FRANK-HERCOV EKSPERIMENT

MILOS MILICKOVIC IV/2

CILJ
Da eksperimentalno demonstrira
koncept kvantizacije nivoa
energije prema Borovom modelu
atoma.
APARATI
Franck-Hertz-ova cev ispunjena
živom, Franck-Hertz-ova neon-
ispunjena cev, rerna, kontrolna
jedinica za napajanje i pojačalo
jednosmerne struje.
SKICA FRANCK-
HERTZ APARATA
TEORIJA
James Franck i Gustav Hertz sproveli su eksperiment 1914.
godine, koji je pokazao postojanje pobuđenih stanja u
atomima žive. Potvrđuje predviđanje kvantne teorije da
elektroni zauzimaju samo diskretna, kvantizovana
energetska stanja. Ovaj eksperiment podržava Borov model
atoma. Za ovaj sjajni izum dobili su Nobelovu nagradu za
fiziku 1925. godine. Uređaji koji se koriste za eksperiment
sastoje se od cevi koja sadrži gas niskog pritiska, opremljene
sa tri elektrode: katodom za emisiju elektrona, mrežastom
mrežom za ubrzanje elektrona i sabirnom pločom.
TEORIJA
Uz pomoć termionske emisije, zagrejana katoda emituje elektrone, a
zatim ih ubrzava ka mreži koja ima pozitivan potencijal u odnosu na
katodu. Sabirna ploča je nižeg potencijala i negativna je u odnosu na
mrežaste rešetke. Ako elektroni imaju dovoljno energije kada dođu do
mreže, neki će proći kroz mrežu i doći do sabirne ploče, a
ampermerom će se meriti kao struja. Elektroni koji nemaju dovoljno
energije za postizanje mreže biće usporeni i pašće nazad u mrežu.
Eksperimentalni rezultati potvrđuju postojanje diskretnih nivoa
energije. Sve dok je elektronski sudar elastičan, elektroni neće gubiti
energiju prilikom sudara sa molekulima gasa u cevi. Kako se
potencijal ubrzanja povećava, povećava se i struja. Ali kako potencijal
ubrzanja dostiže određenu vrednost (4,9eV za živu, 19eV za neon),
svaki elektron poseduje toliko potencijala i sudar postaje neelastičan.
Kao rezultat, podiže se nivo energije elektrona vezanog za atom. Sada
elektron gotovo gubi energiju, a izmerena struja opada.
FRANK-HERC-OVI
PODACI ZA ŽIVU
Kada napon ubrzanja dostigne 4,9eV (najniža energija
potrebna atomu žive za pobudu), struja naglo opada. Do
ovog pada dolazi zbog neelastičnih sudara između ubrzanih
elektrona i elektrona u atomima žive. Iznenadni nastup
sugeriše da elektroni žive ne mogu da prihvate energiju dok
ne dostigne prag da ih podigne u pobuđeno stanje.
Sakupljena struja pada na višekratnicima od 4,9eV. Na 9,8 V,
svaki elektron dobija dovoljno energije da učestvuje u dva
neelastična sudara. Oni pobuđuju dva atoma žive i neće
ostati energija. Ovaj postupak će se ponoviti za svaki interval
od 4,9eV.
FRANK-HERC-OVI
PODACI ZA ŽIVU
FRANK-HERC-OVI
PODACI ZA NEON
Za neonski gas je jasno vidljiv proces apsorpcije energije od
sudara elektrona. Kada ubrzani elektroni pobude elektrone u
neonu do gornjih stanja, oni se de-pobuđuju na takav način
da proizvode vidljivi sjaj u gasnoj oblasti u kojoj se odvija
pobuda. Postoji oko deset uzbuđenih nivoa u opsegu 18,3 do
19,5 eV. Oni se pobuđuju padom u niža stanja na 16,57 i 16,79
eV. Ova energetska razlika daje svetlost u vidljivom opsegu.
Ako je ubrzavajući napon dovoljno visok, oni mogu proći
kroz niz reakcija, neelastičnim sudarom između elektrona i
neonskog gasa. Gotovo sličan obrazac primećen je u slučaju
neonskog gasa u intervalima od približno 19 eV.
FRANK-HERC-OVI
PODACI ZA NEON