlji Rusiji, ali pria koju nameravam da ti ispriam je
veoma karakteristina i prua veoma dobru optu sliku o obrazovanju dece savremene
civilizacije.
To je karakteristino zato to u velikoj zemlji Rusiji "odgovorni" odrasli ljudi, posebno
oni koji pripadaju vladajuoj klasi, ine sve mogue, kako bi vaspitali svoju decu
potpuno isto kao to to ine "odgovorni" ljudi u drugim savremenim zemljama Evrope i
Amerike.
Pre nego to ti ispriam o tom incidentu, zbog kojeg se u meni probudio impuls za
specijalno bavljenje problemom zemaljskog dejeg obrazovanja, ispriau ti o onome to
se dogodilo upravo pre toga, a to odlino moe da ilustruje znaaj njihovog vaspitanja i
poslui, nekako, kao veza koja je podstakla moje interesovanje za taj problem.
U to vreme sam imao priliku da provedem nekoliko meseci u prestonici te zemlje, gradu
SanktPeterburgu.
Za vreme svog boravka tamo, upoznao sam se s jednim sredovenim parom.
Mu je bio takozvani "senator", a njegova ena je pripadala "visokom drutvu" i bila je
"pokroviteljka" nekolicine dobrotvornih organizacija.
Ja sam esto odlazio k njima i sa zadovoljstvom igrao ah sa senatorom - to je uobiajen
nain provoenja vremena meu takozvanim "uvaenim ljudima".
Ti sredoveni ljudi su imali nekoliko keri.
Sve starije kerke su ve bile "udomljene", to jest udate; i jedino je najmlaa, kojoj je
bilo dvanaest godina, ostala s roditeljima.
Poto taj par vie nije snosio nikakvu odgovornost za ostale keri, oni su odluili da
najmlaoj prue najbolje obrazovanje, prema pojmovima toga vremena; i u tom cilju su
je poslali u specijalni "pansion", kolsku ustanovu pod nazivom"institut".
Ona je dolazila kui samo nedeljom i praznikom; osim toga, redovno sujednom nedeljno
otac i majka poseivali pansion.
Poto sam ja skoro uvek nedelje i praznike provodio s njima, viao sam tu divnu, jo
neiskvarenu devojicu i ponekad sam s njom etao u oblinjem parku.
Ti susreti i razgovori su malo po malo doveli do toga da smo uspostavili neku vrstu
prijateljstva.
Ona je u pogledu svojih utisaka i ponaanja bila veoma ivahna, ili, kako tvoji ljubimci
opisuju takve ljude, bila je "vesela i pametna devojica".
Jednom prilikom su mog poznanika senatora poslali na "inspekcijsko putovanje", nekud
daleko, u Sibir.
Njegova ena je elela da poe s njim zato to je senator imao bolesnu jetru i bilo je
potrebno da neko stalno o njemu brine, ali se ona nala u tekoj situaciji zato to nije bilo
pikoga ko bi za to vreme pripazio na njihovu najmlau ker.
Zato su jednog jutra ti roditelji, moji sredoveni prijatei>i, doli k meni i pitali me da li
bih pristao da se umesto p>ih brinem o njihovoj najmlaoj keri dok oni budu odsutni, to
jest daje poseujem jednom nedeljno u institutu i daje odvodim kui nedeljom i
praznikom.
Naravno, odmah sam prihvatio taj predlog.
Ubrzo posle toga, senator i njegova ena su otili u Sibir, a ja sam poeo uredno da
izvravam obaveze koje sam prihvatio u vezi njihove keri, koja je tada ve bila moja
ljubimica.
Kada sam prvi put doao u tu kolsku ustanovu, specijalno osnovanu za obrazovanje
dece, primetio sam neto neobino to je posluilo kao jedan od razloga za moja kasnija
posmatranja i izuavanja onih posledica do kojih je tvoje savremenike dovelo zlo koje su
sami stvorili.
Na dan moje posete toj, kako oni kau, "blagorodnoj ustanovi", u prostoriji specijalno
predvienoj za susrete roditelja i staratelja sa svojom decom i tienicama, bilo je mnogo
posetilaca.
Jedni roditelji su upravo stigli, drugi su ve razgovarali sa svojom decom, ostali su sedeli
ekajui, i sva njihova panja je bila prikovana na vrata, na koja su obino ulazile
vaspitanice.
Kada sam uao u prijemnu sobu i objasnio deurnoj nadzornici koga elim da vidim,
takoe sam seo da saekam dete koje je bilo povereno mom staranju. Za to vreme sam
razgledao oko sebe.
Sve vaspitanice te "blagorodne ustanove" bile su jednako obuene i kosa svake devojice
bila je upletena u dve pletenice s trakama.
Pala mi je u oi jedna osobenost u vezi tih traka i pletenica.
Nekim devojicama su trake naprosto visile niz lea, dok su drugima bile uvezane na
odreen nain.
Sledee nedelje, kada sam devojicu koja mi je poverena odveo kui, dok smo
razgovarali i pili aj pored samovara, ja je upitah:
- Sonja, reci mi, molim te, zato vaspitanice tvog instituta - iako sve imate istu odeu - na
razliit nain vezuju trake u svojim pletenicama?
