Tabela T.1.3.

Osnovne karakteristike nasipnih materijala

Naziv materijala
Aglomerat gvozdene rude
Antracit, sitnozrnasti, suvi
Apatit, suvi
ljunak, suvi
Glina:
sitnozrnasta, suva
vlana
ljunak
Zemlja u komadu:
suva
vlana
Dolomit, suvi
Pepeo, suvi
Krenjak:
sitnozrnasti
u prahu

Nasipna
gustina
3
m [t/m ]
1,72,0
0,80,95
1,51,7
1,51,8

Ugao prirodnog pada []

u miru pri kretanju pri radu
1
2
3
45
30
20
45
30
20
3145
2030
15
30
20
15

Koef. trenja mirovanja

po eliku
po gumi
1
1G
0,81,0
0,84
0,61

Abrazivnost
D
C
D

0,71,5
1,92,0
1,52,0

50
45
45

35
30
30

25
20
15

0,751,0

A
B
B

1,11,6
1,61,9
1,71,9
0,40,72

3040
3040
40
50

30
30
30
40

20
20
20
25

0,8

1,52,2
1,6

45
40

30
30

20
20

0,660,96

A
A

0,320,8
1,01,1

4050
3040

35
30

25
20

0,30

B
B

1,82,2
1,31,5
0,480,53

45
45
35

30
30
20

20
20
15

0,951,2
1,42,5
0,160,32

3040
40
40

2030

20

30

20

1,41,65
1,51,7
2,13,5
0,721,28

40
45
4050
40

25
35
35
30

15
20
25
20

1,2
0,51,2

0,330,4
0,50,6
0,60,78

45
55
3545

30
40
35

20
25
20

0,270,75
0,520,66
0,84

0,60,8
0,81,0
1,01,8

3540
40
40

25
30
30

15
20

0,420,6
0,40,6
0,650,8

0,53
0,64
0,64

B
C
C

0,61,0
0,620,71
1,31,9
1,21,8
1,31,6
1,01,6
1,41,6
1,21,35

50

35

25

0,41,2

0,50,66

35

25

0,40,6
0,470,53
0,61
0,350,65
0,50,6
0,50,6

0,46

45
40
40
45
45

0,581,0

C
C
C
D

0,60,85

Kre:
gaeni, u prahu
peeni
Kamen:
krupnokomadni
srednje i sitnokomadni
Koks, srednjekomadni
Kreda:
u prahu
srednje i sitnokomadna
Drveni opiljci, suvi
Pesak:
suvi,
vlani
Ruda gvoa, sitno i srednjekomadna
So tehnika
Treset:
suvi,
vlani
Ugalj, mrki, sueni
Ugalj, kameni:
komadni,
sitnozrnasti, sortirani
Cement
ljaka kamenog uglja
suva,
vlana
ljaka treseta, sitna
Tucanik, suvi
Drobljeni gips, komadni
Cement, Portland
Lomljeni kamen
Materijal za opeke (cigle)

Pri emu vai:

A - neabrazivni
B - malo abrazivni
C - srednje abrazivni
D - veoma abrazivni

25
35
35

15
25
25

A
A

0,60,81
0,84

0,390,83

0,50,65

A
A
A
C

D
0,7
0,64

Ugao prirodnog pada:

1 - pri mirovanju
2 - pri kretanju - 2 0,7 1
3 - pri radu (merodavan za proraun) - 2 0,52 (0,350,40)1
Tabela T.1.1. Klasifikacija nasipnih materijala prema dimenzijama karakteristinog komada
Krupnoa
Dimenzije karakteristinog komada a' [mm]
a' > 320
Veoma krupni komadi
160 < a' 320
Krupni komadi
Komadni
60 < a' 160
Srednje krupni komadi
10 < a' 60
Sitni komadi
2 < a' 10
Krupnozrnasti
Zrnasti
0,5 < a' 2
Sitnozrnasti
0,05 < a' 0,5
Prakasti
Prakasti
a' 0,05
Prah

Tipini predstavnici
Kamen dobijen miniranjem
Ruda
Kameni ugalj
Tucanik (oder)
ljunak sitni
Pesak krupni
Pesak sitni
Cement

Ako je a > 10 mm nasipni materijali su komadni, 0,5 < a 10 mm zrnasti, a za a 0,5 mm

prakasti. Komadni materijali dimenzija preko 500 mm se smatraju negabaritnim i pre transporta se
moraju usitniti drobljenjem.
Tabela T.1.2. Klasifikacija nasipnih materijala prema gustini
Opseg gustine materijala m [t/m ]
m < 0,6
0,6 m < 1,1
1,1 m < 2,0
m 2,0
3

Klasifikacija materijala
Laki
Srednji
Teki
Veoma teki

Tabela T.1.4. Klasifikacija nasipnih materijala prema pokretljivosti

Pokretljivost estica materijala

Tipini predstavnici

Ugao prirodnog pada

pri mirovanju 1 []

Ugao nasipanja
3 []

3035

15

4045

20

5055

25

Apatit, suvi pesak, cement,

suvi kameni ugalj, suvi koks,
suvi ljunak
Anglomerat, antracit, zemlja,
dolomit, krenjak, kamen,
kreda, drveni opiljci, so
Pepeo, rude gvoa, ugalj
mrki, ljaka kamenog uglja,
tucanik suvi, kamen lomljeni

