СЕМИНАРСКИ РАД

ОПШТИНА ВОЖДОВАЦ
 САДРЖАЈ

САДРЖАЈ.....................................................................................................................................................2
Географски положај и природне карактеристике општине....................................................................3
Укупан број становника према типу насеља............................................................................................4
Досељено становништво према типу насеља из ког се доселило.........................................................5
Досељено становништво према времену досељавања..........................................................................8

Литература...................................................................................................................................................9
 Географски положај и природне карактеристике општине

Вождовац представља једну од седамнаест београдских општина, као и јужну капију

Београда. Повезује старо градско језгро са приградским насељима. Најбитнија
карактеристика ове општине јесте да њеном територијом делом пролази аутопут Београд-
Ниш. У другој половини 20. столећа, на територији ове градске општине, изван њеног
дотадашњег урбанизованог дела – старог Вождовца, Пашиног брда и Душановца –
изграђена су нова градска насеља – Шумице, Коњарник, Браћа Јерковић, Медаковић,
Бањица, Кумодраж и, као најновије – насеље Степа Степановић, завршено децембра 2012.
године. Добро повезана са центром Београда, сва ова вождовачка насеља пружају
угодности живота у природном амбијенту са обиљем зеленила, слободног простора и
уређених паркова.

Географске координате: 44° 46` 42`` СГШ и 20° 28` 33`` ИГД

Површина града: 148 km2 (14 864 ha)

Број становника: 158.213 (попис 2011)

Надморска висина:

Клима: умерено-континентална

Место данашње општине Вождовац је место са којег је вожд Карађорђе повео своје
устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомееен на тај догађај, овај
крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После II св. Рата
општина је названа шести рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино
брдо и Вождовац.

Према попису из 2011. године, на овој територији живи 158.213 становника. Пола века
раније, 1961. године, било их је 85.458, деценију касније 134.206, а 1981. године у
вождовачкој општини регистровано је 159.364 становника, а просечна старост износи 42.4
године (40,8 за мушкарце и 43,8 за жене). Општина обухвата 59370 домаћинства, а
просечан број чланова по домћинству износи 2,65.
 На подручју општине живи 146.607 Срба, док неке од већих етничких заједница
представљају и Роми (1169 становника), Македонци (727 становника), Хрвати (615
становника) и лица која се изјашњавају као Југословени (678 становника).

Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега

досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу
Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић,
Кумодраж 2 и Медаковић. Знатно већи део становништва живи у градским насељима, док
мањи удео живи у осталим, што је донекле и логично, јер општина Вождовац обухвата
насеља која припадају градском центру.

Укупан број становника према типу насеља

Табела 1: Укупан број становника према типу насеља за општину Вождовац

Број становника
Вождовац
1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

Укупно 52338 61200 85458 134206 159364 161376 151768 158213

Градска 43584 51565 73408 122007 147130 148811 139003 145124

Остала 8754 9635 12050 12199 12234 12565 12765 13089

Објашњење: Према подацима добијенима од 1948. године, број становника на територији

општине Вождовац континуирано расте све до међупописног периода од 1991. до 2002.
године када бележи пад од 10.000 становника, али у наредном међупописном периоду
наставља да расте. Највећи пораст броја становника је забележен у међупописном периоду
од 1961. до 1971. године и то у градским насељима.

Овакав раст може се приписати пре механичком него природном кретању, узимајући у
обзир индустријализацију и деаграризацију која је била најизраженија у том периоду и
чињеницу да је Вождовац општина која припада главном граду Републике, те да се јавља
такозвана „београдизација“ Србије, што значи да је Београд још од друге половине 20-ог
века тзв.“магнет за мигранте“. Не смемо заборавити чињеницу да је Београд највећи
универзитетски центар у држави, као и да окупља стручњаке из целе државе, јер је у овом
граду и индустрија најразвијенија у односу на остатак земље.

Досељено становништво према типу насеља из ког се доселило

Табела бр. 2. Миграције према типу за 1961. годину

Са подручја
Исте Друге општине Друге Друге Сеоско Мешовито Градско
Свега
општине исте СР СР државе г г г
15568
11858 49514 24853 1581 29124 3677 17565
5

У општини Вождовац 1961. године било је 155685 мигранта, 11858 или 7.61% је
мигрирало у оквиру исте општине. 49514 или 31.8% их се доселило из друге општине,
24853, тј. 15.96% се доселило на територију општине Вождовац из других савезних
република. Из других држава се доселило 1581 или 1,02%. Од 155685 мигрантског
становништва, 29124 (18,7%) је дошло из сеоских насеља, из мешовитих 3677 или 2,36%, а
градских 17565 тј. 11,28%. Податак да је чак 18,7% мигрантског становништва досељено
из сеоских насеља, говори о започетом тренду урбанизације.