Ona pocrvene i uuta, piljei tuno u svoj aj, i tek posle izvesnog vremena nervozno
ree:
- To nije tako jednostavno. Iako je to naa velika institutska tajna, ja moram da vam je
kaem, zato to ste vi moj prijatelj i sasvim sam sigurna da neete otkriti nau veliku
tajnu.
I evo ta mi je otvoreno ispriala:
- Nain na koji vezujemo mane smiljen je kako bi uenice mogle da razlikuju jedna
drugu, to jest, da bismo znale kojem klubu neka uenica pripada, a da pri tome uitelji ili
razredne nadzornice, kao i svi koji ne ue u institutu, to ne znaju niti mogu da naslute
nau tajnu.
Sve vaspitanice naeg instituta dele se na dve kategorije; jedna kategorija se zove "muki
klub", a druga - "enski klub", i mi jedna drugu razlikujemo prema nainu na koji su
vezane nae mane.
I ona nastavi da mi veoma tano objanjava kakva razlika postoji meu klubovima.
Rekla mi je da, po pravilu, sve novajlije postaju lanice enskog kluba i tek kasnije, kada
uenica dokae svoju smelost pred uiteljima, ili se uopte pokae kao aktivna na ovaj ili
onaj nain, uz optu saglasnost svih vaspitanica biva primljena u muki klub i od tog
momenta ona trake u svojim pletenicama vezuje zajedno.
Nai klubovi se ponekad sastaju u praznoj uionici ili u zajednikoj spavaonici, ali
najee u toaletu.
Pripadnica mukog kluba ima sledee privilegije: ona ima pravo da odluuje i da
pripadnicama enskog kluba komanduje do mile volje, a ove su dune da ispunjavaju
svaki kapric pripadnice mukog kluba i da ine sve kako bi ovoj ivot u naem pansionu
bio lagodan; na primer, da nametaju njen krevet, da joj prepisuju lekcije, da s njom dele
poklone koje dobiju od kue, i tako dalje, i tome slino.
Glavna zabava u klubu je zajedniko itanje zabranjenih knjiga koje nabavljaju uenice,
ali najee itamo jedan veoma redak rukopis koji je bio veoma skup i za koji smo sve
skupljale novac. U tom rukopisu je detaljno izloeno uenje znamenite pesnikinje Sapfo.
Moram da ti kaem, moj deae, da je Sapfo ime jedne grke pesnikinje koja je prva
otkrila "put ka istinskoj srei" za mpogobrojne ene grkorimske i savremene civilizacije.
Ta velika graditeljka "enske sree" ivela je na ostrvu Lezbos i od naziva toga ostrva
izvedeno je ime za one ene koje su dostojne da razumeju i nose kroz sav svoj ivot
uenje te izvanredne ene, a koje sada nazivaju "lezbijkama".
Devojica poverena mom staranju, koja je sluajno poela da me posveuje u tananosti
psihe bia enskog pola na toj planeti, dalje mi je objasnila da je svaka vaspitanica
instituta koja pripada mukom klubu mogla da izabere onoliko partnera za zabavu koliko
poeli - to se naravno obavljalo u skladu sa uenjem pesnikinje Sapfo.
Zahvaljujui ve toj injenici, koju sam odabrao meu hiljadama ostalih svojih
zapaanja, mislim da e jasno shvatiti da ta udovina pojava ne bi mogla da postoji
meu mladima kada u drutvu ne bi vladalo miljenje da je krajnje nepristojno
razgovarati s decom o "polnom pitanju".
Ideju o "nepristojnosti" savremena civilizacija je nasledila od ljudi epohe nazvane
"srednjovekovljem".
Ti srednjovekovni kandidati za haznamase, koji su bili glavni ruioci istinskog
razumevanja uenja boanskog uitelja Isusa Hrista, smislili su i kao pravilo u
svakodnevni ivot uveli ideju pod nazivom "bonton", ili dobar ton". Ta tetna ideja se
veoma snano ukorenila u psihu veine ljudi, prenosei se iz generacije u generaciju, i
zbog nje su tvoji ljubimci, koji su postali popuno slabovoljni, ma koliko se trudili
nesposobni da preskoe tu anomalnu psiholoku barijeru, to jest miljenje da je
nepristojno razgovarati s decom o "polnom pitanju".
ta vam je? Zar s decom govoriti o seksu? Zar je to pristojno?
Jedino emu ljudi savremene civilizacije ue svoju decu jesu izmiljotine koje su razni
kandidati za haznamaske linosti sabrali u udbenicima pod nazivom "pravila dobrog
tona".
A poto se u tim udbenicima tvrdi da je veoma nepristojno govoriti o polnom pitanju
uopte, a s decom prosto amoralno, savremeni ljudi, ak i ako vide da se njihov voljeni
sin ili ker "moe pokvariti", naprosto nisu u stanju da smelo i otvoreno, bez obzira to to
"u mislima ele", objasne svojoj deci tetnost i pogrenost tih kriminalnih navika.
