IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

1.4. ELEKTRIČNI LUK

Ciljevi: Razumevanje osnova, karakteristika, ograničenja i mogućnosti primene električnog luka

za zavarivanje materijala i problema stabilnosti električnog luka

Očekivani ishodi:

1) Razumevanje fizičkih osnova električnog luka, uključujući najvažnije parametre koji utiču na
stabilnost električnog luka

2) Razumevanje stvaranja toplote u električnom luku i raspodele napona duž električnog luka

3) Razumevanje uticaja magnetnih polja na stabilnost električnog luka

4) Rešavanje problema skretanja električnog luka usled uticaja magnetnih polja

5) Razumevanje karakteristika električnog luka jednosmerne i naizmenične struje uključujući

kontrolu i ograničenja u primeni

1
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

1.4. ELEKTRIČNI LUK

Električni luk predstavlja usmereno kretanje elektrona kroz jonizovani vazduh ili gas. Da bi gas
bio jonizovan, u njemu moraju da postoje elektroni i joni koji svojim usmerenim kretanjem
obezbeđuju protok električne struje. Uloga električnog luka je da obezbedi proticanje struje i
time stvori dovoljnu količinu toplote neophodne za topljenje osnovnog i dodatnog materijala.
Kod postupaka sa topljivom elektrodom, pored napred navedene, električni luk ima i funkciju
prenosa dodatnog materijala.
Elektroni i joni u vazduhu nastaju kao posledica procesa koji se odvija pri uspostavljanju
električnog luka. Ovaj proces može da se objasni u osnovnim crtama na primeru uspostavljanja
luka kratkim spojem, što se koristi kod E postupka (dodir elektrode i osnovnog metala, sl.1).
Zbog mikroskopskih neravnina na dodirnim površinama, sl.1, kontakt i protok struje se
uspostavlja na veoma maloj površini, gustina struje je veoma velika, pa se dodatni i osnovni
materijal tope gotovo trenutno, a delimično isparavaju.

Slika 1. Uspostavljanje električnog luka kod E postupka

Dejstvom jakog električnog polja, stvorenog naponom praznog hoda (uključen izvor struje, ali
strujno kolo još nije uspostavljeno), atomi metalnih para gube elektrone koje privlači pozitivna
elektroda (anoda), dok preostali deo atoma (pozitivni jon) privlači katoda, sl.2. Istovremeno
mehanizmom termičke jonizacije katoda počinje da emituje elektrone, koji se kreću velikom
brzinom (104cm/s) prema anodi. Pri kretanju elektroni se sudaraju sa okolnim atomima i
molekulima, stvarajući tako nove elektrone i jone, čije usmereno kretanje održava električni luk.
Na isti način se ubrzavaju i joni, koji su sporiji (10 2 cm/s). Katoda tako zadržava temperaturu i
sposobnost emitovanja novih elektrona. U međuvremenu elektroda se odmiče na pogodno
rastojanje, proces uspostavljanja luka je završen i postignuto je stabilno stanje u strujnom kolu
koje čine izvor struje, elektroda, luk i osnovni metal. Pri tom temperatura u električnom luku
dostiže (kod E postupka) 6000oC, odnosno oko 4200oC (na anodi) i 3600oC (na katodi), što
obezbeđuje efikasno topljenje osnovnog i dodatnog metala.
2
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Kada se luk uspostavlja naizmeničnom strujom, toplota se jednako raspoređuje na anodi i

katodi. Na slici 2 je šematski prikazan električni luk sa naznačenim smerovima jonizovanih
čestica.

