Tom Miler

FILOZOFI U RATU
PRVO POGLAVLJE PORUKA
Ali nikad nemoj rei za filozifiju da je magija, jer tako neto ne postoji.
Knjiga ge Gudbadi za svaku devojicu, 1899.
Moja majka, major Emelin Viks, radila je kao okruni filozof u okrugu Jelouston,
savezna drava Montana, i u tom svojstvu je pomagala kod najrazliitijih nezgoda i
nesrea. Takoe je imala puna ovlaenja od strane drave za vrenje obine i
relativno isplative empirijske filozofije kakva je bila jako traena prevoz putnika na
kratke staze, korusi za poveanje prinosa, sigle za zatitu od vatre ili leda.
Kao njen sin, bio sam zaduen za voenje knjiga, naruivanje opreme, nona
deurstva, a povremeno sam bio i pomonik na terenu za hitne pozive, u okviru
mojih prilino ogranienih filozofskih mogunosti. To se nije ba mnogo slagalo sa
onim to sam zamiljao da u raditi sa devetnaest godina, ali je bar bilo korisno
zanimanje. A kada me je moj drug Vilard zavitrlavao i pitao zato ne nosim
podsuknje, kad ve radim sve te enske poslove, pa, samo bih stegao zube i
odvratio mu da bolje ne ide u zooloki vrt, jer bi majmuni mislili da im je roak.
Moja dunost u noi 6. aprila 1917. uglavnom se sastojala od pripreme ture
srebro hlorida. Majka je nekoliko sati pre toga prevezla jo dvoje dece sa arlahom u
bolnicu u Heleni, i potroila je 10 grama srebro hlorida da ih stazira. To je znailo da
su nam ostale jo samo tri epruvete. Mogao sam da piem Harnemon filozofskim
potreptinama i naruim jo, ali poto nije bilo redovne transportne slube izmeu
Denvera, gde se nalazio najblii Harnemonov magacin, i Bilingsa, nama najblieg
grada, morali bismo da ekamo nedeljama na tu poiljku, ili da platimo pravo malo
bogatstvo za letaa koji bi nam ga doneo kao hitnu isporuku. Jedina realna
alternativa bila je da sam napravim novu koliinu, iako se srebro nitrat nainjen u
kunim uslovima, bez stabilizatora, raspada nekoliko minuta po izlaganju dnevnoj
svetlosti.
U maloj laboratoriji iza kuhinje izmerio sam potrebnu koliinu sitnih,
paperjastih kristala srebro nitrata i rastvorio ih u laboratorijskoj ai punoj tople
vode. Neprekidno sam meao nekoliko minuta, dok nisam dobio bezbojan rastvor.
Onda sam izvrio nekoliko prorauna i dodao odgovarajuu koliinu obine kuhinjske
soli. Skoro istog asa stvorio se beliasti talog, kovitlajui se poput snega dok je
polako padao na dno ae. Saekao sam etvrt sata da se talog spusti, potom sam
isisao supernatant, prebacio precipitat na filter papir i osuio ga nad plamenom.
Nisam se ba proslavio. Trebalo je da dobijem trideset grama, dovoljno za est
epruveta za stazis, ali dobio sam jedva petnaest. Zdrobio sam kristale srebro hlorida
u prah, odmerio po pet grama u tri epruvete od tamnog stakla, zapuio ih i sklonio ih
u fioku.
Razmiljao sam da li da napravim jo jednu turu kada je u kuu uletela majka,
potpuno mokra od kie.
Gde si dosad? upitao sam.
Nemoj tu da poinje, Bubere! odvratila je. Stado se ratrkalo po celoj
Pastirskoj pustari. Prela sam najmanje 400 milja traei poslednje. Gospodin Kolins
e pobesneti kada dobije raun.
Uzela je pekir i obrisala lice i kosu. Tokom poslednjih etrnaest sati primila je
deset poziva vrlo naporan dan i to sve po groznom vremenu.
Ima goveeg gulaa na poretu, rekao sam.

Majka je usula sebi pun tanjir i skljokala se na stolicu. Ja sam ve odavno

veerao.
Pretpostavljam da si uo vesti, rekla je.
uo sam, naravno. Tog popodneva Kongres je, na zahtev predsednika Vilsona,
objavio rat Nemakom carstvu, ime se Amerika ukljuila u borbe koje su besnele
Evropom jo od 1914. Nisam ni oekivao da e se mama radovati tome. Ona je
sluila dve decenije u Amerikom siglerskom korpusu, tanije u Diviziji za medicinsku
evakuaciju, zaduenoj za izvlaenje ranjenika i samrtnika do poljskih bolnica tokom
Francusko-pruskog rata, i rata na Kubi, i Filipinske pobune i Havajskog ustanka.
Videla je suvie mnogo unakaenih i mrtvih vojnika da bi odobravala rat.
Ima li ikakve anse da te mobiliu? upitao sam.
Ni sluajno, odvratila je. Mobilisae mlae rezerviste, a mnogo aktivnih
ena e prebaciti preko mora. Ali svakako nee pozvati enu od ezdeset godina,
iako je moje ime jo uvek na spisku to bi bila blamaa. Ne, mene brine kada e
Vilson objaviti mobilizaciju za vojsku.
Na to sam i ja bio pomislio, ali sa mnogo manje strepnje uniforma, pravi
muki posao, prilika da vidim Evropu dok se borim rame uz rame sa momcima koje
poznajem od detinjstva.
Priala sam sa Sintijom Malac iz Dravne centrale, rekla je majka. Oekuju
da e imati tri odobrene potede za osobe sa civilnom slubom od velikog znaaja.
Jedan od njih si i ti.
Pitao sam se koliko lobiranja joj je bilo potrebno, na koliko usluga je morala da
se pozove. Prema onome to sam znao o gi Malac i o nainu na koji se radi u
Dravnoj centrali, svakako veoma mnogo.
Pa, drago mi je to to ujem, rekao sam. Ali hteo sam da ti kaem da je
popodne svratio Vilard Gan. On i Dakar se spremaju da odjau u grad, verovatno u
ponedeljak. Da se prijave.
Bubere, ne misli valjda ozbiljno.
Rodi Ha e isto sa njima, nastavio sam. Verovatno i Eliot Njutn. I ...
Ne! Kako uopte moe da pomisli tako neto?
Majko, sluaj ko se dobrovoljno javi, moe da bira. Ne mora u peadiju
osim ako ba eli.
Svi mogu da budu razneti u paramparad! I konjica i artiljerija i mornarica.
Mogla bih da ti priam o opekotinama na mornarima u Manili, takvim da ti se
eludac prevrne.
Pobogu, mama! Ostau jedini iz moje generacije u Bilingsu.
Ba me briga sve i da ostane jedini na svetu. Ne ide u vojsku i taka.
Uzela je tanjir i kaiku, otila u svoju sobu i zalupila vrata.
***
Prolo je i dva ujutro. Napolju je kia i dalje pljutala, udarajui o drvene
kapke. Napravio sam sendvi sa unkom i vratio se da sedim u kancelariji.
Civilna sluba od velikog znaaja. Trebalo je da znam. Trebalo je da se
pripremim za to. Trebalo je da bolje smislim govor, sa svim finim argumentima na
temu dunosti i lojalnosti prema prijateljima, i o tome da se vidi svet. Moda bih
mogao da ponovo pomenem ideju o vojsci sutra, kad majka bude imala vremena da
se malo privikne na to.
Pokuao sam da skrenem misli dok sam slao nekoliko rutinskih poslovnih
poruka. Zagrabio sam metalnom kaiicom fino mleveni kvarc zapravo, jako
preien i veoma skup pesak i posuo njime tablu za poruke. Moja tabla je prilino

velika stakleni kvadrat u drvenom okviru, svaka stranica etrdeset pet

centimetara, a sa donje strane presvuen tankim slojem istog srebra. Uzeo sam
lopaticu i poravnao pesak. Potom sam u gornjem desnom uglu iscrtao prstom glif g.
Herika. Pisao sam to sam urednije mogao da e majka sutra doi kasnije, ako
uopte doe, da zameni dimoreznu oblogu u njegovoj pei za cigle. Zavrio sam
ispisujui svoj glif u suprotnom uglu, izbrojao do esnaest i sve izbrisao lopaticom.
Potom sam pisao Brusu, naem zastupniku kod Harnemona, i poslao sam
redovnu narudbinu za sve ono to ne moemo samo da naemo ili napravimo:
Iverje kedra, prenika pola milimetra: 68 vrea po pet kilograma. Preiena voda iz
Mrtvog mora: 35 litara. Kukuruzna praina, superfina, klasa A: pola tone. Dvaput
prosejani poluteni pesak: est tona. Jedna ljudska kost iz noge, po mogunosti
butna. Poslao sam poruku i obrisao tablu jednim nervoznim pokretom.
Kako je mama mislila da me sprei, ako sam reio da se prijavim? Ja sam
odrastao nije da mi treba njena dozvola.
Podesio sam plou da prima poruke pod majinim glifom, a ja sam uzeo
drugu. eleo sam savet od nekog ko je imao posla sa majkom i uspeo da uradi po
svome. Iscrtavao sam sigle kako bih prizvao razgovor koji sam vodio sa svojom
polusestrom, Anelom, tokom popodneva. Morao sam da za trenutak skrenem
pogled sa table poruka se nikad ne pojavljuje dok gledate, to je neto u vezi sa
spontanim preureivanjem i verovatnoom po kojoj bi pesak, teoretski, mogao da se
nasumino rasporedi u slova i brojke, ali ansa je milion naprama jedan da e se to i
desiti. Sigle menjaju te anse, ali vaseljeni kao da je neprijatno zbog toga pa vie
voli da ljudske oi ne gledaju dok se to deava.
Kad sam ponovo pogledao, na razgovor se pojavio, ispisan u pesku.
I ta je rkl? pisala je Anela.
Nznm, odgovorio sam ja. Nsm jo ptao. Vrvtn e bti besna to ne ustvj u
zabavi.
Ne ali se s tim, odvratila je.
A ti? Vojni filozof? pitao sam
Ni pd rzn. Ako mbilu, odh u Mksko.
Lepo zv. Dou u posetu.
Da, a kad si me ovd posetio?
Voleo bih da jesam. Pre est meseci Anela je pobegla u Njujork. Nije bilo neko
iznenaenje; ve godinama je matala o tome, samo je menjala egzotina mesta
kuda e otii. Ali kada je stvarno otila, usred noi, sa maminom starom vojnikom
torbom punom odee i opreme, mama i ja smo bili zapanjeni.
Anela je nala posao kao pisar u banci, vodila je rauna o est tabli za
poruke zamenika direktora i starala se o runom kopiranju. To ba nije ba najbolji
nain da iskoristi svoj dar ona je sjajan leta u pravoj liniji, umel precizno da stazira
i paljivo prati sva nova saznanja o siglama ali nagovestila je da ima neopisivo
dobru platu.
Anelim odlazak je stavio majku u nezgodan poloaj. Anela je, kao i sve
ene, imala solidne uroene sposobnosti za filozifiju i bila je majin dragoceni
pomonik kad se radi o tekim pozivima. Ja sam bio u najmanju ruku slaba zamena,
to se potvrdilo pre nekoliko nedelja kada je od Dravne komisije stigla poruka da je
odbijena moja molba da postanem probni okruni filozof dodue, najverovatnije
samo zato to sam muko. Nije im smetalo da povremeno pratim majku, ali ne treba
da se zanosim da e mi filozofija postati stalno zanimanje.
Pokuao sam da sastavim novu poruku za Anelu, ali imao sam suvie toga
to sam eleo da joj kaem. Najvie na temu civilnoj slubi. Ona e svakako imati

