2-23.

OSOBINE I OP[TI PRINCIPI ZAVARIVANJA ALUMINIJUMA I NJEGOVIH LEGURA

1. Osobine aluminijuma
Aluminijum je poznat od pre 170 godina. 1896. godine po~ela je proizvodnja u SAD.
Industrijska proizvodnja u Nema~koj po~ela je (1908 - 1914). Aluminijum ima niz
izvanrednih osobina. Posle ~elika je najzna~ajniji gra|evinski materijal. Primena se bazira
na slede}im karakteristikama:
- Al i Al legure 2,7 puta su lak{e od ~elika.
- Rm nekih Al legura je pribli`no kao kod ~elika (pa i ve}a).
- Mehani~ke karakteristika se ne menjaju pri niskim temperaturama.
- Rm, A5 (relativno izdu`enje) i `ilavost na 195C se ~ak i pove}avaju.
- Toplotna provodljivost je 13 puta ve}a od ner|aju}ih ~elika a 4 puta ve}a od ~elika.
- Elektroprovodljivost je dva puta ve}a nego kod Cu pri istoj te`ini.
- Al je nemagneti~an {to je bitno za odre|ene oblasti primene.
- Ima dobru sposobnost oblikovanja savijanjem, istiskivanjem i dubokim izvla~enjem.
- Sa povr{ine Al se reflektuje 75-80% sun~evih zraka.
- Al nije toksi~an (bez uticaja na okolinu), me|utim kada se tope oksidi sa povr{ine
aluminijuma, dolazi do isparavanja u vidu plavog dima, tako da mora da postoji dobra
ventilacija u radionici.
- Poseduje visok stepen samoza{tite i korozione postojanosti u atmosferi i u odre|enim
hemijskim sredinama.
- Ima velike mogu}nosti dekorativne za{tite: lakiranjem, plastificiranjem i anodizacijom.
Al i ve}ina njegovih legure se dobro zavaruje TIG, MIG i EPP postupkom, a mogu da se
zavaruju gasno i oblo`enim elektrodama, ali se to re|e koristi. Jako veliki preseci mogu da
se zavaruju pod troskom.
2. Skladi{tenje i manipulacija
Aluminijum treba da bude sme{ten u pokrivenom skladi{tu na uzdignutim drvenim
blokovima iznad tla i po mogu}stvu u zagrejanim prostorijama radi spre~avanja povr{inske
korozije koja poti~e od kondezacije vlage. Korisno je obele`avanje razli~itih legura pomo}u
ozna~avanja bojama, tab.1. Ne treba koristiti sredstva koja sadr`e olovo, bakar ili grafit.
Radi spre~avanja o{te}enja, manipulaciju aluminijuma treba obavljati sa odre|enom
predostro`no{}u. Manipulacija treba da se obavlja sa u`adima i vezama od najlona; ako se
upotrebljavaju ~eli~ni lanci i kablovi, aluminijum treba za{titi podmeta~ima od drveta ili
tkanine. Po{to povr{ina aluminijuma ne treba da ima ogrebotine, radni sto treba pokriti
drvetom, aluminijumom ili linoleumom.
Aluminijum treba dobro upakovati za isporuku. Za du`a putovanja, posebno brodom,
treba ga obaviti u bituminiziran papir nepropustljiv za vazduh, i za{tititi drvenim letvama.
Limovi se radije postavljaju izme|u listova papira, a profile treba odvojiti kartonom. Ako je
materijal pri prijemu vla`an, treba ga osu{iti pre skladi{tenja ili zavarivanja.
Tabela 1. Karakteristike i vrste boja
VRSTE
BOJA
Epoxi Alkid Akritat
Poliester Silikon
Tvrdo}a
4
3
5
4
Sposobnost savijanja
3
2
3
4
Athezija
5
3
4
5
Otpornost na organ. ras.
4
3
4
4
Otpornost na neorganske kiseline
4
2
4
4
i boje
Otpornost na slanu maglu
5
3
4
4
Otpornost na atmosferske uticaje
1
3
3
3
Postojanost nijanse
1
2
3
3
Otpornost na habanje
2
3
3
Postojan. na pov. temp.
1
3
4
3
Karakteristike

poliester
5
3
5
5
4
5
4
4
4
5

PVDF
4
5
4
5
5
5
5
5
5
4

NAPOMENA: 1.Oznaka karakteristike: 1 - ne zadovoljava, 2 - zadovoljava, 3 - dobar, 4 - vrlo dobar, 5 - odli~an.

3. Uslovi za proizvodnju

Aluminijumski limovi i profili su uglavnom pokriveni filmom ulja ili masti koji se stvara
pri proizvodnji ili se primenjuje kao vremenska za{tita. Va`no je da se sa povr{ina koje se
zavaruju uklone svi tragovi masno}a. Nekad }e biti potrebno predhodno osnovno
odma{}ivanje da bi se spre~ilo da se ove masno}e, u toku manipulacije u radionici ne
prenesu na povr{ine za zavarivanje.
Treba spre~iti zaga|enje povr{ina aluminijuma deli}ima drugih metala. Po`eljno je da se
radionica koristi samo za obradu aluminijuma. Alati ne treba da budu od bakra, mesinga i
olova. Pogodni su ner|aju}i ~elik, plasti~ni materijali, laki metali ili drvo. Treba ih, kad god
je to mogu}e, koristiti samo za aluminijum. Alate i ma{ine koji su kori{}eni za bakar ili
mesing, treba obraditi pre upotrebe za aluminijum.
[to se ti~e ozna~avanja, osim za ivice koje }e biti odstranjene, obele`avanje se mo`e
izvesti:
- veoma blagim ozna~avanjem pomo}u neza{iljenih alata, pri ~emu se ovaj na~in ne dopu{ta za debele komade koji su jako napregnuti ili podlo`ni zamoru ili za osetljive
povr{ine zona savijanja.
- crtama pisaljkom, bojom ili kredom pod uslovom da su li{eni efekta korozije ili se potpuno
uklanjaju pri zavr{etku fabrikacije.
4. Aluminijumske legure
Zahvljuju}i dobrom legiranju aluminijuma s drugim metalima razvijeno je niz legura sa
razli~itim mehani~kim osobinama {to je doprinelo daljem pro{irenju primene Al i Al
legura. Aluminijum se legira sa: Mg, Mn, Cu, Zn, Si, Ni, Fe, a re|e sa Ti, Zr, Cr i An. Dodaci
Cu, Mn, Mg i Fe pove}avaju zateznu ~vrsto}u. Dodaci Si, Zn, Fe pove}avaju A 5 (relativno
izdu`enje). Dodaci Mn i Mg znatno pove}avaju otpornost prema koroziji. U tab. 2 dat je
hemijski sastav nekih od legura aluminijuma, dok su u tabeli 3 date uporedne oznake po
svetskim standardima za neke od napomenutih Al legura.
Tabela 2. Vrste legura i njihov hemijski sastav
Legura
Al 99.0
Al 99.5
Al Mn 0.5 Mg 0.5
Al Mn Mg
Al Mg2 Mn0.3
(DIN)
Al Mg 2 Mn 0.8
Al Mg 2.5 Cr

