PSIHOANALIZA
I UMETNOST
Gordana Dedi
UDK: 615.851.3:741.02
Klinika za psihijatriju, Medicinski fakultet
Vojnomedicinske akademije, Univerzitet
odbrane, Beograd, Srbija
UVOD
Likovno izraavanje je samo jedan
od naina na koji ljudi razumeju i obli-
kuju stvarnost. Neverbalno miljenje je
uoblieno jo pre nego to ovek pro-
govori. Tako, bebe svakako razmi-
ljaju, iako jo uvek ne govore. Postoji
i miljenje u slikama koje je jedan
iskonski nain komunikacije kojim se
esto lake moe doi do emocija nego
iskljuivo reima. Umetnik projektuje
svoje psiholoko bie putem umetni-
kog medija, a stvoreno umetniko
delo je proizvod takve projekcije. Kao
Kratak sadraj
Svako umetniko delo je povezano sa
podsveu umetnika. Podsvesne elje i
fantazije umetnika se kroz umetniko
stvaranje probijaju u spoljni svet. Kao
stvaralaki proces, umetnost je i sama
psiholoki proces. Stvaranje umetnikog
dela je proizvod deprivacije osnovnih
potreba i nagona koji postoje u oveku.
Proces umetnikog stvaranja je produkt
unutranjeg konflikta koji je izraen pu-
tem slika i simbola, koje je ego obradio
sublimacijom. Umetnik projektuje svoje
psiholoko bie putem umetnikog me-
dija, a stvoreno umetniko delo je proiz-
vod takve projekcije. U triangularnom
odnosu umetnik-umetniko delo-pu-
blika, u radu se razmatraju pitanja:
ta je umetnost, da li postoje karakte-
ristne crte linosti umetnika i koji psi-
holoki procesi stoje iza stvaranja umet-
nikog dela, kao i nain na koji umetnost
utie na posmatrae.
Kljune rei: psihoanaliza, umetnost,
psihoterapija
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
stvaralaki proces, umetnost je i sama
psiholoki proces. U ii istrai-
vanja psihologije umetnosti su pitanja
kako nastaje i kako deluje umetniko
delo. Psihologija umetnosti ima tri
oblasti istraivanja. Prva je vezana za
prouavanje umetnika, druga za prou-
avanje stvaralakog procesa i psiho-
lokih zakona prisutnih u umetnikim
delima, dok se trea bavi delovanjem
umetnosti na posmatrae (tzv. psiho-
logija publike).
Psihoanaliza je samo jedan nain,
jedan okvir, na koji se moe posmatrati
i tumaiti umetniko delo, a umetnici
61
 i njihova umetnika dela se mogu
istraiti u okviru psihoanalize. Psihoa-
nalitiko objanjenje nije jedino, ali je
esto vrlo prihvatljivo.
U triangularnom odnosu umetnik-
umetniko delo-publika, aktuelna su
pitanja: ta je uopte umetnost, da li
postoje karakteristne crte linosti
umetnika i koji psiholoki procesi stoje
iza stvaranja umetnikog dela, kao i
nain na koji umetnost utie na po-
smatrae.
PSIHOANALIZA
UMETNIKOG STVARANJA
Frojdovo gledanje na umetnost bilo
je u skladu sa njegovom osnovnom
idejom principa zadovoljstva. ovek
tei da izbegne bol i nezadovoljstvo
koje mu namee realnost, a da istovre-
meno doivi zadovoljstva u svetu koji
ga okruuje [1].
Prema ranijim psihoanalitikim
idejama, svako umetniko delo je po-
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
vezano sa podsveu stvaraoca. Kroz
umetnost se podsvesne elje i fantazije
probijaju u spoljanji svet. Stvaranje
umetnikog dela je produkt unutra-
njeg konflikta koji je izraen putem
slika i simbola, koje je ego obradio su-
blimacijom.
