Човек — Википедија https://sr.wikipedia.

org/wiki/Човек

Човек (Homo sapiens, првенствено подврста Homo

sapiens sapiens), живо биће које има високо развијен Човек[1]
мозак способан за апстрактно размишљање, говор, Временски распон: 0.195–0 Ma
↓
решавање проблема, интроспекцију и сл. Данашњи човек PreЄ Є O S D C P T J K PgN
развио се пре око 200.000 година на простору Африке.[3] Плеистоцен — данас
Људска популација је у 2011. години премашила број од 7
милијарди становника.[4] Човек је мисаоно биће (може
закључивати, цртати, размишљати), друштвено биће
(живи у друштву), духовно биће (разликује добро од зла) и
природно биће (део је живе природе). Сви људи заједно
називају се човечанство или људски род.[5][6]

Модерни људи су једини преостали чланови хомининског

клада, гране великих човеколиких мајмуна
карактерисаних усправним држањем и бипедалном
локомоцијом, спретношћу руку и знатном употребом
оруђа, и генералним трендом ка већим, комплекснијим
мозговима и друштвима.[5][7] Рани хоминиди, као што су
аустралопитецини чији мозгови и анатомија су у многим
погледима сличнији нечовеколиким мајмунима, се ређе
сматрају и називају „људским“ него хоминидима из генуса
Homo.[8] Неки од каснијих који су користили ватру, су
заузимали већи део Евроазије, и од њих је постао[9][10] Слика мушкарца и жене на оплати
анатомски модеран Homo sapiens у Африци пре око летилице у склопу мисије Пионiр 11
250.000 година. Постоји евиденција да су они почели да
испољавају бихевиорални модернитет пре око 50.000 Статус угрожености
година, и да су мигрирали у сукцесивним таласима да би
заузели[11] све сем најмањих, најсувљих, и најхладнијих
предела. У задњих 100 година, та тенденција је даље
проширена у облику перманентно насељених база у Најмање угрожен (IUCN 3.1)[2]
Антарктику, нафтних платформи, и орбитовања Земље.
Ширење људи и њихове велике и растуће популације је Научна класификација
имало дубок импакт на велике области животне средине и
Царство: Animalia
милионе природних врста широм света. Предности које
обухватају тај еволуциони успех обухватају њихов Тип: Chordata
релативно велики мозак са посебно добро развијеним Класа: Mammalia
неокортексом, префронталним кортексом и темпоралним
режњевима, који омогућавају високе нивое апстрактног Ред: Primates
размишљања, језика, решавања проблема, друштвености, Подред: Haplorhini
и културе путем друштвеног учења. Људи користе алате у
далеко већој мери од било које друге врсте, и једина су Инфраред: Simiiformes
постојећа врста која рукује ватром и кува своју храну, као Породица: Hominidae
што су и једина постојећа врста која се облачи и креира и

1 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

користи бројне друге технологије и уметности. Потпородица: Homininae

Људи су јединствено адаптирани у коришћењу система Племе: Hominini
симболичне комуникације, као што је језик и уметност за Род: Човек
самоизражавање, размену идеја, и организацију. Људи
креирају комплексне друштвене структуре састављене од Врста: H. sapiens
многих сарађујућих и конкурентских група, од фамилија и Биномијално име
мрежа сродстава до држава. Социјалне интеракције
између људи су успоставиле екстремно широку Homo sapiens
разноврсност вредности,[12] друштвених норми, и ритуала, Linnaeus, 1758.
који заједно формирају базу људског друштва. Људска
Подврсте
жеља да схвати и утиче на животну средину, и да објасни и
манипулише феноменима, је била фондација за развој
науке, филозофије, митологизе и религије. Научним †Homo sapiens idaltu White et
истраживањем људи се бави антропологија. al., 2003

