IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

2.20 ALUMINIJUM I LEGURE ALUMINIJUMA

1. Osobine aluminijuma
Aluminijum je poznat od pre 170 godina. 1896. godine počela je proizvodnja u SAD.
Industrijska proizvodnja u Nemačkoj počela je (1908 - 1914). Aluminijum ima niz izvanrednih
osobina. Posle čelika je najznačajniji graĎevinski materijal. Primena se bazira na sledećim
karakteristikama:

- Al i Al legure 2,7 puta su lakše od čelika.

- Rm nekih Al legura je pribliţno kao kod čelika (pa i veća).
- Mehaničke karakteristika se ne menjaju pri niskim temperaturama.
- Rm, A5 (relativno izduţenje) i ţilavost na 195C se čak i povećavaju.
- Toplotna provodljivost je 13 puta veća od nerĎajućih čelika a 4 puta veća od čelika.
- Elektroprovodljivost je dva puta veća nego kod Cu pri istoj teţini.
- Al je nemagnetičan što je bitno za odreĎene oblasti primene.
- Ima dobru sposobnost oblikovanja savijanjem, istiskivanjem i dubokim izvlačenjem.
- Sa površine Al se reflektuje 75-80% sunčevih zraka.
- Al nije toksičan (bez uticaja na okolinu), meĎutim kada se tope oksidi sa površine
aluminijuma, dolazi do isparavanja u vidu plavog dima, tako da mora da postoji dobra
ventilacija u radionici.
- Poseduje visok stepen samozaštite i korozione postojanosti u atmosferi i u odreĎenim
hemijskim sredinama.
- Ima velike mogućnosti dekorativne zaštite: lakiranjem, plastificiranjem i anodizacijom.

Al i većina njegovih legure se dobro zavaruje TIG, MIG i EPP postupkom, a mogu da se
zavaruju gasno i obloţenim elektrodama, ali se to reĎe koristi. Jako veliki preseci mogu da se
zavaruju pod troskom.
2. Skladištenje i manipulacija

Aluminijum treba da bude smešten u pokrivenom skladištu na uzdignutim drvenim blokovima

iznad tla i po mogućstvu u zagrejanim prostorijama radi sprečavanja površinske korozije koja
potiče od kondezacije vlage. Korisno je obeleţavanje različitih legura pomoću označavanja
bojama, tab.1. Ne treba koristiti sredstva koja sadrţe olovo, bakar ili grafit.
Radi sprečavanja oštećenja, manipulaciju aluminijuma treba obavljati sa odreĎenom
predostroţnošću. Manipulacija treba da se obavlja sa uţadima i vezama od najlona; ako se
upotrebljavaju čelični lanci i kablovi, aluminijum treba zaštiti podmetačima od drveta ili
tkanine. Pošto površina aluminijuma ne treba da ima ogrebotine, radni sto treba pokriti
drvetom, aluminijumom ili linoleumom.
Aluminijum treba dobro upakovati za isporuku. Za duţa putovanja, posebno brodom, treba
ga obaviti u bituminiziran papir nepropustljiv za vazduh, i zaštititi drvenim letvama. Limovi se
radije postavljaju izmeĎu listova papira, a profile treba odvojiti kartonom. Ako je materijal pri
prijemu vlaţan, treba ga osušiti pre skladištenja ili zavarivanja.

1 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Tabela 1. Karakteristike i vrste boja

Karakteristike VRSTE BOJA
Epoxi Alkid Akritat Poliester Silikon poliester PVDF
Tvrdoća 4 3 5 4 5 4
Sposobnost savijanja 3 2 3 4 3 5
Athezija 5 3 4 5 5 4
Otpornost na organ. ras. 4 3 4 4 5 5
Otpornost na neorganske kiseline i 4 2 4 4 4 5
boje
Otpornost na slanu maglu 5 3 4 4 5 5
Otpornost na atmosferske uticaje 1 3 3 3 4 5
Postojanost nijanse 1 2 3 3 4 5
Otpornost na habanje 2 3 3 4 5
Postojan. na pov. temp. 1 3 4 3 5 4
NAPOMENA: 1.Oznaka karakteristike: 1 - ne zadovoljava, 2 - zadovoljava, 3 - dobar, 4 - vrlo dobar, 5 -
odličan.

3. Uslovi za proizvodnju
Aluminijumski limovi i profili su uglavnom pokriveni filmom ulja ili masti koji se stvara pri
proizvodnji ili se primenjuje kao vremenska zaštita. Vaţno je da se sa površina koje se zavaruju
uklone svi tragovi masnoća. Nekad će biti potrebno predhodno osnovno odmašćivanje da bi se
sprečilo da se ove masnoće, u toku manipulacije u radionici ne prenesu na površine za
zavarivanje.
Treba sprečiti zagaĎenje površina aluminijuma delićima drugih metala. Poţeljno je da se
radionica koristi samo za obradu aluminijuma. Alati ne treba da budu od bakra, mesinga i
olova. Pogodni su nerĎajući čelik, plastični materijali, laki metali ili drvo. Treba ih, kad god je
to moguće, koristiti samo za aluminijum. Alate i mašine koji su korišćeni za bakar ili mesing,
treba obraditi pre upotrebe za aluminijum.
Što se tiče označavanja, osim za ivice koje će biti odstranjene, obeleţavanje se moţe
izvesti:
- veoma blagim označavanjem pomoću nezašiljenih alata, pri čemu se ovaj način ne dopušta za
debele komade koji su jako napregnuti ili podloţni zamoru ili za osetljive površine zona
savijanja.
- crtama pisaljkom, bojom ili kredom pod uslovom da su lišeni efekta korozije ili se potpuno
uklanjaju pri završetku fabrikacije.
4. Aluminijumske legure
Zahvaljujući dobrom legiranju aluminijuma s drugim metalima razvijeno je niz legura sa
različitim mehaničkim osobinama što je doprinelo daljem proširenju primene Al i Al legura.
Aluminijum se legira sa: Mg, Mn, Cu, Zn, Si, Ni, Fe, a reĎe sa Ti, Zr, Cr i An. Dodaci Cu, Mn,
Mg i Fe povećavaju zateznu čvrstoću. Dodaci Si, Zn, Fe povećavaju A5 (relativno izduţenje).
Dodaci Mn i Mg znatno povećavaju otpornost prema koroziji. U tab. 2 dat je hemijski sastav
nekih od legura aluminijuma, dok su u tabeli 3 date uporedne oznake po svetskim standardima
za neke od napomenutih Al legura.

