Zoogeografska podela sveta

Pod faunom se skup svih ivotinjskih vrsta neog podruja

Infauna ivotinje koje ive u
supstratima vodenih ekosistema
Epifauna ivotinje koje ive na
supstratima dna vodenih
ekosistema
Makrofauna bentosni ili
zemljini organizmi koji su vei
od 0,5mm
Megafauna - velike ivotinje u
nekom odreenom regionu ili
odreenom vremenu, na primer
australijska megafauna
Predstavnici australijske
j
megafaune
g

Meiofauna mali bentosni

beskimenjaci po veliini vei od
beskimenjaci,
mikrofaune a manji od makrofaune
Mesofauna makroskopski terestrini
beskimenjaci kao to su artropode,
artropode
nematode i sl.
Microfauna su mikroskopski male
ivotinje

Predstavnik mesofaune

Predstavnici microfaune

Bitne odlike faune jesu:

Sastav
Sastav i struktura faune
-taksonomski sastav/struktura (na raznim nivoima klasifikacije)
-ekoloki sastav/struktura (ivotne forme, esnafi i sl.)
-faunistiko-horoloki elementi (geo-, ceno-, eko- i sl.)
Gustina faune

Osnovni tipovi faune

Globalna,
Globalna regionalna,
regionalna lokalna
Okeanska, slatkovodna, terestrina
Kontinentalna i ostrvska
Zonalna, ekstrazonalna i azonalna
Specijalne kategorije
-planinska
l i k
-jezerska
-peinska...
p

Predstavnici peinske faune

Najvaniji tipovi zoolokih

klasifikacija:
horoloko-areografski
horoloko areografski pristup
analizi faune
regionalno-geografske
i
l
f k podele
d l
(taksonomske)
eko-geografske podele
(vegetacijsko-biocenoloke, biomskopredeone i sl.)

Najvaniji zadatak sistematske zoogeografije predstavlja

karakterisanje regiona kopna i okeana po sastavu njihovih fauna
Odavno se sheme zoogeografskog rejoniranja baziraju na prouavanju
areala vrsta i itavih faunistikih kompleksa, a razlike izmeu fauna se
objanjavaju istorijskim uslovima za njihovo formiranje

Jednu od uspenijih shema zoogeografskog (faunistikog) rejoniranja

predloio je Skleret (1875). On je kao osnov za rejoniranje uzeo
statistiku metodu.
metodu Kasnije je neke ispravke uveo Wallace (1876).
(1876)
Oba naunika su koristila podatke o
rasprostranjenju kimenjaka,
uglavnom ptica.
ptica Bile su predloene i
druge sheme bazirane na
rasprostranjenju drugih grupa
ivotinja (riba, insekata i sl.) Detalji
rasprostranjenja se bitno
b
meusobno razlikuju, pa i sheme
rejoniranja izgledaju razliito.

Alfred Russel Walace

Philip Lutley Sclater

Da li je mogue stvoriti shemu faunistikih regiona jedinstvenu za sve

grupe ivotinja, ili je za svaku potrebno praviti posebnu?
Kakvi su razlozi za postojanje razlika u karakteru rasprostranjenja
raznih grupa ivotinja?
Stvaranje jedinstvenog sistema
faunistikih
f
u
regiona
g
kopna
p i okeana je
j
Uzroci
U
i postojanja
t j j razlika
lik u
mogue, jer postoje opte zakonitosti u
karakteru rasprostranjenja
rasprostranjenju ivotinja jednog
razliitih grupa pre svega se
biociklusa.
nalaze
na
az u nj
njihovoj
h
j raz
razliitoj
t j
filogenetskoj starosti.
Savremene familije ptica i
sisara su daleko mladje od
insekata i verovatno reptila
insekata,
reptila.

U zoogeografskom rejoniranju najee se koriste dva pristupa:

faunogenetiki i zonalno klimatski
Faunogenetiki pristup se zasniva na detaljnom istraivanju
areala vrsta i faunistikih kompleksa, kao i na objanjenju
istorijski izazvanih razlika izmeu fauna. Glavnu ulogu u
izdvajanju regiona igraju vrste sa uskim arealima, tj. endemi i
relikti Oni potenciraju originalnost i drevnost neke faune.
relikti.
faune

Zonalno-klimatski
Z
l
kli t ki pristup
i t se bazira
b i na prouavanju

j i
ivotinjskog
ti j k
naselja, celokupnosti svih ivotinja povezanih zajednikim stanitem i
raznovrsnim meusobnim odnosima, kao i sa komponentama biljne
zajednice.
j
Dakle,, ovde se koriste tipoloki
p
kriterijumi
j
((zajednica)
j
)au
prvom sluaju unikatne kategorije (faunistiki kompleks, fauna)