Људи су почели да се баве седентарном пољопривредом Homo sapiens sapiens

пре око 12.000 година, припитомљавајући биљке и
животиње, чиме су омогућили развој цивилизација. Људи
су накнадно успоставили разне форме влада, религија, и
култура широм света, уједињујући се унутар региона, што
је довело до развоја држава и царстава. Брз напредак
научног и медицинског разумевања у 19. и 20. веку је Ареал распрострањења
довео до развоја техонологија на бази погониских горива и
побољшања здравља, узрокујући експоненцијални раст Синоними
људске популације. До 2014. глобална људска популација
Синоними врсте[1]
је по процени била око 7,2 милијарди.[13][14]

Животни циклус
Пренатални развој
Од рођења до старости
Биологија
Анатомија
Физиологија
Физичке особине
Еволуцијски развој човека
Биолошки аспект
Социолошки аспект
Духовни, верски и културни аспект
Наука
Хуманистичке науке
Природне науке

2 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе

Пренатални развој

Да би настало ново људско биће потребан је сполни однос између мушкарца и жене, а у новије
време могућ је настанак и путем вештачке оплодње. До зачећа долази спајањем сперматозоида
и јајне ћелије у телу мајке. Настаје оплођено јаје које има 46 хромозома (23 од оца и 23 од
мајке). Прва људска ћелија садржи сложен генетски нацрт сваке појединости попут пола,
висине, боје коже итд. На ДНК-а записане су све потребне генетске информације за даљи
развој. Њих има, толико колико би стало података у пет сетова Енциклопедије Британике.
Много података записано је у јако минијатурном облику. Када би се на једно место сакупили
сви генетски подаци с ДНК-а 5 милијарди људи, били би величине само две таблете.[15]
Постепеним развојем од прве ћелије настаје ембрион, а након три месеца прераста у људски
плод или фетус.

Од рођења до старости

Жена рађа дете након обично девет месеци трудноће, мада је могуће и превремено рађање у
седмом или осмом месецу, међутим то је раздобље ризично за дететов живот јер му нису још
потпуно развијени респираторни органи. Дететова плућа се развијају у 8. месецу трудноће, па
ако се дете тад роди обично дође до компликација, док ако се роди у 7. месецу дете иде у
инкубатор и плућа се развијају без шока и прекида.

Због спонтаног или намерног побачаја трудноћа се може прекинути. Рађање је процес зависан
од величине детета и његове способности прилагођавања на породни канал за време спуштања,
те о снази и правилности трудова, о отпору карлице и меких ткива дна карлице. Новорођенче
је обично тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара.

Након прве године живота, новорођенче прелази у раздобље детињства. Рано детињство траје
до 6. године живота, средње дјетињство до 9. године живота, а касно детињство до 12. године
живота. Детињство је време почетка школовања.

За време пубертета долази до телесног, полног, психичког и других облика сазревања. Код
девојчица догађа се прва менструација и овулација. Развијају се полни органи код оба пола.
Адолесценција је раздобље након пубертета, током којег долази до даљњег развоја личности,
осамостаљивања и сазревања. Раст тела углавном траје до 30. године, а полна зрелост досеже се
од 12. до 15. године живота (пубертет).

У зрелом раздобљу живота, човек се остварује на пословном и породичном плану. Здрав и

добро ухрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Доказано је да максимални животни век

3 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

износи 120 година.[16] Смрт је престанак биолошких функција. Висина већине одраслих људи
износи између 150 и 200 центиметара, а маса између 50 и 90 килограма. Једна од врло битних
особина човека је усправан ход.

