Дознаке радника из иностранства

За укупан ниво дознака важан фактор је број наших суграђана који живе и раде у
иностранству. Други важни фактор је економски циклус: у случају експанзије расту
запосленост и плате, па се може више средстава и одвојити и послати кући, док током
рецесије расте незапосленост и смањују се плате, па је и простор за дознаке знатно
мањи. Ту је, међутим, и цео низ индивидуалних фактора који се разликују од случаја до
случаја. Светска банка има одређене процене о миграционом салду по земљама од 1960.
године.Ова база података показује да људи пореклом из Србије (не рачунајући Косово
које је посебно исказано) који живе у иностранству има преко милион. Нјих има
највише у Западној Европи, и то у Немачкој (183.000), Аустрији (137.000), Француској
(86.000), Швајцарској (65.000) и у Италији (44.000). У земљама региона, у Словенији
(32.000), Мађарској (34.000) и Хрватској (50.000), док су прекоокенаске дестинације
мање заступљене: САД (38.000), Канада (45.000) и Аустралија (34.000). Интересантно
је и да Турска искаче са (110.000).

Тачан износ дознака које долазе у земљу није јасан, јер део остаје скривен пошто новац
путује неформалним каналима уместо преко евидентираног платног промета. Људи
новац шаљу преко пријатеља и рођака или га донесу лично, да би избегли неретко
високе накнаде за платни промет са иностранством, зато што не верују банкама, или
зато што је такав трансфер лакши примаоцима, нарочито када живе у мањем месту где
су банке удаљене. Стога су приказани износи дознака више процена него неки егзактан
број. У дознаке спадају новчани трансфери не само радника док су на привременом
раду у иностранству, већ и сталних резидената у страној земљи, те државних
трансфера. У пракси, то значи да се у дознаке рачунају не само средства која
гастарбајтер пошаље породици која је остала у Србији, већ и она која пошаљу људи
који су постали резиденти или чак добили држављанство земље домаћина, а укључене
су и иностране пензије.

Србија спада у земље са јако високим дознакама из иностранства. Процена Светске

банке јесте да је у прошлој години у нашу земљу послато преко 4,1 милијарде долара,
што је скоро 8% БДП-а, што је више од укупних страних директних инвестиција.
Србија се налази негде при средини земаља у региону по релативном износу дознака.
Удео дознака опада са нивоом развијености неке земље.

Разлози за слање дознака могу да варирају, а економска истраживања указују на

алтруизам као најважнију компоненту за слање дознака. Другим речима, радници
мигранти шаљу новац породици која је остала код куће да би тако увећали њихов
животни стандард. Ово је највидљивије у случају нуклеарне породице (оне у којима
живе само две генерације, родитељи и деца) за шта би класичан пример био муж који
ради у иностранству и који шаље потом новац жени и деци.

Поред алтруизма, ту су и други мало себичнији мотиви, као што су осигурање

наследства, инвестирање и отплата дуговања. Од свих ових се разликују дознаке које за
циљ имају инвестицију: средства се шаљу људима од поверења који добро познају
ситуацију код куће да би са њима извршили неку куповину или радове. Ниво
образовања радника такође има утицаја на ниво дознака: боље образовани радници
лакше се асимилују у ново друштвено и радно окружење, па се лакше и одлучују да
остану у новој земљи те онда њихов образац потрошње знатно одступа од радника
класичних привремених миграната.
Пандемија короне утицала је и на прилив новца који наши људи из дијаспоре шаљу
својима у Србији. Тако је ова "гастарбајтерска каса" од јануара до августа 2020. године,
смањена за готово пола милијарде евра у односу на исти период 2019. године. Према
последњим платнобилансним подацима Народне банке Србије, укупан прилив по
основу дознака, личних трансфера, за ових седам месеци износио је 1,912 милијарди
евра - за 446,8 милиона евра мање него 2019. године.

Пад бруто домаћег производа у земљама из којих се шаљу дознаке утиче на смањење
новца које људи могу да издвоје и пошаљу у матичне земље. Највише дознака у првој
половини 2020. године стигло је из земаља у којима живи и ради велики део наше
дијаспоре, пре свега из Немачке - 377 милиона евра. Из Швајцарске је нашим људима
уплаћено 169 милиона евра, Аустрије - 109 милиона евра, а из САД је до августа стигло
95 милиона евра.

Када је реч о слању новца у иностранство, треба урачунати и провизију коју наплаћују
банке и институције које се тиме баве. Наши људи новац "напоље" шаљу као поклон,
помоћ, наследство, ренту, због исељења у иностранство, за плаћање робе... Клијент
бира да ли ће сам сносити трошкове, да ли ће бити подељени, или ће ићи на терет
примаоца пара. За пријем новца из иностранства до 10.000 евра накнада је 0,20 одсто до
0,35 одсто. Најмања накнада је 200 динара и највиша 20.000 динара у зависности од
износа, а за пријем пензије из Немачке је 0,23 одсто. Накнада за слање у иностранство
је 0,70 одсто од износа трансфера, најмање 1.000 динара и 600 динара када се шаљу
долари, а највиша је 30.000 динара.

Трансакције преко "Вестерн униона" могу да се обављају са око 200 земаља, а накнаду
увек плаћа пошиљалац. Да би неко у Француској, рецимо, примио 100 евра, пошиљалац
из Србије мора да уплати 12.400 динара, плус провизију од 1.500 динара. Ако неко у
БиХ, Хрватској или Црној Гори треба да добије до 6.400, накнада је 660 динара.

Од јануара до августа, одлив новца из Србије износио је 161,6 милиона евра, што је у
односу на исти период 2019. године више за 11,7 милиона евра, односно 7,8 одсто.
Посматрано по земљама, највише дознака у првој половини 2020. године послато је у
Немачку - 12,5 милиона евра, Кину - 9,5 милиона евра, САД - 9,4 милиона евра, Канаду
- 5,1 милион евра, Швајцарску - 5 милиона евра и Црну Гору - 4,9 милиона евра.