2.

3 Биотички фактори
• Много су сложенији од абиотичких фактора
– Интраспецијски или интерспецијски -
– позитивни (+), негативни (-) или неутрални (0)
– Једнострани или обострани
– Непосредни или посредни
– Повремени или стални
 ЕКОЛОШКА ВАЛЕНЦА

• Способност прилагођавања врсте на одређени ОПСЕГ дејства фактора средине назива

се ЕКОЛОШКА ВАЛЕНЦА односно еколошка пластичност или толеранција врсте
• или
• опсег варирања појединачних еколошких фактора у оквиру којих је могућ опстанак
одређене врсте.
• ЕКОЛОШКИ ОПТИМУМ представља ону вредност фактора у
оквиру еколошке валенце при којој се животни процеси
неке врсте најбоље одвијају.
• ГРАНИЦЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ:
– ЕКОЛОШКИ ПЕСИМУМ - Нејнеповољније дејство еколошког
фактора
– МИНИМУМ И МАКСИМУМ – горња и доња граница
издржљивости

• Фактор који у датом тренутку највише

одступа од оптимума постаје
ограничавајући или лимитирајући фактор
• Осим зависности интензитета физиолошких процеса од појединих еколошких
фактора, границе толеранције могу да се прикажу и за неке друге карактеристике
еколошких система: бројност јединки, преживљавање и репродуктивни успех
• У односу на опсег граница толеранције, врсте могу да буду еуривалентне и
стеновалентне.
– ЕУРИВАЛЕНТНИ ОРГАНИЗМИ
• Организам са ШИРОКОМ еколошком валенцом на дејство одређеног фактора
• Шири опсег колебања дејства еколошког фактора у чијем оквиру дата врста може да
опстане
• Еуривалентни организми поседују широке могућности прилагођавања (подношења
варијабилних и хетерогених услова средине) што им омогућава опстанак у врло различитим
срединама.
– СТЕНОВАЛЕНТНИ ОРГАНИЗМИ
• Организам са УЗАНОМ еколошком валенцом на дејство одређеног фактора
• Ужи опсег колебања дејства еколошког фактора у чијем оквиру дата врста може да опстане
• Стеновалентни организми су више или мање специјализовани на одређене услове
• Еволуција живог света, паралелно с усложњавањем услова на Земљиној
површини, ишла у правцу све веће еколошке специјализације
• У природи је број стеновалентних врста, које су више или мање
ограничене на одређене услове спољашње средине, далеко већи од броја
• Врсте обично имају различиту ширину еколошке
валенце за сваки од еколошких фактора.
– Еуротермне – тигар, пума, двогрба камила (-37ºC до +38°C)
– Стенотермна - човечија ваш Peduculus humanus (+24ºC до
+32°C)

