Друштво и становништво

Светско становништво тренутно броји око 7.3 милијарде људи. До 2025. године светска
популација бројаће више од 8 милијарди људи.
Демографија је наука о становништву, настала средином 19.века. Њен назив потиче од речи:
demos (лат.) - народ и graphein (лат.) – писати, описивати.
Становништво или популација је скуп појединаца (становника) који живе на одређеном простору,
у одређено време и имају одређене особине.
Основни метод демографије: статистика, анкета, интервју, посматрање.
Извори демографских сазнања:
a) попис становништва - организовано прикупљање података о становништву које спроводи
држава на својој целокупној територији у редовним временским интервалима (обично сваких 10
година) Први пописи вршени су још у Вавилону, старом Египту, Римском царству, за пореске и
војне потребе и обухватали су само одрасло мушко становништво. У Србији је први попис извршен
1834. године, а последњи 2011. али само на територији Србије и АП Војводине.
б) витална статистика – анализира податке о рођеним, умрлим, венчаним и разведеним
лицима.

Предмет демографије:

1) Демографски процеси, тј. кретање становништва које може бити:

а)природно кретање :

НАТАЛИТЕТ (фертилитет, плодност) - број рођених становника на одређеном подручју

- стопа наталитета се изражава као број живорођене деце на 1000 становника током године
- стопа фертилитета се мери као број живорођене деце на 1000 жена старости између 15 и 49
година (фертилни, плодни део живота)

МОРТАЛИТЕТ (умирање) - број умрлих становника на одређеном подручју

- стопа морталитета се изражава као број умрлих лица на 1000 становника током године
- стопа морталитета одојчади се односи на децу која не дочекају први рођендан, а мери се
бројем смрти новорођенчади на 1000 рођене деце
- природни прираштај = наталитет – морталитет
- да би се израчунала стопа раста популације мора се урачунати и природно и механичко кретање
становништва (миграција

б)механичко)

МИГРАЦИЈЕ претстављају механичко кретање /просторно премештање /покретљивост

становништва .
- ако се прелази државна граница могу бити: имиграције (усељења) или емиграције (исељења)
- могу се одвијати и у оквиру исте земље (најчешће село-град), чак и одлазак у школу и повратак
кући представља премер дневне миграције
- могу бити привремене или трајне
Разлози миграција:
a) економске миграције, повезане су са социјалном покретљивошћу (вертикалном) јер се људи
обично селе тражећи боље услове за живот
б) присилне миграције услед:
- друштвених конфликата и ратова (избеглице, расељена лица)
- социјалне патологије (трговина људима)
- природних катастрофа (поплаве, земљотреси...)

2)Особине становништва (односе се на састав и обележија становништва).Тако можемо

разликовати следеће демографске подструктуре:
а) природно-социјалне скупине. А ако укрстимо пол и старост становништва добићемо
староснополну- структуру( пирамиду) и то :
прогресивну, коју одликује претежно младо становнитво; стационарну,коју одликује приближно
исти број младог и старог становнитва; и регресивну староснополну пирамиду ,која се одликује
великим бројем старије популације и малим бројем младе популације ).
б) друштвено-економске (брачно стање, запосленост, економска активност,квалификациона
активност,..)
в) културно-антрополошке (писменост, образовање, етничка припадност,
ввероисповест,религиозност...)
г) политике подструктуре( бираи, присталице и опоненти владајуће партије,владару и они којима
се влада..)

Демографске промене и популациона политика

У премодерним друштвима наталитет је био веома висок, али и морталитет те је стопа раста била
ниска. Са индустријском револуцијом,технолошким развојем и растом научног сазнања у 18. и
19.веку долази до откривања узрока многих заразних болести то је за последицу имало боље
услове живота и опадање стопе морталитета.Стопа наталитета је по инерцији остала висока .Као
последица тога долази до демографске експлозије.
Постоје два теоријска објашњења демографске експлозије.
Прво,је још у 18.веку понудио Томас Малтус.Он сматра да се становништво множи по
геометријској прогресији(2,4,8,16,32...) ,а храна и материјални ресурси по аритметичкој
прогресији(2,4,6,8,10..) због чега долази до несклада и неравнотеже, те на снагу ступају глад,
сиромаштво,болест и ратови. По њему је човечанство осуђено да живи у беди. По Малтусу раст
становништва би требало очекивати у најбогатијим земљама, али видели смо да је ситуација
заправо супротна.
У већини развијених држава природни прираштај је нагативан (низак наталитет, старење
становништва – висок морталитет), а миграциони салдо позитиван (више имиграната).
У неразвијеним државама природни прираштај је позитиван (висок наталитет, млада старосна
структура становништва).
“Одлив мозгова” (brain drain) је планетарно кретање младих, високообразованих експерата из
области високих технологија, информатичких стручњака, инжењера, лекара, дизајнера,
фармацеута... и то претежно самаца, без деце, тј. породице.
Савремена теорија о демографској транзицији нуди боље објашњење. Она тврди да се однос
између наталитета и морталитета мора сагледати као процес који се одвија у три фазе:
1) прву чини описана равнотежа високих стопа наталитета и морталитета( до 18.века)
2) другу етапу чини демографска експлозија изазвана опадањем морталитета услед промена до
којих је довела индустријска револуција( до средине 20.века)
3) од половине 20.века - опадање наталитета и ниска стопа раста популације (нуклеарне
породице, потрошачке заједнице).
Искуство показује да су развијене земље прошле кроз прву и другу фазу и да су сада утрећој фази
то јест да су прошле демографску транзицију, а да се земље које сада бележе високу стопупу раста
поулације налазе у другој фази .
Како би контролисала демографске процесе држава спроводи популациону политику .

ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА је скуп циљева и практичних мера које нека држава спроводи у циљу
усмеравања свог демографског развоја(за циљ имају досезање оптималног становништва -
бројност, ширење високог образовања, запошљавање, развој демократије, ширење благостања,
уз очување природне средине и одрживог развоја).
Популациона политика се углавном усмерава на контролу рађања и може бити:
- пронаталитетна (подстицање рађања) – дечији додатак, пореске олакшице за породице са више
деце, продужено породиљско одсуство, нпр. у Србији
- антинаталитетна (ограничавање рађања) – програми планирања породице, ширење
контрацепције, нпр. у Кини.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Демографија проучава становништво

Становништво је скуп појединаца (становника) који живе на одређеном простору, у одређено време и
имају одређене особине.

Кретање броја становника зависи од наталитета, морталитета и миграција

Стопа наталитета представља број живорођене деце на хиљаду становника

Стопа морталитета представља број умрлих на хиљаду становника

Разлика између наталитета и морталитета назива се природни прираштај

Миграција је просторно премештање становништва

Емиграција(исељење) и имиграција (усељење)мотивисана различитим разлозима

Демографска кретања у месту живљења,дневне миграције

Демографска кретања у Србији

Појам поулационе политике и мерере популационе политике

Малтузијанство

Демографска транзиција

Равнотежа друштва и природе