Pri zoogeografskom rejoniranju

treba da se naglase slinosti i
razlike uporeivanih fauna,
fauna da se
one ocene po kvantitativnim
pokazateljima i odrediti gde prolaze
granice izmeu teritorija razliitih
regiona
i
Ovaj problem je do skora reavan
prebrojavanjem familija, rodova i vrsta
ivotinja koje ive u istraivanim
zemljama, i objedinjavanjem u oblast ili
podoblast zemalja u kojima se sree
najvie optih familija,rodova i vrsta.
Pri tome je teko izbei subjektivnost
jer se nekada moraju uporeivati
teritorije nejednake povrine, ili se za
uporeivanje uzimaju grupe ivotinja

koje su u razliitoj meri prouene i sl.

Postoje nesuglasice i oko toga koji rang treba pripisati izdvojenim
jedinicama rejoniranja, da li
l u obzir uzimati samo savremeno
rasprostranjenje ivotinja ili i istoriju fauna

Veina zoogeografa smatra da je pri

izdvajanju regiona visokog ranga
(
(carstva,podcarstva,oblasti)
d
bl i) obavezno
b
u obzir
b i
uzeti istorijski faktor (glavne etape evolucije
fauna), inae se nemogu shvatiti putevi
njihovog formiranja. Za izdvajanje okruga i
regiona uglavnom je potrebno da se uzmu u
obzir zonalno-klimatske specifinosti
teritorije.
U principu, zooregioni treba da su unificirani
za veinu grupa ivotinja koje ulaze u sastav
faune datog biohorona, za njihovo izdvajanje
treba da se uzmu u obzir areali raznih
ivotinja, ne samo ptica i sisara. Ustanovljeno
je da su rasprostranjenja kimenjaka,
kopnenih
p
mekuaca, insekatskih redova i
familija, vrlo esto slina. Zato, korienjem
raznovrsnih grupa pri rejonizaciji, omoguuje
objektivniji hijerarhijski sistem. Pri tome se
podrazumeva kako taksonomska,
taksonomska tako i
ekoloka raznovrsnost ivotinja.

Bitno je da grupa na
osnovu koje se radi bude
dobro prouena u
taksonomskom i
horolokom
smislu,dovoljno velika po
broju vrsta.

Za ograniavanje teritorije regiona koristi se tzv. metod sinperat. Na

kartu se u vidu linija nanose granice areala za to vei broj vrsta ili
rodova. Mnoge e se granice poklopiti ili doi jedna blizu druge. Trake
poklapanja
kl
j ili pribliavanja
ibli
j se zovu sinperati.
i
ti Po
P pravilu,
il sinperati
si
ti se
s
poklapaju sa raznim pregradama u raseljavanju vrsta.

Na kartu se nanose mree kvadrata ija stranica odgovara duini 50 ili

100km ili mrea elija paralelo-uporednike mree stranice 5 ili 10o.
Di
Dimenzije
ij k
kvadrata
d
zavise
i od
d toga k
koliko
lik jje d
dobro
b prouen
sastav vrsta
faune, areali vrsta koji je ine i od zadatka istraivaa.
Na osnovu uporeenja faune izraunavaju se indeksi slinosti. Danas se pri
grupisanju podruja po srodnosti njihovih fauna koristi klaster metoda

Statistike metode nemogu da daju

direktan odgovor na pitanje koji rang u
hijerarhijskom sistemu regiona treba
dati nekom podruju, tj. smatrati ga
oblau,provincijom ili drugaije. esto
ove metode omoguuju
g
j da se na karti
ustanove verovatni centri evolucije date
grupe ivotinja.

Odreenom centru evolucije faune

odgovara
g
zoogeografska
g g
oblast ili,,
verovatnije carstvo.
Pri izdvajanju provincija i reona
,glavni
g
kriterijum
j
moe biti
statistika vrsta, tj. njihovo
razmetaj po klimatskim zonama.
Granice tih zona veinom e i biti
granice zoogeografskih podruja
ranga provincija ili reona.

Zoogeografsko rejoniranje razliitih razmera izvodi na

kompromisnoj osnovi - regioni visokog ranga (carstvo, oblast,
ponekad i podoblast) se odreuju tek poto se u obzir uzme istorija
date faune, a niskog (provincija,reon,podruje) - uglavnom ekoloki.