Mg
Mn
0.05
0.05
0.05
0.05
0.2-0.8 0.3-0.8
0.8-1.3 1.0-1.5
1.7-2.4 0.1-0.5

Si
0.5
0.25
0.6
0.3
0.4

Fe
0.5
0.4
0.7
0.7
0.5

Ti
0.05
0.05
0.1
0.15

Cu
0.05
0.05
0.3
0.25
0.15

Zn
0.10
0.07
0.4
0.25
0.15

Cr
0.2
0.15

1.5-2.5 0.5-1.1
2.2-2.8
0.1

0.4
0.25

0.5
0.4

0.1
-

0.1
0.1

0.2
0.1

Al Mg 4.5 Mn

4.0-4.9 0.4-1.0

0.4

0.4

0.15

0.1

0.25

0.3
0.150.35
.05-0.25

Tabela 3. Uporedne oznake po svetskim standardima za Al i Al legure

JUS
Jugoslavija

DIN
Nema~ka

Al 99,0

Al 99,0

ASTM
NFA
SAD Francusk
a
1100
A4

Al 99,5

Al 99,0

1050

Al Mn1

Al 99,5

3103

AlMn1Cu

Al Mn 1

3003

AlMn0,5Mg0 Al Mn Cu
,5
Al MnMg
AlMnMg0,5

SIS
[ved
.
P= 99,0
401
0
1050 A
400
7
3103 P-Al Mn1,2(3103) 405
4
3003
-

3105

3105

(3105)

JIS
Japa
n
120
0
105
0
310
3
300
3
-

3004

3004

P-Al MnMg
(3004)
P-Al Mg0,9
(5005)
P-AlMg 2 Mn

Al Mg1

Al Mn Mg

5005

5005

Al Mg2

Al Mg 1

5251

5251

UNI
Italija

410 500
5
5
525
1

ISO

Inter.sis.
A.A.

Al 99,0

1200

Al 99,5

1050 A

Al Mn 1

3103

Al Mn 1 Cu

3003

3105

Al Mn Mg

3004

Al Mg 1

5005

Al Mg 2

5251

AlMg2Mn0,8 AlMg2Mn0,
3
Al Mg2,5Cu AlMg2Mn08 5052
AlMg 3

Al Mg 3

Al Mg 4 Mn Al Mg 4 Mn
AlMg 4,5 Mn
Al Mg 5

AlMg 4,5
Mn
Al Mg 5

5049

5052

5052

5754

5754

5086

5086

5083

5083

5056

412 505
Al Mg 2,5
0
2
P-Al Mg 3,5
575
Al Mg 3
4
P-Al Mg4Mn
508
(5086)
6
P-Al Mg4,5
414 508 AlMg4.5Mn0,
(5083)
0
3
7
P-Al Mg 5 (5056) 414 505
Al Mg 5
6
6

5052
5754
5086
5083
5056

Aluminijum se deli u dve grupe prema svojstvu kaljivosti: Al legure bez strukturnog
otvrdnjavanja-nekaljive i Al legure sa strukturnim otvrdnjavanjem-kaljive (menja se
tvrdo}a)
U nekaljive legure spadaju Al legure tipa AlMg, AlMgMn, AlMn. Legure ove grupe mogu
se iz mekog `arenog stanja prevesti u polutvrdo ili tvrdo stanje samo hladnom deformacijom
pri ~emu se pove}ava Rm, R0.2, HB, a A5 opada. Promena mehani~kih osobina zavisi od
stepena deformacije. Kod hladno oblikovanih delova me|u`arenjem mo`e da se ponovno
dobije sitnozrnasta struktura, a time i sposobnost za dalje oblikovnje. Kaljive Al legure dele se
u dve podgrupe: hladno i toplo otvrdnjavaju}e. Termi~kom obradom ovih Al legura posti`u se
maksimalne zatezne karakteristike (Rm, R0.2). U
tab. 4 dat je raspon mehani~kih
karakteristika kaljivih i nekaljivih legura odre|enih serija i tipova.
Tabela 4. Raspon mehani~kih karakteristika Al legura
Legura

Serija

Tip

Raspon mehani'kih karakteristika

Prekidna 'vrsto]a Rm

Grupa

AA

Oznaka Legura

Granica elasti'nosti Rp 0.2

0

1000

Al

Nekaljive 3000 Al - Mg
legure

100

200

300

400

500

600

700

1050A
1070A
1100
1200
1080
3003
3004
3005
3105

5000 Al - Mg 5085
5056A
5052
5454
5254

5083
5456
5005
5754
5182

2000 Al - Cu 2011
2030
Al-Si-Mg 2017A 2516A
2024(2124)
2014(2214)
2219

Kaljive
legure

6000Al-Si-Mg 6005A
6061
6082
6081
6106
6351

6030

Al-Zn-Mg 7020
7021
7039
7000Al-Zn-Mg 7049A 7175
-Cu
7075
7475
7010
7150
7050
Rp 0.2
Rm