mnotvo dobrih saveta; poto je sedam godina starija od mene, nikad se nije
ustezala da mi zapoveda. Dodue, ja sam uvek bolje izlazio na kraj sa majkom. A
mama e na kraju morati da popusti uostalom, njoj je bilo trinaest godina kada je
stupila u vojsku. Maltene su je oni vaspitali. Mama je odrasla u nekom selu u
Misuriju, kao najmlae od osmoro dece, i esto je govorila kako su prve godine u
vojsci bile pravi raj u poreenju sa time. Smatrao sam da nema ba mnogo razlike
to se tie moje elje da stupim u vojsku.
Pogledao sam prvu tablu za poruke, podeenu da prima pod majinim glifom.
Na njoj je pisalo:
Za: Viks. Od: Izerman. Potrebno staziranje i evakuacija porodice, oko 3 km
sev. od Tri Rave. Ozbiljnabvolest. Potvrdite prijem. (Poslato 02:42; prvi poziv:
23:28).
To nije imalo nikakvog smisla. Bio sam sasvim siguran da u okrugu Jelouston
nema mesta po imenu Tri Rave. Izvukao sam sveanj topografskih mapa i indeks
naziva mesta. Postojale su Tri Rave u okrugu Galatin, 280 kilometara od nas, ali to
je bilo totalno izvan majinog reona. Odgovorio sam:
Potvrdite lokaciju: 3 rave, okrug Gltn?
Sledeeg trenutka pojavio sa odgovor: D.
Bio sam siguran da postoje bar tri okruna filozofa blia tom mestu od majke.
Verovatno je neko, bunovan, iscrtao pogrean glif. Mada, bilo je pomalo zloslutno to
poruka dolazi od Vini Izerman, filozofa u okrugu Silverbou, koja je trebala da bude
ove sedmice na odmoru.
Reio sam da proverim.
Potvrdite: poziv za Emelin Viks?
Odgovor je glasio: Da. Niko blii. alim.
Kakvo ubre, gunao sam. Majka e ovo privatiti, i zadatak e potrajati
itavu no. Povrh toga, morae da leti kroz oluju sa vrlo oskudnim informacijama.
Reio sam da kontaktiram sa porodicom koja je poslala prvobitnu poruku, kako bih
saznao detalje i precizniju lokaciju.
Molim glif za direktan kontakt, napisao sam.
Sledeeg trenutka sitgao je odgovor: Nema. Najprcz lok. S49,9 Z111,5. Ili
pitati u Tri Rave. Pordc Klajn.
Manjkava lokacija i nema naina da se kontaktira sa bolesnikom. Divno.
Primila i prihvatila E. Viks u 2:48, napisao sam.
Priao sam njenim vratima da kucam. Mama! pozvao sam. Nita. Otvorio
sam vrata i pozvao je po imenu. I dalje je hrkala. Imate let, majore!
Majka je, jo napola usnula, skoila iz kreveta, umotala se u ogrta i isteturala
se u kancelariju.
Rekao si neto? mumlala je.
Iscrtao sam glifove da joj pokaem poruke razmenjene sa gom Izerman.
Mama je vrtela glavom. Jedino ako umiru. U est ujutro treba da budem u Bilingsu,
na gradlitu hotela. Ako budem imala sree, zavriu ovo na vreme da zakasnim
samo par sati. A Silvija e morati popodne sama da vodi ambulantu. Sada je bila
potpuno budna. Prepisala je koordinate. Potom je rairila na stolu veliku mapu
Montane i poela da planira kurs. Prvo kroz klisuru, koliko da se vidi crkveni toranj u
Bozmanu. Otprilike na zapad-severozapad. Uzela je lenjir i kompas i poela da
unosi brojke u pomini iber kako bi odredila vreme leta i utroak praha. Iznenada je
prekinula i zaprepaeno me pogledala.
Idi obuci se! rekla je.
Pa obuen sam.

Obuci se za letenje.
Hoe da i ja poem? Osetio sam da mi se glas podigao barem za oktavu i
po.
Mama vie nije podizala pogled sa mape. Treba mi navigator, rekla je. I jo
jedan par oiju. Ovo je ve postalo dombasto, a bie jo gore.
Otrao sam na sprat, u svoju sobu. Iako nije bilo naroito hladno za april,
pljutala je kia. Jedno je izai i nasei drva za vatru po takvom vremenu, a sasvim
je druga stvar biti u vazduhu sa turbulencijom koja te iba trista na sat.
Navukao sam duge gae i teko, zimsko letako odelo u osnovi, vuneni
demper sa rol kragnom i duplim slojem na grudima i ramenima, kako bi se smanjilo
uljanje od remenja dva para vunenih arapa i izme, vunenu kapu, rukavice i
nepromoivu kabanicu. Pod miku sam stavio konu kacigu i naoare.
Majka je ve bila spremna kad sam se vratio u kancelariju. Slala je i primala
poruke zastraujuom brzinom.
Ako je verovati Vini, rekla je, prvi poziv je stigao u nonu slubu Dravne
centrale. O'Mali u Bozmanu je ve bila na zadatku rudar izboden u tui pa je
njena erka vratila poziv. Onda su ga poslali Danstonki u Klark Siti, odbila je i ona.
Potom su zvali Vini, ali ona je u San Francusku, neguje bolesnu majku, pa je
prebacila poziv na Harijet, iako ova ne moe da leti u sedmom mesecu trudnoe, a
kad Harijet nije odgovorila itav sat Vini je pokuala kod nas.
A ta je sa Danstonkom? upitao sam.
Zaspala, ne leti po kii, bolesna, odgovorila je majka. Ko e ga znati. Ali
ovo joj je peti put za mesec dana da ne prihvata zadatak. Izgleda da joj ivot na selu
ne odgovara previe.
Trebalo bi da uloimo zvaninu...
Glavni problem, prekinula me je majka, jeste to ne znamo koliko ljudi
treba da nosimo; reeno je samo da treba preneti celu porodicu. Ako ih ima vie od
pet, morae da mi pomogne da veem lestve. Ne volim da to radim nad terenom
koji ne poznajem, ali ako u porodici ima desetoro dece ne elim da se vozim pet puta
tamo-amo. A svi e biti stazirani nemam ivaca da trpim cmizdravu deurliju u
vazduhu.
Osetio sam da sam prebledeo. To e moda biti problem, rekao sam.
Sintetisao sam samo petnaest grama srebro hlorida.
Majka je uzdahnula i za trenutak sklopila oi. Ja sam kriva, rekla je. Trebalo
je popodne da napravim novu turu. Ako ih ima vie od pet, staziraemo najtee, a ti
e morati ostale da nosi budne.
Smotao sam vodootopornu mapu Montane i stavio je u cev za putovanje pa
sam je zajedno sa kompasom, iberom, trigonometrijskim tablicama, olovkom i
tablicom spakovao u vodootpornu torbu, za sluaj da moramo da pravimo korekcije
kursa u letu. Oboje smo zakaili za podlakticu male table za poruke. Imale su jak,
prozirni poklopac preko peska, koji se ugibao taman toliko da se moe pisati. Bile su
male i jogunaste, ali dovoljno dobre da moemo poslati par rei jedno drugom ili
Dravnoj centrali. Majka je ponela i Majklsonovu topericu, za merenje vremena i
navigaciju. Ja sam imao runi asovnik i kompas.
U predsoblju smo uzeli amove. Standardna oprema za letenje nije se mnogo
menjala proteklih decenija: teka jakna od brodskog platna sa konim kaievima
preko ramena i oko pojasa, sa trakama od istog platna koje se vezuju oko butina.
etiri teke eline karabiner kope na leima, za kaenje teretne ili putnike
nosiljke, i jo etiri spreda za drugog putnika. Spakovali smo est nosiljki za putnike,
kao i dodatne kaieve i spakovanu uad za pravljenje lestvi dugake skalamerije

nalik na merdevine od konopca, na koje smo mogli zakaiti nekoliko putnika koji bi
visili sa lenih kopi. Kad polete, lestve bi se rairile petnaest metara iza nje i esto
su se krivile na vetru. Ali to je i dalje bio najbri nain da se preveze vea grupa
putnika.
Istrali smo napolje, na pljusak, i otvorili spoljanja vrata ambara, a kad smo
uli urno smo ih zatvorili i postarali se da otresemo sa sebe to vie vode pre nego
to otvorimo unutranja vrata. Unutra mo drali velika pakovanja hemikalija i
prahova koji se koriste u sigliranju.
U najistijem obliku, prah za letenje je udesno jednostavan. Prvi letai su bili
amani plemena iroki, koji su crtali simbole polenom kukuruza i bivali podignuti
uvis emirijsko-filozoskom energijom tokom udesnog (i povremeno smrtonosnog)
prolenog rituala plodnosti. Iako je kukuruzni polen izuzetno moan, veoma je teko
doi do njega. Kukuruzno brano ili kukuruzni prah (mnogo finije mleven) deluje
mnogo slabije, ali dovoljno su jeftini da letenje uopte bude praktino primenljivo.
Branu se moe dodati i pesak, to dodatno smanjuje cenu uz vrlo mali gubitak
snage. Poto pesak bolje podnosi vlagu, mi emo noas koristiti najveu moguu
koliinu, kako bismo izbegli slepljivanje.
Prakove smo drali u tekim elinim buradima sa gumiranim slojem spolja i
slavinom pri dnu. Pomalo su liila na vinsku burad, onako podignuta na drvenim
stalcima nekih pola metra od poda. Uzeo sam veliku kofu i otvorio slavinu na jednom
buretu. Pesak je potekao i napunio kofu. Majka je punila kofu iz bureta za kukuruzni
prah.
Poneu u glavnom rezervoaru 20 kila da stignemo donde, rekla je. I jo po
20 za svakog od nas, da odnesemo putnike do bolnice u Heleni. I jo po 5 kila
rezerve svakom.
To je bilo vie nego dovoljno. Obino smo raunali sa potronjom praha od
trideset grama po minuti na pedeset kilograma teine na tlu. Drugim reima, ja bih
mogao da letim jedan sat sa etiri kile. Majci, koja e nositi mene, pedeset kila
dodatnog praha i ostatak opreme, bie potrebno oko 9 kila da nas donese do Tri
Rave, pod uslovom da je naemo iz prvog pokuaja.
Kada smo napuniili kofe, presuli smo prah iz njih na veliku vagu kako bismo
odredili tanu teinu, a potom smo sve prebacili u runu mealicu, ije velike
lopatice su ravnomerno pomeale pesak i prah, i na kraju smo istoili smeu u
trouglasti platneni dak nalik na kesice kojima poslastiari araju kolae. Kad je bila
puna, presavili smo kraj i uvezali ga kanapom.
Majka je zasekla iljati kraj daka i stavila na njega regulator mali tajmer
veliine deije pesnice, iji otvor se mogao podeavati kako bi se regulisalo curenje
praha. Tako leta moe da kontrolie potronju, pa samim tim i potisak, koristei
empirijsku energiju sigli. Mama je proverila curenje praha, a kad se uverila da je sve
u redu zatvorila je ventil. Ja sam isto to uinio sa svojim dakovima.
Poto su pripreme okonane, poeli smo komplikovan ples da bismo privrstili
opremu. Pomogao sam majci da vee glavni rezervoar od 20 kila sa desne strane, i
rezervni od 20 kila na grudi pomou karabiner kopi. Ona je rezervu od 5 kila vezala
sa leve strane. Potom sam ja privrstio mojih 20 kila na grudi i 5 na levi bok. Onda
sam izvio ruke ka leima da bih povezao etiri kope na leima svojih amova sa
leima majinih. Posle nekoliko trenutaka petljanja, polo mi je za rukom; lenji letai
vie vole da putnika nose spreda, ba da bi izbegli ovu tekou, ali ravnotea je
neuporedivo bolja ako je putnik pozadi i zato se vredi pomuiti.

Isteturali smo se iz upe hodajui u korak, leima o lea, s naporom vukui

teret praha i rezervnih nosaa. Napolju, u gladnoj, kiovitoj noi doli smo do daha i
izvrili poslednje provere.
Reci mi kad si spreman, rekla je majka. Ja sam malo povio kolena i ramena.
Kad poleti, osetiu jak trzaj povlaenja nisam hteo da budem ukoen u tom
trenutku.
Kreni! rekao sam.
Majka je skoila uvis, istovremeno otvarajui regulator i iscrtavajui siglu.
Sigla je odmah proradila pa je poletela nekih tri metra uvis, ponevi i mene.
Smesta smo se osetili lake za dobre dve treine. To se najvie moglo
uporediti sa lebdenjem u vodi. Kada sigla za let proradi, leta i njegov teret su u
vazduhu laki nego na zemlji. U naem sluaju, majka je imala 60 kila a ja oko 100,
plus jo 100 kila praha i opreme; na tlu je to bilo preko etvrt tone, ali u vazduhu
mnogo manje.
Sve u redu? doviknula je majka. Poto smo nepomino visili u vazduhu nije
bilo razloga da se podie glas, ali majka nije bila naviknuta na nepominost.
Odlino, doviknuo sam.
Ona je otvorila regulator do kraja, ponovo iscrtala siglu i krenuli smo. U
redovnim razmacima je ponavljala siglu, crtajui je pod pomalo promenjenim
uglovima kako bismo postepeno usporili uspinjanje i ubrzali po horizontali. Posle
nekoliko minuta dostigli smo visinu od dva i po kilometra, to e nam omoguiti da
izbegnemo nezgodno postavljene planinske vrhove. Neki letai paljivo planiraju
uspon, sa topericom na jednom runom zglobu i visinomerom na drugom, tako da
tano znaju dokle su stigli. No, majka je bila dovoljno iskusna da intuitivno proceni
visinu po gustini vazduha, po hladnoi na obrazu, po pritisku u uima.
Leteli smo du doline reke Jelouston, koja je krivudala ka zapadu. Ispod nas se
ravno tlo obraslo ikarom postepeno povlailo pred brdovitim terenom, a potom su
sledile Stenovite planine. Stvarno veliki vrhovi bili su dalje na jugu, ali Montana ima
mnotvo vrhova od preko 2000 metara, a svaki je mogao da nam prekine let.
Pomisao da naletite na planinu moe nekom neupuenom delovati besmisleno, ali u
noi bez meseine sa mestiminim oblacima lako se moglo desiti da bez ikakvog
upozorenja naiete na strmu kamenu liticu.
Majka je prvi deo naeg puta prela stotinama puta, pa nisam bio naroito
nervozan. Mnogo vie me je muilo onih sedam biskvita, tri tanjira gulaa, olja
kakaa i sendvi sa unkom koje sam pojeo tokom prethodnih sati. Sve to, u
kombinaciji sa blagim, stalnim, pomalo nepravilnim njihanjem dok sam visio sa
majinih amova oito se zaverilo da mi prevrne eludac.
Pokuao sam da zatvorim oi i diem kroz nos, ali to je samo pogoralo stvar.
Imao sam strano oseanje kao kad trite niz stepenite i promaite poslednji
stepenik. Samo to, naravno, nisam pao na pod u dnu stepenita; u elucu sam
oseao onaj prvi trenutak pada koji nikako da se nastavi. Gutao sam pljuvaku sa
ukusom ui. Hladan, sve vazduh je strujao svuda oko mene, ali ja nisam uspevao
da ga udahnem. Osetio sam da mi lice gori. Potoci znoja tekli su mi niz lice pa u
usta. Imao je ukus tavljene koe.
Okrenuo sam glavu i poeo da povraam, i to tako da sam uspeo i da
poremetim pravac leta i da se ispovraam pod kragnu kabanice. Majka je odmah
ponovila sigle i blago se nakrenula da bismo se vratili na kurs uprkos grevitim
pokretima mog tela.
Bolje sada! doviknula je kroz strujanje vazduha. Klijenti ne vole da ih
ubrljamo.