2 od 15
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Tabela 2. Vrste legura i njihov hemijski sastav

Legura Mg Mn Si Fe Ti Cu Zn Cr
Al 99.0 0.05 0.05 0.5 0.5 0.05 0.05 0.10 -
Al 99.5 0.05 0.05 0.25 0.4 0.05 0.05 0.07 -
Al Mn 0.5 Mg 0.5 0.2-0.8 0.3-0.8 0.6 0.7 0.1 0.3 0.4 0.2
Al Mn Mg 0.8-1.3 1.0-1.5 0.3 0.7 - 0.25 0.25 -
Al Mg2 Mn0.3 1.7-2.4 0.1-0.5 0.4 0.5 0.15 0.15 0.15 0.15
(DIN)
Al Mg 2 Mn 0.8 1.5-2.5 0.5-1.1 0.4 0.5 0.1 0.1 0.2 0.3
Al Mg 2.5 Cr 2.2-2.8 0.1 0.25 0.4 - 0.1 0.1 0.15-
0.35
Al Mg 4.5 Mn 4.0-4.9 0.4-1.0 0.4 0.4 0.15 0.1 0.25 .05-0.25

Tabela 3. Uporedne oznake po svetskim standardima za Al i Al legure

JUS DIN ASTM NFA UNI SIS JIS ISO Inter.sis
Jugoslavija Nemačka SAD Francusk Italija Šved Japa . A.A.
a . n
Al 99,0 Al 99,0 1100 A4 P= 99,0 4010 1200 Al 99,0 1200
Al 99,5 Al 99,0 1050 1050 A - 4007 1050 Al 99,5 1050 A
Al Mn1 Al 99,5 3103 3103 P-Al 4054 3103 Al Mn 1 3103
Mn1,2(3103)
AlMn1Cu Al Mn 1 3003 3003 - - 3003 Al Mn 1 Cu 3003
AlMn0,5Mg0 Al Mn Cu 3105 3105 (3105) - - - 3105
,5
Al MnMg AlMnMg0,5 3004 3004 P-Al MnMg - - Al Mn Mg 3004
(3004)
Al Mg1 Al Mn Mg 5005 5005 P-Al Mg0,9 4105 5005 Al Mg 1 5005
(5005)
Al Mg2 Al Mg 1 5251 5251 P-AlMg 2 Mn - 5251 Al Mg 2 5251
AlMg2Mn0,8 AlMg2Mn0, - 5049 - - - - -
3
Al Mg2,5Cu AlMg2Mn0 5052 5052 5052 4120 5052 Al Mg 2,5 5052
8
AlMg 3 Al Mg 3 5754 5754 P-Al Mg 3,5 - 5754 Al Mg 3 5754
Al Mg 4 Mn Al Mg 4 Mn 5086 5086 P-Al Mg4Mn - 5086 - 5086
(5086)
AlMg 4,5 AlMg 4,5 5083 5083 P-Al Mg4,5 4140 5083 AlMg4.5Mn0, 5083
Mn Mn (5083) 7
Al Mg 5 Al Mg 5 5056 - P-Al Mg 5 (5056) 4146 5056 Al Mg 5 5056

3 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Aluminijum se deli u dve grupe prema svojstvu kaljivosti: Al legure bez strukturnog
otvrdnjavanja-nekaljive i Al legure sa strukturnim otvrdnjavanjem-kaljive (menja se tvrdoća)
U nekaljive legure spadaju Al legure tipa AlMg, AlMgMn, AlMn. Legure ove grupe
mogu se iz mekog ţarenog stanja prevesti u polutvrdo ili tvrdo stanje samo hladnom
deformacijom pri čemu se povećava Rm, R0.2, HB, a A5 opada. Promena mehaničkih osobina
zavisi od stepena deformacije. Kod hladno oblikovanih delova meĎuţarenjem moţe da se
ponovno dobije sitnozrnasta struktura, a time i sposobnost za dalje oblikovnje. Kaljive Al legu-
re dele se u dve podgrupe: hladno i toplo otvrdnjavajuće. Termičkom obradom ovih Al legura
postiţu se maksimalne zatezne karakteristike (Rm, R0.2). U tab. 4 dat je raspon mehaničkih
karakteristika Legura
kaljivih i Serija
nekaljivih legura
Tip odreĎenih serija i tipova.
Raspon mehani'kih karakteristika

Prekidna 'vrsto]a Rm
Grupa Tabela
AA 4. Raspon
Oznaka Leguramehaničkih karakteristika AlRp
Granica elasti'nosti legura
0.2
0 100 200 300 400 500 600 700
1000 Al 1050A
1070A
1100
1200
1080
Nekaljive 3000 Al - Mg 3003
legure 3004
3005
3105
5000 Al - Mg 5085 5083
5056A 5456
5052 5005
5454 5754
5254 5182
2000 Al - Cu 2011 2030
Al-Si-Mg 2017A 2516A
2024(2124)
2014(2214)
2219
6000 Al-Si-Mg 6005A 6030
6061
Kaljive 6082
legure 6081
6106
6351
Al-Zn-Mg 7020
7021
7039
7000 Al-Zn-Mg 7049A 7175
-Cu 7075
7475
7010
7150
7050

Rp 0.2
Rm

U hladnootvrdnjavajuće legure spadaju AlMgSi i AlCuMg (duraluminijum). Posle

homogenizacionog (rastvornog) ţarenja, kaljenja i starenja pri sobnoj temperaturi (hladno
otvrdnjavanje) posle nekoliko dana dostiţu najveću Rm. Ponovnim ţarenjem mogu se da
prevedu u meko stanje, a ponovnim kaljenjem i starenjem prevode se u tvrdo stanje. U
toplootvrdnjavajuće legure spadaju AlCuMn, AlZnMg, AlZnMgCu, AlCuSiMn. AlCuMg su
legure koje otvrdnjavaju samo u posebnim uslovima.
Ostale legure, posle gnječenja, homogenizacionog ţarenja, kaljenja i starenja, pri povišenoj
temperaturi (toplo otvrdnjavanje), posle nekoliko sati postiţu najveću Rm. Ponovnim

