EKOLOGIJA

BIOTIKI

obuhvataju meusobne
interakcije ivih bia (biljaka, ivotinja i oveka), ali i
uticaje ivih bia na neivu sredinu.

FAKTORI

Odnosi meu jedinkama iste vrste - intraspecijski,

Odnosi meu jedinkama razliitih vrsta - interspecijski
Interspecijski odnosi prema njihovom dejstvu dele
se na pozitivne (+), negativne (-) ili neutralne (0),
pri emu to moe biti jednostrano ili obostrano.
S druge strane, odnosi mogu biti jednostrano ili
obostano obligatni (obavezni) ili samo fakultativni
(neobavezni). Glavne kategorije ovako shvaenih
odnosa bile bi sledee:

Osnovne kategorije
interspecijskih 1. Neutralizam
odnosa:
1. Kompeticija

vrsta 1

vrsta 2

simbioza

obostran fakultativni odnos

3. Mutualizam
obostran i obligatoran odnos

4. Protokooperacija
obostran fakultativni odnos

5. Komensalizam
jednostran obligatoran odnos

6. Amensalizam
jednostran fakultativni odnos

7. Parazitizam

jednostran obligatoran ili fakultativni odnos

8. Predatorstvo

jednostran obligatoran ili fakultativni odnos

Kompeticija

Javlja se u sluajevima kada se ekoloke nie srodnih vrsta
preklapaju (kada imaju iste ekoloke zahteve za hranom,
prostorom, zaklonom i razmnoavanjem).
Pri duem trajanju, kompeticija, po pravilu dovodi do
ISKLJUENJA jednog od kompetitora sa datog lokaliteta.

Habitat mesto gde ive pripadnici neke vrste

Ekoloka nia funkcionalni status vrste u ekosistemu

A Stepen preklapanja ekolokih nia govori o stepenu kompeticije

dve vrste. Dve vrste nikada nemaju identinu ekoloku niu.
B (gore) - ne postoji preklapanje ekolokih nia izmeu dve vrste,
B (dole) - usled velikog preklapanja ekolokih nia dolazi do otre
kompeticije i divergencije dvaju vrsta

Srodne vrste mogu da ive na istom

podruju
samo
AKO
IMAJU
RAZLIITE EKOLOKE NIE.
Primer: Tri vrste sokola, iako vrlo
srodne, ive na istom podruju, jer
zauzimaju RAZLIITE EKOLOKE
NIE (razliita im je vrsta plena i
mesto lova).

Vrsta

Falco subbuteo

Plen

Mesto lova

Falco subbuteo

sitne ptice (lastavice)

u vazduhu

Falco tinnunculus

mievi

na zemlji

Falco naumanni

skakavci i ostali insekti

na biljkama

Mutualizam
+ +
- mikoriza (micelijum gljiva oko korena viih biljaka)
- rak pustinjak i morska sasa,
- protozoe (trepljari) u buragu preivara
- protozoe (flagelate) u crevima termita
- liajevi (alge i gljive)

Primer mutualizma
protozoe u buragu
preivara

Mnogo intimniji kontakt

jer jedan od partnera ivi u
unutranjosti tela drugog

Najjintimniji oblik
mutualizma
LIAJEVI
sloeni simbiotski organizmi
nastali udruivanjem algi i
gljiva, predstavljaju
poseban takson

Nastanak mitohondrija i plastida

endosimbiozom
aerobni praprokariot

fotosintetiki praprokariot

Protokooperacija
+ +
- izmeu ptica i sisara (goveda, ovaca, irafa, nosoroga)
- izmeu ptica i krokodila
- izmeu riba meusobno
- polinacija (opraivanje) insektima

Protokooperacija izmeu biljaka i insekata

(opraivanje cveta insektima)

Komensalizam
+ 0
Primer
komensalizma

e p i f i t i (biljke
koje ive na drugim
biljkama)

Primer komensalizma
morska sasa i riba klovn
(ribe ive meu tentakulama sase titei se
na taj nain od predatora osetljivih na otrov
arnih elija sase). Klovn ribe su otporne
na otrov sasa. Sasa nema koristi od riba, ali
ih nikad ne napada.