ENDEMIAN-znai nalaziti se na jednom geografskom mestu i nigde

d
drugde
d
Endeminost
Endeminost u irem smislu
Endeminost u uem smislu

Edgbaston goby

Scaturiginichthys vermeilipinuis

Endemine forme nisu ni sluajno ni uniformno rasporeene irom Zemlje, ve su

grupisane u posebne regione.Tri ablona su oigledna:
Najsrodnije vrste tee da imaju preklopljena ili susedna reasprostranjenja
unutar ogranienih delova kontinenata ili okeana
Potpuno nesrodni vii taksoni pokazuju sline ablone endemizma
Mali ali znaajni broj taksona ima disjunktna rasprostranjenja sa vrstama koje
ive u daleko odvojenim arealima na razliitim kontinentima ili ostrvima
Provincijalizam je jedna od optih odlika
distribucije terestrinih biljaka i ivotinja
to su primetili
fitogeografi Schouw (1823), Hooker(1853),
Candolle
d ll (1
(1855)
55) i
Zoogeografi Sclater (1858) i
Wallace(1876)
Rezultat deljenja Zemlje na
hijerarhijske regione odraava se na
ablone slinosti flore i faune
U pravcu opadanja veliine
l
zajednike
subjedinice su OBLASTI ili
l
REGIONI, SUBREGIONI, PROVINCIJE i DISTRIKTI.

Sclater je koristio est velikih jedinica da bi opisao svetsku distribuciju

familija i rodova ptica
Ovih est zoogeografskih regiona je prihvatio Wallace

HOLARKTIK-zemljina
HOLARKTIK
mljin
masa severno od tropske
zone i ine ga NEARKTIK
((S.Amerika)) i
PALEARKTIK (Evroazija i
najseverniji deo Afrike)
NEOTROPSKI (centralna i
J.Amerika i zapadna
Indija)
ETIOPSKI (Afrika
(Af ik jjuno

od Sahare i Madagaskar)
ORIJENTALNI
(ju ist n Azij
(jugoistona
Azija i
susedna kontinentalna
ostrva)

fauna

objedinjeno
Dokaz da biogeografske jedinice
reflektuju uticaj geolokih dogaaja i
kl
klimatskih
k h ablona
bl
je to da
d su provincije i
njihove granice odreene nezavisno za
razliite grupe organizama

flora

Podela
P
d l na est
t terestrinih
t
t i ih regiona
i
jje
razvijena po Sclateru, generalizovana za
terestrine sisare po Wallace-u i na kraju
primenjena
pr
menjena na terestr
terestrine
ne b
biljke
ljke i
sveukupno terestrine organizme

Proimanje provincijalizma je izraeno smenjivanjem taksona na granicama

izmeu regiona
Biogeografske linije koje su povuene za jedan takson esto imaju
podudarnost sa geolokim i klimatskim barijerama koje spreavaju
disperziju za mnoge vrste organizama
Vanost Walace-ove linije:
Ostale linije odstupaju
vrlo malo od nje
Odgovara spoljanjoj
granici Sunda grebena
Odgovara dubokim
vodenim oynakama granica
istorijskog kopna i
predstavlja vezu izmeu
velikih Istonih Indijskih
ostrva i jugoistoka
Azijskog kontinenta

Lydekkerova linija zapadno od Nove Gvineje odgovara rubu Sahul grebena koji
je bio izloen u pleistocenu kao deo superkontinenta koji je ukljuivao
Australiju i Novu Gvineju.To
Gvineju To je oznaka severozapadne granice domaaja
mnogih vrsta Australijskog regiona.
Izmeu ove dve linije su ostrva koja su okruena dubokom vodom i nisu bila u
vezi u toku pleistocena ni sa Azijom ni sa Australijom-Novom
Australijom Novom Gvinejom

Granice rasprostranjenja
taksona omoguavaju lake
prepoznavanje
biogeografskih provincija
Postavlja se pitanje do kog
stepena distribucija taksona
reflektuje istoriju kopnenih
ili vodenih masa u kojima
organizmi sada ive?

Globalna biogeografska carstva i regioni: 1-2. Holarktiko carstvo

((=Laurasia)
Laurasia) : 1. Nearktiki region; 2. Palearktiki region; 3
3-6.
6. Holotropsko
cerstvo (=istona Gondvana): 3. Neotropski region; 4. Afrotropski region;
5. Orijentalni region; 6. Australotropski region; 7-12. Australijsko carstvo
(=zapadna Gondvana): 7. Andski region; 8. Kapski region; 9. Antarktiki
region;
i n; 10.
10 Novogvinejski
N
in jski region,
i n 11
11. Um
Umereni
ni australijski
st lijski region;
i n; 12.
12
Novozelanski region (Morron, 2002.)