4 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

zagrevanjem mogu se prevesti u meko stanje. Druga podela Al legura je prema načinu
tehnologije prerade:
- legure za gnječenja (AlMn,AlMg,AlMgMn,AlMgSi,AlZnMg,AlCuMg; dobro zavarljive sem
AlCuMg)
- legure za livenje (AlSi,AlSiMg,AlSiCu-AlCu,AlCuSi-AlMg,AlZnMg; primenjuju se za
sloţena naprezanja i često sadrţe veći procenat legirajućih elemenate.
Aluminijum ima relativno nisku čvrstoću, koja zavisi od čistoće. Sa porastom nečistoća
čvrstoća se povećava, ali samo do odreĎene granice. U tab. 5 navedene su fizičke i mehaničke
osobine aluminijuma, ugljenični čelik i bakar. Mehaničke karakteristike pojedinih
aluminijumskih legura date su u tab. 6 i 7.
Tabela 5. Fizičke i mehaničke karakteristike aluminijuma
Osobina Aluminijum niskougljenični bakar
99.5% čelik
3
Zapreminska masa pri 20C (gr/cm ) 2.7 7.85 8.9
Zapreminska masa na temperaturi topljenja 2.38 7 7.9
3
Zapreminska masa oksida Al2O3 (gr/cm ) 3.96
Temperatura topljenja C 658 1593 1080
Temperatura isparavanja C 2270 3200/Fe 2600
Temperatura topljenja oksida C 2046 1550 1232/1336
Toplota provodljivosti na 0C J/kgC 880 439/Fe 384
Električna provodljivost pri 20C m/mm  2
35 8 57
Zatezna čvrstoća N/mm 70 300 230
Izduţenje % 0 35 50
Tvrdoća HB daN/mm 20 80 50

Tabela 6. Mehaničke karakteristike Al legura

Oznaka Stanje Debljina Rm Rp0.2 A5 HB
legura mm N/mm2 N/mm2 %
01/02 0.1-80 65-95 20-55 40 20
Al 99.5 24 0.3-6 110-150 90-145 9 35
18 0.3-3  150 > 130 3 45
01/02 0.3-80 900130 35-80 28 28
AlMn 24 0.3-6 140-180 110-170 10 45
18 0.3-4 > 185 > 165 3 60
01/02 0.3-80 105-140 35-90 27 32
AlMg1 24 0.3-6 154-185 110-175 8 47
26 0.3-5 165-205 > 130 6 55
18 0.3-4 > 190 > 170 3 58
01/02 0.3-80 170-215 70-130 20 50
AlMg2.5 24 0.3-6 230-270 150-240 10 73
26 0.3-5 250-290 > 180 6 80
18 0.3-4 > 270 > 240 3 85
01/02 0.3-80 215-260 100-180 17 55
AlMg2.7Mn 22 0.3-6 245-305 180-270 10 80
24 0.3-5 270-325 200-290 9 85
01/02 0.3-80 240-300 100-190 18 65
AlMg4Mn 22 0.3-5 275-330 190-280 12 80
24 0.3-4 300-360 230-320 8 90

5 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

01/02 0.3-80 275-350 125-190 17 75

AlMg4.5Mn 22 0.3-5 310-380 205-310 12 85
24 0.3-4 345-405 270-340 6 100
07 1.0-80 90-150 35-85 25 35
AlMgSiMn 41 1.0-5 205-280 110-180 18 70
51 1.0-10 275-325 200-250 12 80
AlCu3.5Mg0.5 07 2.0-12 < 215 < 140 14 50
41 1.0-10 395-450 260-320 13 110
AlCu4Mg1.5 07 1.0-12 < 220 < 140 13 55
41 1.0-10 440-520 290-380 13 120
AlZn4Mg1 63 1.0-10 350-410 275-350 10 105

Tabela 7. Mehaničke karakteristike Al legura

LEGURA Rm (N/mm2) Rp0.2 (N/mm2) A (%) Tvrdoca
Stan- HB
dard Mek f tvrd M 1/2 T
1/2 T M T M 1/2 T
T
Al 99.0 JUS 31 75- 42 100- 45 min160 min min10 min14 min3 6-9 2-3 22 32 47
Al 99.0 DIN w8 105 F12 140 F16 min160 25 0 0 0 6 3 22 37 47
1100 AST 0 75- H14 120- H18 min150 min min10 min16 min3 3-7 1-4 - - -
M 105 160 25 0 0 0
75- 110- min min 95 min11 15-
100 145 25 5 30
Al 99.5 JUS 31 65 42 90-130 54 150- 20 90 130 35 6 4 20 35 45
Al99.5 DIN w7 65-95 F11 110- F15 190 20 90 130 35 6 1-4 20 35 45
1060 AST 0 55-95 H14 150 H18 min 15 70 80 15- 1- 3 - - -
M 85-120 150 25 10
min
110
Al Mn 1 JUS 31 90- 43 140- 45 185 35 120 165 24 5 3 28 45 55
Al Mn 1 DIN 9 140 F14 180 F19 185 35 120 165 24 5 3 28 45 55
3003 AST 0 90- H14 140- H18 185 35 125 165 14- 1-8 1-4 - - -
M 140 180 23
95- 140-
130 180
AlMg0,5Mn JUS 31 95- 43 150- 45 190- 35 125 165 22 3 1 23 30 30
0,5 AST 0 145 H14 200 H18 253 35 125 165 16- 1-2 1-2 - -
3105 M 95- 150- 190 20
145 200
Al Mn Mg JUS 31 155- 43 220- 45 260 60 180 230 18 4 3 45 65 75
Al Mn Mg DIN w1 200 F22 260 F26 260 60 180 230 18 4 3 45 65 75
3004 AST 0 155- H34 220- H38 260 60 170 215 9-16 1-5 1-4 - - -
M 0 200 260
150- 220-
200 265

6 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Al Mg 1 JUS 31 105- 43 145- 45 190 35 120 170 24 5 3 32 47 57

