Glava 47 NEIZBENI REZULTAT

NEPRISTRASNOG MILjENjA
Belzebub je hteo da kae jo neto, ali je upravo u tom asu iznenada sve zasvetlelo i
ispunilo se "neim bledoplavim". Od toga trenutka, brzina leta, ili pada broda "Karnak" je
poela osetno da se smanjuje.
To je znailo da se u sferi Vasione pojavila jedna od velikih kosmikih "egolionoptija" i
da prilazi brodu.
Razume se, kroz prozrane spoljne zidove "Karnaka" izvor tog "neeg bledoplavog" je
bio skoro vidljiv, osvetljavajui ne samo unutranji prostor broda, ve i prostranstvo
Vasione oko kosmike "egolionoptije", dokle je mogao da dopre pogled ivog bia.
U itavoj Vasioni su postojale samo etiri velike "egolionoptije" i svaka od njih se
nalazila pod komandom jednog od etiri SvestranaNadzornika Vasione.
Uurbanost i nekakva uzrujanost nastadoe na brodu "Karnak" i posle izvesnog vremena
svi putnici i posada se okupie u glavnoj dvorani u centru broda.
Svako od njih je nosio granicu mira u jednoj ruci i "dezjelkaeh" u drugoj.
Kada velika kosmika egolionoptija prie sasvim blizu, odreene pregrade broda
"Karnak" se rasklopie i iz egolionoptije u glavnu dvoranu broda ue procesija koju je
inilo nekoliko arhanela i veliki broj anela, heruvima i serafima, i svi su oni takoe
nosili u rukama granice, ali ovoga puta to su bile palmine granice.
Na elu procesije iao je uvaeni arhaneo u pratnji dva heruvima koji su sveano nosili
kutiju iz koje je zrailo "neto narandasto".
Ispred svih, u glavnoj dvorani broda "Karnak", stajao je Belzebub. Iza njega su se
postrojili svi njegovi blinji i kapetan broda, a na poasnoj distanci su stajali svi ostali.
Kada se procesija iz egolionoptije pribliila Belzebubovim saplemenicima koji su se
okupili u iekivanju, zaustavila se i dve grupe tricentrinih bia razliite prirode zajedno
su zapevala himnu naem Predvenom, koju u takvim prilikama svuda u Vasioni uvek
pevaju bia raznih priroda i svih spoljnih formi.
Himna je glasila ovako:
Ti, Mnogotrpei Stvoritelju svega to die,
Ti si Sveljubei Uzrok svega postojeeg,
Ti, Jedini Pobednie surovog Vremena,
Uslii zvuke naeg ushienja,
Raduj se i budi blaen.
Svojim neuporedivim delima
Dao si nam izvor naeg nastanka,
Svojom Pobedom nad Vremenom
Otkrio si nam mogunost
Da usavrimo sebe do svetog Anklada.
A sada se odmaraj, kao to si zasluio.
Mi emo zahvalni
Sauvati sve to si stvorio,
I uvek emo Te u svemu veno slaviti,
Slaviemo Te, TvoreStvoritelju
Tebe, Poetak svih poetaka,
Tebe,, koji ishodi iz Bezgraninosti,
Tebe, koji ima kraj svih stvari u Sebi Samom
Tebe, naa Beskrajna Beskonanosti.
Poto je himna otpevana, uvaeni arhaneo koji je bio na elu procesije prie Belzebubu i
sveano objavi:
- Prema zapovesti Njegove Svestranosti Nadzornika Arhanela Petvongera, nosei
njegov sopstveni sveti skiptar, pojavismo se pred vama, Vaa Milosti, kako bismo vam, u
skladu sa oprotajem koji vam je darovan Odozgo za odreene zasluge, vratili ono ega
ste bili lieni tokom vaeg progonstva - vae rogove.
S tim reima se asni arhaneo okrenu ka kutiji koju je nosio heruvim i s dubokim
potovanjem oprezno izvadi iz nje sveti skiptar.
Svi prisutni padoe na kolena, dok aneli i heruvimi zapevae svete pesme.
Sa svetim skiptrom u ruci arhaneo se opet okrete ka Belzebubu i obrati se biima koja su
bila iste prirode kao i on:
- Bia, stvorena naim Jedinosunim Venim, koji je u svojoj beskonanoj milosti
oprostio Belzebubu to jednom sagrei i koji e opet iveti meu vama, biima koja su
mu slina...
Poto zrelost i nivo Uma bia vae prirode odreuju i izraavaju rogovi na vaim
glavama, duni smo da uz dozvolu naeg Svestranog Nadzornika i uz vau pomo,
vratimo rogove kojih je Belzebub bio lien.