Klasifikacija na regione i
provincije u okeanima
k
je bazirana
b
na kriterijumima kao to su
temperatura vode, dubina i
supstrat
Teko je detektovati obrasce u
distribuciji marinskih taksona koji
jjasno
n reflektuju
f
uju istoriju
ju
sadanjih vodenih masa
Slika 1.19. Karta pacifike obale zapadne Severne Amerike koja pokazuje
irinu granice morskih provincija koje su izdvojene za plitkovodne bentosne
marinske organizme

Opisivanje marinskih provincija podelom irinski du kontinentalne obalske

linije koja je podeljena na zone sa izraenom promenom kompozicije vrsta

Amfitropska
A
fi
k di
distribucija
ib ij Globicephala
Gl bi
h l melas
l (A),
(A) i Eubalaena
E b l
glacialis
l i li (B).Tople
(B) T l
tropske vode su mona barijera za disperziju, tako da izoluju njihove
populacije u severnoj i junoj hemisferi

Kontinentalna ostrva:
Sadre organizme koji imaju lou disperziju preko vode, biljke sa krupnim
semenima, amfibije i neletei terestrini sisari
Tee
T da
d iimaju
j reprezentativne
t ti
predstavnike
d t
ik fl
flore i f
faune na oblinjem
bli j
kontinentu
Okeanska ostrva imaju biote sa niim taksonomskim bogatstvom
Ove f
O
forme su
esto
t ostrvski
t ki endemi
d ik
koji
ji su d
dobro
b dif
diferencirani
i
i od
d srodnika
d ik na
kontinentima
Na okeanskim ostrvima tipino su izraene grupe vrsta koje su oigledno vie
meusobno
s b srodne
s d nego sa
s bil
bilo kojom
k j
k
kontinentalnom
ti
t l
f
formom.Zakljuujemo
Z klj j
d
da
se na ostrvima odvija ne samo evolutivna divergencija ve i specijacija

ZOOGEOGRAFSKA PODELA KOPNA

Carstvo Paleogeja

Carstvo Neogeja

Etiopska oblast

Neotropska oblast

Indo-Malajska oblast

Karipska oblast

Madagaskarska oblast

Carstvo Notogeja

Polinezijska oblast

Australijska oblast

Carstvo Arktogeja

Novozelandska oblast

Palearktiko Podcarstvo

Patagonijska oblast

Evro-Sibirska oblast
Oblast Drevnog Sredozemlja
Istono-Azijska oblast
Nearktiko Podcarstvo
Kanadska oblast
Sonorska oblast

CARSTVO PALEOGEJA
Obuhvata trope i delimino subtrope Starog Sveta: afriko kopno
juno od Sahare, krajnji jug Arabije, ostrvo Madagaskar, jug i
jugoistok azijskog kontinenta (Indijsko i Indokinesko poluostrvo),
Zondska ostrva
ostrva, Novu Gvineju i arhipelage Polinezije
Etiopska oblast
Obilje papkara, goveda, konji,
svinje, nosorozi, bodljikavi
prasii,, hijene,
p
j
, polumajmuni,
p
j
,
nojevi, ptice sekretari,
guteri, gekoni, varani,pitoni,
krokodili,bezjezine abe

Madagaskarska
g
oblast
Primati, lemuri, aj-aj, fosa, 50% ptica
endemino, sade, tkalje, nektarice,iope, ,
krokodili, Pravih g
gutera ni zmija
j otrovnica
nema, madagaskarski udavi, letee abe,

Nekoliko
N
k lik endeminih
d i ih
vrsta lemura
(Microcebus)

Indomalajska oblast
Ehidne, torbarski mievi,
Ehidne
mievi
letei sisari, polumajmuni
tupaje,mungos koji unitava
zmije, indijska vrsta slona,
tapiri,
i i nosorozi,
i svinje,
i j
kazuari, koke humkaice,
papagaji, ptece
nosorozi,izobilje gutera,
agame, letei zmaj, slepe
zmije,krokodili,

Draco volans

Kalima inachus

Zlatni langur

Tigar

Polinezijska oblast
Od sis
sisara uglavnom
l n m ssamo
m ljilj
ljiljcii i
glodari. Nema krokodila ni kopnenih
kornjaa, mali broj zmija, plodojedi
golubovi,, iope,
g
p , vodomari,, medni
puzii

Lasiurus cinereus
Rhinochetes jubatus

CARSTVO ARKTOGEJA (HOLARKTIK)

