Популациона екологија

ПОПУЛАЦИЈА
• Популација је скуп јединки исте врсте које живе на истом месту у исто време и повезане
су различитим односима, пре свега репродуктивним, те добијају плодно потомство.
– Термин популација обично се користи за означавање групе јединки дате врсте која насељава одређени
простор у одређеном временском периоду (Кребс, 1985). Популације исте врсте међусобно се могу
разликовати по својим генетичким и морфолошким карактеристикама.
– Основну јединицу еволутивних промена представља управо локална популација (дема) која обухвата
јединке исте врсте које насељавају простор у оквиру кога имају једнаке могућности за интеракције са
осталим члановима те популације (свакодневно се сусрећу, користе исте ресурсе и стога су у реалним
конкурентским односима за те ресурсе, имају реалну могућност да ступају у репродуктивне односе и стога
формирају и специфичан генски фонд те локалне популације).
– популацији располажу заједничким генофондом (скупом наследних фактора), те да се одржавање
биолошких врста остварује на нивоу популације. Због тога се може рећи да је популација стварни облик
постојања биолошких врста.
• Подручје које заузима популација је најбоље дефинисано помоћу еколошких баријера
које су за њу значајне (нпр. карактеристичан регион и тип вегетације за популацију
тврдокрилаца, или одређено језеро за популацију риба).
• Еколошке баријере су одређене лимитирајућим еколошким факторима, односно
еколошким валенцама популације
 Атрибути популације
• величина популације – подразумева бројност и
густину популације,
• просторни распоред популације – како су
распоређене јединке унутар популације,
• миграторна кретања – емиграције, имиграције и
миграције,
• узрасна и полна структура популације,
• наталитет и морталитет,
 Бројност популације
• Укупан број јединки које у одређеном тренутку живе у једној популацији
• представља укупну заступљеност јединки на неком простору
• Бројност зависи од:
– Наталитета
– Морталитета
– Миграцијa

• Број јединки у популацији одређене врсте (величина популације) у неком

gustina
Mala
садашњем временском тренутку (Nn), представља број јединки у
претходном временском тренутку (Nt) увећан за збир броја јединки, које
су се родиле у интервалу између та два временска тренутка (B) и оних
које су имигрирале у ту популацију (B), а умањен за збир броја јединки

gustina
Velika
које су угинуле (D) и јединки које су емигрирале (Е) из те популације
током истог временског интервала.
• Nn = Nt+B-D+C-E
1. пун цензус-утврђивање реалне величине тоталним пребројавањем.
• мале популације
• сесилне
• слабопокретне
• крупне
• са јасним карактеристикама
2. процена на основу густине
3. метод “маркирања и поновног изловљавања”
• Организми који се стално крећу:
• n1 – број индивидуа ухваћених, обележених и пуштених у првом узорку
• n2 – број индивидуа у другом узорку
• n1∩2 – број индивидуа обележених у првом узорку ухваћених други пут
• Под претпоставком да се обележени и необележени са истом вероватноћом могу наћи у узорку, да су се
обележени равномерно помешали са остатком популације, да није било рађања, умирања и миграција између два
узорка
 Густина популације
• Просечни број јединки једне
врсте на јединицу простора
(површина, запремина)
• Нпр:

Мала густина
– Број храстова по квадратном
километру на Старој планини
– Број јединки Escherichia coli по
милилитру у епрувети

густина
Велика
 Задатак

• Израчунај бројност и густину популације

бубамара по m2 у ружичњаку површине 4 m2.

Бројност популације
бубамара је:
12
Густина популације
бубамара је:
3 /m2
 Просторни распоред
• Распоред јединки једне популације у животном станишту у датом
тренутку времена случајан групни
равномеран

- Није чест - Најчешћи у природи

-Средина је уједначено
неповољна за живот свих
јединки
-Резултат интраспецијске
компетиције
- По принципу случајности
-Средина је уједначено повољна
за живот свих јединки
-Јединке не ступају у унтеракције
-Чланови популације неравномерно окупљени
око природних ресурса (хране, склоништа)
-Реултат интеракција: социјалног, сексуалног
понашања; разлика у станишту
- Средина је неуједначено повољна за живот
свих јединки.
 Ареал активности
• Део територије на којој јединке живе и обављају своје дневно-ноћне активности назива
се ареал активности.
– Величина ареала зависи од величине и покретљивости организама.
– Код неких врста ареали активности могу да се преклопе, док неке животиње испољавају изразиту
територијалност услед компетиције око хране, размножавања или узгајања младих.
– Смисао територијалности јесте да се спречи пренамножавање јединки на том простору.
– Најчешће младе или слабије јединке морају да траже нову територију. Кретање јединки унутар њиховог
ареала активности одређују просторни распоред популације.