Proces umetnikog stvaranja je
proizvod deprivacije (osujeenja) osno-
vnih potreba i nagona koji postoje u
oveku. Kad god osoba ne postigne
zadovoljavanje svojih potreba, da ne
bi bila frustrirana, to moe da rezul-
tira neadekvatnim ponaanjem, ona
pribegava imaginarnom zadovoljava-
nju potreba. Na imaginaciji se baziraju,
kako umetniko stvaranje, tako i po-
62
jave kao to su snovi, dnevno sanjare-
nje i igre u detinjstvu. U objanjenju
distinkcije izmeu umetnika i sanja-
lice, moe se rei da sanjalice sanjaju
da stvaraju, dok umetnik eksternali-
zuje svoje snove.
Psihoanaliza smatra da je umetnost
u bliskom odnosu s ovekovim nesve-
snim, koji se pojavljuje u vreme kada
je umetnost stvorena. Dakle svest do-
lazi kao sredstvo tumaenja, nakon to
je umetniko delo stvoreno. Moemo
rei da je u psihoanalizi, senzualni ego,
rezultat kombinacije svesti i nesvesnog
stanja ljudi. Umetnost kao ljudsko de-
lovanje proizilazi iz svesnosti i nesve-
snosti kreatora. Umetnost ukljuuje
niz iskustava i dogaaja umetnika i
kroz ono to on prolazi u svom ivotu.
Nesvesno igra glavnu ulogu u obliko-
vanju rada kroz umetnikov um. To je
zapravo metoda slobodne asocijacije
koju Frojd koristi u leenju svojih pa-
cijenata [1].
Nadrealisti su aktivno istraivali
manifestacije podsvesnih sadraja u
umetnosti. Slike su vizuelna predstava
analize snova, podsvesnih elja kao i
halucinacija i slobodnih asocijacija.
Ernst Kris (Ernst Kris) je smatrao
da umetnika dela predstavljaju rela-
tivno autonomne funkcije ega. Akce-
nat je prebaen sa umetnika na samo
delo. Uveo je koncept regresije u slubi
ega kako bi objasnio poreklo kreativ-
nosti. Regresija u slubi ega je u su-
tini, poputanje funkcija ega kako bi
se dozvolilo primarnim procesima da
izau na videlo. Umetnost je sigurno
mesto u kojem granice primarnog i se-
kundarnog procesa mogu biti preva-
ziene, dok je ego umetnika toliko do-
bro strukturisan da je u stanju da tole-
rie uranjanje u nesvesno, a da ne po-
remeti psihiki ekvilibrijum. Vinikot
(Donald Winnicott) istie da se kreativni
proces stvara jo u detinjstvu i postaje
osnova za kasnija kreativna iskustva,
emu je pridao termin tranzicioni pro-
stor. Igra, umetnost, religija i snovi
predstavljaju derivate tranzicionog
(prelaznog) objekta. Prema teoriji ob-
jektnih odnosa, svaka umetnost obuh-
vata prostor izmeu iluzije i realnosti.
Oto Rank, veruje da je stvaranje umet-
nikog dela neka vrsta formule besmr-
tnosti i pokuaj da se prevazie "ko-
nanost".
Melani Klajn (Melanie Klein) je jedna
od prvih psihoanalitiara koja je pred-
stavila ideju da alost moe biti izvor
kreativnosti. Dr Knafo preuzima ideju
alosti kao izvor umetnosti i razrauje
je dalje, povezujui je sa kapacitetom
za simbolizaciju. Re "simbol" potie
od grke rei simbolein, to znai "po- osloboeni, te pojedinac dolazi na me-
novo se ujediniti." Po njenom milje-
nju, mo simbolizacije predstavlja spo-
sobnost da se trai i prepozna ono to
nedostaje ili to je odsutno. Kroz pro-
ces simbolizacije, koji bi mogao da se
integrie u umetnikoj praksi, pojedi-
nac stvara mogunost spajanja sa oso-
bama ili predmetima koji mu nedo-
staju. Umetnik moe biti u alosti zbog
razliitih razloga: zbog gubitka voljene
osobe, rasturenog doma, sruenih
snova, gubitka roditelja, smrti dragih
osoba. Za ovu vrstu umetnika i umet-
nikih dela, posmatranje iz psiholoke
perspektive moe biti prilino plodno.
