1/27/2015 Analiza dela: Veče na školju ­ Aleksa Šantić

Početna Zabava Život Slobodno vreme Magaz in Muški kutak Ženski kutak IT

R a dio s ta nic e  uživ o Za nim ljiv e  a nk e te Putov a nja N oć ni živ ot K njiže v nos t Mudr os ti Pouč ne  pr ič e B iogr a fije

Analiza dela: Veče na školju ‐ Aleksa Šantić

Analiza dela: Veče na školju ‐ Aleksa Šantić
Opusteno ‐ 11:32 pm Pet 22, Avg 2014

Share 10

Like 10

Tweet 0

Socijalna poezija zauzima dominantno mesto u stvaralaštvu Alekse Šantića. Za
takvu orijentaciju postojali su socijalno­politički uslovi u kojima je živeo čovek
hercegovačkog tla. Pod tuđinskom vlašću izrabljivana je i zemlja i pojedinac,
perspektive življenja bile su veoma mračne, težak život podsticao je da se izlaz
nalazi u emigraciji. Šantić je vrlo dobro osetio sve muke svoga kraja i svojih
zemljaka pa je kao pesnik saučestvovao sa patnjama, bodrio i slutio vreme
pravde i hleba. Široka je lepeza motiva u njegovim socijalnim pesmama: ribari,
težaci, radnici, rudari, kovači, kiridžije. U tom krugu po snazi iskazanih osećanja
i po himničkom odnosu prema "goloj, prezrenoj, mrljavoj klasi" ističe se Pesma
podzemna, a po unutrašnjem skladu i savršenstvu forme Veče na školju. Pošto
ova Šantićeva pesma po umetničkoj vrednosti ide u sam vrh srpske poezije,
posebnu pažnju obratićemo na jezička sredstva, postupke i na versifikaciju. Tu
ćemo potražiti odgovor na pitanje kako je ostvareno savršenstvo unutrašnje i
spoljašnje forme pesme.

Sadržinski sloj pesme

U pesmi je predočena slika kamenitog siromašnog ostrva. U vidnom polju je
najpre mirna plava pučina nad koju se spušta prohladni mrak a nad kamenitim
hridima lagano zalazi sunce. Po ostrvu se razleže zvuk zvona, koji odjekuje po
krševima, a istovremeno se razleže molitveni uzdah ubogog puka. Siromašni
meštani kleče u molitvi pred raspećem tražeći pomoć i zaštitu, ali odziva nema
­ "ćuti raspeti bog". Opet slika spuštanja prohladnog mraka i laganog zalaska
sunca; to je slika sa početka pesme kao vizuelni okvir u koji je smešten ubogi
život siromašnih ostrvljana.
Ovako sagledana sadržina pesme skreće pažnju na dve stvari.

­ Deskripcija zauzima dve i po strofe obuhvatajući pučinu, kamenito ostrvo,
zvuk zvona, zalazak sunca, predvečerje.
­ Čoveku, "ubogom puku", posvećena je strofa i po: on polako izranja iz slike
predvečerja, javlja se u krupnom planu pred raspećem i opet utapa u sliku
predvečerja — slika puka kao da samo na trenutak blesne i nestane.

Međutim, i deskriptivni delovi pesme u funkciji su predočavanja atmosfere i

ambijenta u kojima obitava čovek (puk): ostrvo u beskrajnom prostranstvu
http://opusteno.rs/analiza­dela­f158/analiza­dela­vece­na­skolju­aleksa­santic­t23927.html 1/6
1/27/2015 Analiza dela: Veče na školju ­ Aleksa Šantić

pučine (sitan i nemoćan čovek u beskraju prostora); crne hridi (kamen kao
razlog bede i napornog života). Deskriptivni delovi funkcionišu kao skladna
dopuna slike ubogog puka: vizuelne i akustičke senzacije su psihološka
priprema za ono što će se ukazati i čuti u pejzažu. Večernji zalazak sunca

vrh hridi crne
trne
zadnji rumeni zrak

doživljen je na specifičan način: sunce ne zalazi, ne smiruje se; sunčev zrak
trne ­ gasi se naporno, sa prekidima, kao da se guši i trza, bolno. Zvuk zvona je
sasvim u skladu sa doživljajem zalaska sunca:

I jeca zvono 
bono,
po kršu dršće zvuk.

