ЗАКОНИ ЗРАЧЕЊА АПСОЛУТНО ЦРНОГ ТЕЛА

У наредном делу текста ћемо видети најважније законе који су били откривени пре
Планкове хипотезе а односе се на топлотно зрачење како неког обичног тела тако и
апсолутно црног тела.

Прво је немачки физичар Кирхоф открио, половином XIX века, да: однос емисионе и
апсорпционе моћи ма ког тела не зависе од особина тела, већ само од таласне дужине
зрачења(односно фреквенције) и температуре тела (Кирхофов закон зрачења):
eT
= f ( , T )
aT

где је f ( , T ) нека универзална функција, тј. она мора бити иста за сва тела.

Пошто важи за сва тела, ова релација мора да важи и за апсолутно црно тело.
Међутим, тада Кирхофов закон добија једноставнији облик:

eactT
= f ( , T )
a actT

пошто је: a actT = 1

тада је: eactT = f ( , T )

Десна страна претходне релације, која представља Кирхофов закон примењен на

апсолутно црно тело, је постала предмет научног трагања крајем XIX века.Бројни
научници су безуспешно покушавали да одреде облик ове функције. Проблем је
успешно решио Макс Планк 1900. године.
 2

Еспериментатори су мерили зависност емисионе моћи апсолутно црног тела од

таласне дужине зрачења које оно емитује и од његове површинске температуре.
Резултате својих мерења су могли приказати у облику графика функције од  и Т:

m – таласна дужина која одговара максимуму емисионе моћи, највероватнија таласна

дужина.

Укупна емитована енергија(укупна емисиона моћ) је једнака површини испод графика.

Истовремено дошло је и до два теоријска закона који су се делимично уклопили у
добијене графичке резултате. То су Штефан – Болцманов закон и Винов закон
померања.

Крајем XIX века аустријски физичари Јожеф Штефан (пореклом Словенац) и Лудвиг
Болцман су математички извели да је: укупна емисиона моћ апсолутно црног тела
директно сразмерна четвртом степену његове апсолутне температуре, што представља
дефиницију Штефан – Болцмановог закона. Овај закон се може приказати и следећом
релацијом:
E =  T 4

W
где је  = 5,67  10 −8 Штефан – Болцманова константа. Овај закон омогућава
m2 K 4
израчунавање укупне емисионе моћи апсолутно црног тела, тј површине испод
графика и то само ако је позната његова температура.
 3

График има максимум на једној строго одређеној таласној дужини зрачења (m–
највероватнија таласна дужина) за одређену температуру. Зависност таласне дужине
m од температуре математички је формулисао немачки физичар Вин. Он је доказао да
производ таласне дужине којој одговара максимум емисионе моћи апсолутно црног
тела - m и његове апсолутне температуре мора бити увек исти:
m  T = b ,

где је b = 2,9  10 −3 m  K Винова константа.

Овај закон се обично назива Винов закон померања, зато што је његово директно
значење да са порастом температуре апсолутно црног тела долази до померања m ка
краћим таласним дужинама.

Т3>T2>T1

Таласне дужине које одговарају максимуму емисионе моћи апсолутно црног тела
померају се према краћим таласима.