Ratne Srpske Pjesme

arko Petrovi Kad je muzika ratovala
poslato: Februar 06, 2011, 05:41:08 pm
*
KAD JE MUZIKA RATOVALA 01
TAMO DALEKO
Ta pesma bi mogla biti proglaena himnom srpskog vojnika
Od svih najrodoljubivijih, najoplakanijih, najmelodinijih, okrvavljenih, najnacionalnijih,
najoseajnijih, najvojnikijih, najseljakijih naih i nenaih pesama, pesma "Tamo daleko"
bi se mogla proglasiti himnom srpskog vojnika.
Posle Cera i Kolubare, srpski vojnik je doneo na Krf silinu Obilia, ali i nenost Strahinjia
Bana, i tu, u Homerovoj postojbini, muki odbolovao svoju tragediju, koju e prometejski
pretvoriti u pobedu.
U pesmi "Tamo daleko" srpski vojnici boluju za Srbijom, svojim selom, svojom dragom,
eznu "za daleku varo Beograd", za "mladost koja prolazi i ivot bedni". U jednoj verziji
pesme vojnik ezne za majkom, za cvetkom iz mladosti, poziva dragu da ga voli... Daleko
od mora je i cvee i srea njegova, Dunav, Drina, etinja, Kolubara, Drim... Jedan vojnik
se sea crkvice u kojoj se venao a koju je okupator sruio... Sea se svoje ikone, slave,
Veljkovog grada "daleko od mora"... On je daleko, i Krf i Srbija jedno od drugoga...
Za glavni deo pesme, na Krfu se "vezala" jo jedna melodija. Italijanski novinar Pizani,
koji se sa srpskom vojskom povlaio preko Albanije, naziva je "Krvava no". Odjek
albanske Golgote odmah je uao u pesmu i zloslutno pitanje "O, zar je morala do".
DUHOVNA HRANA
Ova melodija sa ruskim tekstom i danas se uje u Ukrajini. Nisu li, moda, ruski artiljerci,
oni koji su zajedno sa Srbima branili Beograd 1915. ostavili ovu melodiju, a naa vojska je
prenela u Solun i na Krf? Moda su tako u jednoj verziji pesme spojena dva dela u jednu
kompoziciju?!
Pesma "Tamo daleko" i tragiarski guslarski deseterac bili su duhovna preokupacija
srpskog vojnika na Krfu. Kada su nai preneli pesmu u Francusku, Englesku, vajcarsku,
dubina patnje koja izvire iz nje zahvatila je i sve druge. Postala je najuvenija pesma
srpske tragedije u Velikom ratu. S druge strane, gusle su podseale na istorijsku dramu.
Povlaei se sa srpskom vojskom kroz Crnu Goru, Gerhard Gezeman je primetio da uz
gusle, narod najavljuje jo jednu tragediju. Znai, prvo gusle, pa onda "Tamo daleko".
Istinski oseaj ne poznaje granice. iri se. Osvaja. Na Krf stiu ostala braa - dobrovoljci i
odmah prihvataju melodiju i rei pesme kao svoju. Oni koji su u otadbini daleko od mora,
tako i pevaju "daleko od mora", a oni blizu mora "daleko kraj mora." Ali, pored
"Tamo daleko", dobrovoljci uju i "O, zar je morala do", ponekad zajedno, i to
prihvataju...
Svi uesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju: Englezi su je naslovili "For
anjay over there"; nai veliki prijatelji Francuzi "Au loin, au lon sur Corfu"; esi i Slovaci
- "Tam v dali"... Ipak, niko je nije mogao bolje doiveti od srpskog vojnika.
U knjizi "Moje uspomene i doivljaji 18921919.", Tadija Pavlovi pie: "Mesec mart
1916. Kie koje su stalno padale u mesecu februaru prestale su... Fiziko oporavljenje i
nova ratna oprema povratili su one vojnike ale i viceve. Po logorima se orila pesma
Tamo daleko, daleko od mora".
Ratnik Sveta ivkovi u knjizi "Golgota i Vaskrs Srbije 1916-1918" pie: "Kau da nas je
pesma odrala... Mislim da se to odnosi i na nau narodnu pesmu i na nae guslare, ali
znam da je tih tekih izbeglikih i ratnikih dana pesma doista bila jedna od duhovnih
namirnica. Sa svih strana se ula pesma. Najee grupna Tamo daleko, kraj plavog
Dunava..."
Ante Kova, dobrovoljac u srpskoj vojsci od 1916, pie: "Treeg maja u noi veremo se
svojim pukovima. Prva eta sedmom, druga i etvrta osmom, a trea devetom puku.
Vidimo male vatrice iz rezerva i na sve strane ujemo pesmu "Tamo daleko" i onu: "Ta zar
je morala do..."
U knjizi "Srpska drama", italijanski novinar Feri Pizani kae: "Posle borbe na Strumici
ostao je iv samo jedan ovek. Bio je to srpski peak, Ciganin. Nosi violinu pod mikom,
jer je u isto vreme i svira i ratnik. Svaki slovenski puk ima tako po jednog ija ih violina i
pesma u asovima bola i tuge blai. Bog zatiti sviraa! Iako na tri mesta ranjen, uspe da
izmakne zloincu, neprijatelju... A ovaj Ciganin opet svirae onu staru narodnu pesmu:
Da li e jednom pro'
ta crna nesrena no,
otkad si dragane moj,
oti'o u krvav boj?!
KRVAVA NO
Pizani pie dalje: "... Srba ima jo 20, malo posle samo 10, potom 5... Ostaju dvojica, pa
malo potom jedan jedini: ovaj Ciganin... U maloj kolibi Ciganin peva kao one kobne noi
to pevae..." Svoju priu o pesmi "Krvava no", Pizani ovako zavrava: "Iz sviju srpskih
logora dopirala je muzika. Kao da moni ritam jedne vojske koja se budi prelete preko
arobna ostrva! Svi pevaju. Spaeni su.
Njihova dua je bila samo uspavana! Mi emo videti Dunav! Pevaju 'Krvava no'! Drugi,
novi glasovi, pridruivahu se prvome, praahu ga, tako narandina umica zabruja sva. I
sve drugi i drugi, novi, sve mnogobrojniji glasovi pevahu tuni refren:
Da li e jednom pro'
ta crna krvava no..."
AL ZA SELOM
Grci-Krfljani i francuski vojnici na Krfu udili su se Srbima: "Kakav je to narod, umiru a

pevaju!" U sedam velikih logora u kojima je srpska vojska bila razmetena na Krfu,
umiralo se, ali i orilo od pesme i igrana su kola.
Stela Frenklin, australijska knjievnica, stupila je godine 1917. u Bolnicu ena kotske na
Solunskom frontu. Piui roman o stradanjima srpskih ratnika, ona primeuje i ta Srbi
pevaju "Tamo daleko", pesmu o selu, o devojci, o zemlji... "Srbi su je neprekidno pevali.
Ali morali su ponovo u borbu, sa velo malo nade da e se vratiti u Srbiju".
arko Petrovi: Kad je muzika ratovala 33 dela | Glas javnosti
Sauvana
Angelina
Administrator
Odgovor #1 poslato: Februar 06, 2011, 05:44:30 pm
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
DOBROJ PESMI NEMA KRAJA

Iz velikog rata izala je velika pesma
Tako je zabeleila Stela Frenklin, ali se u jednom prevarila: Srbi su se vratili i oslobodili
svoju zemlju! Nije potrebno uputanje u potpunu muziku analizu ove pesme, niti iscrpnu
istoriju njenog nastanka, jer su druge vrednosti pree, vanije... Ne postoji u svetu i svim
vremenima ljudskih ratova pesma u kojoj su se stekli svi bolovi oveka rodoljuba,
napaenog, u isto vreme i oduevljenog za ono to e doi, kao u pesmi "Tamo daleko"...
Dobroj pesmi nema kraja. Jednostavno iz Velikog rata izala je Velika pesma. I vena.
Tamo daleko
I verzija
Tamo daleko,
Daleko od mora,
Tamo je selo moje.
Tamo je Srbija.
Tamo daleko,
Gde cveta limun ut,
Tamo je srpskoj vojsci
Jedini bio put.
Tamo daleko,
Gde cveta beli krin,
Tamo su ivote dali
I otac i njegov sin.
Bez otadbine,
Na Krfu iveh ja,
Ali sam uvek klic'o:
ivela Srbija!
Tamo daleko
Stihovi: Mihailo Zastavnikovi
Zapis: arko Petrovi
O, zar je morala do,
Ta tuna, nesrena no,
Kada si, dragane moj,
Oti'o u krvav boj?
Tamo daleko,
Daleko od mora,
Tamo je selo moje,
Tamo je Srbija,
Tamo daleko,
Gde cveta limun ut,
Tamo je srpskoj vojsci,
Jedini bio put.
Tamo daleko,
Gde cveta beli krin,
Tamo su ivote dali
I otac i njegov sin.
Bez otadbine,
Na Krfu iveh ja,
Ali sam uvek klic'o:
ivela Srbija!
Ovako su esi pevali srpsku pesmu "Tamo daleko". U stvari, to je prevod ovih stihova
nae pesme:
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.
Bez Otadbine, na Krfu ivim ja,
I opet kliem burno: ivela Srbija!
Tamo daleko, gde cveu nema kraj,
Tamo su deca moja, tamo je pravi raj.
Tamo daleko, kraj Save, Dunava,
Tamo je varo moja, tamo je Beograd.
Ovaj naslov dali su esi i Slovaci legendarnoj pesmi "Tamo daleko". Ne zna se prevodilac,
ali je melodija ista i tekst je odmah posle rata objavljen u ediciji Jovana Frajta.
eh Libor Hejhal, hirurg (majka mu je Srpkinja, roen i kolovao se u Beogradu) mnogo je
uinio za jugoslovensku medicinu u oblasti srca i krvnih sudova. Jednom, predoseajui

smrt (od srca!) rekao je: "Kad umrem, voleo bih da mi sviraju pesmu "Tamo daleko". U
Pragu, velikom doktoru svirali su na sahrani "Tam v dali"...
Vojnikovo pismo
Evo ti pismo aljem.
U krvav odlazim boj.
Ako se vie ne vratim,
Sauvaj pismo to.
Ko li e za mnom tuit,
Ko li e suze lit?
Ko li e na mom grobu,
Beo cvet posadit?
Majka e za mnom tuit,
Sestra e suze lit,
A moja mila draga
Beo cvet posadit.
Posadi belu ruu
Na vrhu groba mog,
Moda re prozori,
Tako je rek'o Bog.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
GRKINJE SU IH VOLELE
Posebno su bile oduevljene oficirima
Sa Krfa, Vida, iz Tunisa, Rusije, ratnici su slali svoja pisma u Srbiju i sa bolom pozdravljali
sve u otadbini. Njihove rei su pune enje ali i obeanja da e se vratiti i osloboditi
zemlju... Njih ovde neu navoditi, ve u navesti nekoliko redova iz pisma jedne Grkinje,
napisanog onda kad su srpski vojnici napustili Krf. Preveo ga je edomir Miloevi, a
nalazi se u knjizi "Golgota i Vaskrs Srbije 19161918":
"... Otkako su Srbi doli na Krf, ja ne volim svoju rasu... Za nas bi bilo bolje da vi niste
doli na Krf, jer nam je sad gore... Za poslednje tri godine toliko sam se bila navikla na ta
pitoma lica vaih vojnika, na njihove potene i dobroudne oi... udna ste vi rasa...
Razgovarala sam neki dan sa jednim ruskim pukovnikom o tome. On veli da je to osobina
svih Slovena. Ako je to tako onda blago enama i kerima Slovena... Ove poslednje tri
godine dok ste bili ovde, proivele smo lepo i prijatno... Svaki dan sam trala na prozor da
vidim nekog srpskog oficira, samo da mi se javi, pa ma ko to bio, i da se prijatno na mene
osmehne...
Va narod stalno peva, i na to pevanje i taj agor bila sam se toliko navikla... ta nam
vredi i lepota i sve druge lepe osobine, koje su Srbi kod nas nali, kad niko u tome ne
ume da uiva... Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasli ivota na ovom
ljubavnom ostrvu"...
Mladi kapetane
"Mladi kapetane,
Odakle ide ti?"
"Ja idem sa Balkana,
Iz boja krvava".
"Mladi kapetane,
Zna li mi dragog ti?
Obian vojnik bee,
Jovan mu ime bi".
"Mlada udovice,
Znao sam dragog tvog.
U mojoj eti bee,
Kraj mene pogin'o.
Mlada udovice,
Ne plai sada ti,
Jer rata vie nema,
Ni borbi krvavih".
Pesma datira jo iz balkanskih ratova. Pored teksta koji stoji uz notni zapis ove pesme,
postoji i ovaj koji se ranije dosta pevao:
Mladi kapetane, otkuda ide ti?
Ja idem od gore, iz boja sa Balkan,
Mladi kapetane, ne pozna li ti
Jedan mladi vojnik na koj' to ime an?
Mlada hubavice, kak' da ga ne poznam!
Moja eta bee i ubit pred men' padna.
Mlada hubavice, ela si pred mene,
Da bude mojta mlada kapetanka.
Mladi kapetane, ja nisam dostojna
Da budem tvoja ena, ve mlada kaluerka.
Moja hubavice, ja sam tvoj an,
Pree kao prost vojnik, sada kapetan.
Prema reima velikog znalca istorije Prvog svetskog rata i autora izuzetne knjige "Solunci
govore" Antonija uria, pesma "Mladi kapetane" vezana je za 4. peadijski puk
"Stevan Nemanja" Drinske divizije koji je bio sastavljen od ratnika Uiana.
Svetislav i ore, dedovi autora zbirke (ratovali su protiv Turaka, Bugara i vaba), mnogo
su voleli ovu pesmu. A bili su ratnici 4. puka, ponosnog, nepobedivog...
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
VINAVEROVA ODA MLADIMA U RATU

"Svakom obraz osvetlasmo, sve od sebe, sobom dasmo"
Izgurasmo, izdurasmo,
Izgrcasmo, iskimasmo,
Svakom obraz osvetlasmo,
Sve od sebe, sobom dasmo,
Ograjima oblistasmo,
Odagnasmo, ogrejasmo,
Kao sunce prosijasmo,
Odolesmo, otrajasmo."
Ovako je knjievnik Stanislav Vinaver, jedan od 1300 kaplara, napisao o akoj omladini u
ratu. I svi su tako zajedno, i mladi i stari, i sva braa zajedno odoleli, oslobodili...
zapevali i odigrali Brankovo kolo... i stvorili zajedniku dravu.
More je plavo, iroko,
iroko, plavo, duboko.
Nigde mu kraja videti,
Ne mogu misli podneti.
Laa se kree francuska
Sa pristanita solunska.
Transport se kree Srbadi.
Srbadi, braa ranjeni.
Svaki se vojnik borio,
U rovu slavu slavio,
Srean se Bogu molio,

Da bi se kui vratio.
Radosti nema ni za tren.
Naie vapski sumaren,
Svi mole svetog Nikolu,
Njegovu silu na moru.
Putujem tuan, alostan,
Pomislih: Boe, nisam sam,
I moja braa putuju,
Da sa mnom zajedno tuguju.
Ovu, prvu verziju pesme je posle rata u ediciji Jovana Frajta objavio Nikolas Balon, pariski
muziar koji je i komponovao rondo na ovu temu.
Sa pristanita solunska.
Transport se kree Srbadi,
Ranjeni, braa bolesni.
Molee svetog Nikolu,
Najveu silu na moru,
ivi se vratili kuama,
ivela bratska sloboda!
ivela bratska Francuska!
Ova verzija pesme, verovatno originalna, nalazi se na francuskoj gramofonskoj ploi
"Veliki rat" koja je snimljena odmah po zavretku rata, a peva je ivan Vasi. Srpska
pesma o francuskom ekspedicionom korpusu u Solunu.
Pre nego to je poela velika ofanziva Frane D'Eperea na Vardaru, trupe su bile tesno
povezane na tom "mostobranu". Zbog nedostatka zadovoljavajue sanitetske slube,
ranjenici su bili evakuisani brodom ka bolnicama june Francuske, bolje opremljenim za
leenje.
Brod die sidro u luci Solunskoj;
Ranjenici, iscrpljeni, izgladneli, jadni, jee.
Sve vie uzburkano more odvlai ih sa sobom,
I svako se sea aneva gde su se hrabro borili
protiv Nemaca.
Neka nam Bog svima pomogne da postanemo braa
I neka nam dozvoli da se vratimo kuama,
Mi i nai neprijatelji Nemci.
Sveti Nikola od Mora, poalji nam mir.
Pomozi nam i ti da ivimo kao braa!
Neka ive naa francuska braa!