Primer komensalizma
Entamoeba gingivalis nepatogena protozoa u ustima
skoro svih odraslih ljudi, u osnovi zuba ili depovima
desni. Hrani se bakterijama, leukocitima i eritrocitima.

Amensalizam
0
Primeri amensalizma
- antibioza fenomen da razliiti mikroorganizmi
(gljivice, bakterije) lue supstance nazvane
antibiotici koje inhibiraju rast drugih mikroba.
- pojava da vie biljke lue metabolite (tzv. fitoncide)
koji inhibiraju rast mikroorganizama (zainske
biljke, crni i beli luk, etinari, hrast) ime se te
biljke tite od patogenih mikroba;
- pojava da jedna vrsta (vie biljke, cijanobakterije)
lue supstance koje utiu inhibitorno (ili smrtonosno)
na druge vrste.

Pencillium, gljivica koja

stvara antibiotik penicilin

penicilin

alicin,
fitoncid iz belog luka

Parazitizam i Predatorstvo su

odnosi ishrane
+

Predatori su sve ivotinje sa slobodnim nainom

ivota koje se hrane drugim ivim ivotinjama.
Paraziti ive stalno ili privremeno na povrini
tela domaina ili u njegovoj unutranjosti, hrane se
na njegov raun, ali ga najee ne ubijaju.

Predatori su po pravili KRUPNIJI od plena, a

paraziti su SITNIJI od domaina.

Parazitizam
+
a) Sluajni paraziti

npr. larve insekata koje sluajno

dospeju u organizam oveka putem
hrane (branar, slaninar, larve muva).

b) Fakultativni paraziti organizmi koji slobodno ive,

ali ako im se ukae prilika da
parazitiraju, oni to i ine (neke
protozoe, gljivice, ak i neke ribe).
c) Periodini paraziti organizmi koji parazitiraju samo
tokom nekog stupnja ivotnog
ciklusa (npr. buve, komarci, gliste).

Parazitizam
d) Obligatni paraziti organizmi koji mogu da opstanu
iskljuivo ako parazitiraju na
odreenom domainu
Meu obligatnim parazitima razlikujemo:
a) povremene parazitiraju samo dok se ne nahrane,
npr. mnogi hematofagni insekti:
Diptera obadi, trkljevi, komarci
b) stacionarne dugo ostaju na domainu, npr. razne
vai: Malophaga, Anoplura ili crevni
paraziti Nematoda.

Parazitizam
Prema mestu parazitiranja razlikujemo:
c) endoparazite u unutranjosti domaina:
Plathelminthes (Trematodes,
Cestodes), Nematoda.
(anaeroban metabolizam)
d) ektoparazite na povrini domaina:
Annelida: Hirudinea,
Arthropoda krpelji i insekti (buve,
vai, komarci).
(aeroban metabolizam)

Primer endoparazita

Taenia saginata

proglotis

Primer ektoparazita

Slatkovodna pijavica
(Macrobdella decora)
hrani se krvlju riba, aba, kornjaa i sisara

Primeri ektoparazita
oveija va
(Pediculus humanus)

Psea buva
(Ctenocephalus canis)

Krpelj
(Ixodes ricinus)

Predatorstvo
+

Predatorstvo

Spaavanje od
predatora

beanjem

mimikrijom
zastraivanjem

autotomijom

Spaavanje od
predatora
homohromijom i homotipijom

insekt palinjak koji

bojom i oblikom lii na
granice drveta

kameleon se bojom potpuno

uklopi u bolju okoline

Predatorstvo

Demekologija
ekologija
populacija

Populacija se moe definisati kao prostorno

i vremenski integrisana grupa ivih jedinki iste
vrste, koja raspolae zajednikim skupom
naslednih faktora (genofond), naseljava
odreeni prostor, pripada odreenom
ekosistemu i u okviru koje su jedinke
povezane roakim i/ili reproduktivnim
odnosima (reproduktivna zajednica).