U hladnootvrdnjavaju}e legure spadaju AlMgSi i AlCuMg (duraluminijum). Posle

homogenizacionog (rastvornog) `arenja, kaljenja i starenja pri sobnoj temperaturi (hladno
otvrdnjavanje) posle nekoliko dana dosti`u najve}u R m. Ponovnim `arenjem mogu se da
prevedu u meko stanje, a ponovnim kaljenjem i starenjem prevode se u tvrdo stanje. U
3

toplootvrdnjavaju}e legure spadaju AlCuMn, AlZnMg, AlZnMgCu, AlCuSiMn. AlCuMg su

legure koje otvrdnjavaju samo u posebnim uslovima.
Ostale legure, posle gnje~enja, homogenizacionog `arenja, kaljenja i starenja, pri
povi{enoj temperaturi (toplo otvrdnjavanje), posle nekoliko sati posti`u najve}u R m.
Ponovnim zagrevanjem mogu se prevesti u meko stanje. Druga podela Al legura je prema
na~inu tehnologije prerade:
- legure za gnje~enja (AlMn,AlMg,AlMgMn,AlMgSi,AlZnMg,AlCuMg; dobro zavarljive sem
AlCuMg)
- legure za livenje (AlSi,AlSiMg,AlSiCu-AlCu,AlCuSi-AlMg,AlZnMg; primenjuju se za slo`ena
naprezanja i ~esto sadr`e ve}i procenat legiraju}ih elemenate.
Aluminijum ima relativno nisku ~vrsto}u, koja zavisi od ~isto}e. Sa porastom ne~isto}a
~vrsto}a se pove}ava, ali samo do odre|ene granice. U tab. 5 navedene su fizi~ke i
mehani~ke osobine aluminijuma, ugljeni~ni ~elik i bakar. Mehani~ke karakteristike
pojedinih aluminijumskih legura date su u tab. 6 i 7.
Tabela 5. Fizi~ke i mehani~ke karakteristike aluminijuma
Osobina
Aluminijum 99.5% niskougljeni~ni ~elik
Zapreminska masa pri 20C (gr/cm3)
2.7
7.85
Zapreminska masa na temperaturi topljenja
2.38
7
Zapreminska masa oksida Al2O3 (gr/cm3)
3.96
Temperatura topljenja [C]
658
1593
Temperatura isparavanja [C]
2270
3200/Fe
Temperatura topljenja oksida [C]
2046
1550
Toplota provodljivosti na 0C [J/kgC]
880
439/Fe
Elektri~na provodljivost pri 20C [m/Wmm2]
35
8
Zatezna ~vrsto}a [N/mm2]
70
300
Izdu`enje [%]
0
35
Tvrdo}a HB [daN/mm2]
20
80

bakar
8.9
7.9
1080
2600
1232/1336
384
57
230
50
50

Tabela 6. Mehani~ke karakteristike Al legura

Oznaka
legura
Al 99.5

AlMn

AlMg1

AlMg2.5

AlMg2.7Mn

AlMg4Mn

AlMg4.5Mn

AlMgSiMn
AlCu3.5Mg0.5
AlCu4Mg1.5
AlZn4Mg1

Stanje

Debljina
mm

Rm
N/mm2

Rp0.2
N/mm2

A5
%

HB

01/02
24
18
01/02
24
18
01/02
24
26
18
01/02
24
26
18
01/02
22
24
01/02
22
24
01/02
22
24
07
41
51
07
41
07
41
63

0.1-80
0.3-6
0.3-3
0.3-80
0.3-6
0.3-4
0.3-80
0.3-6
0.3-5
0.3-4
0.3-80
0.3-6
0.3-5
0.3-4
0.3-80
0.3-6
0.3-5
0.3-80
0.3-5
0.3-4
0.3-80
0.3-5
0.3-4
1.0-80
1.0-5
1.0-10
2.0-12
1.0-10
1.0-12
1.0-10
1.0-10

65-95
110-150
150
900130
140-180
> 185
105-140
154-185
165-205
> 190
170-215
230-270
250-290
> 270
215-260
245-305
270-325
240-300
275-330
300-360
275-350
310-380
345-405
90-150
205-280
275-325
< 215
395-450
< 220
440-520
350-410

20-55
90-145
> 130
35-80
110-170
> 165
35-90
110-175
> 130
> 170
70-130
150-240
> 180
> 240
100-180
180-270
200-290
100-190
190-280
230-320
125-190
205-310
270-340
35-85
110-180
200-250
< 140
260-320
< 140
290-380
275-350

40
9
3
28
10
3
27
8
6
3
20
10
6
3
17
10
9
18
12
8
17
12
6
25
18
12
14
13
13
13
10

20
35
45
28
45
60
32
47
55
58
50
73
80
85
55
80
85
65
80
90
75
85
100
35
70
80
50
110
55
120
105

Tabela 7. Mehani~ke karakteristike Al legura

LEGURA

Standard

Mek

Rm (N/mm2)
f

tvrd

Rp0.2 (N/mm2)
1/2 T
T

A (%)
1/2T

Tvrdoca HB
M 1/2
T

Al 99.0
Al 99.0
1100
Al 99.5
Al99.5
1060
Al Mn 1
Al Mn 1
3003
AlMg0,5Mn0,5
3105

JUS
DIN
ASTM
JUS
DIN
ASTM
JUS
DIN
ASTM
JUS
ASTM

31
w8
0
31
w7
0
31
9
0
31
0

75-105
75-105
75-100
65
65-95
55-95
90-140
90-140
95-130
95-145
95-145

42
F12
H14
42
F11
H14
43
F14
H14
43
H14

100-140
120-160
110-145
90-130
110-150
85-120
140-180
140-180
140-180
150-200
150-200

45
F16
H18
54
F15
H18
45
F19
H18
45
H18

Al Mn Mg
Al Mn Mg
3004
Al Mg 1
Al Mg 1
5005
Al Mg 1.5
Al Mg 1.5
5050
Al Mg 2.5
Al Mg 2.5
5052
AlMg2Mn0,8
Al Mg2Mn0,8

JUS
DIN
ASTM
JUS
DIN
ASTM
JUS
DIN
ASTM
JUS
DIN
ASTM
JUS
DIN

31
w10
0
31
w11
0
31
w13
0
31
w13
0
31
w19

155-200
155-200
150-200
105-140
105-140
105-145
130-170
130-170
125-165
170-215
170-215
170-215
190-230
190-230

43
F22
H34
43
F15
H14
44
F20
H34
43
F23
H24
42
F22

220-260
220-260
220-265
145-185
145-185
145-185
200-240
200-240
170-215
230-270
230-270
235-285
220-260
220-260