- Vi, koje je sazdao na Jedinstveni i Opti Otac, pomo ete tako to e svako od vas
pristati da se u interesu zaslunog Belzebuba odrekne nekolicine delia svojih sopstvenih
rogova.
Zato, neka svako od vas, ko pristaje i eli tako da postupi, prie svetom skiptru i dotakne
njegovu ruku. Od toga koliko dugo budete u dodiru s njim, zavisie koliina i kvalitet
aktivnih elemenata koji iz vaih sopstvenih rogova prelaze radi formiranja istih takvih
rogova kod ovog bia vae prirode kojem je oproteno.
Rekavi to i drei glavni deo svetog skiptra, to jest kuglu, iznad Belzebuba, koji je pred
njim kleao, asni arhaneo okrenu ruku tako da je svako ko eli mogao da prie i
dotakne je.
im je asni arhaneo zavrio svoj govor, meu biima Belzebubove prirode nastade
velika guva, svi su eleli da priu blie i prvi dre u ruci sveti skiptar onoliko dugo
koliko je to mogue.
Uskoro je formiran red, i svi su prilazili skiptru i drali njegovu drku onoliko dugo
koliko je odredio kapetan broda, koji je na sebe preuzeo voenje ceremonije.
Za vreme tog sveanog obreda, na Belzebubovoj glavi su postepeno izrastali rogovi.
Najpre. dok su rogovi tek dobijali formu, meu okupljeni ma je vladala ozbiljna i
usredsreena tiina. Ali od momenta kada su oni poeli da se granaju, napeto
interesovanje i ushiena panja su postali primetni. To se dogodilo jer su svi bili obuzeti
eljom da vide koliko e grana dobiti Belzebub, zato to e njihov broj, u skladu sa
Svetim Meraem Objektivnog Uma, pokazati stupanj Uma koji je dostigao Belzebub.
Najpre je obrazovana jedna grana, zatim druga, trea i prilikom svakog pojavljivanja
nove grane prisutni su izraavali radosno uzbuenje i duboko zadovoljstvo, koji su se
meusobno jasno razlikovali.
Kada je na rogovima poela da se pojavljuje etvrta grana, napetost meu prisutnima je
oznaila da je Belzebubov Um ve dostigao sveti "Ternunald" i da su Belzebubu
preostala samo dva stupnja do svetog Anklada.
Kada se ta neobina ceremonija pribliila kraju, pre nego to su njeni uesnici stigli da se
stiaju posle radosnog uzbuenja, na Belzebubovoj glavi se iznenada, sam od sebe,
pojavio peti izdanak specijalne forme, koji je svima bio poznat.
Tada se svi bez izuzetka bacie pred Belzebuba koji se die na noge i stade preobraen
veliinom koju su mu podarili pravi velelepni rogovi, izrasli na njegovoj glavi.
Svi padoe pred Belzebuba, zato to je peta grana na njegovim rogovima znaila da je on
dostigao Um nivoa svetog "Podkulada", to jest poslednjeg stupnja pred svetim
Ankladom.
Um svetog Anklada predstavlja najvii nivo koji bie moe dostii; to je trei stupanj pre
Apsolutnog Uma Samog Predvenog.
Ali i Um svetog Podkulada, koji je dostigao Belzebub, takoe je veoma redak u Vasioni.
Zato je ak i uvaeni arhaneo pao niice pred Belzebubom, jer je nivo njegovog
sopstvenog uma bio'tek na stupnju svetog "Degindadu", to je bilo tri stepenice ispod
svetog Anklada.
Kada se svi digoe na noge, uvaeni arhaneo, obraajui se ovoga puta svim okupljenim
biima razliite prirode, objavi:
- Bia, sazdana Jedinim Tvorcem, sada smo prvi put udostojeni da posmatramo ono to je
bio san svih ovde prisutnih, kao i svih bia u itavom naem Megalokosmosu.
Hajde sada zajedno da se radujemo i da pesmom izrazimo ushienje zbog asti koja nam
daje novu snagu u borbi s naim negativnim naelom, jer jedino ta sila moe da nas
dovede do svetog Podkulada, do kojeg je stigao ovaj sin naeg Opteg Oca; iako je
sagreio u mladosti, on je kasnije svojim svesnim trudom i namernom patnjom ipak
uspeo da svojom sutinom zaslui da bude jedan od svetih Podkulada, veoma retkih u
itavoj naoj Velikoj Vasioni.
Posle tog arhanelovog poziva, sva bia prisutna na brodu "Karnak" poee da pevaju
svetu pesmu "Radujem se".
A kada je ta sveta pesma otpevana, svi aneli i heruvimi na elu sa uvaenim
arhanelom, vratie se u kosmiku egolionoptiju, koja se odvoji od broda "Karnak" i
polako nestade u prostoru; tada svi putnici i posada pooe na svoja mesta i "Karnak"
nastavi svoje putovanje ka svome odreditu.