Populacija domae ovce (Ovis aries)

Osnovni atributi svake populacije su:

- gustina i veliina
- prostorni raspored
- natalitet
- mortalitet
- uzrasna struktura

- rast populacije
- tok rastenja i odavanja

Gustina populacije
- broj jedinki ili koliina biomase
po jedinici povrine (kod kopnenih), odnosno
po jedinici zapremine (kod vodenih organizama).
Opta gustina srednja vrednost broja jedinki ili
biomase po jedinici itavog biotopa
Ekoloka gustina srednja vrednost broja jedinki
ili biomase izraunata po jedinici stvarno naseljenog
prostora (deo prostora koju populacija realno koristi)

Prostorni raspored jedinki u populaciji

Tri osnovna tipa prostornog rasporeda jedinki unutar stanita:

- po principu sluajnosti

- ravnomeran (uniforman)

- neravnomeran (grupni)

Natalitet

- stvaranje novih jedinki u populaciji

kao rezultat bilo kog oblika razmnoavanja
- faktor rasta populacije

Postoje dva aspekta reprodukcije:

fekunditet potencijalna reproduktivna sposobnost organizma
(npr. fizioloki maksimalan broj poloenih jaja)
fertilitet broj izleglih roenih vijabilnih potomaka
(npr. stvarni broj poloenih jaja - izleglih mladunaca)

Stopa nataliteta produkcija jedinki/po enki

u jedinici vremena:

Nn
t

stopa nataliteta

= B

izraava se na 100 (%)

li na 1000 jedinki %

NATALITET MORSKOG LAVA

Broj roenih mladunaca morskog lava po

godinama u periodu 1997-2009

NATALITET
U SRBIJI

Mortalitet

- stopa smrtnosti
- negativan faktor rasta populacije
- pojava suprotna natalitetu
- izraava se brojem uginulih jedinki
populacije u funkciji vremena

- fizioloki (minimalni)
- ekoloki (ostvareni)
stopa mortaliteta

broj uginulih jedinki u

vremenskom periodu x

qx = 1000 x dx / lx
broj preivelih jedinki na poetku
vremenskog intervala za svaku
uzrasnu klasu

NATALITET I MORTALITET
JELENA

Natalitet
Mortalitet

Uzroci smrtnosti u prirodnim populacijama

junoamerikog morskog lava (Otaria byronia)

smrtnost novoroene dece =

broj umrlih
1000 ivoroenih

etiri osnovne krive preivljavanja

Logaritam preivljavanja

Primeri:

a) mnogi sisari, ovek

b) ptice
c) zglavkari
d) nii organizmi sa
kratkim ivotnim
ciklusom i velikim
brojem potomaka,
veina ivi u vodi i
ne vode rauna o
potomstvu

Prereproduktivni Reproduktivni
period
period

Postreproduktivni
period

Ukupna duina ivota

konveksna

dijagonalna

konkavna

MIGRATORNA KRETANJA - periodina kretanja

(selidbe) koje utiu na brojnost populacije

sezonska periodina
kretanja jedinki ili grupa
jedinki u relativno udaljena
stanita

b) emigracije
- ptice selice
- ribe
(anadromne,
katadromne)

c) imigracije

Protok gena !

Uzrasna struktura populacije

- procentualna zastupljenost uzrasnih kategorija
u populaciji

Postoje tri osnovne uzrasne kategorije:

- prereproduktivna
- reproduktivna
- postreproduktivna

Uzrasna struktura populacije se predstavlja

uzrasnom piramidom

Rast populacije
Potencijal razmnoavanja je osnovni faktor rasta populacije i
ostvaruje se kroz stopu nataliteta.
Biotiki potencijal je kvantitativni izraz dinamike snage vrste
koja se suprotsavlja otporu sredine. Biotiki potencijal
obuhvata dve osnovne komponente:
- potencijal razmnoavanja
- potencijal preivljavanja.
Otpor sredine obuhvata kombinovano dejstvo ekolokih
faktora sredine.

dN
dt

= rN

Nt = N0ert

Nt - veliina populacije u
vremenu t.
N0 veliina populacije u
vremenu 0.
e osnova prirodnog log.
r specifina sposobnost
rastenja

r= b-d
trenutna
specifina
stopa nataliteta

trenutna
specifina
stopa mortaliteta

Biocenologija
Populacije ivih bia u prirodi ne ive izolovano, nego
u ivotnjim zajednicama BIOCENOZAMA
BIOCENOZA obuhvata ivi svet BIOTOPA
jednog ekosistema.
BIOCENOZA
+
BIOTOP
=
EKOSISTEM