Laka pokretljivost

Srednja pokretljivost

Slaba pokretljivost

Koeficijent neravnomernosti nasipanja materijala - k:

k = 1,0 - za veoma laki reim rada (VL)
k = 1,1 - za laki reim rada (L)
k = 1,2 - za srednji reim rada (S)
k = 1,3 - za teki reim rada (T)
k = 1,5 - za veoma teki reim rada (VT)
Tabela T.1.5. Zavisnost reima rada od koeficijenta vremenskog iskorienja (kv) i relativnog kapaciteta (kQ)
Relativni kapacitet
kQ [%]
050
5063
63100

REIM RADA
Koeficijent vremenskog iskorienja kv [%]
2030
3050
5080
80100
020

VL
VL
VL

L
L
S

S
S
T

T
T
VT

T
VT
VT

Tabela T.1.6. Koeficijent vremenskog iskorienja (kv) u zavisnosti od radnog vremena na godinjem nivou
Vreme rada ureaja neprekidnog
transporta u toku godine [h]
< 1600
1600 2500
2500 4000
4000 6300
6300 8000

Koeficijent vremenskog iskorienja

kv [%]

20
30
50
80
100

Tabela T.1.7. Koeficijent smanjenja kapaciteta u zavisnosti od ugla nagiba transportera (k) i Tabela T.2.9
Ugao nagiba transportera []
010
1115
1620
2125
2630
3135

k
1,0
0,95
0,90
0,88
0,86
0,84

Ugao nagiba transportera []

k
0,81
0,76
0,72
0,66
0,64

3640
4145
4650
5155
5660

Tabela T.2.1. Zatezna vrstoa vunih slojeva gumenih traka (r) u zavisnosti od materijala niti
Zatezna vrstoa
vunog sloja
r [N/mm]
65
100
150
200
300
400

Osnova i potka od
kombinovanih niti
(poliester sa pamukom)
K-65
K-100
K-150
-

Vrsta materijala niti

Osnova od poliestera,
potka od poliamida
(sintetika vlakna)

Osnova i potka
od poliamida
P-200
P-300
P-400

PP-100
PP-150
PP-200
PP-300
PP-400

Tabela T.2.2. Tipizacija gumenih traka u zavisnosti od primene i uslova rada

Grupa
(Tip)

Specifinosti
uslova rada

Primena

Pod
grupa

Klasa
zatezne
vrstoe

Temp.
transp.
mater. [C]

Temp.
okoline
[C]

Opti

1-a

A, B

-45

60

Otporne na
niske temperature

1-b

-60

60

Opti

2-a

A, B, C

-45

60

Otporne na mraz

2-b

-60

60

Otporne na vatru
(negorive)

2-c

D, E

-25

60

Opti

3-a

Otporne na mraz
Poviena otpornost na
temperaturu
Otporne na temperaturu
Za prehrambenu industriju
Otporne na vatru

3-b

B, C,
E
C

-45
-25
-60

60
60
60

3-c

3-d
3-e
3-f

Za transport maloabrazivnih i
Opti
neabrazivnih sitnokomadnih (do 80 mm)
nasipnih i zrnastih materijala
Za prehrambenu industriju

4-a

E
E
D, E
C
E

-25
-25
-45
-25

do 100
60
60
60
60

4-b

-25

60

Za transport abrazivnih sitnokomadnih

(do 80 mm) nasipnih i sitnozrnastih
materijala

Opti

5-a

-25

60

Za prehrambenu industriju

5-b

-25

60

Za transport veoma abrazivnih

materijala, krupnih komada
(do 500 mm)
Za transport abrazivnih materijala,
srednje krupnih komada (do 350 mm)
Za transport uglja, veoma
krupnih komada (do 700 mm)
i stena krupnih komada (do 500 mm)

Za transport maloabrazivnih i
neabrazivnih materijala, srednje
krupnih komada (do 150 mm)
Za transport uglja, srednje krupnih
komada (do 500 mm) i stena krupnoe
komada do 300 mm

200

Tabela T.2.3. irina i broj vunih slojeva trake u zavisnosti od zatezne vrstoe vunog sloja po 1mm irine i tipa trake
irina
trake
B [mm]
100, 200
300, 400
500
650
800
1000
1200
1400
1600
2000
2500

1
400
36
47
48
48
-

300
-

36
36
46
46
56
-

200
36
46
46
46
-

Tip trake
2
3
Zatezna vrstoa vunog sloja irine 1 mm
400 300 200 150 200 150 100
3
3
3; 4 35
35 36 36 36 36 38
35 36 36 38 36 38 38
46 36 47 48 47 48 38
48 48 58 58 58 58 48
58 58
58
58 48
58 58
58
58 48
46 46
46 46

4
r [N/mm]
65 100
35
35
36 3; 4
38 35
38 36
38 36
48 46
48
48
48
-

5
65
3; 4
35
35
36
38
38
38
48
48
48
-

100
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
-

65
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
1; 2
-

Izraz za debljinu trake:

= zv + z + r + n
[mm] ...
(2.1)
Pri emu je:
z - broj vunih slojeva (T.2.3),
v - debljina vunog sloja (T.2.4),
z - debljina zatitnog sloja (z 3mm, samo za trake tipa 1 - T.2.2),
r - debljina obloge na radnoj strani trake (T.2.5),
n - debljina obloge na neradnoj strani trake (T.2.5).
Tabela T.2.4. Debljina vunih slojeva kod gumenih traka (v)
Zatezna vrstoa
vunog sloja
r [N/mm]

Debljina vunih slojeva kod gumenih traka (v)

Umetci sa gumenim meuslojem
Umetci bez gumenog meusloja,
od kombinovanih vlakna
od sintetika vlakna
od kombinovanih vlakna
1,2
1,3
1,4
1,9
2,0

65
100
150
200
300
400

1,15
1,3
1,6
-

1,6
1,9
-

Tabela T.2.5. Debljina obloga kod gumenih traka (r i n)