I neka ivi Sloboda!
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
HEJ SLOVENI, SOKOLSKA HIMNA

Pesmu je komponovao eh Samuel Tomaik 1834. u Pragu
Hej, Sloveni, jote ivi

Duh naih dedova,
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova.
ivi, ivi duh slovenski,
ivee vekov'ma!
Zalud preti ponor pakla,
Zalud vatra groma!
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese,
Stena puca, dub se lama,
Zemlja nek se trese!
Mi stojimo postojano
Kano klisurine,
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!
U Pragu je Samuel Tomaik uo staru poljsku pesmu "Jeszcze Polska nije zginela poki mz
ujemz" i njome inspirisan, napisao je stihove "Hej Slovaci, gete naa slonjenska re
ige". Kasnije je promenio naslov u "Hej, Sloveni" i tako pozvao sve Slovene na slobodu.
Bilo je to godine 1834.
Pesma se proirila na sve slovenske krajeve, a kod nas se odomaila pre sto godina i
poela da poprima ulogu pesme-vodilje. Tako je ona doekala i Veliki rat. esto su je esi
i Slovaci u ratnim sudarima pevali ne bi li izbegli bratsko krvoprolie. Na alost, dogaalo
se i to da su se uz istu pesmu klali sa braom Srbima i Rusima.
"Hej, Sloveni" je bila sokolska himna. Sokolstvo je osnovano u ekoj kao organizacija za
telesno vaspitanje. U predratnoj Jugoslaviji bila je to jaka organizacija sportskog ali
panslavenskog karaktera. Sokoli Hrvati i Slovenci u Austro-Ugarskoj najljui su neprijatelji
Habsburgovca. Masovno se predaju u toku rata Rusima i stupaju u dobrovoljce srpske
vojske.
U vreme Velikog rata, pesmu "Hej, Sloveni" sreemo u razliitim prilikama sa drugim
poznatim patriotskim pesmama. Ona iskazuje neunitivost i snagu slovenstva. Tada se jo
osealo da e se ta pesma uvek pevati. Tako je i bilo: nekadanja sokolska himna, danas
je himna Jugoslavije!
Ja ljubim Milu
Ja ljubim Milu oiju plavih,
to ima ruse kose na glavi,
Ja ljubim Milu i drugu neu,
Za nju ja ivim, za njom umreu.
Ustaca njena, rua rumena,
A njedra bujna ko' salivena.
Ti si mi, Mila, rajski anelak,
A meu cveem sitan urevak,
Ovu pesmu naroito su pevali pripadnici jugoslovenskih dobrovoljakih odreda iz
Slavonije i ona se ula ak i u Kijevu, Dobrudi, Odesi... Dopisnik "Politike" (slao je
posleratne dopise iz Albanije) M. Jeli, u svojoj maloj knjiici "Albanija", kae da je jedna
od najpevanijih pesama u Drau, Elbasanu, Valoni, Tirani bila "Ja ljubim Milju". Danas se
ova pesma peva: "Ja ljubim Milu", meutim, tano je ono kako je ranije pevano: "Ja ljubim
Milju".
Uz glavnu melodiju koju autor knjige donosi, izvoai (u horu) dodavali su i pripev:
Ti si Mila moja, moja, moja,
Ja sam tvoj.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
Van mree
Poruke: 4423
LAE SUDBONOSNE
Na laama su srpski vojnici umirali, sa njih bacani u more. Lae su im donosile smrt i
ivot. Na laama su poslednji put marirali, na laama su - pevali... Rodne livade i njive,
brda i doline Srbije jedino su bile vanije od laa... A one su sluile da ih vrate kuama...
Iz Rusije, gde su se dobrovoljci okupili, lae "Car", "Dnjepar", "Carica", "Dvinsk" kretale su
se ka solunskoj luci sa dragocenim teretom oduevljenim buduim Jugoslovenima. Iz
ikaga, Hrvati dobrovoljci preko Bizerte stigli su na prilepsko bojite nosei transparent
"Jugosloveni za ujedinjenje", opet laom... Iz Klivlenda Slovenci.
Krajem 1915. godine, 480 dobrovoljaca iz Amerike Crnogoraca, Bokelja, Bosanaca,
krenulo je za Srbiju... Laa je kod San ovanija di Medua naletela na minu...
Dobrovoljci iz Rusije nikada nisu zaboravili putovanje preko Severnog mora do Engleske,
da bi otuda stigli u Srbiju, niti lau "Car" i pesmu "Na severu ledeno je more".
Golgota preko Albanije... Mladi muziari, trojica brae Urki, bore se za ivot, ali ne
bacaju svoje instrumente. Najstariji umire, braa ga sahranjuju i saznaju da e uskoro
stii laa u Valonu da ih odveze u Afriku. Laa dolazi u luku, a drugom Urkiu ostaje samo
da je vidi i uje njenu spasilaku sirenu... Umire. Brat ga sahranjuje, eka novu lau i
kree za Afriku. Ve na lai i on se bori za ivot... Stie u bolnicu i umire... Nika
podoficirska muzika kola, gudure Albanije, smrt, lae...
Preiveli odlaze francuskim laama... Krf, Vido... Mnogi odlaze u Plavu grobnicu, mnogi
umiru pred dolazak nove lae... Na lai - pesma. Moda najlepa, moda himna "Laa
se kree francuska"!
Bizerta... Jedna laa krui oko pristanita. Niko joj ne daje znak da pristane. Pristanite
uti. Jedan ovek, okrenut laima vie iz sveg grla: "Miserables! Miserables! Jadnici!
Jadnici!" Proneo se glas da su stigli srpski vojnici - tifusari. A na lai, vojnici bez udova, u
zavojima, skoro nepomini. Porunik, ranjen u nogu, ustaje, odgovara: "Nema toga ovde,
nema" i komanduje postrojavanje. Vojnici ustaju, jedan vadi frulu i neveto, nejako,
poslednji put, svira "paradni mar"... Iza koraka, stopala nesrenih vojnika, po kojima je
pala komanda "Napred! Mar!", lipti krv... Mariraju ratnici sa Cera i Kolubare. Za njima
krv ostaje po palubi... Krvavi mar... frula nesrenog seljaka... muenici mariraju, krv
marira sa njima. Laa se pribliava pristanitu, sakuplja se poslednja snaga za rei:
"Toga ovde nema, nema..."
Laama i na leenje i kolovanje... "U solunskoj luci, bolesni aci koji su preli Albaniju"
kazuje ratnik Jovan iri "sa divljenjem posmatraju francuski brod "Provansa" koji treba
da ih odvede u Francusku da se lee i nastave zapoeto kolovanje kako bi se jednoga
dana vratili i pomogli svome narodu... Ja sam jedva koraao a jedan mi je kolega
dobacivao: 'Ajde, 'ajde, neemo dugo, sve e nas pobacati u more! Ali na brodu se ipak
stalno ula naa pesma. Francuski mornari su se udili odakle nam tolika snaga... Evo,
najzad i Marselj... Mnogi su kleali i ljubili francusku zemlju kao neku svetinju... A na
pristanitu, gledajui te jadne ali ponosite mladie, ene, majke, samo su ponavljale
"pauvres Serbes" (jadni Srbi). A ti srpski mladii u pocepanim i nagorelim injelima ili u
potpuno ovetaloj odei, obrazovani u kolonu dvojnih redova, marevskim korakom
prolazili su glavnim ulicama Marselja. Sa njihovih usana orila se pesma borbena i
ratnika. Ili su slobodno kao na nekom defileu. Na balkonima i prozorima visokih palata
naikao se bio silan svet i upuivao im pozdrave - Bravo, Serb, bravo Serb!"
Brod "Provansa" nije izbegao zloj sudbini. Pri povratku iz Marselja torpedovan je i tom
prilikom je nastradao veliki broj francuskih vojnika koji su poli na Solunski front. Tragine
1915, u masi izbeglica, Albaniju je preao i pesnik Vladislav Petkovi Dis. Posle Krfa,
naao se u Francuskoj, ali 1917. kree ponovo laom "Italija" za Krf. Laa je torpedovana
od jedne nemake podmornice i Dis nalazi smrt u Jonskom moru. Pesnik snovienja,
slutnji, kao da je naslutio svoj kraj jo 1911., kada mu je izala zbirka "Utopljene due".
Lae i utopljene due...
Zavrio se Veliki rat. Vrhovni komandant najbolje vojske odlazi u Francusku da poseti
najvee prijatelje srpskog naroda. Kree laom iz Boke... Iz Marselja, kralja nove
zajednike drave Aleksandra, laa vraa mrtvog u domovinu. Laa sudbonosna...
"... Dobrovoljci, obuzeti reenou za polazak u borbu za osloboenje naih naroda iz
okova lanaca ropstva, zavetovali su se:
Umrijet' emo svi do jednog,
Il' slobodu svi imati,
Iz potoka krvi nae,
Sloboda e zablistati!"
Tako je u knjizi "Dobrovoljci 1912.1918." zapisao uro Pari.
Bilo ih je sa svih strana, svih junoslovenskih nacionalnosti, sa svih krajeva sveta:
Amerike, June Amerike, Evrope, Rusije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.
ta su pevali dobrovoljci i saveznici?
Pre svega svoje himne, srpsku, hrvatsku, slovenaku; esi "Gde domovo moj", Englezi
"Tipereri", Francuzi "Marseljezu" Rusi, "Volga, Volga", i mnoge druge pesme koje su ih
vezivale za zaviaj, bez obzira ije one bile. Meutim, svi su oni znali i pesme o
stradanjima srpskih ratnika i njihovim patnjama "Tamo daleko", "Laa se kree
francuska", "O, zar je morala do"... Divei se junatvu srpskih vojnika i pesmama koje su
ih bodrile, i saveznici i dobrovoljci zajedno su stupali u borbu za slobodu...
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
UVENI GUSLAR PERUN

Zvao se Patar Perunovi, bio organizator srpskih dobrovoljaca iz Amerike
Solunski front... No septembarska... srpski podnarednik-mitraljezac daje svoje gusle
Francuzu... prataju se, ljube i grle: "Neka te Bog uva i do vienja u Srbiji"! Gusle i
Srbija... stradanja po ko zna koji put... Posle Golgote dolazi Vaskrs, znaju to gusle, zna to
srpski narod iz iskustva... Filip Vinji, Njego, pesme o Lazaru, Milou...
Jedan od uvenih guslara iz Velikog rata - Petar Perunovi Perun... ranjavan, granata
pogodila gusle... rodoljub, organizator srpskih dobrovoljaca iz Amerike... Pred rat, svirao
kralju Petru, dobio gusle koje su pripadale kralju Nikoli, bio je komita, zapevao je 1908. na
Spomeniku knezu Mihailu: "Aoj, Bosno, sirotice kleta", bio u crnogorskoj vojsci u vreme
balkanskih ratova...
Na Makovom kamenu uz gusle pevao o bratstvu Muslimana i Hrvata sa Srbima da uju
braa u austrougarskoj vojsci... Kroz Albaniju bodri vojsku... Na Sorboni peva uz gusle:
"Smrt majke Jugovia"... U Americi, predsednik Vilson zaplakao sluajui Peruna... Tesla i
Pupin estitali mu... Vie uradio nego mnoge diplomate... Gusle su prenosile nau
dramatinu istoriju, istinsku pradedovsku elju da moramo biti sloni i slobodni...
Doktor Aribald Rajs, profesor Lozanskog univerziteta, doao je u Srbiju godine 1914. da
kao ekspert ispita zloine okupatora nad srpskim ivljem. Poto je to utvrdio, ostaje u
Srbiji i stupa u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Bio je u Moravskoj diviziji, preao je
Albaniju i bio na Solunskom frontu. Uesnik je bitke na Kajmakalanu, a 1. novembra
1918. godine sa svojom divizijom ulazi u Beograd.
Radei na problemima prava oveka i ispitivanju zverstava okupatora, Rajs je postao
veliki srpski rodoljub i posle rata ostao da ivi u Srbiji. Bio je poasni predsednik
Udruenja rezervnih oficira i poasni kapetan srpske vojske, nosilac je mnogih
odlikovanja... iveo je u skromnoj vili "Dobro polje"...
U testamentu je zahtevao da kada umre, njegovo srce bude sahranjeno na Kajmakalanu,
da tamo poiva sa kostima srpskih ratnika. elja mu je ispunjena. Rajsovo srce pratila je
dostojanstvena melodija zvona sa Spomenika na Kajmakalanu. To su ona zvona koja je u
Americi dao da se izliju na i svetski naunik Mihailo Pupin...
Posle sloma 1941. godine bugarski vojnici su bacili Rajsovo srce. Rajsovu urnu pronaao
je 1951. komandir karaule, porunik JNA i vratio je u kapelu na vrh Kajmakalana (2525
m).
Kada je ekipa TV Beograda snimala emisiju o Kajmakalanu, 1971, Marija Tarjevi,
novinar i autor emisije, pronala je neispaljeni metak ispred Spomenika Rajsu. Sada
metak iz uvenog srpskog karabina stoji u suvenirskoj zbirci mojih oduevljenja. U
krvoproliu, jedan metak ostao je neispaljen. Moda je pripadao Aribaldu Rajsu!?

Vojnikovo pismo
Evo ti pismo aljem.
U krvav odlazim boj.
Ako se vie ne vratim,
Sauvaj pismo to.
Ko li e za mnom tuit,
Ko li e suze lit?
Ko li e na mom grobu,
Beo cvet posaditi?
Majka e za mnom tuit,
Sestra e suze lit,
A moja mila draga
Beo cvet posadit.
Posadi belu ruu
Na vrhu groba mog,
Moda re prozbori,
Tako je reko Bog.
Sa Krfa, Vida, iz Tunisa, Rusije, ratnici su slali svoja pisma u Srbiju i sa bolom pozdravljali
sve u otadbini. Njihove rei su pune enje, ali i obeanja da e se vratiti i osloboditi
zemlju... Njih ovde neu navoditi, ve u navesti nekoliko redova iz pisma jedne Grkinje,
onda kad su srpski vojnici napustili Krf. Preveo ga je edomir Miloevi, a nalazi se u
knjizi "Goglota i Vaskrs Srbije 1916.1918.":
"... Otkako su Srbi doli na Krf, ja ne volim svoju rasu... Za nas bi bilo bolje da vi niste
doli na Krf, jer nam je sad gore... Za poslednje tri godine toliko sam se bila navikla na ta
pitoma lica vaih vojnika, na njihove potene i dobroudne oi... udna ste vi rasa...
Razgovarala sam neki dan sa jednim ruskim pukovnikom o tome. On veli da je to osobina
svih Slovena. Ako je to tako, onda blago enama i kerima Slovena... Ove poslednje tri
godine dok ste bili ovde, proivele smo lepo i prijatno...
Svaki dan sam trala na prozor da vidim nekog srpskog oficira, samo da mi se javi, pa ma
ko to bio, i da se prijatno na mene osmehne... Va narod stalno peva, i na to pevanje i taj
agor bila sam se toliko navikla... ta nam vredi i lepota i sve druge osobine, koje su Srbi
kod nas nali, kad niko u tome ne ume da uiva... Blago onim devojkama koje su Srbi
odveli odavde i spasli ivota na ovom ljubavnom ostrvu"...
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
Van mree
Poruke: 4423
HIMNA NAD HIMNAMA