• Наиме, врста може да буде еуривалентна у односу на

један или више фактора, док је за други изразито
стеновалентна.
– маларични комарац Anopheles maculipennis – еуритерман (-
30ºC до +40°C), али изузетно осетљив на колебања влажности
ваздуха (само када је преко 90%).
Фактор животне средине генералисти специјалисти
Храна еурифаг стенофаг
Салинитет еурихалин стенохалин
Температурна Еуритерм стенотерм
Влажност земљишта еурихигри стенохигри
Светлост еурифоти стенофоти
Притисак Еурибати стенобати
 ЛИМИТИРАЈУЋИ ФАКТОРИ
• ЛАЈБИГОВО ПРАВИЛО МИНИМУМА
– стопа било ког биолошког процеса је ограничена оним
фактором који је у најмањој количини у односу на захтеве
врсте, тако да постоји један ограничавајући фактор.
• ШЕЛФОРДОВО ПРАВИЛО ТОЛЕРАНЦИЈЕ
– Географска дистрибуција врсте ће бити контролисана
фактором животне средине за који организам има најужи
опсег толеранције
ЕКОЛОШКА НИША
• Сет абиотичких и биотичких ресурса које нека врста
користи у својој животној средини
• Место и положај једне врсте у сплету односа у
екосистему, посебно односа исхране, тј. њен
функционални статус.
• Подразумева не само физички простор у коме живи
неки организам, већ и његову функционалну улогу у
животној заједници (нпр. врсту исхране), као и
положај који заузима у односу на еколошке
факторе.
– Ниша тропског гуштера, нпр., подразумева температурни
опсег који толерише, величину грана на којима се креће,
доба дана када је активан као и величину и врсту инсеката
које једе.
• Еколошка ниша говори о улози једне врсте у екосистему.
– Како се нека врста уклапа у екосистем
– Када кажемо да нека врста заузима одређену еколошку нишу, то заправо значи да се она
разликује од друге врсте у погледу нпр. начина исхране, периода активности, коришћења
различитих склоништа и др.
• Еколошка ниша велике сенице која
живи у храстовој шуми на Авали
обухвата одговарајућу температуру
и релативну влажност ваздуха,
одговарајућа места за гнежђење у
дупљама дрвећа, инсекте којима се
ове птице хране, као и односе са
другим великим сеницама
(интраспецијска компетиција) и
кобцима који су њихови предатори
• Фундаментална ниша – ниша коју врста
потенцијално заузима у одсуству
компетитора
– врста потенцијално може да насели
целокупан еколошки простор који се одликује
одговарајућом оптималном комбинацијом
абиотичких еколошких фактора потребних за
остваривање њених основних животних
функција
• Реализована ниша – ниша коју врста
реално заузима
– Биотички еколошки фактори у наведеном
еколошком простору, пре свега међусобни
односи са компетиторима и предаторима,
могу да ограниче део простора који дата
врста заузима, тј. да смање њену
фундаменталну нишу
• Ширина нише је распон фактора око којих се налази нека врста. То је мера коришћења одређеног
ресурса или успешности у одређеним условима.
– Уколико се неки инсекти хране лишћем многих биљака, они имају већу ширину еколошке нише, тј. њене хранидбене
димензије од инсеката који се храни лишћем само једне врсте биљака.
• Врсте које имају велику ширину нише називају се генералисти јер могу да живе у оквиру широког
опсега услова и користе велики распон ресурса.
• Специјалисти су врсте прилагођене малом распону услова и ресурса.
• Уколико две врсте живе дуж истог градијента еколошких фактора, кажемо да се њихове нише
преклапају.
• Преклапање нише може указати на то да се две врсте боре за ресурсе, али некада преклапање
нише може значити баш супротно. Ако је велики преклоп
ниша две врсте, може
доћи до
њиховог компетитивног
искључивања. Ово значи
да две врсте са истом или
сличном еколошком
нишом у недостатку
ресурса не могу да живе
заједно на истом
простору
 Биотички фактори – дејство међусобних односа између живих бића

Врста односа Организам А Организам Б Тип деловања

компетиција - - Оба организма активно делују један на други.

предаторство + - Узајамни однос који је позитиван и облигаторан

за један организам, а негативан за други
паразитизам + - организам.

мутуализам + +
Оба организма позитивно делују један на други. У
мутуалистичком односу организми потпуно
протокооперација + + зависе један од другог.

Једностран однос позитиван за један организам, а

коменсализам 0 + неутралан за други организам.

Једностран однос неутралан за један организам, а

аменсализам 0 - негативан за други.
Компетиција (надметање) између јединки
• интраспецијска компетиција – надметање
између јединки исте врсте и
• интерспецијска компетиција – надметање
између јединки различитих врста.
 Интраспецијска компетиција
• услед промена у спољашњој средини које
могу,
– смањити количину потребних ресурса,
– услед пренамножавања популације уколико су
услови веома повољни.
• Са порастом густине популације смањује се
капацитет носивости средине, што значи и
смањење ресурса. Непосредна
• Конкурентски односи расту са порастом компетиција
густине популације, тако да је и даљи раст за храну
популације заправо зависан од њене
густине.
 Најважнији облици интраспецијске компетиције
• Компетиција за храну се јавља када количина хране постане ограничена.
– Укупна количина хране на неком простору представља капацитет средине једне
популације.
• Компетиција за простор се јавља у ограниченој средини када густина
популације достигне одређени ниво.
– Најчешћи вид борбе за простор јавља се код животиња које бране своју
територију до протеривања или усмрћивања противника.
– Територија је простор који се брани од јединки исте врсте.
– Обично животиње бране само један део територије, а не цео простор. Одбраном
територије се регулише густина популације јер се на тај начин спречава
пренамножавање. Младе јединке су принуђене да пронађу нови простор, а
слабије јединке морају да емигрирају. Тако се одстрањује вишак јединки.
• Канибализам представља један од екстремних облика понашања мада се
код неких врста, углавном риба, може јавити и као нормалан регулатор
бројности.
• Измена средине се јавља услед пренамножености. Тада јединке својом
групном делатношћу активно мењају услове средине услед нагомилавања
отпадних материја и продуката метаболизма. Што је популација бројнија,
веће су измене средине, што угрожава опстанак јединки и доводи до смрти
или емиграција.
• Алелопатија - посебан облик компетиције ометањем. Неке биљке излучују
у своју околину штетне материје и различите инхибиторе да би онемогућиле
раст суседним биљкама. Може се јавити између јединки различитих врста.
 Ниша и интраспецијска компетиција