Dakle, moj deae, ubrzo poto su se moji prijatelji, senator i njegova ena, vratili iz
Sibira i oslobodili me dunosti koje sam se prihvatio u vezi moje ljubimice, njihove
najmlae keri, dogodio se pomenuti incident koji me je podstakao na stalna posmatranja
i prouavanja tog ozbiljnog savremenog problema.
Taj alosni sluaj dogodio se u SanktPeterburgu, u jednoj drugoj kolskoj ustanovi istog
tipa.
Direktorka tog instituta, poto je otkrila da je jedna uenica poela da se ponaa suprotno
uobiajenim "pravila pristojnosti", postupila je prema njoj toliko surovo i nepravedno da
su se zbog te kazne ona i njena drugarica - dve devojicedevojurci, u kojima su postojali
zaeci podataka za dalji razvoj u normalne "enemajke" - obesile.
Evo ta sam utvrdio poto sam prouio taj sluaj.
Pokazalo se da je meu vaspitanicama toga pansiona bila jedna devojica po imenu Liza,
koju su roditelji doveli sa udaljenog seoskog imanja u prestonicu kako bi u tom "institutu
sa visokim obrazovnim nivoom" mogla da dobije najsavremenije obrazovanje.
U peterburkom pansionu je trinaestogodinja Liza stekla mnogo drugarica, a meu njima
i devojicu Mau, koja, naravno, takoe jo nije bila odrasla.
Te godine na dan "praznika prolea" ili, kako se ponekad kae za "majski praznik" sve
vaspitanice su krenule, kao to je uobiajeno, u etnju van grada. Dve "najbolje
drugarice" su se nale u razliitim grupama, koje su ile na izvesnom rastojanju jedna od
druge.
Nedaleko, na jednoj livadi, Liza je ugledala etvorononu ivotinju koja se zove "bik" i
ne elei da njena najbolja drugarica Maa propusti taj prizor povikala: "Mao, Mao!
Pogledaj, eno bika!"
Jo pre nego to je uspela da izgovori re "bik", uiteljice su se sjatile oko sirote Lize i
poele ljutito daje grde.
- Kako ste smeli da izustite re "bik"? Zar ne znate da ta etvoronona ivotinja radi ono
o emu nikako ne sme da goiori vaspitana gospoica, a tim pre vaspitanica takve
blagorodne ustanove, kakva je na institut?
Dok su uiteljice grdile sirotu Lizu, sve uenice su se okupile oko njih; prila je i
direktorka lino i poto je saznala ta se dogodilo poela i sama da grdi devojicu.
- Stidite se - povikala je ona - rekli ste veoma, veoma nepristojnu re.
Najzad, Liza vie nije mogla da se uzdri i rasplakavi se, upitalaje:
Ali kako je trebalo da nazovem tu etvorononu ivotinju, kada je to zaista bik?
Re, kojom ste vi nazvali tu ivotinju rekla je direktorka - koristi samo talog drutva.
A poto se vi nalazite ovde, u institutu, vi ne pripadate tom otpadu i zato uvek morate
razmisliti kako da nazovete nepristojnu stvar imenom koje uhu nee zvuati neprikladno.
Na primer, kada ste ugledali tu neprilinu ivotinju i poeleli da je i vaa drugarica vidi,
trebalo je da kaete: "Pogledaj Mao, eno dolazi biftek", ili, "Mao, pogledaj, dolazi neto
to je veoma dobro za jelo kada smo gladne", i tako dalje.
Sve je to sirotu Lizu bacilo u veliko oajanje, posebno zato to joj je bukvica oitana u
prisustvu svih njenih drugarica, tako^da vie nije mogla da se uzdri i povikala je iz sveg
glasa:
- Jadne usedelice! Sotone crne! Neka vas avo nosi! Trebalo je samo da stvar nazovem
svojim imenom, pa da odmah navalite da mi pijete krv. Neka ste tri puta proklete!
I onda je pala u nesvest. Direktorka je takoe izgubila svest, a nekoliko uiteljica i
razrednih nadzornica je takoe popadalo u nesvest.
to se tie ostalih razrednih nadzornica i uiteljica tog blagorodnog instituta, sve su
nadigle toliku dreku, kao da su piljarice na Berdievskoj pijaci.
Rasplet je usledio kad su uiteljice i razredne nadzornice dole k sebi i odmah tu, na
livadi, pod predsednitvom direktorke organizovale "pedagoki savet" na kome je
odlueno da odmah po povratku u grad Lizinom ocu poalju telegram u kome e
zahtevati da doe i vodi svoju ker poto je iskljuuju iz instituta bez prava upisa u neku
slinu ustanovu Ruske imperije.
Iste veeri, sat posle povratka vaspitanica, jedan od institutskih domara je svratio u
drvenu upu i video da su se te dve mlade, jo neformirane budue majke obesile o
konopce privezane za grede.
U Mainom depu je naeno pisamce sledeeg sadraja.
"Srcem i duom ja sam sa svojom dragom Lizom, ne elim vie da ivim s takvim
nitavilima kao to ste vi i zato odlazim s njom u bolji svet."
Taj sluaj me je toliko zainteresovao da sam najpre poeo privatno, psihoanalitiki i
svestrano da istraujem psihu svih koji su uestvovali u toj tunoj prii.