Већина аспеката људске физиологије је блиско хомологна

кореспондирајућим аспектима животињске физиологије.
Људско тело се састоји од ногу, торза, руку, врата, и главе.
Одрасло људско тело се састоји од 100 билиона (1014) ћелија.
Најчешће дефинисани телесни системи код људи су нервни,
кардиоваскуларни, циркулаторни, дигестивни, ендокрини,
имунски, покровни, лимфни, мускоскелетални,
репродуктивни, респираторни, и уринарни систем.[17][18]

Људи, попут већине других човеколиких мајмуна, немају

ектерне репове, имају неколико система крвних типова, имају
одвојене палчеве, и сексуално су диморфни. Релативно мале
анатомске разлике између људи и шимпанзи су резултат
Основна анатомска својства жене
људског бипедализма. Консеквентно, људи су спорији на и мушкарца. На овим моделима је
краћим растојањима, али су међу најбољим тркачима на дуге телесна длака и длака са лица
стазе у животињском царству.[19][20] Људска тања телесна мушкараца уклоњена и коса је
длака и продуктивније знојне жлезде помажу у избегавању скраћена. Женски модел има
топлотног удара при трчању на дуге стазе.[21] црвени лак за нокте на њеним
ноктима ногу и носи прстен.
Консеквенца бипедализма је да људске жене имају уже
порођајне канале. Конструкција људске карлице и прстију
ногу се разликује од других примата. Негативни аспекат тих предности данашњег људског
пелвиса је да је порођај тежи и опаснији него код већине друигх сисара, посебно имајући у виду
већу главу људских беба у поређењу са другим приматима. То значи да се људске бебе морају
окренути при пролазу кроз порођајни канал, до чега не долази код других примата, и то чини
људе једином врстом чијим женкама је неопходна помоћ при порођају ради смањивања
ризика. Делимично еволуционо решење је да се људски фетуси рађају мање развијени и да су
рањивији. Бебе шимпанзи су когнитивно развијеније од људских до узраста од шест месеци,
кад брз развој синапси људског мозга превазилази шимпанзе. Још једна разлика између жена
и женки шимпанзи је да жене пролазе кроз менопаузу и постају неплодне деценијама пре краја
њиховог живота. Све друге врсте човеколиких мајмуна могу да рађају до краја живота.
Менопауза се вероватно развила јер је пружала еволуциону предност (дуже време бриге) за
младе сроднике.[20]

Анатомија

Људско тело састоји се од глава|главе, удова и трупа. Они се састоје од органа и различитих
ткива. Допуњују се чинећи људски организам. Кости и мишићи (који помоћу антагонистичког
стезања и опуштања покрећу кости) човеку омогућују кретање. Главни део човековог костура
чине кичма, која повезује кости удова, главе и трупа.

Људи се међусобно разликују по физичком изгледу и карактерним особинама.

4 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

Физиологија

Физиологија је наука о Елементи у људском телу

механичким, физичким код особе масе 60 kg

и биохемијским Елемент маса[22] Постотак атома[22]

функцијама људи.
Физиологија се Кисеоник 38.8 kg 25.5%
фокусира на органе и Угљеник 10.9 kg 9.5%
ткива. Посоматра тело
као групу система с Водоник 6.0 kg 63.0%
међусобном Азот 1.9 kg 1.4%
интеракцијом, сваки с
Остали 2.4 kg 0.6%
властитом
комбинацијом функција
и сврхом. Физиологија човека блиска је физиологији
животиња па је много спознаја добијено експериментима на
животињама. Анатомија и физиологија уско су повезана
Витрувијев човек, Леонардо да
подручја: анатомија, истражује облике, а физиологија Винчијева слика која се често
проучава функције, уче се заједно као део медицинског користи као симбол есенцијалне
курикулума. Многе физиолошке променљиве (као ниво симетрије људског тела, и по
глукозе у крви, телесна температура, pH крви итд.) морају се аналогији целекопног свемира.
одржавати у уским границама како би се одржало здравље.
Превладавајућа тема физиологије је хомеостаза, одржавање
стабилног унутрашњег окружења упркос спољним флуктуацијама. Примарна функција многих
органских система јест одржавање хомеостазе. На пример, мокраћни систем помаже
контролирању количине воде у организму као и одржавање pH вредности крви и различитих
отпадних продуката, а крвоточни систем осигурава ткивима сталну опскрбу кисеоником и
храњивим материјама и уклања штетне продукте.