Dr Knafo izraava ideju da stvara-
nje umetnikog dela predstavlja odgo-
vor na traumu, ime umetnost postaje
jedan od najinspirativnijih primera
snage ljudskog duha kroz koji se umet-
nici oslobaaju oseanja rtve. Ova
kreativna transformacija traume, kada
je neko u stanju da stvori umetniko
delo iz svog traumatskog iskustva i
koristi ga kao nain da se pokrene i
komunicira sa drugima koji su proli
kroz slinu situaciju, je duboko dirljiv
i moan izraz da se sa drugim ljudima
moe podeliti ovo iskustvo. Ona nudi
pogled da alost, neto to je izgub-
ljeno, stvara mogunost za obnovu.
alost, u tom smislu, predstavlja po-
zitivan proces koji ne ostavlja osobi
oseaj praznine. S druge strane, to
stvara prostor u kome se mogu napra-
viti nove veze sa drugim ljudima, kao
i da se ponovo otkrije pristup sea-
njima koja su bila potisnuta. U naji-
rem smislu, alost moe pomoi da se
da smisao onome neemu ili nekome
ko je izgubljen. Bes i tuga mogu biti
sto gde on ili ona moe ponovo da se
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
rodi u psiholokom smislu. Stvaranja
umetnikog dela tokom ovog procesa
moe biti mono, jer daje opipljivu
vezu sa objektima koji on ili ona sim-
bolino pokuavaju da putem alosti
odre u ivotu u svojim srcima.
Ipak, moglo bi se rei, da je sada
jo vanije za umetnike, psihoanaliti-
are i druge kreativne profesionalce
da dozvole svojim pretenzijama prema
drugima da se suoe sa nekim od go-
ruih problema sa kojima se suoava
svet danas. I umetnici i psihoanalitiari
nude jednu stvar koja je svetu oajniki
potrebna: nadu. Nadu za kreativnu
transformaciju kulture. Nadu za manje
nasilnih ratova i represivnih politikih
63
 reima. Nadu za pravedniju svetsku
ekonomiju. Nadu za vie igre. Mogu-
nost ljudi da se razbude i uzmu sud-
binu u svoje ruke je zajednika vizija i
za umetnike i za psihoanalitiare. I je-
dni i drugi pokuavaju da naprave
trajne i pozitivne promene u svetu, ak
i samo kroz jedno umetniko delo ili
kroz transformaciju ivota oveka.
Odluka stvaranja umetnikog dela
nije samo manifestacija psihe, takoe
je i "dubok i inteligentan proces" koji
se javlja spontano, van kontrole i iz-
nenaujue je transformativnog is-
hoda. I paradoksalno, motiv umetni-
kog dela je takoe znaajan, jer
predstavlja podsvesnu manifestaciju,
i deluje suptilno izvan svesnih namera,
misli i percepcija.
Umetnost integrie ta se deava
unutar i izvan svesnih misli, vidljivih
i nevidljivih delova stvaralakog pro-
cesa. Kroz umetniki izraz se transfor-
miu najtee i najproblematinije stvari
za ta umetnik koristi svoju energiju
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
pri stvaranju. Imajui priliku da rade
sa drugima u izraavanju svojih du-
hovnih vrednosti, strasti, potreba, ne-
volje i radosti kroz umetnost, pouzdan
je nain da se paradoksalno otkrije ta
je umetnik eleo da prikae u svom
umetnikom delu.