Al Mg 1 DIN w1 140 F15 185 F19 190 35 120 170 24 5 3 32 47 57
5005 AST 1 105- H14 145- H18 185 35 115 - 12- 1-8 1-3 - - -
M 0 140 185 22
105- 145-
145 185
Al Mg 1.5 JUS 31 130- 44 200- 45 225 45 175 200 23 4 3 37 60 65
Al Mg 1.5 DIN w1 170 F20 240 F23 225 45 175 200 23 4 3 37 60 65
5050 AST 3 130- H34 200- H38 200 40 140 - 15- 3-5 1-4 - - -
M 0 170 240 20
125- 170-
165 215
Al Mg 2.5 JUS 31 170- 43 230- 45 270 60 180 240 20 5 3 50 73 85
Al Mg 2.5 DIN w1 215 F23 270 F23 270 60 180 240 20 5 3 50 73 85
5052 AST 3 170- H24 230- H28 270 65 180 240 13 4 4 - - -
M 0 215 270
170- 235-
215 285
AlMg2Mn0, JUS 31 190- 42 220- 44 265- 80 165 215 20 9 4 50 65 80
8 DIN w1 230 F22 260 F27 305 80 165 215 20 9 4 50 65 80
Al 9 190- 220- 265-
Mg2Mn0,8 230 260 305
Al Mg 3 JUS 31 190- 42 220- 44 265- 80 165 215 20 9 4 50 65 80
Al Mg 3 DIN w1 230 F22 260 F27 305 80 165 215 20 9 4 50 65 80
5454 AST 9 190- H22 220- H11 265- 85 180 125 12 8 8 - - -
M 0 230 260 2 305
215- 250- 220
285 305
Al Mg 4.5 JUS 31 275- 52 310- 53 345- 125 210 270 17 10 6 70 85 10
Mn DIN w2 350 G31 375 G35 405 125 205 270 17 10 6 70 85 0
Al Mg 4.5 AST 8 275- H24 310- H38 345- 05 235 285 15 5 3 - - 10
Mn M 0 350 380 405 0
5086 215- 300- 345 -
305 350

6. Zavarljivost Al i Al legura
Na zavarljivost aluminjuma utiču razni činioci, koji iziskuju primenu sloţenije tehnologije
zavarivanja u poreĎenju sa čelicima. Najvaţniji uticaj na zavarljivost imaju:
a) Veliki afinitet aluminijuma prema kiseoniku, koji gradi teškotopljivi oksid Al2O3, sa
temperaturom topljenja (2030C), znatno višom od temperature topljenja osnovnog materijala
(658C). Zapreminska masa Al2O3 iznosi 3,96g/cm3, što je znatno više od osnovnog materijala.
Ovaj oksid se nalazi na površini u obliku prevlake i sprečava metalurške veze osnovnog i
dodatnog metala. Posle čišćenja površine, oksidni sloj se ponovo vrlo brzo stvara na
temperaturi okoline. U toku jednog sata stvara se sloj debljine 80m posle čega je oksidacija

7 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

spora (skoro se zaustavlja). Al2O3 upija vlagu. Disocijacijom vode na 550-650C vezuje se Mg
za vodonik i stvara se poroznosti.
b) Veliki koeficijent linearnog širenja omogućava pojavu velikih deformacija i naprezanja,
koje su često izroci pojave pukotina pri zavarivanju. Stoga treba birati postupak zavarivanja
kojim će se unositi minimalna količina toplote u osnovni metal.
c) Osetljivost nekih Al-legura pri zagrevanju na izlučivanje (precipitacije) u ZUT utiče na
sniţavanje mehaničkih osobina i otpornost prema koroziji kompletnog zavarenog spoja.
d)Velika rastvorljivost gasova u aluminijumu oteţava ponekad ostvarivanje šavova bez
pora.
e) Al pri zagrevanju ne menja boju što oteţava vizuelno praćenje temperature topljenja.
Zavarljivost moţe da se oceni na osnovu:
- otpornosti materijala šava i osnovnog materijala u ZUT prema pojavi hladnih i toplih
prskotina
- otpornosti materijala šava prema pojavi poroznosti i oksidnih uključaka
- mehaničkih osobina materijala šava i zavarenog spoja kao celine u odnosu na osnovni
materijal
- odgovornosti zavarenih spojeva prema pojavi korozije u eksploatacinim uslovima

6.1. Tople prsline

Tople prsline nastaju u materijalu šava. Uzrok ove pojave su zapreminske pojave u procesu
kristalizacije zbog kojih dolazi do naprezanja u metalu. Koeficijent zapreminskog širenja se pri
prelazu iz tečnog u čvrsto stanje naglo menja pri čemu nastaju pukotine. Usled promene
koeficijenta zapreminskog širenja dolazi do pojave zateţućih napona i deformacija. Pukotine
nastaju u materijalu šava, u kome se odvija kristalizacija, u periodu kada ovi naponi deluju na
materijal šava koji još nije potpuno očvrsnuo. Ako materijal šava uspe da očvrsne, prskotine se
ne javljaju. Problem pojave toplih prskotina rešava se tako što se osnovni materijal adekvatno
legira. Tako se legurama tipa AlMg dodaje 1-1.2%Mn i 0.08-0.12%Ti čime se procenat toplih
pukotina smanjuje sa 20-30% na 3-5%. Legure AlMg imaju maksimalnu sklonost prema pojavi
kristalizacionih prskotina ako se radi o AlMg4
Problem moţe da se reši i dodatnim materijalom sa većim sadrţajem Mg. Kada se u
osnovnom materijalu nalazi 5-6% Mg, retko dolazi do pojave kristalizacionih prskotina
(ukupne greške u zavarenom spoju ne prelaze 10 - 15%).
Stepen hladne deformacije osnovnog materijala nema bitnog uticaja na pojavu toplih
prskotina. Najveću sklonost prema obrazovnju toplih prskotina imaju legure koje sadrţe 0,2-
1,5% Mg; 0,2-2% Si. Da bi se izbegle tople prskotine treba koristiti dodatni materijal sa 4-6%
Si, ali tada šavovi imaju smanjenu površinu koja ne moţe da se poveća naknadnom termičkom
obradom. Primenom dodatnog materijala AlMg6, za zavarivanje navedenog osnovnog
materijala mogu da se izbegnu tople prskotine u materijalu šava, ali se one javljaju u ZUT.
Pri zavarivanju hladnootvrdnjavajućih samozakaljivih legura tipa AlZnMg primenom
dodatnog materijala istog sastava kao osnovnog materijala dolazi do pojave prskotina na
granici rastapanja. Primenom dodatnog materijala sa 5%Mg koji sadrţi male količine Mn i Cr
smanjuje se sklonost ka obrazovanja ovih prskotina u znatnoj meri.
6.2. Hladne prsline
Velike teškoće pri primeni legure AlZnMg izaziva naknadna pojava hladnih pukotina, 3-4
meseca posle zavarivanja. Kao rezultat napona i zateţućih opterećenja, čiji zbir prelazi Rp0.2,
javlja se plastična deformacija i izvesni porast Rp0.2 materijala šava i ZUT-a. Do porasta
vrednosti Rp0.2 dolazi usled otvrdnjavanja i starenja. Dopunski porast napona je u vezi sa