Проучавање промене физиолошких процеса у болести је патофизиологија.

Подаци за просечног човјека:

Човјек има пол, па је или жена или мушкарац. За формирање детета је потребан полни однос
између жене и мушкарца. Жена рађа дете након девет месеци трудноће. Новорођенче је тешко
3-4 килограма и високо 50-60 центиметара. Човек расте до 18-21. године, а полну зрелост
досеже око 12-15. године (пубертет). Здрав и добро прехрањен човек у просеку доживи 70-80
година. Одрастао човек је висок између 1,5 и 2 метра, а тежи између 50 и 90 килограма.

Данас је прихваћена теорија еволуције, која каже да се човјек развио из примата.

Раширен је и поглед на његов развој креационизам, псеудонаучна-теолошка теорија по којој је

човек створен са сврхом. Како се једна теорија бави начином, а друга узроком човјековог
настанка оне се, на први поглед, нужно не искључују.

5 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

Људска
врста Еволуција човека
настала је
0— ←Модерни људи
пре 3,5 П
милиона –л ←Прва одећа
година у е ←Прво кување
-1 — и
источној с
Африци. –т ←Откриће ватре
Модерни о ←Први одлазак
-2 — ц из Африке
Миграција човека (п. н. е.) човек е
настао је –н
пре
-3 —
400.000 година. Данас на Земљи живи ←Најраније
више од 7 милијарди људи. Научници су – камено оруђе
прорачуном добили податак да је на Земљи П
-4 — л ←Први бипедали
до сада укупно живело око 106 милијарди и
400 милијуна људи (бројем –о Х
[23] ц
106.400.000.000). -5 — е о
н
Већина живи у Азији (61,3%). Затим следе – м
обе Америке (Јужна Америка има 5,6%, а и
-6 —
Северна 7,7% светског становништва),
Африка (13%) и Европа (11,9%) и Океанија – н
(0,5%).[24] Чак 2,5 милијарди људи живи у и ←Можда бипедал
-7 — М
градовима. Некад је људски животни и
простор зависио од воде, животиња и –о д
обрадиве земље. Због развоја трговине, ц
-8 — е и
данас људи живе практично по целој н
планети. Једини људима стално –
ненасељени континент је Антарктик.
-9 —
Човек прикупља информације кроз пет –
чула:
-10 — ←Први мајмуни
Размера осе: милиони година.
вид Такође погледајте: Хронологија живота/природе.
слух
мирис
додир
укус

Општа група Уједињених нација прогласила је 1948. године Општу декларацију о правима
човека, а 1989. године Конвенцију о правима детета.

Биолошки, човек се класификује као врста homo sapiens (на латинском, "мудри човек" или
"мислећи човек"), из рода homo (на латинском, "човек"); Homo sapiens је двоноги примат из
натпородице Хоминоидеа, у коју спадају остали човеколики мајмуни: чимпанзе, гориле,

6 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

орангутани и гибони. Од осталих примата их издвајају:

1. Y-обликоване главне бразде на површини кутњака,

2. безрепост, и

положај раменског (лопатичног) појаса (леђни, а не бочни).

[25][26]

Човек има усправно тело, које му ослобађа горње удове за

баратање предметима, и веома развијени мозак, који је у стању да
врши апстрактно мишљење, говор, језик и интроспекцију. Чини се
да се двоножно кретање еволуцијски развило пре енцефализације,
тј. развоја великог мозга. Истраживање о пореклу двоногог хода и
његове улоге у еволуцији људског мозга је још увијек у току. Албрехт Дирер, Адам и Ева

Дивергенција ДНК секвенци човека и осталих хоминида (%)

