Aluminijum

Aluminijum je najzastupljeniji metal na zemlji. ini 8% sastava zemljine kore. Zbog svojih izuzetnih svojstava najprimenjeniji je metal posle elika sa svetskom produkcijom od preko 30 miliona tona godinje. iroka primena aluminijuma proistie iz jedinstvene kombinacije lakoe, vrstoe, postojanosti i antikorozionih svojstava sa dobrom termikom i elektroprovodljivou. Veliki broj legura omoguava da ova svojstva dou do punog izraaja. Aluminijum se veoma dobro oblikuje svim standardnim procesima obrade do veoma visokog stepena tanosti. Moe se ekstrudirati, zavarivati, toplo i hladno valjati u opsegu od tekih ploa do najfinijih folija debljine svega nekoliko mikrona. Izvanredno se povrinski obrauje. Eloksaa i elektrostatska pulverizacija (popularno plastifikacija) su najprimenjivanije metode. Aluminijum nije zapaljiv . ak ni pri visokim tempraturama ne oslobaa otrovna isparenja. Aluminijum je izuzetno podesan za reciklau. Svega 5% energije koja se troi za dobijanje primarnog metala troi se u procesu reciklae.

TRGOVINA ALUMINIJUMOM
Internacionalna trgovina aluminijumom, prodaja i kupovina, obavlja se na London Metal Exchange (LME) koja je osnovana 1877 godine. Takoe postoji nekoliko lokalnih berzi poput Shanghai Metal Exchange ili American Metal Market (AMM). Proizvoaka cena aluminijumskih profila najee se izraava u obliku LME + Premium to odprilike znai Cena na londonskoj berzi + cena za ekstruziju i fabrikaciju.

JUS STANDARDI ZA ALUMINIJUM (77.120)

JUS C.A0.003 JUS C.Z2.153 JUS C.C0.001 JUS C.C0.002 JUS C.C0.002/1 JUS C.C0.005 JUS C.C0.005/1 JUS C.C1.005 JUS C.C1.005/1 JUS - Obojeni matali i legure obojenih metala -Termini i definicije postupaka prerade i stanja materijala, oznake stanja i izglada povrine - Otpaci i sekundarne sirovine obojenih metala i legura obojenih metala Otpaci i sekundarne sirovine aluminijuma i legura aluminijuma Oznaavanje i karakteristike - Aluminijum i legure aluminijuma Definicije pojmova, nazivi i klasifikacija - Aluminijum i legure aluminijuma Oznaavanje proizvoda - Aluminijum i legure aluminijuma Oznaavanje proizvoda - Dopune - Aluminijum i legure aluminijuma Registar brojanih oznaka hemijskog sastava - Aluminijum i legure aluminijuma Registar brojanih oznaka hemijskog sastava Izmene i dopune - Legure aluminijuma za livenje Blokovi Hemijski sastav i uslovi isporuke - Aluminijumske legure za livenje Blokovi Hemijski sastav i uslovi isporuke - Izmene - Aluminijum i legure aluminijuma - Aluminijum i predlegure aluminijuma za dodavanje

C.C1.103 JUS C.C2.100 JUS C.C2.102 JUS C.C2.300 JUS C.C3.019 JUS C.C3.030 JUS C.C3.034 JUS C.C3.036 JUS C.C3.120 JUS C.C3.130 JUS C.C3.134 JUS C.C3.200 JUS C.C3.202 JUS C.C3.203 JUS C.C3.204 JUS C.C3.205 JUS C.C3.220 JUS C.C4.160 JUS C.C5.020 JUS C.C5.120 JUS C.C5.130 JUS C.L3.100 JUS C.T7.219 JUS C.T7.220 JUS ISO 2142