Posle te velike sveanosti, Belzebub se sa svojim unukom i starim slugom Ahunom koji
su, kao i svi putnici "Karnaka", bili duboko potreseni ovim neoekivanim dogaajem,
vratio u onaj deo broda gde je tekla njihova beseda o ljudskim biima koja su nastala i
ive na Zemlji.
Kadaje Belzebub, sada preobraenog izgleda koji je odgovarao njegovim vrlinama, seo
na svoje uobiajeno mesto, Ahun, njegov stari sluga, koji je s njim proveo skoro itav
svoj ivot, iznenada pade pred njega i s iskrenom molbom u glasu poe da govori:
- Sveti Podkulade naeg Velikog Megalokosmosa! Smilujte se i oprostite meni,
nesrenom obinom tricentrinom biu, kakvo sam ja, moje nekadanje, voljne i nevoljne
izraze nepotovanja prema vaoj Svetoj Sutini.
Budite milosrdni i oprostite svom tricentrinom slugi koji je, iako ivi veoma dugo, na
svoju nesreu - jedino stoga to mu u pripremnom uzrastu niko od starijih nije pomogao
da se u njemu kristalizuju psihiki faktori za silu intenzivnog aktualizovanja istinskog
duga, neophodnu svakom tricentrinom biu - sve do sada bio toliko slep da nije mogao
ak ni instinktivno da oseti onu jedinosunu i nepokolebljivu realnost, nastalu pod
uticajem optekosmikog Trogoautoegokrata i uslova okruenja - realnost, svetu za svako
ivo stvorenje, koja se zove "Objektivni Um".
S tim reima Ahun zastade kao ukopan, u nemom oekivanju.
A Belzebub, takoe nemo, gledae u njega pogledom punim ljubavi i pratanja, u kome
se, ipak, oseae tuga i mirenje s neizbenim.
Za vreme te scene, Hasejn je stajao po strani u pozi svima poznatoj kao "poza
znamenitog vasionskog isposnika s planete Kirmakana".
Neto kasnije, kada se Belzebub osvrnuo i video svog unuka u toj pozi, on se okrenu ka
njemu i ree:
- ta je to, moj deae? Da li je mogue da se i s tobom dogaa isto to i s naim starim
Ahunom?
Na to Belzebubovo pitanje, Hasejn bojaljivo odgovori tonom koji je odavao za njega
neuobiajenu nesigurnost.
- Da... Skoro... Sveti Podkulade naeg Velikog Megaloko smosa. Jedino s tom razlikom
to u ovom asu, impuls ljubavi prema naem Ahunu i tricentrinim biima planete
Zemlje funkcionie u meni jo snanije.
Taj impuls ljubavi u meni postaje snaniji, jer mi se ini da su mi i Ahun i tricentrini
Zemljani pomogli da zasluim i vidim trijumf onoga koji je uzrok uzroka moga roenja,
onoga koga sam do sada nazivao svojim "dragim dedicom", a koji je sada postao za sve, i
za mene, jedan od svetih Podkulada naeg Velikog Megalokosmosa, pred kojim treba da
se klanjam i pred kojim sada imam sreu da stojim.
Eh, eh, eh! - uzviknu Belzebub i, odajui priznanje mudracu koga je esto pominjao u
svojim priama o putovanjima na Zemlju, ree:
Pre svega, elim da na nain naeg uvaenog Hode Nasradina izrazim jednu misao na
koju su me asocirale Ahunove rei, sasvim neuobiajene za njega, kao njegova neobina
poza.
Na dragi uitelj bi u ovakvoj prilici rekao: "Ne prolivajte suze,uzalud, kao krokodil kada
ne uspe da odvue ribara pod vodu."
Hajde sada da zauzmemo svoja uobiajena mesta i da jo malo popriamo.
Iako sada ulazimo u atmosferu naeg dragog Karatasa, jo prilino dugo se neemo
spustiti zato to na brod, kao to obino biva sa meuzvezdanim brodovima, mora da
iscrpi svoj momenat kretanja pre zaustavljanja na mestu, odreenom za sletanje.
Hasejn i Ahun odmah i bez rei posluae Belzebubov savet, iako je prema njihovim
kretnjama i otvorenom izraavanju njihove unutranje psihe bilo oigledno da je u
njihovom odnosu prema Belzebubovoj linosti. posle onog optekosmikog dogaaja,
dolo do promene.