Ogromna
O
mn tteritorija
it ij k
koja
j obuhvata
b h t itav
it severni
ni vantropski
nt p ki deo
d
Z
Zemljine
mljin
lopte, Evropu, Severnu Afriku, vei deo Azije, Severnu Ameriku.
Spadaju i ostrva polarnog basena, Azorska, Madeira, Zelenortska i
Japanska
p
izuzev najjuijeg.
jj j g
PALEARKTIKO PODCARSTVO
Obuhvata umerene i hladne delove Evroazije i Severne Afrike i niz
arhipelaga i ostrva u Atlanskom i Tihom okeanu (Zelenortska,
(Zelenortska Azorska
Azorska,
Island u Atlantiku, Komorska, Kurilska i Japanska u Tihom okeanu)
Evro-Sibirska oblast
Beli medvedi, leminzi,
hermelin,severni jelen, polarna
jarebica, alpska koka,
Salmonide,
Salmonide
lososi,beskimenjaka fauna
oskudnija

Alopex lagopus

Oblast Drevnog Sredozemlja

Muflon, slepi kuii, hijene, magarci,
planinske ovce, jelen lopatar, lani vampiri,
droplje, eve, jarebice, meu zmijama su
raznovrsne grupe Natrix i Coluber
Coluber, stepski
udav, amfibe siromane.

O
Oryx
d
damax

Psammophis lineolatus

Istono-azijska ili Himalajsko-Kineska oblast

Ailuropoda melanoleuca

Elaphurus davidianus

Ailurus fulgens

Papkar goral koji lii na

mousno govee, krtice,
hrci, vukovi, lisice,
pande, pande, kune,
vodomari, zmije
elafe,repati amfibi

Macaca speciosa

NEARKTIKO PODCARSTVO
Obuhvata onaj deo Severne Amerike koji lei severno od povratnika,
povratnika
Aleutska ostrva i Vankuver (u Tihom okeanu), Njufaundlend, Grenland i
Bermudska ostrva (u Atlantiku)
Kanadska oblast
Mrmot, dugorepa tekunica, mousno govee, irvas, snene divokoze,
umski bizon, grizli, ris, puma, krstokljun, pravokljun, amfibi slabo
zastupljeni od riba najvee salmonidnih vrsta
zastupljeni,

Ovis canedensis
M m t caligata
Marmota
li t

Ovibos moschatus

Sonoranska oblast
Siva lisica, puma, jelenski
mievi, kondor, vie vrsta
zvearki, prerijski
kuii tekunice
kuii,
tekunice, kojoti

Aplodontia rufa

Gymnogyps californianus

Canis latrans

Crotalus cerastes

CARSTVO NEOGEJA
U ovo carstvo spadaju Centralna i Juna Amerika,
Amerika izuzev krajnjeg
juga (Patagonija, Ognjena zemlja i Foklendska ili Malvinska ostrva).
Ovde spadaju i ostrva Veliki Antili, Bahamska, Mali Antili, Galapagos,
Huan-Fernandez i niz ostrvaca.
Neotropska oblast
Mravojed, oklopnik, lenjivac, pauk-majmun, pravi vampir, lama vikunja,
kapibara, kolibri, nandu, anakonda, pirane, papagaj ara

Tamandua tetradactyla
Pantera onca

Hydrochoerus
H
d h
hydrochoerus
Eunectes marinus

Karibska oblast
Ostrvski
k oposum, vrste rakuna,
k
mnogo vrsta ljiljaka,
l l k kornjae,
k

krokodili, guteri, nemnogobrojne zmije. severnoamerika pancirana

tuka

Atopogale cubana
Bothrops atrox

Gambusia affinis

CARSTVO NOTOGEJA
Obuhvata krajnji jug June Amerike (Patagoniju i Ognjenu zemlju)
Australiju, Tasmaniju, Novi Zeland i subantarktika ostrva u
Svetskom okeanu.
Australijska
l k oblast
bl
Ehidna, kljunar, kengur, koala,
tasmanijski avo,
avo emu
emu, crni labud

Ornithorhynchus anatinus

Sarcophilus harrisii

Dromiceius novaehollandiae

Novozelandska oblast
Pampaski
P
k zec, h
haterija, k
kivi, kakadu,
k k d zlatouhi
l
h pingvin, adelijski
d l k pingvin,
kraljevski pingvin, guter ogrliar, bodljikava australijska agama

Sphenodon
p
punctatus
p

Apteryx australis

Eudyptes
E
yp
chrysolophus
y
p

Chlamidosaurus kingi