Proces stvaranja omoguava da se
posmatraju najdublji nivoi psihe. Ali
alost nije jedini nain na koji se moe
razmatrati zato umetnik moe da
stvara umetniko delo. Jo jedna mo-
tivacija moe biti u igri. To bi mogla
biti igra sa estetskim oblicima, igra re-
ima, igra sa kolegama, igra sa rodnim
ulogama. Igra sa igrom.
64
Prema savremenim shvatanjima
osnova umetnosti nije neuroza niti je
potreban unutranji konflikt da bi na-
stalo umetniko delo. Umetnost proi-
zilazi iz talenta. Takoe, pri
analizi umetnikog stvaranja akcenat
je prebaen sa umetnika na samo delo
jer se linost umetnika tokom stvaranja
prenosi na umetniko delo. Umetnik
upisuje deo sebe u svoje radove [2,3].
Umetniko delo
Umetniko delo ne treba samo po-
smatrati, umetniko delo treba razu-
meti. Sadraj slike i okolnosti pod ko-
jima je ona nastala nisu nevani, ali ne
treba dopustiti da zavedu posmatraa
do te mere da sliku posmatra samo sa
tog stanovita. Umetnik ne stvara u
transu, niti u afektu, niti bez promi-
ljanja u svom radu, ne bez reavanja
problema forme. Pravi estetski doiv-
ljaj i istinska analiza jednog umetni-
kog dela mogu se postii samo preko
razumevanja upravo tog likovnog
aspekta u delu.
Ako je umetnost stanje duha, od-
nosno sloen psihiki proces balansiranja
potencijala linosti, onda je umetniko
delo hipnogeni objekat koji izaziva hip-
nogeni efekat, nalik na san, to ga
upravo i izdvaja od svakodnevnog,
obinog zbivanja i to ga razlikuje od
ostalih, obinih, neumetnikih stvari.
Umetniko delo je individualna krea-
cija, predstavlja ono to je umetnik li-
no zamislio i doiveo. Umetniko
delo reflektuje moralne principe i raz-
miljanja umetnika [4].
Posmatrajui osnovne karakteri-
stike psihoanalitikog metoda tuma-
enja umetnosti uoava se da postoji
opteprisutnost odreenih tema iz
sveta fantazije, da je repeticija tema
veoma prisutna kod pojedinih umet-
nika, posebno u mitolokoj umetnikoj
tradiciji. Iste teme se ponavljaju u ma-
ti umetnika kao incest, krivica, auto-
ritet, agresija itd. U umetnikom delu
postoji centralni psihoanalitiki pro-
blem autoriteta, Edipovog kompleksa
i grie savesti. Postoji borba izmeu
nagonskih sila i drutvenih zakona, od
ijeg ishoda zavisi ta e ovek biti: ne-
urotiar, zloinac, samoubica, fantasta
ili normalno, uravnoteeno drutveno
bie. Teme se mogu ponavljatu u jed-
nom istorijskom razdoblju, to moe
pomoi u sagledavanju drutvenih ka-
rakteristika datog perioda. Svako
umetniko delo vezano je za odreeni
drutveni kontekst, stvoreno u naro-
itom okruenju i tek kad se stekne
bar osnovni uvid u idejno-ideoloke
okolnosti u vreme njegovog nastanka,
njegovu poziciju unutar razvojnog
toka umetnosti i sazna neto vie o i-
votu njegovog tvorca, tek tada je mo-
gue stei realniju sliku o delu i vie
ga ceniti [3]. Ameriko-indijanski mi-
tovi ukazuju na potragu za arhetip-
skim simbolima ameriko-indijanskih,
mitskih i psihoseksualnih motiva, kao
i mandala, koje otkrivaju ogromni psi-
hiki nemir ali i dar simbolike repre-
zentacije selfa autora koji su ih stvarali.