45
260
F26
260
H38
260
45
190
F19
190
H18
185
45
225
F23
225
H38
200
45
270
F23
270
H28
270
44 265-305
F27 265-305

Al Mg 3
Al Mg 3
5454
Al Mg 4.5 Mn
Al Mg 4.5 Mn
5086

JUS
31 190-230 42 220-260
DIN w19 190-230 F22 220-260
ASTM 0 215-285 H22 250-305
JUS
31 275-350 52 310-375
DIN w28 275-350 G31 310-380
ASTM 0 215-305 H24 300-350

44
F27
H112
53
G35
H38

min160 min 25 min100 min140 min30 6-9

min160 min 25 min100 min160 min30 6
min150 min 25 min 95 min115 15-30 3-7
150-190
20
90
130
35
6
min 150
20
90
130
35
6
min 110
15
70
80
15-25 1-10
185
35
120
165
24
5
185
35
120
165
24
5
185
35
125
165
14-23 1-8
190-253
35
125
165
22
3
190
35
125
165
16-20 1-2

265-305
265-305
220
345-405
345-405
345

60
60
60
35
35
35
45
45
40
60
60
65
80
80

180
180
170
120
120
115
175
175
140
180
180
180
165
165

230
230
215
170
170
200
200
240
240
240
215
215

80
80
85
125
125
05

165
165
180
210
205
235

215
215
125
270
270
285

18
4
18
4
9-16 1-5
24
5
24
5
12-22 1-8
23
4
23
4
15-20 3-5
20
5
20
5
13
4
20
9
20
9
20
20
12
17
17
15

9
9
8
10
10
5

2-3
3
1-4
4
1-4
3
3
3
1-4
1
1-2

22
22
20
20
28
28
23

32
37
35
35
45
45
30
-

47
47
45
45
55
55
30
-

3
3
1-4
3
3
1-3
3
3
1-4
3
3
4
4
4

45
45
32
32
37
37
50
50
50
50

65
65
47
47
60
60
73
73
65
65

75
75
57
57
65
65
85
85
80
80

4
4
8
6
6
3

50
50
70
70
-

65
65
85
85
-

80
80
100
100
-

6. Zavarljivost Al i Al legura
Na zavarljivost aluminjuma uti~u razni ~inioci, koji iziskuju primenu slo`enije
tehnologije zavarivanja u pore|enju sa ~elicima. Najva`niji uticaj na zavarljivost imaju:
a) Veliki afinitet aluminijuma prema kiseoniku, koji gradi te{kotopljivi oksid Al 2O3, sa
temperaturom topljenja (2030C), znatno vi{om od temperature topljenja osnovnog
materijala (658C). Zapreminska masa Al2O3 iznosi 3,96g/cm3, {to je znatno vi{e od
osnovnog materijala. Ovaj oksid se nalazi na povr{ini u obliku prevlake i spre~ava
metalur{ke veze osnovnog i dodatnog metala. Posle ~i{}enja povr{ine, oksidni sloj se
ponovo vrlo brzo stvara na temperaturi okoline. U toku jednog sata stvara se sloj debljine
80mm posle ~ega je oksidacija spora (skoro se zaustavlja). Al 2O3 upija vlagu. Disocijacijom
vode na 550-650C vezuje se Mg za vodonik i stvara se poroznosti.
b) Veliki koeficijent linearnog {irenja omogu}ava pojavu velikih deformacija i naprezanja,
koje su ~esto izroci pojave pukotina pri zavarivanju. Stoga treba birati postupak
zavarivanja kojim }e se unositi minimalna koli~ina toplote u osnovni metal.
c) Osetljivost nekih Al-legura pri zagrevanju na izlu~ivanje (precipitacije) u ZUT uti~e
na sni`avanje mehani~kih osobina i otpornost prema koroziji kompletnog zavarenog spoja.
d)Velika rastvorljivost gasova u aluminijumu ote`ava ponekad ostvarivanje {avova bez
pora.
e) Al pri zagrevanju ne menja boju {to ote`ava vizuelno pra}enje temperature topljenja.
Zavarljivost mo`e da se oceni na osnovu:
- otpornosti materijala {ava i osnovnog materijala u ZUT prema pojavi hladnih i toplih
prskotina
- otpornosti materijala {ava prema pojavi poroznosti i oksidnih uklju~aka
- mehani~kih osobina materijala {ava i zavarenog spoja kao celine u odnosu na osnovni
materijal
- odgovornosti zavarenih spojeva prema pojavi korozije u eksploatacinim uslovima
6.1. Tople prskotine
Tople prskotine nastaju u materijalu {ava. Uzrok ove pojave su zapreminske pojave u
procesu kristalizacije zbog kojih dolazi do naprezanja u metalu. Koeficijent zapreminskog
{irenja se pri prelazu iz te~nog u ~vrsto stanje naglo menja pri ~emu nastaju pukotine.
Usled promene koeficijenta zapreminskog {irenja dolazi do pojave zate`u}ih napona i
deformacija. Pukotine nastaju u materijalu {ava, u kome se odvija kristalizacija, u periodu
kada ovi naponi deluju na materijal {ava koji jo{ nije potpuno o~vrsnuo. Ako materijal {ava
5

uspe da o~vrsne, prskotine se ne javljaju. Problem pojave toplih prskotina re{ava se tako
{to se osnovni materijal adekvatno legira. Tako se legurama tipa AlMg dodaje 1-1.2%Mn i
0.08-0.12%Ti ~ime se procenat toplih pukotina smanjuje sa 20-30% na 3-5%. Legure AlMg
imaju maksimalnu sklonost prema pojavi kristalizacionih prskotina ako se radi o AlMg4
Problem mo`e da se re{i i dodatnim materijalom sa ve}im sadr`ajem Mg. Kada se u
osnovnom materijalu nalazi 5-6% Mg, retko dolazi do pojave kristalizacionih prskotina
(ukupne gre{ke u zavarenom spoju ne prelaze 10 - 15%).
Stepen hladne deformacije osnovnog materijala nema bitnog uticaja na pojavu toplih
prskotina. Najve}u sklonost prema obrazovnju toplih prskotina imaju legure koje sadr`e 0,21,5% Mg; 0,2-2% Si. Da bi se izbegle tople prskotine treba koristiti dodatni materijal sa 46% Si, ali tada {avovi imaju smanjenu povr{inu koja ne mo`e da se pove}a naknadnom
termi~kom obradom. Primenom dodatnog materijala AlMg6, za zavarivanje navedenog
osnovnog materijala mogu da se izbegnu tople prskotine u materijalu {ava, ali se one
javljaju u ZUT.
Pri zavarivanju hladnootvrdnjavaju}ih samozakaljivih legura tipa AlZnMg primenom
dodatnog materijala istog sastava kao osnovnog materijala dolazi do pojave prskotina na
granici rastapanja. Primenom dodatnog materijala sa 5%Mg koji sadr`i male koli~ine Mn i
Cr smanjuje se sklonost ka obrazovanja ovih prskotina u znatnoj meri.