8 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

strukturnim rasporedom čvrstog rastopa. Za hladnu poroznost karakterističan je početni period

(kristalna graĎa metala, a posebno graĎa po kristalima zrna). S porastom odnosa Zn/Mn
povećava se sklonost ka hladnim prskotinama. Sklonost prema hladnoj poroznosti raste s
povećanjem sadrţaja legirajućih elemenata.
6.3. Poroznost
Glavni uzročnik pojave pora u materijalu šava i ZUT je izdvojeni H2 koji se rastvara u
tečnom stanju. Pore se pri zavarivanju stvaraju još u tečnom stanju pre kristalizacije materijala
šava pri naglom smanjenju rastvorljivosti H2. Sklonost metala prema obrazovanju pora nije
samo posledica porasta rastvorljivosti H2 pri prelazu metala iz tečnog u čvrsto stanje, već je od
značaja i gradijent rastvorljivosti H2 u tečnom metalu, posebno u zoni bliskoj temperaturi
topljenja. Porastom gradijenta rastvorljivosti raste sklonost metala prema obrazovanju pora.
H2 nastaje pri disocijaciji vlage koja se nalazi u oksidu Al2O3 na metalu koji se zavaruje ili na
ţici (dodatnom materijal). H2 moţe poticati i od različitih nečistoća na površini stranica ţljeba
ili na ţici. Kod legura tipa AlMg javlja se velika poroznost materijala šava i ZUT. Količina pora
raste s povećanjem sadrţaja Mg u leguri. Uzročnik pojave poroznosti u ovim legurama
pripisuje se  fazi (Al3Mg2) koja se pojavljuje pri brzom hlaĎenju, sadrţi oko 36,5%Mg, a topi
se na pribliţno 448C. UtvrĎeno je da vlaga reaguje najviši sa Mg iz  faze po formuli:
Al3Mg2+2H2O= 2MgO+3Al+2H2. Disocijacija vodene pare se odigrava na temperaturi 550-
620C. Pri razlaganju vodene pare već na temperaturi 550C i  faza je u tečnom stanju, kada
dolazi do njene intenzivne oksidacije i do rastvaranja H2 koji stvara porozitet unutar šava. Vrlo
je verovatno da pri visokim temperaturama osim H2 porozitet mogu da izazovu lako topljivi
elementi kao što su Zn i Mg. U porama, koje su stvorile pare ovih metala, posle hlaĎenja
nastaje vakum. Pore koje nastaju pri zavarivanju imaju sferni oblik. One kao koncentratori
napona imaju manji uticaj od pukotina. MeĎutim, ako je zarobljen H2, u porama moţe biti vrlo
visok pritisak (500 bara) tako da uz dodatna opterećenja na mestu pore moţe doći do pojave
prskotina. Povećana poroznost moţe da smanji korozionu otpornost šava. Poroznost se moţe
smanjiti primenom mešavine gasa: 80%He+(5-10)%O2+(5-10%)Ar.
Kod MIG postupka zavarivanja strujno opterećenje ţice je jako veliko, zbog čega metal
isparava i stvara porozitet, ne samo u materijalu šava, nego i u ZUT. Ovaj postupak se teško
ostvaruje bez poroznosti. Kod TIG zavarivanja koristi se manja energija pa se moţe izvesti bez
poroznosti.

6.4.Temperatura predgrevanja
Toplotna provodljivost Al legura je više od četiri puta veća nego kod čelika. Zbog toga,
iako je temperatura topljenja Al legura niska, visoka toplotna provodljivost dovodi do gubitaka
toplote unete zavarivanjem, i traţi velike količine dovedene početne toplote. Zbog svega toga,
a i zbog sklonosti oksida da apsorbuju vlagu, literaturni podaci za predgrevanje su veoma
različiti. Neki autori preporučuju da iznad 8 mm debljine treba predgrevati na 100-200C.
UporeĎujući uzorke zavarene sa predgrevanjem ili bez njega ustanovljen je znatno viši kvalitet
šava kod predgrejanih uzoraka i znatno brţi rad (stabilniji luk i lepši izgled šava).
7. Mehaničke osobine zavarenog spoja
Mehaničke osobine zavise od legirajućih elemenata i primesa. U zavarenim spojevima
termički neobraĎenih legura sistema AlMn koeficijent čvrstoće iznosi 0,9-1. Kod AlMg legura,
do smanjenja čvrstoće dolazi u manjoj meri. Najmanju čvrstoću ima materijal šava (0,8-1), što