Hemijski sastav i uslovi isporuke - Aluminijum i legure aluminijuma Hemijski sastav, oblici izrade, osobine i upotreba - Aluminijum i legure aluminijuma za plastinu preradu Liveni trupci Tehniki uslovi - Aluminijum i legure aluminijuma Odlivci legura aluminijuma Hemijski sastav i mehanike osobine - Toplo valjana i presovana ica od aluminijuma i aluminijumskih legura; - Tehniki uslovi za izradu i isporuku - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje Okrugle ipke presovane Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje Kvadratne ipke presovane Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje estougaone ipke presovane Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje ipke Tehniki uslovi - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje Okrugla ica presovana Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje Profilisana ica presovana (kvadratana, etougaona i pravougaona) Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje Pravougaone ipke presovane Oblik i mere - Ravnokraki ugaonici od aluminijuma i aluminijumskih legura presovani Oblik i mere - U-profili od aluminijuma i aluminijumskih legura presovani Oblik i mere - T-profili od aluminijuma i aluminijumskih legura presovani Oblik i mere - I-profili od aluminijuma i aluminijumskih legura presovani Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za plastinu preradu Profili presovani Tehniki uslovi - Aluminijum i legure aluminijuma za plastinu preradu Anodno oksidisani limovi, trake i profili za graevinarstvo Tehniki uslovi - Cevi od aluminijuma Tehniki uslovi za izradu i isporuku - Aluminijum i legure aluminijuma za plastinu preradu Presovane i vuene cevi Tehniki uslovi - Aluminijum i legure aluminijuma za plastinu preradu Okrugle cevi-presovane Oblik i mere - Aluminijum i legure aluminijuma za gnjeenje Profili i ipke od legura aluminijuma za brodogradnju Tehniki uslovi - Anodna oksidacija aluminijuma i legura aluminijuma Termini i definicije - Anodna oksidacija aluminijuma i legura aluminijuma Opti tehniki uslovi za anodno oksidirani aluminijum Definicije, klasifikacija i oznaavanje - Aluminijum, magnezijum i njihove legure za plastinu preradu Izdavanje komada i epruveta za mehanika ispitivanja

JUS ISO 3134-1 JUS ISO 3134-3 JUS ISO 3134-5

- Laki metali i legure lakih metala Termini i definicije Deo 1: Materijali - Laki metali i legure lakih metala Termini i definicije Deo 3: Proizvodi plastine prerade Laki metali i legure lakih metala Termini i definicije Deo 5: Metode plastine prerade i termike obrade

Staklo
Kratka istorija proizvodnje stakla
Supstace sline staklu postoje u prirodnom obliku i od davnina su koriene. Najpoznatiji je opsidijan, vulkanskog porekla. Prva proizvodnja stakla datira jo iz antikih vremena. Smatra se da su putujui mediteranski trgovci sluajno izmeali sodu, pesak i kre u ognjitima svojih kampova i primetili vrstu bistru supstancu koja je ostala na zgaritu. Ove osnovne supstance koriste se i danas u proizvodnji stakla. Egipani su osnovali prvu poznatu fabriku stakla oko 1400. godine pre nove ere. Oko 500-te godine nae ere Rimljani su preneli tehniku proizvodnje stakla na ostale delove mediterana i dalje na sever Evrope Ravno staklo vekovima je prozvodjeno duvanjem velikih balona od istopljenog stakla na kraju metalne sevi. Nakon odsecanja krajeva ovako dobijeno staklo je polagano na velike zagrejane ravne kamene ploe radi Peglanja pomou drvenih valjaka. Do sredine devetnaestog veka ova tehnika je u raznim oblicima toliko usavrena da je bilo mogue pravljenje cilindara dugih do 12 metara. Alternativno razvijen je proces centrifugalnog livenja stakla a poetkom 20. veka ovako dobijeno staklo moglo se obostrano polirati ime je postignut znaajan pomak u kvalitetu i optikim svojstvima. Tek 1959. godine u Engleskoj braa Pilkington patentirali su proces proizvodnje ravnog tzv. FLOAT stakla. Danas se 90% svetske proizvodnje stakla odvija po ovom procesu.

ta je to NISKOEMISIONO STAKLO (Low Emissivity Glass)?

Niskoemisiono staklo, esto oznaavano kao Low-E jeste staklo presvueno tankim Metalik filmom u cilju poboljanja termikih svojstava. Naneeni film smanjuje prohodnost toplotnih zraka kroz staklo dok istovremeno proputa svetlost. Jednostavnije reeno, Metalik film reflektuje toplotu natrag u pravcu njenog izvora. To praktino znai da leti toplotni zraci sunca ne prodiru u prostoriju a zimi toplota grejnih tela ostaje zarobljena u sobi. Na ovaj nain ostvaruju se velike utede energije a boravak u prostoriji je mnogo prijatniji. Usput da pomenemo da je pogubno Ultravioletno zraenje primenom ovih stakala znatno reducirano. To e blagotvorno uticati na vau kou kao I na vae zavese koje vie nee bledeti od sunca.

ta je to U-faktor (Ranije oznaavan kao Koeficijent K)?