Na alost, moje grenje u amovima samo je dodano pojaalo njihanje. ta god

da je majka pokuavala, nijedna sigla to nije uspevala da sredi. Amovi su mi se
usekli ispod pazuha tako da su mi ake utrnule. Pokuao sam da se bolje namestim.
Prekini! viknula je majka. Mnogi su letai padali zbog nemirnog putnika
vrpoljenje u pogrenom trenutku moglo je izazvati dug pad.
Pomirio sam se sa sudbinom i pokuao da budem to mirniji. No, bilo je veoma
hladno zbog velike visine a vetar me je nemilosrdno ibao, mada sigurno ne toliko
kao majku. Pokuao sam da ukoim celo telo kako se ne bih tresao od hladnoe, ali
ipak sam drhtao. Svaki moj pokret nas je sve vie skretao sa kursa.
Posle itavog sata patnje, poeli smo postepeno sputanje prema onome to
smo pretpostavili da je Bozman. Majka se probila kroz oblake i poela niz sve irih
zaokreta. Traili smo crkveni toranj, koji je preko noi uvek bio osvetljen sa vie
signalnih baklji, delom u slavu Boju, ali vie zato da bi letai imali vrstu taku za
navigaciju. Pod uslovom, naravno, da crkvenjaka nije mrzelo da se pentra strmim
stepenitem po ovakvoj noi.
Majka je konano ugledala plaviasti sjaj na nekih pola kilometra daljine i
krenula ka njemu.
Dobro gledaj, doviknula mi je. Ti si navigator.
Naravno da je majka umela da prati vreme i gleda kompas zapravo, uvek je
proveravala moje brojke na svojoj opremi ali nikad ne kodi da se putnik kojeg skoli
munina zaokupi nekim zadatkom. Popeemo se ponovo na 2700 metara, leteemo
stalnom brzinom do geografske irine i duine navedenih u poruci, a onda emo se
spustiti pravo dole. Grubo i nimalo elegantno. Neki elegantniji kurs bi pratio
hiperbolinu krivu i utedeo bi nam koji kilometar. No, za to su bili potrebni
prorauni, moda ne ba komplikovani, ali majka i ja nismo eleli da ih vrimo u
mraku, u etiri ujutro, dok lebdimo iznad crkvenog tornja da nas vidi svako ko ima
oi.
Majka je iscrtala sigle pa smo sunuli uvis do odgovarajue visine.
Okreni se na 284 stepena, doviknuo sam. Poela je spor okret, jedan od onih
manevara koji izgledaju kao najjednostavnija prva lekcija za budue letae, ali je
zapravo neopisivo teak ako ne elite da krenete u vrtoglavi kovit du druge ravni
kretanja. Kad je igla pokazala 284 viknuo sam da stane. itati kompas sa
preciznou od jednog stepena je teak poduhvat ak i u najboljim uslovima.
Poreenje dva kompasa je bilo najblie to smo mogli da postignemo.
Ja imam 282, rekla je majka. Ispravila se i polako okretala dok nismo oboje
bili zadovoljni.
Podesi brzinu na 89 metara u sekundi pa emo nastaviti ovako jo 395
sekundi, rekao sam.
Majka je utne nacrtala siglu, pa smo naglo ubrzali do tih 89 metara u sekundi
5,3 kilometra u minuti, 320 kilometara na sat. Bez kalkulacija, bez geometrije,
samo prava linija i neto malo deljenja na decimale. Pod uslovom da je filozof koji
nam je poslao koordinate odredita znao ta radi. Pod uslovom da majka moe da
zadri kurs u pravoj liniji iako joj ja remetim ravnoteu. Pod uslovom da uspemo da
uoimo kuu kada se spustimo.
Dok smo hitali kroz tamu paljivo sam pratio vreme, kiljei u runi sat i u
kompas pod svetlom zvezda. Nekoliko puta sam rekao majci da skrene stepen ili dva
na desno dok smo se sputali.
Posle tano est minuta i petnaest sekundi, rekao sam Zaustavljanje kroz
dvadeset sekundi , a na 390 sekundi poeo sam glasno da odbrojavam. Dve
sekunde pre predvienog vremena majka je naglo skrenula da bi izgubila na brzini i

obruila se kroz oblake. Izbili smo iz njih na hiljadu osamsto metara, ali nismo videli
nikakav trag civilizacije. Majka je krenula putanjom za pretraivanje u silasku
spiralno ka tlu, pri emu je svaki krug bio iri od prethodnog. Na dvesta pedeset
metara visine poeli smo da gubimo nadu. Oni koji su poslali poziv za pomo oito
se nisu potrudili da upale signal. Na sto dvadeset metara majka je primetila neto za
ta se ispostavilo da je itava gomila signalnih baklji potrpanih ispod jabukovog
drveta. Nedaleko odatle nalazila se jednospratna seoska kua.
Krelac je trebalo da ih iznese na otvoreno! gunala je majka dok smo sletali.
Otkaio sam se od nje i krenuli smo da teglimo torbe i opremu ka ulaznim vratima.
Majka je kucala glasno, pesnicom. Niko se nije pojavio. Ponovo je lupala.
Tako mi svega, ako ovi idioti nisu kod kue...
Vrata su se otkrinula i provirila je devojica od moda etiri godine. Ja sam
iznenaeno ustuknuo, ali majka je izgleda tako neto i oekivala. unula je da bi
gledala dete u oi.
Zdravo, duo, rekla je. Da li je ovde neko bolestan?
Ne zovem se tako, rekla je mala. Imala je dve neuredne kikice i neto zeleno
razmazano preko lica.
A kako se zove? pitala je majka.
Karla.
Ja sam Emelin, rekla je majka. Moe da me zove i gospoa Viks.
E, ovo je bilo neto novo. Kad god bih doveo kui druga iz kole, predstavljala
se kao major Viks, ili eventualno gospoja Viks. Nikad gospoa.
Je li neko bolestan? ponovo je upitala majka.
Devojica je klimnula glavom. Svi.
E pa, dola sam da im pomognem, rekla je majka. Ko je poslao poruku sa
pozivom u pomo?
Devojica je gledala kroz otkrinula vrata sa vrlo zabrinutim izrazom lica. Da
li si ti poslala poruku? pitala je majka.
Ko je on? upitala je devojica, pokazujui mene.
To je Robert. On je moj pomonik.
Zato je doao? pitala je Karla.
Pomoi e mi da prenesem bolesnike u bolnicu, objasnila je majka.
Ne svia mi se, izjavila je Karla. Okrenula se i ula unutra, ostavljajui vrata
otvorena. Spustili smo stvari i poli za njom.
Po celom predsoblju je bilo blatnjavih otisaka stopala. Iz kuhinje je dopirao
miris neeg zagorelog. Karla se zaustavila na poetku stepenita i zagledala se
navie, sa rukama na bokovima.
Je li ti mama gore? upitala je majka.
Devojica je klimnula glavom. Majka ju je uhvatila za ruku. Roberte, rekla je,
pogledaj okolo. Pokuau da ih spustim. Moda emo morati da ih nosimo.
Eto, zato je povela i mene: Robert Viks, fiziki radnik.
Pretraio sam prizemlje. U kuhinji je po podu bilo prosuto mnogo brana i
eera. U oku je leala odbaena lizalica, velika i oito dugo lizana dugine boje
su se stopile u nekakvu zelenkastu nijansu. Na drugom kraju kuhinje bila je mala
soba bez prozora, sa radnim stolom i stotinama staklenih tegli. Neke su bile pune
praha, ili korenja, ili udnih materija koje su izgledale kao kristalne granice. U
drugima se kovitlala masa dima. Na klupi je lealo pet zeeva u razliitim fazama
disekcije. Tu je bila i tabla za poruke, a na njoj pisamce od komije sa pitanjem da li
je sve u redu. Ugledao sam glif primaoca i ponovo ga ispisao, dodavi sigle da
prizovem ranije poruke. Tri su bile od drutvenog centra u Bozmanu, u vezi sa

crkvenim sastankom u subotu uvee. Jedna je bila od neke roake, sa alom zato
muevi lie na make. A jedna je bila od okrunog filozofa, Danstonke, sa pitanjima
koliko je jako bilo izlaganje otrovnom dimu.
Sranje, apnuo sam. Polako sam se povukao i urno zatvorio vrata sobice.
Majka je utom strala ni stepenice. Karle nije bilo na vidiku. Napolje! rekla je
im me je videla. Napolje, napolje, napolje!
ta? upitao sam, ali ve me je izgurala kroz ulazna vrata. Nikad je nisam
video toliko uznemirenu.
uta groznica, rekla je.
Za trenutak sam se upitao da li ju je ovo podsetilo na vreme koje je provela na
Kubi. uta groznica je u to vreme besnela, pobivi desetine hiljada Amerikanaca,
mnogo vie nego panski meci. Majka se i sama razbolela, ali sreom samo u blaem
obliku. Ipak, do sada jo nikad nismo imali sluaj ute groznice ovako daleko na
severu. A prenose je komarci. Komaraca smo imali u izobilju, ali ne u aprilu.
Jesi li sigurna? pitao sam. U laboratoriji sam naao razne eksperimente sa
dimorezom.
Gore su dva mrtva deaka, odgovorila je. Crvene oi, ukasta koa,
krvarenje iz usta. Jedan je mrtav ve neko vreme, moda ceo dan. Drugi... srce ne
kuca, ali jo se nije ohladio. Roditelji su u krevetu i ne mogu da ih probudim.
Stazirau ih, a ti e mi pomoi da ih spustimo. Kad su paralisani, nee biti zarazni.
Dobro.
Devojici su samo tri godine, pa nju ne smem da staziram. Ipak, izgleda
potpuno zdrava. Hou da je prenese u Helenu kad prikaim ostale. A najpre nam
odredi kurs u dva ili tri segmenta.
Uzeo sam veliku mapu iz torbe i rairio je tu, na tremu. Pomou lenjira i
uglomera odredio sam pravac leta od naeg trenutnog poloaja do Helene, u dve
faze prvo na velikoj visini, pomou kompasa, a potom nie, du doline, kada
budemo bili dovoljno blizu da uoimo svetlost iz grada. Prepisao sam pravac,
razdaljine i vreme za svaki segment pri stalnoj brzini od 150 km na sat, to je
otprilike maksimum koji mogu da postignem. Da li u biti u stanju da odrim stalni
krus pri takvoj brzini dok nosim budno, nemirno dete privezano za grudi to je ve
bilo sasvim drugo pitanje.
Majka me je pozvala pa sam poao na sprat, u spavau sobu. Tu sam zatekao
krupnog mukarca i sitnu enu, oboje sredovene i u piamama, kako lee na
krevetu, potpuno ukoeni. ivi, ali stazirani.
Traice su pokazivale 10,000 prema 1, rekla je majka, sa 1,8% raspada za
dva minuta. Dakle, imamo pedeset minuta.
ta? upitao sam. Ne, nego...
Sto deset minuta, ispravila se majka, vrtei glavom. Trebalo je da popijem
kafu. Iznesi ih napolje, hoe?
Podigao sam enu, ali poto joj se udovi nisu savijali bilo je potrebno mnogo
znoja i psovki dok je nisam odneo niz stepenice, kroz vrata pa u blatnjavo dvorite.
Potom sam se vratio u spavau sobu i poeo da smiljam kako u najlake
izneti iz kue krupnog mukarca.
Mogao bih da ga izbacim kroz prozor, rekao sam. Ne bi se povredio.
Mama me je prostrelila pogledom.
Samo kaem, pravdao sam se. Uostalom, imao sam pravo. Stazirano telo
nije zapravo paralisano. Telo nastavlja da radi sve to i obino radi die, krvari,
povredi se pri padu ali neuporedivo, infintezimalno sporije nego obino. Dakle, kad