Dakle, to je bolni jecaj zvona, koji dršće ­ i ovde ima prekida, nastavljanja,
mučenja, zvuk kao da treperi. Odmah uz taj drhtavi zvuk čuje se molitva
izgovorena "s uzdahom tuge duge" ­ beskrajna i večita tuga ubogog puka kao
da natkriljuje i drhtavi zalazak sunca i drhtavi zvuk zvona. Ubogi puk je
konkretizovan u trećoj strofi:

Kleče mršave 
glave
pred likom boga svog,­ 
ištu... Al' tamo 
samo
ćuti raspeti bog

Molitvom se ište (traži, moli) pomoć od boga sa seoskog raspeća, ali on ćuti: ne
reaguje, ne čuje, ne pomaže. U ovoj rečenici je suština pesnikovog mišljenja i
stava: bog ćuti, bog ne može da pomogne, to je samo iluzija. Čovek (puk) mora
da se okrene sebi i u sebi potraži snagu za izlaz iz bede,

Jezički sloj pesme

Veče na školju je lirska minijatura: iskaz je vrlo sažet, vizuelne i akustičke slike
su svedene na nekoliko predmeta (pučina, zalazak sunca, zvuk zvona, puk u
molitvi), rečenica je kratka. Pesma se sastoji iz četiri strofe; svaka strofa ima
po šest stihova (od 6, 5 i 2 sloga), svaka strofa ima tri sintaksičke celine
(rečenice); u pesmi ima ukupno 57 reči. Ovi podaci ukazuju da je pesma dugo
nastajala u pesniku, sređivale su se misli i osećanja, slegali su se i usklađivali
jezički elementi. Kada je stavljena na hartiju, pesma je dobila konačnu i
savršenu formu.

Fonika. Fonetska struktura pesme i raspodela fonema potpuno su u skladu sa
predočenim slikama, iskazanim osećanjima i raspoloženjima, ritmom i
intonacijom pesme. Asonanca je naglašena u prvoj i drugoj strofi i ogleda se u
učestalosti vokala A u prvoj strofi (devet puta u šest reči) i vokala U u drugoj
strofi (pet puta u sedam reči). Ako se zna da su ova dva vokala po svojoj prirodi
niski i tamni, onda je jasno što u navedenim stihovima (i u celoj pesmi)
preovladavaju tamne boje i sumorna raspoloženja. Na drugoj strani, učestalost
suglasnika R u prvoj i četvrtoj strofi (šest puta u sedam reči) dočarava zalazeće
treperenje sunčevih zraka. Česta asonanca, priroda akcenata (od 48 akcenata
42 su silazna), veliki broj dužina (30) i dominacija bezvučnih suglasnika
uslovljava ritam i intonaciju pesme: ritam je spor, intonacija smirena i tiha. Ova
osobenost u skladu je sa predočenim slikama i iskazanim raspoloženjima. Mirna
i tiha intonacija povremeno se narušava aliteracijama brojnih praskavih
suglasnika čime se razbija monotonija i ostvaruje ekspresivnost.

http://opusteno.rs/analiza­dela­f158/analiza­dela­vece­na­skolju­aleksa­santic­t23927.html 2/6
1/27/2015 Analiza dela: Veče na školju ­ Aleksa Šantić

Leksika. Izbor reči je pažljiv i funkcionalan. U skladu sa atmosferom,
ambijentom i raspoloženjima, preovladavaju tamne boje: PLAVA, MRAK, CRNE.
Tamno je sadržano i u rečima u kojima je učestao vokal U:

s Uzdahom tUge 
dUge
Ubogi moli pUk.