Tip
1
2

4
5

Podgrupa
1-a
1-b
2-a
2-b
2-c
3-a
3-b
3-c
3-d
3-e
3-f
4-a
4-b
5-a
5-b

Debljina obloga radnog (r) / neradnog (n) dela trake

Klasa / zatezna vrstoa gume [N/mm]
A / 25

B / 20

C / 15

D / 12

E / 10

4,5/2; 6/2
4,5/2; 6/2
-

4,5/2; 6/2; 8/2

4,5/2; 6/2; 8/2
3/1; 4,5/2; 6/2; 8/2
-

4,5/2; 6/2
4,5/2; 6/2
4,5/2; 6/2
3/1; 4,5/2; 6/2
3/1; 4,5/2; 6/2
2/0
-

4,5/2; 6/2
3/1,5; 4,5/2
3/1,5; 4,5/2
-

4,5/2; 6/2
3/1,5
6/2; 8/2; 10/2
3/1; 4,5/2
3/1,5; 4,5/2
3/1,5; 4,5/2
2/0; 3/0
2/0; 3/0
1/1; 2/1; 3/1
1/1; 2/1; 3/1

Tabela T.2.6. Stepen sigurnosti (n) za odreivanje dozvoljenog (radnog) optereenja sloja gumene trake
Primena
transportera

Broj vunih slojeva

Tip trake
Gumene, opte namene,
otporne na mraz i plamen
(za rad u rudnicima)
Otporne na toplotu
Poveane otpornosti na toplotu
Plastificirane

Za prevoz
materijala

Za prevoz ljudi

do 5

Gumene sa elinim uadima

Plastificirane
Gumene sa elinim uadima

Stepen sigurnosti n pri

uglu nagiba transportera
10
> 10
8
9

preko 5

10

bilo koji
bilo koji
do 5
preko 5
bilo koji
bilo koji
bilo koji

10
20
8,5
9
7
9,5
8

10
20
9
10
8,5
10
9,5

Provera broja vunih slojeva se vri na sledei nain:

=
zr

Fmax

kr B

(2.2)

gde je:
zr - raunski broj vunih slojeva trake,
Fmax [N] - maksimalna zatezna sila trake,
kr [N/mm] - dozvoljeno (radno) optereenje sloja gumene trake,

(2.3)
kr = r
n
r [N/mm] - zatezna vrstoa 1mm irine sloja trake (tablica T.2.3),
n - stepen sigurnosti (tablica T.2.6),
B (m) - irina trake (izraz 2.4).
Brzina kretanja trake v (m/s) pri transportu nasipnih (T.2.7,a) i komadnih materijala (T.2.7,b)
bira se iz reda: 0,25; 0,315; 0,4; 0,63; 0,8; 1,0; 1,25; 1,6; 2,0; 2,5; 3,15; 4,0; 5,0; 6,3; 8,0; 10.
Tabela T.2.7,a Preporuene vrednosti za brzinu trake (v) u odnosu na vrstu materijala i irinu trake (B) pri transportu
nasipnih materijala
Materijali

400

Neabrazivni i maloabrazivni, koji ne menjaju

svojstvo posle drobljenja (ugalj, so, pesak)
Abrazivni, sitno i srednjekomadni (a' 160 mm)
(ljunak, ruda, tucanik, ljaka)
Abrazivni, krupnokomadni (a' > 160 mm)
(drobljene stene, ruda, kamen)
Krti, kod kojih se osobine menjaju posle
drobljenja (koks, drveni ugalj, sortirani ugalj)
Prakasti (brano, cement, sitni pesak)
Zrnasti (penica, ra, ovas)

Brzina trake v [m/s] za irinu trake B [mm]

500; 650
800; 1000 12001600 20003000

1,0 1,6

1,25 2,0

1,6 3,0

2,0 4,0

5,0 6,0

1,0 1,25

1,0 1,6

1,6 2,0

2,0 3,0

3,0 4,0

1,0 1,6

1,0 1,6

1,6 2,0

2,0 3,5

1,0 1,25

1,0 1,6

1,25 1,6

1,6 2,0

0,8 1,25
1,5 2,0

0,8 1,25
2,0 3,0

0,8 1,25
2,0 4,0

0,8 1,25
-

0,8 1,25
-

Tabela T.2.7,b Preporuene vrednosti za brzinu trake (v) u zavisnosti od vrste transportovanih komadnih materijala
Oblik pakovanja
Pakovanja u tvrdoj i
do 15 kg
mekoj ambalai
od 1550 kg
(sanduci, burad, kutije)
Rolne (hartije) do 200 kg
Dakirani materijal (cement, hemikalije)
Pakovanja u tvrdoj ambalai od 200350 kg

Brzina trake v [m/s]

Preporuena
Maksimalna
0,5 0,8
1,5
0,3 0,5
0,3 0,5
0,3 0,5
0,2 0,4

1,2
0,8
1,6
1,0

Maksimalna brzina trake zavisi i od naina pranjenja:

pri pranjenju preko doboa na kolicima vmax = 2 m/s;
pri plunom pranjenju sitnozrnastih materijala vmax = 1,6 m/s;
pri plunom pranjenju komadnih materijala vmax = 1,25 m/s.
Tabela T.2.8 Koeficijent k za dati profil trake, ugao bonih valjaka () i ugao nasipanja materijala na traku (3)
Oblik trake

