Становништво као фактор

привредног развоја Србије

Урош Јанковић, Адриан Мајхер, Лука Башић

 Становништво

 Становништво је најважнији фактор привредног развоја, као и крајњи корисник самог процеса
производње, кажемо да становништво има дуални карактер јер оно само и производи и користи
ствари настале у процесу производње.
Стопа запослености

 Други квартал 2023. године:

50,4% стопа запослених лица

44,2% стопа незапослених лица (24,7% 15-24 год.)
 Пет највећих градова у Србији према
броју становника (2011-2022)

 Београд 2011. - 1.639.121 + 46.442 Београд 2022. - 1.685.563

 Нови Сад 2011. - 335.701 + 31.420 Нови Сад 2022. - 367.121
 Ниш 2011. - 257.867 - 8.051 Ниш 2022. - 249.816
 Крагујевац 2011. - 177.468 - 5.840 Крагујевац 2022. - 171.628
 Лесковац 2011. – 143.962 -19.073 Лесковац 2022. - 124.889

 Из ових података можемо да закључимо да се у распону од 11 година највише људи доселило у Беорад и
Нови Сад, а највише одселило из Лесковца, такође можемо да претпоставимо да је то резултат жеље
људи да живе у развијенијем и урбанијем окружењу.
 Привредни развој

 Привредни развој је сложен економски ток, којим се једна земља постепено ослобађа
економске неразвијености и сиромаштва, достижући све више развојне нивое.
 Број становника, демографија

 Број становника у Републици Србији према последњем попису из 2022. године износи око 6.700.000
 Демографија је наука о динамици становништва и она као таква обухвата проучавање његове
величине, структуре и поделе, као и то како се становништво мења током времена због рађања,
умирања, миграција и старења.
 Морталитет и наталитет

 Наталитет је стручни израз којим се користи демографија а означава укупно рађање на одређеном
подручју у одређеном времену.
 Стопа наталитета представља однос живорођених и процењеног броја становника, изражава се у
промилима (на 1 000 становника).
 Морталитет је збир случајева умирања у једном одређеном времену, супротно од случајева рађања
(наталитета).
 Стопа морталитета представља однос умрлих и процењеног броја становника, изражава се у
промилима (на 1 000 становника).
 Природни прираштај

 Природни прираштај по дефиницији представља промену броја јединки неке популације по

јединици времена. Израз природни прираштај може се односити на било коју животињску врсту,
али се најчешће користи за људску популацију.
 Природни прираштај може бити:
 негативан (број наталитета и имиграција мањи је од броја морталитета и емиграција);
 позитиван (број наталитета и имиграција већи је од броја морталитета и емиграција);
 нулти (број наталитета и имиграција једнак је броју морталитета и емиграција);
 низак (број наталитета и имиграција мало је већи од броја морталитета и емиграција);
 висок (број наталитета и имиграција знатно је већи од броја морталитета и емиграција).
 Миграције

 Миграција или сеоба је израз којим се описује физичко кретање људи из једног подручја у друго, најчешће
преко великих удаљености или у великим групама.
 У данашњем свету се најчешће разликују четири типа миграције:
 сезонска људска миграција, обично везана уз пољопривредне делатности или годишње одморе
 миграција од руралних према урбаним подручјима, обично везана уз земље у развоју које пролазе кроз
процес индустријализације и урбанизације
 миграција од урбаних према субурбаним подручјима, обично везана уз развијене земље и мотивисана
високим трошковима живота и нижим квалитетом живота у градским центрима, позната
као субурбанизација;
 међународна миграција