Slika 2. Električni luk

1.4.1. RASPODELA NAPONA DUŽ LUKA

S obzirom na karakterističan pad napona u električnom luku, mogu da se uoče tri različite
oblasti: katodna, anodna i stub luka, sl.3. Stub luka nije u direktnom kontaktu ni sa anodom ni sa
katodom, već je od njih odvojen užarenim oblastima koje se zovu anodna i katodna mrlja, sl.3.
U atmosferi stuba luka se nalaze elektroni, kao i pozitivni i negativni joni, koji su ukupno
električno neutralni. U oblasti katodne mrlje oslobađaju se elektroni, potrebni za održavanje
struje u stubu luka. Dužina katodne mrlje je približno 10-5 cm, anodne mrlje 10-3 cm, a vrednosti
katodnog (Uk) i anodnog (Ua) pada napona su date u tab. 1. Na osnovu vrednosti katodnog i
anodnog pada napona za različite metale, date za različite jačine struje i gasne sredine, može da
se zaključi da gasna sredina ima znatno veći uticaj od jačine struje, tj. da zaštitni gasovi kao što
su Ar i CO2 značajno smanjuju katodni i anodni pad napona.

Ukupni pad napona u luku, Ul, definisan je izrazom

Ul= UK + Usl + UA

gde je Usl pad napona u stubu luka.

Ukupni pad napona i dužina luka su povezani izrazom

Ul= a + bl

gde je a koeficijent anodnog i katodnog pada napona, koji ne zavisi od dužine luka l, a b srednji
pad napona po jedinici dužine luka.

3
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Slika 3. Pad napona u luku

Vrednosti katodnog i anodnog pada napona direktno utiču na brzinu topljenja elektrode ili
radnog komada, u zavisnosti od polariteta jednosmerne struje.

Tabela 1. Vrednosti katodnog i anodnog pada napona

1.4.2. POTENCIJAL JONIZACIJE

Kao što je već rečeno, da bi vazduh provodio struju, mora biti jonizovan. U električnom luku
dolazi do disocijacije molekula i jonizacije atoma zaštitnog gasa (Ar ili CO2) ili čvrstih tela (atomi

4
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

metala). Ti procesi zahtevaju određenu energiju i ta energija potrebna da se elektron odvoji od

atoma se naziva potencijal jonizacije. Izražava se u elektron-voltima (eV). Što je potencijal
jonizacije niži, element će lakše emitovati elektrone. Vrednost potencijala jonizacije zavisi od
prečnika atoma; što je atom manji, ili što su valentni elektroni bliži jezgru, to je teže njihovo
otkidanje. U periodnom sistemu najveću vrednost potencijala jonizacije imaju inertni gasovi, dok
elektrone lakše otpuštaju atomi onih elemenata kod kojih je u spoljašnjem elektronskom
omotaču malo elektrona. To su uglavnom elementi prve tri grupe periodnog sistema, poput
alkalnih i zemnoalkalnih metala, pa se oni dodaju u oblogu elektrode kod E postupka da bi se
stabilizovao električni luk (K, Na, Al, Ca). U tabeli 2 date su vrednosti potencijala jonizacije
pojedinih elemenata.

Tabela 2. Potencijal jonizacije pojedinih elemenata

Na visokim temperaturama atomi se odvajaju direktno iz kristalne rešetke, dok je

elektrostatičko polje odgovorno za smer kretanja. U nastavku su date reakcije disocijacije
molekula i jonizacije atoma sa potrebnim energijama.
 disocijacija

 jonizacija

5
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Električno polje u luku ubrzava elektrone i jone u suprotnim smerovima. Kako je brzina
elektrona znatno veća od brzine jona, može da se smatra da je njihov doprinos 'protoku' struje
znatno veći. Usled stalnog sudaranja elektrona sa jonima i atomima, oni gube deo energije, tako
da se energija i temperatura svih čestica ujednačava. Time se postiže termodinamiĉka
ravnoteža, odnosno svaka tačka u stubu luka je okarakterisana nekom temperaturom.
Kada se temperatura snižava dešava se obrnut proces, koji se zove rekombinacija, a sastoji se u
spajanju elektrona i jona u atome i molekule. Pri tome se apsorbovana energija emituje duž
stuba luka, u radijalnom pravcu od centra prema omotaču luka. Prema tome, električni luk može
da se smatra termičkim izvorom definisanim maksimalnom temperaturom i radijalnim
gradijentom temperature, koji može da dostigne određenu gustinu energije. Zahvaljujući takvim
karakteristikama električni luk je najčešće korišćen izvor energije za zavarivanje.