Човек — Човек — Човек —
Показатељ
Шимпанза Горила Орангутан

Alu елементи 2 – –

Некодирајуће секвенце
1.68 ± 0.19 2.33 ± 0.2 5.63 ± 0.35
хромозома Y

Аутозомни псеудогени 1.64 ± 0.10 1.87 ± 0.11 –

Pseudogeni хромозома
1.47 ± 0.17 – –
X

Аутозомне
1.24 ± 0.07 1.62 ± 0.08 3.08 ± 0.11
некодирајуће секвенце

Гени Кs 1.11 1.48 2.98 Анатомски човек

Интрони 0.93 ± 0.08 1.23 ± 0.09 —

Xq13.3 0.92 ± 0.10 1.42 ± 0.12 3.00 ± 0.18

Субтотал X хромозома 1.16 ± 0.07 1.47 ± 0.08 —

Гени Кa 0.8 0.93 1.96

Социолошки, човек је суштински друштвено биће, као и већина примата. Људска бића стварају
сложене друштвене структуре које сачињавају сарадничке (кооперативне) или такмичарске
(компетитивне) групе. У ове спадају групе у распону од нације и државе па све до породице.

Статистика људског друштва

Укупан број 6.861.000.000[27] (august
људи 2010)
12,7 ст./km² на укупној
Духовно, верски и културно, људска бића стварају и Густина
површини Земље
обогаћују своје унутрашње и спољне светове путем становништва
43,6 ст./km² на копну

7 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

трагања за разумевањем, употребом и Највеће Токио, Мумбај, Сеул, Делхи,

манипулисањем науке и технологије, религије и агломерације Мексико Сити, Истанбул,
митологије, обичаја и ритуала, естетских и Њујорк Сити, Лагос,
друштвених вредности и норми - једном речју, Јакарта, Сао Пауло, Осака,
духовних и културних активности. Шангај, Манила, Хонгконг-
Шенџен, Лос Ангелес, Куала
Лумпур, Колката, Техеран,
Москва, Каиро, Чикаго,
Буенос Аирес, Париз,
Лондон, Тајпеј, Пекинг,
Карачи, Дхака,
Хуманистичке науке
Филаделфија, Рурска
област, Торонто
Хуманистичке науке су оне науке којима је предмет
човек. То су:

Психологија - проучава човеков психички свет

Социологија - проучава човека у склопу заједнице и заједницу као вид људске организације
Антропологија - проучава човјека у најширем могућем контексту
Лингвистика - проучава људску вербалну комуникацију

Природне науке

Неким природним наукама такође је предмет човек:

Медицина - проучава човеково здравље, и лечи га

Анатомија - проучава човеково тело (обично се проучава у склопу медицине)
Физика
Психологија

Људи у различитим стадијима живота

Девојчица пре Одрасла жена, Старија жена Адолесцент, Киргиз

пубертета Панџабкиња

8 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

Одрасли Старији мушкарац, Естонка Ањуак, Етиопија

мушкарац, Pataxó Таџик
индијанаца

Фиџијац

1. Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic
and Geographic Reference (http://www.departments.bucknell.edu/biology/resources/msw3/brows
e.asp?id=12100795) (на језику: енглески) (3 изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press.
ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494 (https://www.worldcat.org/oclc/62265494).
2. Global Mammal Assessment Team (2008). „Homo sapiens” (https://www.iucnredlist.org/species/1
36584/4313662). The IUCN Red List of Threatened Species. 2019-3. IUCN. 2008:
e.T136584A4313662. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T136584A4313662.en (https://doi.org/10.
2305%2FIUCN.UK.2008.RLTS.T136584A4313662.en)  . Приступљено 14. 12. 2019.
3. The Smithsonian Institution, Human Origins Program
4. U.N. Says 7 Billion Now Share the World (http://www.nytimes.com/2011/11/01/world/united-nation
s-reports-7-billion-humans-but-others-dont-count-on-it.html?_r=1)
5. Goodman M, Tagle D, Fitch D, Bailey W, Czelusniak J, Koop B, Benson P, Slightom J (1990).
„Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. J Mol Evol. 30 (3):
260—266. PMID 2109087 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2109087).
doi:10.1007/BF02099995 (https://doi.org/10.1007%2FBF02099995).
6. „Hominidae Classification” (http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/classification/Ho
minidae.html). Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 9. 11. 2012.
7. „Hominidae Classification” (http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/classification/Ho
minidae.html). Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 25. 9. 2006.

