ALUMINIJUM

Uvod
Aluminijum je metal kojim je najbogatija zemljina kora. Pored ostalog i ovo je razlog za sve veu primenu aluminijuma. U
zemljinoj kori je uvek u obliku nekog jedinjenja, nikada kao ist metal.
1886 je prerada aluminijuma postala industrijski proces. Najee se dobija iz rude boksita. Dalja prerada ima dve ili vie faza. U
prvoj fazi se od rude izdvaja Al2O3 a u drugoj se elektrolizom uz veliku potronju elektrine struje na temperaturama oko 9501000C u jedinjenju kriolit Na2AlF6 dobija aluminjum istoe 90-95% uz primese Si i Fe. Daljim fazama prerade bilo daljom
elektrolizom ili topljenjem se dobija istoa vea od 99.9%.
Meutim poto je ist Al slab, sledi dalja metalurka obrada tj legiranje, termika obrada, valjanje, kovanje, plakiranje itd a sve
cilju dobijanja materijala sa veom vrstoom i uopte boljim svojstvima.
U 20-tom veku je razvijena jo jedna industrija dobijanja aluminjuma a to je reciklaa.

Neke osobine:
- Hemijski simbol je Al.
- Topi se na 660C a isparava na 2467C.
- Srebrenaste je boje.
- Pripada lakim metalima sa specifinom teinom 2.7 kg/dm3. Laki od aluminijuma su magnezijum, litijum i berilijum.
- U kontaktu sa vazduhom na povrini stvara tvrd, a proziran sloj aluminijum-oksida koja spreava dalju koroziju. Zato aluminijum
ne ra.
- Taka topljenja aluminijum oksida je 2060C a tvrdoa je izuzetno velika, kae se da je najtvri posle dijamanta.
- Izuzetno brzo i jako vezuje kiseonik i oduzima ga od drugih metala. Npr pri termitnom zavarivanju, pomeaju se prahovi oksida
gvoa i aluminijuma. Pri zagrevanju, aluminijum oduzima kiseonik gvou a sve je praeno rekakcijom u kojoj se oslobaa
velika temperatura, pa je ta hemijska reakcija dovoljna da istopi gvozdeni prah i krajeve kalupa, i da ih zavari a oksid
aluminijuma ispliva na povrinu kao ljaka.
- Komercijalni ingoti istog aluminijuma su istoe 99.5%, a mogu biti dalje rafinisini na 99.99%.
- ist aluminijum nema veliku vrstou ali se za poveanje vrstoe koriste legiranje sa raznim elementima, plastina
deformacija (gnjeenje), termika obrada...
- kolska podela je na legure za livenje i legure za gnjeenje. Livenje moe biti u kalupima i pod pritiskom.
- Termoprovodnost je 6 puta vea od elika.
- Termike dilatacije su 2 puta vee od onih kod elika.
- Nije magnetian.
- Kada je zagrejan ne menja boju, pa se treba paziti da se ne dodirne vreo metal.

Primena
Visoki odnos vrstoe prema teini ine da je aluminujum veoma zastupljen kod vazduhoplova, cisterni, kamiona, automobila...
kao i u svim primenama gde su bitne mala masa i tednja energije pri prevozu. Naroito je u zadnje vreme primetan trend
poveanja uea u auto i kamionskoj industriji.
Zbog velike toplotne provodljivosti, koristi se npr za posude za kuvanje u domainstvu, ali i za klipove u motorima sa unutranjim
sagorevanjem.
Dobar je provodnik elektrine struje (oko 63% od one kod bakra), ali je daleko laki od bakra.
Koristi se u graevinarstvu, za nosee konstrukcije, za ukrase, za prozore...
to su temperature nie, aluminijum je jai a zadrava svoju ilavost pa se koristi u kriogeninoj industriji.
Lako se oblikuje i izvlai, pa se veoma koristi u prehrambenoj industriji kao konzerve za pia npr.
Dobra strana je da se aluminijum moe reciklirati, pa je i zbog toga danas poeljan.
Mogue je dobiti dosta vrsta legura, u obliku odlivaka, otkovaka, ekstrudiranih profila, limova...