Ареал активности тигра износи око 100 км Чопор вукова прелази у просеку 25 км дневно
што је око 9% њихове територије
 Obeleži slike

А B C

Na slici je prikazan . prostorni raspored jedinki u populaciji

A- ravnomeran
B- neravnomeran
C- grupni
 Миграторна кретања
• Миграторна кретања су кретања јединки из једног у други простор, при
чему може доћи до привременог или потпуног напуштања станишта.
Постоје три облика оваквих кретања.
– Емиграције представљају процес исељавања јединки или група јединки из
популације, ван граница биотопа, без повратка. Јединке трајно напуштају станиште
услед неповољних услова који су наступили, најчешће услед пренамножавања.
Најчешћи узрок је недостатак хране.
– Имиграције представљају процес досељавања јединки у локалитет друге
популације, најчешће појединачно, и веома су честе у природи.
– Миграције представљају периодичан одлазак и повратак јединки, група јединки
или читавих популација (у оквиру биотопа и изван њега). Јављају се код веома
покретних организама и могу бити саставни део животног циклуса. Главни узроци
миграција су потрага за храном, одлазак на мрест и одлазак на зимовање. Многе
масовне миграције изазване су сезонским променама.
 Миграције
• миграције – периодична кретања (дневна, сезонска)
јединки или група јединки.
• узроци миграција – задовољавање услова за
репродукцију, исхрану, неповољни климатски услови
– птице селице –миграције масовне и захватају читаву популацију
– Циркадијални ритам подстиче нагон за селидбу
– сеобе риба
• кечиге –анадромне селице
• јегуље –катадромне селице
ЕМИГРАЦИЈЕ – напуштање
биотопа без повратка. Узрок су
велике густине популација што
смањује капацитет околине.
ИМИГРАЦИЈЕ – долазак јединки
једне популације на нови
локалитет
 Наталитет и морталитет
• Наталитет – продукција нових чланова популације који се
путем размножавања придодају већ постојећим
– У идеалним условима средине наталитет би достигао неки
максимум, и то представља репродуктивни потенцијал
врсте – фекундитет (број могућих потомака које може да продукује
женка). Овакви услови се ретко могу остварити у природи.
– Еколошки наталитет (фертилитет) остварује се у реалним условима
који владају на станишту (стварни број рођених младунаца).
• Стопа наталитета (B)- изражава се бројем рођених јединки (N)
у јединици времена (t) у односу на број чланова популације
B=N/ t
• Морталитет - број угинулих чланова изражен у јединици
времена у односу на број чланова популације
– Физиолошки морталитет је онај који се остварује у идеалним
условима средине када јединке умиру искључиво услед
физиолошке старости. Ово се ретко дешава у природи јер
већина јединки не доживи своју природну смрт већ постаје
плен или умире услед болести. Еколошки или реализовани
морталитет је онај који се остварује у датим еколошким
усовима и варира сходно променама које се дешавају у
животној средини.
• Морбидитет представља присуство оболелих јединки у популацији.
Разни негативни утицаји средине не морају увек довести до смрти
јединке већ могу да слабе јединку, попут болести или различитих
паразита. Морбидитет негативно утиче на бројност популације. Он се
повећава са повећањем бројности популације. Услед
пренамножености може доћи до стреса, што јединке чини
подложнијим болестима. Неке јединке услед болести не могу да
добију потомство. Морбидитет тако посредно утиче на повећање
морталитета и смањење наталитета. Однос наталитета и морталитета
одржава бројност популације у одређеним границама.
 Узрасна и полна структура
• У зависности од стадијума животног циклуса у којем се јединке налазе
можемо разликовати три основне узрасне категорије:
– пререпродуктивну – јединке су у фази развића, од оплођеног јајета до адултног
стадијума. Код различитих организама ова фаза може да садржи и више ступњева;
– репродуктивну – чине је полно зреле јединке и
– пострепродуктивну – чине је јединке које су изгубиле способност репродукције па
до смрти.

• Узрасна структура популације – процентуални удео појединих старосних

ступњева који улазе у састав једне популације
• Полна структура популације – однос или удео полова тј. пропорционална
заступљеност чланова мушког и женског пола у популацији
 Типови узрасних пирамида:

• Растуће пирамиде –
показују присуство младих
јединки које се
размножавају 1 –
брзорастућа, 2 – растућа
Стационарна пирамида (3) –
показује умерени проценат
младих јединки, који је
мањи него код растућих
Опадајућа пирамида (4) –
показује мали проценат
младих јединки, јавља се у
неповољним условима
УЗРАСНЕ ПИРАМИДЕ
 Rastenje i promene brojnosti populacije

Neograničeni resursi okoline Ograničeni resursi okoline

 Криве преживљавања
• приказују промену бројности јединки
од момента ронења до момента
смрти.
• Тип I – крива преживљавања је
конвексна - таква крива одговара
случајевима, када велики дио
генерације умире на крају периода.
• Тип II – крива преживљавања је
праволинијска - у тим случајевима
вјероватноћа умирања јединки не
мијења се са узрастом.
• Тип III - крива преживљавања је
конкавна - овај тип криве указује на
то да је смртност у почетном периоду
веома велика и да оне јединке, које
тај период повећане смртности
преживе, даље имају нижу стопу
смртности.
Коефицијенти репродукције, време
генерације и стопа раста популације
Podjela životnih strategija (eng. life histories) – r i K selekcija