NOVI SAD

Милош Радиновић VIII6

 СТАНОВНИШТВО

Простор Новог Сада је кроз историју био

привлачан за насељавање због свог
географског положаја. Пораст
становништва у целом послератном
периоду, који је у појединим периодима
био веома интезиван, при чему је на
пораст становништва знатније утицао
механички прилив него природни
прираштај. Најинтезивнији демографски
раст Нови Сад је остварио у периоду од
1961. до 1971. године када је остварен
пораст становништва за око 37%. Највећи
део досељеног становништва града потиче
са подручја Војводине (56,2%), затим са
подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и
уже Србије (11,7%).
 О Т К У П Т И Т УЛ Е
СЛОБОДНОГ
К РА Љ Е В С К О Г Г РА Д А
ОД МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ

• Као један од најзначајнијих датума у

историји Новог Сада, 1. фебруара
проглашен је Даном града тек 1998.
године. То је дан када је наш град од
Марије Терезије добио „Повељу
слободног краљевског града“, коју су
грађани платили 80.000 форинти. О томе
шта је овом историјском догађају
претходило, колико је био значајан за
даљи развој и о неким занимљивим
чињеницама везаним за наш град
разговарали смо са Александром
Стојкечићем, професором историје у
гимназији „Јован Јовановић Змај“.
 С Т РА Д А Њ Е Г РА Д А
1848
• Вихор рата који је немилосрдно пустошио
Бачку и Банат током Револуција 1848/49.
године надвио се над Новим Садом 12. јуна
1849. године. Тачно годину дана од
отпочињања ратних сукоба између
Кошутових револуционара и српских
родољуба Нови Сад је
• доживио најзначајније материјално
разарање у својој модерној историји. Закон
битке код Каћа која се одигрила 7. јуна
1849. године, аустријска Јужна армија
кренула је ка Новом Саду и
Петроварадинској тврђави
Н О В И С А Д У Д В А С В Е Т С К А РА Т А

• Између 1849. и 1860. године, Нови Сад се налазио у оквиру Војводства Србије и
Тамишког Баната, засебне хабсбуршке покрајине чије је административно
седиште био Темишвар. После укидања ове покрајине, Нови Сад је део Бачко-
бодрошке жупаније у оквиру Хабсбуршке Угарске. Административно седиште
ове жупаније био је град Сомбор.
• Дана 2. новембра чланови Српског народног одбора су се договорили да се
организује народна стража, а истог дана на улицама се појавило обновљено
социјалдемократско гласило "Слобода", које је најавило национално ослобођење
српског народа у Војводини (претходно је издавање свих српских листова било
обустављено у лето 1914. године).
H VA L A N A P A Ž N J I
МИЛОШ РАДИНОВИЋ VIII6