1.4.3. STATIČKA KARAKTERISTIKA ELEKTRIČNOG LUKA

Električni luk se ne ponaša kao klasični provodnik u smislu zavisnosti napona luka od jačine
struje, pa za njega ne važi Omov zakon (U=IR) u celom području. Zbog toga je potrebno
poznavati statičku karakteristiku električnog luka, slika 4, odnosno zavisnost napona od jačine
struje u stabilnom luku koji se održava između dva materijala u određenoj zaštitnoj atmosferi.

Slika 4. Statička karakteristika električnog luka

Ayertonovo područje je područje malih vrednosti jačina struje, kada temperatura i procesi
jonizacije nisu dovoljni za emitovanje elektrona u dovoljnoj količini. Napon opada sa porastom
jačine struje, pa je statička karakteristika negativna ili padajuća. Ovo područje se ne koristi za
zavarivanje. Za veće jačine struje važi Omov zakon, pa se područje naziva Omovo područje.
Povećanje napona dovodi do povećanja jačine struje, pa je statička karakteristika pozitivna ili
rastuća. Kao što se vidi na slici 4, za duži luk je potreban veći napon za istu vrednost jačine

6
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

struje, u odnosu na kraći luk. Pošto je toplotna moć luka proporcionalna naponu i jačini struje,
luk veće dužine (L2) ima veću toplotnu moć.

1.4.4. STABILNOST ELEKTRIČNOG LUKA

Stabilnost električnog luka zavisi od vrste struje. Kod jednosmerne struje luk je stabilniji nego
kod naizmenične struje. Kod zavarivačkog električnog luka naizmenične struje dolazi do
periodične promene polariteta elektrode i osnovnog materijala. Katodna i anodna mrlja će u
toku jedne sekunde promeniti 100 puta mesta. Pri tome se pri svakom prolasku struje kroz nulu
i promeni polariteta električni luk gasi. U trenutku prekida električnog luka dolazi do pada
temperature u stubu luka i time do dejonizacije. Praktično, zbog toplotne inercije strujnog kola,
uvek dolazi do ponovnog uspostavljanja luka, ali je zato luk nestabilan. Ovaj problem se donekle
rešava primenom pravougaonog izlaznog talasa naizmenične struje, kojim se postiže brz
prolazak kroz nulu. Stabilnost luka se povećava i povećanjem napona praznog hoda (do 60-70V,
što je bezbedno za zavarivača). Preporučuje se da odnos napona praznog hoda prema naponu
luka Uo/Ul kod naizmenične struje bude 1.8-2.5. Dalje, stabilnost luka se povećava dodatkom
jedinjenja na bazi K, Na, Ca oblogama elektrode ili prašku, pošto oni smanjuju potencijal
jonizacije i stabilizuju luk. S druge strane, kalcijumfluorid (CaF2) koji se dodaje bazičnoj oblozi
radi uklanjanja vodonika iz metala šava, kao i za povećanje tečljivosti troske, povećava potencijal
jonizacije. Zato se za zavarivanje bazičnim oblogama isključivo koristi jednosmerna struja. Na
stabilnost luka utiče i njegova temperatura. Pri zavarivanju u zaštiti CO2 (MAG postupak), dolazi
do disocijacije (razlaganja) troatomnog gasa CO2, pri čemu se troši toplota iz luka, i to dovodi do
nestabilnosti. Zato se MAG postupak izvodi isključivo jednosmernom strujom. Kod korišćenja
jednoatomnih gasova (Ar, He), problem je manje izražen.