Ukoliko se iste teme ponavljaju kod
jednog umetnika, mogu imati znaaj
u smislu analize stvaralakog procesa
i motiva koji su znaajni za tog umet-
nika. Ponavljanje istih tema mogu zna-
iti i izbegavanje drugih tema, to se
takodje moe analizirati. Posmatrajui
povezanost umetnikovog ivota i nje-
govog dela, uoava se da postoji kore-
lacija ranog ivotnog iskustva umet-
nika i sadraja umetnikog dela. Ovo
je posebno znaajno ukoliko se odnosi
na iskustva iz ranog detinjstva umet-
nika. Pri tom se mora voditi rauna da
se pri traenju ove korelacije ne ogra-
niava samo na spoljanje dogaaje.
Kod umetnika, kroz stvaranje umetni-
kog dela, rana ivotna iskustva mogu
ukazati na konflikte, kao i na modele
razreavanja konflikata koji dolaze
kroz izbor tema umetnikog dela, gde
se pojavljuju kao simboli koji imaju
mnogostruko znaenje. Sve ovo dalje
utie i na diferencirane odgovore pu-
blike.
Rane traume zahtevaju trajnu po-
trebu za aktivnou koja je u dejem
dobu u traumatinom momentu delo-
vala olakavajue. Ono to je u dejem
dobu doivljeno pasivno, u kasnije i-
votu ima tendenciju da se realizuje i
aktivno ponavlja. Tako glumac uiva
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
u brzoj transformaciji uloga, modni cr-
ta ima elju da ukraava i sl.
Uenje o umetnikovoj imaginaciji i
kreativnim kapacitetima ukazuje da
postoji korelacija telesnog iskustva i
rada mate, koji su u skladu sa tele-
snom konstuticojm umetnika koja je
pod uticajem naslednih svojstava. Pri
tom korelacija motiva i forme umetni-
kog dela ukazuje da postoji vrsta po-
vezanost izmeu psihikog sadraja i
oblika umetnikog izraavanja.
Gipkost potiskivanja ukazuje da su
veliki umetnici manje podloni ogra-
nienjima u odnosu na kulturne i isto-
rijske uslove. U prilog navedenom, fle-
ksibilnost kod umetnikog stvaranja
65
 postoji u odnosu na nametanje ida egu,
to poveava njegovu fleksibilnost.
Odnos psiholokog i estetskog naj-
ee su u pozitivnoj korelaciji, mada
ima i odstupanja. Umetniki bezna-
ajno delo moe imati veliki psiholoki
znaaj za umetnika (primer je ki).
Obrnuto je ree, da umetniki vredno
delo ima manju psiholoku vrednost
za umetnika [3].
Umetnik
Psihoanalitiki doprinos sagleda-
vanju rada jednog umetnika daje mo-
gunost da se dobije kompletna slika i
znaajnost njegovog umetnikog dela,
kao i psihikog stanja tokom stvaranja
umetnikog dela. U tom smislu je po-
trebno je upoznati znaajne ivotne
dogadjaje jednog umetnika, razumeti
njegovu linost, znaenja koja on pri-
daje pojedinim ljudima ili dogadja-
jima, upoznati njega i njegov svet u
kojem je iveo i koji ga okruuje. Na
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
ovaj nain su fundamentalni koncepti
psihoanalize pomeani sa estetskim
studijama dela umetnika.
Frojd je na umetnika gledao kao na
neurotiara koji se putem kreativnih
impulsa bori sa sopstvenim psihikim
pritiscima i konfliktima. On je verovao
da umetnici kroz stvaranje umetnikog
dela istovremeno spreavaju sa jedne
strane svoj psihiki slom, a sa druge
im ono doprinosi izleenju [1].
Traganje za osvetljavanjem linosti
umetnika i naina na koji se ona pre-
lama na umetniko delo nema za cilj
objanjavanje genijalnosti stvaraoca,
ve ukazivanje na motive koji dovode
do nametanja odredjenih tema u nji-
66
hovom stvaralatvu. Bez postojanja
unutranjih konflikata koji postoje u
umetniku nema velikih umetnikih
dela, kao ni potrebe za stvaranjem [4].