Izmeu ostalog, shvatio sam da je u nastupu besa psiha sirote Lize bila u takozvanom
"haotinom stanju".
Bilo bi udno da do takvog haosa ne doe u psihi trinaestogodinje devojice koja je
izgubila samokontrolu, jer ona je pre alosnog dogaaja ivela na oevom imanju, gde je
videla i doivela prirodu u celokupnom njenom bogatstvu, kao i onoga dana na proplanku
u blizini grada SanktPeterburga.
Doveli su je u taj zaguljivi, buni grad i zatvorili u improvizovanu tamnicu. Osim toga,
nala se u sredini u kojoj je svaki sve utisak u njoj budio uspomene na sve mogue
udesne oseaje.
Na Zemlji se u rano prolee mogu videti neverovatno lepi prizori. Zamisli samo:
U daljini pasu krave; kraj tebe se stidljivo probija iz zemlje visibaba, unaokolo lete ptice,
zdesna se uje poj sasvim nepoznate ptice, asleva osea jak miris cvea, skrivenog od
tvoga pogleda.
Ukratko reeno, u takvim trenucima, poto je jo bila veoma mlada, Liza je posle dugog
perioda tegobnog ivota u zaguljivom gradu, doivela toliko mnogo utisaka da je morala
da oseti prirodno ushienje, koje je u njoj izazvao itav taj svet asocijacija.
Liza je to morala osetiti posebno snano, jer je pre dolaska u institut, kao to sam rekao,
ivela samo na imanju svoga oca koje se nalazilo daleko od izuzetno nenormalnih uslova
gradskog ivota.
Zbog toga je svaki novi utisak, prirodno, morao u njoj da izazove uspomene na rano
detinjstvo koje su, opet, povezane sa raznim drugim prijatnim utiscima.
Zato nije teko zamisliti kako ju je iznenadni prizor etvoronone ivotinje pod nazivom
"bik", podsetio na istog takvog kod kue - ljubimca dece, koja su mu kriom donosila
hleb sa stola - i u osetljivoj devojici podstakao impuls za raanje odgovarajue
asocijacije iji je rezultat bilo iskreno oseanje sree; i zato je ona, jo neiskvarena
anomalno ustanovljenim uslovima ivota to su tu vladali, odmah poelela da svoju sreu
podeli sa najboljom drugaricom koja se nalazila u blizini, te joj je doviknula da i ona
pogleda toga "bika".
I sada te pitam, kako je trebalo da nazove to etvoronono bie koje je zaista bilo bik?
Da li je zaista trebalo da ga nazove "biftekom" - kako joj je savetovala "cenjena"
direktorka te "cenjene" kolske ustanove, osnovane specijalno za "obrazovanje dece", u
skladu s varvarskim sistemom koji, na nesreu, kod njih i dalje vai?
Kao to vidi, moj deae, nastojei da ti to vie ispriam o tricentrinim biima koja
ive na severnoamerikom kontinentu, ja sam ti, uzgred, prilino govorio i o
tricentrinim biima koja su nastala i ive na svim kontinentima te neobine planete.
Ipak, ne mislim da bi ti mogao imati neto protiv toga, jer si na taj nain saznao mnoge
injenice koje osvetljavaju pojedinosti njihove udne psihe.
to se tie "stepena izroavanja" bia koja ine viemilionski narod Severne Amerike, sa
stanovita mogunosti sticanja sutine, bliske normi koja vai za tricentrina bia uopte,
mogu da ti kaem neto po njih uteno, zahvaljujui emu meu njima u velikom
procentu ive ljudi koji tu mogunost nisu sasvim izgubili.
Iako se ta zemlja sastoji iz tricentrinih bia, poreklom iz raznih evropskih zemalja, iji je
priliv u neprekidnom porastu, te je da bi otkrio ljude s takvim mogunostima, posebno u
poslednje vreme, potrebno da ih, to bi se reklo, "sveom" trai, ponavljam da je u
Americi takvih ljudi vie nego u Evropi.
Meni se ini daje to zato to su svi oni koji su ve emigrirali, kao i oni koji e tek
emigrirati, uglavnom ljudi iz naroda a ne potomci Evropljana koji pripadaju vladajuoj
kasti, kod kojih je usled predispozicija za haznamaske odlike, prenoenih iz generacije u
generaciju tokom mnogo vekova, sada ostala samo "unutranja naduvenost" koja nikada
ne omoguuje sjedinjavanje s optom masom u nastojanju da se zajedniki, optim
naporima, postane onakvo tricentrino bie, kakvo ovek treba da bude.
Upravo zahvaljujui popunom odsustvu dece evropske vladajue kaste meu
Amerikancima, kao i injenici da oni kao masa formiraju sredinu u kojoj nai saplemenici
jo mogu da ive bez potrebe da se izlau emanacijama to potiu od onih iz njihovog
okruenja koji tetno utiu na "subjektivno prave unutranje snage" svakog bia, ja sam,
boravei tamo, mogao da se odmaram.