Osnovne karakteristike BIOCENOZE:

1. Ima svoj sastav (fitocenoza, zoocenoza, mikrobiocenoza)
- uvek je odreena kombinacija populacija ivih bia,
- nije sluajan skup biljnih i ivotinjskih vrsta
2. Ima svoju strukturu i funkcionalnu organizaciju
3. Predstavlja dinamiki sistem u kome se ostvaruje
neprekidno kruenje materije i protok energije
4. Ima sposobnost samostalnog odravanja
i samoregulacije.

U biocenozama se sreu razliite

morfoloke, fizioloke i bihejvioralne prilagoenosti vrsta
na uslove sredine pod kojima ive.

ivotna forma predstavlja

skup adaptacija jedne bioloke vrste
uslovima sredine u kojoj ivi.
Slepo kue primer ekstremne
adaptacije na podzemni nain ivota:

Slepo kue (Nannospalax leucodon)

- zdepasto vretenasto telo

- lobanja koninog oblika
- snani sekutii (ishrana
podzemnim delovima biljaka)
- zakrljalo spoljanje uho
- slepo (oi redukovane i prekrivene koom)
- kratne noge sa uljevima na
- gradi sistem podzemnih hodnika:
stopalima i snanim kandama
zaklon, skladita vode i hrane, te je max.
- nema rep
aktivnosti u podne i ne pada u zimski san

Habitat mesto gde ive pripadnici neke vrste

Ekoloka nia funkcionalni status vrste u ekosistemu

A Stepen preklapanja ekolokih nia govori o stepenu kompeticije

dve vrste. Dve vrste nikada nemaju identinu ekoloku niu.
B (gore) - ne postoji preklapanje ekolokih nia izmeu dve vrste,
B (dole) - usled velikog preklapanja ekolokih nia dolazi do otre
kompeticije i divergencije dvaju vrsta

Struktura biocenoze

Biocenotiki princip: Ukoliko ivotni uslovi biotopa postaju

manje raznovrsni i ukoliko se vie udaljavaju od prosenog
optimuma utoliko je njihovo eliminatorno dejstvo vee.

Strukturne odlike biocenoze:

- brojnost (abundantnost)
- stalnost (konstantnost)
Edifikatori graditelji biocenoze; biljne vrste koje svojim
prisustvom modifikuju postojee uslove i u velikoj meri
odreuju sastav i kvalitet itave zajednice

Struktura biocenoze
- moe se posmatrati u horizontalnom i vertikalnom pravcu

Vertikalni gradijent se ispoljava u slojevitom

rasporedu osnovnih ivotnih kompleksa tj. u
njihovoj STRATIFIKACIJI
Kroz stratifikaciju se vidi kako veliki broj vrsta sa razliitim
potrebama moe moe da naseljava odreeni ivotni
prostor.

Vertikalna spratovnost je posebno izraena u

umskim biocenozama.

Spratovi u umi hrasta kitnjaka i belog graba:

1. visoko drvee (hrast kitnjak, hrast lunjak, cer)
2. nisko drvee (belim grab, klen, divlja trenja
3. visoki bunovi sa leskom i glogom
4. niski bunovi (kurika, likavac, kalina itd.)
5. visoke zeljaste biljke

6. niske zeljaste biljake

7. prizemne mahovine

Stratifikacija NA KOPNU:

nadzemna

Vertikalna spratovnost
podzemna

NADZEMNA SPRATOVNOST

Stratifikacija U VODI: vertikalna i horizontalna

Jezerska biocenoza

PLANKTON organizmi koji slobodno lebde u vodi,

pasivno noeni pokretima vode (fitoplankton i
zooplankton)
NEKTON organizmi koji se aktivno kreu u vodi
BENTOS organizmi koji ive na dnu
NEUSTON organizmi koji ive na povrini vode
(razne alge, bakterije, larve insekata, nii raii).