Semantičko­ekspresivna vrednost vokala U naročito dolazi do izražaja u rečima
UZDAH, TUGA, UBOGI. Posebnu ekspresivnu vrednost imaju leksemi TRNE i
JECA jer je njima najbolje izražen sklad slike i zvuka i fenomeni zalaska sunca i
zvuka zvona: kao što sunčev zrak treperavo zalazi, tako i zvuk zvona treperavo
i jecajući odzvanja. U širem kontekstu, umiranje sunca i jecanje zvona priprema
je za sliku mršavih glava u molitvi. Konkretizacija slika izvršena je
personifikacijama (pučina plava spava, i jeca zvono bono, po kršu dršće zvuk),
a aktualizacija prezentskim oblicima glagola (spava, trne, jeca, moli, kleče,
ištu).

Sintaksa. U svakoj strofi pesme nalaze se po tri sintaksičke celine, tri
rečenice: "Pučina plava spava,//prohladni pada mrak;//vrh hridi crne trne zadnji
rumeni zrak." Iz ove strofe se vidi da je u prvoj sintaksičkoj celini/rečenici
gramatički redosled članova: subjekat + predikat. Druga i treća rečenica su u
inverziji: predikat + subjekat. Od ukupno dvanaest rečenica, jedanaest je u
inverziji, a u osam rečenica subjekat je na kraju.

Versifikacija

Pesma Veče na školju je ispevana u četiri po strukturi istovetne strofe s tim što
se druga i treća rečenica prve strofe ponavljaju na kraju četvrte strofe kao
refren. Time je slika zalaska sunca postala okvirna slika koja obuhvata sliku
zvona i puka. U svakoj strofi se dvaput javlja opkoračenje prenošenjem drugog
polustiha (spava, trne...) u novi red čime se tvori novi dvosložni (trohejski) stih.
Struktura stihova ista je u sve četiri strofe: 5 + 2 + 6 + 5 + 2 + 6 ­

Pučina / plava 3+2 Najgledanije Novo

Analiza dela: Veče na školju ­ 
spava, // 2 Analiza dela: Zalazak sunca ­ J
prohladni / pada/ mrak; // 3 + 2 + 1
Analiza dela: Iskrena pesma ­ 
vrh hridi / crne / 3+2
Analiza dela: Koštana ­ Borisla
trne / 2
zadnji / rumeni / zrak. // 2+3+1 Analiza dela: Mračajski proto ­

Analiza dela: Možda spava ­ Vl
Iz šeme se primećuje da preovladavaju dvosložne (trohejske) i trosložne
Dis
Analiza dela: Dolap ­ Milan Rak
(daktilske) akcenatske celine. U toj činjenici je razlog ujednačenosti ritma kroz
Analiza dela: Tamnica ­ Vladisl
celu pesmu. Rima je dvojaka. Paralelna rima je otvorena jer se završava na
samoglasnik (plava — spava, crne — trne), a ukrštena je zatvorena jer ima
suglasnički završetak (mrak ­ zrak). Ovakva rima, različita po prirodi i
rasporedu, doprinosi raznovrsnosti ritma i razbijanju intonacione monotonije.

Veče na školju je primer savršenog unutrašnjeg sklada i briljaitno izvedene
forme. Pored unutrašnje simetrije slike i zvuka, prirode i čoveka, svetlosti i
tame, ostvarena je i spoljašnja simetrija:

­ simetrija rima: parne i ukrštene, otvorene i zatvorene,
­ simetrija rečenica: rečenice su jednake po obliku i strukturi,
­ simetrija stihova: ista vrsta stihova u svim strofama,
­ simetrija strofa: proizilazi iz simetrije svih prethodnih elemenata ­ strofe su
potpuno identične po obliku, a prva i poslednja i po sadržini.
Književnost

Navedene osobine čine da je pesma Veče na školju ne samo među najboljim
pesmama Alekse Šantića nego je i jedna od najboljih pesama srpske poezije.

http://opusteno.rs/analiza­dela­f158/analiza­dela­vece­na­skolju­aleksa­santic­t23927.html 3/6
1/27/2015 Analiza dela: Veče na školju ­ Aleksa Šantić