1.4.5. SKRETANJE ELEKTRIČNOG LUKA

Do skretanja električnog luka može da dođe usled dejstva elektromagnetnih sila, strujanja
okolnog vazduha ili pomeranja anodne i katodne mrlje. Na skretanje luka najviše utiče
elektromagnetna sila, pa na ovu pojavu treba posebno obratiti pažnju.
U procesu zavarivanja, oko elektrode i luka dolazi do pojave magnetnih polja. Tačnije, kada
protiče struja, oko provodnika se stvara magnetno polje. Ako su ta polja raspoređena oko luka
nesimetrično (kao na početku i na kraju ploče, slika 5a), ona će skretati zavarivački luk i tako
otežavati proces zavarivanja, slika 5b. Ta pojava je poznata kao “magnetno oduvavanje”, ili
skretanje zavarivačkog luka i naročito dolazi do izražaja pri zavarivanju jednosmernom strujom
velike jačine (iznad 300 A). Skretanje luka može dovesti do gašenja luka, nedovoljnog topljenja
osnovnog materijala, nepravilnog kretanja kapljice na vrhu elektrode, kao i neželjenog
rasprskavanja kapljice. Skretanje luka može uticati na izgled šava, odnosno širinu, nadvišenje i
dubinu uvarivanja, kao i na formiranje grešaka u zavarenom spoju usled trenutnog nepostojanja
gasne ili neke druge zaštite. Problem postaje naročito izražen pri većim jačinama struje, gde su

7
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

izraženije elektromagnetne sile u i oko luka, tako da je zabeleženo da pri jačinama struje iznad
600 A stvorena elektromagnetna sila može dovesti do sopstvenog kretanja elektrode.

a)

b)
Slika 5. a) Nesimetrična magnetna polja na početku i na kraju ploče;
b) skretanje luka (levo i desno) i normalan luk na sredini ploče

1.4.5.1. Mogući uzroci skretanja električnog luka

- Asimetrično priključenje na radni komad
Zavarivanje u blizini mesta priključka na radni komad, odnosno tzv. asimetrično «vezivanje
mase», najčešće dovodi do skretanja luka. Magnetne sile koje se stvaraju oko provodnika kroz
koji protiče struja skreću putanju struje i dovode do skretanja luka, slika 6a. Sa udaljavanjem od
mesta vezivanja, dolazi do slabljenja interakcije ova dva polja i manjeg skretanja luka, slika 6b.

a)

8
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

b)

Slika 6. a) Skretanje luka usled asimetričnog priključenja na radni komad;

b) slabljenje skretanja luka sa udaljavanjem od mesta vezivanja

- Asimetrični radni komad

Skretanje električnog luka postaje izraženije pri zavarivanju u blizini krajeva radnog komada ili
porasta debljine radnog komada. Ako je radni komad asimetričan, luk će skretati u smeru veće
debljine materijala, zbog njegovog većeg namagnetisanja, slika 7.

Slika 7. Skretanje luka usled asimetrije radnog komada

- Blisko postavljene elektrode u slučaju zavarivanja sa više elektroda

Ovo je čest slučaj kod elektrolučnog zavarivanja pod praškom. Oko svake elektrode se formira
posebno magnetno polje, tako da dolazi do međusobnog delovanja ova dva polja i skretanja
luka, slika 8. Do skretanja luka neće doći samo ako su jedna ili obe elektrode povezane na izvor
naizmenične struje.

9
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Slika 8. Efekat susednih elektroda

- Indukovana magnetna polja od struje zavarivanja

Pri zavarivanju čelika, radni komad može formirati sopstveno magnetno polje. Primer je
izvođenje unutrašnjih podužnih zavarenih spojeva na cevi, kada se magnetno polje stvara unutar
cevi. Tada dolazi do preklapanja i deformacije magnetnih polja i skretanja luka.

- Postojanje stalnih magnetnih polja

To su magnetna polja koja nisu posledica samog zavarivanja, već potiču npr. od zaostalog
magnetizma radnog komada, namagnetisanih stezaljki pri ispitivanju magnetima (IBR) i dr.
Nekad je čak moguće da do skretanja luka dođe usled elektromagnetnog polja Zemlje, ako su
dugački čelični radni komadi postavljeni u pravcu sever-jug. Takođe, neki materijali, poput čelika
sa 9% Ni imaju izuzetnu visoku magnetnu permeabilnost, odnosno sposobnost da se magnetišu
kada su izložena spoljašnjem magnetnom polju. Zato je ove čelike veoma teško zavariti zbog
izraženog skretanja luka.