Ugao bonih valjaka

[]
15
20

Ravni oblik
Oblik leba sa dva oslona valjka

20
30

Oblik leba sa tri oslona valjka

36
45

Ugao nasipanja materijala na traku

3 []
15
20
25
240
325
420
450
535
620
520
470

570
550

550
585
635

625
655
690

620

640
700
725
750

Tabela T.2.9. Koeficijent smanjenja kapaciteta u zavisnosti od ugla nagiba transportera (k) i Tabela T.1.7
Ugao nagiba transportera []
k

do 10
1,00

12
0,97

14
0,95

16
0,92

18
0,89

20
0,85

Pogonska masa gumenih traka (masa dunog metra trake) odreuje se na osnovu izraza:
qT = B [kg/m]

(2.9)

gde je:
[kg/m3] - gustina materijala trake,
3
=1100 kg/m - za gumu,
3
=1000 kg/m - za plastiku,
B [m] - irina trake,
[m] - debljina trake.
Gumena traka sa elinim uadima kao vunim elementima je pravilno izabrana ako je ispunjen
uslov:
F
=
u

Bc
t

Fmax

(2.11)

gde je:
Fu [N] - nosivost metalnog ueta (tablica T.2.10),
Bc [m] - irina noseeg unutranjeg dela trake (sl.2.4)
Bc = B - 2K + t,
t [m] - korak metalnih uadi (tablica T.2.10),
Fmax [N] - maksimalna zatezna sila trake.

Slika 2.4. Gumena traka sa ulocima od metalnih uadi

Tabela T.2.10. Karakteristike gumenih traka sa elinim uadima kao vunim elementima
Traka sa zatitnim umetcima
T-500 T-1000 T-1500
T-2500

Parametri
Zatezna vrstoa
1 mm irine trake
r [N/mm]
Maskimalno relativno
izduenje pri radnom
optereenju [%]
irina trake
B [mm]
Debljina obloge [mm]
radnog dela (r)
neradnog dela (n)
Maksimalna debljina
trake [mm]
Prenik uadi do [mm]
Korak uadi t [mm]
Rast. sred, krajnjeg
ueta od ivice trake
K [mm]
2
Masa 1 m trake [kg]

T-3150

Traka bez zatitnih umetaka

T-4000
T-5000

T-6000

500

1000

1500

2500

3150

4000

5000

6000

0,25

0,25

0,25

0,25

0,25

0,25

0,25

0,25

800

1000

900
1200
1800

12002000

12002000

12002000

3,0
2,0

4,0
2,0

5,5
5,5

5,0
5,0

5,0; 3,5
5,0; 3,5

4,0
4,0

4,5
4,5

4,5
4,5

18,0

20,5

22,5

23,0

25,5

36,5

2,7
9

3,4
9

4,2
9

7,5
14

8,25
14

10,6
17

10,6
17

11,5
18

2540

2540

2540

2540

2540

2540

2540

2540

20,5

25

28

37

43,2

50,1

43

49

10002000 10001600

Za nagibe transportera od 2528 primenjuju se trake sa grebenima (sl.2.5,a). Visina grebena se

kree u granicama od 210mm.
Za transport nasipnih materijala pod veim uglom nagiba transportera (od 3238) primenjuju se
trake sa ugaonim rebrima (sl.2.5,b) sa prorezima du trake radi lakeg formiranja oblika trake. Visina
rebara zavisi od vrste transportovanog materijala i iznosi:
od 610 mm pri transportu peska, ljunka, uglja,
od 1016 mm pri transportu nesortiranog nasipnog materijala,
od 1625 mm pri transportu krupno komadnih materijala.
Za transport materijala pri velikim nagibima transportera (do 60) primenjuju se trake sa
pregradama. U zavisnosti od irine, traka moe imati jednu, dve ili tri pregrade sa korakom od 200 do
600 mm (sl.2.5,c)

Slika 2.5. Oblici reljefnih povrina traka

Tabela T.2.11. Maksimalni uglovi nagiba (max) za trake sa ravnom povrinom i povrinom u obliku grebena i rebara za
karakteristine materijale
Vrsta materijala
Zrnasti i sitnokomadni materijali
Kameni ugalj (vlanost 4,5%)
Drveni opiljci (vlanost 1,9%)
Pesak sa suvom zemljom (vlanost 2%)

Radna povrina trake

glatka greben, rebro
max
22
33
27
34
1518
26

Pesak sa vlanom zemljom (vlanost 6%)

Kaluparski pesak (vlanost 5%)
Pirit (ruda gvoa) (vlanost 3%)
Tucanik (komadi krupnoe 0,530 mm)
Pesak i ljunak
Pesak, sitan, suvi
Pesak, sitan, mokar
Pepeo
ljaka u granulama
Zemlja rastresena
Krenjak, sitno drobljeni
Srednje i krupnokomadni materijali
Kameni ugalj (krupnokomadni)
Opeka (komadi krupnoe 10160 mm)
Koks (komadi krupnoe 10160 mm)
ljaka sa okruglim komadima (vlanost 6,4%)
Krenjak, krupno drobljen
Tucanik iz granita
Bitumenozni ugalj:
- nesortirani
- krupnokomadni
- srednjekomadni
- komadni 2550 mm
Antracit (komadi krupnoe 1319 mm)
Koks:
- krupnokomadni
- sortirani
- drobljeni
Kamen (komadi krupnoe 25 mm)
Komadni materijali
Opeka
Materijali u dakovima od hartije