Ko je pisac stihova svetosavske himne?
Himna svetom Savi
Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i kole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde na srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo srpstvo slavi slavu
Svoga otac Sava
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Da se Srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi
Da nam svim sine.
Da ivimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi,
Pouj glas svoga roda
Srpskoga naroda!
Pet vekova Srbin je
U ropstvu amio
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
No u Hilandaru, bez sna.
U sobi kralja Aleksandra guber iz Topole, a na jastuku, koji su doneli seljaci sa Oplenca,
kao da se jo osea miris sena, kolibe, vridbe, posela umadijskog. I nesreni ivot kralja
Drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa zida, posmatra me kraljev lik. Sve to mea se s
plamenom svee, tiinom careva koji se odmaraju u najsrpskijem manastiru iz doba
najveeg carevanja... Na dverima kraljeve sobe, bogoumilno i tiho, javlja se monah:
"Gospodine, molitva",
Od cara do kralja osam vekova drave i vere, pravoslavnih zvona mira i lepote i isto
toliko vekova krvi i patnji. Kralju Milutinu, u zlatnoj i najduhovnijoj crkvi Svete Gore, slave
ivot i poinak, njegovi monasi Pajsije, Vasilije, Mitrofan, Serafim, Arsenije... I mi. I tropar
svetoj Bogorodici Trojeruici, molistvenije za Nemanju, sve vitezove, despote, knezove,
kraljeve i careve srpske. I za nas. Kroz otkrinuta manastirska vrata, jutro unese sunce
Svete Gore. Zvona se meaju s boanstvenim pojanjem:
"Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i kole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci, tamo slava
Gde na srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Najplemenitiji, najnarodniji, najivotvorniji, najpravoslavniji, najnebeskiji i
najdravotvorniji Srbin Sava Nemanji inspiracija je i za "himnu nad himnama".
Kao autori stihova pominju se Jovan Grigorijevi, episkop vraki i mitropoliti karlovaki,
koji je, po nekima, ove stihove napisao jo 1735. Knjievnik Jovan orevi pie da je
prisustvovao izvoenju pesme o svetom Savi 1839. godine na akoj proslavi u Segedinu
i ubeen je da je autor ovih stihova katiheta Pavle Stamatovi, njegov profesor.
MONAKA DUA
Pominje se i ime pisca Aleksandra Sandia kao mogueg autora Svetosavske himne. I
kompozitor Kornelije Stankovi (1831.1864.) zapisao je i za hor uradio ovu pesmu. A
onda slede Mokranjac, Jenko, Krsti...
Dakle, pre svih monah, episkop, katiheta. Verujem da je himnu svetom Savi napisao
monah. Samo je monah mogao ovako da odgovori poruci prvog srpskog patrijarha i
njegovim venim plamenima ljubavi i dravnosti . Nikakvo civilizacijsko obrazovanje i
shvatanje novijeg doba, posle onog u srednjem veku, kada je bila "bitka nad bitkama" da
se Srbin udravi, oplemeni, opismeni, da bude bogoverujui onome na nebu i potovajui
cara na zemlji, nije moglo da oseti ton i stih koji e zazvuati u himni svetom Savi. Mogao
je to samo monah.
PESMA O NAMA
Ne treba zaboraviti da je Svetosavska himna gromoglasno stigla tek posle Karaora.
Dakle, posle pet vekova ropstva, sa spaljenim Nemanjiem iz dinog manastira kralja
Vladislava, posle buna i ustanaka Srba. Tako su se ova melodija i stih identifikovali sa
seanjem na slavu Nemanjia, ali i na njihov i na kraj. Tek nas je Vod najozbiljnije
podsetio da je i sveti Sava sa nama. I pesma o njemu i nama.
Kada su srpski ratnici osvetili Kosovo, opet su stvorili dravu i, kao i u miru, obratili se
naciji himnom pravosvetenika. Kao dobar kraj, pobeda koja se nikada, uistinu, ne moe
pretvoriti u trajni poraz. Nemanjiki ma i pero rodili su nau najlepu pesmu himnu
nad himnama.
Ovako je nekada pisao Milo Crnjanski: "Kao to sa dinastijom Nemanjia zapoinje
dravna istorija srednjovekovne Srbije, tako da je u narodu postojala svest da pre
Nemanje drave nije ni bilo, tako i istorija srednjovekovne prosveenosti poinje iskljuivo
svetim Savom, kao da je pre njega i nije bilo..."
DUIEVA POHVALA
A Jovan Dui, etajui Judejskom pustinjom, razmiljao je:"... Nemanjii su potroili sve
svoje "kule i gradove" da uzvise ime Gospodnje i da ukrase slavu heroja, i da uznesu
muenika sa Golgote, srpski sveti Sava, veliki peat nae istorije, jeste po istoti i
neporonosti njegove linosti i po lepoti i obimnosti misije, i po dravnikoj prodornosti i
ostvarenju, jedna od najveih figura evropskog Huu veka, bogatog u misticima, veka
svetog Bonaventure i Dantea. Zato sam, mislei na Hrista, mislio esto ovuda i na ovog
njegovog srpskog izvanrednog svetitelja.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
PESMA MONAKE ISTRAJNOSTI

Najverovatnije je Svetosavsku himnu napisao monah posvetivi je
najveem uitelju Srba, takoe monahu
On me je pratio celim putem... Sve to danas ovde blista na suncu svetlosti, ogledalo se
u njegovim plavim nemanjikim oima, oima tog naeg mudraca i pisca, politiara i
svetitelja, bez kojeg verovatno naa herojska nacija ili ne bi danas uopte postojala ili bar
ne sa njenim dananjim ovako izrazitim odlikama. Ni jedan narod nije imao zaslunijeg
oveka. A potpunije, otmenije, istije i ponositije linosti mislioca i mistika, ne nalazim
nigde drugde...
Trebalo je neizmerno mudrosti i hrianske sile svetom Savi da izmeu Carigrada i Rima,
koji su nas podjednako pritiskivali, probije put za spasenje moralnog integriteta i
duhovnog jedinstva svome narodu. U jednom docnijem momentu, po naredbi iz Rima,

est godina voen je u Bosni protiv, 'izmatika', krstaki rat do istrebljenja! Srpski narod
imao je protiv sebe dve najstranije monarhije, jednu sa istoka i drugu sa zapada,
otomansku i austrijsku... Ali je graevina svetog Save ostala i dalje mona. Nije udo,
dakle, to Srbi koji su na Balkanu pali poslednji, ponovo su se digli prvi... pisao je Dui.
Otkako se pojavio Rastko Nemanji, nije prestalo da se pria, pie i peva o njemu. I
krvarili smo i radovali se. Prolazilo je oboje. A posle svakog kraja ili za svako novo doba
dolazila je u nas pesma o svetom Savi. I kada je bila zabranjena, tinjala je kao ona
najopasnija vatra. A kada smo slobodarili, buktala je i plamtela. Kao najradosnija dua...
Verujem da je monah napisao ovu himnu monaha i Srba. Jer, ova pesma je dua i misao,
najvea pesma istrajnosti monake. Za najveeg uitelja Srba. A monah ne govori
mnogo. On osea. I ne hvali se svojim dobrim delom. Pogotovu radom za svoj rod. I ne
trai nagradu. Monah ne uzima, on daje. Niko kao monah ne nosi u srcu nebo, tajnu i
Savinu muku za svoj narod...
Ako autor pesme svetom Savi nije bio u mantiji monaha iz manastira, bio je svetenik,
inovnik Isusa Hrista, Savin sledbenik. Ili je tom Srbinu bila dua monaka, istrajna,
nacionalna i duboko religiozna. Ta misao i lepota, ako nije bila u slubi manastira ili crkve,
bila je oduevljena za kontinuitet velianstvene istorije, simbiozu i identifikaciju Save
Nemanjia, Boga i etike srpskog naroda.
Ako Srbi ne bi imali nikakvu drugu nacionalnu, rodoljubivu, civilizovanu, kolsku,
otadbinsku i prosveenu pesmu, dovoljna bi bila ova srpska himna nad himnama.
Oj, vojvodo Sineliu
Zapis: arko Petrovi
Oj, vojvodo Sineliu,
Srpski sine od Resave ravne,
Ti si znao Srbina zakleti,
Kako treba za slobodu mreti.
Pue puka, boj se bije,
A Sineli ljutu bitku bije,
Ljutu bitku bije za slobodu,
Za slobodu srpskome narodu.
Oj, vojvodo, ti si pao,
Ali duman jo od tebe strepi,
Ti si dao ivot za slobodu,
Za slobodu srpskome narodu.
Istorijski podaci govore da je Stevan Sineli roen u selu Grabovac kod uprije, a Lazar
Arsenijevi pie da je roen u "selu Vojska, blizu Morave".
Otac Stevanov zvao se Radovan, a majka Sinelija. Stevan je po majci prozvan Sineli.
Od prvog dana srpskog ustanka uestvovao je u velikim bitkama. Na Jasenjaru, kod

Medvea, u boju na Ivankovcu 1805. godine istakao se velikom hrabrou. Tom prilikom
dobio je in vojvode. Borio se na Deligradu, 1806, pod komandom Petra Dobrnjca i
pokazao izuzetno junatvo.
U boju na Kamenici 19. maja 1809., sa svojih 3.000 junaka, Resavaca i etiri topa, branio
je anac na egru. Turci su nemilosrdno juriali. Kada su mnogo jae turske snage prodrle
u anac, Sineli je zapalio skladite s municijom. Ceo anac je otiao u vazduh. Turci su
svi izginuli. Ali i hrabri Resavci sa svojim vojvodom Sineliem. Kau da su od Srba ostala
iva samo petorica momaka sakrivena meu leevima. Turci pljakai, otkrili su ih i
pokuali da prevedu u tursku veru. Kako to Resavci nisu pristali, osueni su na veala.
Junaci sa egra skoili su u Niavu i pobegli u Srbiju.
Posle velikog srpskog stradanja na egru i pogibije Stevana Sinelia, po zapovesti
nikog pae, urije su morale da oderu srpske glave i koe napune pamukom. Tako
ispunjene koe paa je poslao u Carigrad, a od lobanja sazidao ele-kulu, koja se nalazi
"malo vie od varoi Nia, desno od carigradskog druma, a na levoj obali potoka
Grabovac..."
"Dokle god bude na svetu junakih srca, "pisao je Milan . Milievi, "dokle god se
bude cenila sluba visokim idealima, i najposle, dokle god preziranje smrti bude iskljuiva
svojina velikih dua, dotle e Stevan Sineli biti dika i nada ne samo Resavi nego i svoj
zemlji srpskoj".
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
UZ SINELIA SE JURIALO
Pevala se u vreme kada se otvoreno slavila velika istorija
Sazidana od srpskih glava junaka sa Kamenice i njihovog vojvode Sinelia, do dananjeg
dana, ona je svetlost srpskog junatva, vitekog duha i tela, bezmernog rodoljubalja i
beskrajna inspiracija pokolenjima koja su i dalje, posle egra, ila srpskom istorijom kao i
vojvoda resavski-uspravno i herojski.
Vojvoda Sineli je bio ovek osrednjeg rasta, irok i koat, malo plavukast, sa
brkovima i kudravom kosom. Posle njegove smrti ostala su dva sina, Petar i Nikola, koji su
iveli u selu Grabovac kod uprije kao zemljoradnici. Od njih su se rodili unuci i praunuci,
koji su odgajani sa saznanjem o velikom dedi i pradedi.
EGARSKA KLANICA
Jula meseca 1833., boravei kod ele-kule, Lamartin je zapisao: "... Neka Srbi sauvaju
ovaj spomenik! On e nauiti njihovu decu ta vredi nezavisnost jednoga naroda,
pokazujui im po kakvu su je celu platili njihovi oevi"...
Knjaz srpski Milan M. Obrenovi podigao je skroman spomenik izginulim borcima na
egru, od belog mermera, uz natpis: "Vojvodi Stevanu Sineliu i njegovim neumrlim
junacima, slavno palim ovde 19. maja 1809., napadajui Ni". Uinio je to knjaz Milan
posle osvajanja Nia 28. decembra 1877. godine. Ono to nije mogao da uradi Sineli,
Srbi su uradili, kasnije...
Tano sto godina posle "egarske klanice" kako bitku na egru naziva Konstantin N.
Nenadovi u ime kralja Petra, 1909. godine, venac na Sineliev grob na egru poloio
je prestolonaslednik Aleksandar. Na vencu je pisalo: "Slava junaku Stevanu Sineliu i
njegovim drugovima".
Boj na egru, kao uostalom i sve bitke Prvog srpskog ustanka, bio je i ostao velika
inspiracija slikarima, piscima, vajarima i kompozitorima. Velika dela uraena su na temu
tragedije kod Kamenice. Ali, pesma je pesma...
Ilija Kolarac, veliki dobrotvor, u svoje vreme osnovao je fond za parastos onima koji su
pali za slobodu i osloboenje Srbije 1804.1815. Tada je pesnik Matija Ban, potresen
ele-kulom, napisao dirljivu pesmu:
Oj, molimo! Ispolinsko
Pokolenje to bijae,
Svi od ropstva domovinu
Iskupljuju' ivot dae...
A 1878. godine, pesnik Ban je zajedno sa lanovima Skuptine iz Nia otiao i poklonio se
junacima egra:
"... usmo, brao, a sad s ovdje
Svi junaki zavjerimo,
Sinovima svet amanet
to god sami ne svrimo"...
Dakle, pored hrabrosti, herojske smrti, slabosti prema enama i oduevljenja za
Karaora i Srbiju, zapamen je vojvoda Sineli zahvaljujui opevanosti njegovog
junatva.
Pesma "Oj, vojvodo Sineliu", nastala je u narodu. ula se, pevala i svirala u vreme kada
se otvoreno i srano slavila velika istorija, njeni umovi, stvaraoci, umetnici i iznad svih
voe ustanka, vitezovi, dravnici, patrijarsi i hrabri narod.
DUGO ZABRANJIVANA
Stari ratnik iz Prvog svetskog rata, Milorad Jevti, pria da se ova pesma ula na svim
srpskim frontovima, u rovovima pred bitku i u toku juria. Najee, ula se od vojnika
uvenog puka "Stevan Sineli". Nosili su oni pukovsku zastavu koja se vijorila srpskim
planinama i, uz oduevljene zvuke ustanike pesme vojvodi od Resave ravne, juriali u
slobodu:
"Oj, vojvodo Sineliu,
Srpski sine od Resave ravne,
Ti si znao Srbina zakleti,
kako treba za slobodu mreti... "
Pesma vojvodi Sineliu dugo je spadala u red pesama koje su bile zabranjene,
nepriznate kao iskrene narodne melodije o svome junaku, nepreporuljive za izvoenje,
nacionalistike, ovinistike, velikosrpske, hegemonistike, ozloglaene, proskribovane...
U vreme najcrnjih i najjaih napada na ovu pesmu, posveenu hrabrom vojvodi Sineliu,
orkestrirao sam je za svoj orkestar i vokalnog solistu. Snimak je morao ostati neobjavljen.
Zbog izvoenja ove pesme umetnici su imali velikih neprilika. Tako je bilo dugo, dugo. U
vreme ataka na kulturu, tradiciju i ponos srpskog naroda.
"Oj, vojvodo Sineliu" je pesma o vitetvu Srba i njihovoj neugaenoj zublji svetlosti i
asti, koju ovaj narod pronosi kroz vekove.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
BOE PRAVDE
Pesma posveena kralju Petru I, 1909. postala himna Srbije
Boe pravde
Stihovi: Jovan orevi
Muzika: Davorin Jenko
Horska obrada: V. Ili
Boe pravde, ti to spase
Od propasti do sad nas,
uj i od sad nae glase
I od sad nam budi spas!
Monom rukom vodi, brani
Budunosti srpske brod,
Boe spasi, Boe hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Sloi srpsku brau dragu
Na svak' dian, slavan rad:
Sloga bie poraz vragu,
A najjai srpstvu grad!
Nek na srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Boe, spasi, Boe, hrani
Nek na srpsko vedro elo
tvog ne padne gnjeva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!
Kad postupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Boe, spasi, Boe, hrani
Iz mranoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba,
Novu sreu, Boe, daj!
Kraljevinu srpsku brani.
Petvekovne borbe plod,
Srpskog Kralja, Boe, hrani,
Moli ti se srpski rod!
U Narodnom pozoritu u Beogradu, 10. avgusta 1872., u ast punoletstva i stupanja na
presto kneza Milana Obrenovia, izveden je komad s pevanjem "Markova sablja". Autor
drame je Jovan orevi, Srbin. Muziku je komponovao Davorin Jenko, Slovenac. Tom
prilikom ula se i himna vladaru "Boe pravde".
Godine 1882. Milan Obrenovi postaje kralj, a najpoznatija i najlepa melodija ovoga
komada "Boe pravde" postaje zvanina himna. Ova pesma slavila je i kralja
Aleksandra Obrenovia, sve do one noi izmeu 28. i 29. maja 1903. kad su Obrenovii
zauvek otili sa srpskog prestola.
Ve 2. juna 1903. srpski narod je izabrao kneza Petra A. Karaorevia za kralja Srbije.
Iz eneve, Petar I putovao je u Beograd preko Bea. Prva estitanja dobija od srpskih i
hrvatskih studenata. "iveo jugoslovenski kralj" orila se beka stanica. Posle 45 godina
izbeglitva, Petar I prelazi Savski most i stie u svoju otadbinu. U depu, nosio je
najdrau uspomenu, od koje se, kako kau, nije nikada odvajao. Bila je to jedan arena
maramica, na kojoj se video vor koji je zavezao Vod svojom rukom i poslao kumu Vujici
Vulieviu u Srbiji, 1817. Crni ore je javljao da e doi iz Rusije i ponovo podii
ustanak.
Odmah po dolasku, Petar I se obraa narodu: "Ja hou da budem istinski ustavni kralj
Srbije". I zatim: "Nauiu srpski narod ta je sloboda".
Ono to se dogodilo u Radovanjskom Lugu, kada su Obrenovii odsekli glavu Vodu, Petar
I Karaorevi je traio izmirenje dinastija i sabornost srpskog naroda. Svoje govore,
esto je poinjao: "U vreme ora i Miloa..."
PESMA POBEDA
Od 1903. do 1909. Srbija nije imala svoju zvaninu himnu.Ve 6. juna 1903. iz Bea stie
pesma koja se nudi kao himna. Preko svetenika Miia, stiu note i stihovi na adresu
ministra prosvete i crkvenih dela akademika Ljube Stojanovia. Bila je to pesma carsko kraljevskog kompozitora Avgusta tola, posveena kralju Petru I.
Bez uspeha proli su konkursi za himnu Srbije u kojima su uestvovali i anti, Kosti,
ivkovi i drugi. Na Petrovdan 1909. kralj Petar I slavio je 65. roendan. Himna "Boe
pravde" iz doba Obrenovia proglaena je zvaninom himnom Kraljevine Srbije. Bio je to
veliki kraljev putokaz srpskom narodu: zajedno, jedinstveno i demokratski. Kralj Petar I je
esto molio boga, voleo tradiciju, demokratiju i seljake.
Kada su 1912. poeli ratovi za osloboenje i ujedinjenje, himna "Boe pravde", pratila je
sve uspehe Srbije.
U toku proboja Solunskog fronta, sa ratita, stizali su u Solun savezniki oficiri, na dopust.
Kod "Bele kule" pili su metaksu iz kafenih olja, jer je alkohol za njih bio zabranjen. Englez
je puio lulu, zagledan u daljine ratita. Italijan slua orkestar. Rus trai "da svi piju za
njegovu smrt"! Francuz i Srbin, kao i na bojitu, sede jedan do drugoga. Francuz peva
Srbinu "Marseljezu", a na oficir njemu "Boe pravde".
PEVALI JE VOJNICI
U Odesi 1916. smotra Srpsko-hrvatsko-slovenakog dobrovoljakog korpusa i svi zajedno
pevaju "Boe pravde", a onda i pesme "Lijepa naa..." i "Naprej, zastava slave", zajedno...
U to vreme, sve velike drave Evrope imaju himne koje poinju sa "Boe, uvaj kralja" ili
"Boe, uvaj cara". To je glavna tema engleske, ruske, maarske himne. I srpske.
Srpska himna obilazi kasarne. Savezniki orkestri je stavljaju na svoje pultove. Nai aci u
Francuskoj, Engleskoj, Rusiji, sa svojom himnom dobijaju prve nagrade na takmienjima
horova. Meutim, nikada nisam uo tako toplo i nadahnuto izvoenje srpske himne, kao
na onom snimku s francuske gramofonske ploe "Veliki rat". Braa u ratu Francuzi
osetili su veliku poruku nae himne jo u rovovima.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
BALKANSKI HAMLET
Borio se za kulturu Srbije, civilizaciju, pismenost i umetnost
Kada je srpska vojska, potpomognuta dobrovoljcima, oslobodila otadbinu, kralj Petar I je
rekao: "Sada mi je kao kralju ostala jo samo jedna elja: da vidim ceo moj narod, Srbe,
Hrvate i Slovence, osloboene od njihovih ugnjetaa i ujedinjene u jednu dravu".
Zajednika drava dobija svoju "Jugoslovensku narodnu himnu", sastavljenu iz tri dela:
"Boe pravde", "Lijepa naa domovino" i "Naprej, zastava slave". Autori su: Davorin i
Simon Jenko, orevi, Runjanin, Mihanovi.
Veliki vojvoda srpske vojske - ivojin Mii umire 1921. Ali i njegov kralj. Za srpski narod,
dve velike tuge. Preko seni kralja i vojvode, razlikuju se himna pomirenja i himna
ujedinjenja...
Petar Mrkonji, iz Nevesinjskog ustanka 1875.; Sonino iz tajnih boravaka u Zagrebu;
porunik Kara sa francuskih ratita; general Topola iz solunskih dana; "ika Pera" iz
najtoplijih narodnih, seljakih i vojnikih oseanja kralj Petar Karaorevi, vraa se
kui. Zauvek. U svoju zadubinu na Oplencu. Kod dede Karaora.
Srbiji ostavlja Jugoslaviju, sina Aleksandra i narod da uvaju dravu i himnu. Otiao je
Bogu pravde, koga je esto zvao u miru i ratu. I svojim topolskim seljacima koji su i dalje
stajali mirno i bez ajkae pred himnom "Boe pravde". U Srbiji, ostali su umorni kraljevi
ratnici za koje je Moris Meterlek napisao: "Treba napraviti piramidu do neba, a na njen vrh
metnuti jednog vojnika kralja Petra..."
Sve do aprila 1941. sluali smo svoju himnu. I njen poetak i kraj s porukom Bogu pravde,
kralju, narodu i seljaku. A onda samo ponekad. I krijui. Bez stava mirno. A stajali
bismo...ta je dalje bilo znamo.
to se bore misli moje
Stihovi: Knez Mihailo Obrenovi
Notni zapis: arko Petrovi
to se bore misli moje
Iskustvo mi utat' veli,
Be'te sada vi oboje
Nek mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga
Sjajnom suncu podoban,
Plenio je srce moje
Uinio robom ga.
Da te ljubim, o jedina,
Celom svetu kazau