1.4.5.2. Preporučene mere za sprečavanje skretanja električnog luka

- Zavarivanje naizmeničnom strujom umesto jednosmernom
Upotreba naizmenične struje za zavarivanje je povoljnija, jer je magnetno skretanje zavarivačkog
luka neznatno. Uticaj spoljašnjeg magnetnog polja je simetričan, zbog stalne promene smera
struje, i manji je rizik indukovanja magnetnog polja, zbog stalnog suprotnog delovanja
magnetnog polja i vrtložnih struja u radnom komadu, slika 9. Nažalost, ovo nije moguće
primeniti kod svih tipova elektroda.

10
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Slika 9. Ponašanje luka u slučaju zavarivanja naizmeničnom strujom

- Promena mesta “vezivanja mase” za radni komad

Promena mesta vezivanja mase, slika 10, dovodi do promene smera magnetnog polja u
materijalu, mada se retko koristi.

Slika 10. Korišćenje pomičnih mesta vezivanja mase

- Postavljanje dodatnih masa čelika u smeru suprotnom od skretanja luka (slika 11)

Slika 11. Dodavanje dodatnih masa

- Zavarivanje daleko od mesta vezivanja mase

Često se preporučuje zavarivanje prema mestu priključka.

11
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

- Predgrevanje radnog komada

Pri predgrevanju, čelik se demagnetiše (čak i na 250°C). Sa gubitkom magnetnih osobina
smanjuju se i magnetne sile, a time i skretanje zavarivačkog luka dolazi manje do izražaja.

- Promena ugla nagiba elektrode

Nagib elektrode koriguje skretanje električnog luka ako se podesi da bude u suprotnom smeru
od smera skretanja električnog luka, slika 12.

Slika 12. Promena ugla nagiba elektrode

- Postavljanje dva priključka za masu

Postavljanje diskova na početku i na kraju spoja može donekle rešiti problem, slika 13.

Slika 13. Postavljanje dva priključka za masu u cilju smanjenja skretanja luka

1.4.6. ZAVARIVAČKI LUK KAO IZVOR TOPLOTE

Zavarivački luk je stabilno kontrolisano elektrolučno pražnjenje. Predstavlja koncentrisani izvor

toplote u kome se električna energija pretvara u toplotnu. Jedan deo toplotne energije troši se
na zagrevanje i topljenje osnovnog i dodatnog materijala, a drugi deo se troši na odvođenje
toplote u okolnu atmosferu i na gubitke usled isparavanja i rasprskavanja dodatnog materijala
(iskazuje se preko stepena iskorišćenja). U praksi se unos toplote numerički iskazuje kao linijska
ili pogonska energija zavarivanja.
Linijska energija se računa prema formuli:

12
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

gde je:
ql- linijska energija (kJ/mm)
U - napon (V)
I - struja (A)
v - brzina zavarivanja (mm/min)
 - koeficijent iskorišćenja toplote
Koeficijent iskorišćenja  zavisi od postupka zavarivanja i okvirno iznosi:
E – 0.7-0.9
MIG/MAG – 0.5-0.85
EPP – 0.8-0.95
TIG – 0.5-0.7

1.4.7. PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRIČNI LUK

Za vreme procesa zavarivanja dolazi do prenosa dodatnog materijala u električnom luku do

radnog komada, slika 14. Način prenosa ima veliki značaj, jer utiče na oblik šava, mehanička
svojstva i metalurški sastav šava. Ovaj mehanizam je vrlo komplikovan i nerazjašnjen do kraja,
ali je poznato da je povezan sa delovanjem sila koje se stvaraju u električnom luku pri
zavarivanju i koje omogućavaju taj prenos, poput gravitacije, površinskog napona, magnetnih
sila oko luka, pritiska od strujanja gasova i pritiska plazme.

Slika 14. Prenos dodatnog materijala u električnom luku

13
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Na slici 15 su prikazane neke od sila prisutnih u električnom luku.