1727
1727
16
18
18
20
28
22
18
22
20

35
35
26
32
27
30
35
30
27
30
35
max

18
18
18
22
17
18

25
24
25
26
30
32

18
15
18
18
15

27
27
30
27
27

20
18
18
20

28
30
30
30
max

20
20

32
33

Tabela T.2.12. Karakteristike traka sa pregradama za transport nasipnih materijala krupnoe a' 30 mm
Broj
pregrada
1
2
3

irina trake
B [mm]
400500
650800
10001400

Duina pregrade
[mm]
280380
240315
225350

Rastojanje od ivice
trake do pregrade
60
60
63

Rastojanje meu
pregradama
50
50

Visina pregrade
hp [mm]
100150
100200
100200

Tabela T.2.13. Karakteristike traka naboranim ivicama sa i bez pregrada

Broj pregrada
na 1 m duine
3
4
4
4
5
6

irina trake
B [mm]
400
500
600
650
800
1000

Rastojanje meu
ivicama [mm]
260
360
480
510
550
750

Duina pregrade
[mm]
200
300
400
450
490
690

Slika 2.5. Trake sa naboranim ivicama sa i bez pregrada

Visina bone
ivice hb [mm]
5080
80100
100120
120160
200
300

Pri transportu nasipnih materijala, preporuene brzine ovih traka se kreu u granicama od 0,5 do 5
m/s (manje vrednosti za vee uglove nagiba). Za komadne materijale, odreuje se iz izraza (1.10,a) i
zavisi od potrebnog kapaciteta transporta, pri emu treba da se kree u granicama od 0,11,0 m/s,
saglasno preporukama datim u tablici T.2.7,b.
Tabela T.2.14. Koeficijent k1 za za trake sa bonim ivicama i pregradama za dati ugao nagiba transportera i ugao
prirodnog pada materijala
Ugao nagiba
transportera []
20
30
40
50
60

Ugao prirodnog pada materijala 1 []

30
35
40
45
230
250
270
300
225
240
260
280
215
230
245
270
205
215
230
255
190
200
210
240

Transporteri sa elinim trakama primenjuju se za brzine transporta do 2,5 m/s i nagibe do 25.
eline glatke trake su od kaljenog ugljeninog ili nerajueg elika zatezne vrstoe 1200 N/mm2.
Izrauju se u irinama do 800 mm i debljinama do 1,2 mm (tablica T.2.15). Podunim
sastavljanjem mogu se formirati trake veih irina (do 3,5 m).
Trake od ugljeninih elika podnose temperature do 400 C, a od narajuih do 1200 C. Poto su
otporne na habanje nalaze primenu i pri transportu komadnih materijala otrih ivica.
Primenjuju se za duine transporta do 500 m i brzine transporta do 1 m/s.
Dozvoljeni nagib ovih traka je za 2-5 manji nego kod gumenih traka.
Osnovni nedostatak elinih traka je taj to zahtevaju vee prenike doboa - D=(8001200), i
vie noseih valjaka na manjem rastojanju.
Tabela T.2.15. Debljina eline trake () u zavisnosti od irine trake (B)
Debljina trake [mm]
0,8
1,0
1,2

irina trake B [mm]

400; 500
400; 500; 600
500; 600; 800

Zatezna vrstoa trake m [N/mm ]

1200
1200
1200
2

Provera naprezanja u elinoj traci se moe izvriti preko uproenog izraza:

Fmax

(2.18)
=

+ 1,25E doz
B
D
gde je:
Fmax [N] - maksimalna zatezna sila trake,
B [m] - irina trake,
[m] - debljina trake,
E [N/mm2] - modul elastinosti za elik,
doz [N/mm2] - dozvoljeni napon za traku,
m 1200
doz =
=
= 375 N/mm2
3,2
n
n - stepen sigurnosti.
Tabela T.2.16. Koeficijenti trenja za traku od gume (G) i elika () u zavisnosti od materijala doboa, stanja dodirnih
povrina i radnih uslova
Materijal
spoljanjeg sloja
pogonskog doboa
elik,
sivi liv

Stanje
dodirnih
povrina
iste
Pranjave
Zaprljane

Atmosferski
uslovi

Uslovi
rada

Suvi vazduh
Suvi vazduh

L
S

Traka
Gumena elina
G

0,35
0,20
0,30
0,18

Obloge
od gume
ili drveta

- ugljem ili peskom

- glinom
iste
Pranjave
Zaprljane
- ugljem ili peskom
- glinom

Vlaan vazduh
Vlaan vazduh
Suvi vazduh
Suvi vazduh

T i VT
T i VT
L
S

0,20
0,10
0,50
0,40

Vlaan vazduh
Vlaan vazduh

S, T i VT
T i VT

0,25
0,15

0,15
0,10
0,35
0,30

Ako je obloga neradnog dela trake od plastike, koeficijent trenja ima vrednost:
= 0,20 - za neobloene povrine doboa,
= 0,28 - za obloene povrine doboa.
Tabela T.2.17. Debljina eline trake () u zavisnosti od irine trake (B)
irina trake B [mm]
300 650
800 1000
1200 2000
2500 3000

Duina doboa A [mm]

B + 100
B + 150
B + 200
B + 300

Odreivanje prenika doboa:

Dkz

(2.21)

Gde je:
k - koeficijent koji zavisi od zatezne vrstoe vunog sloja trake (T. 2.18),
z - broj vunih slojeva trake.
Tabela T.2.18. Koeficijent k za odreivanje prenika doboa, koji zavisi od zatezne vrstoe vunog sloja (r)
Zatezna vrstoa vunog sloja trake r [N/mm ]
65
100
120200
250300
350400
125130
150160
170180
180190
190200
100110
120130
135145
145150
150160
8085
100110
120125
125135
135140
2

Dobo
Pogonski
Zatezni
Otkloni i prevojni

Prenike doboa treba usvajati iz reda: 160, 200, 250, 315, 400, 500, 630, 800, 1000, 1250,
1400, 1600, 2000, 2500.
Prenik pogonskog doboa za eline trake zavisi od debljine trake:
D 1200 - za duine transportera do 30m
...
D 1000 - za duine transporta preko 30m
...
pri emu je:
(mm) - debljina eline trake.
Prenik zateznog doboa - usaglasiti sa (2.21):
Dz = (0,8 1,0)D

...