Psiholozi su esto teili da kroz
stvaralatvo umetnika objasne njihovo
mentalno stanje. Umetniki izrazi se
koriste u dijagnostike svrhe jer se vidi
mogunost da se manifestuje neka vr-
sta psihopatologije koju umetnici kroz
svoje umetniko delo izraavaju. Za tu
svrhu, analiza autoportreta umetnika
je analiza nesvesnog umetnika koja
moe pomoi da se shvate umetnici i
njihova dela i da posmatrae blie do-
vedu do stvarnog znaenja njihovih
slika.
Autoportret je odraz umetnikovih
mentalnih zbivanja i ima najveu po-
vezanost sa unutranjim mislima
umetnika. Autoportreti su radovi o ne-
svesnom, radovi o umetnikovoj ima-
ginaciji i nainima na koje oni percipi-
raju sebe. Autoportreti su kao
autobiografija jer odraavaju i pred-
stavljaju autorovo nesvesno. Autobio-
grafije i autoportreti su kljune take
po kojima je odnos izmeu psihoana-
lize i umetnosti mogue objasniti.
Umetnik koga su psiholozi verova-
tno najvie analizirali je Van Gog (Vin-
cent van Gogh). Smatra se da se kroz
posmatranje stotine njegovih autopor-
treta mogu pratiti sve faze, usponi i
padovi, u njegovom psihikom ivotu
[5,6]. Psihonalitiarima je posebno za-
nimljiva umetnica Frida Kalo, (Frida
Kahlo de Rivera) meksika slikarka i
kultna linost poslednjih decenija XX
veka. Tokom ivota je uradila 145 slika
od toga su preko pedeset autoportreti,
to je zainteresovalo psihoanalitiare
da analiziraju njihovo znaenje. Frida
Kalo je imala mnogo uspona i padova
u svom ivotu, a ti dogaaji se ogle-
daju u njenim slikama. Posmatrajui
njena dela, nemogue je njen ivot i
stvaralatvo posmatrati odvojeno. U
njenim slikama se vidi njena patnja i
prepoznaje se njena priroda kombino-
vana sa fizikim bolom, duevnom
patnjom, mislima o smrti i ljubavi sa
svojom velikom ljubavi i suprugom,
Dijegom Riverom. Slike Fride Kalo
predstavljaju njene umetnike doiv-
ljaje tradicionalnog i ivog meksikog
kolorita, sa sadrajima iz asteke kul-
ture koji imaju simboliki znaaj. Ele-
menti korena i drveta, prisutni u nje-
nim delima, tumae se kao znaci
gubitka, posebno kao simbol neplod-
nosti i osakaene noge, nastale kao po-
sledice bolesti i saobraajne nesree.
Takodje je Frida Kalo posvetila ve-
liki broj svojih radova autoportretima
u kojima je prikazivala svoje elje i fru-
stracije, putem linih koncepata i sim-
bola. Na pitanje zato je posvetila ve-
liki broj radova autoportretima,
izjavila je: "Ja slikam sebe jer sam esto
sama. Ja poznajem sebe najbolje".
Slika Autoprtret sa kratkom kosom je
nastala nakon rastanka sa Dijegom Ri-
verom. Iako je do tada sebe predstav-
ljala obuenu u meksiku tradiciona-
lnu nonju sa dugakom kosom, ovde
vidimo pokuaj identifikacije sa Rive-
rom i pokuaj njegove internalizacije -
kratka kosa, prevelika muka odea.
Mentalna predstava koja se formirala
u njenom nesvesnom kao znak gubitka
koji je proivljavala i tragovi odseene
kose daju morbidno oseanje koje se
moe povezati sa njegovim odlaskom,
nakon rastanka.
