Пројектни рад:

Просторна мобилност становништва

Прва крагујевачка гимназија – децембар 2021.

ученици: Михајло Лукић, Лука Љубисављевић и Макарије Ђорђевић
ментор пројекта: Саша Михајловић, професор географије
● Просторна мобилност или миграције представљају кретање
становништва, било да је о привременом или сталном пресељењу реч, на
мању или већу удаљеност, унутар или преко државних граница.
● Миграције се у зависности од смера деле на имиграције (досељавање) и
емиграције (исељавање).

Мигранти из Авганистана
● Миграциони салдо (нето миграција) представља разлику између броја
досељених и исељених на одређеној територији.
● Ако је имиграција већа од емиграције онда је миграциони салдо
позитиван и обрнуто.
● Стопа миграционог салда рачуна се по обрасцу: s = ((I – E)/P)*1000
s - стопа миграционог салда, I - имиграција, E - емиграција, P - број
становника
35
30
25 Бахреин
20
15 Малдиви
10
Оман
5
0 Луксембург
Државе са највишим просечним стопама миграционог салда 2015-2020. године
Катар
Локалне самоуправе са највећим
миграционим салдом у Србији-2015.године
● Земље са највећим бројем имиграната су Аустралија, Канада, Нови
Зеланд, САД, Јапан, а у новије време Турска, Колумбија и ЈАР.
● Европска држава са највећим бројем имиграната је Немачка.
● Немачка је у периоду од 2015. до 2020. имала позитиван миграциони
салдо од 2,7 милиона.

Немачка
● Азија је у периоду од 2015. до 2020. била највећи извор миграната.
● Индија (2,7 милиона), Бангладеш (1,8), Кина (1,7), Пакистан и Индонезија
су имали негативан миграциони салдо због економских разлога.
● Услед нестабилне политичке ситуације убрајају се Венецуела (3,3
милиона) и Сирија (2,1 милиона).

графички прикази могу и неморају имати наслов

● Миграције се према узроку деле на економске и неекономске.
● Главни економски узроци миграција су: жеља за бољим животом,
неповољни економски и финансијски услови.
● У неекономске узроке миграција спадају: политички (ратни сукоби,
политички режим), верски (верска нетрпељивост), породични,
индивидуални, психолошки и здравствени узроци, природне непогоде...
● На потенцијалног мигранта делују две врсте фактора које анализира.
● Позитивни фактори га привлаче (pull), а негативни потискују (push) из
државе.
 Врсте миграција
● Миграције се према удаљености деле на унутрашње и спољне.
● Унутрашње могу бити локалне (из једног места у друго у оквиру исте
општине), унутаррегионалне (из једне општине у другу исте регије) и
међурегионалне (из једне регије у другу).
● Спољне миграције представљају кретања преко државних граница.
● Оне могу бити међусуседске, континенталне и интерконтиненталне.
● Према трајању миграције се деле на дневне, недељне, сезонске,
привремене и трајне.
● Оне могу бити добровољне и присилне,организоване и неорганизоване
(спонтане и стихијске).
● Егзодус представља нагли одлазак великог броја становника са једног
подручја условљен разним недаћама.

Егзодус Срба из Хрватске Егзодус Срба из Сарајева

● Последице миграција су бројне.
● На старосну структуру и природни прираштај повољно утиче досељавање
млађег становништва, док исељавање младих утиче на смањење броја
становништва, природни прираштај и старосну структуру.
● Одлив мозгова представља миграцију високообразованих стручњака у
развијеније земље.
● Неразвијеним земљама одлазак стручњака представља велики губитак,
док за развијене земље школовани људи представљају екстрапрофит, јер
нису улагали у њихово образовање.
● Одлив мозгова је карактеристичан за земље у развоју.
 Занимљивост
● Светски дан миграната .
Хвала на пажњи!