Samo tebi, ah premila,
Tajnu ovu sakriu.
Tebi ljubav javit' ne smem
Jer tvoj biti ne mogu,
A da bude s drugim sretna
Moliu se ja Bogu.
Mihailo Obrenovi, knez Srbije, iveo je od 1823. do 1868. Ubijen je 29. maja 1868. Tom
prilikom, francuske novine objavile su tunu vest: "Umro je balkanski Hamlet"!
Knez Mihailo Obrenovi imao je oseanje dubokog patriotizma. Sve je inio i davao za
progres i prosperitet srpskoga naroda. Jednom prilikom, uvaru svojih dobara Pazarcu,
rekao je: "Ako Srbija propadne, ne trba ni ja da ivim, neka i ja umrem sa njom! Srbija me
je rodila, u Srbiji bie moj grob, moj ivot i sve to je moje, svojina je moga naroda". Knjaz
nije samo ovako govorio, on je tako i iveo i postupao za Srbiju.
BIO PRAVEDAN
Knez Mihailo se borio za kulturu Srbije, civilizaciju, pismenost, ureenje gradova, irenje
umetnosti u narodu. Bio je vrlo pravedan vladar i ispravljao mnoge greke administracije
prema graanima. Kada je doao na presto, Dravnom savetu je napisao da ne eli
apanau za dvor (tzv. civilnu listu) "jer je dravi ionako mnogo tereta..." Mnogo je radio
na ujedinjenju srpskoga naroda. Imao je veliku slabost prema vojsci, i radio je na
stvaranju snane i moderne vojske. Iz svojih linih sredstava plaao je izdravanje vojske.
Jednom prilikom kupio je oruje u Rusiji i, o svom troku, preko Rumunije, prebacio ga u
Srbiju. U njegovo doba, Srbija je bila prva vojnika sila na Balkanu.
Mnogo bi se moglo pisati o ivotu i radu "balkanskog Hamleta", ali svakako treba podvui
i potovanje one druge, "protivnike" dinastije Karaorevia. I tu je knez Mihailo
Obrenovi bio poten. Njegov autant, na primer, bio je Aleksandar Karaorevi, sin
Karaorev. esto je Mihailo Obrenovi znao da se sea Prvog srpskog ustanka, da o
njemu govori s divljenjem. Jednom prilikom, govorei o Karaorevim vremenima, rekao
je: "... Jedna godina slube pod Karaorem bila je tea i vrednija nego pet dananjih u
miru..."
VOLEO CRKVU
Knez Mihailo je bio vrlo poboan ovek i, s najveim oseanjem religije, uvaavao je
Srpsku pravoslavnu crkvu. Kosta Hristi, u svojim "Zapisima starog Beograanina", pie:
"... Najee, knez je iao u Sabornu crkvu i tamo, nepomino okrenut oltaru, odstajao bi
slubu na svome postolju sa koga bi silazio pri sveanim momentima liturgije.
Tada bi primao naforu od mitropolita Mihaila i celivao ga u ruku. Krupnim, elegantnim
koracima, izlazio bi iz crkve kroz palir publike, koja bi ga pratila oima, s dubokim
potovanjem i ljubavlju..."
Mnogo i dugo moglo bi se pisati o osobinama vladara i politiara kneza Mihaila

Obrenovia.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
ETIRI VELIKE LJUBAVI

