Glava 7 KOJA PRIPOVEDA O ISTINSKOM DUGU

Kada je kapetan izaao, Belzebub pogleda svog unuka i pretivi da je u nekakvom

neobinom stanju, upita ga saoseao i sa senkom nemira:
- O emu se radi, dragi moj deae? Zato si se tako duboko zamislio?
Pogledavi dedu oima punim tuge, Hasejn zamiljeno oovori:
- Ne znam ta mi je, mili dedice, ali tvoj razgovor s kapetanom izazvao je u meni veoma
tune misli. Ono o emu nikada ranije nisam razmiljao, sada me neprekidno mui.
Zahvaljujui vaem razgovoru ja sam postepeno sasvim jno shvatio da Vasiona nije uvek
bila onakva, kakvom je ja sada vidim i zamiljam.
Ranije nisam mogao ni da zamislim, iako je razmiljanje moglo na to da me podstakne,
da kosmiki brodovi nisu uvek bili ovakvi, kakav je ovaj kojim sada letimo.
Tek sada sam potpuno shvatio da svaka stvar koju koristo, sav savremeni komfor, sve to
je potrebno za nau udoost i sreu, nije postojalo oduvek i da nastanak svega toga ne bio
jednostavan.
Pokazalo se da su u prolosti razumna bia radi svega ta morala mnogo da rade i da pate i
da su mnogo trpela ne tei sebe. Ona su radila i patila da bismo mi sada uivali u
blagodatima civilizacije i sve to, svesno ili nesvesno, oni su stvarali za nas budui
osueni na ravnodunost ili zabav.
A mi sada ne samo da prema njima ne oseamo zahvalnost, ve ak i ne znamo za njih i
to nepotovanje nas nimalo ne brine.
Na primer, ja ve dovoljno dugo ivim na svetu, a ni jeom mi nije palo na pamet da
nekada, moda, svega ovoga to sada vidim nije bilo, kao to nije bilo ni mog nosa koji se
pojavio tek kada i ja.
I eto, dragi moj, mili dedice, sluajui tvoj razgovor s kapetanom, postepeno sam svim
svojim Umom poeo da shvatam, koliko mnogo dugujem tim biima, i u kolikoj meri
sam njihov dunik. Upravo zbog toga me sada mui "gria savesti".
Rekavi sve to Hasejn obori glavu i zauta.
Gledajui uzbueno svoga unuka Belzebub ree:
- Savetujem ti, dragi moj Hasejne, da privremeno odloi te probleme. Budi strpljiv. Tek
kada poraste i kad se zavri period tvog rasta, kada dovoljno sazri da shvati tako duba
filosofska pitanja i aktivno o njima razmilja, bie ti jasno da mora na njih da se vrati.
U tvojim godina ti jo ne mora da plaa za svoje postanje. U ovoj fazi tvoga ivota ti ne
mora za njega da plaa. Tvoj zadatak je - da se priprema za budunost - za obaveze i
odgovornost pred tricentrinim biima. Za sada, ivi kao to ivi, ali uvek pamti jednu
stvar. Svako jutro neizostao, gledajui izlazak sunca u svoj njegovoj velelepnosti, ma da
prodre u svoju podsvest, u sve njene oblike, i da nrestano ponavlja sebi da ukoliko ona
bude smetnja u tvom ivotu, u budunosti ne samo da nee moi da izvue iz nje neku
korist, ve nee moi ni dobro da slui Venom Tvorcu.
Ponavljam jo jednom, dragi moj deae, ne misli na te probleme. Jo si suvie mlad za
takve misli.
Sve u svoje vreme.
Pitaj me to god poeli i ja u ti odgovarati do kapetovog povratka. Po svoj prilici,
neodlone obaveze ga spreaju da doe ovamo.