1.

У биогеографији, науци која се бави

распрострањењем биљака и животиња, неки таксон
се сматра космополитским ако се његов ареал
протеже широм света, на свим тој врсти погодним
стаништима. На пример, кит убица има
космополитски ареал пошто може да се нађе у свим
океанима и морима света. Исто важи и за неке
микроорганизме, узрочнике заразних болести. Други
значајан пример је, поред наравно човека, штитасти
лишај (Parmelia sulcata) или један врло раширени
мекушац, шкољка из рода Дагња (Mytilus edulis).
Ендемичне могу бити врсте (најчешћа употреба
термина) или било која друга таксономска
категорија. Ендемични таксон назива се ендемичне.
Такође, површина ареала ендемичног таксона може
бити веома мала (једна литица у Бококоторском
заливу), али и веома велика (континент Аустралија —
аустралијски ендемити).
Реликтна врста је биљна или животињска врста
одређене области која је остатак из доба када су у
њој владали другачији услови живота. У
биогеографији, палентологији, и другим
дисциплинама који се тичу еволуционе историје
биљака и животиња, реликтна популација се
природно јавља у ограниченој области, док је њен
оригинални опсег био знатно већи у претходној
геолошкој епохи.
2.Абиотички су утицаји неживе природе. Фактори
они се деле на:
Климатски (светлост, температура, влажност,
струјање ваздуха, сунчево зрачење ...)
Едафски – земљиште (хемијиске и физичке особине
земљишта)
Орографски – рељеф (нагиб терена, окренутост
странама света, разуђеност обале ...)
3.Биотички фактори су једна oд три основне групе на
које можемо поделити еколошке факторе. То су
резултати узајамног деловања живих бића.
4.Човек својим деловањем уништава живи свет када
прави фабрике које могу да јако загаде ваздух и
природу.