Kneeva romansa sa esnaestogodinjom Marijom Berkhauz
Knez Mihailo je imao jo jednu crtu u svom karakteru: voleo je ene, ali i one njega.
Bio je muevan, lep, elegantan, sanjar, sentimentalan, romantian, muzikalan, vanredan
igra, strelac, jaha.
Uopte, zanosno otmen ovek, tip kavaljera, dentlmena i dendija kako su o njemu
pisali savremenici i biografi. Dakle, drugaiji od oca. Milo je prema enama bio sirov i
surov. Kau da je Mihailo oseanja nenosti i nostalgije poneo od majke kneginje
Ljubice, koja je bila vrlo osetljiva ena. Knez Mihailo Obrenovi je imao etiri velike
ljubavi.
Iz ljubavne romanse sa esnaestogodinjom Marijom Berkhauz, erkom lekara iz Rogake
Slatine, rodio se sin Viljem-Velimir 1849. Vanbranog sina knez je priznao, kao i njegovu
majku Mariju.
A onda jedna Nemica, plemkinja, ula je u ivot naeg kneza, ali su njeni roditelji bili
protiv ovoga braka.
Zatim, zavoleo je kneginju Juliju Hunjadi. S Julijom, Mihailo je bio u braku devet godina.
Knez je voleo Juliju. Ali, Julija, Julija... Saznao je za njenu vezu s knezom Karlom
Arenbergom. Jedanaest godina posle smrti kneza Mihaila, Julija se i udala za kneza Karla
Arenberga. Umrla je u Beu 1919., u 88. godini.
Meutim, najvei ljubavni jadi kneevi poeli su kada se zaljubio u svoju sestriinu
Katarinu. arija i Dvor zgraavali su se nad "rodoskrvnjenjem i nemoralom". U
ogorenju, naroito se isticala Pravoslavna crkva, do koje je knezu mnogo stalo. Skoro tri
godine patio je knez i bio u dilemi "biti il' ne biti". Na kraju, knez je i verio Katarinu. Smrt
ga je spreila da se s njom i vena. Ljubav prema Katarini knez Mihailo je odneo u grob.
VOLEO JE MUZIKU
ovek velike kulture i obrazovanja, knez Mihailo negovao je i umetnost. Najvie je voleo
muziku. U njegovo doba, krenule su one "velike muzike zabave" uz vojnu muziku, za
uveseljavanje publike.
Prilikom svojih boravaka u inostranstvu, esto je poseivao dvorane gde su odravane
kulturne priredbe. Naroito, je voleo operu. Svirao je klavir. Jednom prilikom kada je
boravio u Kragujevcu, odsvirao je itav klavirski koncert. Iz inostranstva je kupovao note
o svom troku. Gospodina Anastasa Jovanovia molio je da mu iz Bea poalje celu
partituru "Travijate", to je ovaj i uinio.
Od kompozitora, najvie je voleo Mocarta. alio je to mu narod nije muziki obrazovan.
Pozvao je u Beograd Kornelija Stankovia (1861.), koji se nalazio u inostranstvu, da bi kod
"Srpske krune" odrao tri koncerta na kojima su bili kneginja Julija i knez Mihailo. Zamolio
je Stankovia da posle koncerta poe po Srbiji i da u narodu notno zabelei srpske pesme
i spase ih od zaborava. I u ovom sluaju, videla se "velika e" kneeva za podizanjem
kulture u svome narodu.
Veruje se da je knez svoju pesmu "to se bore misli moje", napisao u Beu. Da li zbog
neverne kneginje Julije ili patnje zbog nedozvoljene ljubavi sa maloletnom Katarinom? U
ivotu kao i u ovoj pesmi, knez pati. Razapet izmeu dve ljubavi, ponosa, dentlmenstva,
poroka, enje...
Ljubavni jadi mue kneza. I raa se pesma "to se bore misli moje". Svaka analiza ovih
stihova, suvina je. Jedno pitanje ostaje: Julija ili Katarina? Ili obe? Nije li duevna borba
zrelog mukarca i kneza Srbije bila u kontrapunktu due koja je istisnula ove stihove? To
najbolje govore stihovi pesme, iz "srca iupane" kako mi je jednom, u dugim noima
vina i toplih razgovora u "Srpskoj kafani", rekao pesnik Branko Miljkovi.
Ne zna se ime autora muzike na stihove kneza Mihaila Obrenovia. Jedni smatraju da se
radi o graanskom nemakom licu, drugi o staroj herbejskoj melodiji. U njoj ima
sinhronizovanog graanstva, plemike sete i elegancije, Bea i starih beogradskih
sokaka. I naeg plemenitog i lepog kneza Mihaila Obrenovia i njegove ljubavi.
Klavirski virtuozno-briljantno i oseajno, na melodiju "to se bore misli moje", kompozitor
Kornelije Stankovi uradio je varijacije na tu temu. Prvo u Beu, a zatim irom Srbije i
Evrope, Stankovi je oduevljeno izvodio ove varijacije, praen dugim i iskrenim
aplauzima.
OSMAN I ZORA
Srpski pesnik muslimanske vere Osman iki (18791912) predstavio nam se kao
pesnik, autor drama, publicista i politiar. Neki kritiari knjievnosti, komentatori politike
toga doba, hroniari stvaralatva i istorije, smatraju da je Osman iki tragina linost.
Nedoreena i nervozna priroda, Osman iki je imao mnogo linih, unutranjih sukoba u
dui, u ivotu. Bio je to dobar i civilizovan musliman koji se celoga ivota borio za lepotu i
evropsko shvatanje muslimanske vere, a u njemu, duboko, ivela i bujala krv Srbina.
Posle roenja i prvih kolskih dana u Mostaru, iki se bori za svoju veru i slobodu, protiv
one druge, austrougarske. Zatim, odlazi u Carigrad, gde jo vie biva musliman. Ali, tamo
je i istorija naroda njegove krvi, njegovog srpskog naroda. Osman iki je u Carigradu jo
vei Srbin, i on uri u Beograd. U Srbiji, objavljuje zbirku poezije "Aiklije", a onda naputa
Beograd i radi kao inovnik u Beu, Brkom, Sarajevu, Mostaru.
Kada je trebalo osnovati porodicu, svoj dom, Osman iki i tada ne zaboravlja da je Srbin.
Glumica Zora Mihailovi, oarala ga je. U Brkom, govorila je stihove iz "Kosovske
balade", pesme o srpskim vitezovima, o "ludim" srpskim ljubavima. Zora je bila iz
Trebinja "malog srpskog Beograda". Ova ljubav Osmana i Zore, iznenadila je
ortodoksne muslimane. Ali, iki je eleo u svom domu "svoju malu Srbiju". Pre Zore,
ivot mu je bio "nedovoljno srpski".
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
AURKO LEPA
Srpski pesnik islamske vere Osman iki autor je "aurke", koju su
pevali vojnici u predahu izmeu velikih bitaka
Sada je imao Srbiju, Zoru i pesmu kojom je poruivao dumanima:
"... Ne, nikad nee, ko se Srbom zove,
Pred vama strepit', nit' se molit vama,
Neete prepast' oi sokolove
Ovoga svjeta najeim mukama!"
Osman iki skoro da je priznavao bratsku krv kao prvu i trajnu vezu normalnog i
zdravog pulsiranja ljudskog srca. U "Himni Srba muslimana", on poruuje:
"Pojmo pjesmu, nek se vije,
Neka bratska ljubav sije,
Kroz na zaviaj!
Srpska vila eno hiti,
Da nam lovor-vjence kiti,
Pojmo slono haj!
Srpski pesnici Vuk, Zmaj, anti, orovi, bili su idoli Osmana ikia. To je dokazao i
svojim pesmama: "Branku", "Zmaj Jovi Jovanoviu", "Vuku Stefanoviu Karadiu" (pesma
napisana povodom prenosa Vukovih kostiju iz Bea u Beograd).
Neki knjievni kritiari zamerali su ikiu to malo radi na poezija a mnogo na politikim
problemima. Zato su ga podseali na onu poruku Skerlievu, upuenu Petru Koiu:
"Ostavite politiku koju moe da radi svako i radite knjievnost, u kojoj ste vi u vaoj zemlji
jedan..."
Ali, Osman iki je vodio unutranju borbu sa samim sobom, koju Skerli, normalno, ne bi
mogao da shvati. Trebalo je biti dobar musliman i Srbin.
Osman iki bio je pod velikim uticajem Jovana Ilia. Naroito u pesmama inspirisanim
Orijentom i Bosforom. Ali, iz svih tih stihova, kucalo je srpsko srce i pratilo ga do kraja
ivota. I dalje, gledao je Beograd, hvatao se za bratsku srpsku re i ruku, i ekao
ostvarenje vekovnih snova. U pesmi "Ispovijed", koja je njegova lina himna porekla i
rodoslova, iki kae:
"... Islam mi je vjera sveta
Al' mi ona nit' ne smeta
Da mi kuca srpsko bilo".
U porodici iki dve sestre umiru od tuberkuloze. Mostarski pisci, svi redom, umirali su od
iste bolesti: braa antii, orovi, Avdo Karabegovi.
U trideset i prvoj godini 30. marta 1912. umro je Osman iki. Celoga ivota, oseao je
duboku i bremenitu srpsku krv, pogledao i urio u Beograd, uio, snevao i ugledao se na
Ilia, Zmaja, antia, Vuka, Branka... Do kraja ivota, voleo je Zoru Mihailovi i Srbiju.
Srbi su krenuli u Veliki rat. Prvi i Drugi balkanski i Prvi svetski rat. Srpska vojska je krenula
na jug, d se brani od Turaka i Bugara. U asovima juria srpske vojske, ule su se pesme
"O, Srbijo", "Domovini", "U boj", ali provirivali su srpski vojnici i u izbe stare Srbije Prilepa, Prizrena, Kumanova, odakle su dopirale i pesme "etir' konja debela", "Trojanac",
"Pusto bee" i druge. Pesme iz ovoga doba pevale su se u toj ratnoj atmosferi. U zatiju
srpsko-turskih okraja, ula se i pesma "aurko mila", brata po krvi, Osmana ikia.
Sa srpskom vojskom, ova pesma prela je i u Albaniju i ula se iz vojnikih logora u selu
Agios Mateos na Krfu.
Izmeu dva rata pesma "aurko mila" ostala je da ivi. Srpske i bosanske kafane
odjekivale su ovom pesmom. Njeni izvoai bili su najuveniji vokalni solisti narodne
muzike: Vuka eherovi, Bora Janji, Uro Seferovi, a kasnije i Vule Jevti.
U Beogradu, na Dorolu, pedesetih godina, imao sam ast i zadovoljstvo da provodim
duge sate u drutvu velikog glumca Dobrice Milutinovia. Priali smo i pevali. Pre svih
stari as Dobrica voleo je pisce s mirisom i zvukom Juga i Istoka: Boru Stankovia, Sremca,
ipika, Osmana ikia. Pesme derta, rujnoga vina, krsnih slava, starih, dobrih vremena. U
poslednjim satima dorolskih kafana, u atmosferi ve prevrnutih stolica, jo jednom bi
velikan bine preiveo svoj uveni kaalj, koji ga je godinama nervirao. Zajedno, zavravali
smo no pesmom: "... uj kako srce umilno tepa, ljubim te, ljubim, aurko lepa..."
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
BALADA O VITEZU
Bio je Hrvat sa Suaka i veliki Jugosloven
Balada o Vitezu
(U tuini)
Muzika: arko Petrovi
Stihovi: Lujo Vitez Lovri
Jel' mogue da su proli
Mog proljea radosni dni?
Zar se vie vratit' nee
Ti blagi i ljubljeni sni?
Tunoj pjesmi nitko ne odziva,
Za sirotog nikog nije briga;
U tuoj si zemlji,
Tuin se naziva...
Mnogo je puta do mog milog kraja,
Teko je doi do mog zaviaja;
U tuini blagog sunca nema,
Tekar munja magli odoljeva.
Ovdje slavuj nikada ne pjeva,
Kan'da ovdje ni gavrana nema!
A ljudsko je srce njeno djete
Slabano je treba silne njege.
Kad ti sudba ve oi oduze,
Zato ti je ostavila suze?
Prvi svetski rat. Iz austrougarske vojske bee Juni Sloveni i stupaju u redove srpske
vojske. Sa svih strana sveta dolaze dobrovoljci da pomognu brai. uje se njihova pesma:
"Umrijet' emo svi do jednog
Il' slobodu svi imati,
Iz potoka krvi nae
Sloboda e zablistati".
Rumunija, 1916. Septembar u Dobrudi, kraj sela Kokarde. Bitka protiv Bugara. Prva i
najvea bitka Srpske dobrovoljake divizije u Prvom svetskom ratu. Dobrovoljaki puk u
kome je i Imbro Punka, Hrvat iz okoline Vinkovaca, Mita Gajdobranski, Srbin iz Banata,
eh Prohaska, Lujo Lovri, Hrvat - ratuju za osloboene i ujedinjenje Junih Slovena.
U ovoj bici ginu oba komandanta: srpski pukovnik Miti i bugarski Ivanov. eh Prohaska
gubi jedno oko. Lujo Lovri - oba. Bili su to prvi tonovi krvave balade iz Kokarde aka sa
Suaka, Luja Lovria. Mlad i lep, sa mnogo topline u dui i oima, gledao je u budunost
svoga naroda i svoju. Krvavi septembar u Kokardi zamraio mu je vid i ivot. Septembra
1916., komandir druge ete Drugog dobrovoljakog puka dobrovoljake divizije, postao je
Vitez. Pored svih najveih odlikovanja, tamne naoari bile su Luju "najdrai i najvei
orden" kako je to jednom rekao.
Odesa. U luci odjekuju sirene laa prispelih iz celoga sveta. agor trgovaca mea se sa
komandnim povicima vojnika. Jo jednom pozdravljaju majku Rusiju i unapred pevaju za
pobedu ili smrt. Prolaze pored koija u kojima su lekar i teko ranjeni Lujo Lovri. Jedan
vojniki pozdrav za srpskog oficira!
Evangelistika bolnica u Odesi. Ruski lekari pokuavaju da spasu vid srpskom oficiru. Uz
Luja su i njegovi drugovi iz Dobrovoljakog puka, iz noi u Dobrudi 1916. Vlado i
Stevo.
Uskoro stie u bolnicu velika kneginja Jelena Petrovi, kerka kralja Petra I i ena velikoga
knjaza Romanova.
"Dobar dan i srene Vam rane, junaci"! pozdravila je kneginja ratnike. Nikada Lujo
Lovri nee zaboraviti ovaj susret. Osetio je suze u oima kneginje Jelene Petrovne.
Plakala je Jelena i u drugim usamljenim petrogradskim noima, za svojim narodom, ocem
i braom koji su se mueniki kretali po gudurama Albanije...
"Visoanstvo, ja sam svjestan svoje rtve, i to je sitnica od onoga to je na celokupni
narod dao i to e dati do konanog osloboenja i ujedinjenja...", rekao je slepi ratnik
kneginji.
U bolnici Luju su vidali estite rane. Ali i pevali divne ruske romanse i govorili stihove
Pukina i Ljermontova. Sestre Tamara i Ljudmila pevale su Luju romansu koju je on i
kasnije voleo da slua:
"Teko mi je to ljubim samo Tebe,
Teko mi je to volim samo Tebe..."
Muen nostalgijom i svojom zlom sudbinom, Lujo im je govorio Brankove stihove, koje ga
je stari, dobri uitelj nauio na Suaku:
"Lisje uti vee po drveu,
Lisje uti dole vee pada,
Zelenoga vie ja nikada
Videt' neu!
Kada je Odesom proletao prvi, mekan i srebrni ruski sneg, Lujo se preselio u dom
Alekseja i Sofije Filipovne. Pojavio se u novoj, elegantnoj uniformi srpskog oficira. Kerka
Sofijina Palja saekala je Viteza Lovria u salonu prepunom hrizantema. Lujo je
poljubio Palji ruku i otpevao romansu "Uberite ljubiice" od Smirnova. Bila je to pesma
kojom e Lujo uvek doekivati Palju, devojku od sedamnaest ljeta, sve dok ga laa iz
Arhangelska, preko Severnog mora, ne odvede u London.
"Ljubav se javlja izmeu nas od prvog dana naeg poznanstva" pisao je Lujo u svom
romanu "Suzna jesen". "Njene su kose bile uvojito plave i mekane kao svila. Volela je
glazbu i knjigu"... U dugim veerima, uz aj, Palja je svirala Luju na klaviru. Jedno
drugome su govorili omiljene stihove. Palja Pukina, a Lujo Branka. "Kada sam mislio da
u biti najsreniji, morao sam napustiti dom Sofije Filipovne, Palju, Odesu i Rusiju"...
Laa iz Arhangelska krenula je za Englesku. Poneo je Lujo duu nene ruske devojke
Palje, pesmu Rusije i hrizanteme. Na doku, jedan laar svirao je na harmonici i pevao:
"Jamiku ne goni konje,
Nemam vie kud da urim,
Nemam vike kog' da ljubim..."
U Londonu, uio je kolu za slepe oficire. Muila ga je nostalgija. I londonske magle i
izmaglice. U otadbini, plakala je njegova majka.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
DRAMA SLEPOG OFICIRA

Lujo Vitez Lovri umro je na Suaku 26. novembra 1986. u 92.
Svi preiveli ratnici Velikoga rata vratili su se kui. Oru zemlju, ue ake, komanduju u
vojsci zajednike drave, ene se, pevaju... Lujo, pie majci: "Majko! Nemoj da plau oi
tvoje za oi moje kad ne plaem ja. Nemoj da se boji za budunost moju kad se ne bojim
ja. Jer, znaj, budunost je moja u budunosti ujedinjenog naroda naeg. U njegovoj srei,
bie i moja srea..."
U Londonu, napisao je roman "Kroz snijegove i magle". Ali i baladu "U tuini". Godine
1919, Lujo Vitez Lovri se oduevljeno vraa u otadbinu. Na putu od Londona do Pariza
pie novi roman "Povratak proleu".
U Zemunu, u koli, uio je slepe ratnike. Sve do Drugog svetskog rata, kada je iz Zemuna
morao da bei u Beograd, koji ga je voleo i gde je bio bezbedan.
BRAA PO KRVI
Kada sam upoznao Vitez Lovria, predstavili su me kao stvaraoca nostalgine muzike,
jesenjih boja..."Milo mi je. Ja sam napisao roman 'Suzna jesen'. Znai, braa smo po dui.
Vi ste Srbin a ja Hrvat. Eto, braa, braa smo i po krvi. Upamtite to! - rekao mi je Lovri...
Upamtio sam. I stao mirno pred porukom slepog oficira.
Iste noi, posle naeg poznanstva, komponovao sam muziku na Lujove stihove. Svakog
septembra setim se krvave Balade iz Kokarde i ratnika Luja Viteza Lovria...
Nosilac odlikovanja Karaoreve zvezde sa maevima; Ordena velikog orla sa maevima;
Ordena svetog ora, najveeg ruskog carskog odlikovanja za hrabrost koje mu je u ime
ruskog cara predala velika kneginja Jelena Petrovna u Odesi, rumunskog Ordena beloga
lava, koji mu je lino na grudi okaio prvi predsednik ehoslovake Toma Masarik, Lujo
Vitez Lovri umro je u Suaku 26. novembra 1986. u 92. godini. Bio je to kraj balade o
Vitezu iz Kokarde.
Ko to kae Srbija je mala?
Ko to kae, ko to kae, Srbija je mala? 2x
Nije mala, nije mala, triput put' ratovala! 2x
Dvanaeste, dvanaeste, Turke isterala, 2x
Trinaeste, trinaeste, pred Bugare stala. 2x
etrn'este, etrn'este, vaba udario, 2x
Osamn'este, osamn'este, Srbin pobedio 2x
Ko to kae, ko to kae, Srbija je mala? 2x
Nije mala, nije mala, tri put ratovala 2x
Nisu poznati autori muzike i stihova ove popularne, nacionalne, rodoljubive, nadahnute,
seajue, iskrene, pomalo bolne, upotrebljive, sporne i - u jednom istorijskom trenutku
nesrene pesme.
Sadraj ove pesme, njena inspiracija i muzika forma, stiu iz deseterca (to se tie
stihova). Njenu melodiju ve smo uli pre mnogo decenija u staroj narodnoj pesmi:
"ija kola, ija kola
Klepeu sokakom,
To su naa, to su naa,
Idu sa salaa..."
Prva strofa pesme "Ko to kae, Srbija je mala", glasi: "Ko to kae, ko to kae, Srbija je
mala,
Nije mala, nije mala, tri put ratovala".
Dakle, ovi stihovi, u epskom desetercu, govore o ratovanju Srbije 1912 - 1918. U tom
periodu, Srbija je ratovala protiv Turaka, Bugara i vaba. Iz ovih stihova, vidi se i sledee:
"... Turke isterala (1912). Znai borba protiv okupatora;

"... Pred Bugare stala (1913). Znai, Srbija se branila;
"... vaba udario (1914). Znai, Srbija je napadnuta i ona se branila;
"... Srbin pobedio (1918). Znai, pravda je pobedila!
Srbija je napadnuta. I ona se branila. Ovaj rat za Srbiju bio je oslobodilaki. To nam je
ispriala i pesma "Ko to kae, Srbija je mala", verovatno nastala pri kraju Prvog svetskog
rata, posle Solunske ofanzive, a mogue i dok je vojska jo bila u kasarnama iako je rat
bio zavren.
PROTIV TRI SILE
Postoji miljenje da je nastala i kao revolt jednog dela Srba i ratnika protiv stvaranja
Jugoslavije. Srbija je dobila rat, sve je uradila za svoje osloboenje i za stvaranje nove,
zajednike drave, kako je onda mala? Divovska borba Davida i Golijata inspirisala je
nepoznatog pesnika da napie ovako dirljiv, ali i istorijski taan tekst.
Jedan pisac je zabeleio: "Tri sile napale Srbijicu". Tano. Srbija je pobedila i ova pesma je
divljenje Srbina svojoj dui, snazi i odanosti otadbini "koja ne moe biti mala". Posle
Prvog svetskog rata i uspenog osloboenja Srba i njihove brae, neki Srbi su javno i
iskreno postavljali pitanje da li im je Jugoslavija uopte potrebna. Jer, Srbija nije mala i ta
e biti sa njenom trijumfalnom slavom, slobodom, milju, krsnom salvom, seljakom i
ratnikom...
Dolo je do ovih stihova koji su zraili ponosom, nisu nikoga dirali, ali nisu mogli preutati
da su "isterali, branili i stvarali" preko svoje krvi za sebe i drugoga. Svoje uspehe Srbi su
uvek delili s drugima, kojima je tada deoba bila neophodna.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
PESMA ZA SUDBONOSNE GODINE

