УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ КОСОВСКА МИТРОВИЦА

ОДСЕК БИОЛОГИЈА

ТЕМА:

Типови интеракција међу врстама - ,,коакције“

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ЗООЕКОЛОГИЈА СА ЗООГЕОГРАФИЈОМ

Ментор: Студент:

Проф. Др Небојша Живић Ана Рачићевић 023/2019

Косовска Митровица, април, 2021.

 САДРЖАЈ:
1. Типови интеракција међу врстама - ,,коакције“
2. Негативне интеракције – интерспецијска компетиција
3. Негативне интеракције – предаторство, хербиворија, паразитизам и
алелопатија
4. Позитивне интеракције – коменсализам, кооперација и мутуализам
 Типови интеракција међу врстама - ,,коакције“

За одређени пар врста интеракције се могу мењати под различитим условима и у

различитим узрасним стадијумима. Значи, две врсте могу имати паразитизам једном,
коменсализам други пут и неутрализам трећи пут.

Сви односи се могу сврстати у две широке категорије – негативне и позитивне

интеракције.

Током еволуције и развоја екосистема, негативне интеракције теже да буду

минимализоване у корист позитивне симбиозе која појачава преживљавање
интерагујућих врста.

Компетиција и предаторство смањују стопу раста популације, али то не значи да је то

штетно за њу са становишта дугорочног преживљавања или еволутивног становишта.

У ствари, негативне интеракције могу повећати стопу природне селекције што као
резултат има нове адаптације.

Предатори и паразити често могу бити од користи популацијама којима недостаје

саморегулација у смислу спречавања пренамножавања које може изазвати
самодеструкцију.

Негативне интеракције – интерспецијска компетиција

Компетиција у најширем смислу означава интеракцију два организма којима треба иста
ствар то јест ресурс.

Интерспецијска компетиција је интеракција између популација две или више

различитих врста која утиче на њихов раст или преживљавање.

 Компетиција са узајамном инхибицијом (директна инхибиција) – ометање

приступа - интерференција.
 Компетиција за ресурсе (индиректна инхибиција када заједничког ресурса нема
довољно) – претходно коришћење ресурса – експлоатација.
 Компетитивне интеракције често укључују простор, храну или нутријенте, светло,
подложност карниворима, болести и многе друге типове узајамних интеракција.

Компетиција је много проучавана, нарочито као један од механизама природне

селекције.

Интерспецијска компетиција као резултат може имати равнотежну бројност две врсте
или искључивање једне.

Тенденција да компетиција доводи до еколошког раздвајања позната је под називом

Гаузеов принцип компетитивног искључивања.

Већ смо рекли да је компетиција међу јединкама исте врсте један од најважнијих
фактора који зависе од густине, а слично се може рећи и за интерспецијску
компетицију.

Компетиција је веома важна за одређивање дистрибуције блиско сродних врста.

У природи, блиско сродне врсте, или врсте са сличним захтевима, обично заузимају
удаљена географска подручја или различита станишта или на други начин избегавају
компетицију разликама у дневној или сезонској активности или исхрани.

Компетитивне интеракције могу изазвати морфолошке промене (кроз природну

селекцију) које појачавају еколошко раздвајање.

Када постоји интерспецијска компетиција међу сродним или еколошки сличним

врстама опсег који врсте заузимају обично бива ограничен на оптимум (најповољнији
услови под којима врста има бар на неки начни предност над компетиторима).

Када је мања интерспецијска компетиција онда интраспецијска компетиција доводи до

ширег избора станишта.

Негативне интеракције – предаторство, хербиворија, паразитизам и

алелопатија
 Предаторство, хербиворија и паразитизам су примери негативних интеракција на раст
и преживљавање.

Најснажније ерупције се дешавају када се врста интродукује у нову средину где су

неискоришћени ресурси, а нема предатора.

Негативне интеракције постају мање негативне током времена уколико је екосистем

довољно стабилан и просторно разноврстан тако да омогућава реципрочне адаптације.

Тамо где су паразити и предатори дуго повезани са пленом или домаћином, ефекат је
умерен, неутралан, па чак и користан на дуже стазе, а новопристигли паразити или
предатори изазивају највећу штету.

Хербиворија - између хербивора који поједе читаву биљку и предатора који поједе свој
плен нема разлике. Хербивор који поједе део биљке и тиме је не убија функционише као
паразит. Хербивор који се храни семеном, плодом или поленом – мутуализам.

Дужина трајања интеракције:

 дуга интеракција (конзумент током живота напада мали број жртава),

 кратка интеракција (конзумент током живота напада велики број жртава).

Од нарочитог интереса су организми на прелазу предатора и паразита – паразитоиди

(паразитски инсекти). Имају способност да поједу домаћина као предатор, а имају и
висок биотички потенцијал паразита.

ПРЕДАТОРИ

ПАРАЗИТОИДИ

ПАРАЗИТИ

Паразити могу бити:

  са сублеталним и са леталним ефектом,
 специфични или неспецифични (у односу на домаћина),
 са животним циклусом на једном домаћину или на више домаћина
(сложени циклуси).

Алелопатија - синтетисање супстанци које сметају другим врстама.

Позитивне интеракције – коменсализам, кооперација и мутуализам

Асоцијације које имају позитивне ефекте јесу исто тако распрострањене и важне као и
компетиција и паразитизам.

Позитивне интеракције се могу посматрати у еволутивној серији:

 КОМЕНСАЛИЗАМ – популација једне врсте има корист,

 ПРОТОКООПЕРАЦИЈА – популације обе врсте имају корист,
 МУТУАЛИЗАМ – обе имају корист и постале су потпуно зависне једна од друге.

Коменсализам представља једноставан тип позитивних интеракција. Нарочито је

распрострањен између биљака и сесилних животиња с једне стране и покретних с друге.
Океан је нарочито добро место за проучавање комесализма. Свака шкољка, сунђер, саса
и други сесилни организми имају незване госте. То су организми који траже склониште или
заштиту домаћина или једу отпатке од хране, а за узврат му не чине ни добро ни штету.

Протокооперација - да се вратимо опет на пример мора, ракови и дупљари често имају

узајамну корист. Дупљари расту на леђима рака (или их сами ракови ,,саде”), што им
омогућава камуфлажу и заштиту, а за узврат их ракови носе около и добијају честице
хране од раковог плена.

Мутуализам или облигатна симбиоза - када организми постану међусобно зависни.

Обично се дешава међу организмима који имају сасвим различите захтеве, а као што смо
видели, код организама са сличним захтевима обично се развијају негативне интеракције.

Најважнији примери су између аутотрофа и хетеротрофа. Једна врста (хетеротроф)

обично добија храну, а аутотроф заштиту, минералне материје итд.
 Азотофиксирајуће бактерије и легуминозе, микориза (гљиве и дрвеће), микроорганизми
који разлажу целулозу и животиње које не поседују одговарајуће ензиме (папкари нпр.),
термити и цревне флагелате, тропски мрави који гаје гљиве.

Лишајеви су интересантни јер пружају пример еволуције од паразитизма до

мутуализма. Код примитивнијих лишајева, гљиве улазе у ћелије алги, према томе у
суштини су паразити алги. Код развијенијих врста, фунгалне мицелије или хифе не улазе
у алгалне ћелије, већ живе врло близу.