O piscu ­ Aleksa Šantić

Aleksa Šantić je rođen u Mostaru 1868. godine, gde je živeo, stvarao i umro
1924. godine. Pripadao je mostarskom krugu pisaca iz koga su se iznedrili i
značajne književne rezultate ostvarili Svetozar Ćorović, Aleksa Šantić i Jovan
Dučić. Iz ovoga kruga je poteklo osnivanje srpskog pevačkog društva Gusle
(1888) i književnog časopisa Zora (1896). Iako je Mostar bio kulturno i
književno središte Hercegovine, nije mogao da pruži više od lokalnog SMS poruke za zaljubljene..
mentaliteta, usmene tradicije i patrijarhalne atmosfere. U takvoj sredinini Šantić
SMS poruke za zaljubljene su je
nije mogao da izgradi svoju originalnu poetiku i utre sopstvenu pesničku stazu. načina da svojoj ljubavi pokažet
Ono narodno, folklorno, oseća se kod Šantića u jeziku, versifikaciji, tematici i koliko ste...

iskazanim osećanjima. Šantića je sudbina vezala za Mostar: nije mnogo
‐ Higijena ubice ‐ Književnost
putovao, nije se školovao, nije stekao šire opšte i književno obrazovanje. Ostao ‐ Prepričana lektira: Očevi i d
je narodni čovek, pesnik u službi svoga naroda, borac za socijalnu pravdu i ‐ Susret ‐ Dragana Konstantino
nacionalno oslobođenje. Više je bio narodni pesnik nego poeta intelektualac; kod ‐ O ljubavi ‐ Jovan Dučić...
njega nema intelektualnosti i duboke refleksije, nema rečitosti koju omogućava
Mudrosti
široka kultura i evropski pesnički horizonti. Ali ima kod Šantića iskrenosti,
duševnosti, blagorodnosti, topline i beskrajne.ljubavi prema čoveku. Kao pesnik
i čovek, Šantić je bio na strani seljaka, radnika, sirotinje; po rođenju, vaspitanju
i životnom putu, Šantić je čovek srpske patrijarhalne sredine, veran porodici i
ognjištu. Šantić je dugo lutao ophrvan različitim uticajima, od narodne poezije,
preko Branka Radičevića do Vojislava Ilića. Sredina u kojoj je živeo i radio,
isuviše lokalna, patrijarhalna i zaostala, učinila je Šantića pesnikom skromne
književne kulture i vrlo skromnih pesničkih ambicija ­ svoje pesnikovanje on je
shvatao isključivo kao rodoljubivu misiju. Aleksa Šantić je pesnik, dramski
pisac, pripovedač, prevodilac. Najplodniji i najuspešniji je kao lirski pesnik. Pod Mudre izreke i citati o bogat
naslovom Pjesme objavio je sedam knjiga: 1891, 1895, 1901, 1908, 1911, Mudre misli i izreke o bogatstvu
1918, 1919. Rodoljubive pesme, inspirisane balkanskim ratovima, objavio je izreke poznatih i čuvenih ljudi k
bogatstvo...
1913. godine pod naslovom Na starim ogpištima. Napisao je i pet dramskih dela
od kojih je najpoznatija Hasanaginica (1911). Prevodio je sa nemačkog: ‐ Mudre misli i izreke o ženidb
Hajneov Lirski intermeco (1907) i Iz njemačke lirike (1909). U lirskom pevanju ‐ Moć poslovica ‐ David Albaha
Alekse Šantića dominiraju socijalni i rodoljubivi motivi. To je i razumljivo kada ‐ Budističke izreke o dobroj d
se ima na umu da je njegov rodni zavičaj bio "pod dva carstva" u Šantićevom ‐ Najbolji citati svih vremena.
životnom veku: pod turskim i austrijskim. Težak život hercegovačkog seljaka i
Biografije poznatih ličnosti
radnika, iseljavanja, ustanci, ratovi za oslobođenje od Turaka, našli su svoje
Bografija: glumica Sloboda Mi
mesto u lirici Šantićevoj. LJuubavno pesništvo Šantićevo je osobeno: to nije
Sloboda M
neposredno iskazivanje ljubavi ili ljubavne čežnje nego je elegični uzdah zbog (Leskovac,
neostvarene ljubavi. Brojne elegije imaju porodično­intimni karakter: u njima je srpska je g
sa glumce
tuga za prošlim vremenima patrijarhalnog života, bol za porodicom i
porodičnom toplinom, osećanje apsolutne usamljenosti. U elegijama i ljubavnim
pesmama plastično je naslikan lokalni mostarski kolorit: bašte, jorgovani,
‐ Biografija: glumica Branka K
šeboji, šedrvani, sokaci, mahale, ašikovanje, sevdah. Iz svakog tematskog ‐ Biografija: glumica Anica Do
ciklusa Šantićeve lirike može se izdvojiti nekoliko najpoznatijih i najboljih ‐ Biografija: glumica Radmila
pesama. ‐ Biografija: glumica Vesna Tr