Табела 3. Миграције према типу за 1971. годину

Са подручја
Исте Друге општине Друге
Свега Сеоског Мешовитог Градског
општине исте СР СР
134207 4669 55238 19739 35474 7128 36953

На територији општине Вождовац, у међупописном периоду 1961.-1971. доселило се

134207 лица. Од тога се 4669, или 3,48% селило у оквиру општине, 55238, тј. 41,16% се
доселило са територије других општина, а у истој Савезној Републици. Из других
Република, у општину Вождовац се доселило 19739 лица, или 14,71% мигрантског
становништва. 26,43% досељеног становништва је досељено из сеоских насеља, 5,31% из
мешовитог типа насеља, а 36953, тј. 27,5% из градских насеља. Док се у попису 1961.
године стиче увид у започет тренд урбанизације, у подацима из пописа 1971. године се
види колико је тај тренд био у порасту, самим тим што се становништво сада досељава не
највише из сеоских насеља, већ из мањих градских центара.

Табела 4. Миграције према типу за 1981. годину

Са подручја
Исте Друге општине Друге
Укупно Иностранства Непознато
општине исте СР СР
159364 1414 44635 38703 1058 574

1981. године, у општини Вождовац, било је регистровано 159364 досељених лица. Највећи
број лица је досељено из других општина, а исте републике, чак 28%.

Табела 5. Миграције према типу за 1991. годину

Са подручја
Исте Друге општине Друге
Укупно Сеоског Мешовитог Градског
општине исте СР СР
161376 1021 40494 34495 20119 15100 40791

Из пописа 1991. године, сазнајемо да је 161376 лица досељено на територију општине

Вождовац. Из табеле видимо да је 20119 лица досељено из сеоских насеља 12,47%, али
чак двоструко више лица из осталих градских насеља, 25,27%.

Табела 6. Миграције према типу за 2002. годину

Са подручја
Исте Друге Друге Бивших
Укупн Осталих
општин општине исте покрајин република Непознато
о земаља
е покрајине е СФРЈ
151768 1439 36661 13245 22056 835 709

На територији општине Вождовац, 2002. године је било 151768 миграната. Највише се

лица доселило из других општина исте покрајине, тј. 24,15% укуппног мигрантског
становништва, али се велики број људи доселио и из бивших република СФРЈ, чак
14,53%.

Табела 7. Миграције према типу за 2011. годину

Са подручја
Исте Друге Друге Бивших Осталих
Укупно Непознато
општине општине покрајине република СФРЈ земаља
77748 1315 7104 44669 22209 2388 63

2011. године, на територију општине Вождовац се доселило укупно 77748 лица, од тога 1,7% се
селило у оквиру исте општине, 9,1% из друге општине, из других области исте државе 57,45%, . Из
бивших република СФРЈ, 28,56%, док се из осталих држава, у општину доселило 30,82%.

Досељено становништво према времену досељавања

Табела 8. Миграције према времену досељавања за 1961. годину

Године
Општина
1940 и пре 1941-1945 1946-1952 1953-1957 1958-1961
10194 3028 9150 10526 12501

Из табеле видимо да је најизразитија миграција била у периоду 1953.-1957. године и 1958.-

1961. када и започиње индустријски развој државе. У првом четворогодишту, на
територију општине Вождовац, доселило се 10526 лица, док наредном трогодишту, број
миграната расте и достиже број од 12501.

Табела 9. Миграције према времену досељавања за 1971. годину

 Године
Општина
1940 и пре 1941-1945 1946-1952 1953-1960 1961-1965 1966-1969 1970-1971
11939 3809 10948 19735 15540 12819 5175

Након пописа 1961. године број досељених лица наставља да расте. Привидно може
изгледати да је од 1970.-1971. број миграната опао, али треба узети у обзир да тај период
обухвата само једну календарску годину, док остали периоди обухватају најмање три
календарске године.

Табела 10. Миграције према времену досељавања за 1991. годину

Године
Општина
1940 и пре 1941-1945 1946- 1960 1961- 1970 1971-1980 1981- 1991
4984 2817 24392 19217 14188 9363

Након пописа 1971. године, па до пописа 1991. године, број миграната је у опадању. У
десетогодишту 1981.-1991. године, на територију ове општине се доселило само 9363
лица. Разлог за то може бити већа насељеност и развој приградских општина.

Табела 11. Миграције према времену досељевања за 2002. годину

Године
Општина 1940 и 1941- 1946- 1961- 1971- 1981- 1991-
раније 1945 1960 1970 1980 1990 2002
1621 1622 16657 15402 11439 8467 16926

На територији општине Вождовац. 2002. године регистровано је 151768 лица са

мигрантским обележјима. Након периода 1981.-1990. године када је број миграната био у
опадању, у периоду од 1991.-2002. године је у поновном порасту. Повећање овог броја
можемо приписати ратним дешавањима која су се одиграла на простору бивших
република СФРЈ, као и у самој републици СЦГ и која су произвела велики број принудних
миграната.
 Литература

1. Попис становништва 1961. Година, књига 7. – Миграциона обележја

2. Попис становништва 1961. Година, књига 6. - Витална, етничка и миграциона
обележја
3. Попис становништва и станова 1971. Година, Миграциона обележја
4. Попис становништва и станова 1971. Година, Витална, етничка и миграциона
обележја
5. Попис становништва 1991. Година, Миграције Централна Србија
6. Попис становништва 2002. Година, Мигранти, подаци по општинама
7. Попис становништва 2011. Година, књига 9. - Миграције