6.2. Hladne prskotine

Velike te{ko}e pri primeni legure AlZnMg izaziva naknadna pojava hladnih pukotina, 3-4
meseca posle zavarivanja. Kao rezultat napona i zate`u}ih optere}enja, ~iji zbir prelazi
Rp0.2, javlja se plasti~na deformacija i izvesni porast Rp 0.2 materijala {ava i ZUT-a. Do
porasta vrednosti Rp0.2 dolazi usled otvrdnjavanja i starenja. Dopunski porast napona je u
vezi sa strukturnim rasporedom ~vrstog rastopa. Za hladnu poroznost karakteristi~an je
po~etni period (kristalna gra|a metala, a posebno gra|a po kristalima zrna). S porastom
odnosa Zn/Mn pove}ava se sklonost ka hladnim prskotinama. Sklonost prema hladnoj
poroznosti raste s pove}anjem sadr`aja legiraju}ih elemenata.

6.3. Poroznost
Glavni uzro~nik pojave pora u materijalu {ava i ZUT je izdvojeni H 2 koji se rastvara u
te~nom stanju. Pore se pri zavarivanju stvaraju jo{ u te~nom stanju pre kristalizacije
materijala {ava pri naglom smanjenju rastvorljivosti H 2. Sklonost metala prema
obrazovanju pora nije samo posledica porasta rastvorljivosti H 2 pri prelazu metala iz te~nog
u ~vrsto stanje, ve} je od zna~aja i gradijent rastvorljivosti H 2 u te~nom metalu, posebno
u zoni bliskoj temperaturi topljenja. Porastom gradijenta rastvorljivosti raste sklonost
metala prema obrazovanju pora. H2 nastaje pri disocijaciji vlage koja se nalazi u oksidu
Al2O3 na metalu koji se zavaruje ili na `ici (dodatnom materijal). H 2 mo`e poticati i od
razli~itih ne~isto}a na povr{ini stranica `ljeba ili na `ici. Kod legura tipa AlMg javlja se
velika poroznost materijala {ava i ZUT. Koli~ina pora raste s pove}anjem sadr`aja Mg u
leguri. Uzro~nik pojave poroznosti u ovim legurama pripisuje se d fazi (Al 3Mg2) koja se
pojavljuje pri brzom hla|enju, sadr`i oko 36,5%Mg, a topi se na pribli`no 448C. Utvr|eno je
da vlaga reaguje najvi{i sa Mg iz d faze po formuli: Al 3Mg2+2H2O= 2MgO+3Al+2H2.
Disocijacija vodene pare se odigrava na temperaturi 550-620C. Pri razlaganju vodene pare
ve} na temperaturi 550C i d faza je u te~nom stanju, kada dolazi do njene intenzivne oksidacije i do rastvaranja H 2 koji stvara porozitet unutar {ava. Vrlo je verovatno da pri visokim
temperaturama osim H2 porozitet mogu da izazovu lako topljivi elementi kao {to su Zn i
Mg. U porama, koje su stvorile pare ovih metala, posle hla|enja nastaje vakum. Pore koje
nastaju pri zavarivanju imaju sferni oblik. One kao koncentratori napona imaju manji uticaj
od pukotina. Me|utim, ako je zarobljen H 2, u porama mo`e biti vrlo visok pritisak (500 bara)
tako da uz dodatna optere}enja na mestu pore mo`e do}i do pojave prskotina. Pove}ana
poroznost mo`e da smanji korozionu otpornost {ava. Poroznost se mo`e smanjiti primenom
me{avine gasa: 80%He+(5-10)%O2+(5-10%)Ar.
Kod MIG postupka zavarivanja strujno optere}enje `ice je jako veliko, zbog ~ega
metal isparava i stvara porozitet, ne samo u materijalu {ava, nego i u ZUT. Ovaj postupak
se te{ko ostvaruje bez poroznosti. Kod TIG zavarivanja koristi se manja energija pa se mo`e
izvesti bez poroznosti.

6.4.Temperatura predgrevanja
6

Toplotna provodljivost Al legura je vi{e od ~etiri puta ve}a nego kod ~elika. Zbog toga,
iako je temperatura topljenja Al legura niska, visoka toplotna provodljivost dovodi do
gubitaka toplote unete zavarivanjem, i tra`i velike koli~ine dovedene po~etne toplote.
Zbog svega toga, a i zbog sklonosti oksida da apsorbuju vlagu, literaturni podaci za
predgrevanje su veoma razli~iti. Neki autori preporu~uju da iznad 8 mm debljine treba
predgrevati na 100-200C. Upore|uju}i uzorke zavarene sa predgrevanjem ili bez njega
ustanovljen je znatno vi{i kvalitet {ava kod predgrejanih uzoraka i znatno br`i rad (stabilniji
luk i lep{i izgled {ava).