bih gurnuo Karlinog tatu kroz prozor naneo bih mu moda jedan desethiljaditi deo
povreda kakve bi takav pad inae izazvao.
Onda e mi trebati pomo, rekao sam. Uzeli smo krajeve arava na kojem
je leao ovek i savili ivice. Poneli smo oveka u aravu, ja kod glave a mama kod
nogu. Bilo je prilino teko manevrisati, jer je ostao ukoen sa jednom rukom
nezgodno pruenom, ali poeli smo da ga sputamo niz stepenice, glavom napred.
Negde na pola stepenita poeo je da klizi.
Spusti ga nie, mama! Pada pravo na mene.
Ne mogu nie!
Bolje pusti mene...
Pazi!
Ispustila ga je. Pribio sam se uza zid, a telo je skliznulo kraj mene, pravo niz
stepenice. Do prizemlja je nakupilo prlinu brzinu, pa je skliznulo kroz predsoblje i
tresnulo o zid, dovoljno jako da ostavi trag.
Nimalo profesionalno, rekla je majka s prebacivanjem.
Ma trebalo je da ga gurnem kroz prozor, odvratio sam.
Obujmio sam oveka rukama i izvukao ga na trem. Muili smo se da oba
ukoena tela valjano smestimo u putnike amove. Onda je dola na red precizna
operacija postavljanja krupnog mukarca a sigurno je imao bar 150 kila u
uspravan poloaj, kako bih mogao da ga prikaim za majku. Naslonili smo ga na zid
kue dok sam ga kaio za kope na majinim amovima, jednu po jednu. Potom sam
doneo enu i naslonio je na majku, a ona ju je sama prikopala. Pokuala je da
zakorai, ali oba tela su se ozbiljno nakrivila.
Moram da se podignem uvis, rekla je majka. Devojica je na spratu. Pokupi
je pa se vidimo na trideset metara. Iscrtala je siglu za poletanje i uspela se uvis,
kako vie ne bi morala da dri punu teinu svojih putnika.
Ja sam se vratio na sprat i pozvao Karlu. Nije mi odgovorila. Naao sam je u
sobi kraj one u kojoj su joj bili roditelji. Uila je lutku neem na temu line higijene.
Jesi li spremna za polazak? upitao sam.
Napolju je mrak, rekla je.
Znam. Idemo u bolnicu. U Heleni.
Prvo moram da se pozdravim sa gospon Bijem, rekla je, pokazujui krpenu
lutku koju je drala. Gospodin Bi je imao kikice i kariranu haljinicu.
Moe i gospon Bi sa nama, rekao sam.
Mala je drala lutku naglavake, uvrui joj ruke. Ne smem da ga nosim van
kue.
Danas specijalno moe, rekao sam. Pruila mi je lutku, pa smo izali na
verandu. Poeo sam da joj nametam deiji am.
Moe da leti? pitala je.
Pa da.
Ali ti si deko!
Neki deaci umeju da lete. Evo, ja.
To ju je izgleda ubedilo. Provukla je ruke kroz naramenice u zakoraila u petlje
za noge.
Ja sam ve dvaput letela, rekla je.
Kada? pitao sam, nametajui joj titnik za rebra.
Jednom na roendan, samo to mi nije bio roendan. A drugi put... zaboravila
sam.
Da li eli da bude leta kad poraste?
Ne.

A ta eli da bude? pitao sam. Slegnula je ramenima.

Podigao sam je i prikopao na moje amove, tako da mi je leala na grudima.
Noge su joj landarale negde oko mojih kolena.
Dobro, rekao sam i pruio joj lutku. Ja u nositi tebe, a ti nosi gospon Bija.
Spremna? Nije odgovorila. Kad kae sad, poleteemo, rekao sam.
Zato?
Zato to se tako radi.
Oh, rekla je. Sad!
Iscrtao sam siglu za poletanje i sunuli smo uvis. Stigli smo do trideset metara
bez problema i video sam gde je majka po signalnoj baklji koju je imala na jednom
lanku. Sad sam i ja zapalio jednu i zakaio je za cipelu.
Doviknuo sam joj kurs i potvrdila ga je. Popeli smo se kroz sloj oblaka i
produili. Ve kroz nekoliko minuta sam jedva drao njen tempo, pa sam ire otvorio
regulator i ponovo iscrtao siglu; pri tom sam zaostao stotinjak metara. I dalje sam
video neto to sam mislio da je majina baklja, ali kad sam prekinuo uspon izgubio
sam je. To nije bio veliki problem, poto smo oboje imali proraune za let. Ipak, uvek
je bolje drati se blizu partnera.
Lokacija? napisao sam na tabli za poruke. Nije bilo odgovora.
Ne vidim te, napisao sam. I dalje nita. Nisam se brinuo, jer ni ona ni ja nismo
imali naviku da esto proveravamo poruke dok letimo. Mogue je da je ona sasvim
blizu, moda zaklonjena pramenom magle. Ili je moda zaostala da bi mogla da
gleda ta radim. Pogledao sam preko oba ramena, ali nisam je primetio. U takvim
situacijama standardni postupak je da se nastavi dalje, i da se sastanemo na mestu
gde menjamo pravac po kompasu.
Ipak, inilo mi se da neto nije uredu. Nacrtao sam glif za nonog deurnog u
Dravnoj centrali i poslao poruku Provera table. Ovo je bilo malo krenje njihovih
pravila, ali svakako imaju nekog budnog i u pola pet ujutro i verovatno neu ometati
neke korisnije aktinosti.
Nekoliko sekundi kasnije dobio sam odgovor: Primljena poruka bila je jasna.
Ovo je test poruka.
Znai, nije problem u mojoj tabli. Hvl, napisao sam im.
Potom sam nacrtao majin glif. Jesi ok? pitao sam.
Karla se okrenula da me pogleda. Mislio sam da je zaspala.
ta to pie? upitala je optuujuim glasom.
Poruku mojoj mami, rekao sam.
Ko je tvoja mama?
Major, odgovorio sam. Emelin. Ga Viks.
Ko je to?
Ona ena koja je bila u kui sa tobom, objanjavao sam, ali Karla je samo
zavrtela glavom kao da nisam dobro razumeo njeno pitanje. Zar ti se ne spava?
upitao sam. Druga najea rerakcija putnika na blago njihanje tokom leta jeste da
im se vrate seanja na kolevku, pa brzo zaspe.
Ne, rekla je mala. Ovo je dosadno.
Ponovo sam pogledao tablu. Pisalo je neto. Majin glif, nespretno nacrtan u
uglu za poiljaoca i neitka poruka. Nimalo umirujue.
Iz pojasa sam izvukao jo jednu signalnu baklju, cimnuo kraj da je upalim i
prikaio je na runi zglob.
To ne sme da radi, rekla je Karla.
Imala je pravo. Signalne baklje zapravo ne gore, nego svetle zbog hemijske
reakcije koja dovodi do izbeljivanja tkanine. Na svakom sastanku letaa moete

potraiti onu koja ima najbelje rukave na odelu za letenje po tome znate da najvie
leti. Ili barem najvie leti sa bakljom.
Ponovo sam pogledao poruku pod avetinjskim plavim svetlom. I dalje neitko.
Sledeeg trenutka pojavila se nova re. Nstv.
Nastavi. To me nije nimalo umirilo. Majka je odrasla u vreme kada je
pouzdanost poruka bila toliko slaba da su imali table veliine trpezarijskog stola i
morali su da piu slovima od trideset centimetara; zato je morala da bude tedljiva
na reima. Ali ovo je bilo preterano, ak i za nju.
Jesi li dobro? napisao sam.
Nstv, ponovila je umesto odgovora.
Ubrzao sam to sam vie mogao a da ne poremetim visinu, urno napamet
raunajui duinu leta. Kroz pet minuta naao sam se na mestu gde smo planirali da
se spustimo i promenimo kurs. Spustio sam se ispod oblaka. Od majke ni traga.
Stg na odrdt, napisao sam.
Nvst, odgovorila je. Trenutak kasnije, Nstv.
Potvrdi, napisao sam. Da nastavim u Helenu?
D. Nstv.
Jesi dobro?
Bez odgovora. Oito nije dobro. Moda ima neki sitan tehniki problem
zaglavljen regulator i upravo ga popravlja. Ako je to u pitanju, ne treba joj
skretanje panje mnotvom poruka od zabrinutog sina.
I zato sam, umesto da je dalje gnjavim, poleteo ka Heleni to sam bre
mogao. Rasuta gradska svetla nisu mi mnogo pomagala u orijentaciji; ak i usred
dana orijentacija je bila problem. Helena je nastala kao mali rudarski grad, a onda je
proglaena za glavni grad savezne drave, pa je dobila nekoliko blokova poslovnih i
stambenih zgrada bez mnogo osvrtanja na pravac pruanja postojeih ulica i drugih
delova grada. Ukratko, nisam mogao da iz vazduha naem bolnicu.
Odluio sam se za blago uspinjanje od oko tri metra u minuti, to je lake
nego lebdeti u mestu, a onda sam iz pojasa izvukao tanku crnu svesku. U njoj je bilo
nekoliko stotina najvanijih glifova sa adresama za Montanu, ukljuujui i Odsek za
filozofsku medicinu u bolici Svetog Petra. Tamo bi neko morao da deura za tablom
cele noi, za sluaj da neki okruni filozof na terenu ima problem pa im se obrati sa
pitanjem. Lekari su se alili da se ne savetujemo sa njima dovoljno esto kad se radi
o ozbiljnim sluajevima, ali kad god bismo ih neto pitali opet su se alili da im
traimo vreme.
Molim svetlo za sletanje, napisao sam.
Ko leti i kad stie? odgovorili su, a meni se to uinilo nepotrebno sitnivo. Ama
poaljite nekoga da upali nekoliko baklji!
R. Viks, Odmah, odgovorio sam.
Stanje pacijenta?
To je ve bilo loginije pitanje, ali nije mi se dopalo to ga postavljaju. Mama je
trebalo odavno da im najavi da donosimo tri pacijenta. Mislio sam da je to uradla dok
je ekala da joj se pridruim sa Karlom.
urno sam pisao: M, 40 i , 40; groznica, ne reaguju; ST. A onda, mada mi se i
dalje inilo neverovatno, dodao sam: mg uta grzn.
Odgovor je stigao odmah i drugaijim rukopisom. Mlm potvrdu: UTA
GROZNICA?
D. Emelin tako kae.
Nisu se dalje javljali. Nisu ni osvetili sletite.

I dalje sam imao dosta praha, pa sam se polako penjao, kruei, u nadi da u
ugledati bolnicu. Znao sam da ima etiri sprata i da je okruena neto niim
zgradama.
Zato smo stali? upitala je Karla.
ekam dozvolu za sletanje.
Sletee? Sa mnom?
Tako se radi kad stignemo.
Sigurno emo se razbiti.
Jo se nikad nisam razbio, odvratio sam; ako ne raunamo nekoliko
nesigurnosti dok sam jo uio, pre vie godina, to je bilo i tano.
Preko levog ramena ugledao sam nekoliko plavih svetala konano! Krenuo
sam ka sletitu, naglo se sputajui.
Postoji nekoliko miljenja o najboljem nainu prizemljenja, to zapravo zavisi
od konkretnih uslova i linog stila letaa. Moete se sputeti u vertikalnoj liniji i
podesiti regulator da daje malo manji potisak nego to bi bilo potrebno za
odravanje visine, tako da se polako spustite do tla (mada to ima ozbilju manu u
smislu proksimalne destabilizacije odnosa izmeu potronje praha i potiska, to jest
uvek udarite jae nego to ste planirali.) Moete se spustiti u niskom preletu, maui
nogama kao da trite kroz vazduh, ali to izgleda smeno i neophodno je da jasno
vidite tlo. Ako vam je teret na dugom konopcu i nije lomljiv, moete ga otpustiti da
se vue za vama kako bi kompenzovao vae kretanje napred i povukao vas nanie.
Ili moete da se zaustavite i lebdite na pedalj-dva od zemlje, a onda potpuno
zatvorite regulator i prosto bupnete. Ja sam se odluio za ovo poslednje.
Prvo sam polako preleteo preko sletita, kako bih izvideo u kakvom je stanju:
lep, veliki kvadrat, est puta est metara, sa po jednom bakljom u svakom uglu.
Nisam video nikakve prepleke. Meko, blatnjavo tlo. Maltene idealno.
Ponovo sam nadleteo i smanjio visinu na dva metra.
Gde je gospon Bi? upitala je Karla.
Kod tebe, odgovorio sam dok smo se sputali na jedan metar.
Gde je? ponovila je.
Dao sam ga tebi. Pokuavao sam da preem na horizontalno kretanje na
dve noge, ali nekako se pojavio boni vektor i poeo da me zanosi u levo.
Nema ga! cmizdrila je Karla.
Ba u tom trenutku zauo sam mukanje tano ispred sebe. Cimnuo sam
regulator da izbegnem stado krava koje su se odjednom pojavile, ali grekom sam
prekinuo tok. Uredno sam se zaustavio, ali na dva i po metra visine umeto na
dvadeset centimetara. Obuzet panikom, poeo sam da maem rukama i nogama.
Tresnuo sam jako i bolno, i jako sam uganuo evi lanak. U elji da zatitim
malu putnicu, izvio sam se i pao unazad, to mi je dodatno iskrenulo nogu a
potiljkom sam udario o zemlju. Jeste bila meka, ali jo kako sam uo zvonie kad
sam udario. Zapravo, stvarno sam ih uo. Krave, koje su viale letae po nekoliko
puta nedeljno, dolazile su da me pogledaju izbliza.
Leta pao! povikao je neko u daljini.
Karla, koju sam i dalje vrsto drao na grudima, plakala je iz sveg glasa.
Izgubio si Gospon Bija!
Isuse, mumlao sam, pokuavajui da ustanem. Pritom sam utvrdio da me
leva noga ne slua.
To ne sme da se govori! cmizdrila je mala.
Uspeo sam nekako da sednem, pa sam poeo da otkopavam devojicu. Iz
pravca bolnice urno su nam prile dve ene i jedan mukarac. Jedna ena je bila u