U-faktor ili U-value je mera Termikog uinka ili Termoprovodljivosti prozora, (Windowss thermal efficiency), bazirana na otporu prema protoku energije. Ako je U-faktor manji to je I Termiki uinak prozora bolji. Tri elementa su veoma bitna za poboljanje termikih performansi prozora 1. Unutranji razmak izmeu slojeva termoizolacionih stakala 2. Primena Niskoemisionih stakala

3. Primena gasa Argona za punjenje prostora izmeu stakala Tehnomarket primenjuje sva tri kriterijuma. Prema Atestu Instituta za ispitivanje materijala RS nai prozori imaju sledee vrednosti U-faktora 1. Sistem sa prekidom termikog mosta ALUMINIK TMT56 U= 2,43 W/m2K 2. Sistem sa prekidom termikog mosta ALUMINIK TMT64 U= 2,07 W/m2K

Zato se termoizolaciona stakla pune Argonom?

Danas postoje dva usvojena naiona "punjenja" prostora izmeu stakala. Prvi i najee primenjivan na naim prostorima punjenje filtriranim vazduhom uz dodavanje granula specijalnog absorbera vlage. Drugi, neuporedivo bolji ali neznatno skuplji nain je punjenje Gasom Argonom. Argon je gas bez boje, mirisa i ukusa. Nezapaljiv je, neutralan u odnosu na druge materijale (Inertan Gas) i nekodljiv za zdravlje. Termika provodljivost Argona je neznatno loija od vazduha to donekle utie na ukupni termiki bilans. Vano je znati da Argon nema dobra termoizolaciona svojstva na frekvencijama sunevih zraka ve samo u niem frekventnom opsegu tj. Ima lo Solarni fakor. Punjenje Argonom je efikasno samo ako se primenjuju Niskoemisiona stakla.

Zatita
Povrinska zatita
Anodna oksidacija, popularno ELOKSAA, je elektrohemijski proces kojim se na povrinu aluminijumskih profila nanosi kontrolisani sloj aluminijum oksida u vidu staklaste kristalne prevlake. Debljina ovog sloja se kree od 12 do 30 . Idealna debljina eloksae je od 15 do 18 . Tanji slojevi su nedovoljno otporni na habanje dok su slojevi deblji od 25 isuvie krti tako da prilikom savijanja dolazi do pucanja staklastog sloja oksida koji titi aluminijum. Tonovi eloksae se kreu od prirodne boje aluminijuma preko bronzanih nijansi do crne. Mogue je bojenje u zlatnim tonovima ali je ono manje postojano. Posebnim postupcima mogue je bojenje u plavoj, crvenoj ili zelenoj boji ali se ovaj postupak veoma retko primenjuje zbog visoke cene. Bojenje se vri neorganskim pigmentima na bazi kobalta, mangana ili redje oganskim pigmentima. JUS striktno propisuje ovaj vid povrinske zatite a atestiranje se obavlja u Institutu za ispitivanje materijala Republike Srbije. Elektrostatska pulverizacija, popularno PLASTIFIKACIJA ili Powder Coating je danas najzastupljeniji vid povrinske zatite arhitektonskog aluminijuma. Sam proces se odvija u vie faza. Prvo se vri odmaivanje povrine aluminijuma potapanjem u rastvor natrijum hidroksida. Nakon toga nanosi se tzv. prajmer. Prajmer je najee hromov oksid. U sledeoj fazi specijalnim difuzorima nanosi se jako pozitivno naelektrisan prah boje. S obzirom da su komadi koje plastificiramo suprotno naelektrisani (uzemljeni) dolazi do vrsog prianjanja praha za povrinu aluminijuma. Ovako napraeni komadi unose se u pei gde se zagravaju na 180 do 200C.

Usled zagravanja dolazi do topljenja i polimerizovanja molekula praha pri emu se formira sloj plastifikata debljine 50 do 70 . Za elemente enterijera koristi se boja na bazi epoksida dok se za spoljni arhitektonski aluminijum koriste boje na bazi poliestera koje su znatno otpornije na ultraljubiaste zrake. Tena plastifikacija ili Liquid Coating, ova metoda povrinske zatite ponovo postaje aktuelna kod nekih veih preraivaa prvenstveno zbog ekonominosi samog postupka. Tehnoloki nema bitnije razlike u odnosu na elektrostatsku plastifikaciju osim to se umesto komplikovane procedure nanoenja boje u prahu al. profili jednostavno potapaju u kadu sa bojom.