7. Mehani~ke osobine zavarenog spoja

Mehani~ke osobine zavise od legiraju}ih elemenata i primesa. U zavarenim spojevima
termi~ki neobra|enih legura sistema AlMn koeficijent ~vrsto}e iznosi 0,9-1. Kod AlMg legura,
do smanjenja ~vrsto}e dolazi u manjoj meri. Najmanju ~vrsto}u ima materijal {ava (0,8-1),
{to zavisi od kvaliteta legure, upotrebljeneg dodatnog materijala i postupka zavarivanja (TIG
- vi{i koeficijent, MIG - ni`i koeficijent) - va`i za sve spojeve.
Znatno ve}i problemi su kada treba ostvariti zavarene spojeve koji imaju jednake
mehani~ke osobine kao osnovni materijal, kod termi~ki obradivih legura. U ovim
slu~ajevima materijal {ava i ZUT podvrgavaju se termi~koj obradi: kaljenju, otpu{tanju,
rekristalizaciji. Merenjem tvrdo}e u zavarenim spojevima legura AlMgSi, AlCuMn i AlZnMg
konstatovane su prednosti legura AlZnMg nad AlMgSi i AlCuMn kao i AlCuMn nad AlMgSi. U
zavisnosti od temperature termi~ke obrade i njenog trajanja, R m zavarenih spojeva na
leguri AlMgSi se smanjuje i iznosi 50-80% od vrednosti R m koje ima osnovni materijal. Rm
zavarenih spojeva termi~ki obra|enih AlCuMn legura iznosi 50-70% od R m osnovnog materijala. Su{tinsko pove}anje Rm mo`e da se postigne ponovnim kaljenjem ~itavog zavarenog
spoja i toplim otvrdnjavanjem zavarenog spoja (ve{ta~kim starenjem). Ovakvu termi~ku
obradu ~itavog zavarenog spoja nije lako izvesti, ~esto zbog velikih gabarita konstrukcije,
a tako|e je te{ko ostvarljiva i na konstrukcijama koje imaju tolerisane geometrijske mere.
Ako se za legure tipa AlMgSi, radi izbegavanja prskotina u materijalu {ava, koristi
heterogeni dodatni materijal, termi~kom obradom nije mogu}e posti}i Rm koju ima osnovni
materijal.
Samozakaljive legure tipa AlZnMg posle zavarivanja dosti`u normalnu ~vrsto}u nakon
tri meseca. Takve legure posle zavarivanja mogu biti podvrgnute i toplom otvrdnjavanju pa
je tada Rm zavarenog spoja jednaka Rm osnovnog materijala.
Obi~no treba uzimati u obzir da ZUT i materijal {ava imaju ni`e vrednosti mehani~kih
osobina u odnosu na osnovni materijal. Za osnovni materijal debljine 10mm ZUT se
prostire po 20mm s jedne i druge strane od podu`ne ose {ava. Ako je pravac zavarivanja
upravan na pravac delovanja sile, ZUT je najslabije mesto na konstrukciji. Pri konstruisanju
o ovome treba voditi ra~una.

8. Otpornost zavarenih spojeva na koroziju

Otpornost zavarenih spojeva na koroziju u prisustvu elektrolita, odre|uje se kao ukupni
rezultat mikro i makro legiraju}ih pojava. Zavareni spojevi na legurama AlMg sa 4,5-5% Mg
imaju visoku otpornost prema koroziji. Pod uticajem hladne deformacije ve}e od 15-20%,
re`ima zavarivanja, dugotrajnog hladnog otvrdnjavanja i zagrevanja u eksploataciji,
otpornost legure AlMg6 prema koroziji se smanjuje. Otpornost zavarenih spojeva legure tipa
AlMgSi na koroziju je uglavnom dobra.

9. Izbor dodatnog materijala

Dodatni materijal koji se koristi za zavarene spojeve treba da obezbedi zdrav {av
odgovaraju}e mehani~ke otpornosti i dobre otpornosti prema koroziji. Dodatni materijal
mora da bude uniforman po sastavu i kvalitetu jer i najmanja odstupanja menjaju osobine
zavarenog spoja. Pre~nik `ice pri zavarivanju Al ima ve}i uticaj na izvo|enje {ava u odnosu
na ~elik. Za zavarivanje Al i Al legura se koriste ~ist Al, AlSi legure i AlMg legure. Razni
legiraju}i elementi u dodatnom materijalu uti~u na R m, otpornost na koroziju, elektri~nu
provodljivost. Kvalitetan dodatni materijal mora da ispuni slede}e zahteve: povr{ina `ice
apsolutno ~ista; na povr{ini ne sme da bude oksida Al 2O3; `ica glatka, bez zareza, pre~nik
`ice u tolerisanim granicama; namotaji `ice, kod MIG postupka, besprekorno slo`eni. U
tabelama 8 dati su preporu~eni dodatni materijali za zavarivanje Al i Al legura.
7

Tabela 8. Preporu~eni dodatni materijali za zavarivanje Al i Al legura.

OM
(DIN1725)

Gasno zavarivanje
preporu~
en

Al99.98R
Al99.9
Al99.8
Al99.7
Al99.5
Al99
AlMn

S-Al99.8

S-Al99.5Ti
S-AlMn

AlMg1
AlMg2
AlMg3

S-AlMg3

AlMg5
AlMgMn

S-AlMg5
S-AlMgMn

AlMg3Si

S-AlMg3Si

AlMgSi0.5
AlMgSi1
AlZnMg1
AlZnMg3
G-AlSi12
G-AlSi10Mg

S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlMg5
S-AlSi12

G-AlSi5Mg
G-AlMg3
G-AlMg5

S-AlMg3

SAlSi10Mg

S-AlSi5
S-AlMg3

TIG

MIG

mogu}

preporu~ mogu}
en
SSS-Al99.8
Al99.98H Al99.98R
S-Al99.8
SS-Al99.8
SAl99.98R
Al99.98R
S-Al99.5Ti
S-Al99.5Ti
S-Al99.5 S-Al99.5Ti S-Al99.5
S-Al99.8
S-Al99.8
S-Al99.5Ti S-AlMn S-Al99.5Ti
S-Al99.5
S-Al99.5
S-AlMg5 S-AlMg3 S-AlMg5
S-AlMg3Si
S-AlMn
S-AlMg5 S-AlMg3 S-AlMg5
S-AlMg3Si
S-AlMn
S-AlMn
S-AlMg5
S-AlMg3 S-AlMgMn S-AlMg3
S-AlMgMn
S-AlMg5
S-AlMn
S-AlMn
S-AlMg5 S-AlMg5 S-AlMg3Si
S-AlMg3
S-AlMg3
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlSi12
S-AlSi5
SS-AlSi12
S-AlSi12
AlSi10Mg