besprekorno utirkanoj beloj suknji i bluzi oito mlada bolniarka. Druga je bila
stroga sredovena ena sa izrazom izuzetne pribranosti, dakle skoro sigurno je bila
bolniki filozof. Mukarac je nosio beli mantil, pogreno zakopan, i izgledao je
izmueno kao svaki deurni lekar kojeg izvuku iz kreveta.
Anela Viks? upitala je starija ena.
Ja sam Robert, odgovorio sam.
Klimnula je glavom kao da to nema nikakvog smisla, ali bolje odgovara slici
koju vidi. Slovo u poruci je liilo na A, rekla je.
Ovo nije sluaj ute groznice, javio se doktor.
Bolniarka je kleknula kraj Karle. ta ti je uradio? Je li te povredio?
Zato nije stazirana? pitao je doktor.
Ima manje od est godina, objasnio sam.
Kakva glupost, odgovorio je zajedljivo. Nema ni jednog jedinog dokaza za
bilo kakve probleme u razvoju posle staziranja, ak i u najranijem detinjstvu.
Onda su svi poeli da govore u glas.
Izgubio je gospon Bija!
Znai, on nije leta?
Upravo takva glupa sujeverja spreavaju filozofiju da zauzme mesto u
ozbiljnim naunim krugovima.
Da li te neto boli, duo?
Ne zovem se tako!
Gde je Emelin?
Vi sebe nazivate empirijskim filozofima, a ipak nemate ni trunke...
Uutite! dreknuo sam. Zaudo, posluali su. Dodue, bio sam dobrih
petnaest centimetara vii i tridesetak kila tei od doktora, koji je bio najkrupniji od
svih prisutnih. Nekako sam se podigao na noge i predao Karlu bolniarki.
Pozvani smo da izvrimo medicinsku evakuaciju iz Bozmana, rekao sam.
Nije bilo drugih letaa na raspolaganju, pa je Emelin Viks, moja majka, povela
mene. U kui smo nali dvoje mrtve dece uta koa, zakrvavljene oi, krvarenje iz
usta. Majka kae da to lii na utu groznicu. Takoe smo videli i veliku koliinu
eksperimentalnog dimoreza. Nismo mogli da probudimo roditelje. Mama ih je
stazirala i ponela ovamo. Ja sam poneo Karlu, koja je izgleda imuna na bolest koju
ostali imaju. Tokom leta izgubio sam kontakt sa majkom. Ne znam ta je sa njom. A
Karla je izgubila lutku.
Doktor i bolniarka su zaustili da nastave sa govorancijom, ali nisam im
dozvolio. Vas dvoje, vodite malu unutra, rekao sam im. A vi, pokazao sam
filozofa, moram da razgovaram sa vama.
Bolniarka i lekar su se okrenuli i poli ka zgradi, upuuijui jedno drugom sve
zamerke koje su oito bile namenjene meni. Samo me Karla nije tako lako
zaboravila. Migoljila se u bolniarkinim rukama sve dok se nije okrenula ka meni.
Mrzim te! vrisnula je.
Ugrizao sam se za jezik i pogledao enu koja je ostala na sletitu. Vi ste oito
nekakav filozof, rekao sam, elei da zvuim pomirljivo, ali ispalo je nekako maltene
krvolono.
Naelnik medicinske filozofije, odgovorila je ona uasno tihim glasom. Oito
je bila isto toliko iznervirana koliko i ja.
Poto sam ve poeo, reio sam da nastavim u istom tonu. Moja majka nije
odgovarala na poruke kako valja. Mislim da je u nevolji ali nije elela da me
uznemiri. Da li ste dobili neku poruku od nje?
Nismo.

Da li imate praha da dopunim rezervoar?

Da.
Da li morate i vi da viete na mene?
Ne, rekla je, nametajui naoare. Neu da viem, ali imam veoma ozbiljan
savet: ako ponese lutku, ona obavezno mora biti prikaena za tebe.
Morao sam da se nasmeim.
Naelnica se takoe nasmeila. Isto si tako estok kao tvoja majka, rekla je,
ne ba neljubazno. Ja sam doktor Sing. Ljudi me zovu Berti.
Znai, vi ste leta? upitao sam dok smo se rukovali.
Blagi boe, ne. Bavim se staziranjem i dimorezom. Vrlo malo ena iz nae
bolnice leti, i svakako ne dovoljno dobro da ponesu i putnika. Ali ako je tvoja majka
morala da sleti, nai emo nekoga da ode po nju.
POGLAVLJE DVA LAUNCH
Uvis! Morate se kretati uvis dok iscrtavate siglu. Ne letite, nego skaete,
dugim, kontrolisanim skokom dugim pet stotina kilometara.
Emilija Tintinali, Emergent hover recovery, 3. izdanje, 1915.
Berti me je odvela u sobu za letae, oskudno nametenu kancelariju gde su se
nalazili sto, pe, velika zabla za poruke i naravno budar, koge i vaga za
dopunjavanje praha. Seo sam na stolicu i skinuo izme. Levi lanak mi je pulsirao od
bola.
Iscrtao sam glif za prijem poruka na velikoj tabli i proverio. Nita novo. Ponovo
sam poslao poruku majci i ponovo mi nije odgovorila.
Iako sam oajniki eleo da ponovo poletim i poem u potragu za njom,
morao sam smireno da pristupim provlemu. Majka je poslala poruku u kojoj je traila
da nastavim, dakle ak i ako jeste pala verovatno je dobro. A ako je pala i treba joj
moja pomo, svakako joj neu pomoi ako izjurim u no ne znajui gde da je traim.
Nap olici pored pei nalazila se velika kutija sa nanom. Ugrejao sam vodu i
napravio sebi olju aja, koju sam iskapio u jednom gutaljju. Bio je grozan, verovatno
desetgodian star, ali moda e mi bar malo pomoi protiv filozofskog premora.
Problem sa empiristikom je to ne moe dobiti nita za dabe. Ba
najosnovnijem nivou, baratanje siglama je zapravo pokretanje diskretnih energetskih
kvantova; prah za sigle, bilo da je kukuruzna praina ili srebro hlorid, deluje kao
katalizator kretanja, ali energiju i dalje obezbeuje ljudsko telo. Ako poaljete
nekoliko poruka ili provedete jutro iscrtavajui korus, posledice su zanematljive. Ali
ako due vreme pokreete vei broj kvantuma kao kad letite ili pomerate
ogroman broj u deliu sekunde kao kad transportujete neto na daljinu vae telo
plaa cenu za to. Transporterima bukvalno flesh is consumed. Letai, u poreenju sa
njima, jo i dovro prolaze: biohemija krvi se poremeti.
Kad bih leteo znatno due od jednog sata, dobijao sam jezivu glavobolju;
majka, koja je tokom 40 godina izgraivala otponost, mogla je da leti ceo dan. Ako
nastavi da leti i sa glavoboljom, usledie nove posledice: povraanje, grevi u
miiima, gubitak lucidnosti i srane palpitacije, tim redom. ako nastavi i posle
toga, prete epiletini napadi i zastoj srca. Bana pomae da se prikriju simptomi
filozofskog zamora, ali izleenje mogu doneti samo odmor i elektroliti. Poio sam jo
jednu olju aja, za svai sluaj.
I eno je, konano, ispisana preko table slovima od celog pedlja: MP. Molim
pomo.

Duboko sam odahnuo od olakanja. Majka je verovatno pala, moda je i

povreena, ali dovoljno joj je dobro dap oalje smislenu poruku od sva slova.
Gde si? napisao sam, vrlo velikim slovima, jer sve to napiem na velikoj
stonoj ploi bie proporcionalno manje na majinoj maloj.
Ovog puta je brzo odgovorila: Pala. Let u prvj lnj.
Koliko si dugo letela pre pada? upitao sam.
Nznm. 6?
Dakle, pala je ali smatrala je da se drala kursa, mada nije znala koliko daleko
je stifla. Procenjila je da je letela oko est minuta.
Rairio sam mapu na stolu, ucrtao kuu Klajnovih kao njen polednkji potvren
poloaj, a odatle sam povukao liniju nae putanje. Mama je verovatno pala pri
deliminoj vrzini, to je znailo da je skrenula u stranu. Odluio sam se za kupu od
deset stepeni u odnosu na pravac. To je znailo da treba pretraiti preko dvadeset
kvadratnih kilometara, skoro beznadean poduhvat za jednog letaa usred noi.
Moe li da upali baklje? pitao sam.
D.
Da li si povreena?
Nije odgovorila. Dakle, verovatno jeste. Morao sam dap oletim to pre mogu, i
bila mi je potrebna pomo koga god Dravna ventrala moe da pozove u
najkraem roku. Javio sam im kakva j e situacija. Mama nee biti zadovoljna to sam
je odao; meu malobrojnim filozofima u Montani ona je bila potovana, ali ne ba
voljena. To to je zbog njenog pada angaovana potraga u etiri ujutro svakako e
biti materijal za pogovaranje.
Dravna centrala je odgovorila: Out of service: Izerman, OMali, Paek. Na
raspolaganju: Danston (okrug Park). Zakiljio sam: Danstonka je znala da se
Klajnovima neto nije kako treba. No, nije bilo drugog izbora.
Naao sam njenu siglu u adresaru i napisao: MP. Viks. Okupljanje potrage. Let
u pravoj liniji od S49,9 Z111,5 ka Heleni, najverovatnije ispod 15 km od polasne
take. Kupa 10 stpn.
Izraunao sam pravac kojim u leteti, a onda sam smotao mapu i ponovo
navukao akove. Proverio sam tavlu i ugledao odgovor od jene jedine rei: Scratch.
Prokletstvo! dreknuo sam i tresnuo pesnicom po stolu, toliko jako da se
poruka obscure. Moe scratch poziv ako ima lopu no, moe scratch ako te mrzi
da se petlja sa neim oito nebitnim, ali nikad, nikad ne scratch kada drugi filozof
poalje MP.
Ko je sledei najblii? pitao sam Dravnu centralu. Dugo sam ekao odgovor.
Oito je i dalje bila problematina no.
Moemo okupiti TBI iz Spokejna ili Bojsija z roku od 15 min
to je bilo lepo od njih. Tim za brzu intervenciju sastoji se od dvoje okrunih
filozofa i onoliko sposobnih lokalnih letaa koliko moe da se okupi nalik na poteru
koju organizuju erifi. Potrga za palim letaem koji je nosio dvoje kritino bolesnih
putnika je tipian zadatak za njih. No, oba grada bila su udaljena preko tri sata legta,
a ako krenu ovamo veliki deo Ajdaha ili Vaingtona ostae bez filozofa. I jo, s
obzirom na ugled koji uiva TBI iz Bojsija, sasvim je mogue da bi i njima uskoro
trebalo spasavanje.
Saekajte, odgovorio sam.
Pokuau da jednom nadletim du samog sredita kupe, na najveoj visini sa
koje mogu jasno da visim tlo, a onda u se vratiti istim putem to nie bude msmeo.
To e trajati najvie dvadeset minuta. Ako ne budem naao mamu, poslau poruku
da mobiliu Bojsi.