Seenje aluminijuma
Termiko seenje aluminijuma nije lako kao kod elika zbog velike termike provodnosti i vatrootpornog povrinskog
oksida.
Danas se za kvalitetno i precizno rezanje koristi najvie rezanje testerama, vodom (water jet), plazma i unekoliko
laser. Preporuuje se skidanje / bruenja ivica dobijenih plazmom ili laserom zbog moguih mikro pukotina u njima
nastalih usled lokalnog dejstva toplote.
ienje aluminijuma pre zavarivanja
Potrebne su dve operacije. Uklanjanje masnoe i prljavtine sa povrine i zatim skidanje, najee delimino, oxida sa
povrine, i to tim redom.
Najee se masnoa i prljavtina skidaju industrijskim acetonom ili nekim blagim alkalnm rastvorom.
Paziti, aceton je veoma zapaljiv. Ako je neko ba paljiv, ili je sam zavareni spoj veoma bitan, preporuka je ienje
sa tri krpe, jedna za drugom. Paziti da ne zaostane neto acetona, jer moe da se zapali pri zavarivanju ili ako se koristi
neki varniei alat.
Oksid aluminijuma se najee skida etkom sa otrim ekinjama od nerajueg elika ili grubom turpijom od tvrdog
metala (dobri su oni alati za drvo izmeu ostalog). Mogue je koristiti i hemijska sredstva koja su za to namenjena.
etkati samo u jednom pravcu da bi se izbeglo utrljavanje delia oksida u aluminijum a samu etku koristiti samo dok
je otra i samo za aluminijum. Ne pritiskati previe, jer je potrebno samo razbiti oksidni sloj, a nikako utrljati estice
oksida u meki aluminijum. Samu etku koristiti samo za aluminijum i ni za ta vie. Posle nekih 8 sati ienja oistiti
je acetonom koliko je mogue. istiti samo zonu zavarivanja i blisku okolinu a ne ceo komad.
ienje i skidanje oksida je najbolje izvesti pre samog zavarivanja, jer se oksidni sloj trenutno formira preko istog
metala i postaje tokom vremena sve deblji. Treutno se stvara debljina od nekih 1,5-4 nm a tokom vremena dostie 2550 nm.

Osnovne grupe tj serije tj familije materijala za gnjeenje i preporueni

dodatni materijal
Oznaka se sastoji od 4 cifre, tipa xxxx. Prva cifra Xxxx oznaava seriju tj familiju prema glavnom legirajuem elementu. Druga
cifra, ako je vea od 0, xXxx oznaava modifikaciju same legure, a zadnje 2 cifre xxXX oznaavaju konkretnu leguru u svojoj
familiji. Npr materijal 5183 oznaava sledee:
- 5 = familija legura sa glavnim legirajuim elementom magnezijom.
- 1 = prva modifikacija prethodnog materijala 5083,
- 83 = oznaka konkretnog materijala u familiji 5xxx...
Odstupanje je samo kod serije 1xxx gde dve zadnje cifre pokazuju procenat Al preko 99%. Npr 1050 znai da je istoa 99.50%

Familije materijala za gnjeenje

1) Serija 1xxx = ist aluminijum
Radi se o aluminijumu cistoce preko 99%... Obino za posude i cevi u prehrambenoj industriji, rezervoare itd...Ima dobru
otpornost na atmosferske uticaje, odlian je provodnik struje, pa ga ima u elektrinim ureajima... Ima malu vrstou... Ova
familija se najesce zavaruje takoe dodatnim materijalom koji je ist aluminijum, ali moe i AlSi5, AlSi12, AlMg5... Ako je u
pitanju neka posuda u hemijskoj industriji ili elektroprovodnik onda je prvi izbor istorodni materijal tj ist aluminijum tipa Al99.5 ili
Al99.8... Ako je u pitanju nebitna reparatura... mogu se koristiti i ove druge zice uz potovanje minimalnog meanja sa osnovnim