S-AlSi5
S-AlSi12
S-AlSi5
S-AlMg5 S-AlMg5
S-AlMg3Si

S-AlSi5
S-AlSi12

E postupak

preporu~ mogu} preporu~ mogu}

en
en
SS-Al99.8
SAl99.98R
Al99.98R
S-Al99.8
S-Al99.8
SS-Al99.8
SAl99.98R
Al99.98R
S-Al99.5Ti
S-Al99.5Ti
S-Al99.5Ti S-Al99.5 S-Al99.5Ti S-Al99.5
S-Al99.8
S-Al99.8
S-Al99.5Ti S-Al99.5
S-AlMn S-Al99.5Ti
S-Al99.5
S-AlMg5
S-AlMn
S-AlMg3
S-AlMg5

S-AlMn

S-AlMg5
S-AlMn
S-AlMgMn S-AlMg5 S-AlMgMn

S-AlMg5

S-AlMn

S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlMg5
S-AlMg5
S-AlSi5
S-AlMg5m S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlSi12
SS-AlSi5

AlSi10Mg

S-AlMg3

S-AlMg3
S-AlMn

S-AlMg3

S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlSi5
S-AlSi12
S-AlSi12

S-AlSi5
S-AlSi5

S-AlSi5

S-AlSi12

S-AlSi12
S-AlSi5
S-AlMg5

10. Priprema `ljebova

Obrada Al legura uslovljena je njihovom malom tvrdo}om i velikom toplotnom
provodljivo{}u, {to omogu}ava brzine rezanja i do 10 puta ve}e nego kod ~elika. Priprema
`ljebova za TIG i MIG zavarivanja prikazana je u tab. 11-15. @ljebovi se oblikuju na
rendisaljci, glodalici ili strugu, uz pripremu na ma{inama za ru~nu obradu drveta (stolarske
testere sa vidia plo~icama). Alati od ~elika treba da budu dobro kaljeni da ne bi ostavljali
tragove gvo`|a na stranicama `ljeba. Upotreba tocila ili abrazivnih diskova se uglavnom ne
preporu~uje. Rezanje plazmom je dozvoljeno i koristi se za pripremu komada iz tabli.
@ljebljenje treba izvesti pneumatskim reza~em ili glodanjem.
Povr{ine i pripremljene ivice treba da budu savesno o~i{}ene metalnim ~etkama
(prvenstveno rotacionim ~etkama od ner|aju}eg ~elika) uvek neposredno pre zavarivanja.
Samo odma{}ivanje nije dovoljno. Ako na zavr{nom spoju nisu dozvoljene ogrebotine od
~etkanja mo`e se umesto njega upotrebiti odgovaraju}e hemijsko ~i{}enje ({to je
pogodno za serijsku proizvodnju).
Pripremljene povr{ine treba da budu zavarene {to pre posle obrade, da bi se spre~ilo
slu~ajno zaga|enje ili zna~ajna oksidacija i to u {irini od 50 mm. ^etke od ner|aju}eg
~elika treba da su sa pre~nikom `ice 0,2-0,5 mm, a montiraju se na pneumatski alat ca
8000 - 10000 o/min. O~i{}ena mesta obrisati alkoholom kako bi se odstranile ostale
ne~isto}e. Ako se ne ukloni oksid Al 2O3 sa povr{ine `ljeba i dodatnog materijala, on se

uklju~uje u {av i unosi hidroskopsku vlagu koja uti~e na stvaranje pora. Tro{kovi ~i{}enja
~ine znatni deo proizvodne cene.
Tabela 9. Priprema `lebova za TIG zavarivanje aluminijuma i Al - legura
Vrsta spoja
1. Su~eoni s
povratnim stranicama
(stranice povrnute, ali
posle zavarivanja
nestaju)
2. Su~eoni sa
savijenim
stranicama

3. Su~eoni bez
zako{enja stranica

4. Su~eoni sa
`ljebom
na korenoj strani
5. Su~eoni sa
V - `lebom
6. Su~eoni sa U `lebom
(ako je pristupa~no s
korene strane preporu~uje se priprema
10 ili 10a)
7. Su~eoni sa U `lebom
(ako je pristupa~ano
s korene strane preporu~uje se priprema
11)
8. Su~eoni sa U `lebom sa dvostrukim
nagibom
(ako je pristupa~no
sa korene strane, preporu~uje se priprema
11)
9.Su~eoni sa J - `lebom

10. Su~eoni sa X `lebom

Oblik `leba

Grani~ne
debljine

Uslovi
zavarivanja
Stranice
0.4 do 1.5 mm slobodne i
pripojene samo
pripojima ili uklje{tene u
pristroju
Stranice
0.8 do 1.5 mm slobodne i
pripojene samo
pripojima ili
uklje{t. u
pristroju
0.8 do 5 mm

1.5 do 3 mm
k= 0
3 do 5 mm
k= 1 mm
4 do 10 mm

8 do 20 mm

Svi polo`aji

Svi polo`aji

Stranice
uklje{tene u
pristroju

Horizontalno

Stranice
slobodne i
pripojene
pripojima

Svi polo`aji

Stranice
slobodne i
pripojene
pripojima
Stranice
slobodne i
pripojene
pripojima

Svi polo`aji

Stranice
slobodne i
20 do 40 mm pripojene
pripojima

>40 mm

Polo`aji
zavaruvanja

Stranice
slobodne i
pripojene
pripojima

Svi polo`aji

Horizontalno
u vertikalnoj
ravni i iznad
glave
Horizontalno,
vertikalno,
iznad glave

Specijalno za
Stranice slobodne i horizontalno
d > 16 mm
pripojene pripojima zavarivanje u
vertikalnoj
ravni i T spojeve.
Horizontalno,
Slobodne stranice, vertikalno i hod = 8 do 20 mm pripojene pripojima rizontalno u
vertikalnoj
ravni

10a.Su~eoni sa X `lebom

Slobodne stranice, Vertikalno

d = 6 do 10 mm pripojene pripojima navi{e sa dva
postolja vezana
u seriji
d = 16 do 60
r = 6mm a=50 Slobodne stranice, Horizontalno,
d > 60
pripojene pripojima vertikalno
r = 8mm a=40

11. Su~eoni sa
dvostrukim
U - `lebom

Tabela 10. Priprema `lebova za MIG zavarivanje Al i Al legura

Vrsta spoja

Oblik `leba

1. Su~eoni sa
podmeta~em bez
zako{enja stranica (I
- `leb)
2. Su~eoni sa
podmeta~em V - `leb

3. Su~eoni,
podmeta~ je element
sklopa
4. Su~eoni sa
podmeta~em U - `leb
5. Su~eoni bez
podmeta~a
I - `leb, zavarivanje s
obe strane
6. Su~eoni bez
podmeta~a
V - `leb; zavarivanje
s obe strane.