Odmerio sam pesak i kukuruzni prah, pomeao ih i dopunio dak. Berti je ula
mije pripreme, pa je ola da vidi ta se deava. Problem? upitala je.
Majka je pala2, rekao sam. Nije sigurna gde je.2
Ne misli valjda da ponovo poleti posle ovog spill.
Nema ko rugi. Ajdaho ili Vaington.
Nisi sklon da saeka?
Ne. Pri staziranju je utvren decay od 0,9 i prema tome imamo sat i petnarst
minuta pre nego to se bolesnici probvude. Trajalo je deset minuta da ih iznesemo iz
kue, dvadeset da stignem ovamo i jpo posla sata je prolo otad. Probudie se pre
nego to grupa iz Bojsija uopte stigne ovamo, a vreme nije ba za izlete.
ekaj da poaljem nekofa sa tobom. Za dimorez ili staziranje.
Ne, osim ako su smislili siglu za pronalaenje osobe u divljini, rekao sam.
Stegnuo sam zuve i pokuao da uguram levo stopalo u izmu. lanak mi je toliko
otekao da je to bilo nemogue.
ekaj, rekla je Berti. Tu mogu da pomognem. Trajae dva minuta.
Imate vee izme? upitao sam, ali ve je izala.
Vratila se skoro odmah sa teglom crnog dima, dveampule neeg
narandastog to se kovitlalo unutra i jako tankom iglom. unula je pred mene i
paljivo prodding moju levu nofu. Beu te ubosti, rekla je, ali moram da ti
dotaknem mou. Pokuaj da se ne mie. Doakla je iglom nekoliko mesta na mojoj
potkolenici, i mada sam pokuao da ostanem nepomian stopalo mi se mimo moje
volje trglo pri poslednjem dodiru. Savreno, reklaj e verti. Vi mladi imate divnu,
predvidljivu anatomiju. Izvukla je neto nalik na jako tanko naliv pero i natakla
druge, manje naoari preko onih koje je ve mnosila. Taman sam se upitao kojeg
sam to boga uvredio pa da dobijem kratkividog filozofa da me lei, kad sam osetio
da mi je levo stopalo utrnulo.
Isuse! rekao sam, springing back in my chair. Bol je nestao. I dalje sam
mofao da pokreem nogu, ali oseao sam se kao da mi je stopalo prosto nestalo.
Dotakao sam ga. I dalje je bilo toplo i ivo.
Jasno mi je da ima od koga da ui, rekla je Berti. Ali ako ikad poeli da
ui od strunjaka, doi da me poaeti kad sam u operacionoj sali sa doktorom
Vidom. Videep sigle mnogo finije od ovih. Da li si kad video mikroskop? Odmahnuo
sam glavom. E pa, videe i to. A sad da stavimo udlagu.
Slomila je jednu ampulu i usula njen sadrj, nalik na gusti, narandastu paru,
u teglu sa crnim dimom. Onda je izvrnula teglu, prebacila njen sadraj u jednu ruku,
zagladila ga drugom i naravila od njega tanku traku kojom mi je obmotala stopalo i
lanak. Zatim je slomila rugu ampul, uradila neto sa dimom i njime dotakla zavoj.
Crni dim se smesta ukrutio.
ake je od gipsa i grjae ti stopalo bolje od vuenne arape, rekla ja. Ali
bolje se vrati ovamo, jer odavde do Sakramenta nema nikog ko bi mogao daga
skine.2
Zvuala je vrlo zadovoljna sovom, ak preterano, rekao bih. ali nikad nisam
gledao pravog strunjaka za dimoret nadelu i bio sam dovoljno awed da mi se to
uini sasvim opravdano. DSimorez zahteva mnotvo sigli isvrtanig velikom brzinom,
u neopipljivoj materiji, tako da zaista ponekad lii na magiju.
Idi i nai majku, rekla je Berti.
Odepao sam kroz hodnik, natovaren opremom, sa izmom na jednoj nozi i
dimnom udlagom na drugoj. Bapolju su bakle na uglovima sletita jo uvek sijale.
Poleteo sam.

Kia je malo jenjala, a oblaci su poeli da sep roreuju. Za sada je to bila

dobra vest, ali promena vremena je esto praena gustim pramenjem magle, a to mi
nikako nije trevalo.
Uzleteo sam do 800 metara i ubrazo, trudei se da se to vie drim
projektovanje putanje. Kad sam stigao do mesta gde sam mislio da je majka
najverovatnije pala, spustio sam se na sto metara i napravio veliki krug.
Skoro odmah sam je naao. Plava svetlost etiri ili pet signalnih baklji jasno je
osvetljavala sve oko nje. Imala je pravo ostala je na kursu, skrenula je jedva
stotijak metara. Eto ta znai iskustvo.
Smamnjioo sam brzinu, preleteo jo jednom na pet metara visine da proverim
mesto za sletanje, a onda sm se spustio sa low-velocity downward vector.
Umrtvljeno levo stopalo nije mi bilo od mnogo pomoi, pa umalo da padnem pravo
preko majke.
Bilo je i vreme, rekla je prvo.
Da si odgovarala na moje poruke... krenuo sam da odbrusim, ali sam
uutao. Bila je u groznom stanju. Leala je potrbuke, sa staziranim krupajlijom
odozgo koji ju je prikovao za zlo. Desna ruka joj je oito bila slomljena, upetljana i
iskrivljena u uafima koja nose putnike. en je bila delom ispod majke, a delom
iznad mukarva; njeni amoi su skliznuli i jackniffed je u najnezgonijrm moguem
poloaju.
Priio sam ruku da otkaim enu od majinih amova, ali karabiner je bio
savijen i niam mogao da ga otkopam.
Preseci, rekla je mama. Presekao sam trake depnim noem i otkotrljao
enino nepokretno telo ustranu. Onda sam paljivo presekao rake oko mamine ruke,
a zatim sam otkopao i sklonio i mukarva. Majka seokrenula na bok. Isktivila je lice i
prinela ranjenu ruu grudima. No, nije me brinula ruka. Majka je disala u kratkim.
kripavim udasima.
Gde te boli, mama? pitao sam.
Ne znam, rekla je. Svuda.
Rebra?
Rebra, glava, ruka, jeknula je. Sranje.
Stazirau te, pa u te odneti u bolnicu, rekao sam. Odmahnula je rukom da
odbije i za renutak je izfledalo kao da e pokuati da ustane. Glvni dak joj je pukao
pri padu, a pomonio je bio poderan. Svakako nije mogao a se koristi, ali ipak je
posegnula ka njemu, kaoda e ga zaakiiti za amove koje sam upravo isekao.
Pusti da ti pomognem, mama, rekao sam. Sto puta si me gledala kako
staziram ljude. Dobro, deset puta. Ti si meto nauila.
Prvo nosi njih2, apnula je.
To je bilo logino. Ostalo je neto manje od pola sata dok se Klajnovi ne
provbude dovoljno vremena da ih prenesem u bolnicu, ali ne dovoljno da odnesem
majku i vratim se po njih. Nijedolazilo u obzir da ih srtaziram po drgi put. Sigla za
staziranje irokog spektra, kakvu smo mi korisitli, ne deluje dva puta uzastpce na
istoj osovi. Mora da proe nekoliko dana.
Uzeo sam pouch sa priborom koji je majka nosila na pojasu i akao po njemu
dok nisam naao jednu od epruveta od tamnog stakla u kojima je bio srebro hlorit,
zatim epruvetu sa chemically treated papirnim traicama i bolicu sa kapaljkom.
Nita se nije razvilo. To je ta veita misterija malih stakleih posuda. ako samo
neoprezno pogledate epruvetu punu skupe materije koju ste sintetisali celo
popodne, smesta ese razbiti. Ali viao sam filozofe preseene napola atriljerijskom
vatrom ije eprucete nisu ni taknute, i puches koje su pale sa est kilometara visine

a da se nita u njima nije razbilo. Mada, nije da se alim zbog ove konkretne
situacije.
Lezi na lea, mama, rekao sam. Posluala me je. Savila je stopala tako da su
joj noni prsti bili okrenuti uis, ranjenu ruku je privila na grudi i preklopilaj e
zdravom. Izvukao sam jednu papirnu taicu, ovlaio je jezikom i zalepio joj je na vrat,
tano iznad vratne arterije.
Kako ti je lava? uptala je majka malaksalo.
Mora da joj je loie nego to sam mislila. Povredio sam lanak, a ne glavu2,
rekao sam. Sad se opusti. Bee nita osetiti.
Pouri.
Skinuo sam pampur sa epurivete i pustio da srebro zlorid potee u taknom
mlazu, ocrtavajui njime nih prepleteniz lukovai krugova nad njenim grudima.
Stzaziranje je pipava sigla, sloen glif na kojeg deluju i najmanje nesaverenosti, ali
u najosnovniem obliku nije suvie teko. Uspelo je iz prve.
Skinuo sam papiri sa maminog vrata i dodao na njega kap limunske kiseline
iz bolice. Papir jereagovao sa kiselinom, menjajui boju. Normalno se to deava
bukvaln istog asa, ali ovaj papiri, poto je statiran zajedno sa majkom, reahovao je
hiljadama puta sporije. Pratei promenu boje, mogao sam da procenimbrzinu
raspada koliko dugo e staziranje potrajati. Gledao sam na sat i ekao. Posle dvam
inuta uporedio sam boju tralice sa kartiom iz mjine tobe. Dobio je vrlo svetlo
utozelenu boju, to je odgovaralo raspadu od 3,8%. to je znailo da imam nekih
petnaest minuta pre nego to se majka probudi, minus ona dvam inuta dok sam
ekao ptomenu bvoje. Nije ba mnogo uspeno. Izvadio sam mastiljavu olovku iz
pouch i napisao majci na elo vreme kada e staziranje isrei.
Nije bilo vremena za ghuvljenje. S mukom sam podigao staziranoh mukarva
u neoteeni am i okrenuo ga potrbuke u blato. Onda sam zakaio enu za lea i
sreom, bila je sitna potom sam se agnuo i lefao preko mukarva. Prikaio sam
grudne petlje za leni deo njegovih amova, a onda sam se okrenuo na vok i podvio
desnu nogu pod seve. iroko sam otvorio regulator, iscrtao poletanje i odbacio se
zdravom nofom. Odskoio sam uvis, kao i putnici. Posle nekoliko sigli koje su nas
izravnale, pomerio sam putnike u poloaj u kome nee udarati po meni, dodao
brzinu i krenuo ka Heleni.
Podesio sam regulator na dvesta grama u minuti, pa sam se postepeno
podizao do 250. Nikad nisam stigao tako daleko. ak i uz svu teinu koju sam nosio,
dostigao sam gotovo 250 kilometara na sat.
Ugledao sam sletite pod slabim svetlom praskoztorja. Naglo sam zaokrenuo
da izgubim na vezini, a onda sam smanjio regulatror i spremio se za sletanje.
Sputanje sa dva odrasla putnika je komplikovano zato to njihove noge doritnu tlo
pre vaih. Ma koliko sam pazio da kruni mukarac koji mi je prikaem zua grudi
dotakne tlo obema nogama istovremeno, ipak je jedna bila bra pa se preturio na
bok, povukavi i mene.
Leta pao! zauo se uzvik.
Berti, tzajedno sa istim onim doktorom i bolniarkom, pritrala je i poela da
otkopava putnike. Smesta sam primetio da svi nose hitutke maske i gumene
rukavice. Nekoliko bolniara sa slinom opremom prilo je sa osilima. Odjednom sam
bio veoma svestan da se ovekov vrat trlja o moje lice.
Kako glava, je li dobro? upitala je Berti.
Povredio sam lanak, a ne glavu2, rekao sam. Moram da se vratim po
majku.
Koliko je dugo bila u toj kui?

Ona je ve preleala utu groznicu, objasnip sam. Osim toga, stazirao sam
je. Nee nikoga zaraziti.
Koliko dugo e iti stazirana? upitala je Berti
Oko etrdeset minuta.
Prekrstila je ruke kao da je razoarana. Znao sam ta misli a sam poveo nju,
ili da umem da valjano staziram ljude, majka bi ostala stazirana nekoliko dana pa bi
lekari imali vremena da smisle kako najbolje da je lee.
Stigao si do etiri posto, je li? upitala je.
3,8#, promrmljao sam. Otvorio sam regulator i itvadio kompas, kako bih se
okrenuo na pravu stranu.
Moram dano da znam gde je ta kua i ta si video unutra2, zahtevala je
ona. Dao sam joj koordinate i nabojrao sprave i tegle u laboratoriji.
Oveaj mi da e se vratiti pravo ovamo to bre moe, rekla je, i da nee
nikoga dotai niti priati sa nekim.
Neto ne valja? upitao sam.
Berti je namestila naoare, onako u rukavicama. Dete going downhill, rekla
je. Veoma brzo.
Ponovo sam uzleteo, leteo nekoliko minuta i iz prve naao majku. Poto se
ukoila u idealnom poloaju, lako sam je uhvatio ispod mike i uspravio je, tako da je
stajala na letama, nagnuta unazar i oslnjena o mene. To je bilo dobro bio sam
mrtav umoran i nisam imao strpljenja da precizno nametam teret. Prikaio sam je
za amove i uzleteo.
Posle dvam inuta leta video sam sunce kako se promalja iznad horizonta i
shvatio sam da netoi ne valja. Prvo jedva ujno, a potom sve glasnije uo sam zvuk
nalik na ogorman list metala kojeg see neka beskonana testera, Sunce je sijalo sve
jae, a kripanje u mojoj glavi je raslo. Sklopio sam oi, a zvuk se prigupio i pretvorio
u tutnjavu nalik na timpane zatvorene u kanenu odaju ispod zemlje.
Trebalo je da izdrim jo samo pet minuta. Smanjio sam regulator za par
decimala, u nadi dae smanjena brzina smanjiti filozofske posledice po moje telo.
Nije uspelo. Oseao sam se kao da mi se mozak cepa nadvoje. Pokuao sam da
ponovo pojaam refulator, ali nisam uspevao da usmetim pogled. Sopstveni prsti
nisu mi delovli stvatno. Kao da nisu bili deo mene. Snagom volje sam natereao aku
da stegne regulator i ostane tako.
Preda mnom se pojavila Helena, sva nekako razmazana. Niam mogao da
odredim fdeje bolnica. Mogoa sam da sletim bilo gde u gradu i da kucam na vrata i
pitam, ali bio sam siguran da posle toga neu biti u stanju da ponovo uzletim.
Miii u mojoj aci su, potpuno nezavisno od mene, smanjili brzinu i itveli
skretanje ulevo. Oni su zapamtili. Isto tako sam leteo proli put, i potom sam izveo
low vector sputanje. Bo, za prizelnjenje je potrebno sa mozak, oi i ruke rade
usklaeno, a ja sam radio sa jednim od to troje i tekim teretom pride. Majina
stopala su zakaila tlo, pa se trgla u amovima i oborila me pravo u blato. Nije mi bilo
vano. Rado bi ostao tako leei, vrsto nurei, sve do krja sveta. Buk u glavi se
donekle utiala. ledao sam blistave mrlje boje kako mi pleu pod kacima:
koncentini krugovi koji se vrte, oblici nalik na dumbbel koji se ire i skupljaju, sigle
za lebdnje uasno izobliene u izgubvanu zbrku od linija.
Nekoliko ruku je odvojilo majku od mojih amova i podiglo me na noge. Slike
koje su mi plesale ored oima sad ru promenile boju,m iz crvene u utu pa u zelenu.
Izgledale su kao nekkva igra, tajanstvena poruka kojia ovjanjava potpuno nov
nain letenja, sa novim siglama i znavima, sistem leta koji bi...
... uje? Roberte! Roberte?