9 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

8. Ian, Tattersall; Jeffrey, Schwartz (2009). „Evolution of the Genus Homo”. Annual Review of Earth
and Planetary Sciences. 37: 67—92. doi:10.1146/annurev.earth.031208.100202 (https://doi.org/1
0.1146%2Fannurev.earth.031208.100202).
9. Antón Susan C.; Swisher Carl C., III (2004). „Early Dispersals of homo from Africa”. Annual
Review of Anthropology. 33: 271—296. doi:10.1146/annurev.anthro.33.070203.144024 (https://do
i.org/10.1146%2Fannurev.anthro.33.070203.144024).
10. Erik, Trinkaus (2005). „Early Modern Humans”. Annual Review of Anthropology. 34: 207—30.
doi:10.1146/annurev.anthro.34.030905.154913 (https://doi.org/10.1146%2Fannurev.anthro.34.030
905.154913).
11. McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution: The First
Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press.
стр. 265. ISBN 978-0-674-03175-3.
12. Marshall T. Poe A History of Communications: Media and Society from the Evolution of Speech to
the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.2011. ISBN 9780521179447.
13. „World Population Clock” (http://www.census.gov/population/popclockworld.html). Census.gov.
United States Census Bureau, Population Division. Приступљено 15. 9. 2012.
14. Roberts, Sam (31. 10. 2011). „U.N. Reports 7 Billion Humans, but Others Don’t Count on It” (htt
p://www.nytimes.com/2011/11/01/world/united-nations-reports-7-billion-humans-but-others-dont-co
unt-on-it.html?_r=1). The New York Times. Приступљено 7. 11. 2011.
15. Jerome LeJeune: Life Begins at Conception, Human Life Alliance of Minnesota, 1997.
16. уредница Иванка Боровац, превели с енглеског језика: Младен Јурчић, Кристинка Метзгер,
Ана Вујаклија и Мартина Батиница, Човек, наслов изворника: Human Dorling Kindersley
Limited, nakladnik Zdravko Kafol. ISBN 978-953-196-999-4.
17. Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation (htt
ps://books.google.com/books?id=vhO8Ia2ik7oC). The Rosen Publishing Group. стр. 21.
ISBN 978-1-4042-3362-1.
18. „Human Anatomy” (http://www.innerbody.com/htm/body.html). Inner Body. Приступљено
6. 1. 2013.
19. Parker-Pope, Tara (27. 10. 2009). „The Human Body Is Built for Distance” (http://www.nytimes.co
m/2009/10/27/health/27well.html). The New York Times.
20. O'Neil, Dennis. „Humans” (http://anthro.palomar.edu/primate/prim_8.htm). Primates. Palomar
College. Приступљено 6. 1. 2013.
21. John, Brenman. „What is the role of sweating glands in balancing body temperature when running
a marathon?” (http://www.livestrong.com/article/514545-what-is-the-role-of-sweat-glands-in-balan
cing-body-temperature-when-running-a-marathon/). Livestrong.com. Приступљено 6. 1. 2013.
22. Burton 2000, стр. 3
23. Билтен, Астрономско друштво Андромеда, Капела 2005.
24. уредник Јелка Јовановић, превели и прилагодили Звездана Шелмић, Оливера Терзић, Ира
Ступар, Зденка Пескаревић, Фактопедија, изворни наслов Иллустратед Фацтопедиа
Дорлинг Киндерслеy Лимитед, издавач Маријан Грошељ, издање на српском језику. ISBN
978-86-84213-03-9.
25. Хаџиселимовић 1986.
26. Lambert 1989.
27. Процена броја људи на свету (http://www.census.gov/ipc/www/popclockworld.html)