­ Rodoljubive pesme: Moja otadžbina, Ostajte ovdje, O klasje moje, Boka, Mi Muško ‐ Ženski kutak

znamo
Tanka linija između dopisivan
sudbu;
Veoma je
­ Socijalne pesme: Pesma jakih, Moji očevi, Pred kolibama, Težak, Ribari, Ruke, dopisivanja
Kovač, Kiridžije, Veče na školju; varanja. Em
najčešće s
­ LJubavne pesme: Emina, Pahulje, Ne vjeruj, Sećanje, Jedna suza; dvoje...
­ Elegične pesme: Moj otac, Naš stari dome, Pretprazničko veče.
‐ Da li ste osoba od poverenja.
Inverzija ­ Promenjeni redosled reči u rečenici, stihu, odnosno sintaksičko­ ‐ Zašto treba prestati razmišlj
intonacionoj celini. Inverzija ima psihološku i semantičku vrednost. Psihološka ‐ Kako koristiti citate o postav
‐ Kako odsutnost oca utiče na
vrednost inverzije je u čitaočevom iščekivanju, u neizvesnosti o predmetu
pevanja, šta ili ko je nosilac radnje, raspoloženja ili osećanja. Semantička Pridružite nam se
vrednost je u isticanju, naglašavanju: kraj rečenice (i početak) udarna su
mesta. Reč sa kraja, kada sledi predah ili pauza, duže ostaje u svesti čitaoca i
pamti se. Kada se uzme u obzir momenat iščekivanja, jasna je vrednost
inverzije kao stilskog postupka.

http://opusteno.rs/analiza­dela­f158/analiza­dela­vece­na­skolju­aleksa­santic­t23927.html 4/6
1/27/2015 Analiza dela: Veče na školju ­ Aleksa Šantić

Refren ­ Ponavljanje jedne ili više reči, jednog ili više stihova na kraju strofe ili
Opusteno
posle svakog stiha. Često je ponavljanje cele strofe u određenim razmacima.
Like
Refren je vrsta lirskog paralelizma kojim se naglašava emocionalni ton ili stalno
provlači određena misao. Kod Laze Kostića, u pesmama Među javom i med
76,174 people like Opusteno
snom i Santa Maria della Salute, naslovni stihovi se ponavljaju na kraju svake
strofe. U Šantićevoj pesmi Moja noći refren je sproveden kroz celu pesmu:

Moja noći, kada ćeš mi proći?
­ Nikad!
Moja zoro, kada ćeš mi doći?
­ Nikad! Facebook social plugin
Moja srećo, kad ćeš mi se javit?
­ Nikad!...

Opkoračenje ­ Prenošenje jednog dela smisaone celine u sledeći stih čime se
narušava uobičajena sintaksičko­intonaciona struktura stiha. Javlja se i
prenošenje iz strofe u strofu. U celoj pesmi Veče na školju Alekse Šantića
sprovedeno je opkoračenje:

Pučina plava spava,
prohladni pada mrak; vrh hridi crne 
trne
zadnji rumeni zrak.