9 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

zavisi od kvaliteta legure, upotrebljeneg dodatnog materijala i postupka zavarivanja (TIG - viši
koeficijent, MIG - niţi koeficijent) - vaţi za sve spojeve.
Znatno veći problemi su kada treba ostvariti zavarene spojeve koji imaju jednake
mehaničke osobine kao osnovni materijal, kod termički obradivih legura. U ovim slučajevima
materijal šava i ZUT podvrgavaju se termičkoj obradi: kaljenju, otpuštanju, rekristalizaciji.
Merenjem tvrdoće u zavarenim spojevima legura AlMgSi, AlCuMn i AlZnMg konstatovane su
prednosti legura AlZnMg nad AlMgSi i AlCuMn kao i AlCuMn nad AlMgSi. U zavisnosti od
temperature termičke obrade i njenog trajanja, Rm zavarenih spojeva na leguri AlMgSi se
smanjuje i iznosi 50-80% od vrednosti Rm koje ima osnovni materijal. Rm zavarenih spojeva
termički obraĎenih AlCuMn legura iznosi 50-70% od Rm osnovnog materijala. Suštinsko
povećanje Rm moţe da se postigne ponovnim kaljenjem čitavog zavarenog spoja i toplim
otvrdnjavanjem zavarenog spoja (veštačkim starenjem). Ovakvu termičku obradu čitavog zava-
renog spoja nije lako izvesti, često zbog velikih gabarita konstrukcije, a takoĎe je teško
ostvarljiva i na konstrukcijama koje imaju tolerisane geometrijske mere. Ako se za legure tipa
AlMgSi, radi izbegavanja prskotina u materijalu šava, koristi heterogeni dodatni materijal,
termičkom obradom nije moguće postići Rm koju ima osnovni materijal.
Samozakaljive legure tipa AlZnMg posle zavarivanja dostiţu normalnu čvrstoću nakon tri
meseca. Takve legure posle zavarivanja mogu biti podvrgnute i toplom otvrdnjavanju pa je
tada Rm zavarenog spoja jednaka Rm osnovnog materijala.
Obično treba uzimati u obzir da ZUT i materijal šava imaju niţe vrednosti mehaničkih
osobina u odnosu na osnovni materijal. Za osnovni materijal debljine 10mm ZUT se prostire
po 20mm s jedne i druge strane od poduţne ose šava. Ako je pravac zavarivanja upravan na
pravac delovanja sile, ZUT je najslabije mesto na konstrukciji. Pri konstruisanju o ovome treba
voditi računa.
8. Otpornost zavarenih spojeva na koroziju
Otpornost zavarenih spojeva na koroziju u prisustvu elektrolita, odreĎuje se kao ukupni
rezultat mikro i makro legirajućih pojava. Zavareni spojevi na legurama AlMg sa 4,5-5% Mg
imaju visoku otpornost prema koroziji. Pod uticajem hladne deformacije veće od 15-20%,
reţima zavarivanja, dugotrajnog hladnog otvrdnjavanja i zagrevanja u eksploataciji, otpornost
legure AlMg6 prema koroziji se smanjuje. Otpornost zavarenih spojeva legure tipa AlMgSi na
koroziju je uglavnom dobra.
9. Izbor dodatnog materijala
Dodatni materijal koji se koristi za zavarene spojeve treba da obezbedi zdrav šav
odgovarajuće mehaničke otpornosti i dobre otpornosti prema koroziji. Dodatni materijal mora
da bude uniforman po sastavu i kvalitetu jer i najmanja odstupanja menjaju osobine zavarenog
spoja. Prečnik ţice pri zavarivanju Al ima veći uticaj na izvoĎenje šava u odnosu na čelik. Za
zavarivanje Al i Al legura se koriste čist Al, AlSi legure i AlMg legure. Razni legirajući
elementi u dodatnom materijalu utiču na Rm, otpornost na koroziju, električnu provodljivost.
Kvalitetan dodatni materijal mora da ispuni sledeće zahteve: površina ţice apsolutno čista; na
površini ne sme da bude oksida Al2O3; ţica glatka, bez zareza, prečnik ţice u tolerisanim
granicama; namotaji ţice, kod MIG postupka, besprekorno sloţeni. U tabelama 8 dati su
preporučeni dodatni materijali za zavarivanje Al i Al legura.

10 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Tabela 8. Preporučeni dodatni materijali za zavarivanje Al i Al legura.

OM Gasno zavarivanje TIG MIG E postupak
(DIN1725)
preporučen moguć preporučen moguć preporučen moguć preporučen
moguć
Al99.98R S-Al99.98H S-Al99.98R S-Al99.8 S-Al99.98R S-Al99.8 S-Al99.98R
Al99.9 S-Al99.8 S-Al99.8
Al99.8 S-Al99.8 S-Al99.98R S-Al99.8 S-Al99.98R S-Al99.8 S-Al99.98R S-Al99.8 S-Al99.98R
Al99.7 S-Al99.5Ti S-Al99.5Ti S-Al99.5Ti S-Al99.5Ti
Al99.5 S-Al99.5Ti S-Al99.5 S-Al99.5Ti S-Al99.5 S-Al99.5Ti S-Al99.5 S-Al99.5Ti S-Al99.5
Al99 S-Al99.8 S-Al99.8 S-Al99.8 S-Al99.8
AlMn S-AlMn S-Al99.5Ti S-AlMn S-Al99.5Ti S-Al99.5Ti S-Al99.5 S-AlMn S-Al99.5Ti
S-Al99.5 S-Al99.5 S-Al99.5
AlMg1 S-AlMg3 S-AlMg5 S-AlMg3 S-AlMg5 S-AlMg5 S-AlMn S-AlMg3
AlMg2 S-AlMg3Si S-AlMn
AlMg3 S-AlMg3 S-AlMg5 S-AlMg3 S-AlMg5 S-AlMg5 S-AlMn S-AlMg3
S-AlMg3Si
S-AlMn
AlMg5 S-AlMg5 S-AlMn S-AlMg5 S-AlMg5 S-AlMn
AlMgMn S-AlMgMn S-AlMg3 S-AlMgMn S-AlMg3 S-AlMgMn S-AlMg5 S-AlMgMn S-AlMg3
S-AlMgMn S-AlMg5 S-AlMn
S-AlMn S-AlMn
AlMg3Si S-AlMg3Si S-AlMg5 S-AlMg5 S-AlMg3Si S-AlMg5 S-AlMn - S-AlMg3
S-AlMg3 S-AlMg3
AlMgSi0.5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5
AlMgSi1 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5
AlZnMg1 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlSi5
AlZnMg3 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5 S-AlSi5 S-AlMg5m S-AlSi5 S-AlSi5
G-AlSi12 S-AlSi12 S-AlSi5 S-AlSi12 S-AlSi5 S-AlSi5 S-AlSi12 S-AlSi12 S-AlSi5
G-AlSi10Mg S-AlSi10Mg S-AlSi12 S-AlSi10Mg S-AlSi12 S-AlSi5 S-AlSi10Mg S-AlSi12 S-AlSi5
S-AlSi5 S-AlSi5 S-AlSi12
G-AlSi5Mg S-AlSi5 S-AlSi12 S-AlSi5 S-AlSi12 S-AlSi5 S-AlSi5 S-AlSi12
G-AlMg3 S-AlMg3 S-AlMg5 S-AlMg5 S-AlMg5
G-AlMg5 S-AlMg3Si