Slika 15. Sile u električnom luku

Generalno, postoje dve vrste sila koje deluju na prenos kapljica: jedne koje potpomažu prenos i
druge koje ga usporavaju. Najvažnije sile koje učestvuju u ovom fenomenu su:
1. Sila površinskog napona. To je sila koja deluje na formiranje kapljice sfernog oblika, a
zatim sprečava njeno odvajanje od elektrode. Ova sila usporava prenos ali i sprečava
razlivanje rastopa, što pomaže zavarivanje u prinudnim položajima. Sila površinskog na-
pona zavisi od viskoziteta rastopljenog metala i sa porastom temperature dolazi do
njenog smanjenja. Rezultat su manje kapljica. Veći sadržaj kiseonika u železnim
materijalima takođe dovodi do smanjenja veličine kapi, što je iskorišćeno kod rutilnih i
kiselih obloženih elektroda.
2. Elektromagnetna sila – Elektromagnetna sila, ili Lorencova sila, je sila koja nastaje kao
posledica postojanja magnetnog polja oko električnog luka. Ova sila deluje na formiranje
kapljice rastopljenog dodatnog materijala i na njeno naglo odvajanje od vrha elektrode.
Elektromagnetna sila (F2) ima aksijalnu i radijalnu komponentu, slika 16. Aksijalna
komponenta (F2ax) deluje u smeru prenosa dodatnog materijala i proporcionalna je
kvadratu jačine struje, tako da veća jačina struje obezbeđuje bolji prenos dodatnog
materijala, ali dovodi i do većeg rasprskavanja. Radijalna komponenta (F 2rad)
14
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

elektromagnetne sile deluje prema osi provodnika, što izaziva suženje preseka kapljice i
do tzv. pinč efekta. (pinch- stezati, pa kapljica kao da biva odsečena makazama). Dok sile
površinskog napona i viskoznosti potpomažu rast kapljice, elektromagnetna sila sužava
istopljeni vrh elektrode, tako da kap lako može da se odvoji od elektrode.

Slika 16. Delovanje elektromagnetne sile i Pinč efekat

3. Gravitacija. Sila gravitacije potpomaže prenos dodatnog materijala pri zavarivanju u

horizontalnom položaju, dok ga otežava u ostalim položajima zavarivanja. Za male
prečnike kapljica, dejstvo ove sile je zanemarljivo.
4. Sila pritiska od strujanje gasova. Sila strujanja gasova deluje u smeru prenosa dodatnog
materijala. Ne postoji samo kod MIG/MAG i TIG postupka gde je prisutna gasna zaštita,
već i kod E postupka gde sila potiče od sagorevanja i isparavanja obloge elektrode.
Potpomaže odvajanje kapljice od dodatnog materijala, poput vetra u leđa trkaču.
Proporcionalna je količini gasova, odnosno prečniku elektrode.
5. Sila pritiska plazme. Od pritiska plazme nastaje sila koja utiče na oblik metalne kupke pri
zavarivanju jednosmernom strujom. Naime, kada je elektroda na negativnom polu, sila
deluje u pravcu prenosa dodatnog materijala, stvarajući udubljenje u metalnoj kupki;
obrnuto, kada je elektroda na pozitivnom polu, sila pritiska plazme deluje suprotno,
stvarajući ispupčenje, slika 17.

Slika 17. Delovanje pritiska plazme

15
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

6. Eksplozivne sile. Eksplozivne sile nastaju zbog gasova u kapljicama metala. Gasovi se
obično skupljaju u sredini kapljice, gde je usled najveće temperature najveća apsorpcija
gasova, a napuštaju je na strani vrha elektrode. Na taj način se potpomaže prenos
metala, ali i povećava razbrizgavanje metalnih kapljica van šava.

Pored ovde nabrojanih sila, na prenos dodatnog materijala utiče i čitav niz drugih sila, kao što
aerodinamička sila usled kretanja kapljice i sila pri neutralizaciji jona na katodi, koje su manje
bitne ili nedovoljno istražene.