A sada, moj deae, poto sam ve izgubio toliko vremena obanjavajui ti znaaj svih
tetnih navika koje su smislili ili stvorili stanovnici te velike savremene zemlje, navika
koje su na toj planeti esto postojale i ranije i koje su dokazale svoju tetnost u
objektivnom smislu, ne samo po one koji su njihovi nosioci, ve i po sva ostala
tricentrina bia nastanjena na drugim kontinentima, mislim da je radi potpunosti slike
neophodno da te posvetim u misli koje su mi pale na pamet poslednjeg dana mog boravka
meu njima, u Njujorku, i koje su se konano uobliile na parobrodu koji se otisnuo od
obala tog kontinenta i krenuo na istok.
Toga dana sam sedeo u jednom od njihovih neobinih kafea ekajui Evropljane koji su
me pratili u Ameriku, kako bih se s njima uputio u pristanite i popeo na parobrod koji se
spremao da isplovi. Posmatrao sam kroz prozor prolaznike koji su na prvi pogled
izgledali razliito jedni od drugih iaravno, uglavnom zahvaljujui kobnom zemaljskom
izumu, od pedavno fiksiranom kod njih, pod nazivom "moda", kojem robuju vie nego
stanovnici bilo kog drugog kontinenta - ali su mi sa stanovita svog "unutranjeg
sadraja", svi oni izgledali neverovatno slini.
Posmatrajui ih, setio sam se svog konanog zakljuka, do koga sam ve bio doao, i
misao da u sadanjem periodu proticanja Vremena u optem planetarnom procesu
svakodnevnog /kivota tih udnih tricentrinih bia, stanovnici te mlade !smlje
predstavljaju rasadnik intenzivnog manifestovanja one ie davno ustanovljene osobenosti
njihove udne psihe koju je jsdan od najviih kosmikih svetitelja jednom opisao kao
"osnovni izvor", koji se periodino javlja, iz kojeg potiu novi uzroci anomalija.
Podsticaj za takve asocijacije i za moja budua aktivna razmiljanja predstavljalo je
istraivanje koje sam imao prilike da obavim i koje se sastojalo u tome da sve to ini
"spoljni subjektivni izgled" svakog od tih tricentrinih bia- odea, gestovi, maniri i
uopte sve navike koje oni tokom svog ivota stiu - predstavlja najistiju imitaciju svega
onoga to "slobodni" stanovnici drugih nezavisnih zemalja na drugim kontinentima -
"slobodni" u smislu da su ve mnogo toga iskusili i da su se, prema tome, rastali sa svim
iluzijama o onome to svakodnevni ivot moe da prui - smatraju neadekvatnim u
ponaanju sebi slinih bia.
To moje sluajno i iznenadno saznanje me je veoma zaudilo, uglavnom zato to sam ve
doao do pouzdanog zakljuka da stanovnici skoro svih drugih zemalja ove planete, onih
zemalja koje su nedavno nastale ili su u odreenoj fazi razvoja, sada u potpunosti
imitiraju sve novotarije bia te mlade zemlje i s entuzijazam uvode te novotarije u svoj
svakodnevni ivot; i sadaje jasno da, s jedne strane, sve spoljne manifestacije bia te nove
grupe, prema tome, i "unutranja subjektivna ocena" koja raa te manifestacije, ine
jedino loe navike, koje su se, gsao to sam ve rekao, na veliku alost "slobodnih" bia
drugih nezavisnih grupa, fiksirale i postale osobenost prirode obinih graana tih
zemalja.
Ta neoekivana misao je izazvala snaan impuls radoznalosti; poeleo sam da utvrdim
logike uzroke tog zemaljskog nesklada.
itav dan, dok sam sedeo u kafeu i ekao Evropljane koji su me pratili, kao i kasnije, u
taksiju kojim sam se vozio u luku, pa ak, na samom brodu, neprestano i aktivno sam
razmiljao o tom pitanju i, naravno, ostavljao utisak udaka, poto sam automatski
razgledao sve to me je okruavalo.
Treba rei da sam ivei meu tvojim ljubimcima na planeti Zemlji postao pravi
strunjak, i to "virtuoz" u ponaanju koje mi je omoguavalo da liim na njih i da budem
neprimetan ili, da tako kaem, da ne skreem njihovu panju.
Dok sam sedeo na palubi i posmatrao svetla koja su treperila na obali kontinenta,
postajui sve slabija i slabija, jer se na brod udaljavao na istok. Razmiljao sam i
uporeivao sve injenice prema njihovom logikom redosledu i postepeno mi je bilo
skoro jasno sebi zato i kako je takav nesklad mogao nastati na toj zlosrenoj planeti.
Najpre sam utvrdio mnogobrojne faktore koji su mogli da omogue nastanak tog
nesklada, ali kada sam kasnije,, kao to se radi u takvim sluajevima, poeo redom da
iskljuujem sve to je logiki sledilo jedno za drugim, nabasao sam na injenicu, na prvi
pogled beznaajnu, koja se na moje uenje pokazala kao prauzrok te anomalije.
Shvatio sam da njihovo famozno "obrazovanje", koje sam tako esto pominjao, u prirodi
svakoga od njih tokom pripreme za odgovornu egzistenciju - i bez obzira na nacionalnu
pripadnost neizbeno raa podatke usled kojih oni sa sigurnou misle kako u prolim
epohama bia slina njima na njihovoj planeti jo nikada nisu uspela da usavre svoj Um
do stepena koji su dostigli savremeni ljudi, a da oni sami mogu ak i da ga nadmae.