• Уколико је јака компетиција између јединки исте врсте,

природна селекција ће фаворизовати јединке које су
најспособније да себи обезбеде ресурсе – храну, простор,
склониште…
• Оне ће бити најуспешније у размножавању и оставиће
највише потомака.
• Мање успешне јединке ће покушати да нађу нову територију
где је смањена компетиција. У том смислу се еколошка ниша
те врсте шири док јединке и даље заузимају ограничене нише.
• Зато је важно разликовати нишу јединке, нишу врсте и нишу
популације.
 Интерспецијска компетиција
• јединке различитих врста стално у компетитивним односима око
ограничених ресурса.
• Надметање између две врсте са истим или сличним еколошким
потребама назива се интерспецијска компетиција.
• Присуство супарничке врсте смањује капацитет средине, те исходи
могу бити такви да:
– свака врста сужава еколошку нишу и постаје више специјализована за
један део ресурса,
– принцип компетитивног искључивања: једна врста проширује границе
области у којој се храни и ефикасније користи ресурсе, те истискује свог
супарника. Врста може ометати супарничку врсту (нпр. уколико уништава
јаја, храни се њеним младунцима) или надјачати тако што на свет доноси
 Ниша и интерспецијска компетиција

• Уколико се две или више врста боре за исте ресурсе, једна

врста ће надјачати другу врсту. Слабија врста ће морати да
се повуче, те ће доћи до сужавања нише те врсте.
• Уколико има више различитих врста на мањем простору,
поједине врсте ће тежити томе да користе ресурсе које не
користе компетитивне врсте и тако ће сужавати сопствену
нишу. На овај начин долази до специјализације појединих
врста за коришћење одређених ресурса. Оваква
специјализација – подела ресурса – омогућава да велики
број врста са сличном еколошком нишом живи на истом
Компетиција: - -
Интерспецијска: Чланови обе врсте користе исте ресурсе
и тиме ограничавају преживљавање и репродукцију друге
врсте. Коров и баштенско биље; лавови и хијене...
Може бити и интраспецијска. У недостатку хране нпр.,
чланови исте врсте улазе у компетицију.

Када се еколошке нише преклапају.

Могуће последице:
1. Принцип компетитивног искључења: Елиминација
једног од компетитора дешава се када реализована
еколошпка ниша потпуно испуни фундаменталну нишу
другог компетитора, после чега он не може опстати
2. Диференцијација еколошких ниша се јавља у
супротном случају, односно када се еколошке нише две
компетиторске врсте временом све више разликују, да би
се на крају толико удаљиле и омогућиле опстанак обе
врсте.
Предаторство : + -
Предаторису све животиње са слободним начином живота које се хране другим живим животињама
(плен) тако што их прво убију па поједу. Предатори могу бити КРУПНИЈИ од плена ако лове сами. Ако
су мањи од плена онда лове у групама.
Адаптације предатора:
-изоштрена чула
-канџе, зуби
-отров
-агилност и брзина (код оних који јуре плен)
-камуфлажа (код оних који чекају у заседи): или се уклапају у средину или имитирају безопасне врсте
(богомољка)
• Адаптације предатора – развијена чула помоћу којих лако уочавају и препознају потенцијални
плен, звечарке помоћу термалних сензора на глави чак и у мраку препознају присуство
топлокрвних животиња којима се хране (а); структурне карактеристике, попут канџи и зуба
помажу предаторима да лакше ухвате и савладају плен, орао рибар (б) и ајкула (в); предатори који
активно лове су обично брзи и окретни, гепард (г), предатори који лове из заседе су обично добро
прилагођени да се уклопе у окружење, тигар (д).
• Адаптације плена – образовање крда или јата, јато сардина (а); физичка заштита, бодљикаво прасе (б);
хемијска одбрана која је често праћена упозоравајућом обојеношћу, шарени даждевњак синтетише
токсичне материја које га чине нејестивим (в); криптична, тј. заштитна обојеност, гаталинка (г), Бејтсова
мимикрија – јестиве и безопасне животиње заштићене су због своје сличности са нејестивим и
отровним, безопасна мексичка млечна змија изгледом подражава веома отровну коралну змију (д);
Милерова мимикрија – две или више нејестивих врста међусобно личе, лептир монарх и вицекраљ (ђ).
Одбрамбене адаптације Бежање
Механичка Хемијска
одбрана одбрана