(2.26)

Dpd = (0,81,0)D

...

(2.39)

Prenik povratnog doboa:

Prenik prevojnog i otklonskog doboa - usaglasiti sa (2.21):
Dod = 0,65D

...

Duina doboa za glatke eline trake iznosi:

A = 0,8B ...

(2.24)

(2.40)

(2.22)
(2.23)

Tabela T.2.19. Veliina ispupenja doboa (d)

Duina doboa
A [mm]
500
600
750
950
1150

Ispupenje doboa
d [mm]
1,5
1,5
2,0
2,5
3,0

Duina doboa
A [mm]
1400
1600
1800
2000
2200

Ispupenje doboa
d [mm]
3,5
4,0
4,5
5,5
6,0

Slika 2.14 Pogonski dobo

Proraun srednjeg pritiska izmeu doboa i trake:

Fo 360
=
pdoz
psr
DB

(2.25)

gde je:
psr [N/mm2] - srednji pritisak izmeu doboa i trake,
Fo [N] - vuna sila,
B [mm] - irina trake,
D [mm] - prenik pogonskog doboa,
[] - obuhvatni ugao,
- koeficijent trenja izmeu trake i doboa (T. 2.16),
pdoz [N/mm2] - dozvoljeni pritisak izmeu doboa i trake:
pdoz = 0,15 0,20 - za gumene trake i elini dobo,
pdoz = 0,20 0,30 - za gumene trake sa elilnim uadima i eline doboe,
pdoz = 0,40 0,50 - za eline trake i doboe sa oblogom.
Sila zatezanja koju mora da ostvari zatezni ureaj:
Fz = Fn + Fs + Fkol [N]

...(2.26)

Gde je:
Fn - nailazna sila na zatezni dobo,
Fs - silazna sila sa zateznog doboa,
Fkol - otpor pri pomeranju kolica:
...
(2.27)
Fkol = (0,050,1)mkolg - za kolica sa tokovima,
Fkol = 0,4mkolg - za kolica sa klizaima,
...
(2.28)
mkol [kg] - masa kolica sa svim elementima pogona koji se nalaze na kolicima.
Potrebna masa tega:
mtg =

gde je a - broj krakova koturae.

(1,2 1,5)Fz
ag

[kg]

(2.29)

m=
tg

Fz

mu

[kg]

(2.30)

gde je mu [kg] - masa pokretnih delova ureaja sa zateznim doboem (Tablica iz zbirke).
Hod zateznog ureaja:

x KzL

[mm] ...

(2.31)

gde je:
Kz - koeficijent zatezanja (T. 2.20),
L [m] - duina transportera.
Tabela T.2.20. Koeficijent zatezanja (Kz) za odreivanje hoda zateznog ureaja
Duina transportera
L [m]
do 300
301 500
501 1000
preko 1000

Gumirane
0,02
0,02
0,015
0,01

Kz
Gumirane sa elinim uadima
0,002
0,002
0,0017
0,0015

Veza izmeu ugiba i sile zatezanja trake:

=
y fmax
=

S min =

( qM + qT ) g l 2
8S min

( qM + qT ) g l 2
8fmax

(2.33)

(2.34)

Slika 2.17 Odreivanje ugiba trake

Opitima je utvreno da ugib optereene trake izmeu dva susedna nosea valjka ne treba da bude
vei od:
0,025l - za gumene trake i
...
(2.35)
0,012l - za eline trake
...
(2.36)
Tabela T.2.21. Izbor broja valjaka u slogu
irina trake
B [m]
do 300
400 500
650 i preko

Broj valjaka u slogu

radni deo trake
povratni deo trake
1
1
2 ili 3
1
3
1 ili 2

Najrasprostranjeniji su slogovi sa dva i tri oslona valjka koji formiraju traku u obliku leba. Uglovi
bonih valjaka su:
=15 i 20 - za slog sa dva valjka;
=20, 30, 36 i 45 - za slog sa tri valjka;
1=22,5 i 2=45 ili 1=18 i 2=54 - za slog od pet valjaka.
Tabela T.2.22. Orijentacione vrednosti pogonskih masa rotirajuih delova noseih valjaka
Grana
transportera
Radna
Povratna

400
8,4
2,5

Pogonska masa rotirajuih delova noseih valjaka qr [kg/m] za irinu trake B [mm]
500
650
800
1000
1200
1400
1600
2000
10
10,2
18,4
21
24,2
42
58,4
132,5
3,2
4,4
7,8
9,2
11,1
16,7
23,8
52,5

Masa rotirajuih delova jednog valjka je 0,6 njegove mase, tj. mr 0,6mv.
Pogonska masa valjaka radne i povratne grane je onda: qr = mr / l, gde je l - korak valjaka u datoj
grani.