7. Su~eoni bez
podmeta~a
U - `leb; zavarivanje s
obe strane.

8. Su~eoni bez
podmeta~a
X - `leb; zavarivanje s
obe strane

Grani~ne
debljine
3<d<7
d=d+1(max
6 mm)

Uslovi
zavarivanja
Stranice
slobodne
pripojene ili
uklje{t. u
pristroju
d > 5 mm
Stranice
a=60,a=40 slobodne
g=3 do 4 mm, pripojene ili
g=6 mm
uklje{t. u
pristroju
d1 > 3 mm
Stranice
g 6 mm
slobodne
treba d2 d1 pripojene ili
ili d2 6
uklje{t. u
mm
pristroju
Stranice
d > 20 mm slobodne
a=40
pripojene ili
uklje{t. u
pristroju
8 do 12 mm
Stranice
uobi~ajeno I slobodne
12 do 25 mm pripojene ili
veliko I
uklje{t. u pristroj;
Samo za autom.
zavarivanje
d 12 mm

Stranice
slobodne
-pripojene

d 16 mm

Stranice
slobodne pripojene

d 16 mm

11. Postupci zavarivanja

10

Stranice slobodne
-pripojene

Polo`aji
zavarivanja
Horizontalno

Horizontalno

Horizontalno

Horizontalno

Horizontalno

Horizontalan
h = 3 do 5
mm
vertikal.
navi{e
h = 2 do 3
mm
Horizontalan
h = 3 do 5
mm
vertikal.
navi{e
h = 2 do 3
mm
Horizontalan
h = 3 do 5 mm
vertikalno
navi{e
h = 2 do 3 mm

Za zavarivanje Al i Al legura naj~e{}e se koriste postupci zavarivanja topljenjem (gasno

plameno, elektrolu~no oblo`enim elektrodama, TIG, MIG, EPP, zavarivanje pod troskom i
elektronskim snopom) i postupci sa kombinacijom topljenja i pritiska (elektrootporno,
visokofrekventno, trenjem, ultrazvukom, eksplozijom i difuzijom). Osnovne karakteristike i
primene postupaka zavarivanja su date u tab. 11 (kombinacija topljenja i pritiska) i u tab.
12 (topljenje).
Tabela 11. Postupci zavarivanja topljenjem i pritiskom za Al i Al legure
Ta~kasto

Elektrootporno

Visokofrekfentno
Trenjem
Ultrazvukom
Eksplozijom
Zavarivanje
difuzijom

limovi 0.3 do 3mm ili 0.5mm do

5mm
[avno
limovi 0.3 do 3mm ili 0.5 do 5mm
Su~eono
`ice 5 do 10mm i za spojeve Al i
Cu
Varni~enjem
razli~iti profili preseka do 6000
mm2.
Koristi se pre svega za proizvodnju cevi tankih zidova od valjanih traka
Za zavarivanje okruglih {ipki ili cevi iz razli~itih materijala - heterogeni
spojevi - na primer, aluminijuma sa bakrom, aluminijuma sa ~elikom.
Za zavarivanje tankih komada - debljine 0.05 do 3mm
Posebno pogodno za plakiranje aluminijuma ~elikom, bakrom, niklom,
titanom.
Pogodno za plakiranje Al sa ~elikom, bakrom, niklom, titanom.
Tabela 12. Postupci zavarivanja topljenjem za Al i Al legure

Gasno
zavariv.

Kiseonik-acetilen
svi polo`aji ; ru~no

Obi~no uz primenu dodatnog materijala.

Potreban topitelj i odstranjivanje posle zavarivanja

Oblo`ene elektrode
Svi polo`aji; ru~no

Potrebno suvo skladi{te za elektrode, kao i

odstranjivanje
troske posle zavarivanja
Uobi~ajeno TIG zavarivanje; naizmeni~na
struja, frekvencija
50Hz, padaju}a
karakteristika

TIG-netopljiva
tungsten elektroda
sa ili bez dodatnog
materijala;
ru~no ili automatski

Elektrolu~no

MIG-topljiva
elektrodna `ica

Visok U0 (>100V)
Umeren U0 (60-100V)
sa superponiranim
visokim U0.

Visokofrekventna
prigu{ena struja.
Odvojeni kratki strujni
impulsi

Naizmeni~na struja srednje frekvencije (400

Hz). Jednosmerna struja - direktan polaritet
(helijum). Intenzivna impulsna struja (5 Hz)
superponirana na struju niskog intenziteta
mre`ne frekvencije.

Specijalno TIG
zavarivanje

Ta~kasto TIG
zavarivanje

Stabilni pi{tolj, automatska komanda sa ili bez

dodatnog materijala.

Velika gustina struje.

Uobi~ajeni MIG;
odvojeni kalem
povezan s
pi{toljem pomo}u
za{titne cevi.

@ica
srednje
debljine;
gurana
(150 do
400 Al).

MIG zavarivanje
tankom `icom (60200A) sa
kalema postavljenog
na pi{tolju.

Srednja ili tanka guranovu~ena ili vu~ena `ica

(60-400 A).

Prenos metala
aksijalnim
brizganjem

Svi polo`aji
pri ru~nom
ili
automatsko
m
zavarivanju

Prenos kapljice pomo}u struje niskog

intenziteta.
Izvor struje sa ravnom karakterictikom.
Impulsna struja superponirana na struju niskog
intenziteta.

Specijalni MIG

11

MIG ta~kasto
zavarivanje

Stabilan pi{tolj - Automatska kontrola

Elektrolu~no
zavarivanje pod
prahom

Zavarivanje u horizontalnom polo`aju automatsko.

Potrebno odstranjivanje tro{ke.

Elektron.
snopom

Zavarivanje u
vakuumu

Zasad se smatra kao neekonomi~no za

uobi~ajenu upotrebu aluminijuma. Razvoj u toku.

Elektri~.

Zavarivanje pod troskom

Razvoj u toku
Zavarivanje u vertikalom polo`aju - automatsko

12