materijalom za ice AlMg5 pa i AlSi5... Kad se primenjuje AlSi12 opasnosti koju nosi meanje ovde nema (sama tehnologija
zavarivanja je druga tema...).
2) Serija 2xxx = legure aluminijuma sa bakrom 2-10% (duraluminijum)
Ovi materijali su svoju veliku vrstocu dobili termikom obradom kao i naknadnim starenjem i spadaju u teko zavarljive a par
legura su jednostavno nezavarljive. Najvea primena je u vazduhoplovstvu i najese je spajanje nitovanjem. Ako se radi o delu
koji ima svrhu noenja u nekoj konstrukciji izbegavati zavarivanje. Ali ako je neto nebitno, za popravke, najbolje je koristiti
AlSi12 ili AlSi5 materijal. Inae za delove koji se zavaruju u odgovornim konstrukcijama koristi se najcesce istorodni materijal
poznat kao ER2319. Treba rei da ipak postoje zavarljive legure u ovoj klasi, recimo 2014, 2219, 2519... Teko se leme ali se
lako zavaruju elektrootporno. Koroziona otpornost nije velika pa se esto plakiraju istim aluminijom (tzv Al-clad materijali). Osim
avio industrije koriste se u vojnoj industriji, a recimo da su neki klipovi za motore automobila izraeni od neke od ovih legura.
Materijali iz ove serije kao i serije 7xxx na granicama svojih zrna izluuju i niskotopiva jedinjenja to poveava interval
solidifikacije tj ovravanja i ine ih izuzetno podlonim toplim prslinama pri zavarivanju tj lako se deavaju prsline zbog napona
nastalih skupljanjem posle zavarivanja jer na tim mestima te napone ta jedinjenja ne mogu da izdre.
3) Serija 3xxx = legure aluminijuma sa manganom
U principu se radi o istom aluminijumu sa nesto mangana koji podie otpornost na poviene temperature. Poseduje dobru
korozionu otpornost. Legura AlMgMn je npr najee koriena legura za konzerve za pie. Danas se delovi klima instalacija u
kolima uglavnom rade od ovog materijala. Zavarivanje se radi ili cistim aluminijumom Al99.5.. ili AlSi5, AlSi12, AlMg5. Cesto se
radi o tankim cevicama koje se onda leme... Lem je ili na bazi AlSi12 ili specijalni tvrdi lem sa takom topljenja od 440C. Postoji
na tritu i meki lem na bazi cinka, kalaja, koji se koristi za ovu namenu...
4) Serija 4xxx = legure aluminijuma sa silicijumom
Ovo su najee ice za zavarivanje ili lemljenje. Neki pogreno u ovu grupu svrstavaju odlivke tipa glave motora, blokova... ali
oni ne pripadaju ovde. Oni pripadaju grupi 3xx iz legura za livenje.
5) Serija 5xxx = Legure aluminijuma sa magnezijumom
Nikada ih ne zavarivati sa AlSi icama!!! Pri zavarivanju sa AlSi icama dolazi do izluivanja jedinjenja Mg2Si koje dovodi do
krtosti i prslina. Zato je neka preporuka da se AlSi ice koriste samo na AlMg legurama sa max 2.5 %Mg. Legura AlMg5 nije
dobra za primenu na temperaturama preko 60-70C. Uvek koristiti ice za zavarivanje tipa AlMg5 i ev. AlMg3 ili AlMg4.5Mn....
Radi se najese o limovima i ploama... Tipian je primer limovi za brodove i camce... Ove legure se ve koriste u nekim
konstrukcijama zbog svoje dovoljno dobre vrstoe. Legure sa vie od 2.5% Mg se teko leme ili se ne mogu lemiti (...zbog Mgoksida). Kada se stavlja zakrpa na recimo karter ili slino pri reparaturnom zavarivanju paziti da se ne stavi ovaj 5xxx materijal
ve 6xxx.
6) Serija 6xxx = Legure aluminijuma sa magnezijumom i silicijumom
Ove legure se najee sreu kao ekstrudirani profili i limovi... Prvi izbor za zavarivanje je ica AlSi5 koja je u stvari i razvijena za
zavarivanje serije 6xxx. Moe i sa AlSi12 mada zbog vee cene nema nikakve potrebe. Moe i sa AlMg5. Ispitivanja su pokazala
da nema neke velike razlike u vrstoci pri korienju AlSi5 i AlMg5 pri sueonim spojevima ali pri ugaonim AlMg5 daje vecu
vrstocu spoja. Napomena: Nikada ne zavarivati delove od ove legure bez dodatnog materijala. Na dole prikazanim dijagramima
se vidi da pri takvom zavarivanju dolazi do prslina. Inae, sa dodatnim materijalom su odlino zavarljive uz pravilan oblik i
geometriju ljeba.
7) Serija 7xxx = Legure aluminijuma sa cinkom
Ovo su najjace legure aluminijuma (osim cinka imaju i magnezijuma i eventualno bakra), neke imaju vrstou elika, a od kojih
su neke nezavarljive (tipino legura 7075). Najjae su one legure sa bakrom. Jedan tipian primer su reetkasti antenski stubovi
a takodje i delovi u vazduhoplovstvu, ramovi bicikala, bezbol palice.... One koje se mogu zavarivati, zavaruju se legurama na
bazi AlMg i to najcesce
AlMg4.5MnZr i AlMg4.5Mn... Unos toplote kao i termiki ciklus treba biti propisan od tehnologa.
8) Legure serije 8xxx su sve ostale legure sa poznatim elementima (npr sa Litijumom itd)... Tehnologiju zavarivanja traziti od
proizvodjaca...
9) Legure serije 9xxx su one sa neutvrenim legirajuim grupama.