Bilo je i onih koji su hteli da menjaju rei, da unesu neukus i
nepotovanje
ta je bilo s pesmom? Posle zajednikog doma s braom, Srbija je spala na beogradski
paaluk, prolila krv, jo jednom, poniena i uvreena... Odnekuda, stigla je i ova pesma
"o Srbiji koja nije mala", ali su se pred nju ispreile zabrane, torture i nerazumevanje...
Poeo je da se topi sneg. Uspravio se hod i glasovi mladosti i istine, zazvuali su starom,
dobrom pesmom koja ih sea, hrabri i velia. Jo jednom, marirali su stari ratnici ka
zaputenim spomenicima i kapijama pobede svog Velikog rata. Stogodinji solunci
izmeali se sa decom i priaju o "Srbiji koja je tri puta ratovala".
Bilo je i onih sa loim namerama. Poeli su da menjaju stihove ove pesme. Hteli su
novokomponovanu pesmu u novokomponovanoj prii, neukus i nepotovanje.
U Vojvodini, u nekim prilikama, stihovi ove pesme izgovarani su na "lalinski nain".
Umesto "dvanaeste", izgovoreno je "dvanajeste"... Stihove "nije mala, nije mala",
zamenjivali su sa tipino lalinskim "oenj mala, oenj mala..."
ASNA ISTORIJA
Po svoj prilici, pesma se rodila posle Solunskog fronta, da bi se jedno vreme "izgubila".
Ponovo javila se u tekim istorijskim komentarima za Srbiju i njen narod. Tad je
"eksplodirala" u pravcu potvrde istorijske istine o veliini i snazi Srbije koja je stvarana od
1912. do 1918. Tada i ponovo, vratila se ova pesma i Srbija u due, grla, ruke i poruke.
Srbi, a naroito mladi, ponovo slave Putnika, Stepu, Miia, Bojovia, Petra i Aleksandra.
Kliu 1912, 1913, 1914. i 1918... Zato? Zato to je to velika istorija "male Srbije"! I
asna!
Poletela dva bela goluba
(Prema pevanju Aleksija,
igumana manastira Mileeve,
uredio arko Petrovi)
Poletela, poletela
Dva bela goluba,
Dva bela goluba.
Zemljo moja, rode mili,
Dva bela goluba,
Dva bela goluba.
Tamo junak moram stii,
Dva bela goluba,
Dva bela goluba.
Pozdravite majku moju,
Dva bela goluba,
Dva bela goluba.
I Duana, Cara moga,
Dva bela goluba.
Dva bela goluba.
U delu Srbije koji se naziva Polimlje, u 13. veku kralj Vladislav podie manastir Mileevu.
Znamo ta se sve vano dogaalo u srpskoj istoriji toga doba.
Borba za presto brae Radoslava i Vladislava, u kojoj pobedi Vladislav, a stric Sava
Nemanji, sve je inio da izmiri sinovce. Vladislav ostade na prestolu Srbije, a Sava
Nemanji umre u Bugarskoj. Sinovac Vladislav prebaci moti Savine u Mileevu, odakle
Turci, preplaeni svetim tragom istorije i veliinom srpskog naroda, njegovim moguim
bunama uz Savinu prisutnost koja veno traje u narodu - prenee moti sveeve u
Beograd i spalie na Vraaru...
Ko zna koliko je monaha, igumana i isposnika, bogomoljaca, naroda okupljenog oko
manastira, vekovima stradalo od progona, bitaka, paljevina, seoba okolo manastira, du
ove stare srpske zemlje... Ali, bilo je i pesme, tihe, pobone, nekada i buntovne, duboko
nacionalne u vreme Savino, Duanovo i kasnije, kada je stigao Vuk da mnogo od toga
zabelei i ostavi za nas i nae doba. Bile su to malo udne pesme, melodijski i tekstualno,
ali epske, narodnjake, kraljevske i sebarske. Evo jedne koja pominje na stari, lepi i
neunitivi manastir.
Zapisao je Filip Bani iz Stija u Dalmaciji.
"Tamo doli na Irudu gradu,
U njemu je jedan manastire..."
Ili, iz Vukove belenice, pesma u kojoj devojka ali za vezenom maramom koju su joj
ukrali:
"Kojano je golemoga veza,
po krajevi ratari s plugovi
A u sredi crkva Mileevska..."
ODANI LJUDI
Ne znamo koji su sve igumani uvali ovaj manastir, negovali Boga, Isusa i svetoga Savu u
svojim elijama i svome miru manastirskom. Ali su svi, to je sigurno, bili smerni, odani i
veliki muenici da bi sauvali ovaj manastir, njegovo istorijsko i nacionalno blago i doveli
Mileevo u nae doba, da bismo i mi uivali u njegovoj uspomeni i sadanjosti.
Nikada neu zaboraviti igumana Aleksija. Mnogo se namuio ovaj boji ovek. Za vreme
rata, okupatori su ruili manastir, proganjali monahe, a najvie igumana. Nove vlasti,
posle rata, nastavile su da mue monatvo i fiziki i psihiki. Odvodili su monahe u
tvravu Mileevsku i tu ih ubeivali i nabeivali, zakerali i na muke udarali, jer - kalueri
su se molili Bogu, voleli su svoje vladike, itali svetovne knjige i pozivali narod na
molitvu. Sve je to, u to vreme bilo zabranjeno i proganjano.
iveo je, dakle, u manastiru Mileeva i iguman Aleksije koga sam kao deak upoznao.
Voleo je i da peva, da igra ah. Pevao je pobone, stare i nacionalne pesme. Bilo je meu
tim pesmama i onih koje su u vreme rata bile zabranjene, a posle rata se nisu
preporuivale.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
PESMA O DEVOJCI I SOKOLU

Igumana manastira Mileeva policija tukla zbog ove "etnike" pesme
esto, u blage veeri manastirskog mira, okupili bi se monasi i neto naroda na tremu
Staroga konaka i sluali monaha Aleksija kako poje crkvene pesme, balade o srpskim
junacima, carevima i kraljevima, ali i o "Devojci i sokolu". Bila je to pesma o vitezu i
devojci, sokolu i gori koju soko iz ljutnje zapali... Optuili su staroga igumana da je to
etnika pesma i odveli u staru tvravu na "razgovore ugodne"... Dugo posle tih muenja
nesreni iguman privijao je bokvice na rane i omotavao ih sirovom jagnjeom koicom ne
bi li i dalje mogao da ivi i da se Bogu moli...
Znao je iguman Aleksije i srpske pesme iz doba Rake i Duana. Kada sam sa svojim
ocem Milivojem odlazio u manastir Mileevu, sluali smo i pamtili pesmu koja se zove:
"Poletela dva bela goluba". Kasnije, otac mi je ovu pesmu esto svirao na flauti. Tragao
sam za njenim poreklom. Niko nije mogao nita pouzdano da mi kae o njoj. Svi mi
oseali smo da je stara, Raka i viteka. Zabeleio sam melodiju i stihove.
Igumana Aleksija i moga oca Milivoja nema vie na ovome svetu, ali, eto, iz stare sveske,
deakoga doba i igumana Aleksija, zvui ova melodija i hrabre ovi stihovi, svojom
dostojanstvenom starinom i nenou prema majci, ljubi svojoj, a najvie i najodanije
prema caru Duanu.
Evo jedne strofe iz te pesme:
"Poletela, poletela,
Dva bela goluba,
Dva bela goluba,
Zemljo moja, rode mili,
Dva bela goluba,
Dva bela goluba..."
Iguman manastira Mileeve, Aleksije, duboko je verovao i oseao da je ovo omiljena
pesma cara Duana, tvrdei da je to sluao i od prethodnih monaha. A monasi, stvarno,
kao da nasleuju neto to se ne zapie, to se ne naslika, ne vidi i ne uje. Njima je
neto vie i trajnije obeano, od Boga i svetoga Save. Oni to najbolje i uvaju i prenose u
onom asu srpske istorije kada to Srbiji najvie treba.
U livadi, pod jasenom
U livadi pod jasenom
Voda izvire, voda izvire,
U livadi pod jasenom,

Aj, voda izvire!
Tu se ee lepa Kata,
Vodu zahvata, vodu zahvata,
Tu se ee lepa Kata,
Aj, vodu zahvata!
Mome joj se s brega baca
Zlatnom jabukom, zlatnom jabukom,
"Uzmi Kato, uzmi zlato,
Aj, moja e biti"!
Neu, neu, ne trba mi,
Imam dragoga, imam dragoga,
Neu, neu, ne treba mi,
Aj, imam dragana!
Moj deda ore Topalovi, Veselinov sin i otac moje majke Radike, ratovao je za Srbiju od
1912. Vratio se iz rata u svoje selo teko ranjen i tu nastavio da ivi kao seljak. Kua koju
je ore sagradio keserom i danas je moj detinji, zeleni i mirni san. U toj kui rodila se i
moja majka Radika.
ore je najvie ratovao po junoj Srbiji. Na reci Radiki, borio se protiv Turaka i Bugara.
Dobri konj, vranac, preneo ga je ivog preko reke. Po zavretku rata, u selo Skruiti stigao
je na vrancu iz rata.
Metak je etao po kostima ratnika. No mu je bila u nesanici i beskrajno duga. U bolu.
Ispod prozora kue, u ranu zoru, pre svitanja, obani su terali svoja stada na ispau. Tada
bi i ore ustao. Pojahao bi svakoga konja i u galopu jahao seoskim sokakom. Zorom, kao
i u ratu. Tako je ore jedino mogao da se smiri, da zagreje noge pune neprijateljskog
olova. A kada bi se ponovo vratio u stari, plavi i cvetiima iarani krevet i pokrio toplim
guberom, zaspao bi.
Kada bi se obani vraali "orevim sokakom", govorili bi: "ore je opet jahao! Milijana i
Anka, vraale bi se sa vrela i tihim glasom, pastoralno, kao prepelice, pevale: "U livadi,
pod jasenom, voda izvire..."
Kada je ore umro, na grob su mu odveli i njegova konja vrana. At je rzao, kopite su
sevale, kao da ore jae... Posle sedam dana i konj je uginuo... Takvi su konji. esto bolji
prijatelji od ljudi.
ore Topalovi, ratnik za Srbiju, sahranjen je najlepe: kao seljak iz sela Skrutu. Uz oca
Veselina i enu Dobrilu. Nemam njegovu sliku. Ni odlikovanja. ore to nikome nije ni
pokazivao. Ali njegovi ratni drugovi potovali su ga. Smatrali su ga velikim ratnikom,
dobrim ovekom i pravim domainom.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
IGRALE SE DELIJE NA SRED ZEMLJE SRBIJE

Milorad Petrovi Seljanica napisao stihove ove pesme
Prepuno je Skrutsko groblje spomenika koje je isklesao ore Topalovi. Na
spomenicima, ore je slikao srpske ratnike. Bio je talentovan. Meni je ore ostao u
dui, neprolazan. Najlepa slika koju nikada nisam video. Njegov ratni drug iz istog sela,
Dole Topalovi, priao mi je o dedi. Kae da je ore govorio: "Vano je da sam ore. A
ta bi drugo u Srba mogao biti ore, nego junak sa malo sree..."
Igrale se delije
Igrale se delije,
Nasred zemlje Srbije,
Sitno kolo do kola,
ulo se do Stambola.
Svira frula iz dola,
Frula moga sokola,
Sitno kolo do kola,
ulo se do Stambola.
ulo se do Stambola,
Carskog grada ohola.
Igra kolo do kola,
Ne haje za Stambola.
Uitelj i pesnik Milorad Petrovi Seljanica napisao je mnogo poznatih pesama koje su
doivele trajno muziko uobliavanje poznatih i nepoznatih muzikih stvaralaca.
Setimo se samo pesama: "Jesen stie, dunjo moja", ("Ne varaj jarana"), "Moj, dilbere,
roo moja", "uje, uje, duo", "Ne luduj, Lelo" i druge. Ali, najdinaminija, pesma
oduevljenja, nacionalne enje i veselog duha i daha, svakako je "Igrale se delije". Ove
stihove komponovao je Boidar Joksimovi i 1919. uneo je u svoju svitu "Pesme iz
mladosti".
Pesma "Igrale se delije" treba da se uje i stigne do Stambola. To je motiv stihova i elja
pevaa i igraa. Pesma kao da samo ponavlja elje srpskih ratnika koji su u Balkanskom
ratu kretali na Jedrene, zauzimali ga i vraali se kui. Stari ratnici priali su da im je
mnogo ao to opsadu Jedrena nisu iskoristili da produe dalje, stignu u Istambul i da ga
zapale! Hteli su da se osvete za petstogodinje robovanje pod Turcima. Ali vrhovna
komanda i velike sile... Umesto toga, dogodilo se neto drugo: grobovi srpskih vojnika u
Jedrenima.
Iz Istambula (Carigrada) gde je bila prestonica Vizantijskog i Otomanskog carstva, stizali

su fermani za Srbiju, hatierifi, povelje... Jo od Konstantinovog doba u ovaj grad su
pogledali nai carevi, knezovi i despoti: ta e se tamo odluiti za srpski narod dobro ili
loe. Uao je Carigrad i u nau narodnu pesmu: "U Stambolu, na Bosforu", "Oj, Uice, mali
Carigrade..."
Pesma "Igrale se delije" nikada nije prestala da ivi. U nae vreme, koje nas vodi u novi
vek, odjekuju solisti, horovi u dvoranama, a narod na mitinzima glasovito peva odu
melodiju iz davnih vremena... Kao da srpska mladost podsea na stare staze i puteve
slobode koji im je nekada ferman iz Istambula zabranjivao. Pevai i horovi, izvodei ovu
pesmu, identifikuju neke ljude, dogaaje i vreme sa onim nekadanjim istambulskim,
zulumarskim, porobljivakim. U isto vreme, srpski frula i njegov kolo, hvale se i ure u
beskraj slobode i radosti. U pesmu i igru.
Pedesetih godina, u Beogradu, u kafani "Grme", skupljali su se, redovno i oduevljeno,
narodni muziari: Carevac, Rambosek, Radeti, Jaarevi, Jeremi, Krnjevac. U podne,
posle snimanja u Radio Beogradu, prialo se o starim dobrim pesmama, koje se "neto ne
uju". Violinista Vlastimir Pavlovi Carevac, sa istananim ukusom za narodnu pesmu, u
najui krug svojih omiljenih pesama, stavljao je pesmu "Igrale se delije".
U to vreme, nailazio je talas evergrin muzike. Za mene, koji sam "tonuo" u taj anr,
Careveva elja bila je pomalo arhaina. Ali zakratko. Uskoro, otkrio sam i tu lepotu dobre
narodne pesme. Shvatio sam da igrai i pevai pesme "Igrale se delije", ure u svoju
nacionalnu duu, svoju istoriju, u krajeve gde su pobede i grobovi njihovih dedova
ratnika. Srbijom odjekuje ova pesma. Moda vie nego ikada.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
ARTILJERAC JEREMIJA
Ratnik artireljac Jeremija Krsti sluio je u srpskoj vojci od 1914. do 1918.
godine
Ja sam ja, Jeremija
Ja sam ja, Jeremija,
Prezivam se Krsti!
Selo mi je Toponica,
Drvena mi dvokolica,
Sluio sam stalni kadar

Artiljerija!
Prezivam se Krsti!
Imam sito i karlicu
Imam enu vraaricu,
Sluio sam stalni kadar
Artiljerija!
Prezivam se Krsti!
Vie kue trijerica,
Preko puta kominica,
Sluio sam stalni kadar,
Artiljerija!
Ratnik-artiljerac Jeremija Krsti sluio je u srpskoj vojsci od 1914. do 1918. Bio je i
muziar i ratnik. Od Jeremije, ostala je i ova aljiva pesma:
"Ja sam ja, Jeremija!
Prezivam se Krsti,
Selo mi je Toponica,
Drvena mi dvokolica,
Sluio sam stalni kadar,
Artiljerija!"
Mnoge nae pesme ostale su da ive zahvaljujui tome to ih je zabeleio neki stranac.
Pisac Don Rid, u svojoj knjizi "Rat Srbije 1915", pie:
"...Kasno po podne, zaustavili smo se na jednom sporednom koloseku da propustimo
kompoziciju dvanaest niskih otvorenih vagona krcatih vojnicima u dronjcima od
uniformi svake vrste, uvijenih u ebad najsuprotnijih boja. Poela je da sipi kia. Ciganin
violinista divlje je svirao, drei svoju violinu za vrat izdeljan grubo u obliku konjske glave.
Pored njega, leali su vojnici i pevali pesmu o porazu Austrijanaca:
"Do'o vaba sve do Ralje
A od Ralje nikud dalje,
Ej, kako to?
Ej, zato to?
Stig'o vaba sve do Ljiga,
A od Ljiga zagulji ga,
Ej, kako to?
Ej, zato to?
Pamtie on Rako polje,
Jer tamo je sreo Srbe,
Ej, kako to?
Ej, zato to?
Do'o vaba do Zemuna,
Od Zemuna-vuna, vuna,
Ej, kako to?