Neki deli moje svesti prepoznao je Bertin glas. Otvori oi, Roberte!
Oblici koji su igrali pred mojim oima ponovo su sep romenili, kao da se sve
nekako postrojilo, kao da e tajno znaenje svakog asa biti obznanjeno.
Otvori oi!
Otvorio sam oi i zapljusnulo me je jutarnje sunce.
Vrisnuo sam i kao to su se moje sestre priseale mnogo puta u narednim
decenijama, kadgod bih poeo suvie da se ponosim svojim uspesima onesvestio
sam se.
Poglavlje tri staza
Eksperimentima koje je dr Vasilesku vrila na tienicima Azila za umobolne
Maralsi odreeno je maksimalno trajanje sigle za staziranje: 12 dana, 4 sata i 11
minuta. Ipak, smetnekoliko desetina pacijenata od fulminantne pneumonije privukla
je panju Mdicinske komisije Pensilvanije, koja joj je oduzela dozvolu za rad.
Viktorija Feris-Smit, Empirijska filozofija: amerika istorija, 1938.
Probudio sam se est dana kasnije. Prvih pet sam proveo staziran, a samo
poslednjih osamnaest sati sam spavao kako bih nadvladaoa posledice preteranog
naprezanja.
Kad sam otvorio oi, ugledao sam poznatu priliku kako sedi na stolici kraj
donjeg kraja kreveta. ak i sa hirurkom maskom koja joj je zaklanjala lice, znao sam
da je iznervirana delim i zbog trikanja: plela je gruvim, nasilnim pokretima, tako
da vam doe sa se saalite na vunicu. Moja najmlaa starija sestra.
Anela, rekao sam malaksalo. Imao sam utisak da mi je grlo obloeno
katranom.
Jedva da je podigla pogled sa pletiva. Je li istina da si zabrljao tri sputanja u
jednoj noi?
Najmanje, zastenjao sam. Pokuao sam da se nakaljem, ali nisam imao
dovoljno snage.
Dovo je to su mi zabranili da te dodirnem, jer bih ti sad ui iupala. Kakva
blamaa! Sad e ljudi priati kako je Endi Viks zaboravila da naui malog Bubera
kako se slee. Inae, izaao si na naslovnoj strani Heralda. Sigurno je bilo jako
duhovito, jer je lanak preuteo i Tatler, ak tamo u Detroitu Muki leta spasao
troje ljudi u Montani. lanak je bio tek neto dui od naslova. Morala sam da te
branim od opora oboavateljki.
Stotine? upitao sam.
Hiljade. Ga Kaprini iz mesare pslala je cvee, a prijatelj Slepog Dojla svratio
je da kae kako mu duguje dva dolara, ali medicinske sestre su ga brzo oterale.
Dravna komisija e odrati zvaninu istragu, a ti treba da da izjavu. Osim toga,
Berti i tri strano visoke i upave ene iz Sakramenta oajnikiele da priaju sa
tobom im se probudi.
Spustila je pletivo i prila da me uhbati za ruku. ta god da je bilo, ni ti ni
majka se niste zarazili. Najverovatnije. Sino su ili prilino sigurni, a danas su
sasvim uvereni. Mama ima iaeno rame i nekoliko slomljenih rebwra. Trebalo joj
je i nekoliko kopi na glavi, ali inae je dobro. Dva puta su je uhvatili kako pokuava
da se iunja napolje to take calls, ali bie u karantinu jo nekoliko dana. Ti takoe.
Endi je skinula masku i poljubila me u obraz. Idem da naem tvog doktora.
Ako umre u narednih pet minuta, nikad neu uti celu priu.#
Sledeeg trenutka u sobu je upala Berti.

Silno ste nas zaduili, gospon Viks, rekla je vedro. Retko imamo prilike da
posmatramo dejstvo preterane filozofije kod mukog roda, a naroito ne u
kombinaciji sa staziranjem. Napisau o vama rad za urnal eksperimentalne
medicinske filozofije.
Berti me je stazirala zbog mogunosti da sam i ja zaraen, a u nadi da e, kad
se povratim, znati neto o bolesti pa e moi da me lei. To se pokazalo kao
nepotrebna predostronost, pogotovo to dugortrajno szatiranje nosi drugu vrstu
rizike bez vazduha koji bi cikrulisao kroz plua bakterije ih mirno taposednu, pa
izazovu galopirajuu infekciju kada se pacijent probudi. Da bi me zatitila od toga,
Berti je nainila u dimorezu zatitni sloj za moje disajne puteve, koji je spreavao da
se unutra naseli bilo kakva klica.
Ali sad kad si budan, treba da gau klonimo, objasnila je.
Hoe li bileti?
Pa, jue sam ga izvadila iz bakice od 91 godine koja nikom nita runo nije
kazala. Sreom, znala sam kad da se sagnem... ali siroti doktor Vigo nije. Slomila mu
je nos.
Kratko, iatavo sam se nasmejao. To je ala... zar ne?
Berti je zarafila boucu naizgled bezopasnog dima za gumenu masku, koja je
dugim crevom bila privrpena za vakuum pumpu.
Roberte, rekla je, elim da duboko udahne kroz masku, da zadri dah to
due moe i onda da silovito izdahne, kao da hoe da ugasi sveu.
Prinela je masku mom licu. Energino sam udahnuo, ali nta nisam osetio.
Moda blagu toplotu. Drao sam dah dok nisam izbrojao do petnaest, a onda sam
naglo izdahnuo. Berti je nogom pumpala meh za vakuum.
Kao da je neka ruka posegnula u moje grudi i krenula da mi izvre plua na
nalije. Uasan oseaj kidanja, kao da neki vaan deo tela, itav sloj, biva iupan iz
mene. Pokuao sam da jeknem, ali nisam mogao da doem do daha. Bio sam
siguran da u se uguiti. Potekle su mi suze. Onda me je protresao straan napad
kalja i ispljunuo sam gobs retke, ukaste sluzi. Sigurno sam bio crveniji od
kardinala sa opekotinama od sunca, ali konano sam uspeo da udahnem, jednom pa
jo jednom.
Berti je izgledala vrlo zadovoljno to nisam pokuao da joj otkinem glavu.
Pravi ste pacifista, gospon Vikse.
Bie jo prilika, jeknuo sam.
Kad je bol uminuo, osetio sam glad. Bolniar mi je doneo sutlija, gnjeene
banane i sveu pomorandu klasinan obrok bohat kalijumom, kakav se uzima za
oporavak od filozofije. Potrpao sam krike pomorande u usta; iako me je sok peckao
u grlu, traio sam jo jednu porciju svega.
Kad sam zavrio sa jelom, Berti je uvela tri ene; sve su bile starije od majke,
ali sa slinim sharp-eyed vigor. Dole su sa katedre za dimorez na Indtitutu za
filozofiju iz Sakramenta i istraivale su ta se desilo kod Klanovih. Opisao sam im
laboratoriju, koliko god sam detaljno mogao. Bile su uporne i traile su mnotvo
dodatnih detalja. Da li se narandasti dim kretao u pravcu kazaljke na satu, ili
obenuto, ili nasumino? Da li su neke tegle bile ghladnije od ostalih? Da li sam u
teglama video metalne ploice potopljene u ulju? Da li se seam u kakvom je staju
bila jetra kod rasporenih zeeva? A bubrezi? Kakve jo ivotinje je porodica drala?
Da li je pod bio poploan ili drveni? Imao sam vrlo malo korisni odgovora, ali to ih
nije spreilo da me propituju itav sat.
Tek u narednim danima sam pohvatao konce ta se sve deavalo. Skoro istog
asa kad je stigla u bolnicu Karla je poela da iskaljava krv, to je izazvalo paniku

po pitanju koliko je zarazna. Berti je pozvala krizni tab za dimorez, koji je smesta
doleteo iz Sakramenta. Opremljeni zatitnim odelima postavljenim bronzom, ortili
su da istrae kuu Klajnovih, ali zatekli su samo zadimljenu gomilu ruevina sve je
izgorelo do temlejla. Krizni tab je uzeo uzorke svega to su videli i nali su nekoliko
wisps egzotinih materijala, izmeu ostaloh neobino upleteni dim sa ivinim
fulminatom. Zakljuile su da je kui unitio inhibited odloena autopyrotic
conflagration.
Morala sam da potraim u knjigama, priznala je Berti. Beki uroenici na
Filipinima koristili su to tokomustanka. Napravi gusto jezgro od visoko zapaljivog
dima, obmota ga inertnim slojem, a onda uvrne ivice i zatvori poklopcem koji se
sporo rastvara. Ako se poklopac ne obnavlja redovno, itav sklop se zapali. Da li
moe da pratip?
Nisam mogao, i razueo sam tek kad mi je objasnila obinim reima: zamislite
sveanj dinamita koji eksplodira kada se ruica na ignition box gurne nanie. Na
ruici stoji teg, ali ispod nje je kocka leda koja spreava da se ruica spusti. Vruina
je i led se topi. Ako ne zamenite led moda svaki dva sata, moda svake dve
nedelje itava skapamerija e eksplodirati. Nismo mogli znati koliko je dugaka bila
delay u kui Klajnovih. Moda svega nekoliko sati. Gospoa Klajn je oito znala da
radi sa neim opasnim i postarala se da njena dela budu unitena u sluaju da ona
ostane onesposobljena.
ta god da je pravila, brzo ih je ubilo verovatno za nekoliko sati2, nastavila
je Berti. Ovo to sad kaem je samo nagaanje, ali ako neko nae naina da iri virus
ute groznice putem dima, svakako bi se poveala smrtnost. Pogotovo ako uz to
doda i hemikaliju od koje plua postanu podlonija.
Znai, to je bilo oruje? upitao sam. Zato ga je pravila usred nedoije?
To ba i nije neto na emu moe raditi okruen ljudima.
Klajn... to mi zvui nemaki, rekao sam. Mislite da je radila za njih?
Berti je odmahnula glavom. Meni je utom sinula jo gora ideja. A moda je
radila za Corps? Dokrorka je samo rairila ruke.
Takve optube se esto uju protiv Siglerskog korpusa, i to ne bez razloga.
Korpus je dabbled sa najrazliitijim otrovima i zarazama tokom kampanje na
Filipinima, pre dvadeset godina. ak i majka, a moete misliti koliko je ona stalwart
supporter Korpusa, govodila je sa gorkim aljenjem svake godine, na godinjicu
napada na Manilu.
Dranje mlade gospoice Danston, najnovijeg okrunog filozofau Montani,
dodatno je produvilo nae sumnje. Poto je odbila moj zahtev za pompo, Dravna
entrala je poslala letaa da joj read the riot act, ali ovaj je kuicu u Livingstonu
zatekao naputenu. Pepeo u ognjitu je jo uvek bio topao, a po sobu su leteli
komadii izgorele hartije.
To je svakako neto u vezi sa Korpusom, rekla je Anela. Ostalo joj je da
isplete jo samo pedalj ala, od finog, crnog kamira. Razmislite: njigova enau
Bozmanu doe do otkria, i zato poalju Danstonku da baci pogled. Daju joj titulu
okrunog filozofa, vie kao masku, ali njen pravizadatak je da pripazi dase dim sa
utom groznicom bezbedno preveze kuda ve treva. Na koliko je poziva uopte
odgovarala dok je bila tamo?
Mnogo, izjavio sam. Bila je nova, nita drugo. Iz San Francuska. Joi se nije
privikla na ivot na sellu.
Ma, to je gomila gluposti2, frknula je Anela. a njenim kvalifikacijama,
ztato nije ostala u Kaliforniji and make a mint? ime je to Livingston u Montani
mofao dap rivue nadarenu mladu enu?

Zdrav ivot? upitao sam.