Упозоравајуће Камуфлажа: Застрашивање

обојење Заштитно
обојење

Бејтсова Милерова мимикрија –

мимикрија – несродне врсте
безопасна врста имитирају једна другу Аутотомија
имитира опасну
Хербиворија +/-
• Исхрана деловима биљака или алги, без убијања
Адаптације хербивора:
-изоштрен њух
- Систем за варење и излучивање
Адаптације биљака:
- Токсини
- Трње

Адаптације биљака за заштиту од хербивора – механичка

заштита од хербивора, за одбрану од хербивора биљке
користе специфичне морфолошке структуре као што су
трнови, длаке, дебела кутикула, осјак (а); хемијска заштита,
биљке могу да синтетишу читав низ супстанци које имају
непријатан мирис или укус, или су токсичне, због чега су
укључене у одбрану од хербивора, велебиље садржи
алкалоид атропин (б).
Паразитизам: + -
Паразити живе стално или привремено на површини тела домаћина или у његовој унутрашњости,
хране се на његов рачун, али га најчешће не убијају. Паразити су по правилу СИТНИЈИ од домаћина

Случајни паразити –нпр. ларве Према месту паразитирања разликујемо:

инсеката које случајно доспеју у а) Ендопаразите –у унутрашњости
организам човека путем хране
(брашнар, сланинар, ларве домаћина:
мува). Plathelminthes (Trematodes, Cestodes),
Факултативни паразити – Nematoda.
организми који слободно живе,
али ако им се укаже прилика да
паразитирају, они то и чине
б) Ектопаразите –на површини домаћина:
(неке Annelida: Hirudinea, Arthropoda–крпељи,
протозое, гљивице, чак и неке
рибе).
инсекти (буве, ваши,комарци).
Периодични паразити –
организми који паразитирају
само током неког ступња
животног циклуса (нпр. буве,
комарци, глисте)
Облигатни паразити –организми
који могу да опстану искључиво
ако паразитирају на одређеном
домаћину
Мутуализам: + + Коменсализам: 0 +
•узајамна помоћ у прибављању неопходних Чланови једне врсте имају користи,
хранидбених ресурса а чланови друге врсте
•једна обезбеђује другој храну или заклон, а заузврат Немају ни користи
добија заштиту од предатора или паразита ни штете
•интеракције између животиња и биљака у процесима
опрашивања и расејавања семена и плодова
•птице и сисари; птице и крокодили; рак пустињак и Риба кловн и морска саса
морска саса; полинација (опрашивање) инсектима;
микориза (мицелијум гљива око корена виших
биљака); бактерије у бурагу преживара; флагелате у
епифите
цревима термита;

Аменсализам: - 0
-антибиоза – феномен да различити микроорганизми (гљивице,
бактерије) луче супстанце назване антибиотицикоје инхибирају раст
других микроба.
-појава да више биљке луче метаболите (тзв.фитонциде) који
инхибирају раст микроорганизама (зачинске биљке, црни и бели лук,
четинари, храст) чиме се те биљке штите од патогених микроба.
-појава да више биљке луче супстанце које утичу на друге биљке –
стимулаторно или инхибиторно.