U svojim slikama, Frida Kalo pri-
kazuje dualnost elemenata - toplina i
hladnoa, svetlo i tama, dan i no, me-
sec i sunce, muko i ensko, u kojim je
zastupljena lina dvojnost Fride Kahlo,
delom odraena i na antagonistiki i
dualistiki identitet njenih promena u
drutvu. Patnje koje je prola u ivotu
su joj uzrokovale da se nesvesno po-
buni protiv moderne, dominantne mu-
ke kulture. Ta dvojnost je oigledna
na slici "Dve Fride", to je njena najzna-
ajnija slika. Na slici je prikazana ena
s jednim jedinstvenim postojanjem u
obliku dva tela. Njeno postojanje se
deli. Nepodudarni elementi dvaju
identiteta, evropskog i meksikog, deli
telo i duu u svakog od njih koji su u
jakom kontrastu. S desne strane je mo-
derna Frida, savremena ena, a sa leve
strane je ena odana domovini s to-
plom bojom (pigmentima), mekana i
u skladnim kombinacijama [5].
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
Publika
U razmatranju kako umetnika
dela funkcioniu u svetu, pored istra-
ivanja invidividualnih unutranjih
procesa, postavlja se pitanje kako gle-
daoci reaguju na njega? Drugim re-
ima, jednom kada je umetniko delo
postavljeno pred publiku, na koji nain
rade emocije i ideje koje gledaoce do-
vode do umetnikog dela i pomau da
umetniko delo dobije javno znaenje?
Na kojim se to oseanjima temelji
umetnost? Umetniko delo u sebi krije
sadraje koji nisu oigledni, i koje
mogu da protumae samo oni obrazo-
67
 vani koji poznaju njegova pravila tu-
maenja. Gledalac se intenzivno pro-
jektuje kroz doivljaj i tumaenje
umetnikog simbola. Ponekad umet-
nik preteno eli da ostvari dijalog sa
posmatraem, da ga pokrene, okira,
provocira, razbije rutinu [6,7,8].
Kod posmatranja umetnikog dela,
u velikom broju sluajeva nema ne-
doumice. Kada gledalac posmatra
slike, njegove misli su velikim delom
usmerene na prepoznavanje specifi-
nih formi i odgonetanje znaenja slike.
Akcenat je na iskustvu pomatraa, na
tome ta on osea dok posmatra umet-
niko delo. Ovaj dijalog slike i posma-
traa moe da izostane ukoliko umet-
nik nije dovoljno vet, ili ako
posmatra ne ume istinski da ceni ovu
vrstu umetnosti.
Poseban je odnos publike prema
kiu. Ki je stav da se delo po svaku
cenu svidi to veem broju ljudi. A da
bi se svideo, treba da potvrdi ono to
svi ele da uju, da bude u slubi op-
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1
teprihvaenih ideja. Ki se temelji na
ukusima, i to onim sladunjavim. Ko-
risnik kia odnosno ki-ovek
(Kitsch-mensch) je korisnik ''loeg
ukusa', koji misli da umetnost mora
da prua samo ugodne, dopadljive i
zaslaene utiske [3].
Meutim, pri susretu sa apstrakt-
nim slikarstvom gledalac moe biti
zbunjen. Nekoliko taaka na platnu,
polja iste boje, splet linija, ne izazivaju
nikakvu asocijaciju. Dok drugi stoje
pred slikom i nepomino je posma-
traju, gledalac se moe zapitati u emu
je stvar i ta proputa da vidi. Ali re
je o sasvim normalnoj reakciji. Ap-
68
straktno slikarstvo ne predstavlja je-
dnu jedinstvenu celinu, pogotovo ne
stilski ujednaenu. Nekada je vie u
pitanju eksperiment, igra, istraivanje,
nekada izraavanje emocije. Apstrak-
tna umetnost je liena svih onih ini-
laca koji optereuju svesni nivo ove-
kove egzistencije i usmerena je na sam
dijalog umetnika i ljudskog bia. Ono
zbog ega je apstraktno slikarstvo to-
liko specifino jeste to to poseduje
kvalitet kojeg je svaka druga vrsta
umetosti liena - rastereenje od pred-
metnog sadraja, prostor za neome-
tano strujanje misli, mentalno ili emo-
cionalno proienje [6].