Anela je frknula. A onda, dok su pakovali dim da ga ptenesu u Fort Putnam,
neko ispusti sanfuk i dovienja, Klajnovi! Ili se goa Klajn predomislila. Danstonka
ju je ubila, udesila da sveizgleda kao nesrea i spalila je kuu.
To nema nikakvog smisla, pombunioo sam se. Nili smo tamo pre nego to
je kua...
Anela je nastavilada melje, izmiljajui zavere, a svaka naredna je bila more
lurid i fantastinija od prethodne. Meni se inilo da je itala suvie mnogo romana sa
misterijama, ali morao sam se sloiti da se ovde deava neto udno.
***
I majka je dola da me poseti. Desna ruka joj je bila u gipsu i nesigurno je
hodala, oito se trudei dap otedi povreena revra. Gledlaa me je kao da okleva,
zaustila neto dak ae, predomislila se i samo sela kraj mog kreveta. Da je ne
poznajem, pomislio big da je htela da se izvini samo to ije znala kako. Umesto toga
je utala nekoliko minuta, gledajui me od glavedo pete kao da me prvi put vidi.
Hoep da odigramo partiju jiggery? upitao sam konano. Anela mi je
ostaivla pil karata.
Naravno2, rekla je, a onda je pogledala ruku u fipsu. Ali ti e morati dam
ea za oboje.
Podelio sam joj jedanaest karada na stoiu kraj kreveta. Dok smo stigli do
petog deljenja, naveo sam je da pria o padu; do osmog kao da je zaboravila da joj
je neprijatno da pria o tome.
Prema njenim reima, upala je u nalet vetra. Glavni dak se uvio i potpuno
died, odbacivi jep od nezgodnim vektorom. Otvorila je rezervni dak i iscrtalasigle
da se ispravi, ali i taj dak se uvrnuo, a potom sei spravio ali je davao vrlo tak mlaz.
Morla je da smanji na minimum vertikalnu brzinu, ali se nala u graveyard spin,
vrtei se u kruh dok je padala na temlju brzinom od dvadeset kilomtara na sat. U
poslednji as je obgrlila telo gospoe Klajn da bi joj posluilo kao tit i pokuala je da
se spusti potrbuke. ta se potom deavala, nije se seala.
Itzgledalo je da se ga Klajn jackknifed, rekao sam.
Nemogue2, odvratila je majka. Bila je stazirana. I ne moep da digra
sedmicu, mora da bude herc.
Nemam hereve, odvratio sam, ali ona je definitivno bila jackknifed.
Majka nije htela dalje da peia o tome. Zato smo prtiali o sirotim Klajnovima,
koji su umrli skoro istog asa kad su se probudili iz staze. Majka sep robudila
nekoliko minutakasnije i smesta su je stavili u izolaciju. Berti se nadala da se bolest
iri samo ditektnim udisanjem fima; majka se nadala da je imuna zato to je ve
preleala tu bolest. Ipak, ekanje jebilo dugo i puno strepnje.
Posle jednog dana Berti je dozvolila majci da prima posete, pod uslovom da
ovi nose maske i da je ne dodiruju. Bukvalno nekoliko minuta kasnije stigla je Anela,
pravo iz Njujorka. Uprkos maski i svemu ostalom, uspela je da dodirne mamu bar
deset minuta ve prvog minuta po ulasku, pa je Berti zapretila da e i nju strpati u
izolaciju ako se ne smiri. Od tada je Anela neprekidno etaa izmeu bolnice i kue.
Mama je uspela da me sustigne i pobedi 88-74 posle deset deljenja. Promeao
sam karte, pa smo poeli durgu partiju.
Par, rekla je majka, dputajui devetku. Ja sam izbacio etvorku u durgoj
boji, ona je odigrala andara, a opnda sam ja odigrao anara da force a jig i
promenim suits.

Dakle, tvoja vrea se iz istog mira uvila? upitao sam, vraajui se na deo
razgovora koji me je najvie vbrnuo.
Tako je2, odgovorila je majka. Odigrala je damu pik, koju sam ja poklopio
kraljem i odneo sve karte.
Kako moe vrea da se uvije sa etrdeset kila tereta? upitao sam.
Eto, uvila se.
To nije imalo nikakvog smisla. Vrea moe da se uvije, kako kau, ako je
suvie prazna dok prah klizi iz gornjeg kraja izaziva talsanjetkanine, to na kraju
moe da prekine dotok. Koga briga to se vree prave i pune tako da se sprei
upravo ta komplikacija. Koga briga to za skoro pedeset godina letenja majka nikad
nije doivela uvijanje vree. Koga vrifa to ja, iako ponajem dosta ljidi koji tvrde da
poznaju nekog kome se vrea jednom uvila, ne poznajem ni kednu jedinu osovu koja
je rekla da se to njoj lilno desilo.
A zato se retervna vrea zaglavila? upitao sam, pokuavajui da zvuim
oputenu.
Zna ta sam upravo pomislila? odgovorial jemama. Podigla je karte. Setila
sam se noi kad si se rodio. Kasnio si nekoliko dana, ne ba toliko dase zabrinemo,
ali kad si krenuo sve je ilo brzo. Teko to smo se preselili u Guilles Run i nisam
poznavala nikogo osim Silvije, koja je dola nekoliko puta da me obie. Poslala sam
devojice kod komija. Posle poroaja, kad ti je Silvija obrisala lice i predala te meni,
imao si jedno oko otvoreno a drugo zatvoreno. Dok si izlazio nagnjeio si nos, i imao
si tanak koni krvi na usni. gledao si me sa tim jednim okom zatvorenim i sa
iznerviranim izrazom kao da kae: Zar sam se zbog ovog toliko namuio? E, sad
ima isti takav izraz lica.
Nisam zna ta da odgovorim. Priala mi je povremeno o mom roenju, sa
manje ili vie detalja. Nikad nisam znao ta da odgovorim, mogao sam samo da
klimnem glavom.
Laknulo mi je kad je dola medicinska sestra da mi uzme malo krvi i poslala
majku nazad u sobu; ni partiju niso zavrili. Ma koliko mi bilo milo to mamine
povrede ipak nisu ozbiljne, bio sam i veoma uznemiren. Tvrdila je da jj se vrea
uvila. Da se rezervna zapuila bez ikakvog razloga. Totalna glupost i tako providno!
Plailo me je i da pomislim ta moda krije.
***
Ubrzo potom je dola Berti. Karla was fading, rekla je. Verti je pokuavala sve
to je mogla da smisli, terapiju dimom koja bi joj ojaala plua, pare za jaanje krvi,
automatski meh koji je disao umesto nje. Nita nije vredelo. Devojica je pala u
komu pre nekoliko sati i Berti je smatrala da nee doekati jutro.
Da li eli da je vidi? pitala je.
gledanje deteta koje umire delovalo mi je kao ghoulish razonoda. A ipak, Karla
je bila moja prva medicinska evakuaija. I izgubio sam njenu lutku. Dugovao sam joj
toliko.
Berti mi je dala hirurku halju i papirnu masku, pa smo proli kroz dvoja vrata
do enske strane odeljenja za iz9olaciju. Otvorila je zavesu oko Karlinog kreveta, a
onda je ponovo zatvorila za nama.
Karlina koa je bila nestvarno tanka i protirna, sa jasnom utom nijansom.
Disala je otliko polako i plitko da se jedvap rimeivalo.
Zdravo, mala2, rekao sam i seo nastolicu kraj nje. Niim nije pokazala da me
ije. Navukao sam gumenu rukavicu i uhvatio je za ruku.

Iznenada su mi sinule stvari koje sam eleo da joj kaem. Da trebab da ustane
iz kreveta i da cii od smega to smo svi bili glupi i poverovali u njen tos. Da sam
tizikovao ivot u noi kada sam je vetao za grudi, ali da nisam uio ni re pogvale,
ak ni obino hvala, niko me nije ni potappao po ramenu. Da sam video majku, koju
sam smatrao neunitivom, za koju sam verovao da je nenadmani umetnik i
strunjak, koja je vetrran iz etiri rata sa deset hiljada nonig letova, sruenu na tlo.
Da sam ja, kome su najbolje osobine sirova snaga i uredan rukopis, ja, Buber, kome
se svi smeju kad pokuavam da nauim novu siglu, ja. robert Artur Viks, koji jedva
mogu da dostignem dvesta kilometara na sat ak i kad mi je regulator potpuno
otvoren, do deetke, enter the fray and had not been found wanting. Ravnotea u
svemiru bila je poremeena; sve je bilo pomereno i izvrnuto.
Ali u tom asu knedla u grlu me jesprelila da ita od svega toga glasno kaem.
Ostao sam sedei nekoliko minuta, moda i pola sara.
Izvini zbog gospon Bija2, apnuo sam konano. Ja nikad nism imao lutku, ali
moja sestra jesta. Ona je bila moja najmlaa starija sestra kad sam bio toliki kao ti.
Mislio sam da jko se najgora, najrunija, najzlobnija osobana svetu. Stalno mi je
zapovedala, i upala me jeza kosu, i tukla me je, i tvrdila jeda sve to radi radi mojeg
moralnog napretka. Ali znao sam da nije tadila je to jer joj se tako svialo.
I zato sam uvrteo u glavu da treba da joj uzvratim, da joj uzmem lutku i
uradim joj neto strano. Ona je, tna, imala dve lutke. Jednu krpenu koju su sestre
nasleivale jedna od druge, i bila je sva ofucana i siva i prastara kad ju je Endi
dobila. Druga je bila dainty i nova, poklon za roendan, sa porculanskim licem i
utom galjinom. Morala je da eka deseti roendan da bi je dovila, kako je ne bi
unitila nepanjom.
Jednog dana, kad je sestra ponovo bikala na mene zbog ponaanja za
stolom, odunjao sam se na sprat u njenu sobu, i samale police na kojoj je srala
svoje najdragocenije stvri uzeo sam lutku. To je bio njavei zloin na svetu, ali
morao sam. I ti si najmlae dete, zna kako mi je bilo. Odneo sam lutku do oreta, u
kome je goreo ugalj. Pomislio sam da je spalim. Ali ako je pretvorim u pepeo, Endi
e moda misliti da je izubila lutku i nee znati da je unitena u znak osvete. Zato
sam odneo lutku u majinu radionicu, gde su stajali leki i shears. Pomislio sam da
iseem lutku na komadie i razbijem ekiem glavu. ali majka je bila jako vina
popravljanju stvari, i moda bi uspela da popravi i lutku. Onda sam se setio da
imamo veliki lonac sa crnim mastilom...
Roberte2, prekinula me je Berti vrlo tihim glasosm. Vreme je da poemo.
Pogladio sam Karlu po ruci. Zavriu priu sledei put kad doem, rekao
sam.
Ne2, neno je rekla Berti. Nee moi.
Naglo sam ustao. Oh! Ba sada?
Basada. Berti je skinula rukavice i spustila ih u kantu pored kreveta. I ja
sam to uinio. Povukla je zavesu u stranu i tiho me izvela u hodnik.
Jako mi je ao2, rekla je. to to si uradio bilo je izuzetno lepo. Trebalo je raije
da te dovedem. Mislili smo... mislili smo dai ma jo malo vremena. Nijeizgledal
tuno, nego pomalo deflated. Ponekad je dobro videti kraj osobe kojoj si pomogao,
to pomae da zatvori knjigu. A tebi je bilo stalo do nje; bila je tvoj pacijent, pre
nego na. Ali svakako nisam elela da vidi ovo.
Nisam video nita, uveravao sam je. I stvatno nisam. udno je kako ivoti
smrt izgledaju veoma slino, to nije bilo nikakvoh uzdaha dfok je dua izlazila iz
tela, nikakvog samrtnog gra, nikakvog gaenja svetla. Viao sam i ranije mrtve

ljude, ali nikad nisam prisustvovao neijoj smrti. inilo mi se da ni nema ta da se

vidi.
lanak je poeo da me boli dok smo se vraali u moju sobu. Bez obzira na
udlage, jedva sam doekao da legnem i podignem nogu. Berti je ostala neko vreme,
gledajui me kao da neto oekuje. Niam znao ta treba dak aem, pa sam se
iznenadio kada su rei same navrle, kao nekom sovjom voljom: Rizikovali smo
sopstvene ivote, u etri ujutro, po mraku i kii, i ta smo postigli samo smo
premestili samrtnike sa jednog na rugo mesto.
Berti je klimnula glavom. Ako te to moe uteiti, uradio si sve kako treba.
Be, ovo je samo teak sluaj loe sree, rekao sam. Proklete loe sree.
Ona se starala o sve torje Klajnovih. Tatumela je. Nije ba neki promising
poetak karijere, zar ne?
Iznenaeno sam je pogledao. Ko je pominjao karijeru?
Ja sam bila u slubi i devdesetgosme2, rekla je tiho. Veina ena u Korpusu,
u Diviziji za medicinsku evakuaciju, morala bi da uloi ogroman trud kako bi postigle
ovakvo spasavanje. A ti si sve obavio bez greke.
To je bio najvei mogui kompliment, ali i potpuno nezasluen. Resc and Evac
had counted veinu najboljih letaa iz Amerike tokom pansko-amerikog rata, meu
njimai moju majku. Nisam shvatao zato bi Berti rekla tako neto.
Beri je izvukla iz depa pramen pljosnatog, crnog dima i vrtela ga je meu
prstima; napravila je aru nalik na ahovsku tablu, a onda ga je ponovo rasplela.
ta si uraido sa lutkom? upitala je najzad.
O, nije vano2, odvratio sam. End je upravo nauila da leti, pa joj lutke vie
nisu bile vbitne.
Te noi nisam mogao da zaspim. Nije me potresla Karlina smet, ni blizu toliko
kao Bertina vie usputna primedba. Nije ba neki promising poetak karijere.
Karijera. u Korpusu, ni manje ni vie. Kao da bi iole pametan ovek uopte
razmipljao o tome.
Poglavlje etiri level flight