10. Priprema žljebova

Obrada Al legura uslovljena je njihovom malom tvrdoćom i velikom toplotnom
provodljivošću, što omogućava brzine rezanja i do 10 puta veće nego kod čelika. Priprema
ţljebova za TIG i MIG zavarivanja prikazana je u tab. 11-15. Ţljebovi se oblikuju na
rendisaljci, glodalici ili strugu, uz pripremu na mašinama za ručnu obradu drveta (stolarske
testere sa vidia pločicama). Alati od čelika treba da budu dobro kaljeni da ne bi ostavljali
tragove gvoţĎa na stranicama ţljeba. Upotreba tocila ili abrazivnih diskova se uglavnom ne
preporučuje. Rezanje plazmom je dozvoljeno i koristi se za pripremu komada iz tabli.
Ţljebljenje treba izvesti pneumatskim rezačem ili glodanjem.
Površine i pripremljene ivice treba da budu savesno očišćene metalnim četkama
(prvenstveno rotacionim četkama od nerĎajućeg čelika) uvek neposredno pre zavarivanja.
Samo odmašćivanje nije dovoljno. Ako na završnom spoju nisu dozvoljene ogrebotine od
četkanja moţe se umesto njega upotrebiti odgovarajuće hemijsko čišćenje (što je pogodno za
serijsku proizvodnju).

11 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Pripremljene površine treba da budu zavarene što pre posle obrade, da bi se sprečilo
slučajno zagaĎenje ili značajna oksidacija i to u širini od 50 mm. Četke od nerĎajućeg čelika
treba da su sa prečnikom ţice 0,2-0,5 mm, a montiraju se na pneumatski alat ca 8000 - 10000
o/min. Očišćena mesta obrisati alkoholom kako bi se odstranile ostale nečistoće. Ako se ne
ukloni oksid Al2O3 sa površine ţljeba i dodatnog materijala, on se uključuje u šav i unosi
hidroskopsku vlagu koja utiče na stvaranje pora. Troškovi čišćenja čine znatni deo proizvodne
cene.
Tabela 9. Priprema ţlebova za TIG zavarivanje aluminijuma i Al - legura
Vrsta spoja Oblik Granične Uslovi zavarivanja Poloţaji zavaruvanja
ţleba debljine
1. Sučeoni s povratnim Stranice slobodne i
stranicama (stranice povrnute, 0.4 do 1.5 mm pripojene samo pripojima Svi poloţaji
ali posle zavarivanja nestaju) ili uklještene u pristroju
Stranice slobodne i
2. Sučeoni sa savijenim 0.8 do 1.5 mm pripojene samo pripojima
stranicama ili uklješt. u pristroju Svi poloţaji
Stranice uklještene u
3. Sučeoni bez zakošenja 0.8 do 5 mm pristroju Horizontalno
stranica
1.5 do 3 mm Stranice slobodne i
4. Sučeoni sa ţljebom k= 0 pripojene pripojima Svi poloţaji
na korenoj strani 3 do 5 mm
k= 1 mm
5. Sučeoni sa Stranice slobodne i Svi poloţaji
V - ţlebom 4 do 10 mm pripojene pripojima

6. Sučeoni sa U - ţlebom Stranice slobodne i

(ako je pristupačno s korene 8 do 20 mm pripojene pripojima Svi poloţaji
strane preporučuje se
priprema 10 ili 10a)
7. Sučeoni sa U - ţlebom Stranice slobodne i Horizontalno u vertikalnoj
(ako je pristupačano s korene pripojene pripojima ravni i iznad glave
strane preporučuje se 20 do 40 mm
priprema 11)
8. Sučeoni sa U - ţlebom sa Stranice slobodne i Horizontalno,
dvostrukim nagibom >40 mm pripojene pripojima vertikalno,
(ako je pristupačno sa korene iznad glave
strane, preporučuje se
priprema 11)
9.Sučeoni sa J - ţlebom Stranice slobodne i Specijalno za horizontalno
d > 16 mm pripojene pripojima zavarivanje u vertikalnoj
ravni i T spojeve.
Slobodne stranice, Horizontalno, vertikalno i
10. Sučeoni sa X - ţlebom d = 8 do 20 mm pripojene pripojima horizontalno u vertikalnoj
ravni
Slobodne stranice,
10a.Sučeoni sa X - ţlebom d = 6 do 10 mm pripojene pripojima Vertikalno naviše sa dva
postolja vezana u seriji

d = 16 do 60
11. Sučeoni sa dvostrukim r = 6mm =50 Slobodne stranice, Horizontalno,
U - ţlebom d > 60 pripojene pripojima vertikalno
r = 8mm =40

12 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Tabela 10. Priprema ţlebova za MIG zavarivanje Al i Al legura

Vrsta spoja Oblik ţleba Granične debljine Uslovi zavarivanja Poloţaji
zavarivanja
1. Sučeoni sa podmetačem 3<d<7 Stranice slobodne
bez zakošenja stranica (I - d=d+1(max 6 pripojene ili uklješt. u Horizontalno
ţleb) mm) pristroju

d > 5 mm Stranice slobodne

2. Sučeoni sa podmetačem =60,=40 pripojene ili uklješt. u Horizontalno
V - ţleb g=3 do 4 mm, pristroju
g=6 mm
d1 > 3 mm Stranice slobodne
3. Sučeoni, podmetač je g  6 mm pripojene ili uklješt. u Horizontalno
element sklopa treba d2  d1 pristroju
ili d2  6 mm
Stranice slobodne
4. Sučeoni sa podmetačem d > 20 mm pripojene ili uklješt. u Horizontalno
U - ţleb =40 pristroju

