Миграција становништва

На број становника поред природног прираштаја

утичу и миграција становништва.
Под миграцијом становништва подразумева се
просторно или механичко кретање становништва
(досељавање и исељавање).
Узрок миграција становништва су:
- Економски ( лоши услови живота,
незапосленост, сиромаштво)
- Политички (политички притисак, ратови)
- Верски (верска нетрпељивост)
- Породични
- Лични
- Психолошки
- Здравствени и
- Природне непогоде (суше, земљотреси,
поплаве)
Најзаступљеније су економске миграције.
Зависно од смера миграција, разликују се:
- Имиграције (досељавање становништва) и
- Емиграција (исељавање становништва)
Стопа имиграције и стопа емиграције представљају
број досељених /исељених на 1000 становника и
изражавају се у промилима.
Разлика између имиграције и емиграције назива се
миграциони салдо (S=I-E).
Ако је имиграција већа од емиграције, миграциони
салдо је позитиван: више људи се усељава него што
се исељава. Миграциони салдо је негативан, ако је
имиграција мања од емиграције, што значи да се
више људи исељава него усељава.
Уколико је број досељених и исељених исти,
миграциони салдо је једнак нули.
Миграције се могу поделити у неколико врста,
зависи од територије на којој се одвијају, трајању и
начину спровођења.
Миграције према територији по којој се одвијају
могу бити:
- Унутрашње и
- Спољне
Унутрашње миграције одвијају се унутар једне
територије, а спољашње миграције из једне
територије у другу територију.
Од унутрашњих миграција најзаступљеније су
миграције село-град.
Миграције према трајању могу бити:
- Дневне
 - Недељне
- Сезонске
- Привремене и
- Трајне
Зависно од начина спровођења, миграције могу
бити:
- Добровољне и присилне
- Организоване и неорганизоване
Егзодус је нагли одлазак великог броја људи из
неке регије или државе условљени различитим
невољама (ратова, природне непогоде).
Последице миграције су бројне. Досељавање
доводи до пораста броја становника и повољно
делује на старосну структуру становништва и
природни прираштај, јер у миграцијама углавном
учествује млађе становништво. Исељавање доводи
до смањења броја становника и неповољно утиче
на старосну структуру становништва и природни
прираштај.
Велике разлике у степену развијености међу
државама условиле су и специфичну врсту
миграција стручњака, познату као одлив мозгова.
Када је стопа раста негативна, тада се смањује број
становника у неком насељу, држави или регији.
Таква појава се назива депопулација.