10 од 12 22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија
Хаџиселимовић, Р. (1986). Увод у теорију
антропогенезе. Сарајево: Свјетлост.
ISBN 978-9958-9344-2-1.
Burton, George (2000). Chemical Storylines
(https://books.google.com/books?id=zvbV4M
0-YdEC). Heinemann. стр. 3.
ISBN 978-0-435-63119-2.
Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human
Body: Using Scientific and Exponential
Notation (https://books.google.com/books?id=
vhO8Ia2ik7oC). The Rosen Publishing Group.
стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
Lambert, D. (1989). The Cambridge guide to
prehistoric man. Cambridge: Cambridge
University Press. ISBN 978-0-521-33364-1.
McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”.
Ур.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution:
The First Four Billion Years. Cambridge,
Massachusetts: The Belknap Press of
Harvard University Press. стр. 265.
ISBN 978-0-674-03175-3.
Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2007).
Evolutionary Analysis (http://books.google.co
m/books?id=79ljQgAACAAJ). Pearson
Prentice Hall. стр. 757—761.
ISBN 978-0-13-227584-2.
McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”.
Ур.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution:
The First Four Billion Years. Cambridge,
Massachusetts: The Belknap Press of
Harvard University Press.
ISBN 978-0-674-03175-3.
MNSU (https://web.archive.org/web/20090709125530/http://www.mnsu.edu/emuseum/biology/hu
manevolution/sapiens.html)
Archaeology Info (http://www.archaeologyinfo.com/homosapiens.htm)
Homo sapiens (http://humanorigins.si.edu/evidence/human-fossils/species/homo-sapiens) — The
Smithsonian Institution's Human Origins Program
View the human genome (http://www.ensembl.org/Homo_sapiens/Info/Index) on Ensembl
11 од 12
https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек
Charles Darwin — Die Abstammung des
Menschen, Schweizerbart, Stuttgart 1871
(erste deutsche Übersetzung des englischen
Originaltextes), Fischer Taschenbuch,
Frankfurt am Main. 2005. ISBN
978-3-596-50900-3.
Gerd Haeffner: Philosophische Anthropologie.
Stuttgart, Berlin, Köln 2000.
Friedemann Schrenk: Die Frühzeit des
Menschen. Der Weg zum Homo sapiens. C.
H. Beck, 5., vollständig neubearbeitete und
ergänzte Auflage, München 2008 (C.H.Beck
Wissen). ISBN 978-3-406-57703-1.
Christoph Wulf: Anthropologie. Geschichte,
Kultur, Philosophie. Reinbek 2004.
Капица, Сергей Петрович (1999). Общая
теория роста человечества: Сколько
людей жило, живёт и будет жить на
Земле. Москва: Наука.
ISBN 978-5-02-008299-1.
Desmond Morris, Le Singe nu, éditions du
livre de poche, 1971.
Gerhard Bosinski, Homo sapiens, l’histoire
des chasseurs du paléolithique supérieur en
Europe (40000-10000 av. J.-C.), Paris,
Éditions Errance, 1990, 281.
Jared Diamond, Le Troisième Chimpanzé,
Gallimard 2000
Rolf Schäppi, La femme est le propre de
l’homme, Odile Jacob, 2002.
Richard Dawkins, Le Gène égoïste, Odile
Jacob, 2003.
Silk, Boyd et. L'Aventure humaine, de la
molécule à la culture. De Boeck, 2004, partie
1, chapitre 3. стр. 68—72.
ISBN 978-2-8041-4333-6.
22.12.2020. 16:41
Човек — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Човек

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Човек&oldid=23487826”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 13. децембар 2020. у 20:06 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

12 од 12 22.12.2020. 16:41