Ej, zato to?"
Kada je Austrija iznenada objavila aneksiju Bosne i Hercegovine, Srbi su, izmeu ostalog,
odgovorili Austriji i ovom preteom pesmom:
"Austrijo, neka, neka
Tebe grozna sudba eka..."
Tako je i bilo. Posle Cerske bitke, vojska i narod govorili su i pevali svoju omiljenu pesmu
iz toga doba, zadovoljni ishodom ove bitke:
"Uz'o Franjo Pooreka,
Metn'o ga na krilo,
Pa ga pita: "Kako ti je
U Srbiji bilo?"
U Uicu, iveo je nekada harmonika Petko od koga sam prvi put uo mnoge stare pesme,
pa i ovu aljivu pesmu o Franji i Pooreku.
Kada su srpski vojnici stigli na Krf, gde su se oporavljali posle strane albanske Golgote i
spremali za juri u otadbinu, pevali su rodoljubive, nostalgine, zaviajne, ali i aljive
pesme. Izmeu ostalih i ovu:
"Tesno mi ga skroji nane,
Vrhovna komanda..."
Oigledno da je vrhovna komanda donela neke odluke koje su vojnici na ovaj, aljivi
nain, komentarisali.
Tri livade, tri livade,
Nigde' lada nema,
Samo jedna, samo jedna,
Rua kalemljena.
Ispod rue, ispod rue,
Zaspala devojka,
Ispod rue, ispod rue,
Zaspala devojka.
Ja je budim, ja je budim
U oi je ljubim:
Ustaj, rano, ustaj rano,
Svanulo je davno!
U selu Ravnima, zaseok Vrane, iveli su srpski seljaci - Anelko i Svetislav. Anelko je
imao dva sina: Milana i Milivoja (moga oca) a Svetislavljevi sinovi su Milorad i Miloje.
Moj deda-stric Svetislav, uestvovao je u ratovima za Srbiju od 1912. Poginuo je u bici za
osloboenje Beograda 1915. Bitka za Beograd bila je produetak i zavretak Kolubarske
bitke. Da nije dobijena Kolubarska bitka, ne bi bio osloboen ni Beograd. Neprijateljska

komanda donela je odluku da se srpske trupe zaobiu s lea, to bi bilo porazno za nau
vojsku. Tada je srpska komanda odluila da pozove u pomo Timoku diviziju.
Svetislav je ostao na putu Beograd Ralja i nikada nije naen. On je jedan od onih
ratnika za iji se grob ne zna.
Nije li on, moda, jedan od neznanih junaka? Nije li on ba taj neznani junak koji lei na
Avali? pita se Milorad Jevti, ratnik, dok sedimo u beogradskoj kafani "Kaleni" i
dogovaramo se o proslavi stogodinjice njegovog ivota.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
PESMA KRALJU
Aleksandar I Karaorevi voleo je epske pesme
Moda se ti, Petroviu, kae Jevti, u stvari klanja svome dedi Svetislavu svaki put
kada poseuje grob "Neznanog junaka". No, svejedno, dragi Petroviu, tada smo svi mi
ratnici bili isti i jedno. Svako od nas mogao je biti neznani junak kada pogine, jer je mete
bio strahovit, a cilj samo jedan: pobedi neprijatelja i isteraj ga iz kue... Ima nas jo oko
tri stotine ivih. Ako vi, mladi, budete hteli, uskoro emo svi biti neznani junaci!
Neemo rekoh.
Spomenik krajputa Svetislavu Petroviu nalazi se u selu Vranama, u groblju okrenutom
suncu, "da ga sunce ogreje". U istom groblju je i Petar, otac Svetislavljev, brat Anelko i
moj stric Milan. Ali, Svetislav je u svakom groblju u Srbiji. Onaj Veliki rat, bio je i veliko
groblje Srba...
Kada je Svetislav odlazio u rat, sa osoja, ula se pesma "Tri livade, nigde' lada nema..."
Seoske devojke ispraale su ratnike. Mnoge zauvek. I Svetislava.
Svetislav Petrovi oslobaao je Beograd. I poginuo. Da je iv, kao njegov drug iz rata
Jevti, imao bi devedeset i est godina!
No. Kafana se zatvara. Kaplar Jevti skoro salutira:
Neka je slava Svetislavu Petroviu! Slava mu! Pesma Kralju Srbijanci i Bosanci, Potecite
urno, Jer vas ista sudba eka, U to vreme burno... Glas Vitekog ujmo Kralja, Aleksandra
Gospodara, Napred stupaj, ura! Maem lupaj, ura! Napred stupaj!
"... Regent Aleksandar Karaorevi, imao je glas vanredno lepe boje i zvuka, topli i
duevni..." pisao je Jovan Dui o regentu kada su zajedno boravili 1916. u Atini. Tada,
Dui je Aleksandru govorio stihove Sofoklove iz "Edipa na Kolonu", o Sofranima sa
sunanim oima. Kralj je ove stihove oboavao.
Aleksandar I Karaorevi voleo je epske pesme i esto ih izgovarao prilikom
mnogobrojnih seanja na nezaboravne bitke koje su vodili Duan, Lazar, Karaore,
Milo, a u njegovo doba i vojvode, vojska i srpski narod. A 13. juna 1934. kralj je govorio
svoj omiljeni stih na proslavi Miarske bitke:
"Niti ide kulin
Kapetane,
Niti ide, niti mu se nadaj,
Hrani sina pa alji
Na vojsku,
Srbija se umirit'
Ne moe"
Bio je zagledan u duboku istoriju svoga naroda, u srednji vek Srbije. Kao i njegov otac
Petar. Oboavao je cara Duana. Pred Solunsku ofanzivu, divio se svojim vojnicima i
govori Duiu: "... Gledajte, na svakoj okuci po jedan na vojnik na konju, sa lemom i
pukom iznad lema! Zar ne lii na kakvog Duanovog viteza kada je zauzimao na svojoj
strani Verziju i Voden..." Voleo je kralj da pria o istoriji Duanovog doba. Najvie je voleo
da razgovara sa knezom Pavlom, Ivanom Metroviem i Duiem. I uvek uz srpske epske
pesme i njihovo govorenje napamet...
Prilikom boravka u Rusiji 1916. gde je obiao Dobrovoljaku diviziju, vojnici Srbi, Hrvati
i Slovenci, pevali su buduem zajednikom kralju srpsku himnu "Boe pravde". Regent je
zamerio zato se ne pevaju i himne Hrvata i Slovenaca. Pukovnik Hadi je zahtevao da
se greka ispravi i otpevaju sve tri himne. Svi su bili zadovoljni. Posle ovih himni, vojnici
su, zajedno zapevali:
"Ej, vi esi i Slovaci,
Pohitajte urno,
Vas ista sudba eka
U ovo vreme burno.
Glasovitog ujmo
Kralja,
Aleksandra Gospodara,
Napred stupaj, ura!
Maem lupaj, ura!
Napred stupaj!
U stvari, okupljeni esi i Slovaci, zajedno sa Srbijancima, Bosancima, Hrvatima i
Slovencima pevali su melodiju koja ih spaja. Aleksandar je voleo pesme koje okupljaju
brau. Rado ih je sluao. Svirao je klavir, i to esto, sve dok u njegov dom nije stigla
rumunska princeza Marija i postala naa kraljica. Vajar Ivan Metrovi bio je oduevljen
kraljevim sviranjem u Banskim dvorima u Zagrebu.

Aleksandar je bio u vojnoj uniformi i stigao u salu za prijem pre svih zvanica. Iz sale,
odjekivao je klavir. Kralj je svirao. Metrovi je bio oaran. Od kralja, klavir je bolje svirala
kraljica! Posle sluanja Marijinog sviranja, kralj se nije usuivao da sedne za klavir! A to
se tie Metrovia, kasnije, izdao je kralja i zaboravio sve dobrote koje je Aleksandar inio
za njega i njegovu umetnost...
U vreme ratovanja od 1912. do 1918., prestolonaslednik, regent i kralj Aleksandar I
Karaorevi, bio je inspiracija mnogih domaih i stranih kompozitora. Najvie su za
Aleksandra komponovani marevi na srpske motive, ali i sa originalnim temama. Vrlo je
dirljiv i nean mar gospoe Dozefine Bauman: "Mar Njegovog velianstva Aleksandra
I". Kralj je voleo da slua klavirsko izvoenje ovoga mara...
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
MAR "BOLA I TUGE"

eh Matjejovski komponovao mar povodom kraljeve smrti 1934.
Za venanje kralja i princeze Marije, kapelnik vojne muzike Milenko Paunovi
komponovao je 1922. "Sveani svadbeni mar" i posvetio ga kralju i kraljici. Ovaj mar
kralj nikad nije zaboravio, a kraljica Marija, posle kraljeve pogibije, sa bolom se seala
muzike najlepih dana njenog ivota kraj velikog kralja mlade jugoslovenske drave.
"Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karaorevi prosuo je svoju crvenu krv na keju francuskog
prijateljskog grada , ba onako kako je francuski vojnik to uinio na snegu Kajmakalana i
obojio ga u mueniku krv..." rekao je u jednom govoru na pomenu kralju vladika
Nikolaj Velimirovi.
Aleksandar I je voleo "Marseljezu". Kada je stigao na marseljski kej, uli su se zvuci
"Marseljeze" i meci ubice. Kada su mrtvoga kralja doneli iz Francuske u Beograd, opet se
svirala "Marseljeza". Najvii predstavnici francuske drave doli su na sahranu prijatelju
koji je podjednako voleo himne "Boe pravde" i "Marseljezu". Sudbina je htela da ga neke
pesme prate do Oplenca i zauvek...
SLOVENSKO CARSTVO
Kroz najtei deo ivota, od 1912. do 1918. pratila je naega kralja pesma "Laa se kree
francuska". Lae su bile sudbonosne za srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu: prevoz i
spas preivelih ratnika sa albanske Golgote, francuska laa koja ih je odvezla na Krf i
Vido, potapanje lae sa srpskim junacima, dolazak srpskih dobrovoljaca iz celoga sveta
da pomognu svojoj brai za osloboenje...
Laa je bila sudbonosna i za vrhovnoga komandanta srpske vojske i budueg kralja
Jugoslavije. Kada se zavrio Veliki rat, vrhovni komandant najbolje vojske odlazi u
Francusku da poseti najvee prijatelje srpskog naroda. Kree laom, iz Boke. Iz Marselja,
kralja nove, zajednike drave laa vraa mrtvog u otadbinu. I pesma "Laa se kree
francuska", koju je kralj voleo.
Na vest o pogibiji vitekog kralja, ujedinitelja, eh Franjo Matjejovski, kompozitor i
kapelnik, komponuje 1934. mar "Bola i tuge". Nikada nisam uo tako dirljiv i lep mar.
eh Matjejovski i njegova ena Mara, Srpkinja, bili su muziari, potpuno svesni ljubavi
ubijenog kralja za srpsku i slovensku slogu. Bol koji je za kraljem zazvuao u ovom maru
preneo se po celoj zemlji.
Kralj Aleksandar I Karaorevi koji je "bio miran pored bojne linije dok je sve naokolo
pratalo od mitraljeza i artiljerije, umeo je od srca da se zasmeje, da se sav zarumeni od
uzbuenja..." pisao je Dui. "etrdesetih godina svoga ivota, bio je zahvaen
ambicijama Avgusta i Dioklecijana. A pre toga, zamiljao je veliko slovensko carstvo. Sve
to, njemu je prirodno proizlazilo iz carstva Nemanjia, manastira, stare muzike, epske
balade, pesama ratnika i mareva koji zovu u pobede"...
Ali, naalost i u smrt. Ovoga oktobra, Srbijom se opet uje balada o kralju:
Oplenac uti.
I umadija.
I boli.
U konaku Vodovom
Nema roda plemenitog,
Blaenopoivi Vitezu,
Kralju moj.
Oj, Moravo
Oj, Moravo, oj, Moravo,
Moje selo ravno,
Moje selo ravno,
Oj, Moravo, oj, Moravo,
Moje selo ravno!
Kad si ravno, kad si ravno
to si vodoplavno,
to si vodoplavno,
Kad si ravno, kad si ravno
to si vodoplavno?
Kia pade, kia pade
Te Morava doe,
Te Morava doe,
Te poplavi, te poplavi
Moje selo ravno
I u selu, i u selu
Jovanove dvore...
Srpske pesme, trajne i iskrene, najee izviru iz naeg ivota, krvi, due, rata, ljubavnih
jada i zaviajnih enji. Volimo ih uz svoju zastavu, grb, himnu, irilicu, patrijarha i
dravu. Pesme sa ovakvim sadrajem mnogo znae i uvek ih rado sluamo.
Re je o pesmama: "Poletela dva bela goluba", za koju se tvrdi da je jo iz doba cara
Duana; "to uti, Srbine, tuni" pesma Davorina Jenka iz doba nacionalnog buenja
Srba; "Ustaj, ustaj, Srbine" stihovi Sterije Popovia; "Igrale se delije" koju su pevali
srpski vojnici prilikom Stepine opsade Jedrena; "Vinjiica, rod rodila" za koju se smatra
da su je pevali Karaorevi ustanici; "Jovo ruu kroz sviralu zove" i "Zaviaju, mili kraju"
pesme koje su se najvie ule u Prvom svetskom ratu iz svirale srpskog seljaka
ratnika: "Rado ide Srbin u vojnike", upamena i po fotografiji srpskih regruta iz sela
Aleksandrovca kod Poarevca, prilikom odlaska u pukovsku komandu 1914.
Ove pesme i jo mnoge druge, esto nam ivot znae. Volimo ih i "ne damo ih"... Ali i
pesmu o Moravi.
SRPSKA BALADA
Pesma "Oj, Moravo", ivi u svim naim vremenima. Njena melodija, iroka i topla, protie
kroz livade i njive, sela i gradove Srbije. Celoga ivota prati nas njena zelenouta
nostalgija. Kao velike pesme ruskih kozaka ili laara sa svetskih reka, kao religiozna
hebrejska balada. Srpska pesma "Oj , Moravo", ne pripada nijednom anru. Ona je svoja i
svaija: seljaka, graanska, deija, mladika, devojaka, pesma bogatih i siromanih,
srenih i nesrenih. Ona je i narodna pesma i simfonijska tema. Reka Morava pripada
svima. I ne samo na putu svom i svojih rukavaca. Ona Srbe, skoro sebino, dri uz svoje
tle, kao majka, i mi esto, ma gde bili, zovemo svoju reku: "Oj, Moravo, moje selo
ravno..."
Nigde tako konji ne ru. Nigde toliko raspevanih ptica i sokolova, gostiju i goenja, sela i
posela, kao kraj Morave. "Kneginja srpskih reka" kako je Moravci zovu deura u
svome narodu, da bi raala i plavila.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
ONAMO, 'NAMO
Ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom bilo je bez glasa protiv
Morava je i radost i rat. Ne ivi Morava samo uz manastirski mir. Prvi Balkanski rat. U bici
za bakarno Gumno, srpska vojska forsira reku eminicu. Reka nabujala, a mnogi od
vojnika ne znaju da plivaju... Mora se napred, u borbu... Vojnici se hvataju za ruke u dugi
niz, bore se s nabujalom rekom i glasovito pevaju: "Oj, Moravo, moje selo ravno". Mislili
su ratnici na svoju Moravu. Ako srpskim vojnicima treba snage, molie se svojoj "kneginji
reka" i pobedie. Tako je i bilo.
Prvi svetski rat. U Kragujevakom selu Jelovik, zvona sa seoske crkve objavljivala su
mobilizaciju. Trojica brae Pavlovi naputaju oevo ognjite. Kada su poodmakli nekoliko
koraka, ivomir, Milutin i Sava zapevae:
"Oj, Moravo, oj, Moravo, moje selo ravno,
Kad si ravno, kad si ravno, to si vodoplavno?
Kia pade, kia pade, te Morava doe,
I poplavi, i poplavi Jovanove dvore".
Posle svakog rata, Morava tiho tee. I peva.
Onamo, 'namo
Onamo, 'namo... za brda ona,
Govore da je razoren dvor
Mojega cara; onamo, vele,
Bio je negda junaki zbor.
Onamo, 'namo... da viu Prizren Ta to je moje - doma u do'! Starina mila tamo me zove,
Tu moram jednom oruan po'.
Onamo, 'namo... sa razvalina
Dvorova carskih vragu u re':
"S ognjita milog bjei mi, kugo,
Zajam ti moram vraati ve!"
Onamo, 'namo za brda ona
Kazuju da je zeleni gaj,
Pod kim se diu Deani sveti:
Molitva u njih prisvaja raj.
Onamo, 'namo za brda ona,
Gdje nebo plavo savija svod,
Na srpska polja, na polja bojna,
Onamo, brao, spremajmo hod!
Pogaen konjma klikuje Jug:
"Upomo, djeco! upomo sinci!
Svetit' me starca svet vam je dug!"
Onamo, 'namo... sablji za stara
Njegova rebra da tupim rez
Po turskim rebrim'; da b'jednoj raji
Njom istom s ruku ras'jecam vez!