Vane napomene
1. Eloksirani aluminijum je veoma otporan na kiseline ali je zato veoma neotporan na alkalije (baze). Striktno se mora voditi rauna da malter ili kre ne ostanu na povrini ugradjenih aluminijumskih elemenata due od nekoliko minuta jer e doi do trajnog oteenja sloja eloksae. Ne postoji nain da se ovakvo oteenje povrine otkloni. 2. Izbor tona plastifikacije vri se po RAL ton karti. Sjajnost povrine meri se jedinicom GLOS i kree se od mat povrine (oko 20 Glosa) do visokog sjaja (od 80 do 100 Glosa). 3. Izbor tona eloksae vri se po ton karti proizvoaa koja najee sadri 6 nijansi. Dozvoljeno je neznatno odstupanje tona eloksae od odabranog uzorka, uobiajeno se tolerie odstupanje za jedan poluton ili manje. 4. Evropski i ameriki standardi dozvoljavaju manja oteenja na povrini plastificiranog ili eloksiranog aluminijumskog elementa s tim da ova oteenja ne smeju biti lako uoljiva ako se posmatraju golim okom sa rastojanja od tri metra upravno na povrinu. 5. Oteenja eloksae se izuzetno teko mogu otkloniti. Za tu svrhu se koriste specijalni Eloxal sprejevi mada je ishod najee nezadovoljavajui 6. Oteenja plastifikacije se relativno lako retuiraju specijalnim sprejevima ili prahom za plastifikaciju rastvorenim u acetonu.

ienje i odravanje aluminijuma

Povrina eloksiranog aluminijuma najbolje se isti i odrava na sledei nain: 1. Operite prozor ili vrata tenim deterdentom za pranje sua (arli ili slino) rastvorenim u mlakoj vodi. 2. Izbrisati i ostaviti da se dobro osui. 3. Napraviti rastvor od 20% lanenog ulja i 80% medicinskog alkohola. U nedostatku moe 40% lanenog firnajsa i 60% medicinskog alkohola. 1. Mekanom krpom, dobro natopljenom, premazati vidljive povrine vrata i prozora kao i gumene zaptivke. 2. Nakon dva sata ispolirati suvom mekanom krpom. Na oienim povrinama formiran je zatitni film sa veoma dobrim antielektrostatskim svojstvima zbog ega vrlo efikasno odbija prainu u druge atmosferske neistoe. Biete veoma zadovoljni uinkom. Povrina plastificiranog aluminijuma najbolje se isti i odrava na sledei nain: 1. Operite prozor ili vrata tenim deterdentom za pranje sudja rastvorenim u mlakoj vodi.

2. Izbrisati i ostaviti da se dobro osui. 3. Isprskajte silikonskim sprejom za odavanje kokpita automobila (ima ga u svakoj prodavnici autodelova). 4. Posle deset minuta ispolirajte suvom mekanom krpom. NIKADA: 1. ne istite vae prozore i vrata pri veoma visokim ili niskim temperaturama. 2. ne podmazujte mehanizme za zatvaranje prozora. Oni su samopodmazujui, u protivnom nalepljena praina brzo e blokirati mehanizam. 3. ne koristite otre predmete poput noeva, pahtli, rafcigera i sl. 4. ne koristite bilo kakve razreivae pre konsultacije sa naim serviserima. 5. ne traite dlaku u jajetu. Ona postoji i lako Vam se moe dogoditi da je naete. A ta ete onda? UVEK: 1. pitajte nau tehniku slubu kada niste sigurni kako da postupite prilikom ienja i odravanja vaih prozora i vrata. Nai telefoni 013 317293, 347053, 314712 i ostali uvek su Vam na usluzi. 2. Budite pozitivni, volite svoju kuu ili stan i ljude koji tu ive. Vai prozori i vrata e blistati (od sree) i svi e to primetiti.

Savijanje aluminijumskih i elinih profila

"Tehnomarket" je prvi u Jugoslaviji uveo CNC tehnologiju tj. potpuno kompjuterizovan proces savijanja aluminijumskih profila. Veliki broj proizvoaa vrata i prozora iz Jugoslavije i Makedonije na obostrano zadovoljstvo koristi nae usluge savijanja al. profila. Postupak savijanja profila za proizvodnju prozora i vrata je izuzetno sloen. Do nedavno bilo je gotovo nemogue napraviti dobar luni prozor ili vrata. Osnovni problem je u tome to se kontura rama ne poklapa sa konturom krila i usled ega zaptivke na pojedinim delovima prozora ili vrata ne prianjaju dovoljno ili uopte. Ovo je bilo najizraenije na mestu gde profili iz pravog dela prelazi u luni deo i gde se pojavljivalo tzv. guvanje profila.