Serije 1xxx, 3xxx i 5xxx su legure koje svoju vrstou dobijaju plastinom deformacijom a ne termikom obradom. Ovo treba
imati u vidu pri eventualnom izboru neke legure za neku konstrukciju. Preporuka je izabrati leguru serije 5xxx jer ne povlai
probleme pri zavarivanju kao legure koje vrstou dobijaju termikom obradom, a serija 5xxx ima prilino veu vrstou od serija
1xxx i 3xxx. Jedino to neke legure serije 5xxx imaju pad vrstoe na temperaturama preko 60C.
Serije 2xxx, 6xxx i 7xxx su legure koje svoja svojstva dobijaju termikom obradom. Unosom toplote pri zavarivanju dolazi do
pada vrstoe i eventualno potpune degradacije materijala tj njegove strukture, pa se mnoge od legura iz serija 2xxx i 7xxx ne
zavaruju ako je primena za nosee konstrukcije.
Legure serije 4xxx se sastoje i od onih koje se termiki obrauju i od onih koje se termiki ne tretiraju.
Napomena: Postoji i alfanumeriko oznaavanje npr AlMg1Si0.5 gde se koriste hemijski simboli i njihov sadraj.

Oznaavanje legura za livenje

Zasniva se na 3 cifre i jednim decimalnim mestom tipa XXX.X (npr 356.0).
Prva cifra Xxx.x oznaava glavni legirajui element i to prema tabeli:

Druga i trea cifra xXX.x su proizvoljni brojevi koji identifikuju konkretnu leguru.
Broj iza decimale oznaava formu odlivka. 0 = konkretan odlivak (npr nosa motora, glava...), 1 i 2 = ingot.
Veliko slovo ispred ove cifre oznaava modifikaciju konkretne legure. Npr legura A 356.0 znai: A = modifikacija legure, 3
oznaava leguru sa silicijumom plus bakar /ili magnezijum. 56 = je konkretna legura u ovoj klasi, a .0 znai da je konana forma
u obliku konkretnog predmeta (recimo glava motora) a nije ingot.
Legure 2xx.x, 3xx.x, 4xx.x i 7xx.x se termiki obrauju. A gnjeenje tj plastina deformacija se uglavnom ne primenjuje na
odlivcima.
Naroito se esto sreu legure 3xx.x i 4xx.x (glave, blokovi, kuita...). Silicijum daje livkost i teljivost, sniava taku topljenja a
po potrebi se doda malo Mg i/ili Cu radi dobijanja vece vrstoce... Glave, blokovi, karteri, nosai motora... su uglavnom legure
AlSi7 + ostalo pa do recimo AlSi13+... Zavarivanje se najbolje radi sa AlSi12. Neke glave motora su od legure AlSi7Mg(Cu)
koje su termiki obraene i koje mogu biti teko zavarljive, pogotovo ako postoje nevidljive prsline, ili ako postoji veliki zamor
materijala tokom eksploatacije.