Tabela T.2.23. Osnovne geometrijske veliine valjaka u zavisnosti od irine trake (B)
Duina valjka
irina trake
B [mm]

Prenik valjka
D [mm]

300 **
400
500
650

63,5

800

63,5; 89; 108

63,5; 89; 108; 133;
159; 194; 219; 245
89; 108; 133; 159;
194; 219; 245
108; 133; 159;
194; 219; 245
133; 159;
194; 219; 245

L [mm]
stacionarnih
prenosivi za
i prenosivih
rudnike
400
500
600
750
-

L1
[mm]

L2
[mm]

160
200
250

950

1150

315

465

1150
1400
1600
1800

1400
1600
1800
2000

380
465
530
600

600
670
750
900

2000

2200

670

1000

2000
2200
2400
750
2250
800
159;194;
2500
900
219; 245
2750
1000
3000
1150
* Ugao nagiba = 10 se primenjuje kod valjaka ispred doboa,
** Oslanjanje trake irine do 300 mm vri se samo preko jednog valjka,
*** Ugao nagiba bonih valjaka od 45 i 60 se primenjuje pri transportu itarica

1150
1250
1400
1500
1600

1000
1200
1400
1600
1800

Ugao nagiba
bonih valjaka
1*

10; 20;
30; 45;
60
***

10; 20;
30; 45

10

Tabela T.2.24. Osnovne geometrijske veliine valjaka u zavisnosti od brzine trake i vrste transportovanog materijala
Prenik valjka
dv [mm]
63,5
89
108
133
159
194

irina trake
B [mm]
300 800
400 800
400 1200
800 1200
1400 2000
2000 2500

Gustina materijala
3
[t/m ]
1,00
1,60
1,60
2,00
3,00
1,25
3,00

Brzina trake
v [m/s]
1,25
2,00
2,50
3,00
4,00
3,00
6,30

Pri transportu komadnih materijala, ije su mase vee od 20kg, rastojanje izmeu noseih
valjaka u radnom delu transportera ne sme da bude vee od polovine duine tereta u pravcu kretanja.
Kod lakih tereta (ije su mase manje od 20kg) rastojanje se kree od 1,0 do 1,4m.
Rastojanje valjaka u povratnom delu transportera (neradnom delu) je dva puta vee od istog u
radnom delu. Obino se usvaja u granicama od 2 do 3m.
Rastojanje noseih valjaka kod transportera sa elinom trakom u radnom delu iznosi od 1 do 2m
(kada se oslanja na ravni valjak), a kod transportera sa noseim elementom u obliku iane spirale i
segmentima, ovo rastojanje iznosi dve irine trake (2B). Rastojanje valjaka u povratnom delu
transportera sa elinom trakom (neradni deo) se kree do 6m.
Rastojanje izmeu amortizirajuih valjaka u zoni sipanja (punjenja) materijala na traku se moe
odrediti preko izraza:
lav dv,a + (100200)

[mm] ...

(2.46)

gde je dv,a (mm) - prenik amortizirajueg valjka.

Rastojanje poslednjh noseih valjaka od krajnjih doboa (zateznih, prevojnih, pogonskih) kod
traka u obliku leba se kree u granicama od 8001000mm. Ugao nagiba bonih valjaka kod tih
slogova je obino 10.

Tabela T.2.25. Korak noseih valjaka (lr) za transportere sa gumenom trakom

Nasipna gustina
3
materijala [t/m ]
<1
1,1 2,0
> 2,0

Rastojanje izmeu noseih valjaka (korak) u radnoj grani - lr [m] za irinu trake B [mm]
400500
650800
10001200
14001600
18002000
1,5
1,4
1,3
1,2
1,1
1,4
1,3
1,2
1,1
1,0
1,3
1,2
1,1
1,0
0,9

Tabela T.2.26. Dimenzije oluka u zavisnosti od irine trake (B)

Dimenzije
[mm]
irina oluka B1 [mm]
Duina oluka l [mm]

500
340
1200

irina trake B [mm]

650
800 1000
430
530
660
1500 2000 2000

1200
800
2000

Stranice utovarnog levka su nagnute prema horizontali za ugao koji je za 510 vei od ugla trenja
materijala o stranicu. Oluk je visine do 150 mm.
Da bi se spreilo oteenje trake u zoni punjenja pri transportu materijala karakteristine veliine
komada a' > 80 mm, primenjuju se amortizujui valjci, ili se nosei valjci oslanjaju preko elastinih
oslonaca. Korak amortizujuih valjaka je manji od standardnog:
lav = 0,5l
Tabela T.2.27. Koeficijent korisnosti elemenata pogonskog mehanizma ()
Elementi pogonskog mehanizma
Vratilo sa zupanicima u ulju
Vratilo sa otvorenim zupanikom
Reduktor sa zupanicima:
- jednostepeni
- dvostepeni
- trostepeni
Lanani prenos u ulju
Otvoreni lanani prenos

Koeficijent korisnosti elemenata

pogonskog mehanizma za leaje
kotrljajne
klizne
0,98
0,96
0,98
0,85
0,97
0,96
0,94
0,96
0,95

R
L

Puni prenos sa uglom nagiba zuba i uglom trenja *

0,94
0,90
0,85
0,94
0,93

tg
R =
tg( +

* Ugao trenja zavisi od materijala zuba, naina podmazivanja i brzine klizanja. Za liveno gvoe po eliku,pri dobrom
podmazivanju i srednjim brzinama klizanja (do 1 m/s), 56; za bronzu po eliku, pri dobrom podmazivanju, 34

Pogonsko vratilo - v = 0,95 0,98

Pogonski mehanizam - meh = 0,75 0,85
Tabela T.2.28,a. Koeficient otpora kretanju trake preko noseih valjaka () za gumene trake
Vrsta leaja valjka

Reim rada transportera

Koeficijent otpora za gumene trake

ravna
u obliku leba

Laki:
0,018
sredina ista i suva, bez praine
Srednji:
Grejana sredina sa normalnom vlanou
0,022
kotrljajni
vazduha i malim sadrajem praine
Teki:
Negrejane sredine sa poveanom vlanou
0,035
vazduha i poveanim sadrajem praine
Srednji uslovi rada
0,040
klizni
Veoma teki uslovi rada
0,060
Pri temperaturama ispod -20 C, vrednost za se uveava za 20%,
-3
Pri radu sa brzinama veim od 3 m/s, vrednost za se uveava za 1,5 10 (v-3)