Opkoračenje deluje kao neočekivana pojava, kao faktor prevarenog očekivanja.
Ovaj postupak ima ekspresivnu i stilsku funkciju.

(izvor:opusteno.rs / foto: CZM / flickr.com)

Tweet 0 Like 10
ANALIZA DELA VEČE ŠKOLJU ALEKSA ŠANTIĆ
0 Share 10

Add a comment...

Also post on Facebook   Posting as Danilo Lucic ▾ Comment

Facebook social plugin

Diskusije > Književni kutak > Analiza dela > Analiza dela: Veče na školju ‐ Aleksa Šantić

Pre p o ru č u j e mo   :

Veče na školju ‐ Aleksa Šantić

Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji
rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge
Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom boga svog‐ Ištu.
Al' tamo, Samo Ćuti raspeti bog. I san sve bliže ...

Pretprazničko veče ‐ Aleksa Šantić ‐ analiza pesme

Analiza pesme: Pretprazničko veče koju je napisao Aleksa Šantić.
Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli
svi članovi porodice, a on je, sticajem mnogih okolnosti, ostao
neoženjen ‐ živio je usamljen u porodičnoj kući. Zato će ...

Pretprazničko veče ‐ Aleksa Šantić

Pretprazničko veče ‐ Aleksa Šantić. Sjutra je praznik. Svoju svjetlost

meku Kandilo baca i sobu mi zari. Sam sam. Iz kuta bije sahat stari, I
gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja
ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem ...

http://opusteno.rs/analiza­dela­f158/analiza­dela­vece­na­skolju­aleksa­santic­t23927.html 5/6
1/27/2015 Analiza dela: Veče na školju ­ Aleksa Šantić

Moja otadžbina ‐ Aleksa Šantić ‐ analiza pesme

Pesma Moja otadžbina, napisana je 1908. godine, iste godine kada je
Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu. U pesmi ima
rodoljublja, snažnog ritma i jakih osećanja, ali se na sve to nadnosi
istina. Pesnik govori prosto, ali jasno; jednostavno, ali zanimljivo...

Analiza dela: Jesenje veče ‐ Antun Gustav Matoš

Pre nego što započnemo interpretaciju Matoševog soneta, moramo da
se podsetimo na razliku između pejzaža u prirodi i pejzaža u
književnom delu. To nije isto. U prirodi je pejzaž gluv, hladan, i
ravnodušan; on je bez ikakvog predznaka, pozitivnog ili
negativnog...

Čežnja ‐ Aleksa Šantić

Čežnja ‐ Aleksa Šantić Gde ste?... Ja budan na prozoru stojim
Naslonjen čelom na staklo... Sve spava... Noć sjajna, ko da po
oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava... U ove čase zvijezda i
snova U vašu baštu ja sam dolazio; Mirisao je jorgovan i zova...

Emina ‐ Aleksa Šantić

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga
imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S' ibrikom u ruci stajaše
Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je
kod sultana! Pa još kada šeće i plećima kreće... — ...

Ne vjeruj ‐ Aleksa Šantić

Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime ‐
Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh
krša, Tamo gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš ...

Slobodno vreme
Putovanja Noćni život Književnost Mudrosti Biografije poznatih
Zanimljive ankete Poučne priče Zanimljivi testovi Forum Radio stanice uživo
Izađi iz kuće

Zabava Život Magazin Muški kutak Ženski kutak

Humor Horoskop i astrologija Arhitektura Muški svet Žena
Posteri Ljubav i romantika Svet životinja Automobilizam Moda
Smešne slike Muško ženski kutak Slike Koncepti Kuhinja
Facebook statusi Korisni saveti Nauka Atraktivne devojke Šminkanje
Zanimljivosti Zdrav život Opušteno OnLine prenosi utakmica Tračevi

© 2005­2015 Opusteno.rs ­ sva prava zadržana Uslovi korišćenja Marketing Kontakt

http://opusteno.rs/analiza­dela­f158/analiza­dela­vece­na­skolju­aleksa­santic­t23927.html 6/6