Poto sam svoje misli koncentrisao na to, trudei se da se setim svojih nekadanjih
utisaka o tom problemu, usvojenih svesno i automatski, zahvaljujui svojim prethodnim
posmatranjima tvojih ljubimaca, postepeno sam utvrdio da su se oni, posebno za
poslednje tri stotine godina, tokom svoje odgovorne egzistencije uverili da je njihova
savremena "civilizacija" - samo rezultat direktnog produetka i razvoja njihovog Uma, i
da je taj razvoj zapoeo od samog nastanka tricentrinih bia na toj planeti.
I zato, kada predstavnici ovog ili onog naroda, zahvaljujui tome to se u njima formiraju
svei podaci za to "lano ubeenje", jo u pripremnom uzrastu sluajno ovladaju neim
to se u to vreme smatra poeljnim - to im naravno pridaje mo - i kada, takoe sluajno,
otkriju neku ideju koja se esto raala i u prolim epohama, oni je proglaavaju svojom
sopstvenom. Tada predstavnici drugih naroda, poto usled ravog obrazovanja nemaju
podatke koji inae odlikuju sva tricentrina bia odgovornog uzrasta i koji se duni da u
njihovoj prirodi formiraju "instinktivno oseanje realnosti" i "iroke vidike", ponu da
veruju da se to "neto poeljno" pojannlo na njihovoj planeti prvi put i da e ta ideja,
ukoliko bude primenjena u praksi, zaista biti veoma dobra. I odmah poinju da imitiraju
onaj prvi narod u svemu, dobrom i loem, iako to potpuno protivrei svemu onome to
ve postoji i to je vrsto usaeno u njihov svakodnevni ivot - samo zato da bi ovladali
onim to se "za danas" smatra poeljnim.
Ja sam se tada takoe setio da sam jednom prilikom ve razmiljao ozbiljno o tom
predmetu u vreme svog petog putovanja na povrinu tvoje omiljene planete, kada je grad
Vavilon smatran "kulturnim centrom" tvojih ljubimaca i kada sam, povodom slinog
problema, morao da izvrim logiku analizu te udne odlike psihe neobinih tricentrinih
stvorenja.
Tada sam, kao i sada, razmiljao na sledei nain.
Taj nain miljenja se moe logiki opravdati ako se uzme u obzir da zbog anomalnih
uslova svakodnevnog ivota, uspostavljenih u prolim epohama, tana informacija o
dogaajima koji su se odigrali u prolosti ne dopire do tricentrinih bia. Kako je,
meutim, mogue da se u miljenju nekoga od onih, kod kojih se nazire neto nalik na
proces "uporedne logike", nije rodila sledea jednostavna i, kako oni kau, "ideja koje
moe i dete da se seti"?
Ako njihova planeta - kako sami tvrde i ak su u to ubeeni - postoji ve mnogo, mnogo
vekova zajedno sa ivim biima nastanjenim na njoj, i ako se pre njih ve mnogo, mnogo
miliona njima slinih, to jest misaonih bia, takoe rodilo i ivelo, zar se zbilja meu
svim tim milionima nije nala makar nekolicina onih koji su mogli da smisle razne vrste
komfora za srenu egzistenciju svojih savremenika, kakve su sada smislili savremeni
Amerikanci, a svi ostali ih nekritiki i ak, ushieno slede - kao to su komforna sedita u
toaletima, konzervisana hrana, i tako dalje, i tome slino.
Taj neoprostivi propust u miljenju je jo neobiniji zbog toga to oni priznaju postojanje
"drevnih mudraca", kako ih sada nazivaju, i ne poriu bogatstvo informacija koje su do
njih dole u skladu s objektivnim istinama koje su ti mudraci otkrili, informacija koje,
uzgred, neki tvoji savremeni ljubimci bestidno proglaavaju proizvodima sopstvenog
Uma i eksploatiu ih u svojim egoistikim ciljevima, nimalo ne slutei da e neizbeni
rezultat tog njihovog mudrovanja pre ili kasnije dovesti njihove potomke do potpunog
kraha.
Prema mojim posmatranjima, poev od propasti Atlantide, ta osobenost njihovog
miljenja, koju je toliko teko razumeti putem "logike analize", stvarajui u njima to
lano uverenje o kome sam govorio, uvek je bila, da tako kaem, "osnovni razlog" skoro
svih, velikih i malih traginih dogaaja u njihovom drutvenom ivotu.
Zbog tog lanog uverenja, nastalog na osnovu njihovog udnog miljenja, kao i zbog toga
to u njihovim oseanjima potpuno funkcioniu posledice svojstava organa kundabufera,
koje se u njihovoj prirodi neizbeno javljaju u odgovornom uzrastu i zovu se "zavist",
"pohlepa" i "ljubomora", uvek kada predstavnici jednog naroda ovladaju "novotarijama",
koje se u to vreme smatraju poeljnim, ljudi svih ostalih naroda, im do njih stigne glas o
njima, odmah dobiju elju da tu novu stvar dobiju, u veini sluajeva usled tetne navike,
fiksirane u njihovom svakodnevnom ivotu, a koju oznaavaju izrazom: "Nikada se ne
zaustavljaj na putu progresa". Od toga momenta u svakome od njih se, kao to sam rekao,
najpre javlja potreba da taj narod imitira, a zatim i nepokolebljivo uverenje da ljudi toga
naroda sigurno ive "veoma ispravno", jer se pokazalo da su sposobni da smisle ono to
se smatra poeljnim.