Kada su, bez uobiajene neusiljenosti posedali na svoja mesta, Belzebub se okrete ka
Hasejnu i ree:
Pre svega, moj deae, kada se vratimo kui - ukoliko nas ne ometu neki spoljni uzroci
koji ne zavise od nae sutine - dajem ti re da u ti objasniti sve to sam obeao u vezi
tvojih ljubimaca, a to je iz ovih ili onih razloga tokom naeg putovanja brodom
"Karnak", ostalo bez objanjenja.
Za to vreme, ukoliko ima neko posebno pitanje koje zahteva objanjenje upravo sada,
pitaj.
Ali, upozoravam te da imamo malo vremena da ti odgovorim u formi, uobiajenoj za
nae besede, i zato pokuaj da svoje pitanje formulie tako da moj odgovor bude kratak.
tavie, tim pitanjem e mi pokazati u kojoj meri se razvilo tvoje logiko miljenje
tokom mojih pria o udnovatoj psihi tricentrinih bia, koja su nastala i ive na planeti
Zemlji.
Na predlog svoga dede, Hasejn se duboko i nadugo zamisli, a zatim nekim uzvienim
tonom, ree:
- Sveti Podkalud je osnovni uzrok uzroka moga dolaska na svet!
Posle sveanosti koja se malopre dogodila - kada je tvoja sveta sutina dobila
odgovarajui spoljni izgled i kada mi je njen puni znaaj, koji do tada nisu opaala niti
razumela sva tricentrina bia, postao jasan i razumljiv, kao i svakoj drugoj kosmikoj
jedinici - svaka tvoja izgovorena re i svaki tvoj savet e za mene imati snagu zakona.
Zbog toga, svim svojim biem moram nastojati da usvojim savet koji si mi dao i da
pokuam da formuliem svoje pitanje toje mogue krae.
Sveti Podkulade, uzroe uzroka moga nastanka!
Da bi uverenja koja su formirana u meni za ovo vreme, zahvaljujui tvojim objanjenjima
anomalija koje se dogaaju na Zemlji, mogla pouzdano da se kristalizuju, ja ipak elim
da ujem tvoje lino i iskreno miljenje, evo o emu:
Kako bi ti odgovorio naem Sveobuhvatnom Predvenom Stvoritelju kada bi te pozvao k
sebi i pitao:
Belzebube!
Ti, koji si jedan od onih to predstavljaju obeavajue i uspene rezultate svih mojih
Aktualizacija, izloi ukratko zakljuke svojih nepristrasnih vievekovnih posmatranja i
istraivanja psihe tricentrinih bia, nastalih na planeti Zemlji, i reci da li jo postoji neki
nain da se oni spasu i usmere na pravi put?
Rekavi to, Hasejn ustade i stojei u pozi punoj potovanja, pogledom punim iekivanja,
gledae u Belzebuba.
Ahun takoe ustade.
Belzebub se neno osmehnu na Hasejnovo pitanje i ree, pre svega, da je sada sasvim
siguran da su njegove prie koristile njegovom unuku onako kako je i oekivao, a zatim
ree ozbiljnim tonom da bi, kada bi ga na Sveobuhvatni Jedinosuni Tvorac zaista
pozvao i postavio takvo pitanje, odgovorio...
Iznenada, Belzebub i sam ustade i pruivi desnu ruku ispred sebe, a levu iza sebe,
ustremi svoj pogled nekud u daljinu, kao da prodire u najvee dubine prostranstva.
Istovremeno, malopomalo, oko Belzebuba se pojavi "neto bledouto" i poe da ga
obavija; nije se moglo pojmiti niti razaznati njegovo poreklo - da li su to bile emanacije
samog Belzebuba ili je dolo odnekud iz prostranstva, iz spoljnih izvora.
U srcu te kosmike aktualizacije, neverovatne za tricentrina bia, neobino snanim
glasom i s najveom iskrenou, Belzebub sveano ree:
- O, Ti, Sve i Svja moje Celine!
Jedino sredstvo kojim se sada mogu spasti stanovnici planete Zemlje - jeste da im se
implantira novi organ, nalik na organ kundabufera koji bi, ovoga puta, posedovao takve
osobine zbog kojih bi svaki od tih nesrenika tokom svog ivota stalno oseao i bio
svestan neizbenosti svoje sopstvene smrti. kao i smrti svega to se nalazi pred njegovim
oima ili to privlai njegovu panju.
Jedino to oseanje i to znanje mogu unititi egoizam koji je sada u njima potpuno
kristalizovan i koji guta itavo njihovo bie i, istovremeno, iskoreniti tendenciju mrnje
prema drugima, koja iz njega proistie - tendenciju koja raa one meusobne odnose to
predstavljaju osnovni uzrok svih njihovih anomalija, nedostojnih tricentrinih bia i
kobnih po njih i po itavu Vasionu.