ZAKLJUAK
Kroz psihoanalitiki doprinos sa-
gledavanja triangularnog odnosa
umetnik-umetniko delo-publika,
moe se dobiti kompletna slika stva-
ranja umetnikog dela i dejstva umet-
nikog dela na publiku. Posmatranjem
rada jednog umetnika i njegovog
umetnikog dela, moe se proceniti
linost umetnika i nain na koji se ona
prelama na delo, kao i da se ukae na
motive koji dovode do nametanja
odreenih tema u umetnikom stva-
ralatvu. Umetniko delo je indivi-
dualna kreacija umetnika kojima se
prikazuju sadraji koje je umetnik sve-
sno zamislio i doiveo, ali koje u sebi
krije i nesvesne sadraje i fantazije koji
nisu oigledni i koji se kroz umetniko
stvaranje probijaju u spoljni svet. Po-
smatrajui umetniko delo, publika se
projektuje kroz doivljaj i tumaenje
umetnikog simbola.
PSYCHOANALYSIS Summary
AND ART Every artwork is related to subconscious
of the artist. Subconscious desires and
fantasies of the artist through the artistic
Gordana Dedi creation protrude outside the world.
As a creative process, art itself is a
psychological process. Creating an art-
work is the product of deprivation of
basic needs and instincts that exists in
man. The process of artistic creation is
the product of internal conflict, which
is expressed through images and sym-
bols, which is ego processed by subli-
mation. The artist projects his psycho-
logical being through artistic media, and
created artwork is a product of his pro-
jections.
In the triangular relationship artist -
artwork - audience, in this paper are dis-
cussed the questions: what is art, whet-
her there are the typically personality
traits of the artist and the psychological
processes behind the creation of the art-
work, as well as the way in which art
Clinic for Psychiatry, School of Medicine,
affects the observers.

Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1

Military Medical Academy, University Key words: psychoanalysis, art,
of Defense, Belgrade, Serbia psychotherapy

69
 Literatura

1. Frojd S. Iz kulture i umetnosti, Sabrana 7. Stuckey H, Nobel J. The Connection Bet-

dela, knjiga 5, Matica srpska, 1981 ween Art, Healing and Public Health: A
2. Malchiodi C. Depth Psychology of Art. Review of Current Literature. Am J Public
Psychology Today. https://www.psycho- Health. 2010;100: 254263.
logytoday.com/ 8. Dedi G. Medicinska etika. Beograd: Me-
dija centar Odbrana; 2015 ISBN 978-86-
3. Pani V. Psihologija i umetnost, Zavod
335-0455-3
za udbenike, Beograd, 2012
4. Nader K, Moosa J. The Relationship bet-
ween Art and Psychology. J. Life Sci. Bio-
med. 2(4): 129-133, 2012
5. Dadvar Abo A, Kamarzarrin H, Mansorvar
R, Khaledian M. Examining Frida Kahlos
Self-portraits from the Perspective of
Gordana Dedi
Psychoanalysis. International Journal of
Klinika za psihijatriju
Arts 2013, 3(2): 11-17. Medicinski fakultet
6. Eri M, Bjeki J, Stojimirovi E, ivanovi Vojnomedicinske akademije
M. Opta kreativna sposobnost i aspekti
Univerzitet odbrane
Gandijeva 100/44
kreativnog miljenja kod umetnika i ne- 11 070 Novi Beograd, Srbija
umetnika. Primenjena psihologija, Tel: +381 63 1299102
2012,5(2):169-182 E-mail: gdedic146@gmail.com
Engrami l vol. 38 l januar-mart 2016. l br. 1

70