Miloev, kau, prebiva grob...
Onamo!... Pokoj dobiu dui
Kad Srbin vie ne bude rob.
Crnogorski kralj Nikola I Petrovi vladao je Crnom Gorom 58 godina. Sve do januara
1916., kada je brodom iz Skadra otiao u izgnanstvo u Evropu. Na rastanku, kralj je jo
jednom pokuao da ostane i uzviknuo: "Ne dajte mi da idem". Ali, i rekao je narodu:
"Dovienja"! Umro je u Antibi kod Nice, u Francuskoj, 16. februara 1921. godine. Leao je
u San Remu, ali je 1952. prenet u Pijemont u Italiji.
Podgorika skuptina, 11. novembra 1918. godine proglasila je ujedinjenje Crne Gore sa
Srbijom, bez ijednog glasa protiv. Tom prilikom, pevala se iz svih srpskih grla himna "Boe
pravde". Odlueno je da Crna Gora i Srbija nastave svoj zajedniki ivot pod dinastijom
Karaorevia.
Kralj Nikola I Petrovi 1989. godine prenet je iz Italije u Crnu Goru i sahranjen na Cetinju.
Velikoj sveanosti prisustvovale su evropske dinastije sa kojima je kralj oroen, a pre svih
Petrovii i Karaorevii. Mnogobrojni narod Srbije, Evrope i Crne Gore, na
najdostojanstveniji nain, pozdravio je dolazak seni Gospodara svih i s dunim
potovanjem otpratio u veni dom na Cetinju velikoj ljubavi i sjaju Crne Gore.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
GLASNIJE NEGO IKADA

Od Kobarida do Italije, austro-ugarski puk peva tu pesmu
I tada, ule su se dve velike pesme: himna "Boe pravde" i "velika kraljeva pesma"
"Onamo, 'namo". I ovoga puta Crnogorci nisu prestali da pevaju "Onamo, 'namo" kao
svoju himnu, a kamoli danas kada je Crna Gora sva u pesmi starog oseanja srpstva i
svega to je sa Srbima u Srbiji ujedinjuje, pre svega: poreklo, jezik, istorija, vera, pesma.
Nekada, mnogi Juni Sloveni, Englezi, Nemci, Italijani, oduevljavali su se kraljem koji pie
romane i drame, ali odjednom, svetom je krenula kraljeva pesma "Onamo, 'namo"...
Kapelnik vojne muzike na Cetinju-Franjo Vimer, iskoristio je motive jedne italijanske arije i
uklopio u njih kraljeve stihove. Tako se jedan poznati muziar, Vimer, udruio s kraljempesnikom. Pesma se razlila po svim slovenskim zemljama, a i u Evropi. Pevala se i na
engleskom jeziku.
Nije samo muziar Franjo Vimer saraivao s kraljem Nikolom u komponovanju njegovih
knjievnih dela. Posle Vimera, dogodilo se to i profesoru muzike u Kotoru, a kasnije
sekretaru italijanskog poslanstva u Beogradu Denisu de Sarnu. Kompozitor De Sarno
napisao je muziku za dramu kralja Nikole "Balkanska carica". To je onaj De Sarno koga je
kralj Nikola toliko oduevio, da je i svome sinu dao ime Nikola. Kompozitor De Sarno je
autor i jednog od najlepih srpskih kola "Solunskog kola". Inspiraciju za ovo kolo De
Sarno je naao u ratovanjima srpske vojske u Prvom svetskom ratu, logorovanju na Krfu i
Solunu, proboju Solunskog fronta.
Tih dana upoznao je jednu od junakinja ovoga rata uiteljicu iz Uica Ljubicu
akarevi, koja mu je postala snaha. Svoga sina Nikolu oenio je Ljubicom. Tako se
dogodilo da se pored kapelnika vojne muzike na Cetinju Vimera, jo jedan muziar i
diplomata, Denis de Sarno, vee za kralja Nikolu, za njegovo delo "Balkanska carica". Ovo
delo, doivelo je i prevode na nekoliko stranih jezika i izdato u inostranstvu. Tako su Rusi
ovo delo naslovili "Balkanskaja carica", Nemci "Die Balkankaiserin".
U balkanskim ratovima kralj Nikola vodio je crnogorsku vojsku koja je s pesmom "Onamo,
'namo" juriala u pobede. Milorad Prelevi, profesor, pukovnik, inae istoriar Vojnog
muzeja u Beogradu, ispriao mi je zanimljiv podatak: "Od Kobarida ka Italiji, marira
austrougarski puk. Svi pevaju "Onamo, 'namo". Pukovnik Austrijanac poziva posilnog i
trai da vojnici jo jednom "ponove tu divnu pesmu". Ali, porunik mu prilazi i kae da je
to srpska pesma. Razoaran, pukovnik zabranjuje pevanje...
Vojnici ovoga austrougarskog puka bili su Srbi, Hrvati, Slovenci, esi, Slovaci, Bosanci,
Hercegovci.
Nezaboravna pesma kralja Nikole u nae vreme doivljava jo podvueniji sadraj,
zajednitvo Crnogoraca i Srba i upuuje nas na jednu istoriju, samo jednu.
Pesmu "Onamo, 'namo", kralj Nikola Petrovi napisao je 1867. godine, a ona ivi i
nadivljuje sve, pa i jedan deo srpske istorije koja je nepravedno bila protiv njenih
stihova. Poruku pesme caru Duanu i Prizrenu, koji sjaji carskim svetinjama a u isto
vreme "ljubavlju i maem" kralj Nikola je doekao.
Stigao je onamo, njegov vojnik sa Cetinja, njegov narod i unuk Aleksandar.
A onda, povukao se "gorski car" u mirnije krajeve sveta i tamo umro. Kada se, nemoan,
vratio ponovnim suzama svoga naroda, u svoju bivu kraljevinu, uo je lelek sestara
Batrievih, da "zemlju mojega cara", opet neko otima.
Sada, kralj je u kovegu, ali njegov oro ponovo se igra kod Biljarde. Sablje su u balaku.
Miruju. No, nikad se ne zna. Jer, ponekad, uje se zapomaganje iz daljine. Sa Miloevog
groba.
Kralj Nikola Petrovi je na Cetinju. I pesma "Onamo, 'namo". Glasnija no ikada.
O, Srbijo, mila mati
O, Srbijo, mila mati!

Uvek u te tako zvati.
Mila zemljo, mili dome,
Na krilu u svagda tvome
Sreno ivit' k'o u raju,
Gde miline veno traju.
U tebi je ono sve.
Za im srce moje mre.
Kroz dubrave tvoje lesne
Vesele u pevat' pesne,
Kristal-vodu tvoju piti,
Tebi veno veran biti,
ivot i krv moju dati
Sve za tebe, mila mati.
Ti si meni zemni raj,
U kom ljupki cveta maj.
Volim prosti pastir biti
I u tebi sve iviti,
Neg u tuoj zemlji, mati,
Carsko blago uivati,
Ti si due moje ivot,
Ti blaenstva zemna kivot.
U tebi u sreno tek'
Provoditi kratak vek.
Na ast caru silno carstvo
I njegovo gospodarstvo,
Ti si meni najmilija,
Moje sunce u teb' sija;
Jer u tebi srce bolno
Osea se zadovoljno.
Na kriocu samo tvom
Uteha je srcu mom.
Trpila si, stradala si,
Teki su ti bili asi
Zbog krivice dece tvoje,
Koja ljubav majke svoje
Nesmisleno pogazie,
I teko te uvredie.
Nad razumom gadna strast
Bezumijem ote vlast.
Prosti deci, mati mila,
to su tebe uvredila;
Prestan' gorke suze liti,
Deca e se popraviti,
Jer priznaju grehe teke
I kaju se za pogreke.
ivot i krv dae svi
Da se opet digne ti.

O, dii se, mati mila,
Da nam bude to si bila;
Jer si dugo robovala,
Dugo suze prolivala,
Sunce ti se ve rodilo,
Koje ti je zalo bilo.
Kucnuo je mati as,
Da se i tvoj uje glas.
Pie: arko Petrovi
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*
Van mree
Poruke: 4423
NEZABORAVNI MIKA BASISTA

Pesmu "Oj Srbijo mati", pevali su svi junoslovenski narodi
Ratnik Lujo Vitez Lovri, Hrvat koji je u Prvom svetskom ratu, u bici kod Kokarde, protiv
Bugara, izgubio oba oka, pria: "... Na tom poloaju kod Kokarde, svi koliko nas je bilo,
Srbi, Hrvati, Slovenci, esi i Slovaci, zapevali smo pesmu "O, Srbijo, mila mati, uvek u te
tako zvati..."
Uice. Godina 1941. Peron eleznike stanice. Svira orkestar s nezaboravnim Mikom
basistom. Ulazi voz "ira". uju se stare slovenake pesme "Na jezeru" i "Na planincah
solence sija". Zajedno sa nama decom i ostalima, pesmu "O, Srbijo, mila mati" pevaju i
dobrodoli Slovenci . Dirljivo, ali optimistiki. Ve 1939. u Uice je stigao profesor muzike
Anton Breznik, Slovenac koji nas je nauio sve te nacionalne pesme. Gledam u svoga oca.
Kae mi: "Evo, sine, dola su nam naa braa Slovenci"! Slovenci silaze iz voza i meaju
se s narodom. Savreno organizovani, odlaze u Sevojno, Uice i po selima. S pesmom "O,
Srbijo, mila mati..." Pisac Luka Sari
Bio je to i moj prvi pravi susret i prvo javno uee u izvoenju pesme "Srbiji". Ve 27.
januara idue godine, zajedno sa Slovencima slavili smo kolsku slavu Svetoga Savu.
Tako smo u vreme rata iveli u naem gradu, u dobru i zlu. Zajedno. I posle rata.
Pesmu "Srbiji", koja je prvi put objavljena 1860. napisao je malo poznati pesnik, Luka
Sari. Da nije napisana muzika na ove stihove, oni verovatno ne bi stigli u notni "Zbornik
rodoljubivih pesama", 1904. godina, koji je sainio Vladimir R. orevi. Znai, ova
pesma se ne bi nala ni u antologiji Milorada Pania Surepa i uze Radovia "Srpska
rodoljubiva poezija", koju su ovi koautori objavili 1952. godine. Luka Sari nije uao ni u
kakve antologije poznatih pesnika, ali je zato njegova pesma "Srbiji" ula u duu i krv
Srbina i sve brae njegove. Dve strofe iz ove pesme "nose temu" i svakako su, pre svih,
inspirisale i autora muzike i sluaoce da vole ovu pesmu:
O, Srbijo, mila mati!
Uvek u te tako zvati.
Mila zemljo, mili dome,
Na krilu u svagda tvome
Sreno ivit' k'o u raju,
Gde miline veno traju.
U tebi je ono sve.
Za im srce moje mre.
Ili zavretak pesme:
O, dii se, mati mila,
Da nam bude to si bila,
Jer si dugo robovala,
Dugo suze prolivala,
Sunce ti se ve rodilo,
Koje ti je zalo bilo.
Kucnuo je mati as,
Da se i tvoj uje glas.
Mada je svojoj pesmi Sari dao naziv "Srbiji", u narodu se odomaio naslov "O, Srbijo,
mila mati", prema prvom stihu ove pesme.
eki kompozitor Vojteh istek stigao je u Srbiju, 1887. Slubovao je kao nastavnik
muzike i kompozitor u Poarevcu, Beogradu i Niu, gde je aktivno saraivao u Kulturnom
drutvu "Branko". Muziku na stihove Luke Saria komponovao je 1891. godine. Inae,
najvie je komponovao horsku muziku, a poznat mu je i "Mar kostolakih rudara".
Godine 1899. istek se vratio u svoju domovinu i umro u Roudnicima 1925.
ISTEK I JENKO
I uveni kompozitor slovenake i srpske himne - Davorin Jenko, iako zaljubljen u Srbiju,
iveo u njoj najsrenije, s najvie oduevljenja, pisao irilicu i uinio veliki doprinos
srpskoj muzikoj kulturi, ponet nostalginim oseanjima, vraa se u domovinu i umire u
Ljubljani. Svoja dolina, svoja reka, svoja planina. Mesto gde smo se rodili. Tako je uradio i
kompozitor pesme "Srbiji" Vojteh istek: vratio se da umre u zaviaju.
Uoi dvadesetog veka, mnogo pesama s pozivom na osloboenje i kao pretee velike
srpske borbe od 1912. do 1918. moglo se uti svukuda gde su bile junoslovenske
zemlje. Jedna od njih i pesma "Srbiji". Iz devetnaestog u dvadeseti vek uplivale su elje:
istorijske, nacionalne, knjievne i jezikoslovne. Pesma se ukljuila kao zov, kao eho tih
oseanja. Pesma je tada, kao i ep u srednjem veku i gusle u Karaorevo doba,
odzvanjala u srcima Srba. I ne samo Srba...
Ve 1915. uveni ameriki novinar Don Rid i njegov kolega, karikaturista Bordman
Robinson, prilikom boravka u Srbiji, primeuju da elegantni srpski oficiri i hromi vojnici na
takama, tifusari i bolesni od gangrene, pevaju "O, Srbijo, mila mati..."
U vreme Balkanskog i Prvog svetskog rata od 1912. do 1918. vojni orkestri armija i
pukova imali su na repertoaru ovu pesmu Sarievu i istekovu. Prilikom boravaka srpske
vojske na Krfu i Vidu, svake nedelje, oporavljena vojska posle molitve, izvodila bi
umetniki program. ula se i pesma "O, Srbijo, mila mati..."
RENESANSA PESME
Orkestar kraljeve garde, pod upravom Stanislava Binikog, gostovao je u Francuskoj. Uz
"Marseljezu", i himnu "Boe pravde", na veliko oduevljenje slualaca, nailazila je i pesma
"Srbiji". Tako je ovaj orkestar sa svojim repertoarom oduevljeno primljen i u Rumuniji,
odmah posle rata. Kompozitor Vladimir orevi, ui nae ake-ratnike u Bolijeu, Nici...
Pored pesme "Srbiji", srpski aci u Francuskoj, s velikim uspehom izvode srpsku himnu
"Boe pravde", "Hej, trubau, s bujne Drine", "Rado ide Srbin u vojnike", "Domovini",
"Brankovo kolo". Kompozitori Jenko, Pau, Marinkovi, orevi, istek, Stankovi,
Topalovi, pesnici-Radievi, Sari, Kaanski, ivkovi, na ije stihove su kompozitori toga
doba pisali muziku, bili su poznati i u Francuskoj. Ta njihova dela danas u nas doivljavaju
svoju renesansu.
Pesma "O, Srbijo, mila mati", stvorena u prolom veku, odzvanjala je neprekidno, trajno
pripadajui srpskom narodu, njegovim trenucima sree i tekoa.
Pie: arko Petrovi

Ratne Srpske Pjesme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ratne Srpske Pjesme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

poslato: Februar 06, 2011, 05:41:08 pm

Grci-Krfljani i francuski vojnici na Krfu udili su se Srbima: "Kakav je to narod, umiru a

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #1 poslato: Februar 06, 2011, 05:44:30 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 02

DOBROJ PESMI NEMA KRAJA

uinio za jugoslovensku medicinu u oblasti srca i krvnih sudova. Jednom, predoseajui

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #2 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:00 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 03

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #3 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:07 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 04

VINAVEROVA ODA MLADIMA U RATU

Srean se Bogu molio,

Neka ive naa francuska braa!

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #4 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:14 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 05

HEJ SLOVENI, SOKOLSKA HIMNA

Hej, Sloveni, jote ivi

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #5 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:21 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 06

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #6 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:29 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 07

UVENI GUSLAR PERUN

krvoproliu, jedan metak ostao je neispaljen. Moda je pripadao Aribaldu Rajsu!?

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #7 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:36 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 08

HIMNA NAD HIMNAMA

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #8 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:44 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 09

PESMA MONAKE ISTRAJNOSTI

duhovnog jedinstva svome narodu. U jednom docnijem momentu, po naredbi iz Rima,

Od prvog dana srpskog ustanka uestvovao je u velikim bitkama. Na Jasenjaru, kod

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #9 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:51 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 10

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #10 poslato: Februar 06, 2011, 05:46:59 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 11

Srpskog Kralja, srpski rod!

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #11 poslato: Februar 06, 2011, 05:47:07 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 12

Celom svetu kazau

Mnogo i dugo moglo bi se pisati o osobinama vladara i politiara kneza Mihaila

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #12 poslato: Februar 06, 2011, 05:47:14 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 13

ETIRI VELIKE LJUBAVI

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #13 poslato: Februar 06, 2011, 05:47:22 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 14

Pie: arko Petrovi

arko Petrovi Kad je muzika ratovala

Odgovor #14 poslato: Februar 06, 2011, 05:47:29 pm

KAD JE MUZIKA RATOVALA 15