U vezi s tim, moe se rei da je u miljenju tvojih ljubimaca posebno neobino to to oni
nikada ne razmiljaju na tu temu, kako bi makar priblino mogli da shvate istinske uzroke
zbog kojih neki ljudi vladaju onim to kod drugih izaziva "zavist", "pohlepu",
"ljubomoru", i tako dalje.
I zato, moj deae, iako ljudi tog mladog naroda ne poseduju pi jedan rezultat postignut
svesnim radom i namernom patnjom tricentrinih bia prolih epoha i nemaju od toga
apsolutno nita, i mada se, kako njihov sopstveni unutranji sadraj, gako i njihovo
spoljanje izraavanje sastoje jedino iz svega ravog to postoji meu savremenim
biima drugih samostalpih naroda, ovi poslednji u potpunosti imitiraju sve to su ljudi tog
novog naroda pronali, jedino zato to to su oni sada sluajno postali vlasnici onoga to
je u objektivnom smislu najprezrenije, ali to se zbog anomalnih uslova svakodpevnog
ivota tih nesrenika smatra poeljnim.
Od svih kobnih pronalazaka, bia tog savremenog naroda, koji su sluajno postali
uticajni, po njihovu prirodu je najtetniji - u tom smislu to e njegovi ravi efekti u
buduiosti biti najtei za prevladavanje - jeste obiaj da se vei 1oo vremena provodi u
veoma visokim zgradama.
Da bi jasno mogao da shvati stepen tetnosti tog njihovog pronalaska, moram pre svega
da ti objasnim sledee:
Sea li se da sam ti, kada sam govorio o "kobnoj praksi" koja tamo i danas vlada i zove
se "sport", rekao da je nekada duina ivota tvojih ljubimaca bila "fulasnitamnijanska", to
jest njihov ivotje trajao sve dok je njihovo "kesdano telo" bilo u njima ovaploeno i
usavravano do potrebne gradacije Uma, ali da je kasnije, kada su tamo poeli da se
uspostavljaju anomalni uslovi svakodnevnog ivota, Velika Priroda bila prinuena da
auktualizuje njihovu sutinu i dalji proces njihovog ivota uskladi sa principom
"itoklanotc", to jest da ga uskladi sa posledicama odreenih spoljnih uzroka.
Od tada, jedan od takvih uzroka bio je i "nivo gustine vibracija" njihove druge nasune
hrane ili, kako bi oni sami rekli, "stepen koncentracije vazduha" koji udiu.
Sutinaje u tome to je ta kosmika formacija, koja slui kao druga nasuna hrana, takoe
sainjena u skladu sa fundamentalnim kosmikim zakonom Triamazikamnom i realizuje
se putem tri nezavisna sveta izvora, to jest tri raznorodne kosmike supstance.
Prva je - emanacija sunca tog sistema, u kojoj ta kosmika formacija slui kao druga
hrana za iva bia.
Druga je - sveukupnost supstanci koje je preobrazila sama planeta na kojoj ive bia to
uzimaju tu hranu.
Trea je - sveukupnost onih supstanci koje se preobraavaju posredstvom drugih planeta
toga sistema i dopiru do date planete u vidu zraenja.
Dakle, proces sjedinjavanja svih supstanci, potrebnih za normalno formiranje i ivot bia,
moe se u potrebnoj proporciji odvijati u atmosferi jedino na odreenom rastojanju od
povrine planete, zato to zahvaljujui kosmikom zakonu drugog reda pod nazivom
"tenikdoa" ili, kako bi ga nazvali tvoji ljubimci, "zakonu privlaenja", supstance koje
aktualizuju drugu svetu silu svetog Triamazikamna, mogu da prodru u atmosferu samo do
odreene visine.
Ja mislim da na osnovu onoga to sam ti upravo opisao, moe da sagleda sve posledice
i uporedi podatke koji su ti potrebni za sopstveno miljenje o znaaju tog njihovog
pronalaska.
Ja mislim, dete moje, da sam sada potpuno zadovoljio tvoju radoznalost u vezi tih
"dolarskofokstrotnih sledbenika" njihove uvene "hrianske nauke".
U ime Objektivne Pravde sada mi jedino preostaje da naglasim kako sam, bez obzira na
to kakvi su Amerikanci danas ili ta mogu postati u budunosti, onda kada sam ja meu
njima iveo imao mogunost da odmorim duu i za to mogu jedino da im izrazim svoju
iskrenu zahvalnost.