0,020
0,025

0,040
0,060
0,065

Tabela T.2.28,b. Koeficient otpora kretanju trake preko noseih valjaka () za eline trake
Ureaji za noenje trake

Zatvoren prostor
bez praine

Uslovi rada
Otvoren prostor ili sredine
sa sadrajem praine

0,02 0,04
0,1
0,03 0,05

0,02 0,04
0,2
0,07 0,09

0,3
0,5

0,4
0,6

Ravni nosei valjci:

- sa kotrljajnim leajima
- sa kliznim leajima
Spiralni sa kotrljajnim leajima
Klizne ploe:
- metalne
- drvene

U sluaju da se vuni element oslanja na klizne ploe, u izrazima (2.52), (2.53) i (2.54 ) treba
izbaciti pogonske mase rotirajuih delova, a umesto koeficijenta otpora staviti koeficijent trenja
(tablica T-2.29).
Tabela T.2.29. Koeficient trenja prevodnice ()
Traka
guma
guma

Materijal
Prevodnica
elik
drvo

Koeficijent trenja

0,35 0,60
0,40 0,70

Centralni ugao luka prevodnice se kree u opsegu = 1,061,08 rad.

Tablica T.2.30: Koeficient otpora na prevojnim mestima (kp) iz knjige

kp
1,03
1,04
1,05
1,06
1,07

Obuhvatni ugao
< 90
= 90
90 < < 180
= 180
> 180
Otpor u leajima doboa:
Fd = R

1d
D

[N]

(2.58)

gde je:
R [N] - rezultanta sila zatezanja u nailaznoj i silaznoj grani trake i teine doboa,
1 - koeficijent trenja mirovanja
1 = 0,1 0,15 - za klizne leajeve,
1 = 0,01 0,02 - za kotrljajne leajeve,
d [mm] - prenik rukavca vratila doboa,
D [mm] - prenik doboa.
Tablica T.2.31: Specifini otpor ienju ureaja za ienje trake ()

Ureaj za ienje trake

Rotaciona etka
Struga

150 250
300 500

Tablica T.2.32: Koeficient geometrijskih i konstruktivnih karakteristika transportera (kk)

Duina transportera L [m]

10

20

30

40

50

100

200

300

500

> 1000

Koeficijent kk

4,5

3,2

2,8

2,6

2,4

1,7

1,5

1,4

1,3

1,1

Tablica T.2.33: Faktor dinamikih spoljnih sila, odnosno faktor neravnomernosti optereenja (kA)

Vrsta pogonske maine

Optereenje radne
maine

elekromotor
viecilindrini
jednocilindrini
parna turbina
motor
motor
gasna turbina
ravnomerno
1,00
1,25
1,50
(1,001,20)
(1,201,40)
(1,401,60)
sa umerenim
1,25
1,50
1,75
udarima
(1,201,40)
(1,401,60)
(1,601,90)
sa jakim udarima
1,75
2,00
2,25
(1,601,90)
(1,902,40)
(2,202,60)
Navedene vrednosti odnose se na reduktore. Za multiplikatore ove vrednosti treba
uveati za 10%

Izbor pogonske grupe:

1. Izbor doboa:
a. prenik doboa - prema (2.21), (2.26), (2.39), (2.40) i [T.2.18], a za eline doboe prema(2.22) i (2.23),
b. duina doboa - prema [T. 2.17],
c. ispupenje doboa - prema [T. 2.19].
Pogonski:

Dkz

(2.21)

Povratni:

Dpd = (0,81,0)D

...

(2.39)

Zatezni:

Dz = (0,8 1,0)D

...

(2.26), u saglasnosti sa (2.21)

Prevojni (otklonski):

Dod = 0,65D

...

(2.40), u saglasnosti sa (2.21)

2. Provera doboa na povrinski pritisak:

=
psr

Fo 360
pdoz
DB

3. Uestanost obrtanja pogonskog doboa:

n=

v 60
,
D

gde je:
D [m] - prenik pogonskog doboa,
v [m/s] - brzina kretanja trake.

4. Izbor motora:
a. uestanost obrtanja EM birati iz opsega:
nEM = 750 min-1
nEM = 1000 min-1
nEM = 1500 min-1
b. raunska snaga EM:
F v
umesto:

(2.70)
Po = o3
10 v

(2.25)

Fo v
103 u
c. potrebna snaga EM:
P
=
PEM ,r ks ,
EM

koristiti:

PEM ,r =

gde je stepen sigurnosti motora - ks = 1,1 1,35

5. Izbor reduktora:
a. potreban prenosni odnos reduktora:
n
iR = EM
nd
b. uestanost obrtanja ulaznog vratila - n1 birati prema uestanosti obrtanja EM - nEM
c. Potrebna snaga reduktora je vea od snage EM - Pred PEM:
=
PR PEM ,r kA ,
vrednosti koeficijenta kA birati iz tabele [T. 2.33]
Reduktor se bira na osnovu stvarnog prenosnog odnosa - iR,s, uestanosti obrtanja EM - nEM i
potrebne snage - PR.
6. Stvarna brzina kretanja trake:
n D
n
,

nd ,s = EM
v s = d ,s
60
iR ,s
gde je nd,s - stvarna uestanost obrtanja pogonskog doboa.
7. Stvarni kapacitet iz izraza za odreivanje irine trake uz upotrebu vs.