5. Sučeoni bez podmetača 8 do 12 mm Stranice slobodne

I - ţleb, zavarivanje s obe uobičajeno I pripojene ili uklješt. u Horizontalno
strane 12 do 25 mm pristroj; Samo za
veliko I autom. zavarivanje
6. Sučeoni bez podmetača Horizontalan
V - ţleb; zavarivanje s obe d  12 mm Stranice slobodne - h = 3 do 5 mm
strane. pripojene vertikal. naviše
h = 2 do 3 mm
7. Sučeoni bez podmetača Horizontalan
U - ţleb; zavarivanje s obe d  16 mm Stranice slobodne - h = 3 do 5 mm
strane. pripojene vertikal. naviše
h = 2 do 3 mm
Horizontalan
8. Sučeoni bez podmetača Stranice slobodne - h = 3 do 5 mm
X - ţleb; zavarivanje s obe d  16 mm pripojene vertikalno
strane naviše
h = 2 do 3 mm

11. Postupci zavarivanja

Za zavarivanje Al i Al legura najčešće se koriste postupci zavarivanja topljenjem (gasno
plameno, elektrolučno obloţenim elektrodama, TIG, MIG, EPP, zavarivanje pod troskom i
elektronskim snopom) i postupci sa kombinacijom topljenja i pritiska (elektrootporno,
visokofrekventno, trenjem, ultrazvukom, eksplozijom i difuzijom). Osnovne karakteristike i
primene postupaka zavarivanja su date u tab. 11 (kombinacija topljenja i pritiska) i u tab. 12
(topljenje).

Tabela 11. Postupci zavarivanja topljenjem i pritiskom za Al i Al legure

Tačkasto limovi 0.3 do 3mm ili 0.5mm do 5mm
Šavno limovi 0.3 do 3mm ili 0.5 do 5mm
Elektrootporno Sučeono ţice  5 do 10mm i za spojeve Al i Cu
Varničenjem različiti profili preseka do 6000 mm2.

13 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Visokofrekfentno Koristi se pre svega za proizvodnju cevi tankih zidova od valjanih traka
Trenjem Za zavarivanje okruglih šipki ili cevi iz različitih materijala - heterogeni spojevi - na
primer, aluminijuma sa bakrom, aluminijuma sa čelikom.
Ultrazvukom Za zavarivanje tankih komada - debljine 0.05 do 3mm
Eksplozijom Posebno pogodno za plakiranje aluminijuma čelikom, bakrom, niklom, titanom.
Zavarivanje difuzijom Pogodno za plakiranje Al sa čelikom, bakrom, niklom, titanom.

Tabela 12. Postupci zavarivanja topljenjem za Al i Al legure

Gasno Kiseonik-acetilen Obično uz primenu dodatnog materijala.
zavariv. svi poloţaji ; ručno Potreban topitelj i odstranjivanje posle zavarivanja

Obloţene elektrode Potrebno suvo skladište za elektrode, kao i

Svi poloţaji; ručno odstranjivanje
troske posle zavarivanja

Uobičajeno TIG zavariva- Visok U0 (>100V) Visokofrekventna prigušena

nje; naizmenična struja, Umeren U0 (60-100V) struja.
frekvencija 50Hz, padaju- sa superponiranim viso- Odvojeni kratki strujni
ća karakteristika kim U0. impulsi

TIG-netopljiva tungsten Naizmenična struja srednje frekvencije (400 Hz).

elektroda sa ili bez do- Specijalno TIG zavariva- Jednosmerna struja - direktan polaritet (helijum). In-
datnog materijala; nje tenzivna impulsna struja (5 Hz) superponirana na
ručno ili automatski struju niskog intenziteta mreţne frekvencije.

Tačkasto TIG zavarivanje Stabilni pištolj, automatska komanda sa ili bez

dodatnog materijala.

Uobičajeni MIG; odvo- Ţica srednje Svi poloţaji

Elektro- jeni kalem povezan s debljine; pri ručnom
Velika gustina struje. pištoljem pomoću gurana (150 ili
lučno zaštitne cevi. do 400 Al). automatskom
zavarivanju
Prenos metala aksijalnim
MIG-topljiva brizganjem MIG zavarivanje Srednja ili tanka gurano-
elektrodna ţica tankom ţicom (60- vučena ili vučena ţica (60-
200A) sa 400 A).
kalema postavljenog na
pištolju.

Prenos kapljice pomoću struje niskog intenziteta.

Specijalni MIG Izvor struje sa ravnom karakterictikom. Impulsna
struja superponirana na struju niskog intenziteta.

MIG tačkasto zavarivanje Stabilan pištolj - Automatska kontrola

Elektrolučno Zavarivanje u horizontalnom poloţaju automatsko.

zavarivanje pod prahom Potrebno odstranjivanje troške.

14 od 15
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje

2.20 Aluminijum i legure aluminijuma

Elektro Zavarivanje u vakuumu Zasad se smatra kao neekonomično za uobičajenu

n. upotrebu aluminijuma. Razvoj u toku.
snopom

Električ. Zavarivanje pod tros- Razvoj u toku

kom Zavarivanje u vertikalom poloţaju - automatsko

Literatura

1. Zavarljivost aluminijuma i aluminijumskih legura I zavarivanje aluminijumskih

konstrukcija – Budva ,1976
2. III konferencija industrije aluminijuma SR Jugoslavije- Zlatibor 1995.god.
3. J.Novotny, J. Holasek, Zvaranie a rezanie hlinika
4. Б Е Патон Технология злектрической сварки металлов и сплавов плавлением-
1974
5. Сварка алюминиевых сплавов криогенного и общего назначения-материал
советско-американского семинара, Киев 1984.
6. В. Р.Рябов Сварка алюминия и его сплавов с другими металлами.
7. Doc. IIW-398-72 Recommandations Concernant les structures soudees en aluminium
et et alliages Al-Mg
8. ASTM- metal handbook, Vol. 1
9. B. Delić Zavarivanje volframovom elektrodom- TIG.

15 od 15