Odnosi ishrane
1. Proizvoai (producenti)
(autotrofi)
herbivori (fitofagi)

2. Potroai (konzumenti)
(heterotrofi)

karnivori (zoofagi)
saprofagi

omnivori

3. Razlagai (reducenti)

Lanci ishrane

Lanac
ishrane
u pustinji

Lanac
ishrane
u
etinarskoj
umi

Lanac ishrane
u movarnoj oblasti

Lanac
ishrane
u movari

Lanac
ishrane
u jezeru

Lanac
ishrane
u moru

Jedan isti organizam esto pripada veem broju lanaca ishrane, tako da
se u prirodi realno susree

mrea lanaca ishrane

EKOLOKE PIRAMIDE
grafiki prikazi
- broja jedinki,
- biomase i
- energije
na trofikim stupnjevima
Zavisno od naina predstavljanja
podataka razlkujemo tri osnovna
tipa ekolokih piramida:

- piramide brojeva
- piramide biomase
- piramide energije

Piramida biomase

Piramida energije u vodenom ekosistemu

Piramida brojeva

Piramida brojeva

Biomagnifikacija = bioamplifikacija
- poveanje koncentracije supstance kroz lanac ishrane

koncentracija raste

kao posledica postojanosti te supstance (nemogunosti njenog

raspada u ivotnoj sredini) i slabe (ili potpuno odsutne)
metabolike degradacije i ekskrecije iz ivih bia (najee zbog
nerastvorljivosti u vodi).

Treba razlikovati biomagnifikaciju

od bioakumulacije i biokoncentracije
Bioakumulacija se deava unutar trofikog nivoa i
predstavlja poveanje koncentracije supstance u nekim
tkivima jednog organizma usled apsorpcije te supstance iz
hrane i ivotne sredine.

Biokoncentracija je kao proces koji se deava kada je

unoenje neke supstance iz vode vee od izluivanja.
Znai, biokoncentracija i bioakumulacija su procesi koji
se deavaju unutar organizma, a biomagnifikacija se
deava kroz lanac ishrane.

Biomagnifikacija
= bioamplifikacija:
najvie se odnosi na teke
metale, pesticide i herbicide,
odnosno
sve
toksine
supstance koje preko otpadnih
voda dospevaju u reke, jezera u
mora, gde bivaju apsorbovane
od strane organizama koje su u
osnovi trofikih piramida, a
zatim preko lanaca ishrane
dolazi do koncentrovanja tih
toksinih supstanci u masnim
tkivima organizama koji su na
viim trofikim nivoima.

Biomagnifikacija
ive (Hg)
iva (Hg) je prisutna u morskoj vodi u
malim koliinama, ali se ona efikasno
apsorbuje, ali veoma slabo izluuje
iz organizma. ivu apsorbuju alge, a
zatim, preko lanca ishrane, iva
dospeva do ostalih trofikih nivoa
(insekata i zooplanktona, raznih
morskih beskimenjaka, zatim manjih
riba, veih riba, ptica i sisara).
Prolaskom kroz lanac ishrane, dolazi
do bioakumulacije i biokoncentracije
ive u masnim tkivima sukcesivnih
trofikih nivoa. Tako se u ajkulama
nalazi 100 puta vea koncentracija
ive (> 1 ppm) nego u haringama
(~ approximately 0.01 ppm (EPA 1997).

Biomagnifikacija
ive (Hg) kroz
lanac ishrane

Biomagnifikacija ive

Biomagnifikacija
insekticida

DDT

Poveanje koncentracije
DDT-a u tkivima ivih bia
prilikom prolaska kroz
sukcesivne trofike nivoe
lanca ishrane.
Koncentracija DDT-a se
poveava jer on razlae i
izluuje mnogo sporije
nego hranljive materije
prilikom prolaska iz
jednog trofikog nivoa u
drugi. DDT se zato
akumulira u telima
(naroito u masnim
tkivima).

Biomagnifikacija
insekticida
DDT

HPLC
(engl. high performance
liquid chromatography)
koristi se u identifikaciji
organskih polutanata
ivotne sredine

AAS atomski apsorpcioni

spektrofotometar je ureaj
za odreivanje koncentracija tekih metala u uzorcima
(Pb, Zn, Cd, Cu itd.).