Prenos dodatnog materijala se može ostvariti kao:

- prenos krupnim kapima u kratkom spoju
- prenos krupnim kapima bez kratkog spoja
- prenos sitnim kapima u mlazu
- impulsni prenos

Prenos krupnim kapima u kratkom spoju. Pod uticajem toplote na vrhu elektrode ili žice,
obrazuje se kap tečnog metala, koja se izvesno vreme ne odvaja od elektrode pod uticajem sila
površinskog napona. Kap se vremenom povećava i približava rastopu. Pri dodiru sa rastopom,
kap se odvaja od vrha elektrode, i dolazi do prekida luka. Pri tome napon luka brzo pada do
nule, a jačina struje raste. Posle prelaska kapi u rastop, luk se ponovo uspostavlja, napon luka
brzo raste, a jačina struje opada. Ovaj način prenosa karakterističan je za tankoobložene
elektrode kod E postupka i MAG postupak sa aktivnim gasom.
Prenos krupnim kapima bez kratkog spoja. Ovaj način prenosa dodatnog materijala sličan je
prethodnom, pri čemu se kap odvaja od vrha dodatnog materijala pre dodira sa rastopom,
odnosno ne dolazi do kratkog spoja. Prenos krupnim kapima bez kratkog spoja karakterističan je
za tankoobložene elektrode kod E postupka i MAG postupak sa aktivnim gasom.
Prenos sitnim kapima u mlazu. Pri zavarivanju debeloobloženim elektrodama, pod uticajem
električnog luka topi se metalno jezgro elektrode i obloga. Obloga se topi nešto sporije od
jezgra. Topljenje obloge je intenzivnije u unutrašnjem delu, zbog čega se na vrhu elektrode
obrazuje znatna količina gasova, koji se kreću u vidu mlaza u pravcu rastopa osnovnog
materijala. Ovaj mlaz odbacuje kapi metala prema rastopu osnovnog materijala. Opna od
rastopljene obloge, koja se nalazi oko velike kapi tečnog metala, štiti metal od uticaja gasova
(kiseonika i azota) iz okolnog vazduha. Pošto je sila gravitacije u ovom slučaju mala, ovaj način
prenosa je pogodan za prinudne položaje zavarivanja. Prenos sitnim kapima u mlazu
karakterističan je za debeloobložene elektrode kod E postupka i MIG postupak sa inertnim
gasom.
Impulsni prenos. Ovaj način prenosa predstavlja kombinaciju prenosa krupnim kapima i prenosa
u mlazu. Postiže se naglim povećanjem struje u kratkom vremenskom intervalu. Impulsni prenos
daje najbolji kvalitet zavarenog spoja i sve više se koristi kod MIG/MAG postupka.

16
IWE kurs Poglavlje 1- Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.4. Električni luk

Osim četiri osnovna načina prenosa dodatnog materijala, prema klasifikaciji MIZ-a postoji još
nekoliko varijanti prenosa, poput rotirajućeg prenosa kod MIG/MAG postupka, ili prenosa kroz
rastopljeni prašak kod EPP postupka, ali se one ređe koriste.
Osnovni načini prenosa dodatnog materijala će biti detaljnije opisani u narednim poglavljima,
posebno kod MIG/MAG postupka, gde način prenosa dodatnog materijala ima ključnu ulogu.

LITERATURA

1. G.Stojković, G.Mijatović, M.Todorović, G.Stanojević, V.Čoja, Osnovi elektrotehnike 1,

Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.
2. S.Kalpakijan, S.R.Shmid, Manufacturing Engineering and Technology, Sixth Edition in SI
units, Prentice Hall, 2010.
3. K.Weman, Welding Processes Handbook, Woodhead Publishing Ltd, 2003
4. R.Prokić Cvetković, O.Popović, Zavarivanje i srodni postupci, Zavod za udžbenike,
Beograd, 2011.
5. A.Sedmak, V.Šijački Žeravčić, A.Milosavljević, V.Đorđević, M.Vukićević, Mašinski
materijali, drugi deo, Mašinski fakultet, Beograd, 2000.
6. W.Galvery, F.Marlow, Welding Essentials, Questions and answers, Industrial press, New
York, 2007.
7. Z.Lukačević, Zavarivanje, Strojarski fakultet Slavonski brod, 1998.

17