A ti, moj naslednie, ti koji dobija i dobie u nasledstvo sve to sam ja stekao tokom
svog dugog ivota - naravno ako to zaslui svojim svesnim ivotom i asnim sluenjem
naem Venom Sveprisutnim Ocu Stvoritelju, Naem Bezmernom - insistiram na tome -
ako se nae na planeti Zemlji obavezno otidi u grad Njujork, a ako taj grad vie ne
postoji, barem zastani na mestu gde se on nekada nalazio i glasno vikni od sveg srca:
"Na ovom mestu je moj voljeni dedica, moj prvi uitelj Belzebub, doiveo nekoliko
prijatnih trenutaka u svom ivotu."
Molim te - naravno, kao naslednika kome e, kao i obino biti predato ispunjenje svih
obaveza koje je predak primio na sebe, a koje su iz ovog ili onog razloga ostale
neispunjene - da ubudue posebno obrati panju na pitanje koje me je veoma
interesovalo, ali koje sam nisam mogao da razjasnim, poto jo nije bilo vreme za
njegovo reavanje, to jest dajem ti zadatak da utvrdi kakvu e formu, kobnu po njihove
potomke - ako se, naravno, u to vreme oni uopte budu raali - dobiti jedna "bolest"
kojaje tada bila veoma rasprostranjena i koju je jedan mister po imenu Onanson nazvao
"spisateljskim svrabom".
Naravno, moj deae, poto sam tokom svog boravka tamo sa mnogima uspostavio vie
ili manje bliske veze, ubrzo sam utvrdio daje svako od njih ili ve napisao knjigu, ili je
upraio pie, ili mu je knjiga spremna za tampu.
Ta osobena "bolest" je rasprostranjena, maltene, meu svim stanovnicima toga
kontinenta, bez obzira na uzrast i pol, i nma epidemijske razmere meu "omladinom", to
jest onima koji gu tek stupili u odgovorne godine, a posebno meu balavcima
pubuljiavih fizionomija.
U vezi s tim, treba da uzme u obzir da meu njima cveta jedna udna osobina,
ukorenjena u njihovom drutvenom ivo tu, koja se moe formulisati ovako:
"Koncentracija interesa oko jedne ideje koja je sluajno postala tema dana."
I zato su neki meu njima, koji su malo "vetiji" od ostalih i kod kojih su u veoj meri
atrofirali podaci za ivotni impuls, nazvan "instinktivno izbegavaj svaki oblik iskazivanja
koji tvoje prijatelje moe dovesti u zabludu", organizovali razne "kole" i napisali
najrazliitije "udbenike" u kojima podrobno objanjavaju kojim redosledom treba
koristiti rei u nekom pismenom izlaganju da bi ih itaoci lake shvatili i usvojili.
Zbog toga, svi oni koji pohaaju te "kole" ili itaju te "udbenike", iako u pogledu svog
poznavanja realnosti pripadaju istom onom tipu ljudi koje je na uitelj Hoda Nasradin
nazvao "nitavilima koja u atmosferu izbacuju nepodnoljive vibracije", ponu da
mudruju u skladu sa svim tim pravilima. I, poto je proces itanja postao organska
potreba tog novog naroda, usled raznih drugih anomalija izazvanih okolnostima njihovog
svakodnevnog ivota i poto se, osim toga, sadraj nekog dela moe oceniti tek poto se
ono proita, svi stanovnici toga kontinenta, sablanjeni raznim bletavim omotima i
naslovima uzimaju da itaju, i itaju sve dok najzad ne postane jasno da njihovo
miljenje, i bez toga prilino "osiromaeno", sve vie i vie "siromai".
Nije mi bilo lako da izgovorim "ako se do tada njihovi potomci jo budu raali", jer sam
tada primetio jednu veoma veliku neobinost u vezi s novom formom planetarnog tela
bia enskog pola, koju sam ranije video jedan jedini put u procesu svakodnevnog ivota
tih udnih tricentrinih bia; uporedo s tim, paljivo sam razmotrio sve njene posledice.
Taj neobian fenomen je postojao pred propast Atlantide u maloj grupi tricentrinih bia,
koja su po svom poreklu pripadala raznim velikim narodima toga vremena. Ti ljudi su
iveli u izolaciji na tada uvenom ostrvu poznatom pod nazivom "Balahanira", koje se
nalazilo istono od Atlantide i koje je nestalo zajedno s njom.
Ta mala grupa je izumrla zbog jedne udne osobenosti u formiranju planetarnog tela bia
enskog pola, a nain na koji je produetak njihovog roda prekinut, naunici iz drutva
Akladansa kasnije su nazvali "dezsupsentoziroso".
Neobian fenomen, koji se dogodio nekoliko vekova pre nego to je njihova rasa
definitivno nestala, predstavljao je postepeno suavanje takozvane "karlice" bia enskog
pola.
To progresivno suavanje karlice odvijalo se takvom brzinom da se dva veka pre nego to
je ta rasa potpuno nestala, "dolazak na svet Boiji" njihove sluajno zaete dece odvijao
putem "sitrika"; sada se taj nain naziva "carskim rezom".
Tu je Belzebub stao zato to je kroz etar u prostor broda Karnak potekla struja. To je
znailo da se putnici pozivaju u "camcampal", to jest u trpezariju broda gde su se
povremeno svi okupljali kako bi uzeli drugu i prvu nasunu hranu.
Zato Belzebub, Hasejn i Ahun prekidoe razgovor i krenue u damdampal.